1Meliorativna pedologija uvod

8/14/2019 1Meliorativna pedologija uvod

1/13

Meliorativna pedologija III godina semestar IV

Nastavnici : prof.dr Ljiljana Nei, prof.dr Milivoj Beli,Asistent mr Vladimir iri

Plan predavanja

1.Zemljite kao prirodni resurs 5 asova prof. dr Ljiljana Nei

1.1. Funkcije zemljita 1.2. Pedogenetski faktori i procesi

1.3. Geoloka osnova Srbije i Vojvodine 1.4. Zemljita Srbije 1.5. Sistemi procene proizvodne i upotrebne vrednosti zemljinog prostora (bonitiranje zemljita)

Izvor: RGZ Republiki geodetski zavod Srbije, Pravilnik o osnovi za bonitiranje i merilima za rasporedjivanje zemljita ubonitetne klase i podklase, Sl.glasnik SRS broj 37/81, 1981. god.

2. Degradacija (oteenja) zemljita 5 asa prof.dr Ljiljana Nei

2.1. Tipovi degradacije prema Strategiji zatite zemljita EC 2.2. Tipovi degradacije prema Oldemanu2.3. Klasifikacija oteenih zemljita (prema Baiu) 2.4. Meliorativni aspekti klasifikacije zemljista Srbije2.5 . Najvaniji tipovi degradacije zemljita u Srbiji

Seminarski radovi i test 5 asova prof.dr Ljiljana Nei ukupno 15 asova


2/13

3.Tehnologija zatite zemljita od razliitih vidova degradacije

3.1.Degradacija odnoenjem zemljita: 3 asa - prof. Dr Milivoj Beli

Odnoenje zemljita vodom i vetrom, klizita-erozije zatita zemljita od erozije- i mere .

Odnoenje zemljita povrinski kopovi, uglja, peare ljunare, ciglane itd. Pozajmita, nasipi, putna i eljeznika, smetlita Mere popravke i rekultivacija: deponija, pepelita, deponija isplaka, deponija gradskog smeai td. 3.2.Degradacija in situ: degradacija, fizikih, hemijskih i biolokih svojstava :

3.2.1. Degradacija fizikih svojstava 3 asa - prof. Dr Milivoj Beli Mehaniki sastav, popravka opeskavanje , oglinjavanje. Struktura Sabijanje kao prirodna i kao antropogena pojava. Plavljenje i zabarijanje uzroci, posledice i mere spreavanja i sanacije.

3.2.2. Degradacija hemijskih svojstava a) Acidifikacija usled ispiranja baza u humidnim rejonima i/ili kiselelih kia i mere popravke i naini korienja1

as prof. Dr Milivoj Beli b) Zaslanjivanje (izvori soli, kvalitet vode za navodnjavanje) i alkalizacija i mere popravke i naini korienja2

asa - prof. Dr Milivoj Beli Uticaj navodnjavanja na svojstva zemljita 1 as - prof. Dr Milivoj Beli

Seminarski radovi (Zakon o poljoprivrednom zemljitu) Zakonska regulativa u vezi sa promenom namenepoljoprivrednog zemljita) i test 5 asova

prof. Dr Milivoj Beli ukupno 15 asova


3/13

Zemljite, predstavljatanak povrinski omota vrste zemljine kore(litosfere u uem smislu),koji je uzajamnimdelovanjem vode,vazduha i organizama(ivih i mrtvih) vie ilimanje izmenjen.

DEFINICIJA I OSNOVNE KARAKTERISTIKEZEMLJITA


4/13

Bez obzira to zemljite u odnosu na itavu zemljinu koru,ini neznatnu masu, njegova debljina retko prelazi 2-3 m,

znaaj zemljita za prirodu i ljudsko drutvo je ogroman.


5/13

MEMO/06/341Brussels, 22 September 2006Quest ions and answ ers o n th e Themat ic S t ra tegy on

so i l p ro tec t ion

Zato je zemljite vano?

Zemljite je u pravom smislu rei osnovanaeg ekonomskog prosperiteta i

kvaliteta naeg ivota. Sve nae ljudskeaktivnosti su na neki nain povezana sazemljitem.

Zemljite je fundamentalni i nezameljiviprirodni izvor... Na njemu se proizvodihrana i odea ; ono je mesto gde se spajazemlja, vazduh i voda; ono skladiti ,filtr ira i transformie mnoge supstance

ukljuujui vodu, azot i ugljenik ; Potrebne su stotine godina da bi nastalo

samo nekoliko cantimetra zemljita .

Stoga je ovaj kljuni prirodni resurs umnogome neobnovljiv.


6/13

Specifinosti zemljita Zemljite je vrlo sloen, ivi sistem , koji ima sve odlike organizma, ononastaje, razvija se, dakle stari i podlee evoluciji (pedoevolucija), ijabrzina zavisi od litolokih prilika matinog supstrata iz kojeg nastajemineralni deo zemljita.Upteno postanak zemljita je bri na rastresitim, asporiji na tvrdim stenama.

Premda je zemljite obnovljiv prirodni resurs, jer se neprekidno stvara,zbog sporosti procesa obrazovanja praktino je neobnovljiv pa ga nekinaunici svrstavaju u uslovno obnovljive resurse .

Sporost obrazovanja zemljita oslikava podatak da je za obrazovanje sloja

od 2 cm tla prirodi potrebno ak 500 godina, odnosno da je za obrazovanjesloja tla 30 cm debljine potrebno 1 000 do 10 000 godina, pa ga trebasmatrati neobnovljivim.Na pr. za obrazovanje sloja crvenice (terra rossa) od 50cm potrebno je do2 milona godina, a pri tome se rastvara 50m visoka stena krenjaka.


7/13

Morate nauiti svoju decu da je tlo pod njihovimno gama pepeo n j iho v ih dedov a. Kako b i on i pot o vali zemlju, recite vaoj deci da je zemlja snama u srodstvu. Uite vau djecu kao to inimo mis naom da je zemlja naa majka. to god snae njusnai e i sinove zemlje. Ako ovek pljuje na zemljupl ju je na sebe sam og .

to god snae zemlju snai e i sinove zemlje.ovek ne tka tkivo ivota; on je samo struk u tome.to god ini tkanju ini i sebi samome.

Veliki po glav ica iz Seatt le


8/13

Zemljite je proizvod pedogenetskih faktora:

Organskog sveta ReljefaKlime

Mati nih stena Starosti terena

ovek

Naunu definiciju zemljita, zasnovanu na genetskom principu, dao je V.V. Dokuajev, koji pod zemljitem podrazumeva: posebnoprirodno-istorijsko telo, odnosno povrinski sloj zemljine kore,izmenjen u rezultatu zajednikog uticaja na geoloki supstratelemenata klime, ivih i mrtvih organizama, vremena i lokalnogreljefa .


9/13

Osnovne karakteristike zemljita :

1. Zemljite je po sebn a sfera pedos fera , nastala kaorezultat uzajamnog delovanja atmosfere, hidrosfere,litosfere i biosfere.

2. Zemljite je sloen dinamian

sis tem jer podlee neprestanimpromenama.

3. Zemljite je univerzalnoraspros t ran jeno u prirodi. Svudatamo gde se na povrini litosfere

javljaju organizmi postoji isvojevrstan oblik zemljita.


10/13

4. 4.Zemljite je t rod im ezionalno telo , gornja granicazemljita je na povrini, donja granica tzv. solum, je ona do kojedopire bioloka aktivnost i raspadanje geoloke podloge, dok je bonagranica, ona kojom se meusobno razdvajaju pojedine zemljineindividue razliitih svojstava, ili granica sa drugim prirodnim telima, napr. povrinske vode i dr.


11/13

5. Zemljite je t rofazni poroznis is tem koji se sastoji iz vrste, tene i gasovite faze.

.

6. Zemljite je disperznis is tem , to znai da se

njegova vrsta faza(mineralni i organski deo),nalazi u razliitom stepenurazdeljenosti disperzije


12/13

DEFINICIJE ZEMLJITA I ZEMLJINOGPROSTORA

Z e m lj i t e (Soil) je trodimenzionalno telo koje obuhvata povrinski slojzemljine kore, a nastalo je pod uticajem pedogenetikih faktora i procesa, adeterminie se na osnovu njegovih unutranji svojstava.

Z e m lj i n i p r o s t o r (Land FAO,1975) obuhvata prostor koji ukljuuje:tlo,klimu, hidrologiju, geologiju, vegetaciju, u opsegu koji utie na mogunostkoritenja, te rezultate opte i sadanje aktivnosti oveka, kao i drutveno-ekonomskih parametara.


13/13

Zemljini prostor (Land)

z e m lj i t e (Soil)

Documents

1Meliorativna pedologija uvod