1Prva lekcijaTranslation studies- Andre Levefere 1976 dao naziv.Do 60. godina 20 veka prevodjenje se izucavalo uglavnom u okviru nastave stranog jezika ili knjizevne studije.James Holmes-jedan od zacetnika t.p.U nastavi stranog jezika-prevod kao test za provera znanja. Dugo se smatrao kao mehanicki a ne kreativni proces.60ih godina se to menja, nastaje moderna t.p.Suzan Basnet- Translation studies bave se: 1Istorija prevodjenja, 2 Prevodi u ciljnoj kulturi, 3 Prevodjenje i lingvistika, 4 prevodjenje i poetika.Prevodjenje- trasposizione di un msg scritto in una lingua di partenza in msg scritto di lingua d'arrivo.Roman Jakobson- Linguistics aspects of translation- 1 Unutrajezicko prevodjenje(intralingvalno) u okviru istog jez sistema 2 Interjeziko- sa jednog na drugi jez 3. Intersemiotsko(transkripcija) prevodjenje jezickog koda u nejezicki kod( npr roman-film)Prevodjenje ima dvojni karakter- 1. Proces(prevodjenje) 2 Proizvod(prevod)Gianfranco Folena- "Volgarizzare e tradurre" 1994 traduzione=tradizioneAutori prvih t.p- bavili se polemikama prevodjenja iskljucivo knj textova- Ciceron, Kvintilijan, Sv Jeronim, Bruni, Gete, Luter.2Teorija prevodjenjaPrednaucne teorije(od Cicerona do pocetka 20, empirijskog karaktera, zasnovane na iskustvu, objavljivane su kao predgovori, pogovori, ne samostalno), Naucne teorije( od sredine 20)Prve teorije nastale u starom Rimu u usmenoj formi. Prvi prevodi 3 vek s e- Livije Andronik(prevod Odiseje), Kvint Enije( grcke Tragedije), Terencije i Plaut( komedije), Ciceron(Demosten, Eshil). Prevodi sluzili kao povod za stvaranje novih dela, nedosledni, inovativniCICERON- Libellus del optimo genere oratorum(46 vse), empirijskog karaktera. Predstavlja manifest knjiz prevodjenja, uzdize slobodno naspram bukvalnog, prilagodjava prevod latinskom jeziku. Oratore- prevodilac, Interprete- strucni tumac.HORACIJE- "arte poetica" osporava prevodjenje rec po rec, prevod treba da bude okrenut ka ciljnom jez-target oriented translationSV JERONIM- prevodi biblije(prvi prevod 3 vse, izvorno na hebrejskom i armejskom prevod sedamdesetorice na grcki) Njegov prevod nastao u 4 vne, Na tridentskom konc priznat za jedini autenticni prevod na lat(vulgata). Njegova nacela: 1 shvatiti pocetni text 2 ne rec po rec 3 zadrzati priznate lat termine 4 negovati elegantnost jez3 srednji vekIma tekstova-nema tekstova o metodama prevodjenja. Pad lat, grcki nestaje, prodor arapskog, stvaranje narodnih jezika. Prevodilacki centri ne na Apenin pol nego na Prinejskom(12 v Toledska skola, ? vek Barsa). Prevodi su bili okrenuti izvornom tekstu, servilno prevodjenje postuje se bozja rec,ciljni jez se deformisao.U ITALIJI- volgarizzamenti sa lat i provans na ital. Modela nema definisanog, to su ili kalkovi ili obrade. Bitni volgarizzamenti za nastanak knj formi.DJAKOMO DA LENTINI- pripada poetskom sastavu iz prve 1/2 13v i prevodioc, preveo "Madonna...." canzona, prvo prozno delo na ital "Il Novellino"4 cinquecentoU ovom veku javljaju se rasprave koje se sire evropom.ETIENNE DOLET- "le maniere de bien traduire d'une langue en l'autre"- o prevodima na evropske jez ne samo lat i gr. Sadrzi preporuke za prevodioca, ne rec po rec, da poznaje dobro jezike, da ne koristi latinizme, da udje u sustinu dela.MARTIN LUTER- Bibliju na nemacki, sadrzi filoloska nacela humanisticke tradicije; "Epistola sull'arte del tradurre". Trudio se da bude jasan.Mnogo se bavi opovrgavanjem kulta

svetaca. Znacaj prevoda: 1 Preveo na moderan nemacki, ucinio je nemacki osnovom danasnjeg nemackog 2 uveo je tradiciju prevodjenja i svest o vaznosti prevoda na kulturu. Nema latinizama.WILLIAM TYNDALE- prvi prevodilac novog zaveta na engl.5 human i renLeonardo Bruni- De interpretatione recta oko 1420- prvi moderan traktat o prevodjenju, prvi put se na filoloski nacin bavi prevodjenjem. Uveo termin TRADUCERE(preneti) oko 1400.5 filoloskih pravila: 1 odlicno poznavati izvorni jezik a do toga se dolazi neprekidnim citanjem 2 poznavati ciljni jez ne ostavljati neprevedene reci grcke. 3. pratiti smisao izvornog teksta 4. poznavati kulturu autora, da bi se shvatio stil 5.Treba preneti stil u ciljni jez6 nemacka druga pol 18v i pocetak 19 period romantizma.prevodj se posmatra i iz filoloske perspektive ali i iz hermeneuticke i filozofske.prevodj smatrano kao bogacenje jez i kulture.GETE,HUMBOLT,SLAJERMAHER-najpoznatiji.GETE-jezik je konstitutivni organ misli-uvod u jezicki relativitet.odnos jez i misljenja-jez nije samo sredstvo za sadrzaj nasih misli,on doprinosi oblikovanju misli jer ne mozemo razmisljati o necemu sto se ne moze nazivati jezikom.kad prebacimo misli iz jednog u drugi jezik mnogo se gubi.GOETE"note sul divan occidentale-orientale"1819.zbirka pes.poznavao istocnjacku knjiz i kulturu reko da je kuran bitan,odmah posle biblije.3 vrste prevodjenja 1PROZAICNA-prenosi nam sadrzaj 2parodistica-suprotnost slobodni prevod koji se priblizava ciljanom jeziku i kulturi. 3 identica all'originale-pribliziti prevod originalu cak ii dijalekte.WILHELM VON HUMBOLT-UVOD U PREVOD eSHILOVOG "Agamemion".jezici nisu omotaci za misli nego ga sami uoblicavaju.ne postoje 2 identicne reci u 2 jezika,sem fizickih stvari.potpuni simboli ne postoje.jezik je konstituivni organ misli.treba prevoditi jer se tako bogati kultura i jezik.insistira na vernosti originalu.prevod ne sme da je komentar.ako se u prevodu original razjasnjava onda gubi na vrednosti.FRIEDRICH SCHELERMACHER-nemoguce u potpunosti preneti izvorni u ciljani jezik.istice znacaj jezika na oblikovanje misljenja.Rzlikuje:1TRADUZIONE GENERALE-medjujez prevodjenje;2TRADUZIONE RISTRETTA-interjezicko,ukazuje na razlike jezika i dijalekta..smatra da strucno prevodjenje nije pravo jer je jezik redukovan.Razlika:1 PARAFRAZA-sadrzaj originala na ? 2 OBRADA-rifaciamento posledice nemogucnosti da se na dr.jeziku stvori kopija originala..citalac treba da shvati da postoje razlike izmedju izvornog i ciljanog jez.svi ovi stavovi prevodioca su SOURCE ORIENTED.originalni tekst je bitniji.7 englFrancuska je uticala. Prevode se klasiciJOHN DRYDEN-utvrdio zakonitosti u prevodjenju, prevodio Verg i Ovidija. Tri modela prevodjenja: 1 metafraza(rec po rec 2 parafraza(po smislu) podrzava ovaj model 3 imitacija(po nahodjenju)8 francuskaU 17 v apsolutna sloboda u prevodjenju, prisvajanje i idealizacija prevoda, "belle e infedele", udaljavanje od org.HOUDAR DE LA MOTTE- Homerovu Ilijadu je preveo u 12 pevanja.PIERRE DANIEL HUET- de interpretatione- kririkuje sto francuzi ne prevode dosledno, menjaju misao i formu, kaze da reci mogu biti dvosmislene i da treba zadrzati dvosmislenost.9 + gas benjBENEDETO KROCE-odbacuje mogucnost prevodjena poezije i kaze da svaki prevod menja original i izraz.kaze da je NOV IZRAZ spoj originala i utisaka prevodioca..PROKLAMACIJA..Vrsi gradaciju mogucnosti prevodjenja.L'INTRODUCIBILITA DELLA RIEVOCAZIONE-razmatra mogucnost prevodjenja strucnih i naucnih tekst.lakse ih je prevoditi jer imaju svoju terminologiju.strucni tekst su napisani na "lingua franna".ovo se ne

odnosi na prosa letteraria jer ima negovan izraz.prevodjenje ima ogranicenja ali prevodi mogu da posluze da saznamo sustinu "brutte ma fedeli".JOSE' ORTEGA Y GASSET u formi dijaloga izmedju njih dvojice " BEDA I SJAJ PREVODJENJA".prevodjenje kao negativna i pesimistiCka vizija.priroda prevodioca je bitna.pisci nekad narusavaju gramat pravila i njihov rad predstavlja slobodu.A prevodilac ne sme da se suprotstavlja pravilima da bi gramatika i estetika bile na nivou.TRADUTTORE-TRADITTORE-prevodilac zatvara pisce u zatvor svog jezika.ako se prevodi naucni text mozee se pribliziti originalu.razlika u stilu medju jezicima.npr:bosco na it i na nemackom..nema sinonima jer nisu svi pojmovi isti u svim jezic.LOS I DOBAR UTOPIZAM kod gasseta.los-misli da je lako prevoditi i olako se baca na poso i zato su do tad prevodi bzvz .dobar-zna da mu je poso tezak i da jedino moze da ostvari aproksimaciu.Prevodi nisu ni lepi ni laki za citanje jer imaju fusnote i treba imat na umu da se cita prevod,ne original.VALTER BENJAMIN jevrej,napiso "zadatak prevodioca"bavio se pitanjem odnosa ljudskog i bozanstvenog jez.odbacuje estetiku prijema.treba prevodit bez previse informacija,samo sustina dela jer tako ona ozivljavaju u vremenu.prevodilac moze da oslobodi jezik zatocen u ogiginalu,taj jezik je LA PURA LINGUA-to je neki Adamov jezik koji je napisao ? Vavilonske kule.10 naucne teorijeprednaucne teorije su normativne,zasnovane na iskustvu.50ih i 60ih nastaje "nauka o prevodjenju"NOAM COMSKI-TEOR O JEZICKIM UNIVERZALIJAMA-jezici imaju zajednicki br osobina.MATEMATICARI su smatrali da problem jezika moze biti prevazidjen logikom.polazili od toga da prvo treba da bude TERMINE,prevodili i osnovne strukture zbog kojih je razvijena ova teorija.Zanemaruju se VISEJEZICKI ELEMENTI.nije se prenosio tekst u drugi text,ova teorija se razzmatra i danas.ubrzo je shvaceno da je prevodj dinamicki proces.70e i 80e-tekst se prevodi,ne jezk.STUDIJE O PREVODJENJU-ne daju se putstva i modeli,nego se induktivnom analizom deskriptivno proucava prevodjenje.prevodilac daje pecat prevodu.to nije ni lingvistika ni komparativna knizevnost nego studije o prevodjenju postaju.prevodilac mora da ima znanja iz raznih oblasti.izrazen odnos jezika i kulture.11 proces prevodjenjaprofesionalac razlicito od amater.u toku prevodjenja postoje 2 stanja.1.prevodilac sedi i pise kao masina.2.kad se prevodilac upita kako dalje.sto je prevodilac iskusniji to se automatskije resavaju problemi.FAZE PREVODILACKOG PROCESA:za jednostavne tekstove 1.citanje izvornog txta.2.pisanje prevoda.3.Dodatne faze 1.citanje2.istrazivanje3.pisanje4.istrazivanje5.pregled.CITANJE IZVORNOG TEXTA:koji su noseci elem izvornog teksta?kako postaviti ciljni tekst?jezicki varijeteti i registri.funkcija izvornog texta.12 douglas Robinson1.ne veruj da si odlicno razumeo tekst 2.ne veruj da ti je razumevanje tolko precizno da moz da ga prevedes dobro.3.analiziraj tip teksta,registar,rad 4.analiziraj sitaxsu i semantiku-sta tekst govori a sta ostavlja naslucivanju 5.pazi na iscekivanja citaoca.PRVA PITANJA:1.kom varijetetu i vrsti texta pripada izvorni jez 2. da li ciljni text treba da pripada istoj vrsti texta varijetetu 3. koju funkciju ima originalni text u izvornom jez i kulturi 4. koju fju treba da ima prevedeni text u ciljnom jez i kulturi.odgovori uticu an donosenje odluka o sintaksi,lexici,registru.13 postupci na mikrotetext planu1.podvlacenje nejasnih delova texta,nalazenje ekvivalenta 2.obelezavanje vlastitih imena i tehnickih termina povezanih sa izvornim jez i kulturom 3.nacin obelezavanja ovakvih mesta u izvornom textu je individualan. 4.prepoznavanje kljucnih reci u izvornom textu(spiskovi

njihovih ekvivalenata na ciljnom jez)ISTRAZIVANJE:1.slozeni i specificni textovi 2.pronaci slicne tekstove na izvornom i ciljnom jez 3.konsultovati postojece prevode istog texta i prevode na druge jezike-odnosi se na kniz text 4.prikupiti dokumentaciju o kulturnom kontekstu i leksikologiji izvornog texta. 5.resiti probleme podvucene tokom prve faze prevodilackog procesa-citanja.14 pisanje prevoda1.ne mora da se prevodi od pocetka 2.razlicit stepen preciznosti i potpunosti "prve ruke".3.u prvoj verziju ostaju praznine i nedoumice.sistem obelezavanja problema-sastavljanje glosara najvaznijih termina iz izvornog texta sa ekvivalentom na ciljnom jez.NOVO ISTRAZIVANJE:teski textovi zahtevaju dodatno istrazivanje 1.pracenje znakova kojim su obelezene jezicki ili nereseni problemi 2. prva verzija otvara nova pitanja i preciznije ukazuje na dokumente za konsultovanje i instrumente koje treba upotrebiti 3.kontakta sa autorom ili poznavaocima njegovog dela,istrazivanej oblasti kojoj delo pripada 4.ubacivanje resenja u text.PREGLED:iziskuje manje vremena od istrazivanja,obavlja se vise puta posle odredjenjih vem intervala.ne obavlja ga samo autor vec i lektori.usredsrediti se samo na 1 ili oba jezika istovremeno.15 bruno osimoFaze,spadaju u pregled:vise ljudi ucestvuje:1.lettura del proprio testo a video 2.lettura del proprio testo stampato su carta 3.lett del prop testo stam su carta ad alta voce in solitudine(a qualcun altro;da qualcuno all'autore)pauze izmedju svih faza prevodjenja da bi se slegli utisci i sklonila katarakta.prevodilac mora bit prisutan u izdavackoj kuci.prevod prvo cita lektor,on je strucan za ciljni jezik.PRAKTICNA UPUTSTVA:proveri da li si sve preveo;da li se naslovi podudaraju sa naslovima u tekstu;proveriti obelezene delove teksta;procitaj svoj text kao da je orginalanCILJEVI PREVODJENJA: 1 direktan pristup orginalu-metajezicko prevodjenje=opremanje poetskog sastava metajezickim aparatom na istom jeziku koji objasnjava tekst(to su kritike), 2 prevodjenje izmedju redova-neposredni pristup orginalu, pristup je tekstualni, prevod rec po rec, sluzi kao pomoc za razumevanje, 3 filoloski prevod-u stihu ili prozi, cilj je da pomogne citaocu da trazi info iz poetskog sastava, prevod moze biti bukvalan ali postoje i objasnjenja. 4 prevod sa samo jednom dominantom- pronaci dominantu i samo to prevesti, radi se o losim prevodima, cesto rima dominanta. 5 prevod sa hijerarhijom dominanti i poddominanti-veoma odgovoran prevod, podrzaumeva i predgovor u kome se obrazlaze nacin rada i prevoda. 6 kulturna transpozicija- odnosi se na formu poetskog sastava, trazi se ekvivalent u ciljnom jeziku. 7 autorsko prevodjenje- povereno je pesnicima, samo dobar pesnik ume da razume poetski tes i prevede ga.16 text tipologijaslicnosti izmedju textova kao posledica istih komunikativnih ciljeva-intertextualnostFORMALNA TIPOLOGIJA:kategorizacija texta zasnovane na kognitivnom sadrzaju texta,nisu dovoljne za uporedjivanje tipa textaFUNKCIONALNA TIPOLOGIJA:zaasnovana na dominantnoj funkciji texta.(knjizevni,ragmaticki,ekspresivni,vokativni,referencijalni)DARDANO 96e pravi podelu textova na :narativni,deskriptivni,naucni,regulacioni..SABATINI 99e.1.veoma obavezujuci text:naucni,normativni(naucne def i zakoni) 2.srednje obavezujuci:tekstovi koji pruzaju objasnjenje i informaciju(udzbenici,eseji,novinski textovi) 3.malo obavezujuci:textovi koji iznose stavve i osecanja autora(knjiz dela,poslovice,molitve)TEXTUALNA TIPOLOGIJA I PREVODJENJE:NEUBERT 88e:klasifikacija textova zasnovana na merilu prevodljivosti(lakse i teze).3 osnovna aspekta texta:sadrzaj,cilj,kontext..jos sv.jeronim sere nesto o razlici izmedju svetovnih i duhovnih

textova.CATARINA REISS:vrsta texta nije tako bitna kao funkcija koju jez ima u textu.njene funkcije jez:1.referencijalne(usredsredjena na sadrzaj)2.ekspresivna(usredsredjena na autore)3.konativna(usresredjena na primaoca) DIMENZIJE JEZIKA:dijaloska,logicka,estetska.TIP TEXTA:1.informativni-usresredjeni na znacenje i prenos sadrzaja informacija,novinski text 2.espresivni-usresredjen na formu i stilsku dimenz teksta,knjizevni text 3.konativni-usresredjen na ubedjivanje primaoca-reklame,govori..vecina textova ima sva 3 tipa u sebi,npr knizevna kritika-informativnu funkciju ali i fju ubedjivanja,a cesto i ekspresivnu fju.zato treba utvrduti dominantnu fju texta i istaci je u prevoduNEWMARK 81e TIP TEXTA:1.ekspresivni-usresredjen na posiljaoca,fja ekspresivna i estetska,knjizevni text,esejistika 2.informativni text:usresredjen na vanjezicke stvarnosti,fja informativna i cinjenicka,naucni text,ekonomski,trgovacki 3.konativni-usresredjen na primaoca,fja konativna i metalingvisticka,oglasi,uputstva,reklameVRSTE PREVODA KOD NEWMARKA:1.SEMANTICKI:okrenut autoru;zadrzava semantica i sintakticka svojstva;naglasak na izvornom jez,uvek ori od originala zbog semantickih gresaka,prevodilacke jedinice reci i sintagme,van vremena i prostora,tezi,detaljniji i kraci 2. KOMUNIKATIVNI PREVOD-okrenutost primaocu,lako odbacivanje formalnih svojstava,naglasak ka ciljnom jez,moze bit bolji od originala zbog jasnoce,prevodilacke jedinice su iskazi i paragrafi,prolazan i vezan za svoj kontekst,tecniji,laksi,jasniji,duzi17 vrste prevoda i termTRADCIONALNA PODELA:1.knjizevno prevodjenje-traduzione letteraria 2.strucno prevodjenje-traduzione tecnica,specializzata..Od svih prevoda 50 posto potce iz industrije,30 posto je iz potrebe institucija,20 posto prevoda biva objavljeno u izdavakim kucama,1 posto spada na knizevnost.TEKSTOVI MOGU BITI:1.otvoreni-gubici neminovni 2.zatvoreni-stucni,gubici minimalni..pristup knjiz delu je HERMENEUTICKI jer podrazumeva tumacenje i samo delimicno prevodjenje. strucnom tekstu se prilazi kognitivno i racionalno.TERMINOLOGIJA -NASTANAK LEKSIKA I TERMINA- leksika u opstem jeziku nastaje i menja se spontano.za razliku od opsteg jezika strucni jezik i termini se dobijaju kao posledica dogovora strucnjaka.tako je i ODNOS PREMA PREDMETU razlicit.jedna rec ima vise znacenja.u opstem jeziku je POLISEMIJA jako psrisutna,ali TERMINOLOGIJA je jednoznacna barem u jednoj oblasti.terminologija je sinhronijska,njeni cinioci su :vremenski,prostorni,sektorski,konotacija,normativnostPROCES PREVODJENJA STRUCNOG TEXTA: 1.analiza-nivo strucnosti izvornog texta,oblast kojoj pripada i cilj texta 2.izbor dominante -tacno prevodjenje i formacija 3.gubici u prevodu18 poezija proza dramakroce kaze da ne moz prevod poezije.jer se razlike 2 jez najvise vide u npr zvucnosti..ne moze se sve prevoditi..gubici u poeziji su najveci za razliku od strucnih i naucnih text zato se prevode samo kljucne stvari.STRATEGIJE U PREVODJENJE POEZIJE 7( le Fevr):1.fonetsko prevodjenje-reprodukovanje zvuka izvornog jez,ovo prevodjenje iskrivljuje znacenje 2.bukvalno prevodjenje-rec po rec,izvrce se sintaksa i smisao 3.metricko-dominantan kriterijum za reprodukovanje metrike,zanemaruje se znacenje 4.rimovano 5.poezija transformisana u prozu-zrtvuje se ekspresivnost,struktura i smisao i komunikativna vrednost poetskog sastava. 6.prevod u slobodnom stihu-gubi se na smislu 7.tumacenje(verzije-sacuvana sustina,menja formu) i (imitacije-prevod se u velikoj meri udaljava od originala kod koga je text samo polazna tacka)PREVODJENJE DRAMSKIH DELA- mora se znati cilj prevoda- da li ce se drama objaviti kao delo( filolosko priredjivanje orginalnog texta) ili ce se izvoditi( prevod za scenu ostaje

nedovrsen i postaje sistema u pozoristu, najveci problem je dijalog mora se paziti na ritam intonaciju i jacinu glasa) Criterio di recitabilita- prevodilac uocava razlike izmedju 1 texta i predstave 2 napisane i fizicko gestikulacione stvarnosti. Prevodilac ucestvuje u spremanju predstave dok dramaturg sifruje text.19 6 pravila za prevodjenje prozeILER BELOK- 1 prevodjenje u blokovima,naci smisaonu celinu, nikad recenicu po recenicu 2 zamena idioma idiomom- mora se prevoditi u duhu jezika 3 predstavljanje namere namerom- izrazi, prenesena znacenja se ne prevode bukvalno nego izrazom koji ima isti ekvivalent. Paziti na lazne prijatelje, ne ulepsavati izvorni tekst20 film tvNije iskljucivo strucno prevodjenje. 1 doppiaggio- nadsinhronizacija.vodi poreklo od fasizma, izbegeavanje svega stranog, ocuvanje italijanskog. Nadsinhronizacija- potpuno brisanje i potpuno ispisivanje audio materijala, ona moze biti: 1 autorska- sprovodi je reziser, brise dijaloge i nasnimava ih 2 intrajezicka-skuplja od titlovanja( poljska) Nadsinhronizacija zahteva doppiatoreTITLOVANJE- sottotitolaggio-jeftinije: 1 unutarjezicko- fizicka pomoc licima ostecenog sluha, prevode se i semioticki elementi 2 interjezicko- podrazumeva odredjena znanja tehnicka jer imamo programirane titlove, moramo biti ekonomicni, treba da unosi titlove.21 prev ekvivalencijajedna od def prev je: prevodjenje je zamena teksta napisaog na jednom jeziku ekvivalentnom tekstu na drugom jeziku.Razliciti stepeni ekvivalencije: delimicna i potpuna, ekvivalencija na razlicitim nivoima( kontekst, semantika, sintaksa, leksika)Ekvivalencija u zavisnosti od tekstualnog segmenta( rec po rec, sintagma za sintagmu, pasus za pasus)...Ne postoji apsolutna sinonimija na istom i razlicitom jeziku: father-daddy-padre-papà, u zavisnosti od konteksta se koriste odredjene reci.Problem konotativne ekvivalencije tata-otac vise osecanja, afektivnost.EKO- masinsko prevodjenje ital-eng-italFORMALNI EKVIVALENTI-cuvaju vankontekstualni semanticki smisao teksta na racun njegove komunikativne vrednosti.FUNKCIONALNI EKVIVALENTI-cuvaju kontekstualnu vrednost teksta na racun vankonteksualnog semantickog smisla teksta.ANTON POPOVIC- ekvivalencije:1 jezicke, 2 paradigmatske 3 stilske 4 tekstualne( odnose se na strukturu teksta)NOJBERT- ekvivalencija kao semioticka kategorija: sintaksicka, semanticka i pragmaticka komponenta; globalna ekviv proizlazi iz odnosa: 1 izmedju samih znakova, 2 izmedju znakova i onog sto znace 3 izmedju znakova onog sto znace22 instrumentiRECNIK:1 dvojezicni 2 jednojezicni(saznamo nesto vise o pojmu,a ne samo prevod,koriste se kod struktura) 3 istorijski-sadrze citate 4 strucni 5 recnik zargona,dijalekata..PRIM.PREV-primedba prevodioca;N.D.T.-primedba prevodioca na ital.(ukoliko je fusnota prevodioceva obavezno staviti ovo.ukoliko je delo koje se prevodi u fusnoti treba ga navesti prevedeno)MASINSKO PREVODJENJE:prevodimo i saljemo korektan prevod-treba nalaziti uputstva za izradu prevoda,treba koristiti spell-chek epe..ELEKTRICNI RECNICI-pristupacniji23 didaktikaGRAMATICKO-PREVODNI METOD:nastao u srednjem veku,a bitan u 20om.prevodjenje smatrano metodom ucenja jezika.uloga prevodjenja u odnosu na NASTAVU str.jez:1 prevodilacka kompetencija naspram jezicke-ove dve mogu da budu razlicite 2 prevodj kao tehnika ucenja 3 prevodj kao sredstvo za proveru znanja jezika 4 prevodj kao vestina-postaje

cilj nastave,a ne tehnika.pored 4 vestine(receptivne i produktivne)prevodjenje je posebna vestiaODNOS IZMEDJU UCENJA I PREVODJENJA:ne moze se shvatiti kao metod,tehnika 2 prevodjenje kao evaluacija posebnih kompetencija PREVODJENJE U NASTAVI: suocavanje sa jezickim problemima;provera usvoenih struktura;tekstovi najcesce prate nastavnu jedinicu "VEZANI SU"- prate gramatiku koja se uci;ishod-gramaticki neprihvatljivi tekstovi nisu ispisani u duhu jezika.PREVODILACKA KOMPETENCIJA:ona se stice,ali ne kod svakog.to je znanje potrebno za uspesno prevodjenje..prevodilacka radionica raste iz barselone i kaze da je prevodilacka kompetencija: 1 jez.kompet-znanje jez 2 vanjezicka kompetencija-poznavanje i izvorne i ciljne kulture 3 instrumentalna komp-vladanje orudjima za prevod-komp,recnik 4 psihofizioloska-sposobnost citanja,usresredjenosti 5 kompetencija transfera-vestina analize,sinteze, deverbijalizacije,sposobnost izrazavanja sadrzaja na ciljanom jez i okoncanja prevod.proc.ovo je mentalni proces 6 strateska kompetencija-uravlja svim ostalim i dopunjava nedostatke.sluzi za usporedjivanje problema i nalazenje nacina za resavanje.sve ostale kompetencije koje ucestvuju u prevodu kontrolise strateska. PREVODILACKI PROBLEMI-pokazatelji sistema usvajanja prevod.kompetencije.VRSTE:jezicki;visejezicki;pragmaticki npr nas jez je moderan-italian language is modern;problemi transfera-kad preformulisemo neku konstrukciju.obicno se misli da je prevodilacka kompetencija potrebna za prevodjenje.nije tacno da su bilingvali prirodno dobri prevodioci nego su cesto osobe sa afazijom-izgubile moc govora bolje kao i one sa vanjezickom kompetencijom.24 evaluacija, ocenaEVALUACIJA PREVODA:mentalisticki stav-hermeneuticari-tumace zapise;biheivioristi OCENA PREVODA:skolska evaluacija-nastava;profesorska evaluacija-studije o prevodjenju..zasto je tesko oceniti prevod:zadatak je zatvoren ali resenje je otvoreno,ima vise tacnih resenja.studije o prevodu kazu da ne budu normativne nego deskriptivne i zato se odbacuje pojam greske,one se eufemizuju..kritika se mnogo vise bavi ocenom prevoda koja skoro nikad ne uzima u bzir originalni tekxt.obicno je kriticki usresredjen da li jje prvopis dobar,da li se lako cita,a to sprovode bez uvida u delo u originalu.TRZISTE kriticko-ovde se ocenjuju strucni prevodi-bitnija im je precizna terminologija nego da je sintaksicki tacan. NA UNIVERZITETU:posebno u pocetnim fazama pomaze nastavniku da shvati da li je student shvatio odredjenje nastavne jedinice..treba imati u vidu i tip texta-da li je originalan ili ne..POJAM GRESKE U PREVODJNJU treba ih klasifikovati po tome koliku posledicu izazivaju.