ПОДГОРИЦА ■ 28. И 29. АПРИЛ 2019. ■ ГОДИНА XXI ■ БРОЈ 7278 ■ ЦИЈЕНА 0,70 ЕУРА ■ ISSN14507943

5449.

ИЗ ПОКРЕТА „ДО СЛОБОДЕ” ВЈЕРУЈУ У УЈЕДИЊЕЊЕ, АЛИ И ПЛАНИРАЈУ НОВИ ПРОТЕСТ

ФОНД ПИО ИЗДАШНО ФИНАНСИРА ПОЈЕДИНЕ ПЕНЗИОНЕРСКЕ НВО МИМО КОНКУРСА

БОРБА КОЈУ СУ СВИ ИЗГУБИЛИ, УБИЈАНИ МАФИЈАШИ, ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦА И СЛУЧАЈНИ ПРОЛАЗНИЦИ

РЕКОРДАН БРОЈ ПРЕДСТАВКИ ДОСТАВЉЕН СУДУ У СТРАЗБУРУ

ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКОНИКШИЋКИ ЈОАНИКИЈЕ У ИНТЕРВЈУУ ЗА „ДАН” ОЦИЈЕНИО ДА ДРЖАВА НЕ ЖЕЛИ ИСКРЕН ДИЈАЛОГ СА СПЦ

Из Црне Горе десет пута више жалби него из других држава

Страна 8

Подршка Демократском фронту 9. маја

За пет дана удружењима исплатили 747.000

Страна 2

Страна 8

НАРЕДНИ БРОЈ ДАНА ИЗЛАЗИ 30. АПРИЛА

Hristos vaskrse!

У рату кланова 39 жртава

Странe 10-11

ЕПИСКОП БУДИМЉОЦИЈЕНИО

ВЛАДИН НАЦРТ ЗАКОНА ЈЕ ПРЕДЛОГ ЗА ПЉАЧКУ ИМОВИНЕ

■ Они који би сада рушили крстионицу нашли би се на трагу оних злотвора који су срушили славни Превлачки манастир средином 15. вијека, као и на трагу оних који су срушили Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство примили на себе. Надам се да до тога неће доћи, казао је владика Јоа-никије

■ Позитивно смо оцијенили закључење уговора између Цр-

не Горе и Римокатоличке цркве и сличне уговоре са другим вјерама у Црној Гори. Изразили смо спремност да потпишемо уговор са државом, уколико би он био прихватљив за обје стране. Држава је све то избјегла, није било искреног дијало-га, није хтјела да са Српском православном црквом потпише уговор којим би њихови односи били регулисани на примје-рен начин, поручио је епископ будимљанско-никшићки

Страна 9

2 Политика 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

ПОГЛЕД ИЗ УГЛА РИјЕч „ДАнА“Карикатура: Г. ШЋЕКИЋ

– Пред Богом су исти и Срби и Цр-ногорци. Амфилохије,

митрополит црногорско-приморски

Из Покрета „До слободе”, који је иницирао и окупио власник Атлас групе Душ-ко Кнежевић, могли су се чути наговјештаји да би други протест у њиховој организацији могао бити одржан 9. маја, за кад је про-тест најавио и Демократски фронт. Ипак, из покрета „До слободе” су за Дан саопшти-ли да ће тог дана бити само подршка тој опозиционој групацији.

– Из Демократског фронта су наjавили да ће тог дана они организова-ти окупљање и да преузи-маjу одговорност за исход. Разумиjемо таj став, с об-зиром да ће тог дана бити изречена пресyда за мон-тирани државни удар. Из разумљивих разлога не же-лимо да се миjешамо у пла-нове било коjе опозиционе групациjе, тим приjе што су из ДФ-а замолили све ос-тале да тог дана остану по страни. Зависно од развоjа догађаjа, ми ћемо се одреди-ти ако развоj ситуациjе то буде захтиjевао – саопшти-ли су из Покрета „До слобо-де”.

Како су истакли, и даље се надају уједињењу свих, како грађана, тако и поли-тичких и других структура, јер само тако могу доћи до циља – смјене власти и ст-варање услова за прве фер и слободне изборе у Црној Гори.

– Ми смо од почетка jас-ни да не желимо да будемо конкуренциjа било коме, него партнер. Демонти-рање система и корум-пираног режима jе заjед-нички циљ, а самим тим се очекуjе од свих антире-жимских субjеката, од пар-тиjа до удружења и покрета, да дjелуjу заjедно. Наша до-бра воља за тиjесну сарадњу са покретом „Одупри се” и даље постоjи, надамо се да и они размишљаjу на исти начин – поручили су из по-крета „До слободе”.

На питање да ли ће бити нових акција у њиховој ор-ганизацији, па и протеста, одговорили су да ће их бити, али да приjе тога желе да ут-врде да ли постоjи простор за сарадњу и координирано дjеловање.

С.Р.

чЕЛнИК ЛПЦГ АнДРИјА ПОПОВИЋ У РАЗГОВОРУ ЗА „ДАн” ПОРУчИО

У истрази о „Коверти” не смије бити недодирљивих

■ Либерална партија је више пута тражила од надлежних државних органа хитно рјешавање афере „Коверат” и строго кажњавање њених актера, без обзира на то ко су. Не смије бити недодирљивих, навео је Поповић

Челник Либералне пар-тије Црне Горе (ЛПЦГ) Андрија Поповић рекао је да су захтјеви организатора грађанских протеста да нај-виши црногорски државни званичници поднесу оставке без сумње неуставни, незако-нити и неозбиљни. Он сматра да би евентуално симултано удовољавање таквим захтје-вима потпуно дестабилизова-ло Црну Гору и то види као не-реалан политички хир.

– С друге стране, Либе-рална партија је више пута тражила од надлежних др-жавних органа хитно рје-шавање афере „Коверат” и строго кажњавање њених ак-тера, без обзира на то ко су. Не смије бити недодирљи-вих. Либерална партија се и прије парламентарних из-бора 2016.године противи-ла формирању владе избор-

ног повјерења, али је већина тада донијела одлуку о ње-ном формирању. Као што смо тада знали да је то бесмисле-но и да губитници на избо-рима неће признати пораз, исто знамо и данас. Али, и ако дође до тога, посланици најбројнијих групација у пар-ламенту – ДПС и ДФ – могу већински изгласати било штa – каже Поповић.

По његовом мишљењу, је-дино рјешење је убрзани, већ започети заједнички рад на реформи изборног законо-давства, са представницима цивилног сектора, по преос-талим препорукама ОЕБС-а,у којима се тражи двотрећин-ска парламентарна већина. Поповић сматра да бисмо тако несметано ушли у из-борне циклусе који нас оче-кују 2020.године.

– Афере се ређају, како оне

везане за власт, тако и на опо-зиционој сцени. Очекујемо да надлежни државни органи брже процесуирају и прав-но заврше све афере и афери-це по принципу „ни по бабу ни по стричевима”. ЛПЦГ је једна од ријетких парламен-тарних политичких партија која никада није учествовала у било каквим махинација-ма и аферама, на тако нешто имамо нулту стопу толеран-ције.Слободни и фер избори се траже и у најдемократ-скијим државама свијета, а готово увијек, бар на Балкану, губитничка страна тврди да су покрадени, а нема никакве логике да се бирачима упит-ног морала који су евентуал-

но потплаћени, без обзира од кога – актуелне владајуће или опозиционе партије, може вје-ровати да ће испоштовати та-кав неморалан „договор” – на-вео је Поповић.

Он сматра да је готово не-могуће покрасти изборе у са-дашњим изборним условима.

– У припреми избора има много махинација, како на државном нивоу, тако и у општинама у којима власт врше странке које су опози-ција на државном нивоу, кроз разне врсте привилегија и за-пошљавање „својих”. Инсти-туције система их морају свести на најмању могућу мјеру – рекао је Поповић.

М.В.

Говорећи о реализацији коалиционог споразума између ЛПЦГ и ДПС-а, Поповић је рекао да је последњи састанак лидера коалиције одржан прије мјесец дана.

– Дефинисана је динамика потпуног спровођења коалиционог споразума, а у први план је истакнута актуелна опасност од евен-туалне дестабилизације државе и потреба да институције система из извршне власти максимално озбиљно и професионално раде свој посао – навео је Поповић

Институције да максимално професионално раде посао

■ Свакако да планирамо нове акције и про-тесте, али прије тога желимо да утврдимо да ли постоjи простор за сарадњу и координирано дjе-ловање, саопштили су из покрета „До слободе”

Подршка Демократском фронту 9. маја

ИЗ ПОКРЕТА „ДО СЛОБОДЕ” ВјЕРУјУ У УјЕДИЊЕЊЕ, АЛИ И ПЛАнИРАјУ нОВИ ПРОТЕСТ

Са протеста 18. априла

СТРАнКА АЛЕКСЕ БЕчИЋА ЗАКАЗАЛА ЗА 25. мАј

Други конгрес Демократске Црне ГореДемократска Црна Гора за-

казала је за 25. мај други кон-грес партије, за који су већ кренуле озбиљне припреме. Како су навели, Демократска Црна Гора jе за непуне четири године постала наjjача опози-циона партиjа у Црноj Гори.

– На таj начин, потврдили смо риjечи са првог конгре-са да смо наjперспективниjи политички субjект. Већ одав-но Демократе ниjесу само приjатно изненађење на из-борима, већ су често носиоци или незаобилазни фактор за

формирање власти. То смо по-казали у Будви, Котору, Хер-цег Новом, Беранама и Тузи-ма– саопштиле су Демократе.

Како су поручили неће ста-ти док не остваре три циља прокламована при осни-вању и то помирење грађа-

на, враћање вjере у полити-ку и политичаре и економски, правни и морални опоравак Црне Горе.

Конгрес ће се одржати у Спортском и културном цен-тру Универзитета Црне Горе.

С.Р.

Андрија Поповић

Централа: 020/481-520 Тел/факс: 020/481-522 Политика: 020/481-583 Економија: 020/481-584 Хроника: 020/481-588 Друштво: 020/481-583Поводи: 020/481-586 Став/Србија: 020/481-588 Балкан/Свијет: 020/481-563Подгорицом: 020/481-529

Региони: 020/481-588 Култура/Фељтон: 020/481-525 Шарена/Енигматика: 020/481-529 Спорт: 020/481-530; 020/481-513Маркетинг: 020/481-511, 020/481-506

Огласно:020/481-555 City passage: 020/664-099 Књижара „Дан”: 020/673-641 Дописништва: Никшић:040/244-695Адреса редакције:Подгорица 13. јул бб Е-mail: dan@t-соm.meWeb: www.dan.co.me

в.д. директора и главног и одговорног уредника

Младен МИЛУТИНОВИЋ

Помоћник главног и одговорног уредника Никола МАРКОВИЋ

Веселин ДРЉЕВИЋ (Спорт) Љиљана ЧЕЛЕБИЋ (Региони) Љиљана МИНИЋ (Подгорицом) Вера САМОЛОВ (Култура) Ратко ЋЕТКОВИЋ (Техничка служба) Саша ПРОТИЋ (Технички уредник) Смиљка МИЛИЧКОВИЋ (Mаркетинг)

оснивачДушко ЈОВАНОВИЋ

Рукописи и фотографије се не враћају Издаје: „Јумедиа Монт” Д.О.О.

Тел/факс: 020/481-500; 481-501 Тел: 020/481-510 (пласман)Жиро рачун: 520-87100-93

Сва права задржана ● COPYRIGHT by „Јумедиа Монт” ● Д.О.О Подгорица

Политика 32 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

СЛУЖБЕНИ БЕРЛИН ЗАБРИНУТ ЗБОГ СТЕПЕНА ВЛАДАВИНЕ ПРАВА

Корупција је критична тачка Црне Горе

Савезна влада Њемачке као критичне тачке у вези са придруживањем Црне Горе Европској унији и даље види области владавине права и ко-рупције, наведено је у доку-менту Бундестага посвећеном питању проширења ЕУ. У пи-тању је документ насловљен „Однос СР Њемачке према др-жавама западног Балкана и европској перспективи”. Тај документ, објављен на служ-беном сајту њемачког парла-мента, сачинила је стручна служба Бундестага.

Појашњено је да је Западни Балкан израз који се користи у Европској унији за Албанију и државе некадашње Југосла-вије – Босну и Херцеговину, Македонију, Црну Гору, Ср-бију и Косово (под резолу-цијом УН 1244).

– Из овог назива су ис-кључене Словенија и Хрват-ска, које су се придружи-ла ЕУ 2004. године, односно 2013. године. На самиту ЕУ у децембру 1998. године дефи-нисано је да овај појам треба користити за означавање зе-маља југоисточне Европе, чије је приступање, посебно на самиту у јуну 2003. године код Солуна, предвиђено као

следећи циљ стратешке екс-панзије ЕУ – наведено је у до-кументу.

Аутори документа под-сјећају да је Црна Гора под-нијела захтјев за чланство у ЕУ 2008. године, статус кан-дидата добила 2010. године, а преговоре о приступању от-ворила 2012.

- Нова стратегија за Запад-ни Балкан Европске комисије из фебруара 2018.године де-финише многе иницијативе за подршку процесу придру-

живања, не само у областима владавине права, миграције и безбједност, већ и у промо-висању помирења у региону. Ново у стратегији јесу још јас-нији позиви партнерима на неопходне реформе, као и упутства о корацима који је потребно предузети да се што прије крене напријед на путу ка приступању ЕУ. За Србију и Црну Гору, двије земље са којима су прегово-ри о приступању већ у току, очекује се да ће бити преду-зети сви потребни кораци за окончање процеса придру-живања до 2025.године. Ев-ропска комисија жели ос-тати вјерна себи и процесу придруживања – пише у до-кументу који је објављен на сајту њемачког парламента.

Везано за Црну Гору, у до-кументу је констатовано да је Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Црне Горе усвојен 15. октобра 2007.године, а да је на снагу ступио у мају 2010. године

– Земља је 2008 године аплицирала за чланство у ЕУ, а у децембру 2010.године до-била је статус државе канди-дата за чланство у ЕУ. Прего-вори о приступању су почели 29. јуна 2012.године – наводи се у документу „Однос СР Ње-мачке према државама запад-ног Балкана и европској перс-пективи”.

Како су закључили, прего-вори о чланству Црне Горе у Европској унији већ су достиг-ли висок степен конкретиза-ције. М.В.

о праву грађанаНА ОДБОРУ ЗА ЉУДСКА ПРАВА 13. МАЈА

Одбор за људска права и слободе заказао је прву наред-ну сједницу за 13. мај. Како је саопштено, на дневном реду ће се наћи Извjештаj о стању заштите личних података и стању у области приступа ин-формациjама за 2018. годину.

Разматраће се и информациjа са представљања Подрегио-налне инициjативе „Jеднак приступ правди за дjецу у земљама западног Балкана“, одржане у Подгорици 24. ап-рила 2019. године.

С.Р.

АКЦИЈА АКТИВИСТА ПОКРЕТА „ОДУПРИ СЕ” УОЧИ САСТАНКА ЂУКАНОВИЋА С МАКРОНОМ И МЕРКЕЛ

Перформансом прате Мила у БерлинАктивисти покрета

„Одупри се” одржаће у по-недјељак, 29. априла, пер-форманс којим ће на сим-боличан начин испратити предсједника државе Мила Ђукановића у Берлин, гдје треба да се састане са ње-мачком канцеларком Анге-лом Меркел и француским предсједником Емануелом Макроном.

То је за „Дан” потврдио Џе-мал Перовић, један од лиде-ра покрета „Одупри се”. Он је казао да још није одлучено да ли ће „предсједников ис-праћај” бити изведен у виду конкретног перформанса испред неке од институција или путем неког дописа, али да неку акцију дефинитивно спремају.

– Засад је најизвјесније да ће нови десети протест на-

шег покрета бити одржан 7. маја. Ипак, та одлука још увијек није дефинитивна, али ће бити одлучено у ова два дана. Једно је сигурно, имаћемо низ акција а једна од њих је и испраћај предсјед-ника Ђукановића у Берлин – рекао је Перовић.

Он је казао да ће овог по-недјељка због празника прес-

кочити и састанак са лидери-ма парламентарне опозиције и додао да ће се састати пр-вог понедјељка након десе-тог протестног окупљања. На том састанку ће бити приче и о Социјалдемократској пар-тији.

– Ствари се одвијају мало неочекивано због Котора кад је СДП у питању, али ћемо ви-

дјети како ће се ствари од-вијати даље по том питању. Изгледа да има слободних ту-мачења Споразума о будућ-ности, али ћемо се и о томе заједнички одредити кад се састанемо – истакао је Перо-вић.

Њемачка канцеларка Меркел и француски пред-сjедник Макрон упутили су заjеднички позив предсjед-нику Ђукановићу за учешће на састанку са високим зва-ничницима земаља западног Балкана. Како је најављено, на састанку ће бити размо-трена актуелна ситуациjа у региону, у свjетлу договора Сjеверне Македониjе и Грчке и диjалога о нормализациjи односа између Србиjе и Ко-сова. То ће бити први сусрет Меркел и Ђукановића на том нивоу. С.Р.

Са једног од протеста

Са сједнице Бундестага

Министар вањских посло-ва Срђан Дармановић казао jе да jе идеjа о боjкоту избо-ра у Црноj Гори врло непопу-ларна како у Бриселу, тако и у земљама чланицама Европ-ске униjе (ЕУ). Он jе то рекао коментаришући наjаву сас-танка представника покрета „Одупри се“ са европским ко-месаром Jоханесом Ханом у

Бриселу.Шеф црногорске дипло-

матиjе је у интервјуу за РТЦГ подсjетио да jе опозициjа ра-ниjе инсистирала на боjко-ту парламента, док jе сада у игри боjкот избора.

– Тешко ми је да прогнози-рам куда ће водити ти разго-вори, за коjе кажем да су врло легитимни. Али, оно што ап-солутно знам из контаката и интензивне комуникациjе са Бриселом јесте да је идеjа да се о власти у земљи не од-лучуjе на изборима, него на други начин, или да се избори боjкотуjу, врло непопуларна, како у Бриселу, тако у земља-ма чланицама – навео jе Дар-мановић.

Он је додао да у дjело-вању покрета „Одупри се” на међународном плану не

види ништа спорно jер jе опо-зициjа у друштву дио сваке демократиjе.

– То да опозициjа има кон-такте са релевантним међу-народним представницима jе сасвим нормално. У овом случаjу ми се чини да се ради о специфичноj врсти разго-вора, односно покушаjу да се бриселска администра-

циjа придобиjе за идеjу коjа jе у Бриселу доста непопулар-на, а то jе идеjа боjкота избора – рекао jе Дармановић.

Говорећи о ефектима чланства у НАТО-у, он jе поно-вио да jе приступање Алиjан-си наjвеће достигнуће цр-ногорске вањске политике након обнове независности. Он је нагласио да Црна Гора има jако добре односе са свим приjатељима и партнерима из региона.

– Политика добросусjед-ства, поред чланства у НА-ТО-у и европске агенде, jедан jе од три стуба црногорске вањске политике. Настоjи-мо задржати такав приступ и када имамо различите погле-де и интересе – навео је Дар-мановић.

С.Р.

За ЕУ бојкот избораније популаран

ДАРМАНОВИЋ О ИЗЈАВАМА ПРЕДСТАВНИКА ПОКРЕТА „ОДУПРИ СЕ” ДА ОЧЕКУЈУ САСТАНАК СА ЈОХАНЕСОМ ХАНОМ

Срђан Дармановић

Аутори документа објављеног на сајту Бундестага подсјећају да су Албанија и Хрватска чланице НАТО-а од 1. априла 2009. године.

– Црна Гора је постала чланица НАТО-а 5.јуна 2017.године. Ма-кедонија је позвана на преговоре о приступању у јулу 2018. године, а Босна и Херцеговина остаје земља кандидат – пише у документу.

У НАТО-у од 2017.године

Дармановић очекуjе позитиван извjештаj Европске комисиjе о напретку на путу ка ЕУ и вјерује да ће Црна Гора бити прва следећа чланица.

– Уколико добиjемо позитиван извjештаj, поготово о спровођењу привремених мjерила за поглавља 23 и 24, то ће бити значаjниjи моменат за даљи правац према ЕУ од тога да ли ћемо у првом или другом семестру отворити последње преговарачко поглавље. Треба схватити да политика проширења ниjе jедносмjеран, већ двосмjеран процес. Ми не можемо сами постати чланица ЕУ. Наравно, примарна одговорност jе на нама, да покажемо да се наше друштво приближило европском правном систему – казао jе Дармановић.

Говорећи о проширивању дипломатско-конзуларне мреже, он jе рекао да jе Влада дониjела одлуку о отварању амбасада у Хагу и Копенхагену и генералног конзулата у Истанбулу.

Следећа смо чланица Уније

■ Према документу насловљеном „Однос СР Њемачке према државама западног Балкана и европској перспективи”, који је сачинила стручна служба Бундестага, очекује се да ће за Црну Гору бити предузети сви потребни кораци за окончање процеса придруживања до 2025.године

4 Економија 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

Предсједница Синдика-та банака Црне Горе Лидија Пејовић казала је да број при-тужби запослених у банкарс-ком сектору у последњих не-колико година константно расте. Истакла је да је то по-себно случај откад су мулти-националне компаније ушле на банкарско тржиште Црне Горе.

– Највеће притужбе су на високо постављене циљеве, који изискују прековремени рад и смањен број извршила-ца. Наиме, кад оде један из-вршилац, његов посао дијеле осталима, а не траже замје-ну. Прековремени рад нико не плаћа, не дају рјешења, а нема ни писаног трага, тако да синдикати не могу инспек-цијски или судски дјеловати – рекла је Пејовићева за „Дан”. Додала је да неолибералан за-кон о раду дозвољава да се на лак начин анексима умањи плата, отпусти радник, а суд-ски спорови су дуги и неиз-вјесни.

– Највећи проблем је не-постојање воље за бипартит-ним дијалогом, тако да Син-дикат банака у Црној Гори

нема Грански колективни уговор (ГКУ) и не постоји ни-каква воља Удружења бана-ка да се уђе у ту причу. Напо-мињем да је ГКУ укинут 2015. године у вријеме кад су бан-ке биле у експанзији са про-фитом, без икаквих аргуме-ната је урушен постојећи добар ГКУ – казала је Пејо-вићева. Истакла је да дирек-тори банка, који су чланови Удружења банака, на сваки њихов захтјев за социјалним дијалогом одговарају исто – и то да нема потребе за ГКУ и да свака банка направи свој Ко-лективни уговор (КУ).

– Са друге стране, кад за-послени дођу у своју банку не дају ни да се помене колек-тивни уговор. Данас имамо 13 банака од којих само чети-ри имају колективни уговор, а запослени у девет банака су препуштени на милост и не-милост послодаваца – објас-нила је Пејовићева.

Додала је да се у већини ба-нака не поштује радно врије-ме и не плаћају се прековре-мени сати.

– Надлежни у већини ба-нака не желе да уведу рад са странкама, изузев једне бан-

ке, за шалтерске раднике, па их на тај начин свакодневно доводе у прекорачење фонда регуларних сати, јер морају доћи раније и остати послије радног времена да ураде по-требне банкарске послове (бројење новца, пуњење бан-комата, испоштовати стран-ку која је касно дошла итд.) припремити експозитуру за наредни дан – рекла је Пејо-

вићева.Осим проблема са којима

се запослени у банкарском сектору константно сусрећу, у последње вријеме догађају се и потреси, који њихов по-ложај додатно угрожавају. Ту су случајеви увођења стечаје-ва у Атлас и ИБМ банци, као и спајање Сосиете женерале Монтенегро банке и Црно-горске комерцијалне (ЦКБ) банке.

– Нико не зна тачан број радника који ће бити от-пуштени. Прошли смо кроз више технолошких вишко-ва промјеном власника и никад се планирани број не отпушта одједном. Сигурно за наредне двије године неће бити драстичних отпуштања. Прво се иде на споразумне раскиде уз отпремнине. На-редни талас ће погодити рад-нике, који раде преко аген-

ције и који су запослени на одређено вријеме, а затим и оне који ће бити проглашени технолошким вишком. Рачу-намо да ће најгоре проћи ге-нерација од 40 до 60 година, која на тржишту рада нема шта да тражи, а до пензије им

треба још одређени број годи-на радног стажа. Ови радни-ци ће пасти на терет државе, оптеретити биро рада и фонд ПИО, као и социјалне фондове – казала је Пејовићева.

Истакла је да ће се то од-разити на укупан банкарски сектор.

– Прво ће се догодити удар на број запослених у банкар-ском сектору и повећење оби-ма посла за оне који остају да раде. Такође, због велике по-нуде радника у банкарском сектору може доћи и до пада цијене рада, јер ће увијек бити оних који ће бити спрем-ни да раде за рату за стамбе-ни кредит, да не би остали и без крова над главом – закљу-чила је Пејовића. Вл.О.

Пејовићева је казала и да последња дешавања са кретањем депозита у банкама говоре у прилог тврдњи да је дошло до пада повјерења у банкарски сектор.

– Истраживања су показала да је у току три задња мјесеца 2018. године око 50 милиона еура депозита подигнуто из црногорских банака, што се није десило у последњих десет година. То говори о паду повјерења у банкарски систем, посебно у слабије банке. Сигурно да ће сви они који имају депозите веће од 50.000 еура добро разми-слити да ли ће и гдје оставити своја средства – рекла је Пејовићева.

Пад повјерења у банкарски сектор

Већина банака не поштује радно вријеме и не плаћа прековремено

■ Данас имамо 13 банака од којих само четири имају колективне уговоре, док су запослени у девет банкарских институција препуштени на ми-лост и немилост послодавца. Такође, у већини њих се не поштује радно вријеме и не плаћају се прековремени сати, казала је Пејовићева

ПРЕДСЈЕДНИЦА СИНДИКАТА ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ ЛИДИЈА ПЕЈОВИЋ ЗА „ДАН” О ПРОБЛЕМИМА У БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ

Пејовић

”Прековре-мени рад нико не плаћа, не дају рје-шења, а нема ни пи-

саног трага, тако да синдикати не могу инспекцијски или судски дјеловати

ПОДАЦИ ЦРНОГОРСКОГ ДИСТРИБУТИВНОГ СИСТЕМА ЗА МАРТ

Преузето мање електричне енергијеКорисници електродист-

рибутивног система у мар-ту су преузели укупно 219,98 милиона киловат сати (кWх) електричне енергиjе, што jе око 12 одсто мање у односу на исти прошлогодишњи пери-од. Из Црногорског електро-дистрибутивног система (ЦЕ-ДИС) су казали да jе то око седам одсто мање преузете енергиjе у односу на фебруар.

Наjвише електричне енер-гиjе, скоро 40 одсто, дистри-буирано jе корисницима на подручjу Подгорице, Дани-ловграда и Цетиња.

– У марту jе очитано уку-пно 363,36 хиљада мjерних мjеста, или 92 одсто укупног броjа. Проценат очитаности на мjерним мjестима коjа су опремљена новим, електрон-ским броjилима jе 99 одсто – саопштено jе из ЦЕДИС-а.

Они су додали да су еки-пе Сектора за одржавање у марту 2,03 хиљаде пута ин-тервенисале на терену, док

jе вриjедност радова на одр-жавању електро-енергет-ских обjеката износила око 317,7 хиљада еураа.

Из ЦЕДИС-а су навели да су током марта спровођене активности на реализациjи пет инвестиционих проjеката укупне вриjедности око 439 хиљада еура, од коjих jе зна-чаjан дио, односно 134 хиљаде еура, издвоjен за реконструк-циjу преко шест километа-ра нисконапонске мреже коjа се напаjа електричном енергиjом из трафостанице 10/0,4 кВ Чево.

Они су саопштили да jе технички преглед у току за седам обjеката укупне вриjед-ности око 432 хиљаде еура, од коjих jе наjвише, односно 75 хиљада еура, издвоjено за трафостаницу 10/0,4кВ Толо-ши 7 у Подгорици.

Из ЦЕДИС-а су додали и да jе на дистрибутивну мрежу током марта прикључено 485 нових корисника. Д.М.

Губитак 702 милионаПРОБЛЕМИ КОМПАНИЈЕ ТЕСЛА

Амерички произвођач електричних аутомобила Тесла извиjестио jе о великом губитку у првом тромjесечjу због проблема с испорукама и осjетно снижене пореске олак-шице у САД. Након два пози-тивна тромjесечjа компаниjа jе у раздобљу од jануара до ап-рила пословала с губитком од 702 милиона долара. Укупни су им приходи порасли 33 по-сто, на 4,5 милиjарди долара, преносе медији.

Тромjесечни губитак надо-везао се на промjене продаj-не стратегиjе и циjена, посеб-

но кључног Модела 3, коjи jе представљен као електрични аутомобил за „масе” и треба-ло jе да помогне извршном ди-ректору Елону Муску да иза-зове тектонске поремећаjе у аутомобилскоj индустриjи.

Управа приписуjе губитак кашњењу испорука Модела 3, посебно у Европу и Кину. Из-вjештаj показуjе да су у прва три овогодишња мjесеца про-извели 63 хиљаде тих аутомо-била, три одсто више него у ис-том раздобљу прошле године, али мање но што се очекивало.

Д.М.

Тесла

Маркетинг 52 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

6 Економија 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

Када је у Црној Гори поче-ла приватизација радници су се надали да ће предузећа оживјети, те да ће се повећа-ти број запослених. Међутим, трансформација друштвеног у државни, па у приватни ка-питал претворила се у праву елементарну непогоду.

Најбољи примјер једног таквог неуспјелог покушаја је компанија „Приморка” из Старог Бара. Предузеће, не-када носилац развоја пре-

храмбене индустрије не само у барској општини, већ и у Цр-ној Гори, које је запошљава-ло око 2.000 радника, више не постоји. Њени објекти су уништени, а опрема покра-дена.

Џевдет Ђедо Бегзић, је-дан од бивших радника, присјећа се тих времена.

– Много је грешних у нестајању „Приморке”, која је била гигант ондашње др-жаве и општине. Урушавање

и пљачка ове компаније по-чело је након приватизације коју је организовала власт и људи блиски њој. Нико није невин у томе. Много је оних који су одговорни својим недјеловањем, иако смо их ми радници о пропустима обавјештавали. На крају нас је све то стигло, радници су пошли на биро, још нијесу наплатили своја дуговања, а неки појединци са руково-дећих мјеста који су униш-тили „Приморку” завршили су у Спужу. Неки још увијек бјеже од правде, али ми смо сигурни да ће и њих стићи – каже Бегзић.

Од „Приморке” данас су ос-тали само зидови. Тај простор изгледа као да је туда прошао цунами, и просто је невјеро-ватно да баш ништа није ос-тало на 70.000 квадрата, све је отишло на резање у старо гвожђе, или је уништено и покрадено.

Према ријечима бившег радника Драгана Рондо-вића, узалуд су радници го-динама алармирали надлеж-не службе и институције.

– Бивши запослени још увијек се питају ко је крив. Можда је боље направити анализу ко се све од „При-морке” окористио – каже Рондовић.

Како додаје Бегзић, од увођена стечаја из фабрике је однесено све што је могло да се однесе.

– Звучи невјероватно, али у никшићку Жељезару су отишли читави погони који су са сигурношћу могли да

наставе рад. Тако је, рецимо, као отпад завршила хладња-ча за чување матичног сока са 17 танк лагера од по 35 куби-ка. Затим, фабрика за произ-водњу сокова, канцеларије, линија за сок од нара, лабо-раторија, пунионица јестивог уља, складиште готових про-извода, складиште репрома-теријала и резервних дјело-ва са 3.500 картица... Било је то право богатство. Нестала је и котларница која је могла

да грије читав Бар, најновији погон за производњу масли-новог уља, погон за пржење кафе, најновија линија за производњу маслиновог уља купљена у Италији, базен за уље, пунионица маслиновог уља, управна зграда. Уруше-на је пекара и машине у њој, које су некада дневно произ-водиле 40.000 хљебова. Све је то покрадено и нестало под велом тајне и мрака – каже Бегзић. Д.С.

ОД БАРСКОГ ГИГАНТА ОСТАЛИ САМО ЗИДОВИ

Приморка покрадена и уништена ■ Простор гдје је била Приморка изгледа као да је туда прошао цуна-

ми, и просто је невјероватно да баш ништа није остало на 70.000 ква-драта. Све је отишло у старо гвожђе, или је уништено и покрадено

Остали само зидови

Управна зграда „Приморке”

Економија 72 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

Влада Црне Горе, на чијем челу је премијер Душко Марковић, на последњој сједници дала је зелено свјет-ло за програм „Стоп сивој економији”, који спроводе Завод за запошљавење (ЗЗ-ЗЦГ) и Министарство рада и социјалног старања, По-реска управа, Управа за ин-спекциjске послове, Управа полициjе и Управа царина. Ради се о програму који траје осам мјесеци и за чију реали-зацију је планирано да се ут-роши 844.000 еура.

– Учесници програма ће бити 190 лица са евиденциjе Завода за запошљавање, коjа ће програмске активности спроводити у 2019. години, у траjању од осам мjесеци. Програмске активности ус-мjерене су на оспособљавање и запошљавање младих на пословима пружања технич-ке подршке и помоћи служ-беним лицима Управе за ин-спекциjске послове, Управе полициjе, Пореске управе, а по први пут и Управе царина на пословима сузбиjања сиве економиjе. Запошљавање

учесника у програм спро-вешће се посредством аген-циjе за уступање запослених. Тиме се додатно доприноси промовисању флексигурнос-ти, односно флексибилности, продуктивности и сигурнос-ти на тржишту рада заснова-ноj на сигурности запослења, а не радног мjеста – пише у информацији, коју је усвоји-ла Влада.

Додају да се примjеном института привременог за-пошљавања посредством агенциjе регистрованих за обављање ових послова отва-ра широка могућност укљу-чивања незапослених лица у активне програме тржишта рада, уз несметан приступ програмима цjеложивотног учења, што jе у складу са дру-гим приоритетом Национал-не стратегиjе запошљавања и развоjа људских ресурса. Програм ће се реализовати на териториjи Главног града, Престонице и свих општина, односно локалних самоупра-ва у Црноj Гори – наводи се у информацији.

Вл.О.

у ГРАЂЕВИНСКИм ФИРмАмА ТРЉАЈу РуКЕ

За четири године 113 милиона еура добити

За претходне четири го-дине девет грађевинских компаниjа оствариле су 113 милиона еура чисте доби-ти, а скоро пола те суме при-пада Бемаксу, показује ана-лиза портала Банкар. Оваj портал анализирао jе про-шлогодишње пословање ком-паниjа, чиjи годишњи приход прелази два милиона еура.

Иако званично регистро-вана за производњу бетона, у табелама су поред оста-лих грађевинских компа-ниjа посматрали и посло-вање Бемакса, наjвише због тога што jе наjчешћи до-бављач, а често и извођач ра-дова на стамбеним зградама. То им омогућава да предња-че по броjним показатељима, приjе свега по нивоу прихода, али и нето добити. Ова ком-паниjа остваруjе годишњу добит коjа jе jеднака збиру добити свих осталих посма-траних компаниjа. Иако при-ходи посматраних компаниjа из године у годину расту дво-цифрено, профити не прате таj темпо.

Двиjе досад наjпрофита-билниjе компаниjе у сектору, Бемакс и Зетаградња, биље-же благи пад добити у про-шлоj у односу на 2017. годи-ну. Бемакс, коjи jе 2017. године био национални рекордер по добити са 20 милиона еура, претходне године се „морао задовољити” са 13 милиона. Зетаградња jе прошлу годи-

ну завршила са шест мили-она еура.

Наjвећи раст добити биље-же Фидиjа и Циjевна комерц, док jе Нормал компани jеди-на годину завршила у црве-ном. Пад добити биљеже компаниjе Градња промет и Трудбеник.

Посматраjући показатељ поврата на капитал, види-

мо да jе пословање компа-ниjа прилично стабилно и да на нивоу сектора оваj по-казатељ износи око 11 одсто, што jе прилично добар однос упосленог капитала.

Наjефикасниjи ангажман капитала jе претходне годи-не забиљежила Циjевна ко-мерц, као и Нови волвокс, док jе Градња-промет забиљежи-ла пад. Радници у овим ком-паниjама, међутим, имаjу зараде мање од државног просjека. Проблем приликом анализе износа просjечне за-раде по jедном запосленом у овим компаниjама jесте броj запослених коjи се ангажуjу „по потреби и проjекту”, а не воде се као стално запослени у компаниjи.

Свега пет од седам одсто укупних прихода покри-ва трошкове зарада, што, имаjући у виду чињеницу да се индустриjа грађевинар-ства и даље прилично ослања на физички рад и вjештине маjстора, говори да се таj рад и не циjени колико би мож-да требало. Д.М.– Вл.О.

За 190 без посладају 844 хиљаде

ОДОБРЕНА НОВЧАНА СРЕДСТВА ЗА ПРОГРАм „СТОП СИВОЈ ЕКОНОмИЈИ”, КОЈИ СПРОВОДИ ЗАВОД ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Цијене ће бити истакнуте на производу

Планирају извоз у иностранство

ИЗмЈЕНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА ДОНОСЕ НЕКОЛИКО НОВИНА

БЈЕЛОПОЉСКА ФАБРИКА мИНЕРАЛНЕ ВОДЕ РАДА

Предлог измjена Закона о заштити потрошача, коjи jе послат Европскоj коми-сиjи (ЕК) на мишљење, до-носи неколико новина, из-међу осталог ту је и истицање циjена на самом производу и обавjештења, коjа мораjу бити написана на црногор-ском jезику.

Генерални директор Ди-ректората за развоj нацио-налног бренда и заштиту потрошача у Министарству економиjе Jово Рабреновић казао jе да у том владином ре-сору очекуjу што приjе одго-вор ЕК о предложеном акту.

– Више од нас не зависи, већ од администрациjе у ди-ректоратима ЕК коjа чита таj документ. Треба напоменути да jе предложени закон већ раниjе у потпуности усагла-шен са ЕК, тако да не очекуjе-мо у суштини никакве суге-

стиjе и замjерке на текст, jер смо га детаљно радили – ре-као jе Рабреновић агенциjи Мина бизнис.

Истакао је да у министар-ству очекуjу да ће ЕК у најско-рије вријеме дати мишљење на предложени документ.

– У ЕК имаjу неке своjе тер-мине, а и код њих сада дола-зе избори, а када су им избо-ри ниjесу толико ефикасни – казао jе Рабреновић.

Када су у питању главне новине коjе измиjењени за-кон доноси, он jе саопштио да их има доста и да се неке односе на национално зако-нодавство.

– Ту имамо дио новина коjе се односе на истицање циjена на производима. То више неће бити као досад да се циjена може истицати било гдjе, испод или поред произ-вода. Обавеза трговца биће да

циjену истиче искључиво на производу, осим уколико jе производ такве врсте и вели-чине да се на њему не може истаћи – рекао jе Рабреновић.

Вл.О.

Бjелопољска фабрика минералне воде Рада у овоj години планира да врати позициjу на домаћем тржишту, док ће у наредноj сагле-дати могућности извоза у земље окружења. Сувласник фабрике Борис Рашковић казао jе да jе у следећоj години планирано даље jачање тржишног учешћа у Црноj Гори, са-гледавање могућности извоза, али и ширење асортимана у сегменту сокова, односно гази-раних напитака.

- Црна Гора је до отварања фабрике има-ла 100 одсто увоз газиране воде. Све што ус-пијемо да продамо на домаћем тржишту је супституција увоза - рекао је Рашковић за гласник Привредне коморе (ПКЦГ). Сматра да извоз воде мора бити праћен већим асор-тиманом производа да би био исплатив. Фа-брика Рада краjем фебруара jе поново отворе-на, након што jе годину раниjе купила Wатер група, за више од милион еура. Вл.О.

Профит загарантован

■ Учесници програма ће бити 190 лица са евиденциjе Завода за запошљавање

8 Друштво 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

РЕКОРДАН БРОЈ ПРЕДСТАВКИ ДОСТАВЉЕН СУДУ У СТРАЗБУРУ

Из Црне Горе десет пута више жалби него из других држава

■ За Црну Гору је у 2018. индекс броја представки, који означава број предмета (прилив) на 10.000 становника, чак 5,11 и десет пута је већи од европског просјека који износи 0,52

Грађани, правна лица и не-владине организације под-нијели су током прошле годи-не 318 представки Европском суду за људска права, што је рекордан број у последње че-тири године. У односу на 2017. број представки је већи за чак 130 одсто, а тада је највећој правној инстанци у Европи представку поднијело 138 субјеката, 2016. било их је 165, а 2015. – 129.

С друге стране, на нивоу Европског суда укупан број поднијетих представки у 2018. години из свих држа-ва чланица Савјета Европе значајно је умањен у односу на исти ниво из 2017. У току 2018. суду је поднијето 43.100 представки, што је за 32 од-сто мање у односу на годи-ну раније.

– Током 2018. пред Европс-ким судом се нашло укупно 398 представки поднесених против Црне Горе, од којих 80 из претходних година. Након почетног испитивања пред-ставки по основу њихове прихватљивости и великог броја њиховог одбацивања, приближно 260, од судске формације судије поједин-ца, што указује да је и даље настављен тренд да се вели-ки број поднесених представ-ки већ у првој фази поступка одбацује као неприхватљив и не узима у разматрање од стране Европског суда. С дру-ге стране, на крају 2018. пред

Европским судом је у односу на Црну Гору укупно остало у раду 112 предмета. Уколи-ко се ови подаци упореде са подацима из претходне годи-не, број предмета у раду пред Европским судом је процен-туално увећан за 40 одсто – наводи се у извјештају заступ-ника Црне Горе пред судом у Стразбуру Валентине Па-вличић.

За Црну Гору је у 2018. ин-

декс броја представки, који означава број предмета (при-лив) на 10.000 становника, чак 5,11 и 10 пута је већи од европс-ког просјека који износи 0,52.

– Статистички параме-тар који користи Европски суд у свом раду указује да се Црна Гора налази на првом мјесту од свих држава Савје-та Европе по индексу подне-сених представки Европском суду, по глави становника.

Чињеница да је лани поднијет значајно већи број представ-ки него у претходним годи-нама, свакако је последица више фактора. Овако висок број представки је у највећој мјери последица чињенице да су након проглашења ус-тавне жалбе за дјелотворно

правно средство од стране Ев-ропског суда претходних го-дина грађани били у обаве-зи да искористе ово правно средство прије обраћања том суду. С тим у вези, у претход-ној години Уставни суд Црне Горе је донио већи број одлу-ка по уставним жалбама из претходног периода, па су се подносиоци уставних жалби очигледно незадовољни одлу-кама Уставног суда обраћали Европском суду. То свакако није показатељ да су ти под-носиоци представке оправ-дано незадовољни због поје-диних одлука националних судова. Напротив, статистич-ки подаци, који су горе наве-дени, показују да се готово 90 одсто представки одбаци у иницијалној фази испити-вања. Ако узмемо број пред-ставки који је поднијет у 2018. и упоредимо га са бројем који је одбачен у истој години, ви-дјећемо да тај проценат изно-си око 80 одсто – наводи Па-вличићева у извјештају.

М.С.

Када је у питању материјални аспект извршења пресуда у којима је утврђена повреда и одлука Европског суда, донијетих по пријатељским по-равнањима у којима је досуђена правична нак-нада (нематеријална и материјална штета) и која је доспјела у извјештајној години, држава Црна Гора је из буџета укупно исплатила 114.304 еура и то по основу пресуда износ од 99.832 еура и по основу пријатељских поравнања 4.000, а по основу

једностраних декларација 10.472 еура.Током извјештајног периода, Европски суд је

односу на Црну Гору одлучио у 23 предмета. Европ-ски суд је путем пресуде одлучио у 13 предмета и то „Брајовић”,„Кешељ“,„Вујовић и ЛИПА”, „Рајак”, „Монтемлин Шајо”, „Новаковић”,„Арчон”,„Вујо-вић”,„Јасавић”, „КИПС и Дрекаловић”,„Петровић”, „Лекић” и „Милићевић”, сви против Црне Горе. Већину спорова Црна Гора је изгубила.

Грађани платили 114.304 еура

Валентина Павличић

Фонд пензијског и инва-лидског осигурања (ПИО) у децембру прошле године је у размаку од свега пет дана уп-латио 747.363 еура удружењи-ма пензионера, при чему је највише новца отишло Удру-жењу пензионера Црне Горе и то 416.067 еура. То показују извјештаји о уплатама које је Фонд ПИО извршио током по-следњег мјесеца прошле годи-не, а уплате које су слате уд-ружењима окарактерисане су као „остали трансфери инсти-туцијама”. Удружења пензи-онера су иначе регистрована као невладине организације, али за њих не важи правило да се финансирају на основу конкурса као што је случај са осталим организацијама ци-вилног друштва.

Осим што су новац уплаћи-вали Удружењу пензионера Црне Горе, новац је ишао и локалним удружењима, па је тако 199.999 еура уплаће-но Удружењу пензионера Бар, 99.999 Удружењу пензи-онера Никшић, 15.298 Удру-жењу пензионера Подгорица, 14.000 Удружењу пензионера Цетиње и 2.000 Удружењу пен-зионера Шавник.

Директор Фонда ПИО Ду-шан Перовић каже да су све уплате удружењима реали-зоване у складу са Законом о буџету, те да је новац ишао као помоћ пензионерима и за изградњу станова, као што је случај за Бар. Он наводи да нај-више новца иде Удружењу пензионера Црне Горе које

добијена средства даље про-слеђује локалним организа-цијама.

„Дан” jе писао да jе органи-зациjа КОД открила да jе Фонд ПИО од 2008. до 2018. године Савезу удружења пензионе-ра по основу чланарина уп-латио 5.871.072,50 еура, при чему ниjесу имали саглас-ност великог броjа пензио-нера да им одбиjаjу средства за чланарину. Како jе „Дану” саопштено из Организациjе КОД, они су уз пуномоћjа jед-не групе пензионера покуша-ли да врате дио средстава коjи им jе узет без питања, али jе Фонд ПИО такав захтjев одбио као неоснован.

Од марта прошле године КОД се бави чињеницом да jе Фонд ПИО наплаћивао члана-рине пензионерима за Савез удружења пензионера, према тврдњама више пензионера, без њихове сагласности.

М.С.

ФОНД ПИО ИЗДАШНО ФИНАНСИРА ПОЈЕДИНЕ ПЕНЗИОНЕРСКЕ НВО МИМО КОНКУРСА

За пет дана удружењима исплатили 747.000

Зграда Фонда ПИО

Припадници Горске служ-бе спасавања Црне Горе про-нашли су синоћ њемачке туристе коjи су се касно пос-лиjеподне изгубили у рејону Црвена греда на Дурмитору. Спасиоцима су путем опера-тивно-комуникационог цен-тра Директората за ванред-не ситуациjе Министарства унутрашњих послова позив за помоћ упутили њемачки

туристи Ханс Шиндлер (22) и Џесика Руф (23).

– Они су неповриjеђени и у пратњи спасилаца безбјед-но враћени до Жабљака – ка-зали су спасиоци.

Служба заштите Национал-ног парка Биоградска гора, на-кон доjаве Директората за ван-редне ситуациjе, спасила jе у ноћи 25. априла двоjе израел-ских туриста.

АКЦИЈЕ НА ДУРМИТОРУ И БИОГРАДСКОЈ ГОРИ

Спасени Њемци и Израелци

”Током 2018. пред Европ-ским судом се нашло укупно 398 представки поднесених

против Црне Горе, од којих 80 из прет-ходних година

Друштво 92 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

Они који би сада да руше кр-стионицу на Михољској Превлаци нашли би се на

трагу оних злотвора који су сруши-ли славни Превлачки манастир сре-дином 15. вијека, као и на трагу оних који су срушили Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство при-мили на себе, поручио је у интервјуу за „Дан” епископ будимљанско-ник-шићки Јоаникије. Владика је нагла-сио да упркос спремности Српске православне цркве (СПЦ) да пот-пише уговор са државом, као што су то урадиле Исламска заједни-ца и Римоктоличка црква, нијесу наишли на искрен дијалог, те да су умјесто тога добили нацрт закона о слободи вјероисповијести, који је више личио на револуционарни по-зив за гоњење Цркве и пљачку њене имовине, него на ваљано правно ре-гулисање слободе вјере

• Како коментаришете поку-шаj, односно наjаву рушења кр-стионице на Михољскоj Превла-ци? И како оцjењуjете тумачење надлежних у вези са разлозима за рушење крстионице?

Питање крстионице на Превла-ци не можемо правилно разумје-ти без њене предисторије. Тамо је давно порушена наша највећа све-тиња, Манастир Светих Арханге-ла који вјековима чека обнову. Све-тиња коју је Свети Сава одредио за сједиште древне Зетске еписко-пије. Она је у вријеме цара Душана уздигнута на степен митрополије, а данашња Митрополија црногор-ско-приморска чува њен контину-итет. Та светиња, иако давно пору-шена, поштује се као прва катедра

Митрополије. Митрополит црного-рско-приморски господин Амфи-лохије дао је све од себе да се запо-чне поменута обнова. У том циљу, окупио је најпознатије и најискус-није стручњаке који би помогли да се испуне одговарајући стандарди приликом обнове. Међутим, наи-шао је на неразумијевање код др-жавних институција, које умјес-то да дају стручну подршку, само коче и одуговлаче. Не излазе у су-срет свенародној жељи православ-них вјерника и грађана Црне Горе да се обнови светиња која нас је родила. Око обнове Превлаке сабира се омла-дина већ двије деценије. Даровити свештеник Бацковић, стављајући акценат на духовну обнову која ће донијети и видљиву обнову Превла-ке, заједно са омладином, започео је крстионицу која личи на Ловћен-ску капелу. Иако нема дозволу, та крстионица пробудила је свијест о Превлачкој светињи и постала сим-бол њене обнове. Они који би је сада рушили, нашли би се на трагу оних злотвора који су срушили славни Превлачки манастир средином 15. вијека, као и на трагу оних који су

срушили Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство примили на себе. Надам се да до тога неће доћи.

•Закон о слободи вjероиспо-виjести, ни готово четири годи-не од окончања jавне расправе, ниjе донесен и његово, наводно, ревидирање траjе и дан- данас. Ваше мишљење о циjелом проце-су коjи прати доношење овог за-кона? Да ли су Митрополиjа цр-ногорско-приморска и Епархиjа будимљанско-никшићка сада иоле укључениjе у процес изра-де овог закона, него што jе то био случаj приjе четири године?

Израда и усвајање закона о слободи вјере има велики значај и за Цркву, и за државу. Ми већ дуже времена, више од једне деценије, на-глашавамо да то важно питање треба ријешити у складу са општеважећим правним начелима и Уставом Црне Горе. Организовали смо 2008. године међународни научни скуп на тему вјерских слобода данас и штампали зборник радова. Иницирали смо, на-жалост безуспјешно, више пута дија-лог са надлежним државним инсти-туцијама који би допринио бољем разумијевању овог питања. Пози-тивно смо оцијенили закључење уговора између Црне Горе и Римо-католичке цркве и сличне уговоре са другим вјерама у Црној Гори. Из-разили смо спремност да потпише-мо уговор са државом уколико би он био прихватљив за обје стране.

Држава је све то избјегла, није било искреног дијалога, није хтјела да са Српском православном црквом пот-пише уговор којим би њихови одно-си били регулисани на примјерен начин. Умјесто тога, држава нам је понудила нацрт закона који је више личио на револуционарни позив за гоњење Цркве и пљачку њене имо-вине, него на ваљано правно регули-сање слободе вјере. До сада је неслав-но текла прича са тим нацртом, али га се наше власти, колико ми је по-знато, још нијесу одрекле. Ми, сва-како, не можемо прихватити закон у којем бисмо у својој држави од ње били дискриминисани у односу на друге цркве и вјерске заједнице. Не-допустиво је да се да кроз различи-те правне акте (уговор или закон, свеједно) који се односе на исту ма-терију – слободу вјере – уводе двојни стандарди и неравноправност међу вјерама у Црној Гори. Наравно, као Црква која има изузетно богато иско-ријско и културно наслеђе, осим тога и највећи број свештеника и вјерни-ка, не тражимо ништа више права и повластица путем закона него друге признате вјере. Не можемо прихва-тити и ништа мање него што су оне добиле кроз већ потписане уговоре.

Осјећамо дужност да са држа-вом успоставимо односе на здра-вим основама. Ми смо отворени за дијалог, спремни смо да уважимо свачије стручно мишљење које се од-носи на слободу вјере у савременом друштву. У том смислу чинимо још један изузетан важан корак: Мит-рополија црногорско-приморска у сарадњи са Конференцијом европ-ских цркава (КЕК) по други пут ор-ганизује међународни научни скуп у Подгорици 3. и 4. маја ове године. Позвани су најпознатији европски експерти за ова питања, представ-ници власти и више професора пра-ва из Црне Горе. Желимо да се ово питање сагледа и рјешава у оквиру правне струке и то на обострано за-довољство и Цркве и државе. Ми се строго држимо тог приступа, сваки другачији био би погрешан и непри-хватљив.

•Српска православна црква има jасан и чврст став у вези са Косо-вом. Како циjените однос српских

званичника према косовском пи-тању?

Црква је својом ријечју о Косову и Метохији у овим слуђеним времени-ма подсјетила свој народ, па и међу-народну јавност, да имамо корије-не, културу, традицију, идентитет и да се не смијемо одрећи тих вјеко-вима његованих вриједности. У на-шој свијести о Отаџбини и иденти-тету кључно мјесто заузима Косово са Метохијом, не само као терито-рија, него као духовно огњиште које грије и обједињује све Србе ма гдје они живјели. Духовно значење Косо-ва је дубоко и неисцрпно, али је оно опипљиво и пријемчиво кроз косов-ско-метохијске светиње и то освешта-но поднебље, кроз мирис косовских

божура, кроз патњу, пјесму и молит-ву. Оно је завјет вјере, слободе и ст-варања. Косово јесте српска Голгота која се кроз вјеру и стварање претва-ра у славу. Ту смо најдубље дотакли тајну Крста и Васкрсења, утемељили се и утврдили као народ Новог завје-та, нови хришћански Израиљ... Наша је дубока рана што власти у Црној Гори нијесу хтјеле да чују ни глас Цркве, нити глас већине свога наро-да, нити глас својих најбољих пре-дака о Косову и Метохији. Србији би било много лакше да се власти Црне Горе нијесу одрекле косовске мисли својих светих владика Петровића и краља Николе. Продале су себе у туђина, како (про)рече Његош. Ви-димо да је данас Србија под великим притиском од западних сила да при-зна псеудо државу на својој терито-рији и да се, нажалост, и Црна Гора ставила у службу те злокобне при-че. Нека Србији Бог да снаге да одо-ли туђинским притисцима и да са-чува Косово и Метохију – духовни темељ цијелог српског народа.

А.ОСТОЈИЋ

• Ваша Васкршња порука вjерницима.Желимо да радост празника Васкрсења Христовог и Његове побједе над смрћу

допре до сваког људског срца, да уђе у сваки дом и у сваку породицу. Да утјеши и охрабри тужне и жалосне, да обасја и нахрани сиромашне, да измири завађене.

Христова побједа над смрћу је и наша побједа. Она има такво дејство да и све оне који вјерују чини учесницима и судионицима Његове славе и божанске

вјечности. Ова радост није спорадична и појединачна, него саборна, обухвата небо и земљу, анђеле и људе, даје нам силу да превазила-зимо све наше неспоразуме, непријатељства и ограничења, да једни друге загрлимо у братској љубави. Она обнавља наше заједништво, просвјетљује га и обесмрћује.

Нека би овај највећи хришћански празник свима нама дао снаге да стишамо међусобне тензије и уклонимо свако злопамћење, да љубимо једни друге искрено и братски. Амин! Боже дај!

Свима који славе, срећан Празник и свима радост. Христос Васкрсе!

Враћање вјеронауке у школе значило би раскид са идеолошким једноумљем

Владин нацрт закона је предлог за пљачку имовине

■ Они који би сада рушили крстионицу нашли би се на трагу оних злотвора који су срушили славни Превлачки манастир средином 15. вијека, као и на трагу оних који су срушили Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство примили на себе. Надам се да до тога неће доћи, казао је владика Јоаникије

■ Позитивно смо оцијенили закључење уговора између Црне Горе и Римокатоличке цркве и сличне уговоре са другим вјерама у Цр-ној Гори. Изразили смо спремност да потпишемо уговор са државом, уколико би он био прихватљив за обје стране. Држава је све то избјегла, није било искреног дијалога, није хтјела да са Српском православном црквом потпише уговор којим би њихови односи били

регулисани на примјерен начин, поручио је епископ будимљанско-никшићки

ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ ЈОАНИКИЈЕ У ИНТЕРВЈУУ ЗА „ДАН” ОЦИЈЕНИО ДА ДРЖАВА НЕ ЖЕЛИ ИСКРЕН ДИЈАЛОГ СА СПЦ

”Наша је дубока рана што власти у Црној Гори нијесу хтјеле да чују ни глас Цркве, нити глас већине сво-

га народа, нити глас својих најбољих преда-ка о Косову и Метохији. Србији би било много лакше да се власти Црне Горе нијесу одрекле ко-совске мисли својих све-тих владика Петровића и краља Николе, нагла-сио је Јоаникије

Стишајмо међусобне тензије и уклонимо свако злопамћење

Владика Јоаникије

•Да ли сматрате да би вjеронаука требало да буде предмет у редовном образовању дjеце и како коментаришете то што овог предмета нема у школским програмима?

Вјерницима у Црној Гори је ускраћено право на вјерско об-разовање њихове дјеце у државним школама. Свакако, овим је и дјеци ускраћено право на вјерско образовање. Ускраћивање тог права родитељима и дјеци је израз анимозитета власти према религији. У Црној Гори имају снажно утемељење три традиционалне вјере - православна, католичка и исламска. Треба се запитати да ли ће нове генерације бити способне да

разумијевају своју прошлост и богато духовно наслеђе без основног вјерског образовања. Осим тога, развој модерног школства у Црној Гори укључивао је и вјеронауку за ове три поменуте вјере све до почетка комунистичке владавине. Ус-краћивање тог права није ни из далека у складу са начелима секуларног друштва, јер секуларизам укључује поштовање свачијег права, уколико оно не угрожава права других. Ријечју, враћање вјеронауке у државне школе за све оне који то желе био би видљиви знак раскида са идеолошким једноумљем из времена комунистичке диктатуре.

10 Хроника 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

БОРБА КОЈУ СУ СВИ ИЗГУБИЛИ, УБИЈАНИ МАФИЈАШИ, ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦА И СЛУЧАЈНИ ПРОЛАЗНИЦИ

У рату кланова 39 жртава ■ Сукоб „шкаљарског” и „кавачког” клана траје већ четири године, а обиљежио га је низ стравичних убистава и бомбашких напада у којима су били угрожени и животи пролазника ■ Од 39 ликвидација истражитељи су расвијетлили убиства девет особа

Стравичне ликвидације, бомбашки напади са тешким, па и смрт­

ним последицама редов­на су појава у обрачуну два најјача клана у Црној Гори – „кавачког” и „шкаљарског”. Њихов сукоб траје већ чети­ри године, а досад је однио 39 жртава. Осим припадни­ка тих криминалних кла­нова, убијани су и чланови њихових породица и њихо­ви сарадници, али и случајне жртве, које су страдале само зато што су се нашли на по­грешном мјесту у погрешно

вријеме. Сукоб два которска кри­

минална клана почео је у Цр­ној Гори, а ускоро се пренио и на регион, а жртве рата ко­торских кланова падале су и у другим земљама.

Пре ма до са да шњим ре­зултатима истрага, у ра ту „кав ча на” и „шка ља ра ца” стра да ли су Го ран Ра до ман, Са ша Мар ко вић, Го ран и Ра­до мир Ђу рич ко вић, Иван Ло пи чић, Ср ђан Вла хо вић, Го ран Ду чић, Го ран Би ску­по вић, Ми лош Бо шњак, Да­ли бор Ђу рић, Ђор ђе Бо ре та,

Дра ган Зе че вић, Ђор ђе Се­ку ло вић, Ра до ван Ма то вић Ра ке ла, Иван Не до вић, Ни­ко Ро га но вић, Бо шко Бо жо­вић, Ми лан Пе ко вић, Го ран Ленац, Алек сан дар Стан ко­вић, звани Са ле Му та ви, Пе­тар Да мја но вић, Даворин Балтић, Миодраг Миги Крушчић, Милош Шако­вић, Радивоје Јовановић, Дражен Чађеновић, Нико­ла Ћупић, Владимир Рога­новић, Веселин Калезић и Веселин Веско Вукотић. Ни­је ис кљу че на ни сум ња да је и Бо жи дар Циц мил, ко ји је

при је дви је го ди не ли кви ди­ран у Мо ста ру, жр тва овог ра та, као и Вла сти мир Ми­ло ше вић, ко ји је уби јен у Бе­ог ра ду. Ис пи ту је се и да ли је Пље вљак Ми ло је Во ји но вић, ко ји је уби јен у бом ба шком на па ду у бли зи ни Кри вог мо ста у Под го ри ци, такође жр тва овог су ко ба. Блис­кост сада покојног Баранина Васа Делибашића са кланом који предводи Алан Кожар, који, према подацима поли­ције, сарађује са „шкаљарци­ма”, довео је до сумње да је и та ликвидација повезана са ратом которских клано­ва. Сумња се да су и ликви­дације Драга Божовића и Владимира Поповића у Ср­бији, као и бомбашки напад у којем је у Никшићу стра­дао Предраг Педо Пејовић, последица сукоба „шкаљар­ског” и „кавачког” клана. Убиство београдског адвока­та Драгослава Мише Огња­

Вође „шкаљарског клана” су браћа Јован и Игор Вукотић. Јован је у затвору у Србији, гдје служи казну од 15 мјесеци због фалсификовања докумената. Црне Гора га потражује због покушаја убиства Тамаре Звицер, Милоша Радоњића и Војина Ступара.

Његов брат Игор је у бјекству, а за њим је рас-писана потјерница због сумње да је организовао

криминалну групу која је сарађивала са кланови-ма које су формирали Ероген Брајовић и Ранко Радуловић. Они се терете за више почињених и планираних ликвидација. Вође „кавачког клана” су Слободан Кашћелан, Игор Божовић и Радоје Звицер. Кашћелан је у спушком затвору, гдје је спроведен пошто је изручен из Чешке. Његов са-радник Божовић је у бјекству.

Вође или у затвору или у бјекству

Цигаре вриједне 3.625 еура

Беранцу запаљен ауто

ЦАРИНИЦИ ОДУЗЕЛИ РОБУ

ПОЛИЦИЈА ИСПИТУЈЕ СЛУЧАЈ

Мобилни тимови за суз­бијање кријумчарења ОЗСК­а заплијенили су 1.648 пакли­ца разних цигарета на тери­торији Бара и Улциња, чија је вриједност 3.625 еура.

Од једног физичког лица у Бару одузели су 858 паклица цигарета, чија је вриједност 1.888 еура, а на истом просто­

ру од Н.Н. лица су заплијени­ли 230 паклица вриједности 506 еура.

У Улцињу су код два фи­зичка лица пронашли и оду­зели 560 паклица цигарета, чија је вриједност 1.232 еура.

Роба је одузета, а издата су три прекршајна налога.

М.В.П.

Аутомобил Беранца Ени­са Рамусовића запаљен је у суботу ујутру испред његове куће у Улици 29. новембра у Беранама. Од пожара, на ау­томобилу је настала већа ма­теријална штета.

Рамусовић је за портал „Вијести” рекао да је поред

аутомобила пронашао фла­шу са бензином.

Он је казао да је огорчен јер је ово други пут за годи­ну и по дана да му неко пали ауто. Наиме, како је рекао, на истом мјесту је прије годину и по запаљен и његов аутомо­бил „мерцедес”. М.В.П.

Виши суд у Подгорици прихватио је споразум о признању кривице који је Дамир Фрључкић, који је означен као шеф крими­налне организације чији су чланови похапшени у полицијској акцији „Шадо 2”, склопио са Специјалним државним тужилаштвом, а према коме ће у затвору про­вести 20 мјесеци. Осим тога, он ће на име новчане казне уплатити 25.000 еура.

Фрључкић је због ства­рања криминалне органи­зације осуђен на годину дана затвора, док му је због кривичног дјела недозвоље­на производња, држање и стављање у промет опојних дрога изречено још 11 мјесе­ци робије.

Суд му је изрекао једин­ствену казну од годину и осам мјесци затвора.

Осим робије, одређена му је и новчана казна. Фрључ­кић је обавезан да у буџет Црне Горе уплати 5.000 еура, а на име хуманитарне помоћи у корист Специјал­не болнице за психијатрију „Доброта“ Котор још 20.000.

Дамиров брат Ад­

нан Фрључкић раније је склопио споразум о при­знању кривице са СДТ­ом, којим је прихватио да про­веде десет мјесеци у затвору због чланства у криминалној групи која се бавила швер­цом дроге.

Нагодбу са тужилаштвом потписала је и његова супру­га Илида Фрључкић, која је пристала на полугодишњу казну у кућном притвору. Осим њих, на оптуженич­кој клупи у овом предмету нашли су се и Лука Трубља­нин, Емил Цирковић и Да­либор Никочевић.

Аднан и Илида Фрључ­кић, као и Лука Трубљанин, Емил Цирковић и Далибор Никочевић ухапшени су у акцији,,Шадо 2” због сумње да су повезани са неовлашће­ном продајом и стављањем у промет опојних дрога.

Према оптужници, Да­мир Фрључкић је почетком маја 2016. године у Црној Гори организовао крими­налну групу која се бавила кријумчарењем марихуане у Албанији, Црној Гори, Ње­мачкој и другим земљама.

М.В.П.

робија 20 мјесеци и плаћа казну 25.000

ПОТВРЂЕН СПОРАЗУМ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЦЕ ДАМИРА ФРЉУЧКИЋА, ОРГАНИЗАТОРА ШВЕРЦА МАРИХУАНЕ

Споразум прихватио Виши суд у Подгорици

Горан Радоман

Ђорђе Борета

Петар Дамјановић

Божидар Цицмил

Саша Марковић

Драган Зечевић

Даворин Балтић

Властимир Милошевић

Горан Ђуричковић

Ђорђе Секуловић

Миодраг Крушчић

Милоје Војиновић

Радомир Ђуричковић

Радован Матовић

Милош Шаковић

Васо Делибашић

Иван Лопичић

Иван Недовић

Радивоје Јовановић

Драго Божовић

Хроника 112 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

БОРБА КОЈУ СУ СВИ ИЗГУБИЛИ, УБИЈАНИ МАФИЈАШИ, ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦА И СЛУЧАЈНИ ПРОЛАЗНИЦИ

У рату кланова 39 жртава ■ Сукоб „шкаљарског” и „кавачког” клана траје већ четири године, а обиљежио га је низ стравичних убистава и бомбашких напада у којима су били угрожени и животи пролазника ■ Од 39 ликвидација истражитељи су расвијетлили убиства девет особа

Основно државно тужи-лаштво у Никшићу покре-нуло је истрагу против неи-дентификованих полицајаца који су почетком овог мјесе-ца, након фудбалске утак-мице Сутјеска–Будућност у Никшићу, нанијели тешке тје-лесне повреде вођи навијач-ке групе „варвари” Алексан-дру Чаки Ивановићу.

Тужилац Софија Луковац је за 3. мај планирала саслу-шање Ивановића, који ће изјаву дати у својству оштеће-ног. Он ће у тужилаштву из-нијети детаље о тортури коју је доживио од полицијских службеника.

Ивановић је након при-вођења због напада на поли-цајце тврдио да је полиција почела да га бије без повода. Појаснио је да је након утак-мице неколико малољетних навијача сишло на терен како би се поздравили са фудбале-рима и тренером, као што то стално раде. Тада су полицај-ци почели да их прскају суза-вцем и да их ударају пендре-цима. Ивановић је појаснио да је као један од вођа сишао са трибина како би полицај-цима објаснио да су у питању

малољетници и да их не уда-рају. Такође, планирао је и да навијаче врати на трибине.

– Тада ме је неко од поли-цајаца више пута удара по глави палицом. Одмах сам почео да крварим од повре-да на глави и осјетио сам не-моћ. Упркос томе, полицајци су наставили да ме брутално туку, након чега су ме изве-ли испред стадиона. У ауто-бус сам ушао сав крвав, – ис-причао је Ивановић.

Како је додао, када су ушли у аутобус како би кренули за Подгорицу, полиција су наста-вили да их малтретирају тако што су пендрецима ударали по возилу и прскали их суза-вцем. Када је изашао како би покушао да разговара са не-ким из полиције, полицај-ци су наставили да га бију иако је већ био потпуно кр-вав. По повратку у Подгори-цу, смјештен је у болници. Пошто је осумњичен да је на трибинама стадиона у Ник-шићу напао полицајца, он је након неколико дана спрове-ден у Основни суд у Никшићу, гдје је саслушан, након чега му је одређен притвор.

М.В.П.

Чака свједочи о полицијској тортури

САСЛУШАЊЕ ВОЂЕ „ВАРВАРА” 3. МАЈА

Александар Чака Ивановић

Мјесто незгоде

ТЕЖАК УДЕС НА МАРЕЗИ

Подгоричанка К.А. (19) тешко је повријеђена у уде-су који се јуче ујутру догодио у подгоричком насељу Маре-за. Она је била у аутомобилу са Б.М. (18), која је такође за-добила тешке тјелесне повре-де, али, према подацима из полиције, није животно уг-рожена.

До несреће је дошло око

9.30, када је дјевојка која је возила изгубила контролу над аутомобилом, највјеро-ватније услед клизавости ко-ловоза, услед чега су слетје-ле у канал.

К.А. је задобила тешке тје-лесне повреде опасне по жи-вот, а одмах након несреће је превезена у КЦЦГ, гдје је опе-рисана. М.В.П.

Слетјеле у канал

новића изазвало је велики немир у јавности, а провјера-ва се да ли је и он убијен јер је бранио Игора Вукотића, једног од вођа „шкаљарског клана”. Свега неколико дана прије ликвидације Веселина Вукотића у Котору, у шпанс-ком граду Малага убијен је Баранин Зијад Нурковић, који је био близак крими-налној групи Алана Кожара.

Истражитељи су успјели да расвијетле свега неколи-ко убистава почињених у об-рачунима мафијашких кла-нова из Котора. Због сумње да су починили убиство Ра-домира Ђуричковића, уха-пшени су Подгоричанин Марио Милошевић и Це-тињани Игор Машановић и Вукан Вујачић, који су тре-нутно у притвору у Пришти-ни, гдје су лишени слободе. Расвијетљено је и убиство Горана Ђуричковића, због којег се потражује Срђан

Поповић из Бањалуке. За помагање убицама након ликвидације Далибора Ђу-рића осумњичени су Ми-лош Трбо и Дејан Павиће-вић. За убиство Ђорђа Борете и Драгана Зечевића, који је настрадао као случајна жрт-ва, суди се Миљану Булато-вићу, Владимиру Шмањи, Ратку Вушовићу, Василију Рафаиловићу и Ивану Ци-цмилу. Рафаиловић, Вушо-вић и Цицмил су у бјекству. Расвијетљена је и ликвида-ција Горана Ленца, због чега је расписана потјерница за Николом Мршићем. Због убиства Миодрага Круш-чића ухапшена је вишечла-на криминална група, а као директни извршилац ликвидацијe означен је Ма-рио Милошевић. Недуго на-кон убиства Милоша Шако-вића и Радивоја Јовановића, који је страдао као случајна жртва, ухапшена је 19- чла-

на криминална група коју је, према сумњама тужилашт-ва, организовао Јанко Вука-диновић. Као директни по-чинилац убиства означен је Марко Јовановић, који је у бјекству.

Ипак, досад није откри-вен наручилац ниједног од ових убистава.

Рат кланова почео је у фебруару 2015. године, када је под возило Милана Вујотића, паркирано у под-горичком насељу Блок пет, подметнута експлозивна направа. Вујотић, који се по-везује са групом из Шкаља-ра, није био у возилу када се десила експлозија. Бомба ис-под његовог возила подмет-нута је усред дана, у близини вртића и школе. Истог дана када је Вујотић био на мети нападача, у Београду је стра-дао Цетињанин Горан Радо-ман, који је 20. фебруара 2015. убијен у гаражи једне зграде

на Новом Београду. Ра-доман је био припадник „шкаљарског” клана и спекулисало се да је био најодговорнији за крађу 200 килограма кокаина у Валенсији.

Почетком фебруара ове године Цетињанин Никола Ћупић (34) стра-дао је у стравичном бом-башком нападу који се

догодио у центру Подгорице. Према евиденцијама безбјед-носних служби, Ћупић је био близак „кавачком клану”, по-себно Марију Милошевићу. Раније је привођен као актер ватрених обрачуна, а истра-житељи имају податке да се у последње вријеме прибли-жио тој которској криминал-ној групи. Бомбашки напад догодио се у јутарњим сати-ма у Улици Новака Милоше-ва, у центру града. Наочиглед бројних грађана, аутомобил „тојота” цетињских регистар-ских ознака, који је био у по-крету, експлодирао је у бли-зини Музичке школе.

Веселин Вукотић, отац вођа „шкаљарског клана” убијен је 20. априла испред куће у којој је живио у котор-ском насељу Доброта. Убица је у њега испалио шест хи-таца. Вукотић је повредама подлегао у болници.

М.В.П.

Срђан Влаховић

Нико Рогановић

Дражен Чађеновић

Владимир Поповић

Горан Дучић

Никола Ћупић

Предраг Пејовић

Горан Бискуповић

Бошко Божовић и Милан Пековић

Владимир Рогановић

Зијад Нурковић

Милош Бошњак

Горан Ленац

Веселин Калезић

Драгослав Огњановић

Далибор Ђурић

Александар Станковић

Веселин Вукотић

12 Маркетинг 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

Маркетинг 132 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

14 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .Став

Ипак је то један велики комфор – живјети у држа-ви која за тебе није држава. Не мислити као ови који је овако праве. Сажаљевати их. Па иако неће да чују шта им говориш. Роб неће да чује. Роб слуша само свога шефа. И како не сажаљевати човје-ка који је у себи затворио чо-вјека - као у најцрњи затвор? Ти се људи могу назвати цр-ногорци, јер горе на некој цр-ној муци. Дакле, ово имено-вање не мора да има никакве везе са именом Црногорац. А може да има. Као што сва-ког човјека може да ухвати подземни мрак.

У недјељи пред Васкрс, брзо се смјењују часови свјет-лости и таме. Јуда је слушао Христове ријечи, а онда га предао државним џелатима, да га разапну. На Цвијети је народ пјевао, док је Христос на марацу пролазио кроз Ја-русалим – Осана на висини, благословен који иде у име Господње, а у петак, распе-вши га с разбојницима, ци-нично довикивали: Сиђи с крста ако си Бог. Али, за-биљежено је у Књизи, да се Јуда, издавши га, брже- боље објесио.

Види се да ово пишем у Црној Гори, у којој су се за-цариле муке и издајства, већ дуго, као да смо година-ма у Страсној (страдајућој) седмици. Није чудо што је у Црној Гори букнула вјера и мистика.То хоће гдје се мно-го издаје, страда, распиње. У том смислу, могли бисмо захвалити нашој државној власти, која нам је припра-вила много мука, издајст-ва, страдања – затварањем човјека у човјеку, народа у ништа. Државним јези-ком наређује сваком човје-ку-робу: „Само слушај и гу-тај - правимо државу! Немој да писнеш ни зубима шкри-неш док не направимо др-жаву. Држава тражи жр-тава. Распећемо свакога ко не затвори човјека у човје-ку. Знате ли, багро једна, вазда се за државу гинуло?

Не тјерамо вас сад да проли-вате крв, има само да убија-те у себи слободу, ријеч, ми-сао. То не трпи држава која је унапријед смислила как-ва ће да буде“.

Зато ја, каже ми мој прија-тељ, одмарам, јер ме држав-на мисао не обавезује, гле-дам како долази Васкрс. Слушам Христа који каже: Царство моје није од овога свијета. Та ријеч саблажњава сваког владара, зулумћара. Он би хтио и људи и нељуди да му клекну пред кољена. Али, палац. Не иде ни влада-рима како би хтјели. И често су имали прилику да виде да су они најцрњи робови. Нај-виши и најомрзнутији про-извођачи ропства.

Ова Црна Гора је узорни произвођач ропства. Некад је била произвођач слободе, људи и јунака, а сад је про-извођач ропства и робова, и људских робота. Добија већ медаље за производњу колективног ропства.

Не бих ово видио да ми се не изоштрава вид на Велики петак. Чудо како се изоштра-ва вид на Велики петак. Оми-лила ми је небеска држава, каже ми мој пријатељ, тихо. Кад видим оволику муку,

оволико затворених душа, затворених умова, наложим још већу ватру. Нек се пре-рађује пакао који произво-ди ова држава.

Коме ја ово говорим, пи-там се? Понијело ме тако. То је дејство долазећег Хрис-товог васкрсенија. Људи-ма се отвара ум и вид за дубље просторе. Хрис-тос и у ад силази да би до-нио свјетлост међу робове, међу преварене ентузијасте земаљских владара и држа-ва. Јер, само постоји царство слободе, царство духа и ље-поте. Тако је Распети про-повиједао у аду. А потом, у први дан недјеље, у цик зоре - Христос васкрсе!

(Аутор је књижевник)

У Београду је недавно одр-жан велики политички збор владајућег режима. Алек-сандар Вучић, неприкосно-вени господар Србије, желио је том приликом да покаже како народ стоји уз њега и ње-гову власт. Званични мото овог политичког митинга било је национално једин-ство српског народа. Чини-ло се тада да је Србија једна озбиљна држава у којој влада брине и о заграничним дјело-вима нације. Будући да је на овом класичном партијском и режимском окупљању – које је окупило грађане у рад-ни дан довезене о државном трошку у чак 2.000 аутобуса – говорио и шеф мађарске ди-пломатије, могло се помисли-ти да је Србија одавно пошла стопама ове све мање демо-кратске, али према правима своје нације брижне државе. О свему овоме свједочио је и говор предсједника репу-блике, који је први, и бојим се последњи пут у каријери покушавао да говори као др-жавник. Ако су предсједни-ци Србије и Српске пред сто-тинак хиљада напабирчених грађана и рекли шта желе, наше државе никада до сада нису имале смислену и кон-ципирану дугорочну поли-тику.

Политика Србије, све од њеног успостављања као народне репубике, или није била самостална или је у својој суштини била ре-активна. Милошевић је по-ступао према наводима из чувене и застареле „Плаве књиге“, списка жалби које ко-мунистичке власти СР Србије крајем седамдесетих годи-на нису ни смјеле да подне-су Брозовом режиму. Реаго-вао је закасњело и тежио је да се држава врати коријенима Устава из 1963. године, да сви уживамо у „повратку у злат-ну прошлост“, у Ранквићис-тан. Када то није успјело, др-жавну политику усмјеравао је као реакцију. Уставе је пи-сао уз инат опозицији, по дик-тату паметнијих Црногораца 1992, под принудом у Дејто-ну. Његови разједињени на-следници под притиском Хага, Косова и општег не-задовољства, успијевали су

да побољшају ствари само на маргинама. Данашња влада пак управља Србијом у скла-ду са слабостима, интереси-ма и хировима појединаца и режима чији би посланици и министри, да није истог тог предсједника, вјероватно и даље већином цијепали кар-те на аутобској станици не-ког шумадијског Догситија. Историја ће свакако запам-тити и мудре Вучићеве рије-чи изговорене у Вашингто-ну 2012. године: „Реците шта желите.“

Све што САД и ЕУ желе (али не само они), а није пот-пуно опасно за његов режим,

Вучић и извршава. Каква оз-биљна национална политика у држави у којој су судство и скупштина сведени на ниво послушника с краја четрдесе-тих година прошлог вијека?! О судству је такву изјаву дао предсједник Врховног суда Србије, о Скупштини је до-вољно да кажем како већ двије године суштински не расправља о државном буџету. Тога није било ни у вријеме комунизма. Каква национална политика ако је најважнији интерес ре-жима да помогне политику СР Њемачке у нашој земљи и на Балкану?

Националну политику једне државе јасно видите према трошковима из њеног буџета. Мађарска је само то-ком 2018. у крајеве АП Војво-дине насељене Мађарима инвестирала 170 милиона еура. Хрватска сваке годи-не у пројекте хрватског на-рода у БиХ инвестира шест пута више новца него што Ср-бија уложи у све пројекте у

српским земљама и расејању. Ђукановићева Црна Гора је искористила сукоб НАТО-а са Руском Федерацијом да све своје ресурсе усмјери у пра-вцу асимилације српског на-рода у овој земљи. Вучићев режим се српског народа сје-ти колико и неки пустахија дјеце из првог брака – о праз-нику или на састанку у служ-би социјалног старања. Пока-же их понекад Путину или „из џепа“ извади који мили-он приликом посјете Херце-говини.

У недавном интервјуу Мило Ђукановић се жали на писање таблоидних режим-

ских медија о њему. Каже не боли га то, писаће они и дру-гачије о њему. У праву је. То је само вентил – одјек народ-ног јаука. Вучић преко так-вог писања одржава привид

да је активан и заинтересо-ван. Опозиција му, због за-творених медија и све мањих слобода, не може адекватно одговорити. Неки тамо но-винарчић у служби карас-ких феудалаца желио би да српска јавност ћутке подно-си деценије насиља. Каже Ђукановић „ниђе не гори“ у односима Црне Горе и Србије. Па наравно да не гори, када је црногорском шовинистич-ком режиму најважније от-ворено питање испоручи-вање Светозара Маровића и да ли је на утакмици „Бу-дућности“ била нека српска застава. За то вријеме Црна

Гора је за српски народ заве-ла режим сличан апартхејду. Вишеструко обесправљени, Срби су жртве асимилације, просвјетног и културног за-тирања. Нашу цркву прого-не и руше јој светиње. Су-народнике нам затварају. Суграђане избацују из др-жављанства. Оно што Ђука-новићеве режимлије гово-ре о Србима, то о усташама не мисли ни најнасилнији и најбезумнији „Звездин” на-вијач. Србија на то ћути, нема чак ни протестне ноте када дукљани (црногорске уста-ше) забране улазак у државу једном академику и тројици професора универзитета.

Србија треба да жели само оно што је другима дато и што је својим грађанима који нису Срби сама одав-но омогућила. Да би то по-стигла, она мора радикал-но да промијени политику. И људе.

(Аутор је историчар и доцент на Филозофском факултету у Београду)

”Ова Црна Гора је узор-ни произ-вођач роп-ства. Некад је била про-извођач

слободе, људи и ју-нака, а сад је про-извођач ропства и робова, и људских робота. Добија већ медаље за произ-водњу колективног ропства

■ Црна Гора је за српски народ завела режим сличан апартхејду. Ви-шеструко обесправљени, Срби су жртве асимилације, просвјетног и културног затирања. Нашу цркву прогоне и руше јој светиње. Сународ-нике нам затварају. Суграђане избацују из држављанства

ХРИСТОС ВАСКРСЕ

К ул т у р ни По ја вниК

Шта жели Србија?

”Данашња влада пак управља Србијом у складу са слабости-ма, инте-

ресима и хировима појединаца и режи-ма чији би послани-ци и министри, да није истог тог пред-сједника, вјероват-но и даље већином цијепали карте на аутобској станици неког шумадијског Догситија

ПИШЕ: ЧЕдоМИр АнтИћ

ПИШЕ: МИлутИн МИћоВИћ

ЗиДаЊЕ СКаДра

152 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 . Став

У понедјељак, на други дан Васкрса, у Србији праз-ник, предсједник Вучић и премијерка Брнабић биће на послу – у Берлину.

У повећем друштву. До-маћини су им њемачка канцеларка Ангела Мер-кел и француски предсјед-ник Емануел Макрон, који су позвали све лидере Западног Балкана – премијере Хрват-ске, Македоније, Словеније и Албаније, предсједника Црне Горе, предсједавајућег Вијећу министара БиХ (то није Мило-рад Додик) - али су само гос-ти из Београда и Приштине на нивоу и шефа државе и пред-сједника владе.

Самит је међутим „нефор-малан” – званично је образ-ложено да водећи двојац ЕУ жели само „размјену идеја” са лидерима Балкана - мада је свима јасно да је ријеч о по-кушају да се нешто помјери у заглављеном процесу „нор-мализације” између Србије и Косова.

На столу наводно нема од домаћина припремљеног предлога „свеобухватног спо-разума” са неким „креатив-ним рјешењима”. Официјел-ни песимизам је протеклих дана емитован са свих стра-на, уз напомене да у Берли-ну неће бити ситуације „сад или никад”.

Дилема је међутим да ли су Меркелова и Макрон издвоји-ли један свој радни дан уочи ЕУ избора само за ћаскање са људима које добро по-знају, или су ипак ријешени да преговоре, еуфемистички назване „дијалог”, на неки на-чин „ресетују”.

То што треба оживјети је клинички мртво из разних разлога, почев од приштин-ских такси на робу из Србије, до контроверзног „разгра-ничења” које су на сто стави-ли Вучић и Тачи, а да прет-ходно за то нису прибавили унутрашње мандате.

Разграничење, како год га тумачили, на крају ипак значи цртање нових етничких гра-ница, што призива трауме и злочине из новије балканске

историје. За једне је то међу-тим и даље једини „компро-мис”, док други сматрају да би се етничком подјелом више проблема створило него што би их се ријешило.

Меркеловој и Макрону зато не преостаје ништа друго него да разграничење сахране, и на други дан јулијанског Васкрса васкрсну принцип да монета компромиса не могу да буду територије, већ политичка и људска права, демократски стандарди, суживот без већ вјековних предрасуда и бу-дућност уз истинско суоча-вање са прошлошћу.

У суштини, проблем како да све ово стане у „само један метар Косова”, који је про-шле године Вучић поменуо као добитак, пошто је прет-ходно констатовао да од Ко-сова „данас немамо ништа”.

Компликација је, међутим, што ово начело није претво-рено у реалну преговарачку стратегију, али и то што Вучић није доследан: његов операти-вац за Косово Марко Ђурић, говори наиме нешто друго:

„КиМ је територија Републи-ке Србије и ми нећемо албан-ским сепаратистима дати ни метар српске земље…”

За било какво помирење, потребно је прво окончати не-пријатељства, за шта у овом моменту није спремна нијед-на страна. Између осталог, и зато што је лидерима и Србије и Косова од мјеста у историји важнији опстанак на власти.

Помирење, уосталом, не пада с неба, не може се ус-поставити декретом нити у околностима дреке таблоида блиских властима о „пакле-ним плановима Албанаца”, као и порука „сиктер бандо” с највишег мјеста у Београду.

Све то веома добро знају и Меркелова и Макрон. Остаје нам још да видимо на шта су све спремни да би завађене Балканце привели „позна-нију разума”.

(Аутор је бивши главни и одговорни уредник ,,Политике”)

Хумка, на јужној страни гробља - са свега неколико камених стубића... и једва видљива плоча. Угравира-на слова:

О концу мрака... кад заћу-ти мирис људи, а заурла воњ ђавола... у углу чекања... одав-но пише, а заувијек ће да стоји - моја си истина.

Љубав која ме разапела, расјекла и утамила.

Неће овдје бити ни гроба ни споменика...

Само крвави лед са потпи-сом пјесника.

* * *- Смири те руке... - клепну

га по прстима - Не можеш тек тако да грабиш протoтип.

-Али, пријатељу, морам да видим.

-Полако! Да ти објасним...Измаче се корак и слегну:

„Слушам.”-Прво... нисмо их износи-

ли из лабораторије, још. Тако да нисам сигуран како ће да изгледа вани. Отприлике оче-кујемо исто.

-Има ли какво пуњење? Батерије?

-Нема. Све је у стаклима. Ту смо уградили филтере и нано-сочива.

-Само их ставим?-Да.-Отприлике као обичне

наочари?- Тачно. Као обичне наоча-

ри у које је уложено осам го-дина рада и хиљаде сати про-грамирања.

- У чему је онда фрка? Дај одмах да турим ђозлуке.

- Е! Није само то... У мору кандидата, ти си изабран јер ниси „обични” далтони-ста. Примијетио сам неку несвакидашњу варијацију... Осим што видиш сваку нијан-су боја као моноспектралну сиву или беж... посједујеш

одређени „зарез” на можда-ном гребену који доводи до протаномалије и деутерано-малије.

-Оћу ли да умрем?-Не, будало. Него си онемо-

гућен да препознаш црвену и зелену... ма шта год урадили.

-Добро? - искриви обрву - Значи да неће да ради?

-Хоће... јер ни ово нису оби-чне наочари за корекцију дал-тонизма. Наиме, тај „зарез“ код тебе је довео до одређе-ног премрежавања мозга.

Класична наука је сматрала да неуронска мрежа не пред-ставља никакву сврху... само безазлена аномалија. Међу-тим, испоставило се да они који имају протаномалију и деутераномалију посједују ехо-сензорност. Могућност да виде оно што обични не могу. Само им треба инструмент.

- Аха - климну заинтересо-вано - А шта ћу то да видим што остали не могу?

- Емоције.- А?- Заправо, видјећеш ис-

плив боја из особа које бу-деш гледао.

* * *Било је невјероватно и за-

страшујуће. Наочари су ради-ле. Видио је све.

Све што су други носили у себи.

Толико жутих таласа из-над насмијаних лица. Туга.

Повремено би видио, али само повремено - плаве тра-

ке око неких глава. Истин-ска срећа.

Зелена - брига. Наранџаста - спокој. Црвена - страх. Црна - мржња. Тиркиз - самоћа...

Ух, толико тешких тир-кизних једара изнад рамена.

У почетку је само гледао, са врха степеница Института... Бленуо отворених уста. Онда је почео да се спушта, корак по корак... док није стигао до плочника.

Завиривао у сваког про-лазника...

Тиркиз, жута...Тиркиз, црвена...Црна, тиркиз...Тако мало плаве... тако

мало плаве... скоро да је и нема.

Није ни схватио да се удаљава... да трчи улицом и блене у лица.

И они су гледали у њега. Као да су знали да их кроз

те необичне наочари види... збиља види. Па би се посра-мили.

Побјегао је... побјегао на крај града... Није се освртао на дозиве пријатеља.

Ни сам не знајући како, ушета међу хумке... у шу-мовит гај старог гробља. Ту, гдје више нема мјеста за нове путнике.

Удахну... јер није било боја у плахтама. Само колорит природе што се не мијења.

Шетао је тако у гуми од

густих минута... а онда му нешто на јужној страни привуче пажњу... једна ху-мка, са неколико изломље-них стубова.

Загледа се... загледа... па заплака.

* * *-Ту си, човјече! - задихан од

трчања, налегну му на раме-на. - Зашто си одјурио?

Ћутао је, влажних образа... загледан у згужван кутак.

-Шта је било?-Тамо.-Шта видиш тамо?-Љубичасто... много љуби-

часте...-А, шта то значи?Окрену се и скину наоча-

ри...- Сломљено срце.

* * *Кад љубав преживи смрт...

па извире.Љубичаста причо... ви-

дим те. (Аутор је књижевник)

”Меркеловој и Макрону не преос-таје ништа друго него да разгра-ничење

сахране и на дру-ги дан јулијанског Васкрса васкрсну принцип да моне-та компромиса не могу да буду тери-торије

■ Удахну... јер није било боја у плахтама. Само колорит природе што се не мијења. Шетао је тако у гуми од густих минута... а онда му нешто на јужној страни привуче пажњу... једна хумка, са неколико изломљених стубова

Само један метар Косова

С ВИ ЈЕ Т 2019

У ру бри ци „Став” об ја вљи ва ће мо за па жа ња и ко мен та ре о ак ту ел ним дру штве но по ли тич ким, кул тур ним и те ма ма од жи­вот ног зна ча ја. Ре дак ци ја за др жа ва пра во да не об ја ви тек сто ве у ко ји ма се не ко ври је ђа на вјер ској, на ци о нал ној и би ло ко јој осно ви. Та ко ђе, за др жа ва мо пра во на из вје сна скра ће ња, а текст не сми је би ти ве ћи од јед не и по стра ни це А 4 фор­ма та, од но сно до 4.000 ка рак те ра. Ко мен та ри вул гар не и увре дљи ве са др жи не не ће би ти об ја вље ни. Ру ко пи се и фо то гра­фи је не вра ћа мо. Тек сто ви об ја вље ни на овим стра на ма не из ра жа ва ју ну жно и став ре дак ци је. Ва ше ко мен та ре и ста во ве мо же те сла ти на и­мејл адре су: rs@dan.co.me. Рубрика „Став” неће излазити петком и суботом.

Ре дак ци ја

Љубичаста

”Повремено би видио, али само повремено - плаве траке око неких глава. Ис-

тинска срећа. Зеле-на - брига. Наранџас-та - спокој. Црвена - страх. Црна - мр-жња. Тиркиз - са-моћа...

ПишЕ: МилисАв с. ПоПовић

ПишЕ: МилАн Мишић

Crna16 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .од го р и ц ом

Здравствена заштита дје-ци и одраслима за вријеме васкршњих празника пру-жаће се у пет домова здравља. Љекари ће дежурати у здрав-ственим објектима у Блок пет, Нова варош, на Конику, у Ту-зима и Зети.

Изабрани доктори за од-расле радиће у здравстевним објектима Блок пет, Нова ва-рош и Коник, од 7 до 21 сат, док ће изабрани доктори за дјецу радити у здравственом објекту Нова варош нон-стоп, 24 сата дневно.

Током празничних дана, у здравственим објектима Тузи и Зета здравствена заштита пружаће се од 7 до 15 сати.

Центар за лабораторијску дијагностику у здравственом објекту Блок пет радиће од 7 до 21 сат. Налози за Јединицу за патронажу примаће се у здравственим објектима Блок пет и Коник, од 7 до 19 сати, док ће се терапија, по нало-гу изабраног доктора, у ста-ну пацијената давати сваког дана од 7 до 19 сати.

Аутобуси прАзнично

Три аутобуска превозника „Градски саобраћај ПГ”, „БЛТ” и „Монтенегропревоз Пејо-вић” редуковаће ред вожње за вријеме Васкрса. Умјесто на пола сата, аутобуси ће са-обраћати на сат и по.

пијАце рАде скрАћено

Подгоричке пијаце ра-диће скраћено радно врије-ме. У недјељу и понедјељак зе-лене пијаце биће отворене од 6 до 15, пијаце за продају мје-шовите робе од 8 до 15 сати, док ће Камионска пијаца ра-дити 24 сата дневно. Сточна пијаца у понедјељак ће ради-ти од 6 до 13 часова.

бесплАтАн пАркинг уцентру

Паркинг сервис неће на-плаћивати паркинг данас и сјутра на паркиралиштима у Булевару Станка Драгојевића, на Тргу Балшића, у улицама Џона Џексона, Ивана Милу-тиновића, Светлане Кане Ра-девић и код зграде Ректората на Цетињском путу, као и у гаражама у улицама Милана

Поповића, Новака Милошева и Карађорђевој. Паркинг ће се наплаћивати на паркира-лиштима у улицама Миља-на Вукова, Вака Ђуровића, код Источне трибине Град-ског стадиона, Улици Јола Пилетића и на Булевару Ре-волуције.

без искЉучеЊА струје

У свим дјеловима ЦЕДИС-а током васкршњих празника обезбијеђени су неопходни услови за стабилно функцио-нисање електроенергетског система те планска искљу-чења електричне енергије нијесу предвиђена.

У случају ванредних окол-ности биће ангажоване до-датне екипе, а евентуални прекид напајања и квар на дистрибутивној мрежи, за вријеме празника, грађани могу пријавити на дежурне бројеве телефона 020/633- 979, 020/ 621 - 264 и 020/ 622 – 773.

дежурАју у водоводу

За вријеме васкршњих празника у предузећу Водо-вод и канализација, биће ор-ганизовано двадесетчетворо-часовно дежурство техничке службе и службе за хитне ин-тервенције.

Све евентуалне кварове или проблем у водоснабдије-вању потрошачи могу прија-вити на број телефона дежур-не службе 020/440-388.

зАтворени шопинг молови

Шопинг мол Делта и Сити мол данас ће бити затворени.

Оба шопинг мола у по-недјељак ће радити уобичаје-но радно вријеме од шест до 22 сата.

мАјстори Агенције зА стАновАЊе

Дежурна служба одјељења сервиса и хитних интервен-ција Агенције за становање радиће сваког дана од 8 до 16 сати.

Све кварове грађани могу пријавити на бројеве телефо-на Агенције 020 623 - 493 и 067 266 663.

Н.С.

Дежурни љекари

празнично радно вријеме

Ради пет домова здравља

Извршни директор Водо-вода Филип Макрид у про-шлој години као замјеник из-вршног директора примао је плату од 1.183 еура, што је за годину дана приход од 14.196 еура. Као члан тендер-ске комисије овог предузећа, како је назначено у имовин-ском картону који је пријавио Агенцији за спречавање ко-рупције, 11 мјесеци прошле године примао је накнаду од 275 еура, па је по том ос-нову за тај период приходовао 3.025 еура. Као консултант у цетињском Водоводу у фебру-ару, марту, априлу и јуну мје-сечно је примао 250 еура што је за четири мјесеца приход од хиљаду еура, док је као члан тендерске комисије у

Чистоћи у мају прошле годи-не примио 400 еура. Макрид има орочен штедни улог од десет хиљада еура, двособан стан од 73 квадрата и ливаду од 556 квадрата.

Његова супруга Лидија запослена је у Главном гра-ду гдје је примала плату од 511 еуро. На њу се води вози-ло „киа рио”. А.Д. -Н.С.

Од тендера зарадио преко 3.000 еура

изврШни диреКТор водовода ФиЛип маКрид пријавио имовинУ за проШЛУ ГодинУ Остали без рибе

Нова санитарна када

пао јоШ један Тендер јпУ „Ђина врБиЦа”

депонија припрема доКУменТаЦијУ

Јавна предшколска устано-ва „Ђина Врбица” обуставила је поступак јавних набавки рибљег меса јер није прис-тигла ниједна исправна по-нуда. Понуде су доставила три понуђача, али ниједна није испуњавала све усло-ве. У питању су Воли трејт из Подгорице, Месна индус-

трија „Горановић” и Велетекс.Установа је расписала тен-

дер по скраћеном поступку у трајању од 22 дана јер је нео-пходно хитно обезбиједити нове количине рибљег меса, јер су их потрошили, а прет-ходни поступак јавне набавке је обустављен такође због не-исправних понуда. А.Д.

Предузеће Депонија у току ове године почеће припрему пројектне документације за изградњу нове санитарне каде. Постојећа када, како су саопштили, пројектована је за период њене експлоатациjе а то је од седам до осам година.

– Усљед повећане количи-не комуналног отпада коjи се

депонуjе на санитарноj кади већ у току ове године ћемо по-чети припрему проjектне документациjе за изградњу нове. Градња ће зависити од финансиjских средстава у буџету предузећа. У сваком случаjу биће изграђена у пла-нираном року -кажу из Депо-није. А.Д.

У подГориЦи је иСпЛаТивије водиТи предУзеЋе неГо УправУ ГЛавноГ Града

директори плаћенији од градоначелника

■ Плате директора су веће и од примања градоначелника, чији опис посла је далеко сложенији, а одговорност, уколико се посао обавља савјесно, вишеструко већа, сматра Владимир Булатовић (ДФ)

Судећи по имовинским картонима јавних функцио-нера у Подгорици се данас више исплати бити директор предузећа него градоначел-ник. Тако је на примјер Ра-доица Поповић, директор Комуналних услуга, у про-шлој години примао плату 1.897 еура, Виолета Клико-вац, извршни директор Пу-тева, 1.460, Ранко Јовановић, извршни директор Тржница и пијаца 1.470, Војислав Мар-ковић, извршни директор Спортских објеката 1.588, док Срђан Раичевић, директор Агенције за изградњу и раз-вој Подгорице, прима плату од 1.450 еура. За разлику од њих први човјек главног гра-да Иван Вуковић је по сту-пању на ову функцију прија-вио плату од 1.345 еура. Осим добрих плата директори рас-полажу и са великим бројем некретнина.

Нелогично је и парадо-ксално да директори пре-дузећа имају од 300 до 500

еура веће плате у односу на градоначелника Подгорице, саопштио је Зоран Микић, одброник УРА.

–Њихове високе плате су прије свега награда за њихов партијски милитаризам и спровођење партијских ди-ректива. Јавна је тајна да су предузећа центри политичке корупције у којима се врши

притисак на запослене. Због тога се директори предузећа морају додатно наградити за своју послушност и оданост партији – навео је Микић.

Микић указује да је За-кон о зарадама у јавном сек-тору неправедан и дегради-ра службенике и запослене у односу на руководиоце и ди-ректоре.

Одборник Демократског фронта Владимир Булато-вић сматра да су директори предузећа преплаћени.

–Позиције директора јав-них предузећа носе одређене обавезе и одговорности, и као такве морају бити адекватно стимулисане. Међутим, то никако не смије да значи да њихова висина смије да буде у нивоу неколико просјеч-них плата, или више од пет просјечних пензија. Када упо-редимо примања директо-ра јавних предузећа са при-мањима радника у здравству или просвјети, а у обзир узме-мо одговорност и јавни зна-чај послова које обављају, евидентно је да су директо-ри јавних предузећа пре-плаћени. Њихова примања су већа и од примања градо-начелника, чији опис посла је далеко сложенији, а одговор-ност, уколико се посао обавља савјесно и одговорно вишес-труко већа. Превисоке плате су награда за партијску лојал-ност, која се огледа кроз пар-тијска запошљавања, али и контролу, притиске и анга-жовање запослених у предиз-борним кампањама. Од јав-них предузећа су створене партијске ћелије, које слу-же за ухљебљење чланова владајуће коалиције и њихо-вих породица – наводи Вла-димир Булатовић, одборник Демократског фронта.

Н.С.-А.Д.

Градоначелник са директорима

Сарадница на програмима Центра за грађан-ско образовање (ЦГО) Жељка Ћетковић каже да је зарада градоначелника Подгорице регулисана Законом о зарадама запослених у јавном сектору, који и прописује посебне коефицијенте који се имају узимати у обзир приликом обрачуна зараде.

–Ово је, на неки начин, контрадикторно јер су и директори привредних друштава основаних од стране локалних самоуправа јавни функционери, па би било логично да и они тиме потпадају под

Закон о зарадама запослених у јавном сектору. Од питања зашто је плата једног директора јавног пре-дузећа већа од плате градоначелника , значајније је оно – зашто не би и један и други учествовали у рационализацији финансијских трошкова Главног града нарочито у свијетлу многобројних задужења и кредитних оптерећења Црне Горе код иностраних банака и друштава, иступајући сопственим примје-ром и дајући тиме сопствени допринос – сматра Жељка Ћетковић.

Ћетковић: Контрадикторно је да директори имају веће зараде

Филип Макрид

172 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 . од го р и ц ом

Вечерас у градуБиоскоп Синеплекс

– телефон за инфор-мације 020 414 424

Дворац Петровића – Изложба Немање Ни-колића

Перјанички дом - Из-ложба Јакше Ћаласана

Модерна галерија –Ретроспективна излож-ба Милке Вујовић

Галерија Центар – Из-ложба Ване Урошевић и Зорана Тодоровића „Митске слагалице”

Умјетнички па-виљон – Традициона из-ложба чланова УЛУЦГ

Музеј Марка Миља-нова – Отворен за посје-тиоце

дежурне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124Тачно вријеме 125Телеграми 126Сигурност на мору 129СОС број за жртве трафикинга 116-666

информације о бројевима претплатника и CALL центар

Универзална служба за информације 1180Црногорски Телеком - Call центар 1500Пријава сметњи 12711Теленор - Call центар 1700Пријава сметњи 12769 М:тел - Call центар 1600Пријава сметњи 12768Радио-дифузни центар пријава сметњи 12712Telemach - Call центар 1800Пријава сметњи 12755Орион Телеком пријава сметњи 12777

сервисне службеЕлектродистрибуција 633-979

Водовод 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа 625-349Погребно 662-480Погребне услуге „Лазовић” 067/283-991

поЗовитеДом наде - ванбрачне мајке 646-090 069-077-023Пријава корупције 020-245-666Сигурна женска кућа 069-013-321ЈУ Какарицка гора 611-847и СОС инфо о третмануболести зависности 0800-82-000СОС-за жене и дјецу жртве насиља 232-253СОС-за жртве насиља у породици 080-111-111Временска прогноза 044-600-200 Царинска отвор линија 080-081-333Центар за зашт потрош 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу 234-396 РДЦЦГ-квар на репетиторима 408-021

апотекеКрушевац (дежурна) 241-441Апотека М С (нон-стоп) 225-444Рибница 627-739

Сахат-кула 620-273"Радовић" 238-633"Лијек" 633-767"Бона фидес" 264-497"Подгорица" 230-798"Медеонфарм" 248-922"SANATHEA" 248-677Свети Лука 272-303

болницеКлинички центар 412-412Дјечја 412-412

домови ЗдравЉа Call центар 19816

ветеринарске станице"Монтвет" 625-713Јавна вет станица 645-300"Анимавет" 641-651

такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705

"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„Ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234-421Комунална инспекција 067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

Хотели"Костас" 610-000"Холидеј" 611-411"Подгорица" 402-500"Амбасадор" 272-233"Европа" 623-444"Ловћен" 669-201"Амбијент" 235-535”Хотел М” 670-111

редакције 481-529 481-520

Радио "Д" 481-560Радио "Д плус" 481-570Маркетинг "Дана" 481-555

020

ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ У ОШ „21. МАЈ”

Знање за медаље ■ Ученици су се такмичили из хемиjе, биологиjе, математике, историjе, географиjе, енглеског и

италиjанског jезика, као и у рецитовању и цртањуНа школском такмичењу

у ОШ „21.маj” учесвовало је 195 ученика од четвртог до осмог разреда. Ученици су се такмичили из хемиjе, би-ологиjе, математике, исто-риjе, географиjе, енглеског и италиjанског jезика, у ре-цитовању и цртању.

На такмичењу из енглес-ког језика најбољи у шестом разреду је Огњен Лековић, други Лука Фолић, а трећи Андриjа Мартиновић. Јо-вана Гарић је најбоља међу седмацима, Дуња Максимо-вић је друга, треће мјесто је заузела Ксенија Павловић. У осмом разреду побједник је Инес Дујовић, друго мјес-то дијеле Јелена Станишић и Милица Зејак, треће Богдан Даниловић и Ђорђе Булато-вић. Такмичење у италијан-ском језику је било само за шести разред Катjа Звиз-доjевић је побједник, друга је Ива Жугић, а треће мјес-то дијеле Маша Росандић и Ена Ћеранић. Прво мјесто из географије у седмом раз-реду освојила је Мина Ста-нишић, друго Елена Бурза-новић, а треће дијеле Нина Благоjевић и Дуња Макси-

мовић. Код осмака најбољи је Андриjа Алексић, за њим Ђорђе Божовић, Нађа Па-вићевић је заузела треће мјес-то. У деветом разреду је нај-више бодова освојио Вукан Анђелић, испред Милоша Радовића и Немање Ђокић.

На такмичењу из матема-тике у категорији четвртог разреда је чак пет ученика освојило прво мјесто - Еле-на Осраjник, Ања Радова-новић, Мина Беро, Мариjа Анђелић и Андриjа Радова-новић. На другом мјесту су Jања Миљанић, Неда Драги-шић, Стефан Вранеш и Ена Сиjарић, а на трећем мјесту Александар Новаковић, Ви-дак Звиздоjевић, Матеj Гаче-вић. Лео Велимировић први је у петом разреду, на другом мјесту је Емилија Тањевић,а на трећем Дуња Прелевић, Алекса Радуловић, Петар Марђоновић и Калина Кли-ковац. У осмом разреду Ана Радовић је прва, Јелена Ста-нишић је друга и Талија Јо-вановић је трећа. Наjда Ха-сановић из седмог разреда освојила је прво мјесто на так-мичењу из хемије, на другом мјесту је Ива Батрићевић, а

на трећем Мирза Пуришић. Међу осмацима побиједио је Ведад Веснић, Богдан Дани-ловић је други, Талија Јова-новић трећа. У шестом раз-реду из биологије најбољи је Тарик Бралић, друго и треће мјесто заузели су Огњен Ва-рагић, односно Вук Пеjовић. Марко Наранчић и Дуња Ни-шавић освојили су прва два мјеста на такмичењу у сед-мом разреду. Најбољи из ис-торије у шестом разреду је Вук Савић, Матија Кењић је био други, а Нађа Бошко-вић трећа. Тарик Прекић

је најбољи у седмом разре-ду, иза себе је оставио Наjду Хасановић и Сару Ћеранић. Михаило Дробњак и Матија Лаличић освојили су прво и друго мјесто код осмака. У де-ветом разреду награђен је само Небоjша Марић. На так-мичењу у цртању прво мјесто освојио Алексеј Симоновић, друго Ивана Ђукановић, док је трећа Анђела Мићуновић.

Најбољи рецитатор међу ученицима од првог до петог разреда је Даница Рељић, а од шестог до деветог Неира Чикић. У.С.

Учествовало 195 ученика

Маскенбал буди машту

Радна одијела купују за 48.300 еура

ГЛАВНИ ГРАД НАБАВЉА УНИФОРМЕ

МАСКЕНБАЛ У ВРТИЋУ „ДРАГАН РАДУЛОВИЋ”

Главни град је опредије-лио је 48.300 еура за куповину униформи за потребе Упра-ве локалних јавних прихода, Комуналне полиције и Кому-налне инспекције. Од тога из-носа 4.800 еура је опредијеље-но за радну одјећу, посебна

радна одијела и прибор за Уп-раву локалних јавних прихо-да, 35.000 еура за Комуналну полицију, а 8.500 еура за Ко-муналну инспекцију.

Понуде се предају закључ-но са 17. мајом.

Н.С.

Срећа је најљепшаУ вртићу „Драган Радуло-

вић” организован је карневал под маскама.

Уз музику, по први пут у овоj васпитноj jединици дво-риштем су продефиловали принчеви, принцезе, добре виле, јагоде, вилењаци, гу-сари, бубамаре, лептири... Било jе и омиљених ликова из цртаних филмова, супер хероjа из баjки... Са много тру-да и маште стваране су маске

и с поносом приказане. Ро-дитељи су бодрили малиша-не да уживају у костимима.

Како су казали из вртића маскенбали подстичу кре-ативност и буде машту код дjеце. У мору лијепих није могуће изабрати најљепшу маску, већ су се одлучили да бирају срећу. Сва дјеца била су насмиjана и срећна тако да је циљ постигнут.

А.Д.

На прољећном кросу ОШ „Нико Мараш” у првом разре-ду најбржа је била Сара Ради-чевић, а за њом Марија Кли-ковац и Алиса Мараш, а од дјечака Јован Мугоша, па Балша Мараш и Огњен Ма-раш.

Прво мјесто у другом разреду освојио је Стеван Мараш, друго Балша Кли-ковац, а треће Ђорђе Клико-вац. У трећем разреду прва је била Андреа Мараш, друга Маја Марковић, а трећа Со-фија Кликовац, а од дјечака Божидар Мараш, па Ђорђе Марковић и Огњен Ражна-товић.

Побједници четвртог раз-реда су Андријана Мараш, Љубица Стајовић и Анђе-ла Шишевић, као и Марко Мугоша, Огњен Становић и Матија Мараш. У петом раз-реду побиједили су Кристи-на Мараш, Сунчица Шише-

вић и Лана Стајовић, као и Никола Мараш, Душан Поповић и Лука Становић. Прво мјесто у шестом разре-ду освојила је Тара Ражнато-вић, а међу дјечацима најбр-жи су били Зарија Мугоша, Марко Мараш и Давид Ма-раш. Први кроз циљ у седмом разреду прошли су Хелена Петричевић, Јана Мараш, Ђорђина Маџаровић, те Иван Шоћ, Вељко Пејовић и Василије Мараш. Од осмих разреда прва је била Тијана Кликовац, а за њом Снежа-на Мараш и Бојана Мараш, као и Павле Добровић, Мар-ко Маркуш и Александар Кумбуровић.

Међу полуматурантима најбржи су били Анастасија Мараш, Теодора Становић и Лана Добровић, те Блажо Пејовић, Ђорђе Мараш и Атанасије Кликовац.

А.Д.

ПРОЉЕЋНИ КРОС У ОШ „НИКО МАРАШ”

Нема спорих

Кроз циљ за петицу

18 Маркетинг 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

NOVE INVESTICIJE

U 2018. godini realizovane su neke od kapitalnih investicija u ukupnoj vrijednosti od 7,5 mil.€. Među njima je jedna od najvažnijih investicija realizovanih u prethodnih 15 godina - nova linija za flaširanje kapacieta 10.000 flaša na sat, vrijednosti 3,5 mil.€. U prethodnoj godini izgrađena je nova hladnjača za prijem, sk-ladištenje i manipulaciju svježeg voća u vrijednosti 2,3 mil.€, podignuto je 60 ha novih zasada vinograda i voćnjaka vrijednosti 1,3 mil.€, instaliran je prvi kotao na bio masu vrijednosti 600.000€, čime je u potpunosti eliminisana upotreba fosilnih goriva kao i mnoge druge investicije.

U 2018. godini proizvedeno je:

• 19,7 mil.kg. vinskog grožđa - 10% više od plana i 39% više u odnosu na 2017. godini;

• 2,1 mil.kg. stonog grožđa;

• 683.000 kg. breskve i nektarine;

• 270.000 komada loznih kalemova;

• 70 tona ribe;

• 40 tona maslina (odnosno 6.000 litara maslinovog ulja) i preko.

• 14 mil. flaširanih proizvoda vina i rakija.

• Ostvareni prihod od 32,2 mil.€ je za 5% veći u odnosu na 2017. i 10% veći u odnosu na 2016. godinu. U poređenju sa 2017. dobit je veća za 10%.

• U budžet države i lokalne uprave, po raznim osnovama, uplaćeno je 10,6 mil.€.

Ostvareni rezultati ne bi bili postignuti da nije bilo ogromnog truda, rada i posvećenosti 640 stalnih i preko 700 radnika angažovanih na sezonskim poslovima u kompaniji.

Obilježena je veličanstvenom proslavom značajnog jubileja - 55 godina Plantaža, ostvareni su veoma dobri poslovni rezul-tati, nastavljen je zlatni niz prestižnih međunarodnih nagrada i priznanja, realizovana još jedna uspješna berba vinskog grožđa, obezbijeđen plasman proizvoda na nova vinska tržišta, realizovane kapitalne investicije, učvršćene pozicije u vinskom premijum segment, unaprijeđeni programi vinskog turizma i otvorene kapije podruma Plantaža organizacijom manifestacije “Dan otvorenog podruma”.

Plantaže su prošlogodišnji jubilej proslavile sa građanima, svojim potrošačima, prijateljima i poslovnim partnerima u Podgorici, Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Šangaju. Koncert Gorana Bregovića, u pratnji 80 umjetnika filharmonije, održan u srcu vinograda na Ćemovskom polju, dugo će se pamtiti u regionu i kod nas.

Opis foto: Koncert Gorana Bregovića u srcu vinograda na Ćemovskom polju

Svečana akademija u Šipčaniku povodom obilježavanja jubileja 55 godina Plantaža.

Nova linija za flaširanje kapaciteta 10.000 flaša na sat

• Vino Plantaža je godinama među vodećim crnogorskim izvoznim proizvodima. Izvoz za poslednjih 10 godina prelazi cifru od 180 miliona eura, pri čemu naša država u robnoj razmjeni sa inostranstvom ostvaruje sufi cit u iznosu od 140 mil.€.

• Plantaže su jedina crnogorska kompanija koja ima tržište u više od 40 zemalja svijeta.

• Plantaže su jedina crnogorska kompanija koja 80% ukupnog prihoda ostvaruje od stranaca.

• Plantaže su, u poslednjih 10 godina, investirale u razvojne projekte preko 40 miliona eura najvećim dijelom iz sopstvenih sredstava.

• Plantaže su rijetka kompanija u Crnoj Gori sa organizovanom službom razvoja koja se bavi naučno-istraživačkim radom.

• Plantaže su rijetka crnogorska kompanija povezana sa razvojnim institutima iz Evrope i cijelog svijeta.

• Plantaže godišnje angažuju oko 1.300 zaposlenih i za njihova primanja izdvajaju preko 13 miliona eura.

• Plantaže su društveno odgovorna kompanija koja poslednjih godina sprovodi sistematske mjere u oblasti zaštite životne sredine, poboljšanja energetske efi kasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

• Plantaže su kompanija koja uvažava zahtjeve svojih zaposlenih i dalje ulaže u njihov standard, rješava egzistencijalna pitanja i pomaže po brojnim drugim osnovama.

• Plantaže su otvorena kompanija za nova znanja, nove tehnologije, nove kreacije i nova tržišta.

NAGRADE

U jubilarnoj 55. godini Plantaže su ostvarile rekord po broju osvojenih nagrada i priznanja. Među desetinama hiljada vina iz svih svjetskih vinogorja, koja uč estvuju na pojedinim takmič enjima, vina Plantaža se uvijek izdvoje i budu nagrađena najsjajnijim odličjima. Samo u 2018. godini osvojeno je više od 40 medalja na najprestižnijim vinskim takmičenjima i ocjenjivanjima u svijetu kao što su: Decanter World Wine Awards, Mundus vini, AWC Vienna, Decanter Asia Wine Award, BIWC Sofija i drugim.

PRODAJA I PLASMAN

Vina Plantaža prodaju se gotovo na svim kontinenti-ma, u 43 države, što danas ima samo osam kompanija u svijetu, a Plantaže su deveta. Najveće tržište je domaće sa 40% učešća, zatim ino tržišta Srbije, BiH, Kine i dr. koja u ukupnoj prodaji učestvuju sa 60%. U 2018. godini ostva-ren je rast prodaje kako na domaćem, tako i ino tržištu. Najveći rast u prethodnoj godini ostvarilo je tržište Kine i to 25%, dok je na domaćem tržištu ostvaren rast proda-je od 5%, što je potvrda dobre prodajne i marketinške strategije.

Prodajni rezultati smataju se veoma dobrim, imajući u vidu da su ostvareni bez prodaje na tržištu Ruske federaci-je, koja je u martu 2017. godine uvela zabranu uvoza vina Plantaža, čime je u momentu eliminisano drugo po veličini izvozno tržište (poslije tržišta Srbije), koje je na godišnjem nivou dosezalo vrijednost do 5 mil. €.

VINSKI TURIZAM Vaša sjeć anja su naš zadatak!

Dinamičnim razvojem vinskog turizma Plantaža, Crna Gora je postala i veoma za-nimljiva vinska turistička destinacija. Plantaže svoje gosite rado doč ekuju, pošto ljubav i pažnja samo kao povratne kategorije dobijaju puni smisao. Do sada su desetine hiljada turista uživali u brižljivo osmišljenim programima našeg Vinskog puta. Samo u 2018. godini Vinskim putem Plantaža prošlo je oko petnaest hiljada posjetilaca.

Nadlijetanje nepreglednih č okota koji okružuju aerodrom Golubovci na Ć emovskom polju, prijatna vožnja turistič kim vozom kroz vinograd koji se prostire na više od 23 kvadratna kilometra, ukusi na nepcima koji ostaju nakon konzumacije bogate palete vina Plantaža na gotovo svim moguć im punktovima, monumentalni hodnik vinskog podruma Šipč anik, pa ponos kompanije – Stari podrum Lješko Polje, uz topot plemenitih konja u konjič kom centru Vranac i oč aravajuć u raskoš tišine Skadarskog jezera, jedinstvenog rezervata netaknute prirode, sa pripadajuć im epilogom: filigranski preciznim uklapanjem vina Plantaža i hrane na terasi hotela Jezero... Ovo su samo fragmenti vinskog turizma koje Plantaže pružaju gostima.

Zainteresovani za ovu vrstu turizma uvijek su u moguć nosti da samostalno ili uz pomoć struč nih vodič a Plantaža (visit@plantaze.com, www.plantaze.com, + 382 67 099 099) kreiraju sebi sadržajno, suštinski i cjenovno, veliki broj kombinacija za uživanje. Od prošle godine, restoran 13. Jul – Plantaže novina je ugostiteljsko–vinsko turističke ponude.

Restoran 13. Jul

Pored restorana Jezero, koji je postao omiljeno mjesto brojnih turista ali i domaćih gostiju, koji u njemu imaju priliku da uživaju u dobrom zalogaju, vrhunskim vinima i ambijentu jednog od najljepših nacionalnih parkova u Crnoj Gori, novina ugostiteljsko-turističke ponuda Plantaža od prošle goidne je i restoran 13. Jul. Posjetiocima se nudi jedinstven meni baziran na kombinaciji crnogorske i internacionalne kuhinje, uz široku paletu vina Plan-taža. U ovom restoranu posjetioci mogu uživati u modernom ambijentu u kome vrhunski kuvari i somelijeri pokazuju svoje umijeće. Nalazi u neposrednoj blizini upravne zgrade Plantaža, na Bulevaru Šarla de Gola br 2.

NOVI PROIZVODI

Inspirisani likom i djelom Jelene Savojske (1873 - 1952) crnogorske princeze i pretposlednje kraljice Italije, Plantaže su u 2018. godini kreirali novo rose vino premi-jum linije pod nazivom Regina Jelena Savojska. Najbolje što Rose može da pruži kada je elegancija i aromatski balans u pitanju. Otmenog mirisa bijelog cvijeća, citrus-nog voća i zrele jagode. Na ukusu sočno, osvježavajuće, mineralno, svilenasto, punog tijela sa slatkog voćnom završnicom. Ovo vino je izuzetno kao aperitiv, a odlično se slaže uz salate, tvrde sireve, paste, morske plodove, kao i jela na bazi crvenog mesa.

Dani otvorenog podruma - promocija gastronomije Crne Gore i vina, uz organizovane edukativne radionice

PR tekst

Маркетинг 192 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

NOVE INVESTICIJE

U 2018. godini realizovane su neke od kapitalnih investicija u ukupnoj vrijednosti od 7,5 mil.€. Među njima je jedna od najvažnijih investicija realizovanih u prethodnih 15 godina - nova linija za flaširanje kapacieta 10.000 flaša na sat, vrijednosti 3,5 mil.€. U prethodnoj godini izgrađena je nova hladnjača za prijem, sk-ladištenje i manipulaciju svježeg voća u vrijednosti 2,3 mil.€, podignuto je 60 ha novih zasada vinograda i voćnjaka vrijednosti 1,3 mil.€, instaliran je prvi kotao na bio masu vrijednosti 600.000€, čime je u potpunosti eliminisana upotreba fosilnih goriva kao i mnoge druge investicije.

U 2018. godini proizvedeno je:

• 19,7 mil.kg. vinskog grožđa - 10% više od plana i 39% više u odnosu na 2017. godini;

• 2,1 mil.kg. stonog grožđa;

• 683.000 kg. breskve i nektarine;

• 270.000 komada loznih kalemova;

• 70 tona ribe;

• 40 tona maslina (odnosno 6.000 litara maslinovog ulja) i preko.

• 14 mil. flaširanih proizvoda vina i rakija.

• Ostvareni prihod od 32,2 mil.€ je za 5% veći u odnosu na 2017. i 10% veći u odnosu na 2016. godinu. U poređenju sa 2017. dobit je veća za 10%.

• U budžet države i lokalne uprave, po raznim osnovama, uplaćeno je 10,6 mil.€.

Ostvareni rezultati ne bi bili postignuti da nije bilo ogromnog truda, rada i posvećenosti 640 stalnih i preko 700 radnika angažovanih na sezonskim poslovima u kompaniji.

Obilježena je veličanstvenom proslavom značajnog jubileja - 55 godina Plantaža, ostvareni su veoma dobri poslovni rezul-tati, nastavljen je zlatni niz prestižnih međunarodnih nagrada i priznanja, realizovana još jedna uspješna berba vinskog grožđa, obezbijeđen plasman proizvoda na nova vinska tržišta, realizovane kapitalne investicije, učvršćene pozicije u vinskom premijum segment, unaprijeđeni programi vinskog turizma i otvorene kapije podruma Plantaža organizacijom manifestacije “Dan otvorenog podruma”.

Plantaže su prošlogodišnji jubilej proslavile sa građanima, svojim potrošačima, prijateljima i poslovnim partnerima u Podgorici, Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Šangaju. Koncert Gorana Bregovića, u pratnji 80 umjetnika filharmonije, održan u srcu vinograda na Ćemovskom polju, dugo će se pamtiti u regionu i kod nas.

Opis foto: Koncert Gorana Bregovića u srcu vinograda na Ćemovskom polju

Svečana akademija u Šipčaniku povodom obilježavanja jubileja 55 godina Plantaža.

Nova linija za flaširanje kapaciteta 10.000 flaša na sat

• Vino Plantaža je godinama među vodećim crnogorskim izvoznim proizvodima. Izvoz za poslednjih 10 godina prelazi cifru od 180 miliona eura, pri čemu naša država u robnoj razmjeni sa inostranstvom ostvaruje sufi cit u iznosu od 140 mil.€.

• Plantaže su jedina crnogorska kompanija koja ima tržište u više od 40 zemalja svijeta.

• Plantaže su jedina crnogorska kompanija koja 80% ukupnog prihoda ostvaruje od stranaca.

• Plantaže su, u poslednjih 10 godina, investirale u razvojne projekte preko 40 miliona eura najvećim dijelom iz sopstvenih sredstava.

• Plantaže su rijetka kompanija u Crnoj Gori sa organizovanom službom razvoja koja se bavi naučno-istraživačkim radom.

• Plantaže su rijetka crnogorska kompanija povezana sa razvojnim institutima iz Evrope i cijelog svijeta.

• Plantaže godišnje angažuju oko 1.300 zaposlenih i za njihova primanja izdvajaju preko 13 miliona eura.

• Plantaže su društveno odgovorna kompanija koja poslednjih godina sprovodi sistematske mjere u oblasti zaštite životne sredine, poboljšanja energetske efi kasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

• Plantaže su kompanija koja uvažava zahtjeve svojih zaposlenih i dalje ulaže u njihov standard, rješava egzistencijalna pitanja i pomaže po brojnim drugim osnovama.

• Plantaže su otvorena kompanija za nova znanja, nove tehnologije, nove kreacije i nova tržišta.

NAGRADE

U jubilarnoj 55. godini Plantaže su ostvarile rekord po broju osvojenih nagrada i priznanja. Među desetinama hiljada vina iz svih svjetskih vinogorja, koja uč estvuju na pojedinim takmič enjima, vina Plantaža se uvijek izdvoje i budu nagrađena najsjajnijim odličjima. Samo u 2018. godini osvojeno je više od 40 medalja na najprestižnijim vinskim takmičenjima i ocjenjivanjima u svijetu kao što su: Decanter World Wine Awards, Mundus vini, AWC Vienna, Decanter Asia Wine Award, BIWC Sofija i drugim.

PRODAJA I PLASMAN

Vina Plantaža prodaju se gotovo na svim kontinenti-ma, u 43 države, što danas ima samo osam kompanija u svijetu, a Plantaže su deveta. Najveće tržište je domaće sa 40% učešća, zatim ino tržišta Srbije, BiH, Kine i dr. koja u ukupnoj prodaji učestvuju sa 60%. U 2018. godini ostva-ren je rast prodaje kako na domaćem, tako i ino tržištu. Najveći rast u prethodnoj godini ostvarilo je tržište Kine i to 25%, dok je na domaćem tržištu ostvaren rast proda-je od 5%, što je potvrda dobre prodajne i marketinške strategije.

Prodajni rezultati smataju se veoma dobrim, imajući u vidu da su ostvareni bez prodaje na tržištu Ruske federaci-je, koja je u martu 2017. godine uvela zabranu uvoza vina Plantaža, čime je u momentu eliminisano drugo po veličini izvozno tržište (poslije tržišta Srbije), koje je na godišnjem nivou dosezalo vrijednost do 5 mil. €.

VINSKI TURIZAM Vaša sjeć anja su naš zadatak!

Dinamičnim razvojem vinskog turizma Plantaža, Crna Gora je postala i veoma za-nimljiva vinska turistička destinacija. Plantaže svoje gosite rado doč ekuju, pošto ljubav i pažnja samo kao povratne kategorije dobijaju puni smisao. Do sada su desetine hiljada turista uživali u brižljivo osmišljenim programima našeg Vinskog puta. Samo u 2018. godini Vinskim putem Plantaža prošlo je oko petnaest hiljada posjetilaca.

Nadlijetanje nepreglednih č okota koji okružuju aerodrom Golubovci na Ć emovskom polju, prijatna vožnja turistič kim vozom kroz vinograd koji se prostire na više od 23 kvadratna kilometra, ukusi na nepcima koji ostaju nakon konzumacije bogate palete vina Plantaža na gotovo svim moguć im punktovima, monumentalni hodnik vinskog podruma Šipč anik, pa ponos kompanije – Stari podrum Lješko Polje, uz topot plemenitih konja u konjič kom centru Vranac i oč aravajuć u raskoš tišine Skadarskog jezera, jedinstvenog rezervata netaknute prirode, sa pripadajuć im epilogom: filigranski preciznim uklapanjem vina Plantaža i hrane na terasi hotela Jezero... Ovo su samo fragmenti vinskog turizma koje Plantaže pružaju gostima.

Zainteresovani za ovu vrstu turizma uvijek su u moguć nosti da samostalno ili uz pomoć struč nih vodič a Plantaža (visit@plantaze.com, www.plantaze.com, + 382 67 099 099) kreiraju sebi sadržajno, suštinski i cjenovno, veliki broj kombinacija za uživanje. Od prošle godine, restoran 13. Jul – Plantaže novina je ugostiteljsko–vinsko turističke ponude.

Restoran 13. Jul

Pored restorana Jezero, koji je postao omiljeno mjesto brojnih turista ali i domaćih gostiju, koji u njemu imaju priliku da uživaju u dobrom zalogaju, vrhunskim vinima i ambijentu jednog od najljepših nacionalnih parkova u Crnoj Gori, novina ugostiteljsko-turističke ponuda Plantaža od prošle goidne je i restoran 13. Jul. Posjetiocima se nudi jedinstven meni baziran na kombinaciji crnogorske i internacionalne kuhinje, uz široku paletu vina Plan-taža. U ovom restoranu posjetioci mogu uživati u modernom ambijentu u kome vrhunski kuvari i somelijeri pokazuju svoje umijeće. Nalazi u neposrednoj blizini upravne zgrade Plantaža, na Bulevaru Šarla de Gola br 2.

NOVI PROIZVODI

Inspirisani likom i djelom Jelene Savojske (1873 - 1952) crnogorske princeze i pretposlednje kraljice Italije, Plantaže su u 2018. godini kreirali novo rose vino premi-jum linije pod nazivom Regina Jelena Savojska. Najbolje što Rose može da pruži kada je elegancija i aromatski balans u pitanju. Otmenog mirisa bijelog cvijeća, citrus-nog voća i zrele jagode. Na ukusu sočno, osvježavajuće, mineralno, svilenasto, punog tijela sa slatkog voćnom završnicom. Ovo vino je izuzetno kao aperitiv, a odlično se slaže uz salate, tvrde sireve, paste, morske plodove, kao i jela na bazi crvenog mesa.

Dani otvorenog podruma - promocija gastronomije Crne Gore i vina, uz organizovane edukativne radionice

20 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .Региони Дан у Пљевљима

Запослени у локалном пре-дузећу „Гријање“, Миленко Крстонијевић, пријавио је по-лицији да сумња да је посло-вођа М. П. незаконито отуђио око десет тона угља, који је био намијењен котларници овог предузећа. Крстонијевић је у полицији испричао да је као радник „Гријања“ 16. ап-рила, око 7 сати и 35 минута примио четири тоне угља из Рудника угља и закључао бун-кер у коме се одлаже угаљ, те да и у његовој смјени тог дана нико више није довозио угаљ у котларницу.

- Током смјене колега ме је обавијестио да је превозник из Рудника угља довезао угаљ у двориште породичне куће пословође М. П., а касније исти возач довезао је угаљ и у дво-риште куће која се налази у на-сељу Гуке. По сумњамо сам да ће неко у другој смјени поку-шати да изврши упис тих от-

премница па сам од колеге у дрогој смјени тражио да так-ву радњу не дозволи.

- Након што сам отишао кући, позвао ме је колега и објаснио ми да га је посло-вађа М. П. натјерао да упише угаљ који није стигао у котлар-ницу. Наредног дана примје-тио сам да су уписане отпрем-нице у количини од 5 и 5,32 тоне угља. Имајући у виду да су ове отпремнице изда-те раније него отпремница гдје сам ја извршио пријем, сумњам да је ова количина угља лажно приказана, да је предата Гријању а у ствари је коришћења у приватне свр-хе руководиоца М. П. - наво-ди се у изјави Крстонијевића уз појашњење да је наредног дана о свему обавјестио Милу Василијевић која је у преду-зећу „Гријање“ вршилац дуж-ности извршног директора.

Б. Је.

Радник пословођу пријавио полицији

ЗБОГ СУМЊЕ ДА ЈЕ НЕЗАКОНИТО ОТУЂИО ДЕСЕТ ТОНА УГЉА НАМИЈЕЊЕНИХ ПРЕДУЗЕЋУ „ГРИЈАЊЕ“

Изјава дата у полицији

ИЗ НОВЕ ПОЗВАЛИ МИРКА ЂАЧИЋА ДА ИЗАЂЕ У СУСРЕТ ВЛАСНИЦИМА РАДЊИ У ЦЕНТРУ ГРАДА ЗБОГ НЕЗАКОНИТО ИЗВЕДЕНИХ РАДОВА У ГЛАВНОЈ УЛИЦИ

Тужбе могуће избјећи разговором и договором

■ По о Закону о облигационим односима власници угоститељских и трговачких радњи имају право на надокнаду јер им је умањен приход због радова који се изводе мимо Закона о уређењу простора, тврди Милан Лекић

Из клуба одборника Нове српске демократије упозо-равају да је неопходно што прије предузети мјере како би се спријечиле тужбе влас-ника угоститељских и тр-говачких радњи у главној градској улици Краља Пе-тра према локалној управи. Из Нове позивају предсједни-ка Општине Пљевља Мирка Ђачића да што хитније пове-де разговоре са привредници-ма како не би дошло до тужби услед радова у главној ули-ци, који се изводе незакони-то, а који су умањили добит власницима радњи.

-По Закону о облигацио-ним односима власници угоститељских и трговач-ких радњи имају право на надокнаду јер им је умањен приход. Имају право да од општинске управе, која је инверститор радова, траже обештећење јер се радови из-воде мимо Закона о уређењу

простора и изградњи обје-ката.Овде се ради о криви-ци предсједника општине који је свјесно ушао у неза-конит посао и на њему је да што прије поведе разговоре како не би дошло до тужби којима ће се од локалне уп-раве тражити обештећење - каже одборник Нове Милан Лекић.

-Сасвим је јасно да пред-ставници локалне власти из-воде радове на реконструк-цији главне улице као да се ради о адаптацији.Међутим, на суду ће бити лако доказа-ти да се ради о реконструк-цији. У том случају треба све учинити да до суда не дође - каже Лекић. Он вјерује да је са власницима радњи у цен-тру града могуће постићи до-говор јер је свим грађанима жеља да се радови што прије окончају и да се сви врате нор-малном пословању. Ипак упо-зорава и на чињеницу да је

власницима радњи, према његовим сазнањима, стр-пљење на измаку.

-Можда би једно од рје-шења могло да буде да се до-несе одлука да се власници радњи у центру ослободе ово-годишњих обавеза према ло-калној управи, јер би то био добар потез да се избјегну већи трошкови, али и да се помогне власницима угости-

тељских и трговачких објека-та у гвалној градској улици да издрже у послу - подвла-чи Лекић.

Реконструкција Улице Краља Петра почела је крајем јуна прошле године. Према првобитном уговору локал-не управе и предузећа „Винг” радови су требали да се завр-ше за 100 дана. Потом је пот-писан анекс уговора и рок је продужен за још 100 дана. Најновије информације из ло-калне управе говоре да посло-ви неће бити завршени ни ове године. Према истим извори-ма није проблем до извођача радова већ недостатка новца, као и због извођење радова без пројекта за реконструк-цију, који постоји и чију је из-раду финасирала Управа јав-них радова Црне Горе.

Б. Је.

-Нема сумње да у случају радова у глав-ној градској улици неће бити корупције. У овом случају корупције ће бити, у односу на обим посла, више него у случају радова на реконструкцији Дома културе. Радови без техничке документације, односно пројек-та, отварају простор за преваре. Ко може исконтролисати шта је урађено и колико је утрошено неког материјала ако се инвес-титор не придржава пројекта- каже Лекић

и поручује да је неопходна благовремена реакција надлежних истражних органа. Он наводи да којим случајем ове послове спроводе лица из опозиционих партија, да би тужилаштво већ одавно реаговало.

-Већ имамо ситуацију да се изводе до-пунски радови. На уговорене послове иду анекси уговора, а врло брзо ћемо имати ситуацију гдје ће ићи анекс на анекс- каже Лекић.

Радови без докуменатације отварају простор за преваре

Милан Лекић

Раскопана Улица Краља Петра

Јубилеј Америчког угла

Васкршња литургија

АМБАСАДОРКА САД ПОСЈЕТИЛА ГРАД ПОД ГОЛУБИЊОМ

У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА

Како је саопштено из ло-калне управе амбасадорка САД Џуди Раjзинг Раjнке бо-равила је у посјети Пљевљима у оквиру обиљежавања десе-тогодишњице рада Америч-ког угла.

-Током прве званичне посјете општини Пљевља, амбасадорка се срела са пред-сједником Општине Мирком Ђачићем и његовим тимом са којима је разговарала о могућ-ностима даљег развоја општи-не Пљевља. Амбасадорка је

захвалила градоначелнику Ђачићу и Општини Пљевља на континуираној подршци Америчком углу који овог мјесеца обиљежава десето-годишњицу постојања- са-општено је из локалне управе.

Састанку су присуствова-ли сарадници амбасадорке САД-а Џеф Адлер и Милена Јанкетић, као и секретарка Секретаријата за друштве-не дјелатности у Општини Пљевља Емина Салиховић.

Б. Је.

У храму Светог велико-мученика Георгија јутрос се служи јутарња Васкршња литургија која се служо и у више сеоских цркава. Као и претходних година најви-ше вјерника се и ове године окупило на поноћној литур-гији у храму Светог велико-

мученика Георгија у насељу Гуке и у цркви Свете Петке. Велики број Пљевљака је последњих дана стигло у родни град, како би са по-родицом прославили најра-доснији хришћански праз-ник Васкрс.

Б. Је.

МРЕЖА НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СЈЕВЕРА СПРОВОДИ АКТИВНОСТ „ЗАШТИТИ ТАКСИСТУ“

Јавни функционери крше прописе ■ Међу непрописно паркираним аутомобилима је и аутомобил потпредсједника општине Мер-

вана Авдовића, што најбоље говори о преступима које чине јавни функционери, поручују из Мреже НВО сјевера

Мрежа невладиних орга-низација сјевера наставила је са активностима под сло-ганом „Заштити таксисту“, у оквиру које јавно презентује преступе јавних функционе-ра у ометању рада таксиста. У првом реду активисти ове организације фотографишу недостатке на такси штандо-вима, али и паркиране ауто-мобиле јавних функционера на мјестима намијењеним за такси превознике.

-Вршећи контролу такси штанда испред ресторана Милет баште утврдили смо да је уништен саобраћајни знак који говори да се ради о такси стајалишту. Притом

смо утврдили да је превели-ки број непрописно паркира-них аутомобила а међу њима

и аутомобил потпредсједни-ка општине Мервана Авдо-вића, што најбоље говори о

преступима које чине јавни функционери према таксис-тима, наводи се у саопштењу Мреже НВО сјевера.

Из ове организације по-ручују да ће наредних дана наставити са даљим контро-лама такси штандова и под-сјећају да су протекле седмице објавили податке о непорпис-но паркираних џипова дирек-тора Рудника угља Пљевља на такси стајалишту испред хо-тела „Тара“.

У локалној управи су „Дану“ потврдили да на прос-тору испред ресторана Милет башта постоји такси стаја-лиште.

Б. Је.

Паркинг испред ресторана Милет башта

Crna 212 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 . Региони

Најљепше слике града добиће наградуБЕРАНЕ - Други круг фото акције

„Најљепше слике града“ почео је јуче и трајаће до јуна. Фотографије са највише „лајкова“ биће представљене на изложби, у оквиру које ће бити проглашени побједници и додијеље-не награде.

- Сви заинтересовани грађани се позивају да учествују у другом кругу акције „Најљепше слике града“, слањем својих фотографија гра-

да директно у инбокс на нашој Фејсбук стра-ници или Инстаграм профилу - навели су из локалне управе.

На фотографијама могу бити приказане панораме, поједини дјелови Берана, неки де-таљи са градских улица, односно сваки садр-жај који показује љепоту града. Фотографије са највише „лајкова“ биће постављене на сајту Општине Беране. Д.Ј.Беране јуче

Учесници хуманитарног ручка

ПОЧЕО ДРУГИ КРУГ ФОТО АКЦИЈЕ СА МОТИВИМА БЕРАНА

ПЛАВ -СОС телефон за жене и дјецу жртве насиља об-радовао је малишане из Плава Гусиња и Мурине хуманитар-ним ручком који је подржао Плављанин Ганија Вучето-вић који се заједно са сином Ламином, под слоганом „Ла-мин за Ламина“ потрудио да малишанима уљепша дан и

уприличи им лијепо дру-жење.

- Захваљујемо се господину Вучетовићу на овом гесту који је уприличио преко наше ор-ганизације. Иначе ово је само једна од наших заједничких активности – саопштили су из СОС телефона у Плаву.

Н.В.

Хуманитарни ручакУ ОРГАНИЗАЦИЈИ СОС ТЕЛЕФОНА ЗА ЖЕНЕ И

ДЈЕЦУ ЖРТВЕ НАСИЉА

Промоција голфа Трпеза љубавиУ ТИВТУ 1. И 2.МАЈА ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА У БИОЧИ 1. МАЈА

ТИВАТ -Промоција голфа у Тивту коју Голф клуб „Кње-гиња Милица“ организује у са-радњи са Голф клубом Центар из Србије, Порто Монтенегром и туристичким организација-ма Тивта и Жабља, одржаће се 1. маја.Биће демонстрира-не вјештине голфа, а гости и новинари ће моћи и да се упознају са карактеристика-

ма овог спорта и могућнос-тима обуке. Манифестација ће бити настављена и наред-ног дана, а краћи програм и такмичење у патовању пред-виђен је на шеталишту Пине. ТО Жабљак промовисаће про-изводе из овог краја, а за мор-ске делиције постараће се ти-ватски угоститељи.

Ж.К.

БИЈЕЛО ПОЉЕ -Ос-већење храма Светих муче-ника и бесребреника Козме и Дамјана, који се налази у Биочи, 1. маја обавиће њего-во преосвештенство епис-коп Будимљанско-ник-шићки господин Јоаникије са свештенетвом. Владика ће у 9. сати служити свету

литургију а онда се пригод-ном бесједом обратити вјер-ном народу.

Планиран је и приго-дан културно-уумјетнич-ки програм, трпеза љуба-ви и уручење признања најзаслужнијима који су учествовали у градњи ове светиње. М.Н.

БЕРАНЕ – У присуству главне урбанистичко – грађе-винске инспекторке за сје-верни регион Бисере Али-хоџић, директора бернског предузећа Водовод и ка-нализација Вука Тодоро-вића, представника Општи-не и представника шпанске фирме „Aqualia” у Беранама је пуштено у пробни рад по-стројење за пречишћaвање отпадних вода. Том прили-ком менаџер Општине Бе-ране Владимир Ђаковић нагласио је да ово постројење има велики значај за читави град, а нарочито за заштиту ријеке Лим.

-Општина Беране је обез-биједила све потребне доз-воле, као и сагласности од надлежних институција за пуштање колектора у проб-ни рад. Након обављених технолошких припрема, от-почеће пробна тестирања по-стројења које ће трајати на-редних шест мјесеци. Након тога извршиће се све потреб-не контроле и надамо се да ће постројење бити и званично

пуштено у рад - казао је Ђа-ковић.

Изградња колектора отпо-чела је 21. јуна 2018. године у оквиру пројекта „Унапређење система водоснадбијевања, изградње канализационе мреже и постројења за пре-чишћавање отпадних вода”. Приликом отварања радо-ва наглашено је да су посло-ви повјерени ренимираној шпанској фирми Aqualia Infraestructuras.Тада је ре-чено да ће на крају пројекта, Беране имати постројење от-падних вода које ће користи-ти око 20 хиљада грађана, те да је то највећа инвестиција у области инфраструктуре који је ЕУ до сада финанси-рала у Црној Гори.

У званичним докуметима је записано да се ради о ин-вестицији вриједној 13,2 ми-лиона еура, од чега бесповра-тна средства Европске уније износе 8,3 милиона еура, док остатак средстава издваја Црна Гора у виду национал-ног кофинансирања.

Д.Ј.

Боља заштита ријеке Лим

У БЕРАНАМА ПУШТЕНО У ПРОБНИ РАД ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА

Постројење за пречишћавање отпадних вода у Беранама

ИЗ МАТИЦЕ БОКЕ ТВРДЕ ДА ДРЖАВНИ ОРГАНИ СЕЛЕКТИВНО ПРИМJЕЊУJУ И СПРОВОДЕ ЗАКОН

одбраном крстионице бранимо права вјерника

■ Стотине извршних рјешења о рушењу нелегалних објеката годинама уназад скупљају пра-шину, а министарство Павла Радуловића хоће да руши само крстионицу, наводе из Матице Боке

ТИВАТ - Управни одбор Матица Боке јуче је оцијенила да Влада Црне Горе, Министар-ство одрживог развоја и тури-зма и Управа за инспекцијске послове у случају крстиони-це на Михољској Превлаци из само њима знаних разлога, се-лективно примјењују Закон о уређењу простора и изградњи објеката вријеђајући осјећања вјерника и здрав разум грађа-на Боке которске.

- Стотине извршних рје-шења о рушењу нелегалних објеката у Црној Гори и Боки Которској, годинама уназад скупљају прашину у инспек-цијским ладицама, а минис-тарство министра Павла Ра-дуловића од 2012. године упркос одредбама тог истог Закона не жели да изда грађе-винску дозволу за обнову Ма-настира Светог Архангела Ми-хаила. Обала Боке Которске потпуно је девастирана не-легалном и урбаноцидном градњом, посебно од сту-пања на снагу контроверз-ног законског рјешења које је омогућило бетонирање по-следњих неурбанизованих ко-

мада обале. Легално и леги-тимно спровођење Закона о изградњи и уређењу простора подразумјевало би извршење тих рјешења по редоследу до-ношења- саопштили су из Ма-тице Боке истичући да jе „све мимо тога селективно спро-вођење закона коjе jедне фа-воризуjе, а друге дискрими-нише”.

- При том се основано сумња да је недоследност у ре-доследу извршења последи-ца мита, корупције или дру-гих криминалних радњи. Ни у једном дијелу Закона не стоји

да се објекти класификују по вриједности, као и да се руше по вриједности. Зато одбрана мале Цркве-крстионице од 11-так метара квадратних на Ми-хољској Превлаци постаје бе-дем одбране темељних права вјерника и свих грађана Црне Горе, али и огледало уско-иде-олошких мотива који су јасно видљиви у овом случају - ис-тиче се у саопштењу УО Ма-тице Боке.

Из те НВО су поручили да је данас више него икад потреб-но духовног мира и познатог бокељског суживота, склада,

и толеранције „који поједини јастребови са стране покуша-вају да поремете“.

- Заборављају они да је Бока живјела у уређеним друштве-ним системима, гдје се знао закон и ред као и последни-це неселективног спровођења закона и права, које је једна-ко за све.

Матица Боке види све људе добре воље који се окупљају на Превлаци код цркве-кр-стионице као прве на бра-нику заштите и поштовања Устава Црне Горе и свих по-зитивних законских пропи-са државе Црне Горе.

Да је Бокељима све наведе-но више него јасно свједочи и масован одзив грађана Боке свих вјера који ових дана пот-писују петицију за очување крстионице и обнову Мана-стира Светог Архангела Ми-хаила - поручили су из УО Ма-тице Боке.

Ж.К.

Из Матице Боке су поручили да су Бокељи свих конфесиjа вjековима живjели у складу, са изузетним осjећаjем за различитости, посебно по питању вjере.

- И то је међу народом бокељским препознато као непроцјењиво благо и риједак драгуљ који треба пажљиво и брижно његовати, посебно чувајући и градећи светиње. Светиње у Боки су увијек биле светиње, и биле су изнад свих дневно политичких или

других дешавања. „Светиње светима“, налаже Свето Јеванђеље, а нама као вјерницима у дан највећег хришћанског празника – Васкрса, остаје да те ли-тургијске ријечи испоштујемо и спроведемо у дјело, јер вјера нас је одржала и помогла да опстанемо на најљепшем дијелу кугле земаљске, Боки Которској, под многим окупацијама, да се сачувамо и обновимо светиње- поручили су из УО Матице Боке.

Вјера нас је одржала и помогла да опстанемо

Вјерници код крстионице на Михољској Превлаци

22 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .Региони ДАН у Котору

Уручење донације

ДОНАЦИЈА РОТАРИ КЛУБА ОШ „ЊЕГОШ”

У циљу подизања свијести о планети Земљи и пошто-вању природе, Ротари клуб Котор донирао је Основној школи „Његош“ раскошну камелију. Уз богати култур-но-умјетнички програм који

су припремили ученици, чла-нови Еколошке секције по-могли су садњу дрвета. У ок-виру ове акције, учешће је узео и вртни ценату „Мон-до Верде“, донирајући биљ-ку гравилеу. Б.М.

Камелија на поклонОбновљен мобилијар Излет на сјевер

НА ДОБРОТСКОЈ РИВИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА

Општинска Дирекција за уређење и изградњу Котора недавно је обновила моби-лијар на добротској проме-нади. Тако су недавно клу-пе које се налазе на дионици шеталишта код некадашње „Сенте” добиле нове, лијепе древене елементе, тачније сје-дишта. Будући да је доброт-

ска рива омиљена дестина-ција вандалима, јер су осим клупа, често поломљене, или чак бачене у море, канте за отпатке, а неријетко страдају и стубови јавне расвјете, на-дамо се да ће нова сједишта „преживјети” макар љетњу сезону.

Б.М.

Удружење пензионера Котор за своје чланове орга-низује дводневни излет на сје-вер Црне Горе. Излет ће бити реализован 24. и 25. маја, а рок за подношење пријава је од 7. до 17. маја. Заинтересова-ни пензионери за све детаљ-није информације могу се об-ратити Удружењу пензионера

Котора лично, сваког радног дана (осим петка) или позва-ти на број телефона 323-882.

Из Удружења пензионера наглашавају да је излет орга-низован како би се припад-ници трећег доба дружили, заједно посјетили сјевер Црне Горе и упознали бар неке ње-гове природне љепоте. Б.М.

ИЗ ИНСТИТУТА ЗА БИОЛОГИЈУ МОРА ПОРУЧУЈУ ДА НЕМА МЈЕСТА ПАНИЦИ У СЛУЧАЈУ ПОЈАВЕ МОРСКОГ ПСА

У нашем мору нема ајкула опасних за људе

■ Александар Јоксимовић је упозорио да су највише опасни сусрети са морским псима на пучини, јер ајкуле осјећају електро- магнетна поља тако да све што се нађе у морској тишини за њих представља плијен

Морски пас је хрскавича-ва риба и становник нашег мора који има посебну уло-гу у еко систему Јадрана, а у случају његове појаве током овог љета нема мјеста пани-ци, саопштио је у сусрет ту-ристичкој сезони др Алек-сандар Јоксимовић, шеф Лабораторије за ихтиологију и рибарство у Институту за билогију мора Котор.

Наводећи да се о тим вр-стама које су врло угрожене мора водити рачуна, Јоксимо-вић истиче да је његов коле-га Илија Ћетковић управо завршио пројекат истражи-вања популације морског пса модруља који је највише уг-рожен риболовом, будући да је као споредна врста чест на парангалима, у мрежама које се бацају на отвореном мору.

-То је грандиозна врста која већ 400 милијарди го-дина живи на овој планети и морамо имати поштовања према њој. Нажалост ајкуле које се улове на парангале се врло брзо угуше, јер морају нон-стоп да пливају, тако да су оне споредни дио улова, а на тај начин се дефинитивно прави велика штета еко- сис-тему. Оне за људе нису опас-не, и у нашим водама нема потенцијалних врста које су опасне за људе - изјавио је Јок-симовић за „Дан”.

Он је упозорио да су нај-више опасни сусрети са морским псима на великој удаљености од обале, то јест на пучини, јер ајкуле у свом систему органа имају специ-фичне сензоре, осјећају елек-тро магнетна поља и таласе, тако да све што се нађе у мор-ској тишини за њих предста-вља плијен.

-Они не прилазе обали, смета им бука, глисери и наше присуство, тако да нема бојазни и разлога за панику те врсте у Црној Гори - тврди Јоксимовић.

Указао је и на потребу очу-вање шкољке паластуре која се након неколико деценија поново вратила на дно Боко-которског залива. Паластура је наиме некада у заливу била

врло честа и врста од великог значаја, међутим поседње де-ценије била је потпуно нес-тала.

-Да ли је томе крив човјек или урбана легенда по којој су некада момци зарањали на дубине од 20,30 метара и вадећи паластуру доказива-ли своју заљубљеност према одређеним дамама, то је била нека традиција. Молимо да то више не раде, нека је фото-графишу, али нека та шкољка живи, јер она није вриједна за исхрану, нема никакав потен-цијал осим што је атракција и што људи воле да је имају у својим предсобљима. Дакле боље да је имамо у мору, па да заронимо и можемо да је видимо ми и наши туристи. Она се сада на три, четири ло-

кације у заливу вратила, али немогу да кажем на које јер ће онда људи доћи да их беру - рекао је он.

Додаје да је повратку ове врсте шкољке умногоме до-принио и пројекат „Пина но-билис - очување истражи-вање и репопулација врсте паластуре” који Институт реализује, а кроз који су ор-ганизоване едукативне кам-пање и грађанима дијељене брошуре у циљу подизања свијести о томе да се палас-тура не треба дирати са морс-ког дна. У заливу Боке, каже, рибе има, подвукавши да се ради о малом амбијенту, врло специфичном заливу и њего-вим физичко-географским и хемијским карактеристика-ма воде.

-Мора се водити рачуна о биодиверзитету. Риба се лови, али до када ће то бити зави-сиће и од тога хоће ли се те активности једног дана огра-ничити. Бококоторски залив је најљепше мјесто на свије-ту за живот и почаствовали смо да живимо у овако лије-пом простору и амбијенту, што нам даје још једну оз-биљност да очувамо ту љепо-ту. Нажалост оно што сваког дана видимо јесте да у томе нисмо баш тако ажурни, за-кључио је Јоксимовић.

Б.М.

Др Александар Јоксимовић Морски пас мордуљ најчешћи у нашим водама

У Институту је тренутно активно око 40-так пројеката, од којих се већина реализује кроз про-грам ИПА прекограничне сарадње, при чему су сви везани за истраживање морског еко система.

-Велике наде полажемо и на отворено море у дијелу развоја марикултуре јер је Просторним планом посебне намјене морског обалног под-ручја, и тај дио, осим за туризам, предвиђен и за активности узгоја риба и шкољки. На Генералној комисији за рибарство Медитерана у октобру 2018., изборили смо се да наш улов за малу плаву рибу буде одређен на 2.500 тона, са 50 тона колико је било предвиђено 2014. године. То је велики успјех и са том новом могућношћу требамо што прије да

развијемо и мофдернизујемо флоту за излов мале плаве рибе, јер рибарство је будућност Црне Горе јер су сви остали ресурси мање- више на граници прелова. Познато је да мала плава риба, прије свега срдела и инћун, спада у високо миграторне врсте, али и оне кратко живуће. Она живи три, четири године са изузетно великикм промјенама у био маси, значи огромни је мријест и количине ларви и јаја који се налазе у слободној води, и та био маса, будући да се они крећу у јатима, лови се у тонама. Дакле морамо да радимо на томе да оснажимо ту флоту и да што прије успоставимо прерађивачке капацитете на обали, и да отворимо и мале фабрике у залеђу- истака је Јоксимовић.

Оснажити флоту и отворити фабрике у залеђу

Шеф Секретаријата за раз-вој предузетништва, кому-налне послове и саобраћај Владимир Бујишић, коор-динаторка Канцеларије за међународну сарадњу Јеле-на Стјепчевић и савјетни-ца за међународну сарадњу Тијана Вукасовић 24. ап-рила у име Општине Котор присуствовали су радиони-ци „Маркетинг и продаја“. На радионици, организова-ној за чланове кластера тури-зма и локалне хране у овиру пројекта „Бакар“, учествовала је Светлана Вујичић, експерт за кластеризацију у области туризма. Општина Котор иначе је водећи је партнер пројекта „Бољи приступ рас-ту-кластери и конкурентност, умрежавање у Јадранском ре-гиону-Бакар“, финансираног из ИПА Програма прекогра-ничне сарадње Хрватска-Бос-на и Херцеговина-Црна Гора 2014-2020.

Учесници су радиони-це; предузетници из секто-

ра туризма и локалне хране са територије Боке, прошли су кроз тренинг који је пону-дио одређене вјештине и ала-те који конкретно утичу на унапређење пословања.

Методологија која је ко-риштена у обуци подразу-мијева активно учешће свих учесника који кроз одређене вјежбе и симулације реалних тржишних услова заједнич-ки долазе до најбољих рје-шења постављених задатака. На овај начин, кроз размје-ну искустава, провјеравају се предложена рјешења, а предузетници, осим дру-гих вјештина, усвајају кому-никацијске и вјештине прего-варања потребне за успјешан наступ на тржишту.

-Ова активност је резул-тат сарадње Општине Ко-тор и Привредне коморе Црне Горе - партнера на пројекту „Бакар“ са црногорске стра-не, наводи се у саопштењу Општине Котор.

Б.М.

Унапређење пословања

ПРЕДУЗЕТНИЦИ ИЗ СЕКТОРА ТУРИЗМА И ЛОКАЛНЕ ХРАНЕ ИЗ БОКЕ ПРОШЛИ ОБУКУ

Учесници радионице

232 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 . Региони

ОДРЖАНА 42 ОПШТИНСКА СМОТРА РЕЦИТАТОРА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА

Ања, Јана и Дамир били најбољиБИЈЕЛО ПОЉЕ -Ања Ве-

личковић, Јана Ракоњац и Дамир Црновршанин прог-лашени су за најбоље на 42. Општинској смотри реци-татора. Предсједница жи-рија, књижевница и глуми-ца Нада Павићевић, казала је да је 42. смотра била јако успјешна, те да је она пока-затељ да млади Бјелопољци знају да његују лијепу ријеч и књижевник језик. У катего-рији ученика од I до IV раз-реда друго мјесто су равноп-равно подијелиле Михаила Недовић ОШ „Алекса Бећо Ђилас” (менторка Марија Јеремић) и Балша Перовић ОШ „Павле Жижић” (мен-торка Весна Грубовић), а треће мјесто подијелиле су Ксенија Смоловић, ОШ

„Марко Миљанов” (ментор Фахра Кијамет) и Анђела Шћекић, ОШ „Владислав Сл. Рибникар” (ментор Стеван Шебек) Друго мјесто у кон-куренцији ученика од VI do IX разреда освојио је Орхан Хоџић, ОШ „9.мај” (менторка Наташа Банковић), а треће мјесто је припало Милени Пипер ОШ „Душан Кораћ” (менторка Милуша Ђуро-вић). У категорији средњих школа друго мјесто освојила је Јована Обрадовић Гимна-зијa „Милоје Добрашиновић” (менторка Рајка Минић), док су треће мјесто равноправ-но подијелиле Андријана Рудић, Гимназијa „Милоје Добрашиновић” (менторка Милка Шпањевић) и Ана-бела Мустајбашић Средњa

стручнa школa (ментор Ра-доман Чечовић)

Најмлађи учесници смо-тре били су ученици првог разреда Ума Стриковић (ОШ „Недакуси”) и Филип Мердовић (ОШ „Браћа Ри-бар”), који су добили посеб-

ну награду. Гости на смотри су били и полазници Дечјег вртића „Душо Басекић” Нађа Мрдак и Лазар Величковић, а њихове менторке су биле васпитачице Миланка Рако-чевић и Горица Крговић.

М.Н.

Дјеца пјевала пјесникуКЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО МОМЧИЛУ МОМУ ЗЕКОВИЋУ

ЦЕТИЊЕ – Испод горос-тасне планине Ловћен 24.ап-рила у организацији ОШ „Ловћенски партизански одред” одржано је књижев-но вече посвећено књижев-нику, музичару, композотору, поп- рок ствараоцу Момчи-лу Мому Зековићу. Програм је замишљен као рођендан-ски поклон Зековићу а реа-лизован је на иницијативу учитељице Мирјане Миће Поповић која га је осмисли-ла у сарадњи са колегиница-ма Маријаном Шутовић. Не-дом Абрамовић, Зорком Мрваљевић и Рајком Раи-чевић. Дјеца су рецитовала

Зековићеве пјесме, пјевали и свирали на хармоници њего-ве композиције, припремили одговарајуће кореографије за његова оставрења.

Овом приредбом дјеца су на необичан начин честита-ла пјеснику рођендан и по-жељели: „да настави да нам открива тајне из свога џепа”, уљепша дјечји живот и учи-ни га срећнијим и мелодич-нијим. Дјеца су се захвалила и истакла: „Музика љубави жу-бори као најљепше пјесме ра-дости живота”. Према таквој поезији ни један читалац не може да остане равнодушан.

З.П.

ПЕТЊИЦА – Општинска смотра рецитатора, шеста по реду, окупила је у Центру за културу у Петњици 22 такми-чара из средњих и основних школа, који су наступали у три категорије. Према оцјени жи-рија, којег су сачињавали Ати-фа Шаљић, Мујо Тараниш и Алија Реџематовић, профе-сори, у категорији млађег уз-раста, од првог до петог разре-да, најбољи утисак оставила је Алма Адровић, ученица Ос-новне школе „Савин Бор”.

Друго мјесто у катего-рији млађег узраста освојила је Теа Меховић, такође уче-ница ОШ „Савин Бор”, док је трећепласирана била Елена Шаботић, ученица Основне школе „Махмут Адровић” из Петњице.

Инера Латић учени-ца Основне школе,,Махмут Адровић” понијела је епитет најбоље у категорији средњег узраста. Друго мјесто у овој ка-тегорији припало је Хани Му-ратовић такође ученици ОШ „Махмут Адровић”. Треће

мјесто подијелиле су ученице Лејла Скендеровић из Основне школе „Трпези” и Амра Адро-вић ученица Основне школе из Врбице.

У категорији средњошко-лаца најбоље оцјене добила је Шејла Хуремовић, док су Ми-нела Хоџић и Хана Б. Мура-товић, заузеле друго и треће мјесто.

Публици су се у паузи, док је жири оцјењивао такмича-ре, представили чланови по-зоришног друштва,,Диван”. Током свечаности ријечи поз-драва учесницима смотре, њиховим менторима, роди-тељима и публици упутио је предсједник општине Самир Аговић.

Свим такмичарима су уру-чене дипломе, а побједници-ма дипломе и књиге. Побјед-ници у све три категорије ће општину Петњица предста-вљати на државном такми-чењу које ће бити одржано 7. јуна у Беранама.

Медијатор вечери била је Горица Ћулафић. Д.Ј.

Алма, Инера и Шејла на постољу

У ПЕТЊИЦИ ОДРЖАНА ШЕСТА ОПШТИНСКА СМОТРА РЕЦИТАТОРА

Побједници такмичења

ИЗ УЛЦИЊСКОГ ОДБОРА ГП УРА ПОДСЈЕЋАЈУ ЈАВНОСТ ДА ЈЕ ВРХОВНИ СУД СТАВИО ТАЧКУ НА СЛУЧАЈ К1 ШТО ЗНАЧИ БАНКРОТ ОПШТИНСКЕ КАСЕ

 општина изгубила шест милиона еура

■ Понекад је боље немати уопште локалну власт него је имати, што овај случај несумњиво потврђује - тврде из улцињског одбора Грађанског покрета УРА

УЛЦИЊ - Локална власт у Улцињу наново руши ли-мите, доказујући како они могу још више поткрадати град, са судским одлукама или неправедним закони-ма који се усвајају у тиши-ни, као у посљедњем слу-чају „К1”, због чега општини сваким даном пријети бан-крот, саопштили су јуче из улцињског одбора Грађанс-ког покрета УРА.

- Има неколико недјеља од како је Врховни суд ста-вио тачку на случај „К1” (Рекреатурс) па се сваким даном очекује блокада жи-ро-рачуна Општине и при-нудна наплата 6 милиона еура са рачуна Општине - наводе из одбора УРА и до-дају да у функцији истини-тог информисања јавности износе и неколико чињени-ца о томе шта је УРА уради-ла поводом тог случаја и по-

ручују да су спремни да са било киме у свако доба суо-че аргументе.

- У локалној власти били смо од 2014. до 2016. године и то је једини период којем

се неко систематично ба-вио случајем К1. Уз питање Солане, за нас је К1 био пи-тање свих питања – приори-тет број 1 (јер смо знали шта нас може задесити). Све до-маће и међународне адре-се смо упознали да се ради о криминално-коруптивној активности. Јавно смо ушли у сукоб са представницима Атлас групе о чему су пи-сали сви медији. Упознали смо премијера Косова са случајем и затражили дос-тављање документације која је у посједу њихове админи-страције - указују из ГП УРА и додају да је тадашњи пот-предсједник Општине из УРЕ, Сафет Беци, ишао у Ми-нистарство економије Косо-ва да би се детаљније упознао са њиховим сазнањима о К1.

- Учествовали смо на сва-ком суђењу, те јавно затра-жили изузеће судије Ми-лице Поповић, која је тада водила случај. Организо-вали смо пресс конферен-цију и упознали јавност са скандалозним чињеница-ма. Обавијестили амбаса-де у Црној Гори, пронашли смо и ангажовали адвокат-ску кућу која је по први пут системтски припремила од-брану, након чега је дошло до враћања судског поступка на почетак и промјене судије која је до тада водила слу-чај- наводе у саопштењу из улцињског одбора ГП УРА и наглашавају да грађани сами пресуде колико и ко је од општинских и државних функционера бринуо након 2016. године о овом случају и зашто је и данас општи мук.

- Понекад је боље немати уопште локалну власт него је имати, што овај случај не-сумњиво потврђује - тврде из УРЕ у Улцињу и истичу да људи који сада чине власт у Општини Улцињ, свим мо-гућим снагама и без погово-ра, подржавају режим.

- То само говори о ли-цемјерју који је постао пракса! На крају, неће се ни застидјети, а бројне генера-ције Улцињана ће плаћати туђе дугове, док ће Улцињ остајати једна од најсиро-машнијих општина у Црној Гори. То се мора прекинути - поручују из улцињског од-бора УРА.

Сједиште Општине Улцињ

Из улцињског добора ГП УРА тврде да се након 2016. године, а на-рочито у посљедње двије године, нико из Општине Улцињ није посебно интересовао за случај К1, а већини рочишта није присуствовао општински правобранилац, већ најчешће његов замјеник.

- Питамо јавно – гдје је и шта је радила локална власт по овом питању? Гдје су и шта раде предсједници Општине и Скупштине Љоро Нрекић и Илир Чапуни? Шта раде и гдје су предсједници свих партија које чине локалну власт у Улцињу: Назиф Цунгу, Фатмир Ђека, пред-ставници СД и БС-а; посланици и министри из Улциња Луиђ Шкреља, Генци Ниманбегу и Мехмед Зенка? Локална власт није хтјела ни да се у локалном парламенту бар једна реченица чује о овој пресуди. Да не говоримо да неко од њих предузме или каже, макар ради јавности, нешто конкретно поводом ове корупције великих размјера - наводе из улцињског одбора УРА.

Гдје је и шта је радила локална власт у случају К1

Најбољи рецитатори из Бијелог Поља

Ученици одржали књижевно вече

24 Маркетинг 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

252 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 . К у л т у ра

Академик САНУ, сликар Петар Омчикус, преминуо је у 93. години, саопштила је београдска Арте галерија.

Омчикус се бавио и скулп-туром, гравиром, илустра-цијом и мозаиком.., а карак-терише га дух Медитерана.

Омчикуса су, по власти-том свједочењу, у личном и професионалном форми-рању обиљежиле посјете из-ложби „Италијански порт-рети кроз вјекове” (1938) и

изложби „Француска умјет-ност XIX века” (1939) које је као дијете имао прилику да види у Народном музеју у Бе-ограду, тада под називом Му-зеј кнеза Павла. Зато је анто-логијско платно „Рушевине Задра” из 1947. године недав-но поклонио музеју.

Петар Омчикус је рођен 1926. године у Сушаку (Рије-ка). Са родитељима прелази у Београд 1937. године и запо-чиње учење сликарства. Од

1941. године ученик је Шко-ле примењених уметности у Београду коју прекида 1943. године и одлази у НОБ. По за-вршетку рата 1945. године уписује се на Академију за ликовне уметности у Београ-ду, у класи професора Ивана Табаковића. Академију је на-пустио 1947. године и заједно са својим истомишљеници-ма – међу којима су били и Косара Бокшан, Мића По-повић, Милорад Бата Миха-иловић…, основао је познату

„Задарску групу”, која је била и прва југословенска „умјет-ничка комуна”.

Двије године, 1949. и 1950. живио је у Ријеци, а 1951. приступио је групи „Једа-наесторица” у Београду и от-ворио своју прву самосталну изложбу у Галерији УЛУС-а.

Од 1952. он и његова супру-га Косара Бокшан (1925-2009) живјели су у Паризу, а те го-дине у Лондону излагао је са „Лондонском групом”. Зајед-но са Косом Бокшан основао

је 1968. године међународну сликарску колонију у Вела Луци, на Корчули, мјесту рођења Петрове мајке.

Петар је у Београду, на Дорћолу послије смрти Косе Бокшан основао Фондацију Косаре Бокшан и академика Петра Омчикуса. САНУ је у својој Галерији приредила изложбу Омчикусових порт-рета 2012. године.

Поводом смрти истакну-тог сликара министар кул-туре и информисања Србије Владан Вукосављевић је упутио телеграм саучешћа.

– Петар Омчикус био је сликар једне слике – сли-ке живота, животних ситу-ација. Очаран људским ли-цем и вјечно инспирисан

душом човјека, портретом се бавио од дјетињства. Ве-лики дио свог рада посветио је том богатству – лицу које у себи крије још стотине лица.

Море је било прво што је угледао у животу, ту слику никада није могао избриса-ти из себе. Уз портрет, море је било његова вјечна тема.

Остаће упамћен и као је-дан од оснивача `Задарске групе , која се изборила за умјетност без идеолошког диктата.

Сликао је до дубоке ста-рости, јер му је сликање било основни израз живот-не снаге. Велика епоха од-лази с њим – наводи се у те-леграму.

Р.К.

И црногорски сликар Игор Богојевић, који живи и ради у Њујорку, огласио се поводом смрти Петра Омчикуса, са којим је, иако много млађи, проводио многе дане у дружењу и разговорима о умјетности док је живио и радио у Француској.

„Вечерас у 20 часова и 43 минута напустио нас је један од највећих људи и умјетника са ових простора, велики Петар Омчикус. Заувијек ћу носити у свом срцу успомену на наше пријатељство...”, навео је Богојевић на свом Фејсбук профилу.

Један од највећих људи и умјетника са ових простора

Борац за умјетност без идеолошког диктаталиковни умЈетник Петар омчикус, акаДемик сану, Преминуо у 93. гоДини

нова кЊига Др слоБоДана Jеркова Промовисана у ПоДгориЦи

Ново издање Музичког центра Црне Горе, књига др Слободана Jеркова „Свадбе-не пjесме Спича” тек што jе угледала свjетло дана у из-дању, промовисана jе у холу Музеjа и галериjа Подгори-це пред броjном публиком. О књизи jе говорио музико-лог др Растко Jаковљевић коjи jе истакао да jе риjеч о jедноj од наjзначаjниjих ет-номузиколошких публика-циjа коjом jе Jерков дао ве-лики допринос изучавању културе овог региона. Како књига садржи материjал коjи jе др Jерков скупљао готово 60 година, Jаковљевић jе конста-товао да jе она истовремено и вриjедан извор о друштве-ним процесима и промjена-ма у Спичу током претход-них децениjа.

– Са стабилним ставом и искуством аутор се бави гео-графским, историjским и ан-трополошким специфично-стима Спича и околине. Он продубљуjе димензиjу тра-

диционалне музике што jе од посебног значаjа за етно-музиколошка истраживања. Своjим радом Jерков jе заду-жио нашу културу jер jе jедан дио насљеђа траjно сачувао од заборава. Судећи по томе како музичка традициjа оду-мире ова књига jе велики до-принос нашоj музичкоj лите-ратири– казао jе он.

Наглашаваjући да наша шира jавност готово ништа не зна о култури Сутомора и

Спича др Jерков jе нагласио да jе по количини и значаjу културног насљеђа оваj дио Црне Горе „мала кутиjа дра-гуља коjа практично jош ниjе откривена”.

Jерков jе истраживао му-зичко насљеђе Спича на oсно-ву материjала коjе jе он, али и други, сакупљали од сре-дине педесетих година про-шлог виjека до 2017. године. Књига „Свадбене пjесме Спи-ча” доноси поред аналитич-ког сегмента и податке о по-риjеклу снимака и текстове и нотне записе чак 100 пjеса-ма из Спича.

О аутору и музичкоj дjе-латности Музичког центра говорила jе мр Вања Вукче-вић.

С.Ћ.

Вукчевић, Јерков и Јаковљевић

Открио драгуљ музичког културног наслеђа Спича и Сутомора

Jерков jе као посебан квалитет материjала коjи jе децениjама сакупљао истакао чињеницу да jе сваку свадбену пjесму и напjев коjи се нашао у његовоj књизи испjевала особа баш из тога мjеста.

– То jе оно правно, онo изворно. На основу само таквог материjала могу да се направе праве и вjеродостоjне анализе – казао jе аутор.

Пјесме које пјевају мјештани су вјеродостојне

Петар Омчикус и Игор Богојевић

Почасни гост „Фотософије” Серж леблонново иЗДаЊе раДиониЦе За умЈетничку и моДну ФотограФиЈу ове гоДине у ЗагреБу

„Фотософиа”, 14. по реду, под вођством познатог умјетничког фотографа Дами-ра Хоyке одржаће се ове године од 10. до 16. јуна у Загребу. Конкурс за предстојећу „Фото-софију”, која подразумијева бесплатне шес-тодневне семинаре и радионице за напред-ну фотографиjу, отврен је за све фотографе са тла бивше Југославије до 15. маја.

На тематским снимањима и предавањима у Галериjи Археолошког музеjа и ове ће го-дине одабрани из циjеле региjе дознати како снимити добар портрет, модну, рекламну и арт фотографиjу.

Почасни гост семинара jе Серж Леблон, свjетски познат белгиjски модни и селебрити

фотограф који поручује учесницима ради-оница на предстојећој манифестацији „да jе наjбољи начин учења кроз стварну акциjу”.

Публика и учесници радионица ће имати прилику да виде и избор Леблонових радова који ће у току „Философије” бити изложени у Галериjи Археолошког музеја.

И ове године полазници радионица имаће за моделе познате из нашег региона попут Давора Гобца, Рене Битораjца, Ма-риjа Петрековића, Миле Кекина, Ведра-на Мликоте, Дориса Пинчића, Горана Гр-гића, Срђана Гоjковића Гилета, Зорана Предина, Барбаре Колар.

С.Ћ.

у гоДини ПавиЋевиХ ЈуБилеЈа

„Хазарски речник” на индијском језикуОве године навршава се

35 година од првог издања „Хазарског речника” (1984) Милорада Павића, књиге преведене на 39 језика.

У овој години је деведесет година од рођења (1929), и де-сет година од смрти (2009). Тим поводом Народна биб-лиотека Србије приређује за Ноћ музеја необичну излож-бу, Библиотека града Бео-града на јесен отвара велику мултимедијалну изложбу, док Матица српска припре-ма научни скуп и зборник о рецепцији Павићевог дје-ла у свијету.

Такође у едицији „Де-сет векова српске књижев-ности” излази критичко из-

дање „Хазарског речника”.Индијски издавач „Ethir

Veliyedu, Pollachi”, штампао је „Хазарски речник” на та-милском језику.

Класично издање, у муш-кој и женској верзији, издато је на Будином језику, тамил-ском, који је неки вид ин-дијског књижевног језика.

У угледном књижев-ном часопису „Modern Literature”, чији је уредник „Rajesh S‘Manian”, објављен је интервју са Јасмином Ми-хајловић (јул 2018).

Михајловићева је говори-ла о Павићевом и свом ства-ралаштву.

Индијци ће ускоро пуб-ликовати и Павићев роман

„Последња љубав у Цари-граду”.

А.Ћ.

Милорад Павић

Петар Омчикус, Игор Богојевић и Коса Бокшан у Паризу

■ Сликао је до дубоке старости, јер му је сликање било основни израз животне снаге. Велика епоха одлази с њим – наводи Владан Вукосавље-вић, министар културе Србије, у телеграму саучешћа

ФОТО

: При

ВаТн

а ар

хиВа

игО

ра Б

ОгОј

еВић

а

ФОТО

: При

ВаТн

а ар

хиВа

игО

ра Б

ОгОј

еВић

а

26 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .К у л т у раУКЦГ ДОДИЈЕлИлО НАГРАДУ „МАРКО МИЉАНОВ” НАШЕМ ИСТАКНУТОМ КЊИЖЕВНИКУ

лауреат Коста радовић ■ Радовић више од четири деценије исписује поему о потопу завичаја, о животу и сеоби Пивског

манастира, о страдању човјека и природе, ослањајући се на жива предања, исказује и свједочи јединствени смисао стиховима који се не одричу наде у Христа и вјечно људско достојанство

Жири за међународну књижевну награду „Марко Миљанов”, Удружења књи-жевника Црне Горе, који је радио у саставу: митропо-лит др Амфилохије Радо-вић, Андрија Радуловић и Владимир Поповић једно-гласно је одлучио да се та на-града за 2018. годину додије-ли писцу Кости Радовићу за књигу поезије „Кућа код Хри-ста” („Штампар Макарије”, Бе-оград и „Октоих”, Подгорица).

У најужем избору за ово признање биле су књиге по-езије „Клупко” Гојка Ђога и „Плусквамперфекта” Зора-на Костића.

„Коста Радовић већ више од четири деценије исписује поему о потопу завичаја, о животу и сеоби Пивског ма-настира, о страдању човје-ка и природе, ослањајући се на жива предања, исказује и свједочи јединствени смисао својим стиховима који се не одричу наде у Христа и вјечно људско достојанство. Пјесник Радовић у свом дјелу васкрса-

ва многе личности, потопље-не куће, луке, гробља, ријеке, млинове, црквишта, изгубље-не вриједности, ријечју васкр-сава Пиву и потврђује се као усамљени пјесник у нашој савременој поезији чија је судбина везана за завичај”, пише, између осталог, у об-разложењу жирија.

– Ово је награда по вољи Божијој. Много је било људи који су у животу правили за-вист, неправду, а било је и на-ших Пивљана који су били против мојих мука, борбе и труда. Ова награда је резул-тат мог труда још из студент-ских дана када сам почео да пишем. Занимљив је мој стил,

а посебно моја љубав према Христу. Коријени мог писања сежу у дјетињство, у период Пете офанзиве из 1943. годи-не, када сам као дијете наи-шао на гомилу лешева – казао је, између осталог, у изјави за „Дан” Коста Радовић.

Награда „Марко Миља-нов” пјеснику Кости Радо-вићу биће уручена у мају на Медуну.

Коста Радовић рођен је 1936. године у Пиви. Аутор је преко тридесет књига по-езије и прозе, као и докумен-тарног филма „Пива” заједно са Здравком Велимиро-вићем. Био је секретар Кул-турно-просвјетне заједни-це Црне Горе и утемељивач југословенске манифеста-ције „Пјесничка ријеч на из-вору Пиве”, која већ педест го-дина траје непрекидно.

Заступљен је у двадесет ан-тологија поезије и превођен на више страних језика. До-битник је бројних награда.

Живи и ствара у Подгори-ци. А.Ћ.

Специјалне награде за Софију и ању

„МАлИ лИКОВНИ СУСРЕТИ” ОДРЖАНИ НА ЦЕТИЊУ

У оквиру „Малих ликов-них сусрета – Цетиње 2019”, у СЛШ „Петар Лубарда”, међу црногорским основцима, које је наградио стручни жири у категорији од шестог до де-ветог разреда, прве награде добили су: Дуња Ђурано-вић и Вероника Перова из ОШ „Павле Ровински” и „Су-тјеска” из Подгорице, Лара Спасојевић из ОШ „Олга Го-ловић” из Никшића, Петар Лучић, из ОШ „Дашо Пави-чић” из Херцег Новог и Вла-дана Лалић из ОШ „Милија Никчевић” из Никшића. Дру-гу награду добили су: Луција Боженкова из ОШ „Стефан Митров Љубиша” из Буд-ве, Ања Ковачевић из ОШ „Орјенски батаљон” из Бијеле, Александра Кумбуровић из

ОШ „Милорад Муса Бурзан” из Подгорице, Фрy Сопхиа из QSI International School of Montenegro и Маја Пероше-вић из ОШ „Лука Симоновић” из Никшића. Трећу награду у овој категорији подијелило је пет ученика и то: Ања Ива-новић, Сара Ковачевић и Ма-тија Аџић из подгоричких основних школа „Максим Горки”, „Вук Караџић” и „Др Драгиша Ивановић”, Даније-ла Перовић из ОШ „Његош” са Цетиња и Лиса Лабруил из ОШ „Маршал Тито” из Ул-циња. Додијељене су и двије специјалне награде које су добиле Софија Ивановић и Ања Јовановић из ОШ „Ми-лорад Муса Бурзан” и „Павле Ровински” из Подгорице.

З.П.

Књижевник Коста Радовић

Одговорио времену

УСКОРО ИЗлОЖБА ДАДА ЂУРИЋА У ПОДГОРИЦИ

Радови једног од најзна-чајнијих не само црногор-ских, већ европских ликов-них умјетника, Миодрага Дада Ђурића моћи ће да се погледају од 14. маја у подго-ричким Музејима и галерија-ма. Изложба ће бити отворена у 20 часова, а публици ће бити представљене слике и црте-жи из различитих периода умjетниковог стваралашт-ва. Како се наводи у најави, ово ниjе прва изложба радо-ва Миодрага Дада Ђурића у подгоричким Музејима и га-леријама, али jе наjсвеобух-ватниjа и наjзначаjниjа.

Поставку ће чинити Ђу-рићеви радови из депоа дру-гих институциjа и приватних колекциjа, иначе недоступ-ни широj jавности. У ката-логу коjи ће пратити ову из-ложбу, изабрани су текстови значаjних личности коjи су дали осврт на Дадово ствара-лаштво. „Са Дадом смо далеко од естетике, у средишту смо човjечанства коjе крвари (…) Његове слике су толико узне-мириjуће, да их послиjе ду-жег времена у срцу доживља-вамо као грижу савjести”, запазио jе, међу првима, Да-ниjел Кордиjе.

Ж.Ј.

У галерији хотела „Сан Ризорт” у Херцег Новом, от-ворена је изложба коју чине радови настали током друге Међународне ликовне коло-није „Два мора 2019”. Постав-ку чине 34 слике, 12 аутора из Србије, Босне и Херцеговина и Црне Горе.

Генерални конзул Репу-блике Србије у Црној Гори Зоран Дојчиновић је рекао да је овај сусрет прилика да се ужива у умјетничким дје-лима аутора из више земаља региона у којима су аутори изражавајући своје емоције приказали различите погле-де на свијет, а кроз различите стваралачке технике дочара-ли висине умјетности и по-казали један нови поглед на Херцег Нови и Боку Kоторску.

– Умјетници су у про-теклим данима стварајући умјетничка дјела креирали своја виђења стварности, уг-радивши своју љубав према љепотама овдашњег подне-бља – истакао је Дојчиновић отварајући изложбу.

Он је додао да Република Србија подржава културну сарадњу и јачање веза међу државама и људима кроз

умјетност али и друге видо-ве стваралаштва. Помоћник директора хотела „Сан Ри-зорт” Иштван Цекуш зах-валио се на доброј сарадњи Гордани и Мирсаду Авдић који су организатори коло-није и изразио жељу да се та сарадња настави наредне го-дине. Да је претходних девет дана била чаробна атмосфера потврдила је Гордана Авдић, селектор и организатор друге међународне колоније „Два мора 2019”.

– Спој младости и иску-ства дао је 34 слике изузет-ног сензибилитета. Херцег Нови је свим умјетницима вјечита инспирација тако и учесницима колоније јер су углавном сликали моти-ве града од скалина. Пап Га-бор који је био на прошлого-дишњој колонији рекао је како је Херцег Нови рајско мјесто, истакла је Авдић. Она је најавила крајем маја у Га-лерији „Јосип Бепо Бенковић” и изложбу која ће обједини-ти радове који су настали на овој и прошлогодишњој ко-лонији, а који остају у влас-ништву овог хотела.

K.М.

Морски пејзаж у оку сликара

У ХЕРЦЕГ НОВОМ ОТВОРЕНА ИЗлОЖБА СлИKА KОлОНИЈЕ „ДВА МОРА”

Са отварања изложбе „Два мора”

272 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 . К у л т у раПОЧЕЛО СНИМАЊЕ КРАТКОМЕТРАЖНОГ ИГРАНОГ ФИЛМА ЧИЈУ РЕЖИЈУ

ПОТПИСУЈЕ МИЛИЈА ШЋЕПАНОВИЋ

„Орловско гнијездо” о jедноj генерациjи, времену и одрастању

■ Са великом задовољством сам прихватила да играм у филму који говори о одрастању, јер такве теме су ријетке у кинематографијама у нашем региону, казала је позната глумица Јелена Гавриловић

Снимање краткометраж-ног играног филма „Орлов-ско гниjездо”, чију режију пописује Милиjа Шћепа-новић по сценарију Ратка Радуновића, у продукциjи „Open box студиjа” почело је јуче у Подгорици. Радња овог остварења, који је дјелимич-но финансиран из средстава Филмског центра Црне Горе, одвиjа се током 24 часа и при-казује један дан у животу дје-чака Дина и Нише, које тума-че Петар Кажић и Пламен

Брновић.Филм „Орловско гниjез-

до” представљаће омаж jед-ноj генерациjи, времену, дjетињству и одрастању „ми-лениjалаца”, култури ВХС-а и кућног видеа, видео-клубова и уопште поп-култури на пре-ласку у нови милениjум.

Дино и Ниша су припад-ници сасвим различитих друштвених класа подгорич-

ког друштва. Не друже се ни са ким, изузев са своjим ви-део-рекордерима и тек дjели-мично с власницом великог локалног видео-клуба Иво-ном, али само зато што су, силом прилика, принуђе-ни на то.

Београдска глумица Је-лена Гавриловић, препо-знатљиво лице са малих ек-рана, дио је сета „Орловског гнијезда”, у улози Невене. Са великим задовољством је прихватила да игра у фил-

му који говори о одрастању, јер такве теме су ријетке у ки-нематографијама у нашем ре-гиону.

– Играм маћеху, али нисам зла. Када сам прочитала сце-нарио који ми је послао Ми-лија, страшно ми се допао. Интелигентно је и духови-то написан, а бави се темом којом се наши редитељи не баве често. Начин на који је

написан мој лик представља ми изазов. На прву лопту сам одлучила да је ово оно што же-лим да радим – казала је глу-мица коју гледамо ових дана најчешће у ТВ серији „Истине и лажи”. Пламен Брновић и Петар Кажић са глумом су се упознали преко школе ре-дитеља Петра Пејаковића, истакли су да им је учешће у филму лијепо искуство и

упознавање са процесом ст-варања филма. Одушевљени су што дијеле кадар са позна-тим глумцима, Срђаном Гра-ховцем, Јеленом Гавриловић и Аном Вучковић.

У филму који се снима на неколико локација у Подго-рици игра још и наша глуми-ца Ана Вучковић.Продуценти филма су Биљана Вушовић и Илиjа Бркановић. С.Ћ.

Јелена Гавриловић: Играм маћеху, али нисам зла

– Свиђа ми се тема. Ако се потрудимо биће ово лијеп филм – казао је Пламен.

Петру је најинтересантније што је по први пут видио много предмета који нису више у упо-треби, попут телефона „моторо-ла”, ВХС касета...

– Сама тема је одличан про-вод за мене. Такође, упознајемо

пуно људи из свијета филма – казао је он.

Старије колеге су несебич-не кад су савјети у питању, али како су открили Петар и Пламен, најзабавнији је Срђан Граховац, који их је је забављао од првог минута снимања, а Ана Вучковић их је разоружала својом опуште-ношћу и приступачношћу.

Старије колеге савјетују млађе

Пламен Брновић и Петар Кажић

У НИКШИЋУ ПРЕДСТАВЉЕНЕ СЛИКЕ МИЛОДАРКЕ МИЛАТОВИЋ

Академска сликарка Ми-лодарка Милатовић по први пут се представила у Ник-шићу, а девети пут самостал-но, изложбом радова у град-ским Галеријама „Никола I” и „Илија Шобајић”. Наслов поставке, са више од 50 сли-ка, „Експресивна динами-ка покрета и контраста боја” уједно је, сматра кустос ник-шићких Галерија Милосав Милатовић, и кључ за разу-мијевање њеног стваралашт-ва.

– Милодарка својом умјет-ношћу слави стварање, жи-вот, свјетлост и покрет. Неке визије, како каже, прије ства-рања, годинама носи у мисли-ма. У стваралаштву је увијек тежила апстракцији али је

дуго чекала зрелост да ову своју тежњу и оствари, иста-као је Милатовић. Умјетни-ца користи уљане и акрилне боје, флуоросцентни спреј, комбинује технике, на сли-

ке аплицира стакласте еле-менте. И сама признаје да је опчињена сунцем и небом, то-плином и свјетлошћу, а да бје-жи од сивила.

– На радовима домини-

рају чисте, свијетле и там-не, интезивне боје, нанесене експресивним потезима. Они формирају облике налик врт-логу, точку или спирали, ка-зао је Милатовић отварајући изложбу.

Никшић је град у којем је живјела, а након 42 годи-не се вратила, али на друга-чији начин.

– Намјерно нијесам ставља-ла називе слика, иако их сва-ка има, јер сваки човјек неку слику доживљава на друга-чији начин без обзира што је аутор то сам могао да одре-ди, рекла је умјетница. Ова изложба је ретроспективна јер су је чинили радови на-стали од осамдесетих годи-на до данас. Б.Б.

Са отварања изложбе слика Милодарке Милатовић

Након гостовања на фес-тивалу ХАПС у Херцег Но-вом, нишке глумице Ивана Недовић и Нађа Недовић Текиндер пред Подгорича-нима су у Додесту извеле ко-мад „Сладолед”. Представа је копродукција ГМР д.о.о Бео-град и Народног позоришта из Ниша, а у Подгорици је гос-товала захваљујући сарадњи са КИЦ-ом „Будо Томовић” и Градским позориштем. Ко-мад је по тексту Мире Га-врана режирао Спасоје Ж. Миловановић. Куриозитет комада који говори о односи-ма мајке и кћерке у распону од 60 година, а који је побрао симпатије Подгоричана, јес-те да га на сцени изводе мајка и кћерка.

„Сладолед” је комедија о животу и из живота, која по-чиње кћеркиним одласком у вртић, а круг се полако за-твара мајчиним одласком у старачки дом, и на крају ње-ним биолошким ишчезну-ћем. У том кругу дешава се и живот, горке и слатке ст-вари, као сладолед и кафа, љубави, вјенчања, разводи, смрти, рађања, дијалози у којима се може препознати свака генерација и који се до-тичу сваког. Опет, кроз хумор увијек провијава и пробија и све оно што се често трудимо да пренебрегнемо, сакрије-мо, са чим се боримо, о чему маштамо...

„И нама и редитељу било је интересантно да на сцену

поставимо комад о мајци и кћерки, јер смо нас двије мајка и кћерка, да се иско-ристи та природна блис-кост везе која иначе постоји”, каже глумица Ивана Недо-вић, додајући да за 35 годи-на бављења глумом први пут гостује у Подгорици.

– Неке ситуације које игра-мо нисмо доживјеле у нашем животу, али, неке животне фазе – дјетињство, пубертет, факултет, то смо већ прошле и то нам је било занимљиво, с обзиром на сјећање на про-живљено. Било је тешко јер се ради о распону од 60 година, и то је глумачки тежак задатак, но истовремено и врло инспи-ративан. Током рада смо јед-на другу контролисале да све

не пређе у неку карикатуру, то нам је било битно. Труди-ле смо се да не искарикирамо оно што играмо – каже Ива-на Недовић.

Као дио сценографије по-ред панораме Ниша из раз-них периода, публика гледа и њихове аутентичне породи-чне фотографије. Како додаје Недовићева, постојала је боја-зан да се на тај начин не пре-узме превише из њиховог ин-тимног живота.

– Ми смо се на овај начин и оголиле, али, било је глумач-ки изазовно и ово је још један глумачки задатак, као и неки други, јер, играте и оно што не проживите, не искусите лично – каже Ивана Недовић.

Ж.Ј.

Однос мајке и кћерке у оригиналу

ПОДГОРИЧКА ПУБЛИКА ОДЛГЕДАЛА ПРЕДСТАВУ „СЛАДОЛЕД” НИШКИХ ГЛУМИЦА

Детаљ из представе „Сладолед”

ФОТО

-пОз

Ориш

Те н

иш

умјетност у славу стварања, живота, свјетлости

Кћерка, и на сцени и у стварном животу, Нађа Недовић Те-киндер потврђује да је било изазовно и захтјевно глумити у овом комаду.

– Добро је то што смо и приватно мајка и кћерка, али то и усложњава неке ствари. Јер, однос мајке и кћерке није увијек идиличан, већ је врло компликован и комплексан. И то смо по-кушале да изнесемо, и мислим да нам је у томе доста помогао и наш лични однос, јер се стварно добро познајемо и као дијете и родитељ, али и као партнери на сцени – каже Нађа Недовић Текиндер.

Најсигурнији ослонац у животу и на сцени

■ Однос мајке и кћерке није увијек идили-чан, већ је врло компликован и комплексан - каже нађа недовић Текиндер

име стране28 Србија 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

Предсједник Србије Алек-сандар Вучић изјавио је јуче да вјерује да ће њемачки канцелар Ангела Меркел и француски предсједник Ема-нуел Макрон на састанку у Берлину пронаћи баланси-рани приступ да се ријеше проблеми између Београда и Приштине.

Вучић је новинарима у Пекингу рекао да у Берлин иде растерећенији након кон-султација са предсједником Русије Владимиром Пути-ном и Кине Си Ђинпингом.

– Растерећенији сам, јер је добро када имате људе који су сагласни са вама – рекао је Ву-чић.

Подсјетивши да ће у Бер-лину бити присутни пред-ставници свих земаља које су признале независност Ко-сова, Вучић је оцијенио да због тога позиција Београда није

једноставна, преносе београд-ски медији.

Вучић је рекао да у Берли-ну не постоји нико ко није признао Косово, осим БиХ.

– Ми ћемо тамо бити је-дини који ће да се супрот-стављају тој идеји и да се на другачији начин боре за бу-дућност, посматрајући је из другачијег угла. Наша пози-ција није нимало лака и јед-ноставна - рекао је Вучић.

У Берлину ће сјутра бити одржан састанак представ-ника Београда и Приштине, а домаћини скупа су Њемач-ка и Француска.

Премијер Косова Рамуш Харадинај је у специјалном интервјуу за РТК2 изјавио да ће Косово тражити ратну од-штету од Србије. Не сматра да ће се све ријешити у Берлину.

– Признање ће се десити класично, како то раде двије

земље, рекао је Харадинај.Према његовим ријечима,

самит у Берлину је важан, али не мисли да ће на њему бити неког великог успјеха, јер није ријеч о билатералном састанку.

– Први дио је читав реги-он, други дио је Косово и Ср-бија, имамо уједињене ставо-вае предсједник и ја, свакако нема промјена у односу на оно што сам најавио и раније, да је признање питање који стоји на столу, у постојећим гра-ницама уз поштовање права заједница које живе на обје стране, истакао је Харадинај.

Он наводи да у Берлин не иду са старим причама, јер су, по њему разграничење и размјена територија приче из прошлог вијека.

– У Берлин идемо некако више да видимо како рије-шити последње питање из-

међу Косова и Србије. При-знање се неће десити с неком новом идејом, формулом. То ће се десити класично, како то раде двије земље. Србија ће олакшати пут према ЕУ, неће имати блокаду, добија и тржиште и мир у региону, као и са сусједом, казао је Ха-радинај.

Косовски премијер наводи да ће косовска влада од Србије тражити ратну одштету.

– Да, то је битно питање које морамо ријешити, то је битно за жртве, па и за правду. Али, не мислим да ће се све то у Берлину ријешити, навео је косовски премијер.

Он је рекао да су таксе уве-дене како би се одбранили од неких планова Србије – да се смањи подршка Косова на међународном плану и да се повуче признање. Док је ситу-ација каква јесте, казао је он,

таксе остају на снази.-Ми смо спремни за нови

почетак између Косова и Ср-бије, значи признање, па ус-постављање економских од-носа, рекао је Харадинај.

Признање се, према њего-вим ријечима, мора десити, јер у супротном Србија неће моћи напријед и њену улогу у региону ће преузети неко други.

Висока представница Ев-ропске уније Федерика Мо-герини, према сазнањима Ра-дија Слободна Европа (РСЕ) из поузданих извора у Бриселу и Берлину, по свему судећи није добила личну позивни-цу за конференцију у Берлину, гдје ће фокус разговора бити процес у којем је она посред-ник – дијалог Србије и Косова.

Могеринијева ће, међу-тим, бити на састанку у ње-мачкој престоници, али само

као замјена предсједника Ев-ропске комисије Жан-Клода Јункера, наводи РСЕ.

Предсједник Европске ко-мисије је једини бриселски званичник који је позван од организатора на сјутрашњи скуп.

– Предсједник Јункер није у могућности да присуствује састанку, и то је разлог зашто Могеринијева долази умјесто њега, рекао је за РСЕ извор из организације конференције.

Састанак у Берлину орга-низујеАнгела Меркел зајед-но са Еманулеом Макроном.

Како се наводи, на скуп није позван ни комесар на-длежан за питања проши-рења Јоханес Хан, који се у бриселским институцијама такође директно бави реги-оном пошто „неће бити рас-праве о проширењу ЕУ”.

М.Њ.

Косовски предсједник Хашим Тачи изјавио је да очекује да ће Ангела Меркел убиједити предсједника Србије Александра Вучића да призна самопроглашену независност Косова на састанку у Берлину.

Тачи очекује да ће Меркелова позвати и пет држава чланица Европске уније, као и Босну и Херцеговину да признају самопрог-лашену независност.

-Постојаће добра шанса да се ово догоди. Истовремено, нећемо ни под којим условима прихватити да Косову неко предложи неки тип дуплог суверенитета или било какав њемачко-њемачки модел, Републику Српску или било какву аутономију, истакао је Тачи у интервјуу за РТВ „21”.

Скептичан је, како каже, да ће се Београд и Приштина усагласити о наставку дијалога, али и да ће на састанку у Берлину бити позива за наставак дијалога на основу могућности постизања свеобухватног споразума нормализације.

Тачи очекује да ће Меркел убиједити Вучића

Вучића охрабрили Путин и Си, у Приштини се надају признању

■ Подсјетивши да ће у Берлину бити присутни представници свих земаља које су признале независност Косова, Вучић је оцијенио да због тога позиција Београда није једноставна

УОЧИ СЈУТРАШЊЕГ САСТАНКА У БЕРЛИНУ, СРБИЈА И САМОПРОГЛАШЕНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ НА КОСОВУ НА ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТСТАВЉЕНИМ СТАНОВИШТИМА

Вучић разговарао с Путином Подршка од кинеског предсједника

Ухапшен Подгоричанин

Отворила врата убици

ЗБОГ ШВЕРЦА РЕЗАНОГ ДУВАНА

УХАПШЕНЕ ДВИЈЕ ОСОБЕ ЗБОГ УБИСТВА У ВРДНИКУ

Мушкарац из Подгори-це је ухапшен након што је у „голфу” којим је управљао пронађено више од 35 кило-грама резаног дувана. При-падници Министарства унутрашњих послова у Тр-стенику ухапсили су Д. Р. (33) из Подгорице, због постојања

основе сумње да је извршио кривично дјело недозвољено складиштење робе. По налогу Основног јавног тужилаштва у Трстенику, осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и, уз кривичну пријаву, биће приведен тужиоцу.

(РТС)

Двије особе су ухапшене у оквиру истраге убиства у приватном апартману у Врд-нику код Ирига. Полиција је у Сремској Митровици ухап-сила З. Д. (52) из Суботице, због постојања основа сумње да је извршио кривично дје-ло тешко убиство и Д. Ђ. (43) из Београда, осумњичену за тешко убиство у саизврши-

лаштву, саопштио је МУП. Сумња се да је З. Д. 25. апри-ла ове године, око 22.50 сати, хицима из ватреног оружја усмртио Н. Г. (37) у приват-ном апартману у Врднику код Ирига. Д. Ђ. се сумњи-чи да је претходно отвори-ла врата апартмана у ком је била са Н. Г.

(РТС)

У БЕОГРАДУ ОДРЖАН 21. ПРОТЕСТ ПОД СЛОГАНОМ ЈЕДАН ОД ПЕТ МИЛИОНА, КОЈИ ЈЕ У СУСРЕТ ВАСКРСУ БИО ХУМНИТАРНОГ КАРАКТЕРА

Прикупљали помоћ за непокретног младићаУ Београду је синоћ одр-

жан 21. протест под слоганом „Један од пет милиона”. У су-срет Васкрсу, овај протест био је хуманитарног карактера, јер су организатори позвали грађане да донирају новча-на средства за Вука Хуљића који је остао непокретан на-кон пада са висине од 3,6 ме-тара. Окупљање је почело око 18 часова код Теразијске чес-ме гдје су се грађанима об-ратили социолог Ратко Бо-жовић и глумац Бранислав Лечић.

Лечић је поручио да се власт промијенила на горе откако су почели протести.

-Почела је да се открива и на брзину да рјешава ургент-не проблеме, покушавајући да зачепи рупе које смо ми открили. То доказује важну

ствар да у једном здравом друштву мора да постоји храбро опозиционо миш-љење. Ми јесмо опозиција. Грађански протести су то,

истакао је Лечић.Након обраћања Лечића,

грађани су кренули у про-тестну шетњу. На једном од претходних протеста демон-

странти су упутили три за-хтјева. Први је формирање заједничке комисије власти и опозиције за дефинисање фер и поштених изборних услова. Други је избор новог састава РЕМ-а на равноправ-ним основама и на предлог посланичких група власти и опозиције. Трећи захтјев је избор техничког руковод-ства и уређивачког колегију-ма информативног програма РТС-а и РТВ-а, а које би у пре-лазном периоду чиниле нес-траначке личности које би равноправно делегирале и власт и опозиција.

Уколико власт не приста-не на дијалог, демонстран-ти су на протесту 20. апри-ла објавили да ће формирати слободну зону 4. маја.

М.Њ.

Прикупљали помоћ за лијечење Вука Хуљића

Свијет 292 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

СЈЕВЕРНА КОРЕЈА ПОЗВАЛА СЕУЛ ДА АКТИВНИЈЕ РАДИ НА ПОБОЉШАЊУ ОДНОСА И УПОЗОРИЛА

Због притисака САД расте опасност од рата ■ У току је стварање озбиљне ситуације која би могла да доведе до враћања на прошлост и

до ризика од предстојеће катастрофе због растуће опасности од рата, наводи се у саопштењуСјеверна Кореја упозорила

је на растућу опасност од рата у саопштењу поводом прве го-дишњице историјског самита између вођа Сјеверне и Јужне Кореје, обиљежне на церемо-нији који су власти у Пјонгјан-гу бојкотовале.

У дугачком саопштењу које је објавила званична сје-вернокорејска новинска аген-ција КЦНА, Комитет за мирну реунификацију земље, заду-жен у Сјеверној Кореји за од-носе са Југом, позвао је Сеул да активније ради на побољ-шању односа.

-У току је стварање озбиљне ситуације која би могла да до-веде до враћања на прошлост и до ризика од предстојеће ката-строфе због растуће опаснос-ти од рата, навело је то тије-ло. Како се оцјењује, за такву ситуацију су одговорни при-тисци које САД врше на Јуж-ну Кореју.

У том контексту Пјонгјанг није одговорио на позив који

му је ове недјеље упућен из Сеула да учествује на цере-монији обиљежавања првог самита сјевернокорејског вође Ким Џонг Уна и јужно-корејског предсједника Мун Џа-ина који је одржан тачно прије годину дана. Церемо-нија је одржана у погранич-ном селу Панмунџон, у де-

милитаризованој зони која напола дијели Корејско полу-острво, гдје је одржан први са-мит сјевернокорејског и јуж-нокорејског вође.

Око 500 људи, међу којима су дипломате и јужнокорејски званичници, слушали су јуж-нокорејске, кинеске, америч-ке и јапанске музичаре.

-Ово је нови пут и треба њиме да кренемо сви зајед-но, треба понекад чекати да нас сустигну они који напре-дују спорије, наводи се у видео поурци јужнокорејског пред-сједника, који није био на це-ремонији у Панмунџону.

После двије године рас-та тензија које су довеле Ко-рејско полуострво на ивицу нуклеарног рата, 2018. годи-на обиљежена је изузетним зближавањем двије Кореје.

То је илустровано сусретом јужнокорејског предсједника

Муна изабраног 2017. који бра-ни идеју дијалога са сјевером и Ким Џонг Уном, 27. априла. Тај сусрет је отворио пут ка пр-вом самиту између сјеверноко-рејског вође Кима и америчког предсједника Доналда Трам-па у јуну у Сингапуру.

Међутим, годину дана кас-није није остварен никакав на-предак око кључног питања нуклеарног и балистичког арсенала Сјеверне Кореје. Ди-пломатски процес изгледа да је потпуно у застоју од неуспје-ха другог самита Кима и Трам-па у фебруару у Ханоју.

У недавно одржаном гово-ру пред Врховном народном скупштином у Пјонгјангу Ким је иступио против Јужне Ко-реје, наводећи да она не треба да се представља као посред-ник или неко ко интервенише између САД и Сјеверне Кореје.

(Н1)

Демонстранти кренули на зграду еП

Убијено и шесторо дјеце

ПОЛИЦИЈА У СТРАЗБУРУ УПОТРИЈЕБИЛА СУЗАВАЦ

СУКОБИ ВОЈСКЕ И ИСЛАМИСТА У ШРИ ЛАНКИ

У сукобу војске и исламиста на југу Шри Ланке, код града Бути-калое, убијено је 15 људи, међу којима шесторо дјеце. До окршаја војске и исламиста је дошло на немирном југу. Међу убијенима су и четворица напа-дача, док су двојица у бјекству. А на истоку Шри Ланке дошло

је до сукоба војске и исламиста у једном обалском граду, на 300 километара источно од прес-тонице Коломба. У рацији су нађени дронови, прслуци за бомбаше-самоубице, одјећа и заставе са обиљежјима та-козване „Исламске државе”.

(РТС)

ПРЕДСЈЕДНИК РУСИЈЕ ВЛАДИМИР ПУТИН НАЈАВИО ДА МОСКВА РАЗМАТРА МОГУЋНОСТ ДА ОЛАКША ПРОЦЕДУРУ

Украјинци лакше до руског пасоша ■ Путин је 24. априла потписао декрет којим се грађанима одређених области у источној Ук-

рајини олакшава добијање руског држављанстваПредсједник Русије Вла-

димир Путин поновио је да Москва разматра могућ-ност да се олакша процеду-ра зa добијањe држављанства свим украјинским државља-нима.

Путин је на конференцији за новинаре на крају посјете Пекингу нагласио да се раз-матра могућност да се свим држављанима Украјине омо-гући добијање руског пасоша по поједностављеној прoце-дури, преноси агенција Тас.

Према његовим ријечима, ранија одлука да се добијање држављанства олакша за грађане Доњецке и Луган-ске Народне Републике није била спонтана, и није доније-та напречац.

-Прије доношења декре-та израчунали смо колико људи се може пријавити за

држављанство, укључујући број пензионера. Њихов број би требало да буде око 30 од-

сто од укупног броја који би се пријавио, навео је Путин.

Путин је 24. априла пот-писао декрет којим се грађа-нима одређених области у источној Украјини олака-шава добијање руског др-жављанства.

Како подсјећа руска аген-ција, у декрету се наводи да особама које су трајано на-стањене у одређеним дје-ловима области Доњецка и Луганска даје право да се пријаве за руско држављан-ство по олакшаној процеду-ри.

Та одлука је донесена како би се сачувала људска прва и слободе засноване на међу-народним законима, истиче се у документу. (РТС)

Путин у Пекингу

Сјеверна Кореја тражи већу ангажованост СеулаЛидери двије Кореје

На свјетској политичкој сце-ни све је више глумаца који по-бјеђују на предсједничким и парламентарним изборима. Зашто се кандидују и зашто им људи вјерују? Умјесто на даскама које живот значе, последњих година све више глумаца своју улогу нала-зи на политичкој сцени. Да ли им природни дар, овла-давање глумачком и вјешти-ном говора помажу да лакше допру до срца бирача и њи-хових жеља или сматрају по-требом да се као популарни у народу, у деликатним трену-цима за земљу, друштвено и политички ангажују. Прете-ча савремених токова је хо-ливудски глумац Роналд Ре-ган, који је успјешно био на челу Сједињених Држава то-ком два мандата, од 1981. до 1988. године. Са британском премијерком Маргарет Та-чер отпочео је процес неоли-берализма. Тридесет година касније, засићени политича-рима, свјетским финансијс-ким и неолибералним инсти-туцијама које нису показале

милост према потребама об-ичног човјека, грађани су се окренули у политици потпу-но новим, али познатим лици-ма. Захтјевом за достојанство свих људи, глумац – комичар Пепе Грило винуо се у поли-тички врх Италије, а његов По-крет пет звјездица на изборима прошле године постао је поје-диначно најјача странка у Ита-лији. Познат је и по мобилиза-цији људи преко друштвених мрежа. Од комедије до полити-ке путовао је и новоизабрани предсједник Украјине Володи-мир Зеленски. Без трунке по-литичког искуства, глумио је у серији предсједника Украји-не и ту функцију преузео у стварном животу. А она није мала и подразумијева значај-на овлашћења у области без-бједности, одбране и спољних послова. Његову кампању су обиљежили раскошни онлајн огласи и испади смишљени да би привукли пажњу. Истакну-ти глумац и политичар је и би-вши гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер.

(РТС)

Глумци све чешће побјеђују политичаре

УМЈЕСТО НА ДАСКАМА КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ, НАСТУПАЈУ НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ

Предсједници Русије и Сјеверне Кореје Владимир Путин и Ким Џонг Ун, састали су се прошле седмице у Владивостоку, а то је био њихов први сусрет.

Састанак је трајао скоро два сата иако је било предвиђено да траје 50 минута.

Путин је рекао да је са Кимом разговарао о ситуацији на Корејском полуострву и да су имали значајну дискусију, као и да су размијенили погледе о томе на који начин би ситуација могла да се побољша.

Руски предсједник је рекао да је задовољан разговорима са Кимом и да су разматрали и америчке санкције Сјеверној Кореји. Према његовим ријечима, и Ким Џонг Ун жели денуклеаризацију Корејског полуострва, али прије тога жели безбједносне гаранције.

Ким жели денуклеаризацију, али тражи безбједносне гаранције

Демонстранти каменицама гађали полицију

Француска полиција упо-тријебила је сузавац како би потиснула демонстранте из покрета „Жутих прслука”, који су покушали да дођу до згра-де ЕП у Стразбуру. У Стразбу-ру се окупило око двије хиљаде демонстраната у близини сје-дишта институција ЕУ, али је полиција испалила сузавац како би их потиснула.

Француска ТВ објавила је снимке на којима се види да је више демонстраната узвра-тило бацајући каменице и дру-

ге предмете на полицију. Нови протести „жутих прслука” одр-жани су јуче у Паризу, Лиону, Стразбуру и Тулузу, након што је француски предсједник Емануел Макрон обећао да ће смањити порез на доходак како би ублажио економске проблеме у Француској. Ово је већ 24. пут да „жути прслу-ци” излазе на улице францу-ских градова. Прошлог викен-да, полиција је само у Паризу ухапсила 126 људи.

(РТРС)

30 Балкан 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

НА ЧЕТВРТУ ГОДИШЊИЦУ ОД ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА У ЗВОРНИКУ, УПОЗОРЕНО ДА СЕ НА ВРИЈЕМЕ МОРА РЕАГОВАТИ КАКО БИ СЕ СПРИЈЕЧИЛЕ ТРАГЕДИЈЕ

Тероризам се може десити у свачијем дворишту

■ Казнена политика, када су терористичка дјела у питању, није адекватна, па би законодавац морао да се у наредном периоду позабави овим питањем, како би се што ефикасније санкционисала лица која увијек представљају по-тенцијалну опасност у срединама у којима се крећу, рекао је Горан Абазовић

У Зворнику су јуче обиљежене четири го-дине од терористичког напада на полицијску станицу када је убијен полицајац Драган Ђу-рић (48), а рањене његове колеге Стево Мило-вановић и Жељко Гајић. Тим поводом мјесно свештенство је служило помен, док су деле-гације МУП-а Републике Српске, Полицијске управе и Градске управе Зворник, борачких организација, породица, родбина и прија-тељи страдалог полицајца положили вијен-це и цвијеће испред Полицијске станице, на мјесту гдје је Ђурић убијен.

Претходно је служен помен и положени вијенци на гробно мјесто Драгана Ђурића у Каракају.

Начелник Полицијске управе Зворник Го-ран Абазовић рекао је да је 27. април најтуж-нији дан за Зворник, указавши да ни четврту годину од овог терористичког чина нема суд-ског епилога.

-Осим тога, нису саслушани очевици и свје-доци овог догађаја, нити је са вјештачења враће-но оружје, униформа и други предмети који су изузети - рекао је Абазовић.

Према његовим ријечима, то „додатно вријеђа, јер су још увијек свјежа сјећања и трауме рањених полицајаца, као и породи-це покојног Ђурића”.

-Казнена политика, када су терористичка дјела у питању, није адекватна, па би законо-давац морао да се у наредном периоду позаба-

ви овим питањем, како би се што ефикасније санкционисала лица која увијек представљају потенцијалну опасност у срединама у којима се крећу - рекао је Абазовић.

Градоначелник Зворника Зоран Стевано-вић рекао је да је Полицијска управа Зворник, заједно са Градском управом и међународним организацијама, прва у регији почела озбиљ-но и организовано да се бави питањем борбе против тероризма, с обзиром на то да је поу-чена лошим и горким искуством.

Стевановић је запитао да ли сви у друштву

довољно чине да се овако нешто као што се де-сило Зворнику прије четири године не понови.

-Када кажем сви заједно, мислим на основне и средње школе, вјерске установе, породице. Радимо ли довољно са дјецом од малих ногу да их правилно усмјеравамо да не дође до не-ких девијантних појава - рекао је Стевановић.

Према његовим ријечима, морају све де-вијантне појаве да се примијете на вријеме, да се одреагује док то не буде касно.

-Данашњи дан треба искористити као апел на све људе да се тероризам може десити у сва-чијем дворишту - рекао је Стевановић.

Брат убијеног полицајца Анђелко Ђурић рекао је да је Драгану прекинут живот на сви-реп начин, додавши да смрт његовог брата за-служује већи број разговора и подсјећања да се овако нешто никоме не догоди.

-Дани пролазе, сјећања на Драгана не блије-де, али ипак мислим да је ово једна од поука да млада генерација размишља позитивно о будућности - рекао је Анђелко.

Он је замјерио министру безбједности у Савјету министара БиХ у техничком манда-ту Драгану Мектићу који је, како су преније-ли медији, рекао да се у БиХ у последњих пет година није догодио терористички напад.

-Изнанађен сам том изјавом и волио би да га питам како карактерише овај случај у Звор-нику - рекао је Анђелко Ђурић и нагласио да, ако се напад на полицијску станицу са позна-тим последицама не карактерише као теро-ризам, онда се као такав не може ни ријеши-ти. (РТРС)

На Полицијску станицу Зворник 27. априла 2015. године око 19,15 часова извршен је терористички напад, у којем је убијен полицајац Драган Ђурић, а рањени полицајци Стево Миловановић и Жељко Гајић.

Терористички напад извршио је припадник вехабијског покрета Нердин Ибрић из Кучић Куле код Зворника. Ибрић се довезао испред полицијске станице у аутомобилу и уз поклич „Алаху екбер” (Алах је велики) упао у станицу и почео да пуца из пушке „пумпарице”. Терористички напад је извр-шен за вријеме примопредаје смјене, а приликом размјене ватре нападач је ликвидиран.

Нападач припадник вехабијског покрета

Човић остао на челуХДЗ У БиХ РЕИЗАБРАО ПРЕДСЈЕДНИКА

Већином гласова Драган Човић изабран је поново за предсједника ХДЗ-а у БиХ одлу-чили су делегати изборне скупштине. Човић остаје на челу ХДЗ БиХ још четири године након што је освојио 481 глас од 567 присут-них делегата. На челу ХДЗ-а у Босни налази се од 2005. године. Човић се, после проглашења резултата, захвалио на повјерењу. Сабору је присуствовао и премијер Хрватске Андреј Пленковић. Након избора врха странке, кан-тонални и општински одбори своје изборе морају спровести до 15. јула. (РТС)

Четири године од терористичког напада

Човић

Људи и догађаји 292 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

Након пет операција Ве-селину Мировићу је и даље здравствено стање лоше због болести срца. Он каже да ље-кари препоручују трансплан-тацију, али за овај захват је потребно 150.000 еура. Има двоје малољетне дјеце, живи као подстанар у Мојковцу и у незавидној је материјал-ној ситуацији. Био је корис-ник социјалне помоћи, а да-нас прима само 64 еура на име туђе његе.

– Немам новца ни за ос-новне дажбине. За храну и ос-новне потрепштине за дјецу. Немају ни за карту за превоз до школе у Бијелом Пољу. Јед-но моје дијете, такође, треба да буде подвргнуто хирурш-кој интервенцији, а ја немам новца ни за љекове – каже Мировић.

Он додаје да једном го-дишње добија скромну новча-ну донацију. Обраћао се мно-гим општинама у Црној Гори, али његове молбе да му по-могну биле су узалудне.

– Овакав живот је непод-ношљив, за мене је право му-чење. Држава неће да ми по-могне, па ни моја дјеца, ево немају никаква права на иоле нормалан живот – каже Ми-ровић.

Он апелује да уколико неко, на било који начин може, да њему и дјеци по-могне.

– Молим за помоћ да бих остао у животу и омогућио дјеци да нормално живе – каже он.

Право на социјалну помоћ и дјечји додатак је изгубио јер на своје име има шуму.

Каже да ни најздравији чо-вјек, а поготово не он, не би могао да користи ту шуму, а не успијева ни да је прода. Радо би је поклонио држави зарад социјалне помоћи, јер је раније примао око 160 еура мјесечно.

Он моли добре људе и друштвено одговорне ком-паније да му помогну да по-куша да сакупи новац за опе-рацију срца или да недлежне институције учине што је не-опходно да се операција што је могуће прије изведе.

– Нема ми живота, само страх и патња, бојазан да на-редног дана неће бити – каже Мировић.

Жиро рачун за помоћ је на име Веселина Мировића отворен у НЛБ Монтенегро банци 530-0720100110639-67.

М.Н.

■ Право на социјалну помоћ и дјечји додатак је изгубио јер на своје име има шуму. Радо би је поклонио држави зарад социјалне помоћи

Страх да новог дана неће бити

ТЕШКО ОБОЉЕЛОМ ВЕСЕЛИНУ МИРОВИЋУ НЕОпхОдНа пОМОЋ

Веселин Мировић

У ОKВИРУ 24. хапС-а ОдРЖаН ОKРУГЛИ СТО На ТЕМУ KОМпаРаЦИЈа И МНОГОЛИKОСТИ ТЕаТРа

Раскош различитог тумачења истих темаЗамисао организатора 24.

ХАПС-а, Херцегновског позо-ришта и Херцег феста да ре-вијални фестивал ове године с концептом дефинисаним као „Kомпарације” заокружи раз-говором о виђеним представа-ма, са учесницима, али и са пуб-ликом имала је солидан одјек, првенствено међу редитељима, глумцима и новинарима.

У разговору су, практично на округлом столу, учествовали селекторка Милина Kоваче-вић, редитељи Горан Булајић и Петар Пејаковић, глумци Је-лена Лабан, Јелена Шестовић, Стеван Вуковић, Павле Пре-левић, студенти ФДУ Цетиње Ивана Недовић и Нађа Недо-вић из нишког Народног по-зоришта и Дејан Ђоновић из Градског позоришта Подгори-ца. Отварајући причу о ХАПС-у Милина Kовачевић је истакла

да је код концепт овогодишњег фестивала наишао на позитив-но мишљење.

– Реализација, конекције публике и одговор на изазов који смо први пут понуди-ли, могу бити предмет разго-вора. То је идеја која дуго по-стоји. Сматрала сам да је добро један сегмент фестивала ура-дити као компарације, али смо овако могли да компарирамо више ствари, више аспеката позоришне умјетности, више пројеката и то је вриједност овогодишњег ХАПС-а, оцијени-ла је Kовачевић. Милош Лати-новић у допису наглашава да годинама подржава ХАПС, као један од значајних, али још не-довољно чврсто постављених театараских фестивала у реги-ону. И то, како наводи није само његова лична линија подршке, него искуствено и судбинско

одређење трајањем у театру.Миро Гавран није могао да

дође на ХАПС, али је концеп-цију овогодишњег новског фестивала похвалио. Реди-тељ Петар Пејаковић сабрао је искуствао рада са дјецом то-ком стварања комада „Kапитал – дјеца”, али и настајања хер-цегновске представе „Царево ново одијело”, јер су оба пројек-та, између осталог, и плод низа импровизација „провјерених”

током проба, што у коначном даје резултат „који надмаши почетну идеју”. Говорили су још и Горан Булајић, редитељ комада „Црна кутија“, глуми-це Ивана Недовић и Нађа Не-довић Текинер и Дејан Ђоно-вић. Јединствена оцјена могла би бити да је позориште још јед-ном показало раскошне могућ-ности различитог тумачења ис-тих тема.

K.М.

Са округлог стола компарација ХАПС-а

Косово и Нотр дамГЛЕдаЈУЋИ ГОРЕ Са МЕдУНа

Постоји при-ча да је Медун имао 33 куће када је Париз имао само три.

Истина је да је Медун постојао неколико вјекова прије него се пројавио Христос Бог.

Прича се да су на вијест о Боју на Косову звонила звона на цркви Нотр Дам у Паризу.

Но, ево, 630 година касније догодило се да ноћ над Пари-зом освјетљава пламен са за-паљене Цркве Нотр Дам у Па-ризу (Ажурна ТВ „Ал џазира” пожар је уживо преносила.).

Да ли је то цркву Нотр Дам у Паризу захватио буктећи пламен запаљених српских цркава на Косову „грдном су-дилишту”?! Када би каквим чудом мала Српкиња Милица Ракић из мртвих устала, она би молила за спас Цркве Нотр Дам у Паризу, иако је Париз учесник злочина над њом и њеном колијевком Косовом.

Ма шта да је, све бих да дам за Косово и Нотр Дам.

Милисав ПоповићНотр Дам у пламену

У МаРТИНОВИЋИМа КОд ГУСИЊа СВЕ СпРЕМНО да ЦРКВИ СВ. ВаСИЛИJа ВРаТЕ НЕКадаШЊИ СЈаЈ

Обнова ће почети на Празник рада

Уз благослов епископа бу-димљанско-никшићког Jоа-никиjа, у Мартиновићима код Гусиња, 1. маjа почиње обнова Цркве Светог Васи-лиjа Острошког. Шесточла-ни Одбор на челу са Мило-радом Драговићем уложио jе велике напоре да се при-купи одређени дио средстава како би се до краjа ове грађе-винске сезоне обjекат могао ставити под кров. Како нам jе ових дана казао предсjед-ник Одбора за обнову цркве Милорад Драговић, црква jе касниjе остављена на ми-

лост и немилост зубу време-на, те jе била зарасла у жбуње и приjе неку годину све то jе очишћено и отворен темељ са коjег треба почети обнова.

– По прорачуну градња са укровљењем требало би да кошта око 30.000 еура, за шта jе више од полови-ну прикупљено од вjер-ника Гусињске парохиjе и Плавске жупе, тако да при-премни радови – уређење темеља, набавка материjа-ла и слично, могу да почну и акциjа креће 1. маjа. Оста-

ла средства очекуjемо од срп-ске диjаспоре и људи добре воље и широког срца. Проjе-кат jе урадио архитекта Ран-ко Вуканић као своj прилог обнови. Очекуjемо да ће ра-дови са укровљењем бити за-вршени ове грађевинске се-зоне, а наредне настављени и завршени. Помоћ за таj дио очекуjемо и од неких прив-редника, општина Плав и Гусиње, Митрополиjе црно-горско-приморске, Епархиjе будимљанско-никшићке, као и поjединаца. Средства се могу уплаћивати на жиро-ра-чун: 550-18610-28 код Societe Generale Montenegro банке, с назнаком „За обнову цркве у Мартиновићима” – казао jе Драговић.

Он напомиње да су у раш-чишћавању црквишта приjе неколико година имали от-пор комшиjе албанске нацио-налности, па jе уредовала по-лициjа, и очекуjе да се то овај пут неће поновити. Али, за сваки случаj предали су за-хтjев полициjи.

– Сматрам да су људи свjесни и да су схватили да свако има своjу имовину и да на њоj може да се комот-но понаша и ради, да треба комшиjски да живимо и по-штуjемо се и да не би требало полициjа да стаjе између нас коjи ту живимо и радимо. Но, за сваки случаj ми смо се пис-мом обратили Одjељењу без-бjедности у Плаву да 1. маjа почињемо обнову, да нам за случаj потребе омогуће да несметано радимо – иста-као jе Драговић.

Н.В.

Црква jе почела да ниче одлуком митрополита Митрофана Бана, о чему говори његово писмо бр. 550 послато 3. априла 1902. године свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу, у коме му он налаже да огради мjесто за цркву и гробље. Но, до почетка изградње чекало се све до 1928. године, када jе почела њена градња од камена, димензиjа 7,50 X 6,20 м, ширине зида пола метра. Црква jе завршена десет година касниjе, а 3. октобра 1938. године jе и освештана од тадашњег викарног епископа бу-димљанског Николаjа Jокановића, са свештенством.

По писању свештеника Шекуларца, у годишњем извjештаjу Архиjереjском намjесништву андриjевич-ком, jануара 1940. године, у Мартиновићима тада живи 73 мушких и 52 женске особе коjи су право-славни Срби. Но, године 1941, црква jе срушена и остао jе само зид висок метар у читавоj основи. Након Другог свjетског рата земљиште на коме jе црквиште и гробље користио jе или га издавао уз накнаду члан Црквеног одбора Рашко Поповић. У катастру, ово земљиште jе заведено као власништво Митрополиjе црногорско-приморске.

Црква jе срушена 1941. године

Драговић са пројектом

Рашчишћавање темеља прије неколико година

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

име стране10 Хроника 2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

2 8 . и 2 9 . а п р и л 2 0 1 9 .36 Маркетинг

На гра да је уста но вље на у знак сје-ћа ња на Ду шка Јо ва но ви ћа, хра брог но-ви на ра и ис трај ног пре га о ца ис тра-жи вач ког но ви нар ства на про сто ру Цр не Го ре. До дје љи ва њем на гра де же ли мо да мо ти ви ше мо но ви на ре да да ју свој до при нос у ис пу ња ва њу основ не ми-си је ме ди ја, а то је да на про фе си о на-лан, исти нит и хра бар на чин ука жу на про бле ме ко руп ци је, ор га ни зо ва ног кри ми-на ла и пи та ња од јав ног ин те ре са.

На гра ду чи не По ве ља Фон да ци је и нов ча ни фонд од 10.000,00 еура. Пр ва на гра да је 5.000,00 еура,дру га 3.000,00 еура, а тре ћа 2.000,00 еура.

Кон курс је отво рен у пе ри о ду од 1.4.2019. до 30.4.2019.

Пра во уче шћа има ју но ви на ри ко ји су ра до ве об-ја вљи ва ли у ме ди ји ма (штам па, ТВ, ра дио, пор тал или елек трон ска пу бли ка ци ја) не ке од зе ма ља бив ше СФРЈ, у пе ри о ду од 30.4.2015. до 30.4.2019. го ди не.у

По треб на до ку мен та ци ја: – по пу њен при јав ни фор му лар – ис тра жи вач ки рад на јед ном од је зи ка ко-

ји су у слу жбе ној упо тре би у Цр ној Го ри (цр но гор ски, срп ски, хр ват ски и бо сан ски).

За штам па не ме ди је до ста вља се ске ни ра на стра на ме-ди ја у ко јем је текст об ја вљен или линк пре ко ко јег се мо же при сту пи ти ме ди ју у ко јем је текст об ја вљен. Оба ве зно је да се ви ди ло го но ви на, пот пис ауто ра и да тум об ја вљи ва ња.За ТВ /Ра дио/Online до ста вља се линк пре ко ко јег се при-ча мо же по гле да ти, од но сно пре слу ша ти. Мак си мал на

ду жи на при ло га је 30 ми ну та. Уко ли ко при лог тра је ду же, аутор је ду жан да га скра ти, а линк ци је лог при ло га мо же по сла ти уз оста лу до ку мен та ци ју.

– по твр ду ме ди ја, пот пи са ну од стра не уред ни ка или ди-рек то ра, са по да ци ма о то ме ка да је и гдје при лог, од но-сно текст об ја вљен.

(Обра зац при јав ног фор му ла ра и по-твр де ме ди ја пре у зе ти на сај ту фон да ци је www.fondacija-duskojovanovic.com)

Жи ри ће до ни је ти од лу ку о на гра ди до 15. ма ја, а све ча но уру че ње на гра де би ће 27.5.2019. го ди не, на го-ди шњи ци уби ства Ду шка Јо ва но ви ћа.д

Ком плет ну до ку мен та ци ју сл а ти у елек трон ској фор ми на и-мејл адре су fondacijadjovanovic@t-com.me.

У име Фон да ци је „Ду шко Јо ва но вић”, Сла ви ца Јо ва но вић

Не вла ди на ор га ни за ци ја Фон да ци ја „Ду шко Јо ва но вић” рас пи су је

КОН КУРСза до дје лу но ви нар ске на гра де „Ду шко Јо ва но вић” из обла сти ис тра жи вач ког но ви нар ства 2019.

НАГРАДА СЕ САСТОЈИ ОД ПОВЕЉЕ ФОНДАЦИЈЕИ НОВЧАНОГ ФОНДА ОД

10.000 €