1
RAZVOJ NARATIVNOG FILMA or Melijes or Melijes (1861-1938) je bio
profesionalni maioniar i vlasnik i direktor Teatra Rober-Uden u
Parizu. Kada je prvi put prisustvovao kinematografskom programu,
shvatio je koliko su ogromne iluzionistike mogunosti koje pruaju
ive slike. Vremenom je postao prvi znaajni umetnik igranog filma.
Melijes je shvatio mogunosti manipulacije stvarnim vremenom i
stvarnim prostorom kao bitnim pri montiranju filma. Otkrio je da
film ne mora obavezno da potuje zakone empirijske stvarnosti, jer
je film u izvesnom smislu posebna stvarnost koja ima sopstvene
strukturalne zakonitosti. Naalost, Melijes je svoje otkrie samo
donekle primenio. Mada je napravio stotine izvanrednih igranih
filmova, njegov model je bio model naracije zvaninog pozorita. Same
scene su bile sastavljene od pojedinanih kadrova napravljenih
nepokretnom kamerom sa fiksnom takom gledanja, takom gledanja
pozorinog gledaoca. Izumeo je znaajna orua filmske naracije kao to
su: zatamnjenje, odtamnjenje, overleping, pretapanje i stop kadar.
Krajem 1896. godine, osnovao je Star Film Company, a do prolea1897.
izgradio mali proizvodni studio na temeljima svoje kue u pariskom
predgrau Montreju. Tu je Melijes producirao, reirao, snimao i
glumio u nekih pet stotina filmova (od 1897. do 1913.), kada ga je,
kao i mnoge druge pionire filma, konkurencija izbacila iz posla jer
je bio izgubio korak sa brzim razvojem filmske industrije.
Reprezentativni naslovi njegovih filmova su: Mefistov kabinet (Le
Cabinet de Mephistopheles, 1897), Pepeljuga (Cendrillon, 1899),
ovek gumene glave (L Homme a la tete en caoutchouc, 1901), Put na
mesec (Le Voyage dans la lune, 1902), Dvorac iz 1001 noi (Le Palais
des mille et une nuits, 1905), Dvadeset hiljada milja pod morem
(Deux cent mille lieues sous les mers, 1907) i Osvajanje Severnog
pola (La Conquete du pole, 1912). Mada je napravio i mnogo filmova
zasnovanih na istorijskim ili savremenim dogaajima,
najnezaboravnije Melijesove produkcije se tiu fantastike i bizarnih
tema i glumljene su ispred bujnih, fantazmagorinih pozadina koje je
sam dizajnirao i oslikavao. Mnogi su prikazivani kao filmovi u boji
u vreme kada je, na vrhuncu svog ogromnog uspeha, Melijes zaposlio
dvadeset jednu enu iji je posao bio da u studiju rukom oslikavaju
sliicu po sliicu njegovih filmova. Daleko najuspeniji i
najuticajniji film koji je Melijes napravio u Montreju je Putovanje
na Mesec (Le Voyage dans la lune). Proizveden 1902. godine, taj
film je obiao svet za samo nekoliko meseci poto je zavren, i delom
ak i neetinom distribucijom kopija kojoj su pribegavali rivali, kao
i preko prodaje koju je ostvarivao sam Melijes. Putovanje na Mesec,
ovlana adaptacija istoimenog romana ila Verna koju je napravio sam
Melijes, bila je duga neto manje od etrnaest minuta pri prosenoj
brzini nemog filma od 16 sl/s, ili tri puta dui od prosenih
produkcija Edisona ili Limijerovih (Melijesov doprinos je bio i
produetak standardnog trajanja filmova). Apsolutno karakteristino i
za snagu i za slabosti Melijesovog pozorinog narativnog modela,
film je sastavljen od trideset posebnih scena koje je on sasvim
tano nazvao tabloi (tableaux), od kojih su sve snimane iz istog
ugla i povezane pretapanjem. Scene su aranirane u preciznom
hronolokom redu. Melijes ni u jednom od preko pet stotina svojih
filmova nijednom nije pomerio kameru. Tako npr, kada je eleo da
prikae projektil sa astronomima kako se dramatino rui na povrinu
Meseca (kadar br. 9), pomerao papirni mesec na kolicima
2
prema objektivu kamere, umesto da pomeri kameru ka Mesecu, mada
bi kretanje kamere bilo mnogo jednostavnije. Gledani danas, ti rani
filmovi su osueni na to da izgledaju primitivno, jer je film za nas
visokointegrisana narativna forma. Postoji, meutim, sve uvreenije
miljenje da je prvobitna publika doivljavala te filmove potpuno
drugaije nego to ih mi doivljavamo kao neku vrstu izvoakog
spektakla, ili atrakcije, ija je funkcija pre bila da pokae nego da
predstavi, da prikae pre nego da pripoveda. Melijes je bio umetnik
jedinstvenog i individualnog talenta, a njegovi filmovi opstaju kao
dela i u pogledu svoje jedinstvene imaginativne snage kao i u
pogledu njihovog doprinosa razvoju filmske forme. Savremena
avangarda mu takoe mnogo duguje. arli aplin ga je nazvao alhemiarem
svetla, ali je to D. V. Grifit, na kraju svoje monumentalne
karijere, 1932, najbolje okarakterisao rekavi o Melijesu: Njemu
dugujem za sve.
