I N D U S T R I J S K A R E VO L U C I J A

promene koje donosi industrijska revolucija?

pored socio-političkih promena u 19. veku, u evropkoj kulturi dolazi do tananog prelaza uzrokovanog industrijskom revolucijom

industrijska revolucija je donela mnogo drukčijeg po pitanju proizvodnje i obrade materijala (na primer, zlata i drugih metala) što je uticala na stvaranje vrlo rafiniranog tržišta velike platežne moći

formira se radna snaga koja nije nužno upućena u tajne zanatabez ove tehnološke revolucije, ne bismo bili na današnjem stupnju razvojatakođe, ovim je pruženo veliko polje za individualni razvoj

pitanje koje nam se nameće je da li nam je potrebna tolika aparatura da razumemo pejzažiste romantizma? zaista, da.

industrijska revolucija menja sliku Evrope i, ono što je priroda, trajno zamire

fabrike, otkriće parne mašine, iskopavanje uglja kao doslovno ranjavanje tela zemlje, ogromna urbanizacija, smrt sela..

isti diskurs se javlja i u književnosti (Margaret Jursenar, Hadrijanovi memoari – lament nad domovinom same spisateljice, Belgijom i Briselom, kao i nad promenama u strukturama prirode)

slikarstvo Tarnera i Konstebla se, dakle, mora čitati u tom ključu i moramo biti svesni da, u ovom fenomenu, buržoazija učestvuje mnogo više nego aristokratija

J O S E P H M A L L O R D W I L L I A M T U R N E R(1775 - 1851)

Joseph Mallord William Turner, Regulus (1828)

Tarner, sin londonskog berberina i osoba ne tako velikog obrazovanja, jedan je od najuticajnijih romantičarskih pejzažista (naravno, nikada ne treba učitavati sadržaj u nekog slikara na osnovu njegovog habitusa)

Tarner ima običaj da daje svojim slikama duge i komplikovane nazive (iako se ne radi o mitološkim i herojskim temama) i da ih tako maksimalno intelektualizuje

najveći deo Tarnerovog opusa nalazi se u Tejt galeriji

navodno, nakon što je video dela Klod Lorena, Tarner je plakao pred njima i želeo da on može tako da slika; ovo Tarnerovo delo možemo vrlo lako povezati sa Lorenovim delom Iskrcavanje kraljice od Sabe

zašto nešto toliko savremeno, u isto vreme, ima nesto jako rustično i intimistički?

Regulus je antički rimski general koji ratuje protiv Kartagine. Kartagina pobeđuje i Regulus je zarobljen i, kao kaznu, odsekli su mu očne kapke i ostavili su ga u pustinji da umre tako; intenzivno iskustvo svetlosti je ubilo Regulusa tako da, ova slika, u sebi čuva priču o svetlosti kaosnažnom vizuelnom medijumu

Tarner imenuje sliku po ovom predlošku iako Regulus nije prikazan

ovo delo je omaž Lorenu i dispozicija ka jednom predlošku – zaslepljujućoj romantičarskoj svetlosti, koje slika tokom svog boravka u Italiji

razlika u tretiranju svetlosti kod impresionista i kod romantičara?

impresionisti su više zainteresovani za neke optičke fenomene, bez udubljivanja koje daje romantizam; impresionisti ne učitavaju nikakve, posebno ne moralizatorske, sadržaje u seoske pejzaže

s druge strane, romantičari pejzaž, i svetlost u okviru pejzaža, tretiraju kao dubokomoralni potencijal, katarzičan u neku ruku, koji će nas promeniti iznutra, nakon što se susretnemo sa njim

koliko danas slika seoske vodenice može da nas pozove na preporod? za tadašnji narod, čitava ova ideja je prijemčivija, dok mi danas nemamo takvu recepciju

iako početkom 20. veka dolazi do formiranja novih fenomena, ne treba izolovati ovo slikarstvo

Joseph Mallord William Turner, Waves Breaking on a Shore (1835)

ovakvo delo bismo teško smestili u početke 19. veka

Joseph Mallord William Turner, Norham castle

u ovom slučaju, naslov nije preterano veliki

Joseph Mallord William Turner, Lavina na Alpima

ovo delo slika po odlasku u Pariz

nema herojskih dešavanja, nema Boga koji je sišao odnekud; upravo to i jeste veličina ove slike i ideje – Tarner ne traži uporište za fenomen koji ga zanima, već samo slika lavinu koja guta sve pred sobom

Joseph Mallord William Turner, Rain, Steam and Speed The Great Western Railway

ne prikazuje se lokomotiva tako što se slede znanja o konstrukciji te mašine, već se samo prikazuje efekat kretanja i brzine i fenomeni koji se javljaju usled svega toga = dekonstrukcija slike

tehnika, modern doba, dignitas locomotive da se pokavi na slici

Joseph Mallord William Turner, Snow Storm (Hannibal and his Army Crossing the Alps), (1812)

Tarner ovom prilikom ubacuje Hanibala; ipak je to energija veka u kom živi, gde se Alpi izdvajaju kao veliki topos, ukulturnoj i političkoj geografiji Evrope

Hanibal, međutim, nije povod, već opravdanje, za prikazivanje snežne stihije

J O H N C O N S T A B L E(1776 - 1837)

autobiografsko slikarstvo?

sin vodeničara koji, u popriličnoj meri, slika autobiografskiKonstebl je bio prilično veliki pesimista i baksuz, na šta je dodatno uticala smrt njegove

žene kao i nedostatak šireg priznanja u vremenu u kom stvara; ne putuje mnogo (hobit u Okrugu)za razliku od Tarnera koji je putovao po Engleskoj i zarađivao od akvarela koji su prikazivali tu istuEnglesku (tada je to popularno i prodaje se) što je pružalo mogućnost da se impresija prenese

razlika između gvaša i akvarela jeste jeste da gvaš u sebi sadrži belu boju krede i, kada se osuši, mlečniji je, dok je akvarel vodeniji

Konstebl priča o sebi i svom slikarstvu i govori kako on predstavlja sve što ga podseća nmanjegovo bezbrižno dečaštvo

međutim, nije ga nateralo da slika vodenicu to što je porastao kraj nje, već sama ta želja za povratkom u detinjstvo

John Consteble, The Hay Wain (1821)

1824. godine, izložena na pariskom Salonu, slika Kola sa senomizazvala veliko ushićenje francuskih slikara; sam Delakroa je deo ove slike inkorporirao u

svoje delo Pokolj na Hiosuovo je vrlo značajna i revolucionarna stvar – već formiran slikar koristi Konstebla i

prepravlja sopstvenu sliku, po uzoru na sliku drugog umetnika

ovo je primer tog intimističkog sećanja na detinjstvo i postoji nešto intrigantno u ovom delu

Konstebl koristi i knjigu Aleksandra Klozensa, Cloud compositions kao polazište za svoje radove u trenutku kada se i sama metereologija i posmatranje neba razvijaju

John Constable, Boat building near Flatford Mill

Francuzi ovo delo doživljavaju kao skicuzapravo, ovde vidimo taj odnos između akademske studije završene u ateljeu i onoga što

je započeto u pleneru, ali se, takođe, moglo završiti u studijuznačaj ovih pejzažista, koji prave uljane skice napolju i pokušavaju da pomire razlike

između skice i završene slike, jeste velikipejzažisti su zainteresovani za sponatanost slike (ne treba zaboraviti da je ovo vreme bez

fotoaparata) i prenose takvu energiju, a protive se konceptu “ubijene” slike

John Constable, The Leaping Horse

ovde se može učitavati mnogo toga, ali, kao centralni motiv možemo izdvojiti emotivnost; skica za konja u preskoku je, zapravo, izgovor za studiju neba (dupla duga, oluja, emotivnost)

ovo sve može da se tretira kao prirodno slikarstvo, ali ono se utiskuje na nas i preobražavanaš moral; osećaji i fascinacija prirodom u ovom delu su romantičarski, i, upravo zato, ne možemo ga smestiti u realizam

Konstebl za sebe govori kako stvara natural painting i on jeste svestan jaza između onoga što vidi i onoga što je prikazano na slici = osećajnost, priroda, moralna tumačenja i osećaj fasciniranosti tom prirodom..

realizam bi bio hladniji i bez angažovanja strasti

John Constable, Stonehenge

tematika vezana za moćnu spiritualističku grupaciju koja se ovde obraća svom panteonu – druidi (organski vezani za tlo Britanije)

druidi imaju strašno veliki uticaj na romantičare i čak i danas postoji druidski red, pod pokroviteljstvom britanske krune i danas se održavaju proslave na četiri solarne tačke (solisticij)

svake godine se hiljadu stotina ljudi okupi oko Stounhendža, ali ne mogu da prisustvuju samoj ceremoniji

galsko-druidska tradicija u Engleskoj ima kontinuitet i, dodatni okvir svemu tome, daje protestantizam

ovo jeste ruina par excellans, ali, sa druge strane, ima jednu unutrašnju, specifičnu simboliku koja je prilježna tadašnjim ljudima; percepcija mističnog

olujni oblaci, kamenje, ljudske figure; ruina koliko i Koloseum

BARBIZONSKA ŠKOLA

plein air?

slikanje u prirodi, na otvorenom prostoruobično se smatra da su impresionisti izmislili ovu tehniku, ali, od Direra, umetnici rade

napolju

30ih godina 19. veka, jedna grupa slikara se povlači u šumu Fonteblo, u selu Barbizon i trajaće do 70ih godina = Teodor Ruso, Trojon, Dipre, Mile, započinju ovaj projekat koji je isprva biokoncipiran kao letnja škola

sam Teodor Ruso je, do 1850. godine, toliko puta bio odbijen od strane Salona za izlaganje da je dobio i nadimak Veliko Odbijanje, Gospodin Odbijeni

nakon 50ih godina, predstavnici barbizonske škole će, tu i tamo, dobijati medalje na Salonima

zašto su barbizonci važni?

prvi su oni preprodili jaz između pripremne skice i završene slike1845. godine, Bodler je definisao plener kao spontano slikarstvo i kao razliku između

finiširanog i uglačanog i onoga što je kompletirano, ali su ipak ostavljene tekstura i spontanostu barbizonskoj školi, određeni akcenat se stavlja na prirodne pejzaže i to su upravo ostavili

u zalog impresionistimaplain air nije samo dilema da li slikate napolju ili unutra, već i kakva je unutrašnja struktura

slike

Teodor Ruso, Šuma Fontenblo

Barbizonska škola ima poprilično romantizovan slikarski koncept, dok samo slikanje pripada realizmu; teme su skromne i jednostavne, čak nisu ni koherentne kada se sva dela skupe

Teodor Ruso, Pejzaž (polovina 19. veka)

barbizonski pejzaž sa realističnim prikazima i zemljanim bojamaakcenat na nečemu krajnje rudamentarnom i prirodnim potezimai ranije je bio slučaj da se teorije crpe iz filozofije ili religije, ali da li čoveku uvek treba

intelektualni paravan?

Jean-François Millet, Sejač

jednostavne figure i skice, savremeni u izboru tematakođe, ove slike su bile velikog formata (kao istorijske kompozicije) što čini da u prvom

trenutku dobija pun dignitas i postavalja izazov pred klasičnom kompozicijom (veoma inovativno)ove slike su, u potpunosti, izraz savremene realnosti