1

KorSP

Bilten no. 02.septembar 2013. godine

32

SADRŽAJ:04 FINANSIJSKI IZAZOVI ZA SOCIJALNA PREDUZEĆA

06 INSTRUMENTI FINANSIJSKE PODRŠKE SOCIJALNIM PREDUZEĆIMA U SRBIJI

10 NAŠI PRIJATELJI Poslovanje koje čini dobra dela

12 SeConS – grupa za razvojnu inicijativu

14 POGLEDI Zašto socijalne investicije moraju biti pristupačnije

16 PREDSTAVLJAMO EURICSE - Proučavanje preduzetničkih alternativa na principima

jednakosti i socijalne pravde

18 Projekat “S Akademija”

20 VESTI I NAJAVE >>> Konkurs za najbolju socio-preduzetničku ideju

21 Osnovana socijalna zadruga „Ćilim“

22 Ulоgе i оdgоvоrnоsti јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе i pružаlаcа uslugа u primеni Zаkоnа о sоciјаlnој zаšititi

22 Objavljen Zbornik radova o zadrugama i socijalnim preduzećima

23 Novi program za zapošljavanje i socijalne inovacije (Employment and Social Innovation - EaSI)

24 Skandinavske zemlje su globalni lideri u socijalnoj koheziji

Poštovani čitaoci,

Prema istraživanju koje je sproveo CIRIEC, Cеntаr zа istrаživаnjе i infоrmisаnjе о socijalnoj ekonomiji, u zemljama Evropske unije broj zaposlenih u socijalnoj ekonomiji porastao je za 26,79%, u periodu od 2003. do 2010 godine, utičući značajno na udeo zaposlenih lica u ovom sektoru u celokupnoj zaposlenosti. Sposobnost socijalnih preduzeća da održe nivo produktivnosti u doba krize, uticalo je na rast interesovanje i stručne i šire javnosti i u Srbiji i u svetu o konceptu i praksi socijalnog preduzetništva. U zemljama u kojima je praksa socijalnog preduzetništva razvijenija, nastoji se pronaći način da uticaj i dometi aktivnosti ovih formi privređivanja bude veći, prevashodno kroz osmišljavanje održivih načina � nansiranja preduzeća. U zemljama u kojima se ovakvo privređivanje tek razvija, kao što je Srbija, interesovanje stručnjaka, pojedinaca, ali i vlade usmerena su na to da se stvori podsticajnije pravno i institucionalno okruženje u kome bi ove inicijative uopšte zaživele i potom, postale održive. Prepoznajući vitalnost socijalne ekonomije u uslovima krize, Evropska komisija je pokrenula Inicijativu za socijalno poslovanje (Social Bussiness Initiative) sa namerom da stvori što povoljniji okvir za delovanje svih onih diversi� kovanih pravnih formi socijalne ekonomije na nivou Unije. Kao rezultat toga, pokrenut je program za Zapošljavanje i socijalne inovacije koji integriše različite fondove evropske unije tako da budu dostupni i socijalnim preduzećima u narednom budžetskom periodu od 2014. do 2020. Osim za socijalna preduzeća u Evropskoj uniji, novi � nansijski instrumenti će biti, pod određenim uslovima, dostupni i zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.

Uviđajući značaj pitanja održivosti socijalnih preduzeća u drugom broju Biltena o socijalnoj ekonomiji i socijalnom preduzetništvu predstavićemo načine � nansiranja socijalnih preduzeća u Srbiji u Evropi. Opet, sa namerom da podstaknemo sve zainteresovane i nosioce promena u društvu da se upuste u „avanturu“ pokretanja socijalnog preduzeća u svojoj zajednici. Predstavljamo i naše prijatelje SeCons, Erste banku, italijanski institut o socijalnim kooperativama, nova socijalna preduzeća…

Prvi bilten o socijalnoj ekonomiji i socijalnom preduzetništvu u Srbiji je pokrenut uz podršku TACSO kancelarije u Srbiji (Tehnička podrška organizacijama civilnog društva). Osim što nastojimo da podstaknemo pojedince i grupe pojedinaca da se zanimaju, bave i daju podršku socijalno preduzetničkim inicijativama, nastojimo i da ukažemo relevantnim državnim institucijama na značaj ove forme poslovanja za rešavanje nekih od problema sa kojima se društvo suočava i to na način prilagođen lokalnoj zajednici.

I konačno, pozivamo čitaoce da isprate predstojeće događaje u ovoj oblasti, ali i da nam pošalju svoje komentare, predloge i mišljenje.

S poštovanjem,Dina Rakin

urednica biltenaEvropski pokret u Srbiji

54

S obzirom na osoben karakter socijalnih preduzeća, njihovu usmerenost i na socijalne i ekonomske ciljeve, pitanje � nansijske stabilnosti i uspostavljanje adekvatne � nansijske podrške, za ovu inovativnu formu poslovanja je zapravo pitanje kreiranje stimu-lativnog okruženja u kome se socijalna preduzeća ostvaruju u punom smislu.

Ako se pođe od toga da su socijalna preduzeća privatna i autonomna forma organizovanja koje obezbeđuje proizvode i usluge sa eksplicitnom namerom da doprinose zajednici, kojom upravljaju ili čiji su vlasnici grupa građana i gde su materijalni interesi onih koji investiraju ograničeni, onda se � nansiranje socijalnih preduzeća postavlja kao poseban izazov, na koji odgovor nemaju tradicionalni mehanizmi � nansiranja namenjeni klasičnim preduzećima1.

Usled uticaja koji su socijalna preduzeća ostvarila u prostoru u kome ni država ni klasična komercijalna preduzeća nisu uspeli, prevashodno u oblasti pružanja socijalnih usluga, različiti društveni i politički subjekti su nastojali da de� nišu i prepoznaju svoje interese kroz podršku socijalnim preduzećima. Usklađenost interesa

različitih subjekata (države, privatnih investitora, građana) čine suštinu za � nansijsku održivost socijalnih preduzeća. U zavisnosti od lokalnog konteksta, država ima različitu ulogu u kreiranju adekvatnog okruženja za socijalna preduzeća. Njena uloga je prevashodno u uspostavljanju predvidivih pravila poslovanja, kroz pravni okvir i jasne procedure, ali i u uspostavljanju institucija koje pružaju podršku ovakvim formama poslovanja. Jasna usmerenost socijalnih preduzeća na rešavanja problema siromaštva i socijalne isključenosti, smešta socijalna preduzeća u prostor strateškog promišljanja o socio-ekonomskom razvoju države i društva, te uvažavanje njih od strane države i sa praktično političkog aspekta je od izuzetnog značaja.

Tržište � nansijskih usluga za socijalna preduzeća je, takođe, uslovljeno lokalnim kontekstom, ali zajedničko mu je to da je nestruktuirano, segmentirano, neko-herentno i da stvara asimetrije na tržištu. Ipak, bez obzira na slabosti tradicionalnog i novog � nansijskog sektora, njegova uloga u razvoju socijalnih preduzeća, a time i lokalne zajednice je od velikog značaja. Vraćajući se ponovo na ciljeve i motive socijalnih preduzeća da rešavaju probleme u lokalnoj zajednici, jasno je da socijalna preduzeća karakteriše nedostatak veština koje suštinski podstiču njihov razvoj, a time

i � nansijsku održivost. Investicije su te koje jedino mogu da podstaknu inovativnost, time i razvoj, te je iz tog razloga, sinhronizacija i usklađivanje usluga � nansijskog tržišta, ali i koordiniranje celokupnog

� nansijskog tržišta od presudne važnosti za opstanak socijalnih preduzeća, a time i za podsticanje razvoja društva.

FINANSIJSKI IZAZOVI ZA SOCIJALNA PREDUZEĆADina Rakin, koordinatorka na projektu, EPuS

1 Nicollis, 2007; Austin et al.2007.

Inovativni izvori � nansiranja socijalnih preduzeća:

Tip Primer

Solidarno � nansiranje

Filantropsko ulaganje

Institucionalni investitori

Individualni investitori

Instrumenti kapitala i kvazi kapitala

Tržište socijalnog kapitala

Finansol, Francuska www.� nansol.org; Mreža solidarnog � nansiranja, Kvebek;

Eksperimentalni program ulaganja www.udet.co.ug/index.php?option=com_content&view=article&id=10&Itemid=36; Rokfeler fondacija

Penzioni i osiguravajući fondovi; Donatorski fondovi, (Poklon milostinje, Fideliti Nonpro� t) www.� delitycharitable.org

Finansiranje iz dijaspore, „Anđeli“ investitori, Individualni ulagači

Strpljivi kapital, Fiducie http://� ducieduchantier.qc.ca/?lang=eng , Kanada

Socijalna berza za razmenu Ltd, Velika Britanija

Socijalna preduzeća, opet zbog svoje prirode, nisu percipirana kao forme poslovanja u kojima je rizik za investiranje nizak, naprotiv. Ipak, to ne treba da utiče na interesovanje � nansijskog sektora i tržišta da ne investiraju u socijalna preduzeća. Osobenost socijalnih preduzeća treba da bude podsticaj i

� nansijskom sektoru za osmišljavanje inovativnih � nansijskih instrumenata, jer se pokazuje da se investiranje u socijalna preduzeća isplati i da se ulog vraća. Trend i jeste da se osmisle forme podrške koje, osim što pretpostavljaju � nansijski povraćaj uloženog, podrazumevaju i socijalnih povraćaj.

Izvor: The Changing Bounderies of Social Enterprises, OECD, 2009.

76

INSTRUMENTI FINANSIJSKE PODRŠKE SOCIJALNIM PREDUZEĆIMA U SRBIJI

U Republici Srbiji ne postoji jedinstveni pravni okvir poslovanja socijalnih preduzeća. Postojeća socijalna preduzeća funkcionišu u različitim pravnim oblicima poslovanja – udruženja građana, zadruge, preduzetničke delatnosti i sl. S obzirom na to da ne postoji jedinstven pravni okvir na osnovu koga se osnivaju socijalna preduzeća niti njihovo delovanje pravno reguliše, ona deluju u pod različitim zakonima (Zakon o udruženjima, Zakon o privrednoj delatnosti) i spadaju u delokrug nadležnosti različitih Ministarstava (Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo pravde i državne uprave i sl.) Kao rezultat odsustva uređenog institucionalnog i pravnog sistema podrške, � nansijski instrumenti dostupni socijalnim preduzećima su ograničenog dometa, ad hoc i u velikoj meri onemogućavaju samoodrživost tih inicijativa.

Iako ne postoji sistem instrumenata koji su na raspolaganju socijalnim preduzetnicima u Srbiji, ipak se može identi� kovati određen set mera koji je namenjen kako privatnim preduzetnicima tako i ostalim oblicima zapošljavanja i samozapošljavanja.

Sve ove raspoložive mere se mogu podeliti okvirno u tri grupe:

a) FONDOVI I GRANTOVI (STRANI I DOMAĆI) NAMENJENI ORGANIZACIJAMA, NEPROFITNIM INSTITUCIJAMA I PROJEKTIMA ZA OSNAŽIVA-NJE MARGINALIZOVANIH GRUPA

Mnoga socijalna preduzeća nastala su kroz grant podršku stranih i domaćih donatora. Organizacije civilnog društva su u pojedinim pozivima donatora uvidele priliku da mogu da pokrenu socijalno preduzeće i utiču na poboljšanje položaja margi-nalizovanih grupa. Istovremeno, postojanje ogranaka državne uprave koji su kontinuirano posvećeni borbi protiv siromaštva i većoj socijalnoj inkluziji doprinosi povećanju broja instrumenata podrške ovakvim inicijativama. Tako, nekadašnji Fonda za socijalne inovacije je kroz svoje pozive podržavao razvoj inovativnih socijalnih usluga i posredno razvoj socijalnog preduzetništva. Takođe, fondacije koje deluju u Srbiji su kroz svoj sistem podržali brojne socio-preduzetničke inicijative, od osnivanja dnevnih

Milica Radovanović Dumonjić, koordinatorka na projektu, EPuS

boravaka do podrške ženskim udruženjima za proizvodnju rukotvorina (na primer, socijalna zadruga Ćilim iz Novog Pazara, nastala je uz pomoć Delegacije EU u Srbiji i Turske razvojne agencije TIKA ).

KORISNI LINKOVI:

Trag fondacija: www.tragfondacija.org/pages/sr/naslovna.php Ministarstvo rada i socijalne politike: www.minrzs.gov.rsTim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva: www.inkluzija.gov.rsVodič kroz potencijalne izvore � nansiranja: www.inkluzija.gov.rs/� les/Vodic10.pdf

b) INSTRUMENTI PODRŠKE PREDUZETNIŠTVU I SAMOZAPOŠLJAVANJU

Visok stepen nezaposlenosti, posebno pripadnika marginalizovanih grupa u Republici Srbiji vodio je ka diversi� kaciji instrumenata i institucija koje daju � nansijska i materijalna sredstva za samozapošljavanje i podršku preduzetništvu. Jedan od instrumenata koji je najdostupniji krajnjim korisnicima je podrška koju Nacionalna služba za zapošljavanje pruža kroz subvencije nezaposlenim licima za samozapošljavanje u iznosu od 160.000 dinara, odnosno 200.000 za osobe sa invaliditetom. Ovakvi instrumenti su korisni, jer podstiču udruživanje i daju mogućnost da se pokrene socijalno preduzeće kroz određen tip privredne delatnosti. Istovremeno kroz Javne radove, koje � nansira Nacionalna službe za zapošljavanje, dodatni ljudski resursi se angažuju, ovaj potencijal

mogu koristiti i socijalna preduzeća kao i udruženja građana za razvoj novih inicijativa.

Takođe, lokalne samouprave svojim instrumentima daju podršku i samozapošljavanju i razvoju predu-zetništva, što dodatno povećava mogućnosti za potencijalne socijalne preduzetnike da pronađu podršku i krenu sa realizacijom ideje.

Navešćemo još neke institucije koje daju podršku preduzetništvu:

Ministarstvo privrede i � nansija: www.mfp.gov.rsNacionalna agencija za regionalni razvoj: www.mfp.gov.rsPokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova: www.spriv.vojvodina.gov.rsFond za razvoj: www.fondzarazvoj.gov.rs

c) DRUŠTVENO ODGOVORNE KOMPANIJE

Koncept društveno odgovornog poslovanja u Srbiji je promovisan od strane pre svega organizacija civilnog društva, a zatim i kompanija koji ove principe imaju u svojim standardima poslovanja. Ono kako društvene odgovorne kompanije mogu � nansijski podržati socijalna preduzeća je kroz kupovinu njihovih roba i usluga. Na primer, Erste Banka a.d redovno otkupljuje proizvode socijalnih preduzeća koji su pogodni za prezentaciju i promociju. Na isti način, kompanije mogu pomoći socijalnim preduzećima korišćenjem njihovih usluga čišćenja, pripreme i dostave hrane i sl.

98

Ovakvi primeri su u svetu praksa i svakako je koncept koji u budućnosti treba promovisati i kod nas.

Takođe, pojedine kompanije kao deo svog društveno odgovornog poslovanja, a posebno usmereno na lo-kalnu zajednicu, doniraju novac raznim organizacija-ma koje pružaju podršku marginalizovanim grupama pružajući im besplatne usluge (pomoć u kući, dnevni

centri), što takođe predstavlja bitnu podršku za odr-živo poslovanje socijalnih preduzeća i istovremeno uspostavljanje partnerstva i saradnje za dobrobit lo-kalne zajednice.

Lista članica Mreže socijalnih preduzeća Srbije : http://sens.rs/clanice-mreze

Prema istraživanju koje je urađeno 2011. godine, ovako izgleda prikaz strukture prihoda socijalnih preduzeća u Srbiji - Tabela 1.2

Izvor prihoda Procenat socijalnih preduzeća koja su imala tu vrstu prihoda

Prodaja dobara/usluga

Budžeti lokalnih samouprava kroz � nansiranje projekata

Budžeti lokalnih samouprava kroz odluke o dodeli sredstava

Državni budžet, budžet AP Vojvodine kroz � nansiranje projekata

Donacije međunarodnih organizacija kroz � nansiranje projekata

Donacije nacionalnih organizacija kroz � nansiranje projekata

Kompanije i preduzetnici

Članarine

82,1%

40,7%

40, 1%

40, 1%

48,1%

22,8%

39, 5%

54, 9%

2 Izvor: “Placing value on social enterprise”, Final report of the WP5 Action, Development of innovative � nancial tools for social enterprises

Ono što socijalni preduzetnici uvek ističu kao najveću prepreku svom poslovanju je nepostojanja nekog sistema „pozitivne diskriminacije“ ovih preduzeća pri učešću u javnim nabavkama, kao i nepodesan poreski sistem koji ni na koji način ne stimuliše ovaj vid poslovanja, već ga u potpunosti izjednačava sa profitno orijentisanim kompanijama. Evropska praksa pokazuje da je ovakav sistem podrške značajan za opstanak socijalnih preduzeća na tržištu, čime se istovremeno poboljšava i una-pređuje lokalna zajednica.

Takođe, nepostojanje pogodnog zakonskog okvira uzrokuje nedostatak � nansijskih instrumenata koji bi bili kreirani isključivo za socijalna preduzeća. Vlada Republike Srbije Zakonom o socijalnom preduzet-

ništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima predlože regulisanje poslovanja ove forme preduzetništva i, samim tim, predviđajući i određene mere podrške, ali sudeći po tekstu Zakona koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, kao i po reakcijama i komentarima samih socijalnih preduzetnika i stručne javnosti, novo predloženi zakon će samo poskupeti njihovo ionako teško održivo poslovanje. Kao posledica usvajanja novog zakona, od socijalnih preduzetnika će se tražiti ulaganje pro� ta u budžetski fond koji će biti osnovan, čime će se ograničiti mogućnost reinvestiranja i unapređenje poslovanja. Takođe, ukoliko Zakon u ovom obliku bude usvojen, dovešće do gašenja ionako retkih inicijativa i podrža-vljenje sektora kome je u biti inovativnost i usmerenost na ostvarivanje socijalnih ciljeva.

1110

NAŠI PRIJATELJIPoslovanje koje čini dobra dela

Ukoliko se pitate zašto je Erste Banci toliko stalo da podrži razvoj socijalnog preduzetništva, znajte da je odgovor jednostavniji nego što bi se možda moglo pomisliti. Erste Banka je, zapravo, i sama osnovana kao socijalno preduzeće.

Preteča sadašnje Erste Banke je Prva austrijska štedionica (Erste österreichische Spar-Casse), čiji su osnivači želeli da jedan društveni problem reše na preduzetnički način. Te 1819. godine sveštenik Johan Baptist Veber i njegovi „socijalni preduzetnici“ su imali dobru poslovnu ideju; želeli su da osnuju štedionicu koja bi omogućavala ljudima sa niskim primanjima da dobiju bankovne račune i druge � nansijske pro-izvode i usluge, što do tada nije bilo moguće za ovu kategoriju stanovništva. Osnovni cilj njenog osnivanja je bio je da obezbedi sredstva „kako bi radnici u fabrici, poljoprivrednici i ostali vredni trgovci kao i ugroženi mladi i stari, mogli s vremena na vreme da odvoje sa strane male količine teško zarađenog novca

kako bi ga iskoristili kasnije za bolju zaštitu, miraz, za pomoć u teškim vremenima, u bolesti i starosti, ili za realizovanje nekog drugog važnog cilja“.

Trudimo se da na ovim principima poslujemo i danas ali i da pokrećemo nove inicijative i učestvujemo u postojećim koje za cilj imaju smanjenje siromaštva i unapređenje položaja svih onih koji doživljavaju neki oblik isključenosti ili diskriminacije. Tako smo 2010. godine, zajedno sa nobelovcem Muha-medom Junusom pokrenuli i Turneju socijalnog pre-duzetništva, tokom koje je on posetio i Beograd.

Mirjana Šakić, samostalna stručna saradnica EU deska Erste banke

BEZ KUKANJA

Erste Banka podržava razvoj postojećih i pokretanje novih socijalnih preduzeća u Srbiji na nekoliko načina. Dajemo svoj doprinos kroz našu osnovnu delatnost odnosno odobravanjem povlašćenih kredita soci-jalnim preduzećima, ali veoma veliki značaj za ova preduzeća ima naša politika nabavke proizvoda i usluga koje pružaju socijalna preduzeća. Na taj način im obezbeđujemo stabilan i siguran plasman, ali i širimo svest o značaju saradnje sa poslovnim sektorom.

Sve što radimo i proističe iz našeg uverenja da se rešenja za najbitnije društvene probleme mogu naći samo udruživanjem privatnog, javnog i civilnog sektora. Verujemo da investicije u održiva društvena partnerstva donose koristi kako društvu tako i investitorima i bićemo i u budućnosti posvećeni razvoju ovog koncepta.

Često se čuje teza da u Srbiji nema dovoljno socijalnih preduzeća i da je ovaj koncept poslovanja i društvene akcije tek u povoju kod nas. ali naše iskustvo je drugačije. Socijalno preduzeće „DajDaj pelene“ već nekoliko godina zapošljava žene i proizvodi višekratne pelene za bebe čime utiču na to da roditelji budu odgovorniji prema deci samim tim što neće bacati jednokratne pelene koje nepovratno negativno utiču na životnu sredinu. Sjajne žene iz socijalnog preduzeća „EkoBag“ od 2010. godine koriste materijal sa naših bilborda od kog prave fenomenalne torbe i futrole za kreditne kartice koje Banka otkupljuje i time pomaže i rad ovog preduzeća i ima unikatne odgovorne korporativne poklone. Sličnu višegodišnju saradnju imamo i sa školom „Milan Petrović“ iz Novog

Sada u okviru koje je aktivno 16 radnih centara čije proizvode Banka otkupljuje. Vrlo često naručujemo i odlične Dobre torbe, jedan od mnogih projekata koje je pokrenula organizacija Smart kolektiv koji je odličan primer i modela saradnje, ali i modela održivosti.

Kada sam upoznala vredne žene koje danas šiju Dobru torbu pitala sam ih zašto bi bilo koja � rma naručila njihov proizvod i jedna od njih mi je rekla da je Dobra torba bolja, jer ih odgovorne kompanije poklanjaju partnerima i saradnicima, ali da je još bolja, jer ne kuka i ne vadi se na krizu nego se bori protiv nje. I ta borba ali i neverovatna snaga, optimizam i vera u ljude je nešto što je karakteristično za sva ova preduzeća odnosno za ljude koji u njima rade.

1312

NAŠI PRIJATELJI

SeConS – grupa za razvojnu inicijativu je nezavisni tink-tenk osnovan sa ciljem da promoviše i unapredi održivi socio-ekonomski razvoj i istraživanja poli-tika. Glavna karakteristika SeConS-a je multi-disciplinarni pristup i sposobnost da se izađe u susret složenim zahtevima primenjenih istraživanja politika. Ovu stručnost smo stekli kombinujući akademska i iskustvena znanja i primenu rezultata istraživanja u praksi u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Socijalno preduzetništvo je tema SeConS-ovih istraživanja i zagovaranja već 8 godina. Uradili smo prvo sveobuhvatno skeniranje sektora socijalnog preduzetništva 2007. godine (uticajna studija Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji u izdanju UNDP) i tako doprineli a� rmaciji koncepta i de� niciji socijalnog preduzetništva u Srbiji. Tokom 2014. godine ćemo biti partneri Republičkom zavodu za statistiku

u sličnom poduhvatu (Ekonomski efekti socijalnog preduzetništva) na projektu Evropske komisije u okviru programa Kompetitivnost i inovacije. Održali smo niz obuka o socijalnom preduzetništvu i promovisali koncept u akademskom sektoru, učestvovali smo u programima selekcije i podrške socijalnim preduzeća.

SeConS je sarađivao sa brojnim akterima aktivnim u promovisanju ideje socijalnog preduzetništva u Srbiji: Evropskim pokretom u Srbiji, Grupom 484, BCIF-om,Koalicijom za razvoj socijalnog preduzetništva, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Na-cionalnom službom za zapošljavanje.

http://www.secons.net/admin/app/webroot/files/publications/Mapiranjesocijalnihpreduzeca.pdf

www.secons.net Nova Perspektiva

Članice SENS mreže // http://sens.rs/clanice-mreze

1514

POGLEDIZašto socijalne investicije moraju biti pristupačnije

Kako bi rastao, socijalni sektor mora biti otvoren za veći broj i tip investitora.

Ako ste odlučili da investirate svoj novac u socijalno preduzeće, kako ste zamislili da to uradite? Kada razmislite malo, shvatiće da je to vrlo teško uraditi. Uprkos time što postoji veliki broj za javnost dostupnih investicija, virtuelno je nemoguće saznati šta je to što

može da se kupi i kako. Rezultat? Socijalne investicije su otvorene samo za one zaista posvećene – hard kor!Mnogo je priča o tome kako je moguće uložiti milijarde u tržište socijalnih investicija, ali do sada je vrlo malo urađeno da bi se to i učinilo. Uprkos tome što je skoro uspostavljena Socijalna berza za razmenu Ltd, ona ne omogućava da se ulože sredstva u bilo koji od istaknutih formi poslovanja. Ne samo to, zabranjeno je da se investira u � rme koje su na listi berze razmene, što praktično isključuje sva socijalna preduzeća.

U realnosti, tržište za ulaganje u socijalna preduzeća jedva da postoji. To tržište više izgleda kao bilo koji brzi restoran reklamiran � ajerima, nego što je to velika ulica prepuna kvalitetnih restorana, koji su svakodnevno prikazani kroz recenzije na internetu ili u novinama.

Većina ljudi koja se odluči da investira etički, završiće investirajući u neki od ogranaka etičkog trusta. Postoje platforme koje omogućavaju da ulažete onlajn, sajtovi

za upoređivanje, gde možete da odaberete fondove koji vam najviše odgovaraju i postoje pojedinačni investitori koji će vam preporučiti u koji fond da uložite.

Samo mali broj ljudi je svestan da to nisu toliko isplative investicije. Ljudi samo izbegavaju da ulažu u nepopularne sektore, poput onog koji se bavi proizvodnjom oružja, cigareta ili pornogra� jom, te na osnovu negativne selekcije završe ulažući u bilo koji drugi sektor. Prema poslednjoj anketi koju je radio Šer Ekšon, pokazuje da se posao etičkih investitora počinje i završava se isključivanjem neetičkih kompanija.

Negativna selekcija može da vodi iznenađujućim rezultatima. U 2012. godini, prema istraživanju koje je sprovelo VIdeo, Evropski etički fond ulaže na trećem mestu u Total SA grupu, a na petom mestu nu BG grupu, što su dve najveće kompanije koje se bave proizvodnjom gasa i industrijskog goriva. u svetu koji se suočava sa klimatskim promenama, ovakvu investiciju je teško moguće videti kao pozitivnu.

Na osmom mestu je Nestle SA, poznat po tome da navodno izaziva pothranjenost odojčadi promovišući korišćenje mleka u prahu među siromašnim majkama u zemljama u razvoju, bez obzira na višegodišnju kampanju protiv upotrebe mleka u prahu.

Većina ljudi se nađe zatečenim kada shvate da su njihovi napori da investiraju etički svedeni na investicije u gas, telekomunikacije, farmaceutsku industriju ili � nansijsko poslovanje. Oni nisu zamišljali da je to rezultat koji treba da ima negativna selekcija. Oni žele pozitivno da investiraju u poslovanje zbog toga što rade, a ne zbog toga što ne rade.

A, konkretnije to znači da oni investiraju ne samo zbog dobrog � nansijskog povraćaja već i zbog toga što jasno i nesebično žele da pomognu društvu.

Kao neko ko ulaže pozitivno u poslovanje, sa jasnom socijalnom svrhom, želim da budem u mogućnosti da istražim i uporedim sve pozitivne investicije na raspolaganju. Uočio sam priliku kroz upotrebu interneta da napravim jedan prostor na kome mogu da se skupe sve pozitivne investicije i da napravim proces investiranja u njih jednostavnim za razumeti i raditi.

Početkom godine pokrenuo sam Ethex, koji spaja sve pozitivne investicije u fer trgovinu, obnoviljvu energiju, borbu protiv siromaštva, održivost šuma, organsku proizvodnju, zajedničke prodavnice i pabove, društveno vlasništvo na jedno mesto. Ove forme poslovanja već čine jedinstveno tržište. Do sada je u ovaj sektor uloženo više od 1 milijarde funti.

Kada bih uspeo da postignem isti nivo individualne posvećenosti u etičko investiranje, kao to je to postignuto u etičkoj konzumaciji, tada ću videti početak istinskog tržišta socijalnih investicija i taj sektor će procvetati.

Džejmi Hacel, menadžer Ethex-a, tržišta za socijalne investicije.

www.socialstockexchange.comwww.ethex.org.uk

Izvor: Gardijan Profesional http://www.theguardian.com/social-enterprise-network/2013/aug/08/social-investment-not-always-

ethical?CMP=twt_gu

Socijalni sektor treba da bude manje nepristupačan kako bi procvetao.

1716

PREDSTAVLJAMO EURICSE - Proučavanje preduzetničkih alternativa na principima jednakosti i socijalne pravde

Aleksandra Bobić, osoba za odnose s javnošću, EURICSE

Euricse - European Research Institute on Cooperative and Social Enterprises (Evropski Institut za proučavanje zadružnih i socijalnih preduzeća) osnovan je pre pet godina u Trentu, Italija. Osnovale su ga lokalne zadruge okupljene oko Federacije kooperativa iz Trentina zajedno sa Autonomnom Pokrajinom Trento, Univerzitetom u Trentu, bankarskom Fondacijom kreditnih zadruga Trenta i Rovereta i predstavnicima zadruga na evropskom nivou - Cooperatives Europe. Osnovni cilj Instituta jeste da unapredi i produbi saznanja o zadrugama, socijalnim preduzećima i drugim nepro� tnim organizacijama preduzetničkog karaktera i njihov udeo u ekonomskom i socijalnom razvoju društva.

Sve to kroz istraživačke teorijske i primenjene aktivnosti, obuku, konsultantski rad i promociju. Osnivači

Euricse-a pre pet godina nisu ni slutili da ce se institut za samo pet godina a� rmisati i postati tačka oslonca na međunarodnom nivou zahvaljujući intenzivnoj saradnji sa Međunarodnim zadružnim savezom (ICA), Međunarodnom organizacijom rada (ILO), učešću u debatama i inicijativama koje se odnose na budućnost zadruga i socijalnih preduzeća na međunarodnom nivou, kao što je, na primer, članstvo u ekspertskoj grupi Evropske Komisije za implementaciju Social Business Initiative GECES, saradnji sa predstavnicima zadruga (EACB, COGECA, CECOP) u aktivnostima usmerenim ka de� nisanju politika i odgovarajućih pravnih okvira za ova preduzeća.

Euricse je na zahtev Evropske Komisije pripremio i Vodič kroz socijalnu ekonomiju (http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=738&langId=it&pubId=7523).

“Poslednjih decenija vladalo je ubeđenje da samo veliki biznis koji stvara mnogo pro� ta zaslužuje pažnju. Ovakav pristup učinio je da se svi drugi oblici preduzeća, uključujući zadruge, smatraju izuzecima, ostacima prošlosti koji imaju marginalnu ulogu u ekonomiji i osuđeni su na propast. Danas, zahvaljujući ekonomskoj krizi, znamo da je baš ta raznolikost oblika preduzeća najbolji način da se iz krize izađe i u tom smislu zadruge i socijalna preduzeća igraju presudnu ulogu.

Problem nije u tome sto takozvani mainstream eko-nomisti nisu razvili teorije i ideje koje mogu da objasne novonastalu situaciju, niti da nađu adekvatno rešenje, već u tome što je svaka teorija i misao koja ne priznaje neprikosnovenu moć tržišta bila potisnuta i odbačena.

Zadruge, socijalna preduzeća i ostala preduzeća i organizacije kojima prevashodni cilj nije kreiranje pro� ta su otelotvorenje ovog pluralizma i ukazuju na mogućnost da postoji i da je moguća ekonomija u kojoj ne vlada isključivo logika monetarne razmene.Ekonomski razvoj koji uzima u obzir i socijalnu dimenziju je moguć. On se zasniva na vezama u društvu i zajednici i na građanskoj etici i popunjava onaj prazan prostor koji ni država ni tržište nisu u stanju da popune. Takozvano “broken society” –„slomljeno društvo“ nije neminovnost, već rezultat jednog prevaziđenog političkog i ekonomskog modela razvoja. Zadružna i društvena preduzeća

ukazuju na to da postoji alternativa koja počiva na principima jednakosti i socijalne pravde.

Ekonomija zasnovana na pojedincu “egonomics” je obeležila prethodne decenije. Svedoci smo njenog poraza i svi plaćamo danak. Sve je jasnija i jača težnja da se izgradi takozvana “weconomincs”, ekonomija nas, ekonomija koja poznaje i uvažava socijalnu dimenziju. Prednost socijalnih i zadružnih preduzeća je što je ovaj pristup oduvek bio u njihovoj osnovi i njihovim vrednostima i poslovanju. Evolutivna priroda zadrugarstva je jedan od osnivačkih principa koji su ovom pokretu omogućili izuzetnu vitalnost i dugovečnost.”

VIŠE O EURICSE-U:

Zvanična internet stranica: www.euricse.eu

Filozo� ja EURICSE-a: Vodeći principi za izučavanje kooperativa i socijalnih preduzeća www.euricse.eu/sites/euricse.eu/� les/db_uploads/documents/1265989136_n334.pdf

Uloga kooperativa i socijalnih preduzeća: višestran pristup za ekonomski pluralizam http://euricse.eu/sites/euricse.eu/� les/db_uploads/documents/1269529638_n360.pdf

Promocija razumevanja kooperativa za bolji svet http://euricse.eu/sites/euricse.eu/� les/db_uploads/documents/1348242323_n2208.pdf

Tviter: https://twitter.com/EuricseFejbuk: https://www.facebook.com/pages/Euricse-European-Reserach-Institute-on-Cooperative-and-Social-Enterprises/165024178936?ref=hl

Đanluka Salvatori, CEO Euricse ovako opisuje delatnost i aktivnosti Instituta:

1918

PREDSTAVLJAMO Projekat “S Akademija” u Sloveniji

S Akademija, kao socijalno preduzetnički poduhvat, je pokrenuta sa namerom da se bavi jednim od najvećih izazova sa kojima sa slovenačko društvo suočava - nezaposlenost mladih. Grupa entuzijasta je osmislila projekat namenjen podršci mladim ljudima iz nepovoljnog socijalnog okruženja.

Kuvarska škola je prvi edukativni program koji je pokrenula S Akademija. Kurs traje 6 meseci i fokusiran je na sticanje veština kuvanja, znanja o kulinarstva, a održava se u restoranu Dama u Ajdovščini u Sloveniji. Program obezbeđuje neophodno znanje i iskustvo za polaganje nacionalnog ispita za profesionalne kvali� kacije, kako bi se stekao status pomoćnika kuvara. Osim toga, polaznicima kursa je omogućeno da se sastanu sa slovenačkim ekspertima iz različitih oblasti (javni govor, retorika, lični razvoj, priprema biznis plana, priprema za razgovor za posao, itd).

Tokom obuke, polaznici svoje znanje predstavljaju javnosti na donatorskim S večerama organizovanim za prikupljanje sredstava za rad akademije.

S Akademija sarađuje sa engleskom fondacijom Džejmija Olivera „Fiftin“ i kompanijama kroz različite forme partnerstva (Steklarna Hrastnik d.o.o, Simobil d.d, Institute Ypsilon, LINDE International business activities) i različitim ekspertima.

Obuka traje 6 meseci. Prosečan broj polaznika je od 10 do 15. U prvoj fazi selekcije, kandidata, S Akademija sarađuje sa slovenačkom službom za zapošljavanje.

Program se delimično � nansira iz Evropskog socijalnog fonda.

http://blog.sproject.org/en

2120

KOALICIJA ZA RAZVOJ SOCIJALNOG PREDU-ZETNIŠTVA I SUISSE SOLIDAR - KANCELARIJA U BEOGRADU POZIVAJU MLADE OD 15 DO 19 GODINA DA SE PRIJAVE NA KONKURS ZA NAJ-BOLJU SOCIO-PREDUZETNIČKU IDEJU. ROK ZA PRIJAVU JE 30. OKTOBAR. Imaš ideju da pokreneš biznis koji će ti omogućiti da utičeš na ljude oko tebe - poboljšaćeš im život, ali možemo da kažemo - da im poboljšaš život, da životnu okolinu učiniš zdravijom ili pružiš uslugu koja je tvojim sugrađanima potrebna? Zaposlićeš osobe kojima je otežan put do zaposlenja? Tvoja ideja je inovativna, drugačija, pružaš novo rešenje, nov proizvod? Možda si

Konkurs za najbolju socio-preduzetničku idejuVESTI I NAJAVE >>> VESTI I NAJAVE >>>

Osnovana socijalna zadruga „Ćilim“

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz Novog Pazara osnovao je Socijalnu zadrugu “Ćilim” koja će zaposliti 10 žena iz teže zapošljivih kategorija. Zadruga je nastala kao rezultat projekta “Jačanje učešća žena i marginalizovanih grupa u multietničkim sredinama”, u okviru koje će se oživljavati stari zanati i proizvoditi predmeti od vune. Zahvaljujući Turskoj razvojnoj agenciji TIKA obezbeđeni su razboji i repromaterijal, a na inicijativu Sandžačkog odbora obezbeđen i otkup prvih proizvoda. Socijalna zanatska zadruga „Ćilim“ nalaziće se u Požegi, a baviće se starim zanatima i izradom proizvoda domaće radinosti.

“Cilj zadruge nije da se obezbedi samo zaposlenje ženama, već da se i dalje stvaraju mogućnosti za proširenje ove djelatnosti i zapošljavanje još većeg broja radnica. Već je obezbeđen repromaterijal i alat za izradu prvih proizvoda i njihov otkup, a zaposlene će se � nansirati od prodaje proizvoda”, kazala je Semiha Kačar, Predsednica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Kako bi se obezbedilo održivo funkcionisanje zadruge, tokom jula 2013. godine organizovana je donatorska večera, koja je imala za cilj prikupljanje sredstava za nabavku kade za pretpranje i pranje vune čija kupovina bi omogućila nižu cenu gotovog proizvoda. Ovakve

akcije će biti nastavljene, i predstavljaju dobar primer mobilizacije lokalne zajednice u uticaju na poboljšanje života marginalizovanih grupa.

http://san-odbor.org/index.php/aktivnosti/107-prva-socijanla-zadruga

baš ti budući socijalni preduzetnik! Prijavi se na konkurs za najbolju socio-preduzetničku ideju i budi jedan od dobitnika vrednih nagrada!

Ko može da se prijavi i kako?

Mogu da se prijave svi državljani Republike Srbije uzrasta od 15 do 19 godina, tako što će poslati popunjen prijavni formular na i-mejl adresu desk@emins.org, najkasnije do 30. oktobra 2013. godine. Prijavni formular se preuzima na http://www.emins.org/srpski/projects/article/inovativa, gde se nalaze i detaljnije informacije o konkursu i uputstvo za konkurisanje.

232222

VESTI I NAJAVE >>> Novi program za zapošljavanje i socijalne inovacije (Employment and Social Innovation - EaSI)

jul 2013. godine - Iniciјаtivа zа rаzvој i sаrаdnju (IDC), uz � nаnsiјsku pоdršku Мinistаrtstvа rаdа, zаpоšlјаvаnjа i sоciјаlnе pоlitikе је u јulu mеsеcu 2013. gоdinе pоčеlа sа prоgrаmоm оbukе zа lоkаlnе sаmоuprаvе i pružаоcе uslugа о nајnоviјоm prоmеnаmа u kоntеkstu Zаkоnа о sоciјаlnој zаšititi.

Krоz оvе оbukе ćе prеdstаvnici 45 lоkаlnih sаmоuprаvа i 15 pružаlаcа uslugа (udružеnjа, privаtnih prеduzеtnikа, itd...) dоbiti nеоphоdnа znаnjа о nоvinаmа u sistеmu sоciјаlnе pоlitikе pо nоvоm Zаkоnu о sоciјаlnој zаštiti; ulоgаmа u implеmеntаciјi i јаvnој nаbаvci uslugа sоciјаlnе zаštitе; оbаvеznim stаndаrdimа kvаlitеtа u pružаnju sоciјаlnih uslugа; ulоzi pružаlаcа uslugа i kоnkrеtnоm pоstupku јаvnе nаbаvkе sоciјаlnе uslugе. Prојеkаt оbuhvаtа tri dvоdnеvnе оbukе u Nоvоm Sаdu, Nišu i Krаguјеvcu, а pо аkrеditоvаnim prоgrаmimа pri Zаvоdu zа sоciјаlnu zаštitu. Dеtаlјnа аnаlizа kаpаcitеtа zа pružаnjе uslugа u zајеdnici LS i pružаlаcа uslugа оbuhvаćеnih оbukаmа ćе tаkоđе biti izrаđеnа u tоku prојеktа, а sаdržаćе i prаtеćе prеpоrukе.

Prојеkаt trаје 6 mеsеci, а svе аktivnоsti ćе biti rеаlizоvаnе dо krаја 2013. gоdinе. Kоntаkt оsоbа zа svе dоdаtnе infоrmаciје i dеtаlје је Gоrdаn Vеlеv, kоgа mоžеtе kоntаktirаti nа gordan.velev@idcserbia.org ili nа +381 (0) 11 238 15 82.

28. jun 2013. godine - Evropski parlament i Savet postigli su politički dogovor o programu Evropske unije o zapošljavanju i socijalnim inovacijama. Za period od 2014. do 2020. godine predviđen budžet za ovaj program je 815 miliona evra. Program će podržavati inicijative država članica pri osmišljavanju i primeni reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike, regionalne i lokalne vlasti pri koordinaciji politika u ovim oblastima i podsticaće identi� kaciju, analizu i razmenu dobrih praksi.

Program o zapošljavanju i socijalnim inicijativama integriše i proširuje oblasti koje su do sada pokrivali programi Progres (Program za zapošljavanje i društvenu solidarnost), EURES (Evropska služba za zapošljavanje) i Mikro� nansijski instrument „Progres“. Iz budžeta namenjenog programu za zapošljavanje i socijalne inovacije sredstva za ova tri programa biće podeljena u sledećem odnosu: 61 odsto, 18 odsto i 21 odsto.

Zajedno sa Evropskim socijalnim fondom, Evropskom pomoći za najugroženije i Evropskim fondom za prilagođavanje globalizaciji, Program o zapošljavanju

i socijalnim inovacijama kreira četvrti stub EU inicijative za zapošljavanje i socijalnu inkluziju za period od 2014. do 2020 godine.

Program će biti pokrenut u januaru 2014. godine.

Izvor: Evropska komisija http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=hr&catId=89&newsId=1093&furtherNews=yes

avgust 2013. godine - Objavljen Zbornik radova sa konferencije o zadrugama i socijalnim preduzećima održane u okviru FP7 projekta RECOSET juna 2012. godine. Konferenciju su organizovali Univerzitet u Beogradu i Evropski Istraživački institut kooperativa i socijalnih preduzeća iz Italije.

Konferencija koja je održana u junu 2012. godine imala je za cilj da pokrene debatu o ulozi i potencijalu zadruga i socijalnih preduzeća kako u Evropskoj uniji tako i u tranzicionim zemljama. Posebna pažnja je posvećena ulozi, ograničenjima i razvoju ovog sektora u Srbiji. Konferencija je održana u Beogradu, na Filozofskom fakultetu. Učesnici konferencije su bili istraživači iz Srbije, Italije, Irske, Ukrajine, Jermenije i Belorusije socijalni preduzetnici, eksperti, donatori i predstavnici državnih institucija.

Zbornik radova na engleskom jeziku možete preuzeti na ovoj adresi: http://euricse.eu/en/node/2069

Ulоgе i оdgоvоrnоsti јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе i pružаlаcа uslugа u primеni Zаkоnа о sоciјаlnој zаšititi

VESTI I NAJAVE >>>Objavljen Zbornik radova o zadrugama i socijalnim preduzećima

2524

Impresum Izdavač: Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31/II, BeogradKoalicija za razvoj socijalnog preduzetništva

Za izdavača:Maja Bobić

Urednica: Dina Rakindina.rakin@emins.org

Dizajn:Sanja PolovinaPolovinas design studio

Ova publikacija je nastala uz pomoć Evropske unije. Evropski pokret u Srbiji je jedini odgovoran za sadržaj publikacije, i ona ni u kom pogledu ne predstavlja stav Evropske unije.

IMPRESUM Skandinavske zemlje su globalni lideri u socijalnoj kohezijiVESTI I NAJAVE >>>

Gitersloh, 16. jul 2013. godine - Prema Radaru socijalne kohezije, studiji objavljenoj od strane Bertelsman fondacije i Jakobs univerziteta u Bermenu, Danska, Norveška, Švedska i Finska imaju najviši nivo socijalne kohezije. Prate ih Kanada, SAD i Novi Zeland. Studijom su obuhvaćene 34 zemlje u Evropskoj uniji i OECD zemljama, uključujući Litvaniju, Letoniju, Bugarsku, Grčku i Rumuniju, sa niskim nivoom socijalne kohezije. Većina zapadnoevropskih zemalja poput Švajcarske, Austrije, Luksemburga, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Španije imaju prosečan ili nadprosečan nivo socijalne kohezije.

Socijalna kohezija je de� nisana kao poseban kvalitet na osnovu kog se procenjuje kako članovi zajednice žive i rade zajedno. Socijalno povezano društvo je ono sa snažnim socijalnim vezama, pozitivnom emotivnom povezanošću članova i zajednice i jasnim fokusom na zajedničko dobro.

Tri socio-ekonomska faktora su povezana sa socijalnom kohezijom: bruto nacionalni dohodak, jaz u primanjima građana i nivo razvoja društva u kontekstu modernog informacionog društva, mereno u skladu sa indeksom znanja. Nacionalno bogatstvo je u snažnoj vezi sa stepenom socijalne kohezije. Razlike u primanjima građana nešto manje utiču na stepen kohezije. Samo

nekoliko država, poput Irske i Velike Britanije sa velikim jazom u primanjima, imaju nadprosečan stepen socijalne kohezije. Što je zemlja više na lestvici indeksa znanja, veća je verovatnoća da će imati i veći stepen socijalne kohezije. Vrlo je značajno da ova studija pokazuje da migracija stanovništva ne utiče negativno na stepen socijalne kohezije, što je bilo popularno verovanje. Stepen migracije i imigracije stanovništva u društvu nema značajan uticaj na stepen kohezije društva.

Izvor: Bertelsman fondacija http://www.bertelsmann-stiftung.de/cps/rde/xchg/bst_engl/hs.xsl/nachrichten_117316.htm