1

KorSP

Bilten no. 03.novembar 2013. godine

32

Poštovani čitaoci,

Socijalna preduzeća, kao privatne inicijative koje na osnovu tržišnih principa nastoje da reaguju na izazove i probleme u društvu, suštinski su determinisana društvenim vezama, mrežama i sponama koje kreiraju uz i kroz svoje aktivnosti. U saradnji sa lokalnim samoupravama, privatnim preduzećima, korporacijama, ali i neformalnim grupama građana i pojedincima, socijalna preduzeća nastoje da uspostave održivost svojih aktivnosti, odnosno, svojih proizvoda i usluga. Mreže koje kreiraju, socijalnim preduzećima služe i za razmenu informacija, i da unaprede svoje aktivnosti, i da uspostave kanale komunikacije između različitih zainteresovanih strana. Ova priroda socijalnih preduzeća – zavisnost od eksternih subjekata, u velikoj meri utiče na karakter njihovog delovanja i održivost, a iznad svega na domete njihovih aktivnosti. Iz ovih razloga, ideja nam je da vam u ovom broju Biltena o socijalnom preduzetništvu predstavimo primere saradnje između socijalnih preduzeća i lokalnih samouprava, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Osim toga, predstavljamo vam i kurseve i istraživanja iz oblasti socijalnog preduzetništva i alternativne ekonomije. Vesti, najave i izveštaje koje smo vam pripremili, nadamo se da ćete naći korisnim i da ćete ispratiti one događaje koje ste u mogućnosti.

Pozivamo vas nastavite da nam šaljete svoje komentare, predloge i mišljenja.

S poštovanjem,

Dina Rakin,urednica Biltena

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništvaEvropski pokret u Srbiji

SADRŽAJ:04 UMREŽAVANJEM DO ODRŽIVOSTI I VEĆEG SOCIJALNOG UČINKA Partnerstva i socijalno preduzetništvo – primer deinstitucionalizacije Gordan Velev, Inicijativa za razvoj i saradnju

06 GRAD VENECIJA U SARADNJI SA SP Iskustva umrežavanja socijalnih preduzeća i intersektoralna saradnja Federiko De Rosi, edukator

08 POGLEDI Stanje socijalne ekonomije Portugala

PREDSTAVLJAMO10 PROSTOR - Ekonomsko osnaživanje osoba sa problemima mentalnog zdravlja putem umetnosti11 Časopis Socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo11 Brošura: Korisničko ime: mladi@Srbija Šifra: socijalno.preduzetništvo12 Mladi socijalni preduzetnici u Evropi

13 Besplatni onlajn kurs o socijalnom preduzetništvu

12 NAŠI PRIJATELJI

VESTI I NAJAVE >>>14 Održan okrugli sto “Socijalno preduzetništvo - prilika za mlade”16 Održana konferencija “4S” o socijalnom preduzetništvu17 Besplatni onlajn kurs preduzetništva za mlade18 Predstavljen Nacrt strategije o SP u Hrvatskoj19 Održivi servisi podrške za osobe sa invaliditetom19 Mreža savetnika20 Lični zdravstveni radnici - najtraženije zanimanje u Evropi21 Konferencija: Socijalni preduzetnici: Neka se čuje vaš glas!

54

Osobe sa mentalnim smetnjama su svakako kategorija ljudi koja je suočena sa stigmatizacijom i velikim brojem predrasuda. To nije slučaj samo u Srbiji, ali istovremeno, Srbija svakako zaostaje za razvijenim zemljama u trendovima podrške ovim ljudima i njihovog uključivanja u društvo. Ukoliko je potrebno izabrati ključnu reč kojom ćemo de� nisati naše zaostajanje u ovoj oblasti, to je zasigurno „deinstitucionalizacija“. Dugačka reč, a jednostavno značenje: ljudima je najlakše kada su sa drugim ljudima; ljudi se najbrže oporave među drugim ljudima; ljudi, eto, najbolje žive kada su uključeni u zajednicu i društvo, a ne izolovani u instituciji.

Trend deinstitucionalizacije je najaktuelniji upravo u oblasti zdravstvene zaštite, a posebno među ljudima sa mentalnim smetnjama, mentalno obolelima ili mentalno nedovoljno razvijenim osobama. Iz veoma jednostavnog razloga – u velikom broju slučajeva, ovi ljudi mogu živeti i raditi samostalno i ne moraju biti smešteni u „instituciju“ da bi funkcionisali.

Da se ne zavaravamo, težak je put do otvaranja institucija. Prednjači činjenica da ne možete samo

otvoriti institucije, a da prethodno nemate razvijenu čitavu lepezu novih usluga u zajednici koje ćete iskoristiti za prihvat ljudi. Jedan od razloga je svakako i „otpor javne administracije“ da se menja; drugi je hronični nedostatak novaca; treći, ozbiljniji, još hroničniji je nedostatak ljudi i ideja. A budući da se deinstitucionalizacija u potpunosti zasniva na razvoju novih usluga u zajednici u kojima treba da učestvuju svi partneri – javlja sa i četvrti, u srpskom društvu prečesto nepremostivi razlog – nemogućnost izgradnje e� kasnih partnerstava.

Probleme na stranu, možda je potrebno fokusirati se na uspešne primere. U Šapcu, recimo, već 10 godina radi organizacija Caritas Šabac. Između ostalih, ova organizacija pomaže i osobama sa mentalnim smetnjama i mentalno nedovoljno razvijenim osobama. I ova organizacija je odbila da prosto čeka da se deinstitucionalizacija desi, već je aktivno učestvovala u razvoju novih modela.

Caritas Šabac je pokrenuo, pionirski, pružanje usluga kućne nege za osobe iz ugroženih kategorija, ali i za mentalno obolela lica. Ovaj drugi deo usluge kada

UMREŽAVANJEM DO ODRŽIVOSTI I VEĆEG SOCIJALNOG UČINKAPartnerstva i socijalno preduzetništvo – primer deinstitucionalizacije Gordan Velev, Inicijativa za razvoj i saradnju

je još uvek jedini takve vrste u Srbiji. Na ovaj način je učinjen prvi korak ka deinstitucionalizaciji.

Budući da se posle par godina pružanja kućne nege, Caritas Šabac dokazao kvalitetom svoje službe, Grad Šabac je počeo da podržava njegove programe. Istovremeno, organizacija je uvidela da je nemoguće razvijati kvalitetne programe, a posebno komunicirati sa korisnicima, bez adekvatne saradnje sa bolnicom u Šapcu. Zbog toga je uspostavljena tesna saradnja sa Gradskom bolnicom i psihijatrijskim odeljenjem. Paralelno, Caritas Šabac je radio i na razvoju saradnje sa Gradskim centrom za socijalni rad, sa kojim je takođe uspostavljena odlična saradnja.

Ova mreža partnera (Udruženje-Grad-Opština-Centar za socijalni rad) je dala krila Caritasu za novi projekat – razvoj socijalnog preduzeća. Tako je tokom 2010. godine, Caritas otpočeo sa razvojem servisa za pranje veša u kome bi bile zaposlene osobe iz ugroženih kategorija (izabrane u konsultaciji sa Centrom za socijalni rad, gradom i opštinom). Takođe, namera je bila da se u sklopu redovnih aktivnosti servisa uključi i pranje veša za osobe koje nisu u mogućnosti da to same urade i pripadaju nekoj od grupa sa kojima Caritas Šabac već radi (a posebno mentalno obolelim osobama). Podrška za projekat je dobijena i od svih ostalih partnera, te je Caritas Šabac iste godine uspeo da pronađe deo sredstava iz donatorskih izvora za pokretanje posla. Servis za hemijsko čišćenje i pranje veša pod imenom Elio je 2011. godine otpočeo sa radom. Servis je dobio ime po italijanskom prevodu grčke reči Helios, što znači sunce, a iz razloga što su upravo italijanski donatori u najvećoj meri podržali osnivanje ovog socijalnog preduzeća.

U ovom momentu, skoro tri godine kasnije, servis Elio funkcioniše više nego dobro, na � nansijski samostalnim i održivim nogama. Zahvaljujući široj podršci zajednice i partnerstvima, Elio kao klijente ima i lokalne institucije, ali i lokalne biznise, poput restorana ili kompanijskih menzi. Štaviše, Elio je imao u planu da proširi svoje poslovanje i na susedni Bogatić

Caritas Šabac je uspeo da napravi početne korake na putu ka deinstitucionalizaciji pružajući zajednici dve neophodne usluge u otvaranju institucija. To svakako predstavlja dobar početak ka osamostaljenju osoba koje treba da napuste institucije. Uspeli su to uvodeći u svoju organizacija inovacije poput socijalnog preduzetništva, istovremeno se oslanjajući na partnerstva bez kojih ne bi bilo moguće nijedna od opisanih poduhvata u potpunosti. Ovaj primer treba da posluži kao smernica za druge organizacije i lokalne uprave u kom pravcu da razvijaju svoje delatnosti, a sa ciljem poboljšanja kvaliteta života osoba sa mentalnim smetnjama i njihovog dubljeg uključivanja u društvo.

76

GRAD VENECIJA U SARADNJI SA SP

Italijanski grad Venecija razvio je interesantan model saradnje sa lokalnim socijalnim preduzećima u sklopu projekta Venecija i drugi ekonomski projekat. Sve je počelo kada su neka socijalna preduzeća (uglavnom B tip socijalnih zadruga), udruženja i grupe građana zatražila pogodno mesto u Veneciji gde bi se redovno sastajali i umrežavali.

U periodu od 2006. do 2010. godine, oformljen je stalni odbor u saradnji sa partnerima iz Saveta grada Venecije kako bi se identi� kovali model i ciljevi saradnje. Rad odbora je krunisan osnivanjem nezavisnog udruženje AEres sa sedištem u zgradi mlekare na staroj farmi u mestu Mestre kod Venecije.AEres je osnovan sa željom da pospeši razvoj i saradnju članova Mreže ekonomske solidarnosti (RES), ali i da im omogući da zajednički ukažu na potrebu za integrisanjem politika i strategija iz oblasti životne sredine, socijalne pomoći i ekonomskog rasta. Oba ova cilja predstavljaju način prevazilaženja komplikovanog spleta socijalnih, ekonomskih i ekoloških problema Venecije.

Grad Venecija je 2010. godine sa AEres-om potpisao Sporazum o pomoći i saradnji koji , između ostalog, poziva na deljenje godišnjih strateških ciljeva Udru-ženja sa gradskim Odeljenjem za socijalne politike. Grad je takođe pružao stratešku podršku Udruženju,

sve dok ono nije dostiglo ekonomsku i strukturnu nezavisnost.

Glavni cilj AEres-a je da koordiniše lokalnu mrežu socijalne ekonomije, uključujući i socijalna preduzeća, kompanije i sektor javnih usluga, u pravcu čvrste povezanosti i sa perspektivom kreiranja Distrikta socijalne ekonomije koji bi promovisao kooperaciju sva tri sektora “javni-nepro� tni- pro� tni“.

Za lokalna socijalna preduzeća veoma je važno da ih predstavlja jedna ličnost koja može da vodi dijalog sa predstavnicima vlasti i bude ključna � gura u smislu vidljivosti i podizanja političke svesti.

Za građane, AEres dva puta nedeljno u Veneciji i Mestre organizuje pijacu farmerskih proizvoda gde se može naći organska hrana i hrana iz fer trgovine, kao i rukotvorine socijalnih zadruga, kako bi se ugrožene kategorije uvele na tržište rada.

Jednom godišnje, AEres organizuje javni festival koji se zove AltroFuturo, koji kroz javne debate, sastanke i pijace na otvorenom, promoviše pravednu i održivu ekonomiju i stil života. U saradnji sa administracijom Grada Venecije realizuje se i FuoriRotta, mapiranje mesta i kompanija u Veneciji koja podržavaju održivost, otkrivajući tako Venecijancima i turistima jednu drugu Veneciju.

Iskustva umrežavanja socijalnih preduzeća i intersektoralna saradnjaFederiko De Rosi, edukator

98

Nije tajna da se Portugal trenutno suočava sa jednom od najvećih � nansijskih i ekonomskih kriza u skorijoj istoriji. To isto važi i za sektor socijalne ekonomije. U 2010. godini, sektor portugalske socijalne ekonomije je mogao da se pohvali sa preko 50.000 organizacija, od kojih su 94% činila udruženja, praćena kooperativama, fondacijama i osiguranjima koji upošljavaju preko 200.000 ljudi. Ukupna dodata vrednost ovog sektora je činio 2,8% ukupnog nacionalnog, 4,7% ukupne zaposlenosti i 5,5% plaćenog rada.

Karlos Aževedo, predsednik mreže za socijalne inovacije Eslider, identi� kovao je nekoliko izazova u sektoru: „Mnoge organizacije se bore da privuku kvali� kovane profesionalce, što nije iznenađenje, jer su plate u sektoru 83.1 odsto vrednosti plate nacionalnog proseka.

Helena Gata i Rui Martins, članovi Upravnog odbora Eslider-a, objašnjavaju: “Njihovoj strukturi upravljanja i planovima za strateški menadžment su neophodne ozbiljne reforme. Uloga članova upravnog odbora i izvršnih direktora u organizacijama se često preklapaju, stvarajući nee� kasnu strukturu, koja ne uspeva da ostvari dugoročni strateški plan ili viziju“.

POGLEDIStanje socijalne ekonomije Portugala

Međutim, neke dobre stvari se ipak dešavaju. U martu je portugalski parlament odobrio osnovni zakon o socijalnoj ekonomiji, otvarajući novi put za razvoj socijalnih usluga u Portugalu i de� nišući osnove pravnog okvira za sektor, kao i podsticaje. Sektor socijalne ekonomije je već pokazao volju da nastavi gde se stalo i da produbi debatu. Konačno, Portugal je jedina zemlja na svetu koja sprovodi sveobuhvatno mapiranje svojih socijalnih inovacija i preduzetničkih inicijativa.

„Mi verujemo da je suštinski važna podrška za obuke i inovacije, i na socijalnom i organizacionom nivou – unapređenjem kvaliteta osoblja, organizacije, upravljačkih alata i metoda.“

Kreativni duh socijalnih preduzetnika mora biti prioritet, zajedno sa dugoročnim strateškim planiranjem. Modeli upravljanja moraju da budu reformisani, uključujući jasno odvajanje prava i obaveza između upravnog odbora i izvršnih direktora, omogućavajući svim zaposlenima, a ne samo njenim dobrotvorima, da budu uključeni u aktivnosti i rezultate. Zbog toga Eslider priprema pokretanje priručnika za upravljanje, namenjen organizacijama

socijalne ekonomije, koji će se baviti ovim i drugim predlozima. Priručnik će biti objavljen na jesen.

Konačno, nekoliko ključnih termina socijalne ekonomije moraju biti u priručnicima socijalne ekonomije: društveni učinak i učinak investicija i njihovo merenje; odgovornost i transparentnost. Ovako će se postići kredibilitet, promovisati socijalno investiranje i omogućiti održivost socijalnih usluga.

Svi sagovornici su deo Eslider-a: Ânželo Pauperio je koordinator mreže, Karloš Aževedo je predsednik upravnog odbora, i Helena Gata i Rui Martins su članovi Upravnog odbora.

Izvor: http://www.theguardian.com/social-enterprise-network/2013/aug/23/portugal-social-economy

1110

PREDSTAVLJAMOPROSTOR - Ekonomsko osnaživanje osoba sa problemima mentalnog zdravlja putem umetnosti

Udruženje Prostor se bavi Art terapijom pružajući psihosocijalnu podršku različitim ranjivim i margina-lizovanim grupama, a posebno korisnicima i korisni-cama psihijatrijskih usluga, kroz direktan radioničarski rad i organizovanje različitih aktivnosti, sa ciljem podsticanja slobodnog kreativnog izražavanja, osnaživanja korisnika/ca i njihove reintegracije u društvo.

Od 2009. Prostor se bavi zaštitom ljudskih prava i društvenom a� rmacijom osoba sa problemima mentalnog zdravlja, koristeći inovativni pristup psihosocijalnim programima koji se sprovode u okviru psihijatrijskih institucija i van njih, u lokalnoj zajednici. Projekte su do sada podržali Trag fondacija, CNF/CEE i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Pored radionica i edukativnih aktivnosti, Prostor se bavi i ekonomskim osnaživanjem osoba sa problemima mentalnog zdravlja, putem prodaje na sajmovima, bazarima i izložbama, kao i preko onlajn kataloga koji se nalazi na Internet sajtu Udruženja.

Proizvode “ReMind” udruženja Prostor čine platnene torbe, šolje, magneti, papirne kese i majice na kojima su predstavljeni umetnički radovi korisnika i korisnica psihijatrijskih usluga iz udruženja Duša, Videa,

Specijalne psihijatrijske bolnice u Vršcu i Klinike za psihijatriju u Beogradu sa kojima već 4 godine Prostor sarađuje kroz art terapijske radionice i umetničke programe.

Do sada je ostvarena saradnja sa Kulturnim centrom Grad, Barom Kućica, klubom Laika, galerijom Freedom, Kulturnim centrom Rex i Domom omladine.

Ove aktivnosti utiču na ekonomsko osnaživanje, ali i na resocijalizaciju ove populacije. Glavni cilj ove aktivnosti je osposobljavanje i osnaživanje korisnica i korisnika da samostalno utiču na poboljšanje svoje � nansijske situacije, da steknu potrebne komunikacijske sposobnosti, znanja i samopouzdanje, kao i približavanje osoba sa problemima mentalnog zdravlja zajednici.

Pokazalo se da zajednica lakše prihvata korisnike/ce upravo kroz umetnost, jer ona olakšava komunikaciju i tim putem oni ostvaruju i održavaju kontakte u svom okruženju koji im omogućavaju da predstave i prodaju svoj umetnički rad ili upotrebni predmet.

https://www.facebook.com/udruzenjeprostorhttp://www.prostor.org.rs/http://www.prostor.org.rs/ekatalog

Časopis Socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo

Časopis Socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo je publikacija koju zajednički dva puta godišnje izdaju Evropska komisija i Gеnеrаlni dirеktоrаt zа zаpоšlјаvаnjе, sоciјаlnа pitаnjа i inkluziju. Ima za cilj da svim zainteresovanima, kako užespecijalizovanim, tako i široj publici, pruži pregled određenih EU politika u oblasti zapošljavanja, socijalnih pitanja i inkluzije. Ovaj svojevrsni vodič objašnjava politike, delovanja i instrumente na nivou EU, navodi ključne probleme i izazove, ali daje i primere dobre prakse iz zemalja članica EU. U njemu su takođe predstavljeni pogledi na temu iz ugla države-članice predsedavajuće Savetu i Evropskog parlamenta.

Trenutno aktuelno četvrto izdanje daje detaljan prikaz sveta socijalno-ekonomskih organizacija (zadruga, udruženja i fondacija), osvrćući se posebno na fenomen socijalnog preduzetništva. Pored toga, ovo izdanje ilustruje trendove rasta društvene odgovornosti među građanima, potrošačima, kompanijama i � nansijskim institucijama, i razmatra načine na koje evropske i nacionalne politike podržavaju socijalnu ekonomiju i socijalno preduzetništvo.

Časopis je besplatan i dostupan u Evropskoj knjižari u štampanoj verziji, kao PDF dokument i elektronska knjiga, na sledećem linku: http://bookshop.europa.eu/en/social-economy-and-social-entrepreneurship-pbKEBC12002/.

PREDSTAVLJAMOBrošura: Korisničko ime: mladi@SrbijaŠifra: socijalno.preduzetništvo

Brošura predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada i napora grupe pojedinaca i organizacija da koncept i praksu socijalnog preduzetništva predstavi javnosti u Srbiji. Smatrajući da mladi, imaju kreativnost, hrabrost, viziju i energiju da svet učinite boljim mestom za život, Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva je pripremila brošuru u kojoj predstavlja nove forme poslovanja u kojima mladi mogu da se ostvare. Izradu brošure podržala je SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbiji.

http://www.emins.org/uploads/useruploads/publikacije/Korsp_brosura-fb_FIN.pdf

1312

Širom Evrope socijalno preduzetništvo se razvija i pokret se ubrzava kroz primenu koncepta “Velikog društva”, vođenjem javnih usluga, transparentnošću i jačanjem saradnje sa ljudima koji imaju koristi od ovakvih inicijativa. Ovaj projekat istražuje uobičajena pitanja o osnivanju, vođenju i � nansiranju socijalnih preduzeća. Socijalna preduzeća su organizacije koje primenjuju tržišno zasnovane strategije kako bi postigle svoj društveni cilj. Njihova primena se (osnivanje/vođenje i � nansiranje) razlikuju od zemlje do zemlje. Naš naglasak je na ulozi koje stručno upravljanje ima u osnivanju i vođenju socijalnih preduzeća za mlađe odrasle osobe (18-30 godina).

Ovim projektom mi smo se zbližili kao partneri u stručnom treningu, dok podržavamo mlade odrasle osobe i socijalne preduzetnike u našim zemljama. Svi partneri su uključeni u treniranje i podržavanje mladih u zapošljavanju i treningu (uključujući osnivanje i vođenje socijalnih preduzeća). Želimo da razvijemo Vodič kroz socijalno preduzetništvo koji će predstaviti iskustva iz partnerskih EU država, naglašavajući njihove jedinstvene razlike u pristupu i posebne okolnosti za osnivanje, vođenje i � nansiranje socijalnog preduzetništva. U Vodiču će biti predstavljene i najbolje prakse u partnerskim zemljama. Vodič treba da posluži socijalnim

preduzetnicima, agencijama koje su im podrška, fondacijama i investitorima i ukazalo im na dostupne resurse (informacije o osnivanju, poslovnom treningu, � nansiranju, itd). Mi ćemo uspostaviti „Banku priča’’ uspešnih preduzetnika koji bi bili inspiracija drugima da krenu njihovim stopama i otvore socijalna preduzeća koja bi pratila trostruki cilj socijalnih preduzetnika, “Ljudi, planeta, pro� t”.

Ponosno objavljujemo da je ovaj projekat vodio daljim investicijama kompanije JP Morgan, koja je podržala mlade preduzetnike u Londonu.

Izvor: http://ysee-project.blogspot.it/

Onlajn kurs o socijalnom preduzetništvu opisuje karakteristike koje čine jednog socijalnog pre-duzetnika, razlike između socijalnog preduzetništva i preduzetništva uopšte, karakteristike po kojima se socijalno preduzetništvo razlikuje od humanitarne akcije, ulogu inovacija u socijalnom preduzetništvu i merenje uspeha jednog socijalnog preduzeća na osnovu njegovog uticaja.

Kurs je sastavljen od 9 modula. Prvi modul, ’’Šta je socijalno preduzetništvo’’, koncentriše se, pre svega, na razliku između socijalnog preduzetništva i privatnog biznisa uopšte, na karakteristike socijalnog preduzetništva i razloge zbog kojih raste potreba za socijalnim preduzetnicima. Drugi modul se bavi detaljnom analizom karakteristika koje čine jednog socijalnog preduzetnika, dok se treći detaljno bavi razlikom između socijalnog preduzetništva i humanitarne akcije. Četvrti modul se dodatno posvećuje socijalnim preduzetnicima kao pokretačima inovacije, a peti i šesti socijalnom preduzetništvu kao društvenom poduhvatu. Poslednja tri modula, fokusirani su na socijalne investicije, socijalno preduzetništvo u zemljama u razvoju i, konačno, na biznis u onim društvima čiji bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosi manje od 1500 dolara godišnje.

Ovaj kurs je javno dostupan i deo je licence o socijalnom preduzetništvu.

http://www.uniteforsight.org/social-entrepreneurship-course/

PREDSTAVLJAMOMladi socijalni preduzetnici u Evropi

PREDSTAVLJAMOBesplatni onlajn kurs o socijalnom preduzetništvu

1514

Kraljevo, 28. oktobar 2013. godine – Prvi okrugli sto, u okviru projekta Inovativa, pod nazivom Socijalno preduzetništvo – prilika za mlade održan je u Kraljevu. U radu okruglog stola učestvovali su predstavnici lokalne samouprave, � lijale Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici nevladinog sektora koji se bave omladinskom politikom i predstavnici obrazovnih institucija (više škole, srednje i osnovne škole).

Cilj diskusije bio je da se predstavi socijalno preduzetništvo kao koncept i praksa koja ima značajnu ulogu u razvoju lokalne zajednice, relevantni dokumenti koji se bave zapošljavanjem mladih i da se predlože rešenja za njihovo unapređenje kako bi se otvorile nove mogućnosti zapošljavanja mladih kroz forme socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou.

Milun Jovanović, zamenik gradonačelnika Grada Kraljeva, predstavio situaciju u gradu Kraljevu povodom nezaposlenosti i privrednog razvoja. Osim što je zaključio da je situaciju u Kraljevu izuzetni teška i da bi država trebalo da se usmeri na podršku Kraljevu, konkretnih predloga za unapređenje situacije u kojoj se marginalizovane grupe nema. Uloga socijalnog

Održan okrugli sto “Socijalno preduzetništvo - prilika za mlade”

VESTI - NAJAVE >>>

preduzetništva, prema rečima Jovanovića, je u zapošljavanju grupa koje imaju otežan pristup tržištu rada, dok sektor usluga prema njegovom mišljenju nije socijalno preduzetništvo. Ovo je stav i predstavnika drugih lokalnih institucija, pa čak nevladinih organizacija. Ovakvi stavovi su posledica prevashodno promocije socijalnog preduzetništva koje rade ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, u kontekstu predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima.

Kada je reč o politici prema mladima, prisutni smatraju da mladima treba pomoći da se zaposle, ali nisu sigurni da je preduzetništvo i socijalno preduzetništvo rešenje. Preovlađuje stav da mladi treba da nađu zaposlenje u okviru postojećih institucija i � rmi. Takođe, indikativno je da je Kancelarija za mlade u Kraljevu otvorena tek na proleće ove godine. S obzirom na to da je novooformljena institucija, njihov cilj, prema rečima Nikole Radevića je da u narednom periodu mapiraju sve relevantne subjekte na teritoriji grada koji bi trebalo da budu podrška zapošljavanju mladih. Želja im je, takođe, da Kancelarija bude Info centar mladih na nivou Kraljeva.

Opšti utisak i zaključak predstavnika Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva koji su učestvovali u radu okruglog stola, je da će u narednom periodu biti otežana promocija socijalnog preduzetništva u punom smislu onoga šta taj koncept jeste, ali da su prilike takve da će socijalne, obrazovne, ekološke i druge potrebe rasti, te da je neophodno nastaviti zagovaranje uspostavljanja funkcionalnijeg okvira za razvoj ovih formi privređivanja i na podizanju svesti svih građana o značaju ovog koncepta, posebno

mladih, uzimajući u obzir da oni prеdstаvlјајu mоtоr razvoja zajednice.

Okrugli sto „Socijalno preduzetništvo – prilika za mlade“ se sprovodi u okviru projekta Inovativa koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji ispred Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva, uz podršku Solidar Swiss kancelarije u Beogradu. Sledeći okrugli sto održaće se u Subotici, 8. novembra 2013. godine.

171616

četvrtak, 24. okt. 2013. godine - Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva i BioIdea su 24. oktobra 2013. godine, organizovali konferenciju pod nazivom “4S: Socijalno preduzetništvo, samozapošljavanje, samoodrživost i samoobrazovanje” u okviru Sajma knjiga i Sajma obrazovanja Zvonce, u Konferencijskoj sali hale 2 Beogradskog sajma. Cilj Konferencije bio je da se socijalno preduzetništvo predstavi zainteresovanoj publici kao inovativan način prevazilaženja različitih ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i ekoloških problema u zajednici, zasnovan na preduzetničkim principima i poslovnim modelima.

Konferenciju je otvorila Dina Rakin iz Evropskog pokreta u Srbiji, predstavljajući rad Koalicije koju je osnovalo pet organizacija, TRAG fondacija, Evropski pokret u Srbiji (EPuS), Grupa 484, Inicijativa za razvoj i saradnju (IRS) i Smart kolektiv, sa željom da aktivno doprinosi stvaranju funkcionalnog okvira za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Tatjana Prijić iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, je govorila o predlogu Zakona o socijalnom preduzetništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima koji je u pripremi i trebalo bi da uredi pitanja osnivanja i funkcionisanja socijalnih preduzeća u Srbiji.

Sanida Klarić i Sonja Dakić iz socijalnih preduzeća BioIdea i DajDaj Pelene predstavile su lična iskustva vezana za osnivanje i rad svojih preduzeća i navele poteškoće i prepreke sa kojima se susreću u nastojanjima da plasiraju

VESTI - NAJAVE >>> VESTI - NAJAVE >>> Besplatni onlajn kurs preduzetništva za mlade

petak, 25. oktobar 2013. godine – Smart kolektiv je u okviru programa Biznis mladih Srbije pokrenuo novu podršku za mlade - besplatan onlajn kurs preduzetništva, sa ciljem da podstakne mlade da svoju nezaposlenost pokušaju da reše pokretanjem sopstvenog posla.

Pomozite nam da dopremo do što većeg broja mladih i ponudimo da u kratkom roku, od kuće, sagledaju na koji način razmišljaju preduzetnici i da kroz praktične i inspirativne primere i testove provere da li je preduzetništvo karijera za njih!

Na ovaj način takođe želimo da dođemo do mladih koji imaju najviše potencijala da postanu preduzetnici, kako bismo im obezbedili podršku da pokrenu i razviju svoj biznis. Ovde možete pogledati šta sve podrazumeva BMS podrška <http://biznismladihsrbije.org/odaberi-bms-podrsku/>.

Onlajn kurs je podeljen u 5 koraka koji se sastoje od teorijskih tekstova, vežbi i testova. Prolazak kroz sve korake pomoći će mladima da sagledaju koji biznis je najbolji za njih i da nauče kako se de� niše proizvod, ko su kupci i korisnici, kako se analizira poslovno okruženje, šta je potrebno za pokretanje i vođenje biznisa i koliko to košta.

Prijavljivanje za onlajn kurs otvoreno je na sajtu<http://biznismladihsrbije.org/preduzetnici/bms-online/> do 3. novembra 2013. godine, dok će kurs trajati od 5. do 12. novembra. Poziv je namenjen svim mladima uzrasta od 18 do 35 godina sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije.

Ekonomsko osnaživanje mladih je jedna od najvažnijih tema u Evropi i Srbiji danas, i zbog toga vas pozivamo da zajedno sa nama motivišete mlade da se prijave.

svoje proizvode i očuvaju održivost. Anica Spasov iz Udruženje za podršku osobama u razvoju “Naša kuća”, naglasila je potrebu uključivanja ove ranjive grupe na tržište rada prvenstveno kroz koncept socijalnog preduzetništva čime se ovo Udruženje bavi od 2007. god.

Aleksandra Grubin iz Gradskog centra za socijalno preduzetništvo istakla je potrebu za mapiranjem socijalnih preduzeća u Srbiji kao preduslovom za podizanjem njihovih kapaciteta. Ona je najavila otvaranje prostora za izlaganje proizvoda i usluga socijalnih preduzeća i njihovu promociju, u okviru prostorija Grada Beograda na Trgu Nikole Pašića.

Humanitarna organizacija Divac (HOD), prema rečima Miroslava Luburića iz te organizacije, deluje kao socijalno preduzeće, jer sav ostvareni prihod od prodaje svojih proizvoda stavlja na raspolaganje Fondaciji Ana i Vlade Divac za realizaciju humanitarnih projekata.

Predstavnica ERSTE Banke, Mirjana Šakić, je osim predstavljanja postojećih načina podrške pojedincima i grupama koje razvijaju socijalno preduzetništvo, najavila i posebnu kreditnu liniju prilagođenu njihovim potrebama i mogućnostima. Takođe, ova banka za svoje korporativne poklone kupuje proizvode socijalnih preduzeća.

U diskusiji nakon izlaganja gostiju zaključeno je da je potrebno angažovanje i saradnja svih sektora u cilju formulacije bolje i obuhvatnije zakonske regulative i daljeg i bržeg razvitka socijalnog preduzetništva u zemlji.

Održana konferencija “4S” o socijalnom preduzetništvu

1918

Predstavljen Nacrt strategije o SP u HrvatskojVESTI - NAJAVE >>>

utorak, 01. oktobar 2013. godine – Na konferenciji ‘’Strategija razvoja socijalnog preduzetništva’’, koja je u okviru projekta SEFOR2 održana 30. septembra 2013. godine, u prostorijama Univerziteta VERN, u Hrvatskoj, po prvi je put javno predstavljen nacrt Nacionalne strategije. S obzirom na to da Strategija razvoja socijalnog preduzetništva mora biti završena do kraja godine, konferencija je bila dobra prilika da se vidi šta se u tekstu strategije može poboljšati ili izmeniti. Učesnici su istakli kako ljudi nemaju dovoljno znanja o značaju socijalnog preduzetništva, njegovih proizvoda i usluga, kako nema jasnih merenja njegovog pozitivnog uticaja na društvo, niti su određeni jasni kriterijumi po kojima se može odrediti ko je socijalni preduzetnik ili socijalno preduzeće.

“Nužno je osposobljavanje menadžera za socijalno preduzetništvo. Ovde Univerzitet VERN radi veliku stvar tako da se možemo samo nadati da će svake akademske godine sve više studenata kao izborni predmet izabrati upravo socijalno preduzetništvo”, rekla je Sonja Vuković, predsednica Udruženja za kreativni razvoj Slap iz Osijeka i naglasila kako je sektoru socijalnog preduzetništva izuzetno otežan sistem � nansiranja, jer bankama takvo preduzetništvo u mnogim slučajevima nije zanimljivo.

Na konferenciji se raspravljalo treba li pisati novi zakon za socijalno preduzetništvo ili bi bilo bolje prilagoditi stari zakon, dok su se radne grupe bavile obrazovanjem, � nansiranjem, promocijom i zakonodavnim okvirom socijalnog preduzetništva. Grupa koja se bavila � nansiranjem sektora socijalnog preduzetništva istakla je

Održivi servisi podrške za osobe sa invaliditetom

VESTI - NAJAVE >>>

septembar 2013. godine – Projekat “Održivi servisi podrške za osobe sa invaliditetom” ima za cilj da doprinese jačanju civilnog društva, povezivanjem i jačanjem postojećih i uspostavlјanjem novih lokalnih servisa podrške za osobe sa invaliditetom u oblastima socijalne zaštite, obrazovanja i zapošlјavanja, omogućavajući povećanje vidlјivosti i dostupnosti servisa, kao i pobolјšanje položaja osoba sa invaliditetom.

Jedan od rezultat projekta je izrada baze podataka sa dostupnim uslugama za osobe sa invaliditetom u lokalnoj zajednici.

Projekat sprovode Forum mladih sa invaliditetom, Šansa, Centar za razvoj inkluzivnog društva (CRID) i Udruženje građana Perspektive, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije. Saradnici na projektu su Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Mreža RC i CSU Srbije - Udruženje Regionalnih centara i Centara za stručno usavršavanje.

Projekat se realizuje u periodu od decembra 2012. do juna 2014. godine, u gradovima: Beograd, Užice, Leskovac, Kikinda i Požarevac.Izvor: http://servisipodrske.info/?q=servisi2

Mreža savetnika

septembar 2013. godine EURES mreža - EURES je mreža savetnika koja kroz lični kontakt nudi usluge licima koja traže posao i poslodavcima zainteresovanim za evropsko tržište rada. Čine je stručnjaci obučeni za tri osnovne EURES usluge: informisanje, profesionalno usmeravanje i povezivanje kadrova sa poslodavcima. Poseduju specijalizovanu stručnost u praktičnim, pravnim i administrativnim pitanjima koja se odnose na mobilnost na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Osnovana je 1993. kao okvir saradnje Evropske komisije i javnih službi za zapošljavanje svake zemlje članice ili drugih partnerskih organizacija, a pored država-članica uključene su još i Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska.

Postoji više od 900 EURES savetnika širom Evrope i taj broj stalno raste.

Pretraga savetnika po državama i regionima nalazi se na stranici EURES-a, na sledećem linku: https://ec.europa.eu/eures/main.jsp?acro=eures&lang=en&catId=3&parentCategory=3.

problem pret� nansiranja malih udruženja i organizacija kojima bi, na primer, pomoglo osnivanje garantnog fonda. U sektoru obrazovanja, osim na pojedinim fakultetima, socijalno preduzetništvo se spominje malo ili se uopšte ne spominje, pa bi bilo poželjno više poraditi na prepoznavanju ovakvog preduzetništva i pružati kvalitetnije informacije putem centara podrške.

Kada je reč o vidljivosti socijalnog preduzetništva u hrvatskom društvu, mnogi su se složili da treba ojačati promociju i brendiranje proizvoda, utvrditi jasnije kriterijume po kojima isti dobijaju eko markice, promovisati primere dobre prakse, krenuti s izdavanjem naslova na temu socijalnog preduzetništva i u mnogo većoj meri edukovati medije o ovoj temi. Što se tiče zakonodavnog okvira, kao jedne od kompleksnijih tema, prevladao je stav da bi trebalo uspostaviti institucionalnu jedinicu u obliku kancelarije za socijalno preduzetništvo, kreirati registar socijalnih preduzetnika, odrediti jasne kriterijume po kojima je neko socijalni preduzetnik, uvrstiti dodatne kriterijume na javnim nabavkama na kojima bi socijalni preduzetnik ili preduzeće imalo prednost, kao i da se napokon odredi da li će se zvati socijalno ili društveno preduzetništvo.

Pre donošenje Strategije za razvoj socijalnog preduzetništva, u nekoliko gradova u Hrvatskoj će biti organizovana javna rasprava kako bi se razgovaralo o svim problemima i čula različita mišljenja o ovoj važnoj temi. Javne rasprave su planirane tokom novembra meseca ove godine. Izvor: http://www.pomakonline.com/content/view/1043/122/

2120

Lični zdravstveni radnici - najtraženije zanimanje u Evropi

VESTI - NAJAVE >>>

4. septembar 2013. godine – Raste potražnja za zdravstvenim radnicima, dok regrutovanje profesionalaca opada po prvi put od 2010. godine.U četvrtom kvartalu 2012. godine, bilo je 6 odsto manje slobodnih radnih mesta u Evropskoj uniji, nego u istom periodu 2011. godine. Ponuda slobodnih radnih mesta za privremene radne agencije je ponovo opala u poslednjem kvartalu 2012. godine , u svim državama EU, osim u Velikoj Britaniji.

Upošljavanje radnika sa višom stručnom spremom je poraslo za 2 odsto i može ukazati da više kvali� kovani radnici sada prihvataju poslove ispod svoje kvali� kacije. Došlo je i do povećanja zapošljavanja na određenim radnim mestima kao što su: • medicinske sestre i akušerstvo; • univerzitetski i drugi visokoškolski profesori; • administrativni stručnjaci; • stručnjaci informacionih i komunikacionih tehnologija. Lični zdravstveni radnici su na prvom mestu liste od 25 najtraženijih poslova.

Konferencija: Socijalni preduzetnici: Neka se čuje vaš glas!

VESTI - NAJAVE >>>

11. septembar 2013. godine – Podsticanje socijalnog preduzetništva za inovacije, inkluzivni rast i poslove

Socijalni preduzetnici: Neka se čuje vaš glas!

Evropska komisija aktivno pruža podršku kreiranju povoljnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Evropi. Zbog toga je pre dve godine pokrenula Inicijativu za socijalni biznis (Social Business Initiative, SBI) kako bi stimulisala akciju i inovaciju kroz umrežavanje građana, socijalnih preduzetnika, investitora i zakonodavaca.

U januaru sledeće godine SBI organizuje dvodnevnu konferenciju pod nazivom Socijalni preduzetnici: Neka se čuje vaš glas!, kako bi na jednom mestu okupila sve zainteresovane da zajedničkim delovanjem doprinesu izgradnji zdravog i dinamičnog sektora socijalnog preduzetništva širom Evrope. Ideja je da se na konferenciji oblikuje evropska agenda za narednih 3-5 godina, identi� kuju prioriteti i aktivnosti koje EU treba da podrži i predstave primeri najbolje prakse. Konferencije se održava u Strazburu, 16. i 17. januara

2014. godine. Kotizacija se ne plaća, a troškove puta i boravka snose učesnici.

Detaljnije informacije mogu se naći na zvaničnoj stranici konferencije: http://ec.europa.eu/internal_market/conferences/2014/0116-social-entrepreneurs/details_en.htm. Formular za prijavu se nalazi na sledećem linku: https://b-com.mci-group.com/Registration/SBI2014.aspx, a preliminarni program konferencije: http://ec.europa.eu/internal_market/conferences/2014/0116-social-entrepreneurs/index_en.htm

Top 5 zanimanja sa najboljim mogućnostima za zaposlenje su: 1. lični zdravstveni radnici; 2. stručnjaci za softver aplikacije i analitičari; 3. administrativni i specijalizovani pomoćnici; 4. rudarski, proizvođački i građevinski supervizori; 5. učitelji u osnovnim školama i predavači za decu predškolskog uzrasta.

Izvor: http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=89&newsId=1968&furtherNews=yes

2322

Impresum Izdavač: Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31/II, BeogradKoalicija za razvoj socijalnog preduzetništva

Za izdavača:Maja Bobić

Urednica: Dina Rakindina.rakin@emins.org

Dizajn:Sanja PolovinaPolovinas design studio

IMPRESUM Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva (KoRSP) se zalaže za razvoj socijalnog preduzetništva, podizanje svesti šire jav-nosti o socijalnom preduzetništvu, smanjenje siromaštva, povećanje prilika za zapošljavanje marginalizovanih grupa, socijalnu inkluziju i rešavanje društvenih problema na alternativne načine.

KoRSP su 2010. godine osnovali:

- Trag fondacija www.tragfondacija.org

- Evropski pokret u Srbiji (EPuS) www.emins.org

- Grupa 484 www.grupa484.org.rs - Inicijativa za razvoj i saradnju (IRS) www.idcserbia.org

- Smart Kolektiv www.smartkolektiv.org

fb: #socijalnopreduzetnisvotw: @KoalicijaSP

24

KorSP