2.2. Rezervoari za vodu2.2.1. Uloga i dimenzionisanje rezervoara

Uloga rezervoara za vodu u sistemu za snabdijevanje vodom je višestruka. Glavna namjena rezervoara je:

regulacija neravnomjernosti potrošnje,obezbjeđenje rezervne zapremine vode u slučaju nepredviđenih prekida u snabdijevanju vodom,

obezbjeđenje rezervnih količina za gašenje požara,održavanje pritiska u distributivnoj mreži.

Prije svega, rezervoari za vodu služe kao regulatori neravnomjernosti potrošnje. Prazne se u periodu kada

potrošnja prevazilazi doturanje vode, a pune u časovima kada je potrošnja manja od napajanja vodovoda.

Na osnovu različitih sistematskih ispitivanja i podataka o demografskom i industrijskom razvoju, o promjeni higijenskih uslova i specifične potrošnje dobija se kriva potrošnje na dan „maksimuma”, odnosno maksimalna dnevna potrošnja na osnovu koje se određuje neophodna količina uskladištene vode. Da bi se utvrdila ova zapremina polazi se od sumarne krive koristeći numeričko-grafički metod profesora M. Tisona (Milojević, 1990).

U slučaju dovoda sa konstantnim protokom, odnosno sa konstantnim napajanjem rezervoara, kapacitet rezervoara jednak je razlici između ekstremnih tangenti povučenih na krivu paralelno pravcu sumarnih dotoka. U praksi se obično usvaja nešto veća zapremina rezervoara od računske, odnosno računska vrijednost se uvećava za 30 do 50% maksimalne dnevne potrošnje, a u nekim slučajevima i do 100%, što zavisi od zahtijevanog stepena sigurnosti obezbjeđenja vodom.

Rezervoar treba u svako doba da ima dovoljno vode za hitno zadovo lje nje vanrednih potreba, kao što su gašenje požara i

nepredviđene havarije u sistemu za vodosnabdijevanje.Dakle, ukupna zapremina rezervoara sastoji se od:

zapremine za izravnanje dotoka i potrošnje u vodovodnoj mreži,

zapremine vode za gašenje požara,zapremine vode za pokrivanje potrošnje u slučaju havarija na

sistemu.

Rezervoari imaju ulogu dnevnog izravnanja u toku dana maksimalne potrošnje na kraju planskog perioda.

Rezervoar za uskadištenje vode namijenjene za piće mora biti vodonepropustan i izgrađen od materijala koji neće uticati na

promjenu hemijskog sastava vode. Takođe se mora obezbijediti zaštita vode od zagađenja iz vazduha i zemlje. Vazduh sa kojim je voda u dodiru treba često obnavljati,

odnosno potrebno je obezbijediti aeraciju. Nadalje, rezervoarska konstrukcija mora omogućiti da uskladištena

voda bude približno stalne temperature, što se postiže odgovarajućim izolacionim materijalima ili zatrpavanjem

slojem zemlje minimalne debljine 1m.

Dovod i odvod vode u rezervoar mora biti projektovan tako da voda u njemu stalno cirkuliše i da se na taj način izbjegne mirovanje vode u rezervoaru koje je pogodno za razvoj mikroorganizama.

Nakon određivanja zapremine rezervoara potrebno je odrediti kotu dna i kotu preliva u rezervoaru, odnosno visinu rezervoara. Prema standardnim pravilima za gradske vodovodne sisteme, kota preliva rezervoara namijenjenog snabdijevanju jedne zone određuje se tako da visinska razlika između kote preliva i najniže tačke bude maksimalno 60 m, odnosno da maksimalni pritisak u mreži bude 6 bar.

Pitanje dubine vode u rezervoaru je od posebnog značaja, kako sa stanovišta pritisaka u mreži, tako i sa stanovišta pritisaka na zidove rezervoara i dimenzionisanja zidova. Obično se usvaja dubina vode u rezervoaru od 3 do 6 m, a ponekad i do 8 m.

2.2.2. Klasifikacija rezervoaraPostoji nekoliko klasifikacija rezervoara koje su izvedene na osnovu funkcije, principa rada, konstruktivnih karakteristika,

vrste materijala od kojeg su građeni i sl.Ako se posmatra funkcija rezervoara, oni se mogu podijeliti

na:regulacione rezervoare čija je funkcija održavanje

odgovarajućeg pritiska u distribucionoj mreži, izravnanje razlike između dotoka i potrošnje i čuvanje rezerve vode za

protivpožarnu zaštitu i nepredviđene havarije u sistemu, rezervoare (bazene) za uskladištavanje vode u procesu

tretmana vode za piće (bazen za koagulaciju, sedimentaciju, za čistu vodu),

koji uglavnom nemaju funkciju regulacionog rezervoara, ali je mogu imati ukoliko je visinski položaj uređaja za tretman

vode povoljan u odnosu na područje potrošnje.

Prema položaju (lokaciji) u odnosu na konzumno područje, rezervoari mogu biti:

protočni, koji su smješteni ispred naselja, odnosno između kaptaže (zahvata vode) i naselja koje se snabdijeva vodom,

rezervoari u samom mjestu potrošnje,kontrarezervoari, tj. rezervoari, koji se nalaze iza područja potrošnje, odnosno područje potrošnje je između kaptaže i

rezervoara.

Prema načinu rada, rezervoari se mogu podijeliti na:rezervoare sa slobodnim ogledalom,

rezervoare pod pritiskom. odnosu na tlo na kojem su izgrađeni, rezervoari mogu biti:

podzemni,djelimično ukopani,

nadzemni (vodotornjevi).Prema materijalu od kojeg su građeni, manji rezervoari mogu

biti od:kamena u cementnom malteru,

nabijenog betona,polivinil-hlorida, odnosno od plastičnih masa.

Veći rezervoari grade se od:armiranog betona,

prednapregnutog betona,čelika.

Rezervoar u Fedali, u Maroku (sl. 2.23 i 2.24), ima zapreminu 3500 m3. Prečnik donjeg prstena je 18,40 m, a gornjeg 39,60 m. Donji prsten oslonjen je na 18 stubova djelimično zaklonjenih spoljnim zidom od opeke. Izgrađen je od prednapregnutog betona i ima oblik rotacionog hiperboloida.

Veoma elegantan rezervoar cilindričnog oblika (sl. 2.25 i sl. 2.26) sa aneksnim tornjem, koji je takođe cilindričnog oblika, izgrađen je u Bredi (Holandija). Aneksni toranj služi za prateće vodovodne službe. Kapacitet rezervoara je 300 m3, a visina 31,50 m.

U blizini Čikaga izgrađen je sferni rezervoar (sl. 2.27), kapaciteta 150 m3 i visine 20 m. Donji dio cijevi koja nosi rezervoar je proširen kako bi se obezbijedilo bolje ankerovanje. Konstrukcija rezervoara je od čeličnog lima.

Rezervoar u Sinsinatiju (Cincinnati, Ohajo) je dosta neobičnog izgleda (sl. 2.28). Njegova zapremina je 9500 m3, a visina 21 m. Centralni cilindrični stub je iskorišćen kao dodatni rezervoar. Izgrađen je od čeličnog lima.

Jedan od veoma značajnih podataka za projektovanje vodovodnih siste ma jeste određivanje kote rezervoara, odnosno kote nivoa vode u rezervoaru. Previsoka kota rezervoara dovodi do povećanih pritisaka u vodovodnoj mreži, prskanja cijevi i povećanja gubitaka vode. Ukoliko je riječ o pumpnom sistemu, troškovi električne energije (troškovi pumpanja) postaju znatno veći. Smanjivanje gubitaka vode u vodovodnom sistemu vrši se smanjivanjem pritisaka kao jednom od mogućih mjera. Međutim, ovim mjerama se istovremeno smanjuje sigurnost snabdijevanja vodom.