Kako Pobjediti Vodu u Gra

7/21/2019 Kako Pobjediti Vodu u Gra

http://slidepdf.com/reader/full/kako-pobjediti-vodu-u-gra 1/6

Kako pobediti u ratu protiv vode i vlage

22.07.2014. | Branislav Savić d.i.a. | Build magazin

Želite li da izbegnete prodor vode i vlage?! Primenite mešavinu starih i novih strategija.

Vekovni izazov zaustavljanja prodora vode pre nego što ona i započne svoj put kroz vašu

kuću sada ima pomoć tehnologije i nauke. Računarski sotveri inra"rvena termograija

be#ični senzori i merači vlage se pridru#uju tradi"ionalnim metodama odbrane od vode i

vlage u vidu limenih opšivki okapni"a hidroizola"ionih membrana premaza i materijala kao

alata koji arhitekte i gra$evin"i mogu da primene.

Ukoliko digitalni uređaji ne preuzmu primat konven!ionalne metode ne tre"a prevideti. #a $tuko

%asade i zidove na primer metalna okapni!a je kriti&na pose"no u 'ladnim spojevima kako "i se

spre&io prodor vode iza o"loge ka(e ar'itekta )om *ejli +Tom Reilly , vlasnik "iroa Thomas Reilly &

Associates iz Sjedinjeni' -meri&ki' r(ava. /n napominje da elastomerna "oja koju majstori &esto

koriste kao zavr$ni materijal $tuko zidova mo(e zapravo povećati poten!ijal za o$tećenje zgrade

tako $to će spre&iti vodu koja uđe u $tuko da izađe iz njega.

U međuvremenu krovopolaga& Brent )ogl +Brent Toggle, vlasnik izvođa&ke kompanije Weather

Resistant Contractors gradi svaki novi krov imajući u vidu da će na njega napadati 1 metara

snega ka(e on. Sa sedi$tem u dr(avi /kla'omi +podru&je koje je u poslednji' nekoliko godina

do(ivelo neo"i&no velike sne(ne padavine, )ogl se pridr(ava sledeći' mera3 naginjanje ravnog

krova prema odvodu op$ivanje krovni' ivi!a uvala i gre"ena kao i primena 'idorizola!ioni'

http://www.build.rs/





mem"rana ispod krovni' otvora uvala i gre"ena 5 loka!ijama gde sneg i led imaju tenden!iju da se

ponovo zamrznu.

/ve jednostavne a &esto zanemarene pro!edure su klju&ne u novogradnji i projektima renoviranja.

6eđutim projektanti moraju da prilagode ove mere u odnosu na određenu loka!iju i klimu nji'ovog

projekta.

ored iskustva i nau&eni' lek!ija iz poku$aja i gre$aka ar'itekte i građevin!i sada mogu da koriste

te'nologiju da uka(u gde i za$to je zgrada podlo(na in%iltra!iji vlage. /ko 1.000 ljudi jepreuzeoWUFI program stvoren od strane nema&kog 8raun'o%er instituta zajedno sa ameri&kom

9a!ionalnom la"oratorijom /uk *id( koja pripada 6inistarstvu energetike S-:a. un so%tverski

paket +2.00 ameri&ki' dolara ;u%i:pro.!om, poma(e korisni!ima da projektuju o"jekte koji mogu da

izdr(e vremenske uslove koji su spe!i%i&ni za datu loka!iju. -lat izra&unava svakog sata osetljivost i

ranjivost zgrade na osnovu pose"ne izlo(enosti %aktorima okoline kao $to su vetar ki$a sun!e

vlaga i temperatura u određenom podru&ju. <U8= takođe razmatra %luktuirajuće uslove unutra$njosti

zgrade gde stanari u(ivaju u tu$iranjima pode$avaju termostate i otvaraju prozore između ostali'

stvari koje se svakodnevno de$avaju u "ilo kojoj kući.

So%tver poma(e u otkrivanju koji će materijali i postup!i instala!ije izdr(ati vlagu koja se generi$e

z"og vremenski' uslova i pona$anja ukućana. >ori$ćenje spe!i%i&ni' podataka za zgradu i njeno

okru(enje zna&i da će izlazni poda!i zaista odgovarati stvarnim uslovima projekta ka(e -'il

>aragiozis koautor programa WUFI . 9e unosite pret:postavke. >oristite stvarna opterećenja.

So%tver otkriva kako će vlaga temperatura i drugi %aktori uti!ati na svaki spolja$nji zid svake so"e na

svakom spratu o"ja$njava >aragiozis. =n%orma!ija omogućava korisni!ima da ispitaju metriku

od"rane od vlage svakog proizvoda koji su navedeni : kao i da postanu vrlo spe!i%i&ni prilikom

oda"ira materijala. 9a primer umesto da identi%ikuje samo * vrednost izola!ionog proizvoda a



ostavljajući tip materijala i "rend proizvoda izvođa&u ar'itekte mogu da insistiraju na izola!iji od

stakleni' vlakana spe!i%i&nog proizvođa&a i to na osnovu nji'ovog znanja o tome kako se taj

proizvod pona$a u vla(nom okru(enju.

>ompanija Bensonwood Homes takođe istra(uje e%ekte vlage u stam"enim zgradama ali je njen

%okus na vodi koja dolazi iz unutra$nji' izvora. o$to su pre%a"rikovane drvene strukture ove

kompanije prakti&no 'ermeti&ne vlaga iz sve(e %ar"e u enterijeru zidova gipsani' plo&a pa &ak i

znojavog podizvođa&a te(i da se zadr(i unutra. #aro"ljena para mo(e da izazove kod drveni'

proizvoda kao $to su podovi i stolarija da se pro$iruje i skuplja $to dovodi do prekomerni' pukotina

u samim materijalima.

>ompanija Bensonwood Homes se udru(ila sa istra(iva&ima sa r(avnog koled(a u >inu +Keene

State College, S-. 9akon $to je pre%a"rikovani zid krov i podni sistem kompanije Bensonwood

Homes postavljen studenti su kori$ćenjem mera&a vlage i "e(i&ni' senzora na svaki' sat vremena

o&itavali vrednosti sadr(aja vode vla(nosti i temperature u spolja$njim i unutra$njim komponentama

zgrade tokom !elokupne izgradnje kuće.

=stra(ivanje kompanije Bensonwood Homes i r(avnog koled(a u >inu je delimi&no zaklju&ilo da

izliveni "etonski temelji unutra$nji opekarski elementi i vla(ni postup!i gradnje dodaju dovoljno

vlage u o"jektima da izazove krivljenje drveta. ?ans or$i! +Hans Porschit , $e% projektnog

menad(menta ka(e da je istra(ivanje dovelo do toga da preduzeće eksperimenti$e sa te'nikama za

u"rzavanje su$enja +kroz upotre"u komer!ijalni' odvla(iva&a vazdu'a na primer, kao i uvođenje

manje vlage u zatvorenom prostoru re!imo primenom samo dva sloja "oje umesto tri.

>ompanijaBensonwood Homes će ponaviti istra(ivanje po drugi put.



re!izno određivanje izvora prodora vode i vlage je od su$tinskog zna&aja za re$avanje i

spre&avanje pro"lema ka(e građevinski inspektor @ilijam eker +Wiliam !ec"er , vlasnik

kompanije!ec"er Home Ser#ices. /n koristi in%ra!rvene kamere za detek!iju prodora vode i

vazdu'a. 9einvazivna te'nika je e%ikasna tokom izgradnje i kada se vlasni!i o"jekata o"rate za

pomoć jer (ele da smanje svoje ra&une za struju ka(e on.

)ermogra%ija na primer mo(e da vam uka(e na ta&no mesto na zidu gde se vlaga pojavila z"og

temperaturne razlike "ez potre"e da otvarate zid kako "i na$li pro"lem. 6eđutim izvođa& radova sa

vlagomerom mo(da nije u stanju da %izi&ki pristupi takvoj loka!iji ka(e eker. U svom iskustvu

dodaje on krovovi koji !ure i vodovodne !evi su u pola slu&ajeva krivi za zalutalu vlagu unutar

o"jekta. ruga polovina poti&e od vla(nosti koja ulazi preko potkrovlja kroz otvore za prozore il i

izduvne ventilatore u kupatilu koji ne di'tuju do"ro.

-r'itekta (e" Brajt'aupt +$e% Breitha't , vlasnik "iroa $e% !esign(Bild iz Sjedinjeni' -meri&ki'

r(ava ka(e da pronala(enje izvora !urenja mo(e da "ude pro"lemati&no. /n poziva ar'itekte da

pregledaju svoje projekte tokom perioda izgradnje. )okom izgradnje stam"eni' A poslovni' o"jekata

retko je videti da ar'itekte vr$e inspek!iju ka(e on. -li kada znate da izvođa& postavlja limene

op$ivke re!ite mu da (elite da i' vidite. )o je jedna od najednostavniji' stvari koju mo(ete dauradite a koja će vam dugoro&no spasiti gomile nov!a i vremena.

>aragiozis predviđa da će inkorporiranje nauke o gradnji i materijalima i napredne te'nologije u

potrazi za kontrolom vlage na kraju postati svakodnevna praksa. 6eđutim re$enje koje on

preporu&uje do tada se mo(e odnositi podjednako i na studente i pro%esional!e3 /"razovanje

o"razovanje o"razovanje.



%ako se voda kreće kroz objekte

@oda ulazi kreće se kroz i van zgrada na &etiri na&ina koja ćemo razmotriti po redosledu uklju&eni'

koli&ina : ovaj redosled nam poma(e da podesimo prioritete pri upravljanju vodama u

građevinarstvu.

Slede &etiri na&ina3

&. 'bjedinjena voda : ki$a slivovi i drugi tokovi : koji su vođeni primarno od strane gravita!ije ali i

od strane vetra i razlike u pritisku. /"jedinjenom vodom se na spolja$njosti zgrade upravlja

kretanjem i usmeravanjem vode na dole sa i od o"jekta. Unutra upravljamo o"jedinjenom vodom

tako $to spre&avamo vodovodno !urenje i kondenza!iju.

(. %apilarna voda se kreće pod tenzijom kroz porozne građevinske materijale ili kroz uske kanale

između građevinskog materijala koji deluju kao slamke. rimarne od"rane su kapilarni prekidi na

odgovarajućim mestima kao $to su između temelja i "ilo kog materijala osetljivog na vlagu +kao

drvo, koji se nalazi na njemu.

). Vlaga koja se transportuje vazduhom se prenosi u ili van zgrade putem !urenja vazdu'a.

@azdu' se kreće kroz rupe u omota&u zgrade teran od strane razlike pritiska z"og vetra e%ekta

dimnjaka +iliti !uga, ili me'ani&ke ventila!ije. >ada vazdu' nagomilan vlagom udari u 'ladnu

povr$inu unutar omota&a zgrade mo(e doći do kondenza!ije.

9a primer vla(ni letnji vazdu' mo(e "iti uguran od strane povetara!a preko teni&ki' rupa kanala i

ulaza u %asadnu o"logu. >ada taj vazdu' stigne do zadnje strane zida o'lađenog klimatiza!ijom

vlaga se kondenzuje na njega. edan od na&ina na koji se "ranimo od vlage koja se transportuje

vazdu'om jeste tako $to spre&avamo !urenje vazdu'a sa kontinuiranom vazdu$nom "arijerom.



*. +iuzija pare je kretanje vode kao gasa kroz materijal u skladu sa razlikama u relativnoj vla(nosti

ili pritiska pare. #amislite taj isti topli letnji dan sa olujom koja vla(i spoljne !igle. Sun!e izlazi greje

!igle i voda isparava kroz te !igle u zgradu.

/grani&avanje kretanja pare je ma& sa dve o$tri!e3 iako mi mo(da (elimo da kontroli$emo kretanje

pare unutar o"jekata tre"ali "i smo da "udemo mnogo vi$e zainteresovani kako paropropusnostgrađevinski' materijala i sklopova omogućava kretanje pare van o"jekata. =ako se delovi o"jekata

mogu pokvasiti "ilo kojim od ova &etiri na&ina jednom kada voda uđe glavni na&in na koji ona mo(e

da izađe je di%uzijom.

/no $to tera paru u o"jekte jeste klima i sezonske promene3 para iz unutra$njosti zagrejani'

o"jekata tokom zime i van 'lađeni' zgrada tokom leta. 6oramo da iz"alansiramo ograni&enja ovog

klimatskog i sezonskog pokreta pare u o"jekte sa određenim dopu$tanjima propusta pare u neke od

materijala. /vo se o"avlja sprovođenjem analize pro%ila pare ili putem 'igrotermalnog modelovanja.

=zola!ija ograni&ava protok toplote $to zauzvrat smanjuje sposo"nost isu$ivanja vla(ni' sklopova

zgrada. -ko koristimo dosta izola!ije moramo upravljati kretanjem vlage sa jednakim intenzitetom.

Documents

Kako Pobjediti Vodu u Gra