263

R A T N A P R O Š L O S T N A Š I H N A R O D A

KNJIGA DEVEDESET TREĆA

M O N O G R A F I J E J E D I N I C A N O V I P O J U G O S L A V I J E

KNJIGA SESTA

U R E Đ I V A Č K I O D B O R

gene ra l -po tpukovn ik BOŠKO ĐURICKOVIC, gene ra l -po tpukovn ik B R A N K O BOROJEVIC, g e n e r a l - m a j o r ALEKSANDAR VOJINOVIC, gene r a l - ma jo r BRANKO PEROVIC, g e n e r a l - m a j o r F A B I J A N TRGO, g e n e r a l - m a j o r u penz. MESUD HOTIC, g e n e r a l - m a j o r u penz. MILUTIN PEJANOVIC, p u k o v n i k AHMET DONLAGIC, p u k o v n i k , VIKTOR KUCAN, p o t p u k o v n i k u penz. LAZA BOGESKI i p u k o v n i k VLADO STRUGAR — odgovorn i u r e d n i k

U R E D N I K — R E D A K T O R

p o t p u k o v n i k RADOMIR PETKOVIC

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD

M I L A N N . Z O R I Ć

XII I K R A J I Š K A B R I G A D A

B E O G R A D , 1 9 6 8 .

U V O D

Prema popisu stanovnšitva od 15. marta 1931. godine1

ključki srez, u kome je u proleće 1943. godine formiran Ribnički NOP odred, koji je docnije prerastao u 13. KNOU brigadu, imao je 37.288 stanovnika. Od toga je bilo 24.814 Srba, 10.901 muslimana, 1.543 Hrvata i 35 ostalih. Od 1931. godine do početka drugog svetskog rata broj stanovnika je nešto porastao. Godišnji priraštaj stanovništva, prema po-dacima Državnog statističkog zavoda 1939. godine, iznosio je 2%. Polazeći od toga, stanovništvo ključkog sreza za de-set godina, od 1931. do 1941. godine povećalo se za 7.457 i iznosilo je ukupno 44.745. Od toga je bilo 29.776 Srba, 13.081 muslimana, 1.851 Hrvata i 41 ostalih.

Proglašenje tzv. Nezavisne Države Hrvatske (NDH) iz-vršeno je 10. aprila 1941. godine. Odmah iza toga došlo je do uspostavljanja ustaške vlasti na teritoriji koju je obu-hvatala NDH. To je učinjeno i u ključkom srezu. Usled opšte slabosti ustaške vlasti u početku i heterogenosti sta-novništva sreza potpuna kontrola teritorije sreza nije mogla biti odmah uspostavljena. Od rasporeda stanovništva na teritoriji sreza zavisilo je uspostavljanje i efikasnost ustaške vlasti. Kod većine muslimana Saničke doline Pave-lić je »u početku imao naj jače uporište.«2 Isto tako i u dru-

1 Đorđe Pejanović: Stanovništvo Bosne i Hercegovine, Srpska akademija nauka, Beograd 1955.

U mojoj knjizi »Ribnički partizanski odred« na devetoj strani, stav drugi, omaškom je navedeno da je popis stanovništva izvršen 1935. godine. Popis je izvršen 15. 3. 1931. godine. Zbog tog priraštaj , kako je tamo prikazan, ni je tačan, jer je uzeto 6 umesto 10 godina.

2 Izveštaj sekretara Oblasnog komiteta K P J za Bosansku k ra -jinu od 12. XI 1943. godine, Zbornik dokumenata i podataka o na-

5

gim mestima ustaše su našle svoje uporište, to im je omo-gućilo da uspostave svoju vlast.

Odmah po uspostavljanju ustaške vlasti u svim me-stima došlo je do nečuvenih zločina nad srpskim stanov-

SREZ: K L J U Č

Skica p r eds t av l j a s t a n j e u 1940. godini .

2) U K l j u č k o m srezu p r e u s t a n k a bi le su opš t ine : Ribnlčka , Si tnička, K l j u č k a , Sanička i Vrhpo l j ska .

6

ništvom.3 Ustaše su vršile masovna ubi janja. Tako, na pri-mer, u selu Pištanici i Kopljenici pobile su sve muškarce Srbe. U Bravskom su samo za jedan dan spalile u dve kuće 217 lica, a u Ključu3" i obližnjim selima pobile ne-koliko stotina lica.

*

U Ključu i selima oko njega, pred ustanak nije po-stojala organizacija KPJ,4 ali je stanovništvo posedovalo borbene tradicije, stečene u borbama za opstanak još od 15. veka. Zahvaljujući, pored ostalog, i tome bilo je sprem-no da se suprotstavi svakom nasilju pa i ustaškom.

Pod npeosrednim uticajem događaja u Drvaru od 27. jula 1941. godine u Ključkom srezu je došlo do oružanog ustanka protiv ustaša i ustaške vlasti. Ustanici su 1. av-gusta napali žandarmerijsku stanicu Gornji Ribnik5, a za-tim ustaška uporišta u selima: Velije, Rastoka, Zablaće, Velečevo i Dubočane. Iz ovih uporišta ustaše su pobegle u Ključ. Ustanici su zauzeli položaje prema Ključu. Na području Ribnika formirano je 5. avgusta pet ustaničkih če-

rodnooslobodilačkom ra tu jugoslovenskih naroda, tom IV, knjiga 19, broj dokumenta 50, s t rana 172. (U dal jem: Zbornik, IV, 19, 50, 172).

Posle prvog svetskog ra ta izvršena je agrarna reforma. Musli-manima begovima oduzeta je zemlja, a izvesna kompenzacija data im je u novcu. Međutim, oni t ime nisu bili zadovoljni. Uz to došlo je do ukidanja i drugih povlastica, vezanih za zemlju. Delovanje političkih part i ja , na čijem čelu su bili predstavnici versko-nacio-nalnih grupa, još više je slabilo jedinstvo naroda i raspaljivalo šovinističke strasti. Dolaskom ustaške vlasti, muslimani su se našli u situaciji da su im svakom prilikom delili epitete »najboljih Hrva-ta«. To sve muslimane ni je oduševljavalo, jer se nisu osećali Hrva-tima — hteli su da ostanu ono što jesu — muslimani. Ustaška vlast vraća oduzetu zemlju bivšim vlasnicima da bi ih vezala za sebe.

Za predsednika sreza Ključ postavljen je Mašo Kulenović, pravnik iz Kulen-Vakuf a, a za ustaškog logornika sreza — Sulej-man Cerić, geometar iz Bos. Novog. Pored toga, vrhovni verski muslimanski poglavar reis-ul-ulema zauzima blagonaklon stav prema ustaškoj vlasti da bi doprineo što jačem vezivanju musliman-skih masa za ustaški pokret (»Hrvatska Krajina« od 18. 5. 1941. go-dine). U izjavi ovom listu reis-ul-ulema je rekao da je on još pre više godina došao do zaključka da su muslimani u Bosni Hrvati i da je on o tom pisao. Ovi i još neki drugi činioci bili su presudni za stav muslimana prema ustaškom pokretu.

3 Saopštenje Operativnog štaba NOV i POJ za Bosansku k ra -jinu od 1. 8. 1942. godine o oslobođenju Glamoča, Ključa, Sanice, Ramića i Biljana, Zbornik, IV, 6, 75, 175. Dopis 1. kraj iške brigade

7

ta. Uspostavljena je komanda i zavedena bolja disciplina. Ustaničkim četama određen je komandant i inspektor.6

Ova komanda nazivala se: Štab partizanskih odreda Rib-nik.7

Čete Štaba partizanskih odreda Ribnik vodile su bor-be za odbranu Ribnika i Crkvenog, koje je nepri jatel j če-sto napadao. Isto tako ove ustaničke čete uzele su uče-šća i u borbama sa ustašama pukovnika Fran je Lukca, koji se preko Mliništa pokušao probiti u Glamočko polje i nastupati ka Drvaru radi zauzimanja naše slobodne teri-torije.

Prodor italijanskih snaga u Drvar 25. 9. 1941. godine nametao je potrebu promene vojne organizacije i takti-ke ustaničkih snaga. Zbog toga odlučeno je da se izvrši reorganizacija. Formirana su, početkom novembra 1941. godine tri odreda: 1, 2, i 3. krajiški NOP odred. Tada je od jedinica Štaba partizanskih odreda Ribnik formiran Rib-nički bataljon, koji je ušao u sastav 3. krajiškog odreda.

Dolaskom italijanskih jedinica 13. 10. 1941. godine u Ključ i 16. 10. u Mrkonjić-grad, nastaje nova situacija u ustaničkim jedinicama. Tako je došlo do ozbiljnog previ-ran ja u 3. krajiškom odredu. Uroš Drenović, tadanji za-menik komandanta 3. krajiškog odreda, na rečima je i da-lje bio za saradnju sa partizanima, ali je potajno radio na razbi janju jedinstva i s tvaranju četničkih jedinica. Na pi tanju odnosa prema I tali j anima borba se zaoštravala i

od 29. 7. 1942. godine, Arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA kuti ja 787, broj registra 11. (U dal jem: Arhiv VII, k. 787, br. reg. 11). Na-ređenje Štaba 1. kraj iške brigade od 30. 7. 1942. godine za napad na Sanicu, Arhiv VII, k. br. reg. 9.

3a »U Ključu je, po sjopstvenom ustaškom priznanju u javnom saopštenju pobijeno oko 1.700 ljudi, koji su likvidirani u tamošnjoj osnovnoj školi, a delom na obali Sane«. (Državna komisija za u tvr -đivanje zločina okupatora i nj ihovih pomagača, knjiga Saopštenja broj 66-93, Saopštenje 85, s trana 799).

4 Izveštaj sekretara Oblasnog komiteta K P J za Bosansku k ra -j inu od 4. 10. 1941. godine, Zbornik, IV, 2, 8, 30.

5 Izveštaj o s tanju na području 3. oružničke pukovnije od 26. 7. do 6. 8. 1941. godine, Arhiv VII, k. 1, br. reg. 23/2—31.

6 Dopis zamenika komandanta partizanskih odreda za Bosan-sku kra j inu od 15. 9. 1941. godine, Zbornik, IV, 1, 144, 320.

7 Naređenje Štaba Drvarske brigade od 18. 9. 1941. godine, Zbornik, IV, 1, 172, 386.

8

došlo je do previranja i u Ribničkom bataljonu. U njemu je bilo ljudi koji nisu bili zato da se napadaju Italijani. Vršen je uticaj na Štab Ribničkog bataljona i borce. Zbog toga je jedna četa (Vrbljanska) napustila položaje i n jen veći deo prešao je na stranu četnika.8

Krajem februara 1942. godine jedan vod Bravske če-te9 došao je u selo Jarice, kod Ključa, u kom su bili I ta-lijani. Tu je postavio zasedu. Italijani su pošli u šumu po drva i naišli na zasedu. Partizani su tom prilikom ubili oko 20 italijanskih vojnika i 13 zarobili. Italijani su za odmaz-du bombardovali Ribnik. To su kolebljivi elementi isko-ristili pa su se odnosi u bataljonu još više zaoštrili. Tada je izvršen pritisak na komandanta bataljona pa je on u prvoj polovini marta otišao u Ključ na pregovore sa Ita-li j anima. Italijani su postavili zahteve: da se mora menja-ti Štab bataljona, obezbediti komunikacija Ključ — Sanski Most, izvini ti se zbog napada na nj ih u selu Jaricama i vratiti zarobljene vojnike sa opremom i naoružanjem.10

U drugoj polovini februara 1942. godine održana je oblasna parti jska konferencija u Skender-Vakufu, pa je

8 Izveštaj sekretara Okružnog komiteta za Ja jce od 18. 10. 1941. godine do 20. 2. 1942. godine, Zbornik, IV, 3, 76, 216. Drenović je svoj batal jon proglasio četničkim i nastojao je da za četnike prido-bi je i druge ustanike. Međutim, nije cela Vrbljanska četa prešla na s tranu četnika, kako to stoji u izveštaju Okružnog komiteta.

0 U Bravskoj četi 5. krajiškog odreda u to vreme došlo je do previranja . U n jo j su se nalazila dvojica ljudi, koji su došli, preko istočne Bosne, iz Srbi je (Zbornik, IV, 3, 93, 290). Obojica su bili ro-dom iz Bravskog, poznavali su l jude i odmah su počeli raditi na tom da se ne napada ju Italijani. Usled njihovog rada u četi je došlo do podvojenosti. I tal i jani su neometano saobraćali cestom gde je ta četa bila na položajima. Četa je počela da ne priznaje nadležnost u komandovanju ni Prvog ni Petog krajiškog odreda i počela se ori-jentisati ka Ribničkom bataljonu. I u komandi čete došlo je do podvojenosti i razoružani su neki partizani, pripadnici part i jske organizacije.

Međutim, do preokreta je došlo kad je komandi čete od strane Štaba 5. krajiškog odreda oštro ukazano na držanje i posle toga na-padnuti su I tal i jani na Jaricama. U napadu na I tal i jane učestvovala su obojica pomenutih l judi i jedan je u toj borbi poginuo. Drugi, Dušan Ožegović, ostao je u Bravskoj četi i poginuo je kao zamenik komandanta batal jona 3. kraj iške proleterske brigade u 4. nepr i ja-tel jskoj ofanzivi.

10 Izveštaj Štaba 1. krajiškog odreda od 19. 3. 1942. godine, Zbornik, IV, 3, 116, 339.

9

odlučeno da se povede odlučna borba protiv četnika, da se pristupi formiranju udarnih četa i da se na teritoriji 1. i 3. krajiškog odreda formira još po jedan odred. Ribnički bataljon je i dalje ostao u sastavu Trećeg krajiškog odre-da i izložen je bio uticaju jake propagande u cilju nena-padanja Italijana.

Zbog takvog stanja u 3. krajiškom odredu Operativni štab za Bosansku kraj inu formirao je Udarni bataljon od jedinica 1, 3. i 5. krajiškog odreda. Bataljon je imao 800 boraca i bio je naoružan, pored pušaka, sa 60 puško-mitraljeza. Udarni bataljon je prvih dana aprila 1942. go-dine stigao u Ribnik, gde su se nalazile neke jedinice Rib-ničkog bataljona. Tada su razoružani neki borci Ribnič-kog bataljona. Posle izvesnog vremena ovim borcima vra-ćeno je oružje i oni su ostali kao partizani u bataljonu.

Pod pritiskom ustaničkih snaga Italijani su počeli na-puštati garnizone u Bosanskoj krajini. Tako su kra jem ap-rila 1942. godine napustili Mrkonjić-grad i krenuli za Ključ. Iz Sanskog Mosta u to vreme krenuli su prema Ključu. Iz Ključa su se 4. 5. 1942. godine počeli povlačiti prema Bosanskom Petrovcu. Partizani su ih napadili i onemogućavali povlačenje. Oštre borbe vođene su u Brav-skom i Janji l ima. Partizani su uspeli da zadrže i tali jan-ske jedinice nekoliko dana i naneli su im osetne gubitke.11

Povlačenjem italijanskih trupa iz Mrkonjića i Ključa stvorena je nova situacija, posebno za četnike. Oslabljene su i pozicije ustaško-domobranskih snaga. Neposredno pred povlačenje Italijana, 27. 4. 1942. godine, četnički ko-mandant Uroš Drenović došao je u Mrkonjić i ponudio ustaško-domobranskoj komandi »prekid neprijateljstava«, odnosno sporazumeo se s njom o zajedničkoj borbi protiv partizana.12 Ovim sporazumom četnici su pokazali pravo lice, ali su postali agresivniji i počeli su vršiti, sami ili za-jedno sa ustašama i domobranima, napadati partizane.

11 Izveštaj 5. krajiškog odreda od 20. 5. 1942. godine, Zbornik, IV, 5, 26, 81. Izveštaj 1. krajiškog odreda broj 662 42 o vojnim akci-jama i političkom radu. Zbornik, IV, 5, 16, 54.

12 Dnevno izvješće Glavnog stožera Ministarstva hrvatskog do-mobranstva za 30. 4. 1942. godine, Zbornik, IV, 4, 136, 353. Izveštaj Operativnog štaba za Bosansku kra j inu od 13. 5. 1942. godine, Zbor-nik, IV, 5, 12, 36.

10

Međutim, povlačenje Italijana iz Mrkonjić-grada i Ključa pospešilo je i sređivanje stanja u Ribničkom bataljonu.

Operativni štab za Bosansku kraj inu postavio je 5. 5. 1942. godine političkog komesara Ribničkog bataljona i dao mu zadatak da čete aktivira i, u prvom redu, sredi voj-nički.13 Međutim, četnici su vršili pritisak na Ribnički ba-taljon, pa je komesar bataljona tražio od 5. krajiškog od-reda da tamo uputi jednu svoju četu radi čišćenja terena od četnika. Ali, pomoć ni je odmah upućena i oko 200 čet-nika sa jednom četom domobrana, 29. 5. 1942. godine iz više pravaca napadalo je Ribnik.14 Borba je vođena dva da-na i četnici su imali nameru da razoružaju Ribnički bata-ljon. Noću 30/31. 5. 1942. godine u Ribnik su stigle dve čete 1. bataljona 5. krajiškog odreda i nepri jatel j je odustao od napada na Ribnik, ali je uspostavio vezu sa Ključem i obez-bedio saobraćaj komunikacijom Mrkonjić-grad — Čađavi-ca — Banjaluka.15

Dvadeset petog maja 1942. godine italijanske jedini-ce povukle su se iz Petrovca, a iz Drvara 1. 7. 1942. godine. Ovim je stvorena dosta velika slobodna teritorija i oslo-bođene znatne snage za dejstvo na drugim mestima radi širenja slobodne teritorije. Ali, uspešno širenje slobodne teritorije zavisilo je od oslobođenja Ključa i doline gornjeg toka reke Sanice. Ta teritorija bila je duboko uvučena iz-među slobodne teritorije i sela na desnoj strani Sane: So-kolova, Kozice i Tramošnje, koja su bila naklonjena NOP-u. U Sokolovu pod oružjem nalazila se jedna četa koja je bila relativno pasivna i ograničila se na odbranu sela od ustaša. Oslobođenjem Ključa i Sanice stvorila bi se mogućnost za mobilizaciju l judstva na desnoj strani Sa-ne. I sa ekonomskog stanovišta područje Ključa i Sanice bilo je vrlo važno jer su u to vreme prispevale velike ko-ličine žitarica za žetvu.16 Zbog svega toga Operativni štab

13 Izveštaj politkomesara Ribničkog batal jona od 11. 6. 1942. godine, Zbornik, IV, 5, 79, 228.

14 Izveštaj politkomesara Ribničkog batal jona od 31. 5. 1942. godine, Zbornik, IV, 5, 48, 131.

15 Izveštaj Zapovjedništva 3. domobranskog zbora od 10. 6.1942. godine, Zbornik, IV, 5, 156, 412.

16 Dopis Štaba 1. kraj iške brigade od 3. 8. 1942. godine, Arhiv VII JNA, k. 787, br. reg. 12.

11

za Bosansku kraj inu doneo je odluku da izvrši napad na Ključ i Sanicu. Pre ovoga Ribnički bataljon je izuzet iz sastava 3. krajiškog odreda i zadržan pod neposrednom komandom Operativnog štaba za Bosansku krajinu.17

U napadu na Ključ i sela u Saničkoj dolini, pored os-talih jedinica, učestvovao je i Ribnički bataljon. Njegove čete, pošto su dobro poznavale teren, pridodate su drugim jedinicama. Ključ je napadnut 28. 7. 1942. godine i oslo-bođen istog dana, pa su jedinice produžile napad na sela između Ključa i Sanice i Ključa i Vrhpolja. Zatim je na-padnuta Sanica, te je i ona oslobođena. Dve čete Ribničkog bataljona, sa dvema četama 1. bataljona 5. krajiškog odre-da, nastupale su prema Vrhpolju. Ovim jedinicama, pre-šavši na levu stranu Sane, pridružila se i četa Sokolovča-na, koja je bila naoružana u Sokolovu.

Oslobođenje Ključa i Saničke doline dalo je novi pod-sticaj širenju partizanskog uticaja na teren s desne strane Sane. Neprijateljske snage koje su branile pomenuta me-sta bile su potpuno razbijene i dobrim delom uništene, pa su time oslobođene jedinice NOV-a za dalje prodiranje prema Manjači. Napad na Ključ i Sanicu znatno je uticao na konsolidovanje stanja u Ribničkom bataljonu.

Odmah posle oslobođenja Saničke doline formirana je radna brigada za pr ikupl janje prispele letine. Ona je formirana, uglavnom, od ljudstva sa terena 5. krajiškog odreda.18 Angažovano je i ljudstvo iz Ribnika i drugih okolnih sela na pr ikupl janju letine u Ribničkoj dolini.

Oslobođenjem ključkog sreza, koji je tada skoro čitav oslobođen, nametnula se potreba s tvaranja novog odreda koji bi dejstvovao u ovom srezu.19 Tako je 17. 8. 1942. go-dine formiran 6. krajiški odred. U sastav 6. krajiškog od-reda ušao je Ribnički bataljon, 2. bataljon 5. krajiškog od-reda i bataljon »Zmijanje«, koji je tada formiran od de-lova bivšeg Manjačkog bataljona i čete koja se do oslobo-

17 Izveštaj 3. krajiškog odreda od 23. 7. 1942. godine, Zbornik, VI, 6, 54, 128.

18 Dopis Štaba 1. kraj iške brigade od 30. 7. 1942. godine Arhiv Istorijskog odeljenja CK SK BiH, dokumenat 99. Izveštaj 5. kra j i š -kog odreda od 6. 8. 1942. godine, Zbornik, IV 6, 86, 201.

19 Izveštaj Operativnog štaba za Bosansku kra j inu od 12. 8. 1942. godine, Zbornik, IV, 6, 96, 221.

12

đenja Ključa nalazila u Sokolovu.20 Teritorija na kojoj je trebalo da dejs tvuje 6. krajiški odred obuhvatala je pros-tor: Ključ — Vrhpolje — Sasina — Bronzani Majdan — Banjaluka —• reka Vrbas do Ja jca — Mrkonjić-Grad Glavni zadatak odreda je: očistiti Manjaču i okolinu Mrko-njića od četnika i prodirati prema Banjaluci. Formiranjem 6. krajiškog odreda na prostoru Ključa još više se razvio i pojačao politički rad u jedinicama i u pozadini.

Žetva i pr ibiranje letine bili su u punom jeku. Ali, ka-ko nije bilo oslobođeno Vrhpolje, na levoj strani Sane, ne-pri jatel j je imao obezbeđen mostobran i mogućnost da ugrožava skupl janje letine. Zbog toga su najpre 1. bata-ljon i dve čete Ribničkog bataljona 6. krajiškog odreda mogli da drže položaj prema Vrhpolju i obezbede radnu brigadu. Jedna četa Ribničkog bataljona nalazila se u Orahovljanima i Dolovima i obezbeđivala Ključ od prav-ca Banjaluke i Mrkonjić-grada.

Međutim, nepri jatel j je jačim snagama ometao skup-l jan je letine i rad na oslobođenoj teritoriji pa je, prema naređenju Operativnog štaba za Bosansku krajinu, tamo prebačen ceo Ribnički bataljon i jedna četa 3. bataljona 6. krajiškog odreda. Prema tome, skoro sve odredske snage posedale su položaje prema Vrhpolju u cilju zaštite radne brigade i sprečavanja nepri jatel ja u nastupanju prema Ključu.

Polovinom oktobra 1942. godine došlo je ponovo do reorganizacije jedinica Operativnog štaba. Tada je formi-rana Krajiška NOU polubrigada, a rasformiran 6. krajiški odred. U sastav Krajiške polubrigade ušao je Ribnički ba-taljon i 3. bataljon 6. odreda. Ovo je učinjeno najverovat-nije radi lakšeg komandovanja i vođenja borbe sa nepri-jatel jem koji je počeo vršiti sve ozbiljniji pritisak na pro-stor Ključa. Krajiška polubrigada je, uglavnom, zatvarala iste pravce i sprečavala prodor nepri jatel ja ka Ključu. Me-đutim, nešto docnije, Polubrigada je zatvarala pravce koji od Mrkonjića i Čađavice vode ka Ključu i to na liniji Di-mitor -— Klokotovac — Kobaš.21

20 Naređenje Operativnog štaba za Bosansku kra j inu od 17. 8. 1942. godine, Zbornik, IV, 6, 105, 239.

21 Dopis Operativnog štaba za Bosansku kra j inu od 29. 10. 1942. godine, Zbornik, IV, 7, 166, 332.

Dolazak proleterskih brigada u leto 1942. godine na prostor 3. krajiškog odreda osetno je uticao na raspolože-n je naroda ovog kra ja i na snažnije jačanje našeg uticaja na ovom prostoru.

Uporedo sa razvojem i jačanjem ustanka u Ribniku formirani su i narodnooslobodilački odbori. Njihov zadatak bio je — zbrinjavanje pozadine i pomaganje ustanicima. Oslobođenjem Saničke doline i Ključa na ta j teret došli su politički radnici sa terena 1. i 5. krajiškog odreda, pa se i u pogledu jačanja i usmeravanja rada novih organa vla-sti učinilo dosta.

Učvršćenjem organa narodnooslobodilačke vlasti i sređivanjem stanja u pozadini mnogo se doprinelo ured-nijem i organizovanijem snabdevanju jedinica.

*

Krajem decembra 1942. godine od Krajiške polubri-gade i dva bataljona 3. krajiškog odreda formirana je 7. krajiška brigada, pa je Ribnički bataljon ušao u n jen sa-stav. Jedno vreme brigada se zadržala na dotadanjim po-ložajima Polubrigade, oko Mrkonjića. Ali, pred IV nepri-jateljsku ofanzivu prebačena je na položaje prema Vrh-polju radi zatvaranja pravca Sanski Most — Vrhpolje — Ključ odnosno Sanski Most — Vrhpolje — Bos. Petro-vac.22 Docnije je povučena sa pomenutog pravca, dobivši zadatak da zatvori pravce koji od Banjaluke i Ja jca vode ka Mrkonjić-gradu, odnosno Čađavici i dalje slobodnoj te-ritoriji.23

Neprijatelj je, nastupajući od Banjaluke, potisnuo je-dinice 7. krajiške brigade i n jena tri bataljona povukla su se ka Podrašnici, dobivši zadatak da zatvore pravac Pod-rašnica — Mliništa na položajima jugozapadno od Pod-rašnice. Ribničkom bataljonu naređeno je da zatvori pra-vac Čađavica — Ribnik. Kad je Stab 7. krajiške brigade bio u Podrašnici, naređeno je da zamenik komandanta bri-

22 Izveštaj Štaba 1. bosanskog NOU korpusa od 21. 1. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 9, 100, 235. Izveštaj Štaba 5. kraj iške divizije od 23. 1. 1943. godine, Zbornik, IV, 9, 118, 272 i 273.

23 Izveštaj Štaba 5. kraj iške divizije od 8. 2. 1943. godine. Zbor-nik, IV, 10, 43, 85.

14

gade dođe u Ribnik i bude uz 2. bataljon. Nastupajući da-lje, nepri jatel j je potisnuo 7. kraj išku brigadu i ona se po-vukla prema Kupresu i ušla u sastav snaga pod neposred-nom komandom Vrhovnog štaba. Tako se Brigada odvo-jila od svoje divizije i 2. bataljona, koji je ostao na pravcu Ribnik -— Busije — Potoci.24

Potiskujući Ribnički bataljon, nepri jatel j je 28. 2. 1942. godine ovladao Ribnikom i Crkvenim i počeo na-padati poslednje položaje iza tih sela. Tada je u bataljon stigao zamenik komandanta 7. krajiške brigade iz Podra-šnice. Neprijatelj je ovladao i ovim položajima pa je ba-taljon, povlačeći se prema Potocima, 28. 2. 1943. godine na-veče prešao železničku prugu Mliništa — Potoci i zanoćio u šumi. Za bataljonom je nastupala Istočna grupa 7. SS--»Princ Eugen« divizije.25 Bataljon je tada imao oko 300 boraca.26

Kad je svanulo, Ribnički bataljon je krenuo prema s. Poljice, s. Preodac i dalje za s. Tičevo. U Tičevu se 3. 3. 1943. godine spojio sa snagama 4. i 8. krajiške brigade i pozadinskim delovima 5. krajiške divizije. Istog dana na-veče kolone Zapadne grupe 7. SS-divizije počele su od Dr-vara, preko Vidova Sela i Ljeskovice, izbijati na Tičevo.27

Noću između 3/4. 3. 1943. godine Ribnički bataljon je, sa jedinicama koje su se zatekle na Tičevu, krenuo u prav-cu s. Nuglašice i planine Šator.28 Čitavu noć t rajao je po-kret i 4. 3. 1943. godine oko 7 časova Ribnički bataljon sa

24 7. kraj iška brigada bila je u sastavu 5. kraj iške divizije i trebalo je da i dal je ostane u Kraj ini . Međutim, sticajem okolnosti ona je, izgubivši vezu sa svojom divizijom, ušla u sastav snaga uz Vrhovni štab. Tako je u Kraj in i ostao samo njen 2. (Ribnički) ba -taljon. Štab 5. divizije je nekoliko puta pokušavao uhvati t i vezu sa Štabom 7. brigade i naređivao joj da se vrati. Ali, je Vrhovni štab odlučio da ova brigada uđe u sastav Glavne Operativne Grupe.

25 Dnevni izveštaj nemačkog štaba za vezu pri Višoj komandi oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« od 2. 3. 1943. godine, Zbor-nik, IV, 11, 171, 332.

26 Zapisnik sa konferencije politkomesara 7. kraj iške brigade održane 16. 1. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 856, br. reg 1/1—5.

27 Dnevni izveštaj i talijanskog oficira za vezu pri Komandi ne-mačkih t rupa u NDH od 3. 3. 1943. godine, Zbornik, IV, 11, 177, 343.

25 Dnevnik komandanta 4. kraj iške brigade, Arhiv VII JNA, k. 2015, br. reg. 1/1.

15

ostalim jedinicama stigao je u s. Nuglašicu. Posle kraćeg odmora jedinice su krenule uz Šator-planinu u nameri da se preko Šatora prebace u planinski masiv Lunjevače, u pozadinu neprijatelja.

Sve jedinice koje su krenule iz s. Tičeva stigle su 4. marta u Šator i prikupile se u Međugorju. Namera je bi-la da se posle kraćeg odmora krene prema s. Popovići i da-lje s. Stekerovci. Ali samo neke od njih izvršile su pokret. Među jedinicama koje su tada krenule iz Sator-planine bi-la je i 3. četa Ribničkog bataljona, a ostale snage bata-ljona su ostale u Šatoru. U međuvremenu Nemci su stigli u selo Popoviće i onemogućili prebacivanje preko sela Po-povića u masiv Lunjevače.

Bez obzira na nepovoljne terenske uslove, vrlo visok sneg i veoma nisku temperaturu, neprijatelj je iz s. Popo-vići krenuo na Sator-planinu. Kako je Ribnički bataljon bio krenuo u pravcu s. Rore s namerom da se prebaci u Lunjevaču, došlo je do borbe u susretu sa delovima Istočne grupe 7. SS-divizije, koji su iz s. Popovići krenuli na Šator. Borba je trajala do u noć i bataljon je prekinuo dodir sa ne-prijateljem. Pokretom sa severozapadu izbegavao je dalji sukob, u nameri da produži pokret u pravcu s. Rore i pre-baci se u Lunjevaču planinu. Prekinuvši dodir sa neprija-teljem, bataljon se prikupio i krenuo prema Šatorskoj Li-sini. Pretrpeo je osetne gubitke u borbi, a i u pokretu po-sle borbe. Bila je velika hladnoća, sneg oko metar visok, pa je ljudstvo, iznureno neprekidnim borbama i pokretom, stradalo od zime.

U 8 časova 5. marta Ribnički bataljon je, izišavši iz Sator-planine, stigao u južni zaselak s. Rore. U ovo vreme njegova 3. četa, koja je krenula sa drugim jedinicama iz Sator-planine ranije, bila je u s. Poljice. U s. Rorama ba-taljon se odmarao do podne, a posle podne krenuo je za s. Poljice, gde je uspostavio vezu sa svojom 3. četom i zanoćio. U s. Poljice bataljon je ostao 6. marta, prenoćio i 7. marta krenuo za Ribnik. Istog dana stigao je u s. Bu-sije, gde je našao nešto hrane i prenoćio. Zatim je prešao u Ribnik i Crkveno i odmarao se nekoliko dana. Bataljon je tada imao oko 170 boraca.

Šesnaestog marta 1943. godine Ribnički bataljon je privremeno stavljen pod komandu 4. krajiške brigade »sa

16

zadatkom da sadejstvuje sa IV brigadom na pravcu ka Ča-đavici, da poruši komunikaciju Ključ—Čađavica i Čađavi-c a — Sitnica i postavi zasedu prema Ključu oko Zelina i na Sitnici, osiguravajući na ovaj način dalji pokret IV brigade.«29 Naime, Stab 1. bosanskog NOU korpusa je od-lučio da, između ostalih, 4. krajišku brigadu prebaci preko Vrbasa u centralnu Bosnu »radi učvršćenja našeg uticaja tamo, mobilizacije, ishrane, a i za to što je bivša oslobo-đena teritorija iscrpljena u l judstvu i hrani.''0 Krećući se prema Vrbasu, trebalo je da napadne i oslobodi Mrkonjić. Međutim, do ovoga nije došlo, jer je nepri jatel j odbacio snage 4. brigade i Ribničkog bataljona od komunikacije Sitnica — Mrkonjić31 i brigada je posle nekoliko dana pre-bačena na prostor Bosanskog Grahova. U prostoru Ribnika ostao je samo Ribnički bataljon, koji je polovinom aprila 1943. godine, preformiran u Ribnički NOP odred.32

29 Naređenje Štaba 5. kraj iške divizije od 16. 3. 1943. godine, Zbornik, IV, 11, 83, 148.

30 Izveštaj Štaba 1. bosanskog korpusa od 12. 3. 1943. godine. Zbornik, IV, 11, 64, 111.

31 Izveštaj Štaba 5. kraj iške divizije od 22. 3. 1943. godine, Zbornik, IV, 11, 117, 209. Dnevni izveštaj Nemačkog štaba za vezu pri Višoj komandi oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« za 20. i 21. 3. 1943. godine.

32 Ribnički batal jon je bio pod komandom 5. kraj iške divizije do 27. 4. 1943. godine, a od toga vremena nalazio se pod komandom 4. kraj iške divizije. Snage 5. divizije tada su se nalazile na prostoru Bosonski Petrovac—Bos. Grahovo—Glamoč, a 4. na prostoru Bihać —Bos. Krupa—Sanski Most.

2 13. k r a j i š k a b r igada 17

FORMIRANJE 13. KRAJIŠKE NOU BRIGADE

Posle IV nepri jatel jske ofanzive, koja se u Bosanskoj krajini završila 10. 3. 1943. godine, nepri jatel j je ostavio svoje garnizone u Bihaću, Bosanskoj Krupi, Sanskom Mo-stu, Banjaluci, Jajcu, Glamoču, Bosanskom Grahovu, Dr-varu, Petrovcu i Ključu. On je zadržao deo snaga na ne-kim važnijim komunikacijama, kako bi obezbedio saobra-ćaj između garnizona. Veze među garnizonima bile su ve-oma važne za nepri jatel ja i mogao ih je obezbediti jedino držanjem komunikacija. Zbog toga se nepri jatel j posle ofanzive uglavnom ograničio na držanje komunikacija.

Sve Krajiške brigade posle nepri jatel jske ofanzive nisu dugo ostale u Krajini . Stab 1. NOU bosanskog kor-pusa odlučio je da neke od nj ih prebaci u centralnu Bosnu radi učvršćivanja našeg uticaja, mobilizacije l judstva i is-hrane. Prebacivanjem tih jedinica u centralnu Bosnu, u Krajini su ostale sledeće kraj iške brigade: 6, 8, 9. i 10.1

Tako je Kraj ina »ostala sa dosta malim snagama, iznure-nim bolešću i glađu, koja je naročito bila teška u kra je -vima Glamoča, Kupresa i Jajca.«2 Ove četiri brigade bile su raspoređene: 6. se nalazila u Podgrmeču, 8. i 10. na pro-

1 Izeveštaj Štaba 1. bosanskog korpusa od 10. 5. 1943. godine. Zbornik, IV, 13, 49, 130.

2 Izveštaj sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku k ra -jinu od 12. 11. 1943. godine, Zbornik, IV, 19, 50, 164. Dopis Oblasnog komiteta K P J za Bosansku kra j inu od 30. 7. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 1965, br, reg. 21/1. Dopis Štaba 2. bosanskog korpusa od 6. 8. 1943. godine. Zbornik, IV, 16, 13, 34.

2 * 19

storu Bosanskog Grahova,3 a 9. oko Donjeg Vakufa.4 Pored ovih brigada u Kraj ini je bilo i nekoliko partizanskih od-reda, koji su bili pod komandom 4. krajiške i 10. divizije. Takav formacijski sastav divizije otežavao je izvođenje us-pešnih akcija i pravilno rukovođenje jedinicama.5

U vezi sa tim Štab 2. NOU bosanskog korpusa u prvoj polovini avgusta izvršio je reorganizaciju svojih jedinica. Ispod komande 4. kraj iške divizije izuzeo je Kozarski, Pod-grmečki, Ribnički i Drvarsko-petrovački NOP odred i sta-vio ih pod komandu Grmečke operativne grupe, koju je tada formirao.6 U vezi sa ovim promenama izvršeno je pomeranje 6. krajiške brigade iz Podgrmeča i ona je 10. avgusta stigla u Ribnik, s ciljem napada na četnike na prostoru Mrkonjić — Manjača.

Do juna 1943. godine na prostoru Mrkonjić — Manjača nalazili su se četnički odredi »Kočić« i »Kralj Petar II« i četnički puk »Manjača.« Međutim, 3. 6. 1943. godine odr-žana je konferencija četničkih komandanata u Han-Koli-ma, kod Banjaluke.7 Tada jer odlučeno da se formira Bo-sansko-krajiški četnički korpus, u koji su ušli pomenuti odredi i puk »Manjača«, ali ne u prvobitnom sastavu. Re-šeno je da se od nj ih formiraju tri brigade, svaka od po 3—5 bataljona trojnog sastava. To je izvršeno, a polovi-nom jula iste godine formirana je i 4. četnička brigada od dvaju bataljona 2. brigade »Zmijanje«. Četnici su formi-rali i tzv. rezervne brigade s ciljem da se, popisom i ras-poredom sposobnog ljudstva, organizaciono pripreme nove jedinice, a naoružavanje bi se izvršilo docnije.

U prostoru Banjaluka — Sanski Most — Dragnić Po-dovi tada je bilo oko 1.500 aktivnih četnika i oko 10.000

3 Izveštaj Štaba 8. kra j iške brigade od 13. 8. 1943. godine, Zbor-nik, IV, 16, 27, 82. Izveštaj Štaba 10. kra j iške brigade od 6. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 16, 45.

4 Izveštaj Štaba 10. divizije od 3. 8. 1943. godine, Zbornik, IV 16, 7, 21.

5 Izveštaj Štaba 2. bosanskog korpusa od 20. 8. 1943. godine, Zbornik, 16, 57, 163. Direktiva Vrhovnog štaba od 10. 8. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 456, br. reg. 13/2—2.

6 Naredba Štaba 2. bosanskog korpusa od 12. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 21, 56.

7 Zapisnik sa konferencije četničkih komandanata održane 3. 6. 1943. godine u Han-Kolima, kod Banjaluke, Arhiv VII JNA, BH-V-9627.

20

sposobnih muškaraca popisanih u rezervnim brigadama.8

Pod komandom popa Momčila Dujića bilo je oko 3.000 ak-tivnih četnika. Dujićevi četnici održavali su vezu sa čet-nicima Uroša Drenovića i često se borili protiv partizana na prostoru Bosanske krajine, pa su i oni za jedinice 2. NOU bosanskog korpusa predstavljali opasnost.9

Jedinice 2. NOU bosanskog korpusa, kad su se odmo-rile, sredile i organizovale posle IV neprijateljske ofan-zive, počele su da vrše uspešne napade na komunikacije a i na neke gradove. Zahvaljujući toj aktivnosti, nepri ja-telj je bio primoran da napušta neka svoja uporišta. Tako su neprijateljske jedinice 8. avgusta 1943. godine napu-stile Ključ i Mrkonjić i povukle se u Banjaluku.1 0

Neprijatelj je zadržao svoje jedinice u Banjaluci, San-skom Mostu, Vrhpolju, Petrovcu i Travniku, i prostor iz-među tih mesta bio je delom slobodan, a delom kontro-lisan od strane četnika. Sada je osnovni zadatak jedinica 2. NOU bosanskog korpusa bio — uništenje četnika, pa su odmah i preduzete odgovarajuće mere u tom smislu.

Četvrta kraj iška divizija je dobila zadatak da napa-dne četnike na prostoru Mrkonjić — Manjača, t j . četnike Drenovićevog korpusa. Ribnički NOP odred stavljen je pod njenu komandu, pa je, zajedno sa 6. i 8. krajiškom brigadom, uzeo učešća u izvršenju zadatka divizije.11 Od-red je, još pre dolaska 6. i 8. brigade, krenuo prema Sit-nici, gde se 14. avgusta sukobio sa četnicima i izbacio ih iz Sitnice.12

Pre toga Ribnički odred je imao znatnih uspeha. Uzev-ši učešće u napadu na Ključ 18. 7. 1943. godine, jedinice Odreda ubile su 20 neprijateljskih vojnika, oko 40 ranile

8 Pregled brojnog s tanja aktivnih i rezervnih jedinica Ko-mande Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 14. 12. 1943. godine, Arhiv VII JNA, BH-V-10473. Ovaj pregled je napravl jen tri meseca docnije, no, bez obzira na to, može se smatrat i da je s tanje bilo pri-bližno i u avgustu iste godine.

9 Izveštaj sekretara Oblasnog komiteta K P J za Bosansku kra-jinu od 12. 11. 1943. godine, Zbornik. IV, 19, 50, 165.

10 Izveštaj Ministarstva unut rašn j ih poslova NDH od 17. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 199, 498.

11 Izveštaj Štaba 4. kra j iške divizije od 20. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 58, 165.

12 Izveštaj političkog komesara 4. kraj iške divizije od 14.8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 32, 92.

21

i preko 100 zarobile. Zaplenile su oko 80 pušaka, 1 puško-mitraljez, 2 teška mitraljeza, 3 durbina, 2 foto-aparata, 2 pisaće mašine, 50 kg soli, 100 kg šećera, oko 50.000 cigare-ta i oko 50 konja. Zaplenjene su i 4 haubice,13 više puša-ka i drugog materijala, ali se to sve nije moglo izvući iz grada. Odred je tada zaplenio i sresku arhivu. Izve-štavajući Vrhovni štab NOV i POJ o napadu na Ključ, Štab 2. NOU bosanskog korpusa kaže da se u akciji istakao Ribnički odred, a naročito njegov 2. bataljon.14

Dvadeset i četvrtog jula 1943. godine Ribnički odred je postavio zasedu jednoj neprijateljskoj satniji u selu Ve-lečevu, kod Ključa. Zaseda je postavljena tako vešto, da se neprijatel j našao opkoljen sa svih strana, na zemlji-štu koje mu nije obezbeđivalo uslove za duže pružanje ot-pora. Jedino rešenje bio je juriš, što je nepri jatel j i učinio, ali je sve bilo uzalud. Na mestu zasede ostala su 84 mrtva neprijateljska vojnika. Zapovednik satnije, koji je bio u Nemačkoj na školovanju, uhvaćen je živ.15 Tada je zaple-njeno: 48 pušaka, 6 nemačkih puškomi trai jeza, 2 teška mi-traljeza, 2 strojnice, 3 revolvera, 1 durbin, 1 telefon, sva municija i oprema i 5. tovarnih konja.

Ovaj uspeh Ribničkog odreda imao je uticaja da ne-pri jatel j napusti Ključ, koji nije bio oslobođen prilikom napada o kome je napred nešto rečeno. Ribnički odred je postigao dosta uspeha i u borbi protiv četnika, pre dolaska jedinica 4. divizije na prostor Mrkonjić — Manjača. Izve-štavajući 2. NOU bosanski korpus 22. 7. 1943. godine, Štab Grmečke operativne grupe za Ribnički odred kaže ovo:

»Ribnički odred je jedan od najorganizovanij ih odreda i na j -aktivniji je. Ima tri batal jona i jednu terensku četu, koja bi trebalo da pri preras tanju odreda u brigadu ostane kao jezgro novog Rib-ničkog odreda. Pošto po našem mišl jenju ovaj odred ima najviše uslova da se na jpr i je pretvori u brigadu dali smo štabu ovoga Od-reda direktivu u tom pogledu. Pošto nismo bili u mogušnosti d.; detaljno ispitamo s tanje i mogućnosti preras tanja Odreda u brigadu,

13 U mojoj knjizi »Ribnički partizanski odred«, na strani 99, stav 4. stoji: »Odred je zaplenio 4 haubice«. Do takve formulacije došlo je omaškom prilikom redigovanja.

14 Izveštaj Štaba 2. bosanskog korpusa od 23. 8. 1943. godine. Zbornik, IV, 16, 68, 190.

15 Izveštaj Štaba Ribničkog odreda od 25. 7. 1943. godine, Zbor-nik, IV, 15, 142, 280.

22

to ne možemo zasada ni dati t a j predlog, ali ćemo u najkasni jem vremenu to učiniti.«16

Ribnički odred je bio veoma aktivan i svakodnevno je izvodio akcije. Tako je pre dolaska brigada 4. divizije krenuo iz Ribnika prema Man jači, sukobio se sa četnicima u Sitnici i izbacio ih iz nje. Kad su stigle 6. i 8. krajiška brigada i kad je 18. avgusta počelo zajedničko nastupanje sa linije Mrkonjić — Podbrdo — Čađavica — Sitnica u ci-lju »čišćenja« Manjače, Ribnički odred je primenio tak-tiku neopaženog moćnog ubacivanja u pozadinu četničkih položaja, pa je time postizao iznenađenje i kod četnika. Za-hval jujući tome, Odred je uspeo da 18. avgusta ubije 4 i zarobi 14 četnika. Tom prilikom Odred je zaplenio 10 pu-šaka i teški bacač sa 9 mina.17

Devetnaestog avgusta 4. divizija je izdala zapovest za dalje nastupanje. Ribničkom odredu je naređeno da pro-duži nadiranje pravcem Kočića glavica — Grujičići »sa za-datkom vršenja obuhvata Kočića glavice i Kadine Vode« s tim da se jednim bataljonom obezbedi prema Kozici i Tramošnji, a zatim da nastupa prema Han-Kolima i Bron-zanom Majdanu.18 Odred je produžio nastupanje u odre-đenom pravcu i divizija je 23. avgusta izdala naređenje za dalji rad. Ovim naređenjem Ribničkom odredu je uneko-liko izmenjen zadatak: trebalo je da nastupa »prema pru-zi Banja Luka — Prijedor — Marićka — rijeka Sana od Pri jedora do Sanskog Mosta i Vrhpolja.«19

Za vreme čišćenja četnika na području Manjače, od 18. do 23. avgusta 1943. godine, t j . zajedničkog dejstva 6. i 8. brigade i Ribničkog odreda, postignuti su.sledeći re-zultati :

Šesta brigada, prema njenom izveštaj u, ubila je 3 čet-nika, dok je jedan njen borac poginuo.20 Brigada je zaple-nila 1 puškomitraljez.

18 Izveštaj Štaba Grmečke operativne grupe od 22. 7. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 15, 122, 232.

17 Izveštaj Štaba Ribničkog odreda od 19. 8. 1943. godine. Zbor-nik, IV, 16, 55, 159.

18 Plan 4. kraj iške divizije za produženje akcije na manjačkom sektoru od 19. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 53, 150.

19 Naređenje Štaba 4. kraj iške divizije za čišćenje terena iz-među Vrbasa i Sane od 23. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 69, 195.

20 Izveštaj Štaba od 6. kraj iške brigade o vojnim akcijama za vreme od 1. do 25. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 96, 280.

23

Osma brigada, prema njenom izveštaj u, zarobila je 10 četnika i domobrana, dok je zaplenila 7 pušaka.21 Briga-da je imala 9 ranjenih boraca, od kojih su 2 umrla.

Ribnički odred je, prema njegovom izveštaju, ubio 11 četnika, zarobio 33 i ranio 14, dok je od sopstvenih gubi-taka imao samo jednog komandira čete lakše ranjenog. Odred je zaplenio 27 pušaka, 1 teški bacač i 39 bacačkih granata.22

Dvadeset trećeg avgusta Štab 2. NOU bosanskog kor-pusa izdao je naređenje kojim je Ribnički NOP odred pro-glasio 13. krajiškom brigadom. Naređenje glasi:

»U dosadašnjim borbama kroz koje su prošli bataljoni Ribnič-kog odreda, ovaj se odred uzdigao po svojoj veličini i udarnosV na nivo naših brigada. To su pokazali borci i rukovodioci odreda u akcijama oko Ključa i poslednjim akcijama na Manjači.

Stoga je Štab Korpusa prema direkt'.vi V. Š. odlučio da ovom svojom naredbom proglasi Ribnički odred trinaestom Krajiškom brigadom.

Za komandanta XIII Krajiške NOU Brigade postavlja se drug MILAN ZORIČ dosadašnji komandant Ribničkog odreda.

Za političkog komesara XIII brigade postavlja se drug OBRAD STIŠOVIC dosadašnji politkomesar Ribn:čkog odreda.

Za zamenika komandanta postavlja se drug VRAČAR NI-KOLA.

Za zamenika politkomesara postavlja se drug SIMIČ DUŠAN. Štab XIII brigade ostaje i dalje u sastavu Grmečke operativne

grupe«.-3

21 Pe tnaes todnevni izvešta j Š taba 8. k ra j i ške br igade od 30. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 106, 303.

22 Izvešta j Š taba 13. k ra j i ške br igade od 28. 8. 1943. godine. Arhiv VII JNA, k. 1281, br. reg. 10—1.

23 Naređen je Štaba 2. bosanskog korpusa od 23. 8. 1943. godine. Arhiv VII, k. 457, reg. br. 3/1—2.

Trećeg septembra 1943. godine u vezi sa reorganizaci jom jedi-nica 2. bosanskog korpusa, 13. k ra j i ška br igada dobila je naziv: 11. k ra j i ška br igada i ušla je u sastav 10. divizije. (Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 3. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 16, 42).

Do promene naziva došlo je zbog toga što je r an i j a 11. k ra j i ška br igada ras formirana . Kad je naređeno da se Ribnički odred pro-glasi 13. k ra j i škom brigadom, bilo je naređeno da se od Kozarskog odreda fo rmi ra 14. k ra j i ška br igada. Međutim, to fo rmi ran je n i j e izvršeno, pa je naređeno da se od Kozarskog odreda fo rmi ra 13. k r a -

24

Kad je proglašen 13. krajiškom brigadom, Ribnički NOP odred je imao 652 borca.24 Sedam boraca bilo je ro-dom iz vrhpoljske opštine, 20 —iz sitničke, 42 — iz sanič-ke, 52 — iz ključke25 i 480 iz ribničke opštine. Zbog toga

jiška brigada. (Dopis Štaba 2. bosanskog korpusa od 8. 9. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 17, 54, 197). Ni ova naredba ni je izvršena.

Menjan je naziva 13. kraj iške brigade ni je dobro prihvaćeno od boraca i rukovodilaca. Kad je Ribnički odred proglašen 13. kra j i š -kom brigadom, to se nije moglo odmah saopštiti svim njegovim bor-cima. Vest je doprla do većine nj ih onog dana kad je oslobođeno Vrhpolje i zaplenjeno 13 puškomitraljeza. Tako se naziv brigade podudarao sa zaplenjenim brojem puškomitraljeza, pa je naziv t r i -naesta prihvaćen sa posebnim raspoloženjem. Docnija promena na-ziva izazvala je negodovanje i Štab brigade je intervenisao. (Izveš-ta j Štaba 11. kra j iške brigade od 8. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 60, 134).

Upoznavši se sa željama boraca 13. kra j iške brigade, Štab 2. bosanskog korpusa promenio je svoju odluku, pa je brigada i dalje ostala trinaesta. Istina, u dopisu 2. bosanskog korpusa ona ss neko vreme nazivala 13, a u zagradi se stavljalo: Ribnički odred. Ovo je činjeno u cilju izbegavanja zabune. Tamo gde se u nekim dokumen-tima pominjala kao 11. u zagradi se stavljalo 13. brigada.

Pored zvaničnog naziva brigade brigada je dobila i dodatak »Garava«. Ovaj naziv brigade toliko se odomaćio da ju je narod n a j -češće tako zvao. Nepri jatel j t a j n jen naziv navodi u dokumentima, a četnici su je najčešće samo tako zvali. Naziv »Garava« došao je otud što su njeni borci, pri napadu i jurišu uzvikivali: »Nagari, nagari!«.

U registru 17. knjige (Zbornik, IV, 17, str. 553) gde se navode brigade NOV za 13. kra j i šku brigadu se kaže da je kozaračka. Takva brigada nije postojala, pa se verovatno radi o omašci.

24 Spisak boraca Ribničkog odreda, Arhiv VII, k. 1626, reg. br. 3/1—22. Na Spisku ni je označen datum kad je sačinjen. Po nekim događajima koji se iz njega vide može se zaključiti da je sačinjen kra jem jula 1943. godine. Otuda se i cifra od 652 borca u vreme proglašenja odreda brigadom ne može uzeti kao sasvim tačna. U svakom slučaju boraca je bilo nešto više jer je Odred mobilisao l jude sa terena koji su kontrolisali četnici, kad je stigao na t a j teren. No, bez obzira na to, u pogledu odnosa socijalnog i nacionalnog sa-stava, kao i kulturnog nivoa boraca, ništa ss ni je izmenilo poveća-n jem brojnog s tanja odreda. Jer ljudi koji su uvršteni u Odred posle pravl jenja pomenutog spiska istog su socijalnog i nacionalnog sastava a i pismenosti.

23 Iz Sanice ni je bilo nijednog borca u Odredu, svi su bili iz Dravskog. Iz Ključa je bilo 5 boraca: Mile Vujinović, Branko Šao-vić, Dušan Zelić, Krstan Vujinić i Vlada Purić, dok su borci Kl juč-ke opštine bili iz sela: Zablaće, Ljubine, Jarice i drugih.

25

što je najveći broj boraca odreda bio iz ribničke opštine, odred se nazvao: Ribnički.

Najstari j i borac odreda imao je 50 godina i bio je je-dini u odredu sa toliko godina. Najmlađi je imao 10 godina, takođe jedini sa toliko godina u odredu. Najviše ih je bilo sa 23 godine. Sto dvadeset i jedan borac bio je stariji od 30 godina, a svega 12 imalo je više od 40 godina. Prosečna starost boraca odreda iznosila je 24,9 godina.26 Gledano sa tog stanovišta, odred, odnosno brigada u celini bila je spo-sobna za izvršavanje i najtežih zadataka.

Svi borci odreda nisu imali ni osnovnu školu. Njih 50 bilo je potpuno nepismeno.27 Retke su u tom kra ju bile os-novne škole, a srednjih uopšte nije bilo. Najbliže gimna-zije bile su u Banjaluci i Prijedoru, toliko udaljene od po-dručja sa kog su bili rodom borci Ribničkog odreda, da je retko ko imao mogućnosti da se školuje. Vekovna zaosta-lost toga kra ja ostavila je duboke tragove. Na čitavom po-dručju nije bilo nijednog intelektualca, izuzev u Ključu, gde je bilo n j ih nekoliko. Međutim i ovih nekoliko ili su prišli ustaškom pokretu ili su pobegli od ustaškog noža u druge krajeve naše zemlje. Tako nizak opšti nivo pisme-nosti imao je i svojih posledica za razvoj i uspeh jedinica. Zbog toga je trebalo uložiti daleko veće napore na kul-turnom uzdizanju boraca i rukovodilaca odreda, odnosno brigade.

Pored toga u odredu je bilo 115 boraca sa terena koji su kontrolisali četnici, a 22 borca koji su ranije bili u čet-ničkim jedinicama.28 Oni su pre dolaska u odred bili izlo-ženi četničkoj propagandi i najneposrednijem njihovom uticaju, pa je to znatno otežavalo stanje i iziskivalo veće zalaganje i napore u radu na političkom uzdizanju boraca.

26 Spisak boraca Ribničkog odreda, Arhiv VII, k. 1626, reg. br. 3/1—22.

27 Zapisnik sa sastanka politkomesara brigada i odreda 4. kraj iške divizije, održanog 10. i 11. jula 1943. godine, Arhiv VII, k. 767, reg. br. 5—1/5.

28 Izveštaj političkog komesara Ribničkog odreda od 14. 7. 1943. godine, Zbornik, IV, 15, 76, 145.

26

Osnovna boračka masa odreda bili su seljaci.29 Soci-jalni i nacionalni sastav Odreda, prilikom proglašenja bri-gadom, videće se iz tabela:

Socijalni sastav Ribničkog odreda

raziv jedinice seljaci rad-nici

služ-benici đaci stu-

denti primedba

1. bataljon 158 5 1 2 —

Od uknpnog broja radnika samo 4 su kvalifikovana. Od službeni-ka 3 su žan-darmi.

2. bataljon 198 5 — 1

—


3. bataljon 174 4 1 — —


Štab odreda i zaštitna četa 89 5 4 — 2


UKUPNO : 619 19 6 3 2


Nacionalni sastav Ribničkog odreda

naziv jedinice Srbi Hrvati muslimani Nemci primedba

1. bataljon 166 — — ' —

2. bataljon 204 — 2 —

3. bataljon 178 1 —

Štab odreda i zaštitna četa 98 2 — 1

U K U P N O : 646 2 3 1

U vreme proglašenja odreda 13. krajiškom NOU bri-gadom, 23. avgusta, Odred je imao tri bataljona; svaki bataljon imao je po tri čete sa po tri voda. Od naoružanja

29 Izeveštaj zamenika pol i tkomesara Ribničkog odreda od 3. 7. 1943. godine, Arhiv VII, Mikroteka, CKSK BiH, 3/152.

27

Odred je ukupno imao: 1 protivkolski top, 1 teški bacač, 2 ručna bacača, 3 teška mitraljeza, 22 puškomitraljeza, 9 automata (strojnica), 567 pušaka i 21 revolver. Od opreme imao je: 1 telefon, 14 lopata, 14 pijuka, 3 velike testere i 6 sekira.

Prvi bataljon je imao: 1 ručni bacač, 6 puškomitra-ljeza, 2 strojnice, 150 pušaka i 5 revolvera. U 2. bataljonu bilo je: 1 ručni bacač, 7 puškomitraljeza, 3 strojnice, 177 pušaka i 4 revolvera. Treći bataljon je imao: 8 puškomitra-ljeza, 1 strojnicu, 142 puške i 4 revolvera.

U odredu je bilo 14 jahaćih i 35 tovarnih konja.30

Šef Obaveštajnog centra Odreda bio je Jovo Marković, intendant — Stoj an Marković, referent saniteta — Zvon-ko Šulov.

Komandir zaštitnice bio je Jovo Galić, a politički de-legat — Dmitar Banjac.

Komande bataljona i četa 1. bataljona: komandant je — Savo Batinica, zamenik komandanta Mirko Lisica, poli-tički komesar — Janko Radulović, zamenik komesara Pero Banjac, obaveštajni oficir — Mlado Jurišić, intendant — Nikola Samardžija, bolničar — Nikola Nikić;

Prva četa: komandir Mile Banjac, zamenik komandira — Vlado Karać, politički komesar — Stevo Ostojić, zame-nik komesara —Drago Atlagić, 2. četa komandir — Sava Dakić, zamenika nije bilo; politički komesar — Mirko Ba-njac, zamenik komesara — Momčilo Banjac; 3. četa: ko-mandir — Vasilije Ševo, zamenik komandira — Stevo Vračar, politički komesar — Veljko Babić, zamenik kome-sara — Milan Latinović;

Drugi bataljon: komandant — Pero Kasapović, zame-nik — Aleksa Penić, politički komesar — Antonije Ivić,

:» pregled brojnog s tanja l judstva i ubojne opreme 13. kra j i -ške brigade 28. 8. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 1281, br. reg. 11-—1. U ovom pregledu stoji da Brigada ima ukupno po spisku 822 borca, a na licu 748 boraca i rukovodilaca. Pregled je rađen pet da-na posle proglašenja Odreda 13. kraj iškom brigadom. Odred je u nastupanju preko Zmijanja od 18. do 23. avgusta mobilisao spo-sobne ljude, pa razlika od oko 130 boraca, odranije prikazanog broj-nog stanja, nastala je zbog toga. Međutim, naoružanje se za to vreme povećalo za 27 pušaka i 1 teški bacač, pa je većina mobili-sanih tada bila bez oružja.

28

zamenik komandanta — Mladen Janjić, obaveštajni oficir — Vaso Banjac, intendant — Mladen Kaurin, bolničar — Božo Vujić:

Prva četa: komandir — Luka Guslov, zamenik ko-mandira — Mladen Krivokuća, politički komesar — Vla-do Banjac, zamenik komesara Nebojša Pupić; 2. četa: ko-mandir — Milan Macanović, zamenik komandira — Dušan Arambašić, politički komesar — Vlado Malešević, zame-nik komesara — Luka Jeličić; 3. četa: komandir — Rade Jovanić, zamenik komandira Nikola Đaković, politički komesar Jovo Ivanović, zamenik komesara — Mladen Kevac;

Treći bataljon: komandir — Nikola Bokan, zamenik komandanta — Petar Solumun, politički komesar — Bran-ko Karać, zamenik komesara — Mane Kecman, obaveštaj-ni oficir — Milan Grbić, intendant — Simo Mandić, bolni-čar — Božo Erak;

Prva četa: komandir -—- Mirko Sarač, zamenik koman-dira — Đorđe Vasiljević, politički komesar — Drago Kec-man, zamenik komesara — Momčilo Banjac; 2. četa: ko-mandir — Dušan Kasapović, zamenik komandira — Mirko Dvizac, politički komesar — Jakub Kulenović, zamenik ko-mesara — Dmitar S. Banjac; 3. četa: komandir — Petar Tomić, zamenik komandira — Mirko Jokić, politički ko-mesar — Dušan Marković, zamenik komesara — Ilija La-tinović.

Od rodovskih jedinica u Odredu je bilo arti l jerijsko i minobacačko odeljenje,3* odnosno vod. U artiljerijskom odeljenju bilo je 8 boraca i rukovodilaca. Komandir, od-nosno vođa, kako se tada zvao, artiljerijskog odeljenja bio je Mihailo Čulum. U minobacačkom odeljenju najpre je bio jedan bacač bez nišanskih sprava, ali je docnije zaple-njen jedan bacač, pa je odeljenje prošireno u vod.

U isto vreme, u Odredu je postojala služba veze, oba-veštajna služba, intendantska i sanitetska služba. Službe nisu bile razvijene u tolikoj meri koliko je to bilo potreb-no za uspešno izvršavanje zadataka. Od ovakve ocene je-

31 Zapisnik sa sastanka politkomesara brigada i odreda 4. kra-jiške divizije, održanog 10. i 11. 7. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 767, br. reg. 5—1/5.

29

dino se može izuzeti intendantska služba. Ostalim služba-ma nedostajala su sredstva i materi jalna oprema.

Prilikom proglašenja Odreda brigadom u n jemu je bilo 15 parti jskih organizacija, odnosno ćelija KPJ. Pored partijske organizacije postojala je i organizacija Saveza komunističke omladine Jugoslavije — SKOJ. Tada su bila u Odredu 3 bataljonska biroa i 13 skojevskih aktiva.32 U isto vreme u Odredu, odnosno brigadi, bilo je 125 članova Part i je i 40 kandidata za članove KPJ. Skojevska organi-zacija je imala 166 članova, a neorganizovanih omladina-ca — omladinki bilo je 170.33

Uzdignutost partijskog članstva i partijskih rukovo-dilaca nije bila dobra. To će se najbol je videti iz sledećeg:

»Članstvo je borbeno i odano partiji , volja za radom postoji, politička izgrađenost je slaba, ali ipak u ovome se osjeća mali porast. Part iska organizacija mlada, mali partiski staž . . . Osje-ćaj odgovornosti još nedovoljno razvijen.«34

. . . »Oblasnom smo ukazali na činjenicu da usredsredi svu svoju pažnju na političko podizanje kadrova i organizaciono učvr-šćenje parti je, jer je ovde sve kao pod konac — stotine članova liče jedan na drugog a ni jedan ni je kadar da primi odgovarajuću funkci ju. Ako ne bi skoro krenuli ovamo apsolutno je potrebno uputiti jedan red kadrova kako za rad u pozadini tako i u vojsci, jer su mogućnosti velike a kadrova zasad još nema.«35

U Krajini nije bilo teoretski dovoljno uzdignutih par-tijskih kadrova,36 pa ih Odred nije imao odakle dobiti. Mo-

32 Zapisnik sa sastanka Divizijskog komiteta 4. kraj iške divi-zije, održanog 16. 7. 1943. godine, Arhiv VII JNA, Mikroteka, CKSK BiH 3/170—177.

33 Izveštaj zamenika politkomesara 13. kraj iške brigade od 28. 8. 1943. godine, Arhiv VII JNA, Mikroteka CKSK BiH, 3/208—209.

34 Izveštaj zamenika politkomesara Ribničkog odreda od 3. 7. 1943. godine, Arhiv VII JNA, Mikroteka, CKSK BiH, 3/152.

35 Pismo delegata CK KPJ od 18. 8. 1943. godine, Arhiv VII JNA, Mikroteka, CKSK BiH, 3/216—217.

36 Izveštaj komandanta Drvarske brigade od 2. 9. 1941. godine, Zbornik, IV, 1, 77, 170.

Zapisnik sa sastanka Divizijskog komiteta 4. kraj iške divizije održanog 16. 7. 1943. godine, Arhiv VII, k. 767 A, reg. br. 5—1/5.

30

rao se oslanjati na sopstvene snage. Iako nivo parti jskog članstva Odreda nije bio na dovoljnoj visini, to ne znači da ono nije svojim ličnim primerom i odanosti odigralo odlučujuću ulogu u političkom pridobijanju masa, organi-zacionom učvršćenju i jačanju Odreda. Zahvaljujući tome partijskom članstvu i njegovom uticaju, Part i ja je i mogla ostvariti rukovodeću ulogu.

31

BROJNO I BORBENO JAČANJE BRIGADE

Oslobođenje Vrhpolja

Krajem leta 1943. godine okupatorske i ustaško-domo-branske trupe držale su Banjaluku, Prijedor, Sanski Most, Vrhpolje i Han-Kola. Železnički saobraćaj obavljan je prugama Banjaluka — Prijedor i Pri jedor — Sanski Most. Prostor između ovih mesta kontrolisali su četnici. Oni su predstavljali veliku smetnju uspostavljanju i učvršćenju narodnooslobodilačke vlasti na tom prostoru, pa ih je t re-balo razbiti i proterati. Postojanjem ustaško-domobran-skih, garnizona i uporišta nametala se potreba da se isto-vremeno napadaju ustaše i četnici. Uz to, postavljao se i zadatak onemogućavanja saobraćaja pomenutim železni-čkim prugama. Ove zadatke trebalo je da izvrši 4. krajiška divizija. Pod njenu operativnu komandu stavljena je 13. krajiška brigada.

Izvršavajući naređenje 4. krajiške divizije od 23. av-gusta, jedinice 13. kraj iške brigade izvršile su pokrete ta-ko, da bi što pre izbile na liniju železnička pruga Banja-luka — Pri jedor — reka Sana od Prijedora do Vrhpolja. Tako je 24. avgusta 2. bataljon preko sela Gornjeg Per-vana i Meline krenuo za selo Obrovac. Ispred njega su se sklanjale manje grupe četnika i bataljon je istog dana sti-gao u Obrovac. Sutradan je krenuo za selo Sasinu, gde je ostao čitav dan i gde su njegove čete dobile zadatke: Pr-voj je naređeno da čisti selo Sasinu od neprijateljskih grupa, Drugoj — selo Tramošnju, Trećoj — selo Viluse.

Treći bataljon je 24. avgusta krenuo preko Gornjeg Pervana za selo Stratinsku, gde je stigao istog dana. Sutra-

32

dan je krenuo za selo Jelićku i, stigavši tamo, smsetio se u zaselak Babici. U Jelićkoj je pretresao šumu i zaseoke, ali nije naišao na nepri jatel jske grupe. Prisustvom u Jelić-koj, bataljon je ugrozio prugu Banjaluka — Prijedor, pa su Nemci iz Banjaluke preduzeli mere da ga odbace od pruge. Uputili su svoje snage u pravcu Bronzanog Maj-dana i sela Meline. Sa ovim neprijateljskim snagama bili su i četnici. Kao dobri poznavaoci terena, vodili su nepri-jateljske snage van puteva i tako im omogućili da se, iz-nenada, pojave našim jedinicama sa leđa i bokova. Zbog toga je opasno bilo držati bataljon u selu Jelićkoj, pa je naređeno da se prebaci u Stratinsku i približi ostalim sna-gama brigade. Vršeći pokret prema selu Stratinskoj, ba-taljon se 28. avgusta sukobio sa nepri jatel jem u Rakitova-či. Bataljon je odbio neprijateljski napad, ali, pošto je ne-pri jatel j nastupao i cestom od Bronzanog Majdana prema Stratinskoj, on se morao povući preko pomenute ceste da bi izbegao odsecanje od ostalih snaga brigade.1 Dalji po-kret nepri jatel ja prema selu Stratinskoj odbijen je, ali se on zadržao u Bronzanom Majdanu i odatle, koristeći čet-nike kao vodiče, privremeno vršio ispade prema položaji-ma Brigade.

Prvi bataljon je 24. avgusta krenuo prema selu Tra-mošnji.2 Sa ovim bataljonom krenuo je i komandant bri-gade, u nameri da likvidira neprijatejsko uporište u Vrh-polju i manje četničke grupe u Tramošnji. Krećući se pre-ko sela Meline za selo Tramošnju, bataljon nije naišao na četnike. Oni su se sklanjali ispred bataljona i nisu pružali otpor. Sutradan je bataljon bio u selu Tramošnji, gde je pokušao da pohvata manje četničke grupe, koje su se tamo nalazile. Međutim, četnici su se vešto sakrivali u šumi, ali nigde nisu pružili otpor, pa je bataljon krenuo prema Kre-mencu i Vrhpoljskoj ćupriji.

U Vrhpolju se nalazila jedna ojačana domobranska četa. Ona nije bila u selu, već pored reke Sane, na levoj strani kod mosta. Njen zadatak bio je: čuvanje mosta na Sani. Kroz Vrhpolje prolazi komunikacija Pri jedor — San-

1 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 30. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 107, 306.

2 Izveštaj Štaba Ribničkog odreda od 24. 8. 1943. godine. Ar-hiv VII JNA, k. 1626, br. reg. 7/1—21.


ski Most — Ključ, odnosno Petrovac. S obzirom na pod-ručje kojim prolazi komunikacija i činjenicu da najkra-ćim putem izvodi ka zapadnom delu Grmeča i Siši planini, gde su stalno bile partizanske snage i gde su se nalazile partizanske baze, ta komunikacija je bila veoma važna za neprijatelja, koju je koristio u svim većim poduhvatima protiv jedinica Narodnooslobodilačke vojske i zbog toga je morao držati most u Vrhpolju. Mada je neprijatelj bio primoran da napusti Ključ, ipak je ova četa zadržana da brani Vrhpoljski most. Neprijatelj se na mostu vrlo do-bro organizovao i fortifikacijski utvrdio jer je odbranu me-sta smatrao veoma važnom.

Stab Ribničkog odreda je pre proglašenja Odreda bri-gadom postavio zadatak svojoj obaveštajnoj službi da pri-kuplja podatke o posadi u Vrhpolju: komandnom kadru, vojnicima i njihovom raspoloženju za borbu. Pomoćnik šefa obaveštajnog centra Odreda Jovo Vidović bio je ro-dom iz sela Tornine, na desnoj strani Sane, blizu Vrhpolja. Poznavao je seljake iz pomenutog sela, i one čije su kuće bile u blizini mosta. Preko njih uspostavio je vezu sa za-menikom komandira neprijateljske čete, koji je ujedno bio i vršilac dužnosti komandira. Vidović se s njim sastao 1. avgusta. Tada mu je zamenik komandira neprijateljske čete obećao da će se sa 60 vojnika i 4 vodnika predati.3

Predaja je ugovorena za 4. avgust, ali do nje nije došlo. Neprijatelj nije hteo da se preda i kad je Vidović ponovo uspostavio kontakt sa zamenikom komandira, on je pred-lagao da naše jedinice napadnu njihovo uporište, a on bi, navodno, pomagao u njegovom zauzimanju. Zamenik ko-mandira neprijateljske čete bio je običan špekulant. Vezu je održavao i sa nekim našim jedinicama iz Podgrmeča, koje su bile na levoj strani reke Sanice. To se vidi iz sle-dećeg:

»Sa snagama II i III batal jona predviđena je akcija na ne-pri jatel jsko uporište Vrhpolje (ćuprija), gde je bila uhvaćena veza sa oko 30 nepri jatel jskih vojnika koji su trebali našima dati znaka i pustiti (ih) unutra kao stražari. Ovu vezu nam je ostavio I ba ta -ljon VI K. brigade« . . . 4

3 Izveštaj šefa Obaveštajnog centra Ribničkog odreda od 13. 8. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 767 A, br. reg. 28—3.

4 Izveštaj Štaba Podgrmečkog odreda od 13. 8. 1943. godine. Zbornik, VI, 16, 29, 87.

34

Nalazeći se u selu Kozici duže vremena, Vidović je obaveštavao Stab Odreda o svojoj vezi sa zamenikom ko-mandira neprijateljske čete i tražio da mu se stavi na ras-polaganje jedan vod sa kojim bi otišao do Vrhpoljske ćup-rije i prihvatio neprijateljske vojnike koji »žele« da se predaju. Međutim, Stab Odreda je imao i druga obaveš-tenja o raspoloženju neprijateljske čete, pa se sa tim pred-logom nije saglasio. Tražio je da zamenik komandira nep-rijateljske čete da pismen predlog. Tako se to odložilo kako bi se dočekao pokret jačih snaga Odreda prema području Zmijanja. Stab Odreda je nameravao izvesti takav pokret i to se imalo u vidu. Posle nekoliko Vidovićevih izveštaja Stab Odreda je ocenio značaj te veze i pretpostavljao je da će komanda neprijateljske čete drukčije gledati na to kad Odred izvrši pokret i kad se njegove snage pojave severno od Vrhpoljske ćuprije. Stab je smatrao da je moguće jačim snagama prekinuti vezu između Sanskog Mosta i Vrhpolja i tako onemogućiti snabdevanje neprijateljske čete. Time bi neprijatelj bio potpuno odsečen od svoje pozadine i blokiran u rejonu odbrane. Dužim držanjem blokade četa bi bila primorana na predaju. S tim je Stab Ribničkog od-reda računao i zbog toga je predvideo presecanje veze sa Sanskim Mostom. Održavanje veze sa neprijateljskom po-sadom u Vrhpolju produžilo se i dalje.

Stigavši sa 1. bataljonom na Kremenac, komandant brigade je, u duhu ranijih namera doneo odluku da dve čete posednu položaje u selu Tomini, s obe strane ceste, tako da imaju obezbeđenja na bokovima, prema reci Sani i selu Palanci. Ovo je odlučeno zbog toga što je neprijatelj odlično poznavao teren, pa je postojala mogućnost da tuda prođe neopaženo i pojavi se četama 1. bataljona s leđa. 3. četi je naređeno da zauzme položaje na brdima iznad ceste, prema Vrhopoljskoj ćupriji. Ovakvim rasporedom 3. čete onemogućen je pokret posadi Vrhpoljske ćuprije u pravcu Sanskog Mosta i dveju četa koje su bile raspoređene oko ceste, prema Sanskom Mostu.

Čim se smračilo, čete su krenule da zauzmu određene položaje. Koristeći noć, partizani su »se privukli do upo-rišta na 100 metara, presekli telefonsku vezu sa S. Mostom

3» 35

i držali ga blokirana do 10 sati.«5 U 22 časa uhvaćen je jedan neprijateljski vodnik iz čete koja je držala uporište Vrhpolje. Zadržan je i upoznat sa blokadom uporišta, pa je zatraženo da pozove ostale na predaju. On je napisao pismo i objasnio vršiocu dužnosti komandira neprijateljske čete da su ga partizani uhvatili, da je uporište blokirano i da on treba da izađe na pregovore sa partizanima. Nje-govo pismo je u uporište odneo pomoćnik šefa Obaveštaj-nog centra Brigade, sa kojim su bili politički komesar i zamenik komandanta 1. bataljona, i predao ga zameniku, odnosno vršiocu dužnosti komandira čete. Tada je izašao sa jednim narednikom vršilac dužnosti komandira nepri-jateljske čete na pregovore, a pomoćnik šefa Obaveštajnog centra Brigade ostao je u uporištu, kao garancija da se ovima koji idu da pregovaraju neće ništa desiti. Vršiocu dužnosti komandira i naredniku koji je sa n j im izašao re-čeno je da su blokirani, da ne mogu dobiti hranu ni ostalo iz Sanskog Mosta i da je jedini izlaz — predaja.6 Oni su znali da je prekinuta veza sa Sanskim Mostom, pa ipak nisu hteli da pristanu na predaju. Tada im je rečeno da će Diti zadržani, da će partizani napasti blokirano uporište i pokazano im je gde se nalaze čete 1. bataljona.

Posle toga oni su se pokolebali i postavili uslove pod kojim bi se predali. Ovo su učinili verovatno, u skladu sa svojim budućim namerama. Oni su hteli da njihova ko-manda u Sanskom Mostu ne stekne utisak da su se oni predali bez borbe, već obrnuto: da su na to bili primorani borbom. Zbog toga su zatražili da obe strane u 23 časa otvore vatru iz svih oružja kako bi se u Sanskom Mostu stekao utisak da je izvršen napad na posade i da je ona bila primorana na predaju. Dalje su tražili da se vojnicima ne sme ništa dogoditi i da se puste, kad se predaju, da idu kud hoće.

Sa tim se komandant Brigade saglasio, podvukavši da će se dozvoliti i vojnicima i starešinama da odu kud hoće, samo prethodno moraju predati, po spisku, sve oružje i

5 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 28. 8. 1943. godine o oslobođenju Vrhopolja, Arhiv JNA, k. 1281, br, reg. 10—8.

6 Isto. Jovo Vidović je sam ostao u uporištu, a Janko Radu-lović, komesar, i Mirko Lisica, zamenik komandanta bataljona, vratili su se sa predstavnicima nepri ja tel jske čete.

36

municiju. Naglašeno je da se nikom od nj ih neće ništa desiti i da će biti sprovedeni do teritorije koju drže ustaške vlasti, ukoliko žele da idu tamo. Podvučeno je, takođe, da svaki koji je pošten može, ako želi, ostati u našim jedini-cama. Zatim je dogovoren način predaje: da u 23 časa obe

OSLOBOĐENJE VRHPOLJA 26. avgus ta 1943. god.

L e g e n d a : 1) P r a v a c k o j i m je došao k o m a n d a n t b r i gade sa 1. b a t a l j o n o m na K r e -

menac . 2) Položaj i k o j e je posela 1. če ta 1. b a t a l j ona da bi spreči la dolazak po-

moći V r h p o l j u od Sanskog Mosta. 3) Položa j i k o j e je posela 2. četa 1. b a t a l j ona sa is t im c i l jem. 4) Po loža j i 3. čete 1. b a t a l j o n a p r e m a n e p r i j a t e l j s k o j čet i kod mos ta u

V r h p o l j u . 5) O d b r a m b e n i r e j o n n e p r i j a t e l j s k e če t e kod mosta . 6) P r a v a c p o k r e t a n e p r i j a t e l j s k e če te na mesto p r e d a j e . 7) Mesto gde je izašla n e p r i j a t e l j s k a četa i p r eda l a se.

37

strane otvore vatru iz svih oružja i oruđa, da nepri jatel j -ska četa posle toga napusti uporište, pređe preko mosta na desnu obalu Sane i kroz raspored 3. čete 1. bataljona izađe na Kremenac, k. 467, gde će odložiti oružje. Posle ovoga narednik, vršilac dužnosti komandira neprijateljske čete, napisao je naređenje i poslao ga četi. Odneo ga je vojnik koji je bio uhvaćen i kome je i usmeno sve objašnjeno i rečeno da to objasni u četi.

Zatim je komandant Brigade naredio političkom ko-mesaru 1. bataljona da 3. četu još više približi mostu, a ostale čete da i dalje ostanu na istim položajima. Pored toga naređeno je da u 23 časa 3. četa otvori vatru, insce-nira napad i omogući neprijateljskoj četi izlazak iz upo-rišta, prelazak preko mosta i dalji pokret na Kremenac. Naročito je naglašena potreba budnosti, bez obzira na do-govor i pristanak neprijatel ja na predaju. Takva mera je bila nužna posebno kad se imao u vidu sastav nepri jatel j -ske čete i prošlost vojnika.

Pripreme su brzo izvršene. Neprijateljska četa je dobila naređenje za izlazak na Kremenac. Očekivalo se vreme za otvaranje vatre i insceniranje napada. U 23 časa ispaljeno je nekoliko bacačkih granata i rafala iz puško-mitraljeza u vazduh. To je učinila i jedna i druga strana, pa je neprijateljska četa izašla iz odbrambenog rejona, prešla preko mosta i uputila se na Kremenac. Mi smo ispa-lili još nekoliko pojedinačnih metaka i zatim prestali pu-cati. Cim je neprijateljska četa prošla kroz raspored 3. če-te 1. bataljona i stazom se uputila na Kremenac, 3. četa je napustila položaj i krenula za njom. Druge dve čete ostale su i dalje na položajima prema Sanskom Mostu.

Stigavši na Kremenac, neprijateljska četa se postro-jila. U njoj se nalazilo 130 vojnika.7 Tada je naređeno da polože oružje. Ukupno je bilo 100 pušaka, 13 puškomitra-ljeza, 1 teški i 1 laki bacač.8 Pored toga, izneseno je tri

7 Izveštaj Štaba Grmečke operativne grupe od 30. 8. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 16, 102, 299. Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 31. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 116, 331. Dnevni izveštaj 15. brdskog armijskog nemačkog korpusa od 28. 8. 1943. godine, Zbor-nik, IV, 16, 170, 443. U ovom izveštaju stoji da su neprijatel jski gubici: 142 čoveka. Međutim, predalo se 130 ljudi.

8 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 28. 8. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 1281, br. reg. 10—8.

38

hiljade metaka i sva oprema kojom je četa raspolagala. Komandant Brigade govorio je o političkoj situaciji u svetu i Jugoslaviji. Od nj ih je traženo da postavljaju pi-canja koja ih interesuju. Kad se to završilo, rečeno im je da su slobodni i da mogu ako žele, ostati u našim jedini-cama ili da idu kućama. Samo 20 tražilo je da ide u Pod-grmečki NOP odred jer su bili rodom iz sela u Podgrmeču,9

a ostali da idu kućama. Sutradan oni su sa oružjem upu-ćeni u Podgrmečki odred. Ostali su otišli prema Sanskom Mostu. Jedan narednik je izjavio da želi ostati sa nama, pa je zadržan u Brigadi.

Komanda 15. brdskog armijskog korpusa znala je istog dana da je neprijateljska četa u Vrhpolju blokirana, ali nije bila obaveštena da se četa i predala. U dnevnom izveštaju pomenutog korpusa stoji:

»Jake kom. (unističke) snage (5000) nalaze se na prostoru 11 km jugoist. od Sanskog Mosta. U Vrhpolju (12 km jugoist. od Sans-kog Mosta) neprijat(elj) okružio jednu četu hrvatske milicije. Ceta je odbila poziv na predaju . Iz Sanskog Mosta upućeno je poja-čanje.«10

Pomoć iz Sanskog Mosta upućena je, ali je i bila do-čekana od četa 1. bataljona i odbačena u Sanski Most.11

Međutim, u neprijateljskom izveštaju stoji da ona nije sti-gla na vreme.12 Vrhpoljska posada je napustila uporište u

9 Izveštaj Štaba Grmečke operativne grupe od 1. 9. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 17, 3, 11. U ovom izveštaju se kaže da je u ovoj akciji učestvovala »i jedna četa Podgrmečkog odreda«. Među-tim, u akciji je učestvovao samo 1. batal jon 13. kraj iške brigade. U pismu političkog komesara 2. bosanskog korpusa od 31. 8. 1943. godine (Zbornik, IV, 16, 110, 312) stoji da sa nepri jatel jska četa iz Vrhoplja predala »Grmečkom odredu«. To je, verovatno, napisano na bazi pogrešne informacije, jer se četa n i je predala odredu, već, kako je to rečeno, 13. kraj iškoj brigadi. Sa tom predajom Podgrmeč-ki odred ni je imao nikakve veze.

10 Dnevni izveštaj 15. armijskog korpusa od 27. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 168, 438.

11 Izveštaj političkog komesara 13. kra j iške brigade od 31. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 116, 331. Izveštaj Štaba 13. brigade od 30. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 107, 303.

12 Dnevni izveštaj 15. brdskog armijskog korpusa od 28. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 170, 443.

39

toku noći pa su čete 1. bataljona imale slobodno zaleđe i mogle su da upućeno pojačanje odbace.

Razoružanjem neprijateljske posade u Vrhpolju 13. krajiška brigada dobila je 100 pušaka i s n j ima je naoru-žala borce koji su dobrovoljno došli ili mobilisani za vreme pokreta jedinica Ribničkog odreda, odnosno 13. kraj iške brigade, preko Zmijanja. Dobijanje automatskog oružja i bacača imalo je poseban značaj, jer je udarna i vatrena moć Brigade znatno povećana.

Bilo je različitih mišljenja oko puštanja nepri jatel j -skih vojnika da idu kud hoće. Tako je u izveštaju Grmečke operativne grupe to puštanje ocenjeno kao nepravilno.

»Našim jedinicama nepri jatel jski položaj na Vrhpolju predao se. Predalo se 130 vojnika sa 13 puškomitraljeza, jednim teškim mitraljezom, jednim malim bacačem i nešto municije. 20 vojnika ostalo je u našim jedinicama a ostali su, što je nepravilno, pušteni kućama«.13

»Samo mjesto Sanski Most do sada ni je bilo napadnuto. Snage sa kojima raspolaže odbrana Sanskog Mosta nisu dovoljne da od-biju jedan jači napad partizana, pogotovo poslije razoružanja jed-ne podpune satnije domobrana u Vrhpolju«.14

»Mnogi domobrani su bili već po nekoliko puta zarobljeni i opet upućeni u svoje prvošnje jedinice — te takovi vrlo loše d j e -luju na ostale i kod svih tada nastane labava borbena djelatnost te tako kod napada odmetnika isti se uopće ne bore ili samo toliko da ispucaju nekoliko naboja«.15

Prema tome, očito je da je ocena štaba Grmečke ope-rativne grupe bila oštra i da je bilo korisnije za NOB pri-hvatanje predaje, pod uslovima da vojnici koji se predaju idu kud žele, nego da smo morali da napadamo jer bi si-gurno izgubili nekoliko naših boraca a i rezultati bi bili slabiji. Ova predaja unosila je i demoralizaciju u ostale neprijateljske jedinice. Ipak je značaj ove akcije veliki.

Posle oslobođenja Vrhpolja, 28. avgusta, u selu Tra-mošnji su uhvaćena 2 četnika, a 4 su se predala.16 Trojica

13 Izveštaj Štaba Grmečke operativne grupe od 30. 8. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 16, 103, 299.

14 Izveštaj Župne redarstvene oblasti u Banjaluci od 12. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 191, 442.

,r' Izveštaj nadporučnika Ivana Kovačevića od 27. 8. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 16, 205, 517.

10 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 28. 8. 1943. godine. Arhiv VII JNA, k. 1281, br. reg. 10—8.

40

od nj ih ostala su u Brigadi, kao partizani, dok su ostali pušteni.

Borbe sa Nemcima i četnicima u Tramošnji

Posle razoružanja neprijateljske čete, koja je držala Vrhpoljsku ćupriju i oslobođenja Vrhpolja, stvorena je mogućnost za neposrednije ugrožavanje Sanskog Mosta. Tako je 1. bataljon 13. krajiške brigade sa položaja oko Vrhpolja odmah krenuo prema Sanskom Mostu, stigao u selo Kruhare i tu zauzeo položaj prema nepri jatel ju koji je držao Sanski Most. Drugi bataljon u isto vreme bio je u selu Sasini, a 3. — u selu Stratinskoj.17 Zbog takvog ras-poreda jedinica 13. krajiške brigade nepri jatel j nije imao mogućnosti da vrši ispade u obližnja sela, a bio je ugrožen i u gradu. Stoga je 28. avgusta pokušao da odbaci 1. bata-ljon od grada, ali u tome nije uspeo. Bataljon je njegove delove razbio i povratio u Sanski Most.18

Delovi 13. krajiške brigade približavali su se pruzi Sanski Most — Pri jedor i otvarali vatru na vozove.19 Po-red toga oni su minirali prugu, pa je veza sa Prijedorom postajala sve ugroženi ja i Sanski garnizon dovođen je u sve težu situaciju. Svojim zadržavanjem na pomenutom prostoru 13. brigada je stvorila mogućnost za uspostavlja-n je kontakta i sa pripadnicima neprijateljskih jedinica u Sanskom Mostu.20 Događaji su mogli dobiti obrt sličan onom u Vrhpolju, a oslobođenjem Sanskog Mosta nepo-sredno bi postao ugrožen Prijedor. Saobraćaj na pruzi Banjaluka — Prijedor bio bi onemogućen.

Četnici iz sela Vilusi, Obrovac, Stratinska i onih se-verno od ceste Bronzani Majdan -— Sanski Most takođe su bili ugroženi. U tim selima, sem Vilusa, bio je jak naš

17 Izveštaj Štaba 13. kraj iške bragiđe od 30. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 107, 305.

18 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII -INA, k. 1281, br. reg. 7—1.

19 Izveštaj Nemačkog štaba za vezu pri Komandi 2. i tal i jan-ske armije od 4. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 157, 376. Izveštaj političkog komesara 13. kraj iške brigade od 31. 8. 1943. godine, Zbor-nik, IV, 16, 116, 331.

20 Izveštaj političkog komesara 13. kraj iške brigade od 31. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 116, 331.

41

uticaj. Iz n j ih ni je bilo mnogo ljudi u četnicima, pa je po-stojala opasnost da četnici u nj ima potpuno izgube svoj uticaj. Dejstvom jedinica 13. kraj iške brigade na tom prostoru takva mogućnost je pojačana i nepri jatel j je i to dobro znao, pa je morao nešto preduzeti.

Odbacivanjem jedinica 8. krajiške brigade od Banja-luke i odlaskom 6. krajiške brigade na prostor Mrkonjića, otklonjena je opasnost po neprijateljske snage u Banja-luci i Han-Kolima.21 Sada je takvu opasnost trebalo otklo-niti i od Sanskog Mosta. Zbog toga su Nemci zadržali svoje snage u Bronzanom Majdanu.22 Ovo mesto bilo je veoma pogodno zbog svog položaja za preduzimanje mera protiv jedinica 13. brigade. U akcijama koje su Nemci na-meravali preduzeti protiv jedinica 13. brigade posebnu ulogu imali su četnici. Oni su, verovatno, dobili zadatak da utvrde raspored naših jedinica i predlože na koji način bi se mogao neopaženo izvršiti napad. Od toga je u na j -većoj meri zavisio uspeh. Tako su Nemci zadržali neke četničke jedinice u selima neposredno kod Bronzanog Majdana i pomoću nj ih vršili izviđanja u pravcu naših po-ložaja.

Zemljište koje je odvajalo nemačke položaje od naših bilo je veoma ispresecano, sa mnogo obraslih brežuljaka, jaruga i seoskih puteljaka. Snaći se na takvom zemljšitu bilo je teško pa su se četnici, meštani, tamo odlično snala-

21 U akciji čišćenja četnika na prostoru Manjače i severnije učestvovala je 6, 8. i 13. kraj iška brigada, odnosno Ribnički NOP odred. Sesta brigada nastupala je na desnom krilu 4. kraj iške di-vizije, na levoj strani reke Vrbasa. Osma brigada bila je u centru rasporeda i u nas tupanju stigla je do Banjaluke. Trinaesta briga-da nalazila se na levom krilu divizije i dospela je u prostor brigade istočno od Sanskog Mosta. Dolaskom 8. kraj iške brigade neposred-no do Banjaluke nepri ja te l j se smatrao ugroženim, pa je napao 8. brigadu i Stab Divizije i odbacio ih čak do sela Sokolova. Time je pritisak na Banja luku prestao (Izveštaj Nemačkog štaba za ve-zu pri Komandi 2. i tal i janske armije od 3. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 155, 373. Izveštaj Štaba 4. kraj iške divizije od 30. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 104, 300). Odbacivanjem Štaba Divizije i 8. kra j iške brigade sa dostignute linije, poremećena je veza između divizije i 13. brigade, koja je i dal je ostala na istom prostoru i ugrožavala Sanski most i železničku prugu između Pri jedora i San-skog Mosta, odnosno Banjaluke.

22 Izveštaj Štaba 11. kraj iške brigade, odnosno 13, od 8. 9. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 1626, br. reg. 11/1—21.

42

žili. Prema položajima 1. i 3. bataljona zemljište je bilo nešto lakše za kre tanje i orijentaciju, dok je prema 2. ba-taljonu bilo najteže. Trebalo je preći selo Obrovac pa doći do jedinica 2. bataljona. To se neopaženo bez četnika nije moglo izvesti, a oni su poznavali svaku stazicu. Nemci su ubacili u četničke jedinice svoje obaveštajce. Obukli su ih u odela kakva su nosili četnici pa su zajedno sa četnicima vršili izviđanja i pripremali napad na jedinice 13. brigade. Tako su sa četnicima prokrstarili sela: Stratinsku, Obro-vac i Melinu. Preko tih sela moglo se prikriveno doći do položaja 13. brigade. Ta sela su najvećim delom bila po-šumljena pa se moglo kretati prikriveno. Dva-tri dana Nemci su vršili takva izviđanja, a zatim su preduzeli napad.

Prokrstarivši čitav prostor istočno od Sanskog Mosta, jedinice 13. krajiške brigade 30. avgusta nalazile su se u Kijevu, Tramošnji i Stratinskoj.23 U selu Tramošnji, zase-lak Kondići, k. 455 bio je 2. bataljon. 31. avgusta pred veče u Tramošnju je iz Stratinske stigao i 3. bataljon. Stigavši tamo, Bataljon se razmestio u zaseoku Đakovići, 2,5 km istočno od škole. U takvom rasporedu ova dva ba-taljona ostala su u toku 2. septembra, sve do napada nep-ri jatel ja na 2. bataljon.

Drugog septembra oko 300 Nemaca i oko 100 četnika 2. četničke brigade krenulo je od Bronzanog Majdana, preko sela Stratinske, u pravcu sela Tramošnja i bataljona 13. brigade. Bili su dobro naoružani, naročito automatskim oružjem. Pored toga, imali su dva teška bacača. Naoru-žanje je bilo prilagođeno uslovima terena i jedinica je bila sposobna za borbu na manevarskom zemljištu, bez podrške drugih vrsta oruđa. Pošto su ih vodili četnici seoskim sta-zama, Nemci su neprimetno došli do zaseoka Kodnići i u 16 časova 2. septembra napali 2. bataljon 13. krajiške bri-gade.24 Doletela su i tri aviona i počela bombardovati i mitralj irati partizanske položaje.


24 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII JNA, k. 1281, br. reg. 7—1.

43

BORBA SA NEMCIMA I CETNICIMA U TRAMOŠNJI 2. s e p t e m b r a 1943. god.

1) P r a v a c dolaska n e p r i j a t e l j s k i h jed in ica u T r a m o š n j u . 2) Mesto gde je došlo do bo rbe sa delovima 2. ba t a l j ona . 3) P r a v a c k o j i m je vod 2. b a t a l j ona došao za leđa n e p r i j a t e l j u . 4) P r a v a c k o j i m je 3. ba t a l j on k r e n u o p r e m a n e p r i j a t e l j u . 5) P ravc i p o v l a č e n j a n e p r i j a t e l j a posle neuspeha u n a p a a u .

44

Borba se vodila severoistočno od Suhodola. Neprija-te l j je pokušao da razbije 2. bataljon i da ga odbaci u pravcu škole u selu Tramošnji. Međutim bataljon je, mada je bio iznenađen pružio snažan otpor, a zatim se povukao prema Suhodolu. Tako je nepri jatel ja »navukao« u jednu jarugu. Ali, sve nepri jatel jske snage nisu krenule za delo-vima 2. bataljona koji su se povlačili u pravcu Suhodola. Jedan deo njegovih snaga krenuo je preko zaseoka Kova-čevići i Ljepovca u pravcu Peskovite glave. Time je nepri-jatelj, verovatno, hteo da zaobiđe 2. bataljon i pojavi se u njegovoj pozadini. Ali 2. bataljon je uputio jedan vod preko Suhodola i šume severno od njega sa zadatkom da napadne neprijatelja, koji je potiskivao njegove delove, s boka i pozadine. Vod je stigao neopaženo u zaselak Severni Kondići, šumom se približio nepri jatel ju i napao ga s leđa. Tada su ostali delovi bataljona izvršili snažan pritisak s f ronta i nepri jatel j se našao u teškoj situaciji.

Doznavši za borbu, komandant 3. bataljona odmah je naredio pokret bataljona, bez jedne čete, prema mestu gde se vodila borba. Kad su čete 3. bataljona stigle do Pesko-vite glave, sukobile su se sa delom neprijateljskih snaga koje su bile u pokretu u cilju zaobilaska 2. bataljona. Na čelu ovih neprijateljskih snaga bili su četnici. Treći bata-ljon ih je iznenadio svojom pojavom na Peskovitoj glavi i brzo razbio. Četnici su počeli bežati, ali su Nemci stupili u borbu. Međutim, i nj ih je 3. bataljon primorao na pov-lačenje, pa su i oni počeli da se povlače u pravcu zaseoka Kovačevići i Rastovca.

Pritisak 2. bataljona na drugi deo neprijateljskih snaga doveo je do toga-da su se one počele povlačiti preko Ljepovca. Ali, jedan deo tih snaga nije ni pomišljao na povlačenje. On se ogorčeno borio sa delovima 2. bata-ljona. Jedinice 2. bataljona su na nj ih vršile pritisak s f ronta i omogućavale im povlačenje. Tako je 2. bataljon uspeo odseći jedan deo neprijateljskih snaga, ali se nep-rijatelj , zahvaljujući automatskom oružju kojim je ras-polagao, grčevito borio. Usled toga n jemu se sa fronta više nije bilo moguće približiti. Međutim, 2. bataljon je vat rom streljačkog oružja pojačavao pritisak s fronta, dok

45

se jedan deo snaga zabacivao nepri jatel ju za leđa. Kad mu se približio, izvršio je juriš. Jedan neprijateljski mit ra l je-zac, Abdurahman Atabajev, borio se sve dotle dok ga naši borci nisu fizički savladali. Ovakvih primera bilo je više. »Svi su se krvavo borili i nisu hteli da se predaju dok ih naši nisu uhvatili za gušu.«25 Time je bio slomljen nepri-jateljski napad, koji se pretvorio u odbranu, i, najzad, dosta neuredno povlačenje. Povlačenje u pravcu Stratin-ske i Bronzanog Majdana bilo je moguće pošto je već bio mrak, zemljište veoma ispresecano i što su sa Nemcima bili četnici, koji su teren dobro poznavali.

U ovoj borbi ubijeno je 20 Nemaca i 1 četnik, a r a -njeno oko 25 neprijateljskih vojnika.26 Zarobljena su 2 Nemca, 2 četnika i 7 Turkestanaca. Mi smo imali 1 mrtvog i 3 ranjena borca. Zaplenjena su 3 nemačka puškomitra-ljeza — »šarca«, 3 automata, 7 pušaka, 2 revolvera, protiv-

25 Izveštaj komandanta 13. kraj iške brigade od 3. 9. 1943. go-dine, Arhiv VII JNA, k. 1626, br. reg. 9/1—21.

26 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade o izvršenim akcijama od 28. 8. do 13. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 74, 171. U ovo vreme 13. kraj iška brigada bila je pod operativnom komandom 4. kraj iške divizije. Međutim, Štab 4. kraj iške divizije, kad izveštava korpus 0 borbi sa Nemcima u Tramošnji i postignutim rezultatima, ne po-minje 13. brigadu. Naprotiv, on kaže da se 13. brigada nalazi »oko Sitnice i prema Mrkonjiću i Manjači«, daleko od mesta gde je stvarno bila i vodila borbu sa Nemcima (Izveštaj Štaba 4. kra j iške divizije od 4. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 27, 65), a za svoju 6. 1 8. brigadu kaže da »operišu prema Bronzanom Majdanu«. Osma brigada je u to vreme bila u Bunarevima, t j . Manjači, gde Štab Di-vizije kaže da se nalazi 13. brigada (Izveštaj 8. kraj iške brigade od 2. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 12, 35. Izveštaj 8. brigade od 6. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 43, 101). Šesta brigada, takođe, n i je operisala prema Majdanu, već se nalazila u Manjači, a trebalo je da krene prema Bronzanom Majdanu (Izveštaj 6. kraj iške brigade od 7. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 48, 112).

Iz naređenja 4. kra j iške divizije od 4. 9. 1943. godine, upuće-nog 8. kraj iškoj brigadi, vidi se da Štab Divizije zna gde se nalaze jedinice Brigade. Tamo stoji: »Sa snagama svoje brigade nalazite se oko Sitnice, Dubice, Dujakovaca i Gornjeg Ratkova. Sa ovog me-sta s tar tovanja čistiti pravce prema Ključu, Mrkonjiću i Manja -či«. (Naređenje Štaba 4. kraj iške divizije od 4. 9. 1943. godine, Zbor-nik, IV, 17, 26, 63).

46

avionsko postolje sa nišanskim spravama, postolje teškog bacača, 15 granata za teški bacač i 2 tovarna konja.27

Bežeći nepri jatel j je ostavio dosta opreme i municije. Sutradan su jedinice 2. i 3. bataljona pretresle teren i našle nekoliko šatorskih krila, ćebadi i drugog materijala. Zarobljeni četnici su pušteni, dok su Turkestanci izrazili želju da ostanu sa nama pa su i zadržani. Nekoliko dana posle toga dato im je oružje.28

Posle ove borbe nepri jatel j je poseo Razboj — k. 590 u Sasini, pa je 13. brigada imala nameru da ga napadne.29

Međutim, nepri jatel j je pobegao u Bronzani Majdan i do napada ni je došlo.

Formiranje 4. bataljona

Posle borbe sa Nemcima i četnicima u selu Tramošnji , 2. septembra, jedinice 13. krajiške brigade i dalje su se za-držale na prostoru istočno od Sanskog Mosta. One su bile veoma aktivne i vršile su pretraživanje sela i šume. Tako je 2. bataljon 6. septembra u selu Stratinskoj, zaselak Ke-kići, uhvatio 6 neprijateljskih vojnika i zaplenio 5 pu -šaka.30 To su bili tzv. žandarmi, koji su patrolirali po se-lima i služili kao predstraža prema našim položajima. Pored toga, postavljane su nagazne mine na železničkoj pruzi Pri jedor — Sanski Most i hvatane veze sa pojedinim četnicima i njihovim grupama, koje su pozivane na pre-daju.

Na tom terenu još od formiranja Ribničkog partizan-skog odreda, proleća 1943. godine, nalazio se pomoćni oba-

27 Izveštaj Štaba 13., kraj iške brigade od 3. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 21, 55. Ovaj izveštaj pisan je sutradan, dok se n i je bilo ustanovilo pravo s tanje u pogledu ubijenih i zaplenjenog m a -terijala. Zbog toga se podaci u n jemu nešto razl ikuju od podataka koji se navode u izveštaju 13. brigade od 13. 9. 1943. godine i ope-racijskom dnevniku Brigade.

28 Turkestanci su ostali u Brigadi. Ali kad je brigada st ig 'a u Man jaču, neki su pobegli. Uhvatili su ih četnici i pobili.

29 Izveštaj komandanta 13. kraj iške brigade od 3. 9. 1943. dine, Arhiv VII, k. 1626, reg. br. 9/1—21.

30 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade o izvršenim akcijama od 28. 8. do 13. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 74, 171.

47

veštajni centar Ribničkog odreda, kojim je rukovodio Jovo Vidović.31 Pomoćni centar imao je zadatak, pored prikup-l jan ja podataka o neprijatelju, da stupa u kontakt sa l ju-dima naklonjenim NOP-u i da preko nj ih vrši uticaj na ostale. U skladu sa postavljenim zadatkom Vidović je oba-veštavao stanovnike o događajima, davao im radio-vesti i propagandni materi jal i time širio partizanski uticaj na po-menutom prostoru. Usled tih ranijih priprema mobilizacija koja je vršena na pomenutom prostoru naročito u selima Sokolovu, Kozici i Tramošnji, nije nailazila na otpor.

Štab 13. krajiške brigade, čim su njegove jedinice krenule iz Ribnika i stigle na teren koji je bio pod kon-trolom četnika, naradio je bataljonima da mobilišu spo-sobne l jude i popunjavaju svoje čete. Bataljoni su to činili i mobilisali izvestan broj ljudi u selima Zmijanja. Među-tim, kad je Brigada stigla na prostor istočno od Sanskog Mosta, naišla je na bolje uslove za vršenje mobilizacije. Usled toga i činjenice da su postojeći bataljoni popunili svoje čete dobrovoljcima i onim koje su mobilisali pre do-laska na pomenuti prostor Štab Brigade je naredio štabo-vima bataljona da vrše mobilizaciju, ali da od tih novorao-bilisanih formiraju posebne čete.

Pre mobilizacije vršene su i neposrednije pripreme. To je činjeno održavanjem zborova u selima. Na zborove su dolazili meštani i n j ima je govoreno o vojno-političkoj situaciji i u vezi sa tim o potrebi s tupanja u jedinice NOV-a i aktivnog učešća u borbi protiv okupatora, ustaša i četnika. U tom pogledu, najviše razumevanja i shvatanja potrebe aktivne borbe protiv nepri jatel ja bilo je u selima Sokolovu, Kozici i Tramošnji. Iz ovih sela javio se toliki broj l judi da su od nj ih formirane posebne čete.

Prvi bataljon mobilisao je u Sokolovu oko 50 ljudi, prikupio ih i smestio u selo Paviće, kao četu kojoj odmah nije bila određena komanda.32 Drugi bataljon je isto učinio

31 Izveštaj Obaveštajnog centra Ribničkog odreda od 5. 7. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 767 A, br. reg. 20—2. Isto od 3. 8. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 767 A, br. reg. 7—3.

32 Izjava Janka Radulovića, Vlade Banjca, Petra Tomića i Pe t -ra Solomuna, tadanj ih rukovodilaca u 13. kraj iškoj brigadi, data 16. 2. 1965. godine.

48

u selu Tramošnji. Ovaj bataljon mobilisao je oko 60 ljudi i od njih oformio četu. Za komandira čete postavljen je Nikola Gogić sa kojim je ranije održavana veza. Ovoj četi odmah je određen komesar i njegov zamenik. To su bili Vlado Banjac i Duško Vujinić, stari borci iz Ribnika. Ko-mandiri vodova i desetina određeni su od novomobilisanih ljudi. Treći bataljon je 7. septembra imao oko 100 mobili-sanih u selu Kozici i još nekim selima, od kojih je formi-rao desetine i vodove.33 Formiranje četa izvršeno je 7. i 8. septembra.34 Cete su bile brojnog sastava, kao i postojeće čete u bataljonima.

Kod formiranja novih četa najteži problem, koji se odmah morao rešiti, bio je problem rukovodilaca. Problem kadra, posebno partijsko-političkog, akutan je bio i u če-tama postojećih bataljona,35 a formiranjem novih četa, on je postao još teži. Međutim, kadar se nije imao odakle dobiti. Jedino rešenje bilo je u tome da se izbor izvrši iz postojećeg kadra. Tako su vodnici i desetari određeni od novomobilisanih i oni su odmah počeli vršiti te dužnosti, bez obzira na to što četni rukovodioci nisu bili u svim če-tama odmah određeni. Svakako da to, kad se posmatra sa stanovišta sposobnosti i borbenog iskustva, nije bilo naj -bolje rešenje. Međutim, u te ljude su ostali mobilisani imali poverenje pa je taj momenat ocenjen kao važniji. Mobilizacija ljudstva u navedenim selima u velikoj meri je doprinela činjenici da se teren istočnije od Sanskog Mosta čvršće vezao za naš pokret.

Do 8. septembra 13. krajiška brigada se nalazila na prostoru istočno od Sanskog Mosta, a tada je, u duhu na-

33 Ratni dnevnik tadanjeg komesara 3. batal jona 13. kra j i ške brigade, Branka Karaća. Dnevnik se nalazi kod autora. U dal jem: Karać.

34 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 8. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 60, 134. U dokumentu se ne navodi tačan datum formiranja četa već kaže: » . . . ovih dana formiramo neke nove če-te«. Ali, s obzirom na vreme pisanja izveštaja i tačan podatak o for-miran ju čete kod 3. bataljona, sa sigurnošću se može tvrdit i da je formiranje četa izvršeno u navedeno vreme.

35 Izveštaj zamenika politkomesara 13. kraj iške brigade od 25. 10. 1943. godine o s tanju i radu part i jske organizacije Brigade od 25. 9. do 25. 10. 1943. godine, Arhiv VII JNA, Mikroteka, CK SK BiH, 4/763—765.

4 13. k r a j i š k a b r i g a d a 49

ređenja Štaba 2. NOU bosanskog korpusa, krenula prema Manjači i Mrkonjiću. Brigada je do pokreta formirala po-menute čete i one su se nalazile uz bataljone koji su mobi-lisali l judstvo i izvršili formiranje.

Čim je 13. krajiška brigada krenula sa prostora istočno od Sanskog Mosta, u pravcu Manjače, četnici su obavestili Nemce pa su avioni mitraljirali i bombardovali jedinice u pokretu. Tom prilikom 3. bataljon, u čijem sastavu je bila jedna od novomobilisanih četa, imao je 2 mrtva i 7 ran je -nih.36 Ove žrtve rezultat su nedovoljne budnosti Štaba ba-taljona.

Prema naređenju Štaba 2. NOU korpusa 13. krajiška brigada trebalo je da se prebaci na prostor »Rogolje — Sur j an — Manjača sa zadatkom likvidiranja četničkih bandi na toj prostoriji i zatvaranja pravaca o Banje-luke.«37 Kako je ta prostorija dosta udaljena od prostorije na kojoj se nalazila Brigada, trebalo je dosta vremena da se na n ju dođe. Pokret danju ometala je neprijateljska avijacija pa je to otežavalo situaciju. Sem toga Brigada je u pokretu pretraživala sela i tražila manje četničke grupe koje su se skrivale. Zbog svega toga Brigada je bila stalno u pokretu od 7. do 12. septembra, pa sređivanje i potpuno oformljavanje novih četa i formiranje 4. bataljona nije moglo biti odmah izvršeno.

Kad je brigada stigla na određeni prostor, Štab Bri-gade je izdvojio novomobilisane čete i smestio ih u selu Rogoljima. Tu je formiran 4. bataljon 13. krajiške brigade i to između 13. i 15. septembra 1943. godine.

Za komandanta 4. bataljona postavljen je Antonije Ivić, zamenik tada nije postavljen. Za političkog komesara Bataljona postavljen je Rajko Radetić, za zamenika polit--komesara — Vlado Malešević. Štab Bataljona odmah je preuzeo svu brigu oko organizacije života i rada Bataljona. Postavljene su i komande četa, mada odmah nisu bila po-punjena sva mesta u njima. Za komandira 1. čete (Sokolo-vačke — kako se po ljudstvu koje ju je sačinjavalo zvala) postavljen je Milan Macanović, za zamenika Spasoje Zu-

36 Karać: Dnevnik. 37 Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 5. 9. 1943. godine,

Zbornik, IV, 17, 31, 72.

50

kić, za političkog komesara Ivica Babić, za njegovog zame-nika Dmitar J. Banjac. Komanda 2. čete, (Tramošnjanske) ostala je ona koja je određena još u selu Tramošnji, prili-kom formiranja Čete. Za komandira 3. čete postavljen je Neman ja Risović, za zamenika — Bogdan Jelić, za politič-kog komesara Blažo Marković, a za zamenika Boško Kevac.

U to vreme 1. bataljon je u selu Gerzovu mobilisao oko 20 ljudi i popunio 1. četu. Četvrti bataljon nije anga-žovan u borbi sve do 28. septembra. Do toga vremena ko-manda Bataljona sređivala je Bataljon, određivala ostale rukovodioce, i rukovodioce službi, izvršila popis boraca, organizovala intendanturu, kuhinju i ostalo.

Bataljon nije odmah naoružan. Naoružani su bili ru -kovodioci i, verovatno, oko 10—15% boraca u svakoj četi.:iS Čete su odmah počele da izvode obuku iz predmeta koji su bili najneophodniji , kao stražarske službe, dežur-stva, gađanja, izviđanja i slično. Politička nastava počela se izvoditi odmah, jer je to bilo nužno s obzirom na to da je ljudstvo tek mobilisano, da se udaljilo od svojih kuća, gde su mnogima ostale žene i deca, da su četnici, kad je Brigada otišla sa terena od Sanskog Mosta, terorisali n j i -hove porodice itd. I pored svih preduzetih mera bilo je pojava samovoljnog odlaženja iz jedinica. To je i razum-ljivo, jer su se ti l judi prvi put udaljili od svojih kuća i porodica.

Uglavnom, Stab Brigade je za komandanta i političkog komesara Bataljona postavio najbol je bataljonske rukovo-dioce u Brigadi i preduzeo sve neophodne mere da se Bata-ljon što pre učvrsti i osposobi za borbu.

Formiranje Sanskog odreda

Stab 2. NOU bosanskog korpusa je 25. avgusta 1943. godine stavio u zadatak Grmečkoj operativnoj grupi da razmotri »mogućnost formiranja Sanskog odreda na pro-storiji Mulež — Bronzani Majdan — Sanski Most«39. Grupi

38 Dokumentovani podaci o naoružanju 4. bataljona se u po-stojećoj dokumentacij i ne mogu naći, pa se to navodi po sećaniu.

39 Naredba Štaba 2. NOU bosanskog korpusa od 25. 8. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 16, 76, 229.

4» 51

je naređeno da formira ta j odred, ako postoje uslovi za to, i naglašeno je da se u Ribniku može formirati novi odred, pri čemu bi četa koja već tamo postoji mogla poslužiti kao jezgro odreda.40 Međutim, ova grupa je rasformirana 8. septembra 1943. godine pa ni je mogla izvršiti postavljeni zadatak.

Mobilizacija l judstva sa terena Zmijanja i Manjače u Ribnički odred, odnosno 13. kraj išku brigadu, delovala je pozitivno u smislu jačeg razvijanja NOP-a na ovom području. Stab 13. krajiške brigade, stigavši na pomenuti teren, pristupio je formiranju Sanskog NOP odreda, u duhu datog predloga Stabu Korpusa.

U Sokolovu je bilo nekoliko boraca koji su izostali iza svojih jedinica za vreme neprijateljske ofanzive. I, zahva-l jujući najviše radu i uticaju Dragutina Đukanovića i Blagoj a Savića iz Sokolova, ovi borci su se krili od četnika i sačuvali oružje. Boraca iz Sokolova bilo je i u 13. kraj iš-koj brigadi.

Komandant 13. kraj iške brigade odredio je jedan vod sa dva puškomitraljeza i sa njim, i Jovom Medićem, oti-šao u Sokolovo. Tamo su održali zbor, na kome je okup-ljenim seljacima govorio komandant Brigade o situaciji i ulozi četnika koji su aktivno sarađivali sa ustašama, zatim je govorio o potrebi borbe protiv četnika i o tome da bi se najveći uspeh postigao ako bi se u Sokolovu formirao par-tizanski odred. Ljudi su to prihvatili, a dobro su primili i Medića kao komandanta odreda, posle čega im je govorio i Medić.

40 Štab Ribničkog odreda dobro je poznavao s tanje na prostoru Sokolovo, Kozice, Tramošnja i predložio je komandantu Korpusa da se tamo formira partizanski odred. Za komandanta odreda prelo-žio je Jovu Medića, koji je tada bio komandant 1. batal jona 7. k ra -jiške brigade. Medića su još od leta 1942. godine upoznali seljaci pomenutih sela, pa je zbog toga i predložen za komandanta odreda.

Sedma kraj iška brigada 17. avgusta 1943. godine stigla je u Jajce, koje je nepri ja tel j napustio. Tada je, verovatno, naređeno Štabu 7. kraj iške brigade da uputi Jovu Medića na raspolaganje 13. kraj iškoj brigadi i on je došao u Štab Brigade u Ratkovo.

Ribnički odred je u Ribniku formirao rani je jednu četu od boraca koji nisu bili sposobni za veće napore i pokrete. Trebalo je da ona, u slučaju pokreta Ribničkog odreda iz Ribnika, ostane kao zaštita Ribnika i okolnih sela, pa je zato i formirana. Štab Korpusa, navodeći Grupi da se i u Ribniku može formirat i novi odred, kaže da ta četa može poslužiti kao jezero.

52

Tako je formiran Sanski NOP odred. Istina, on je for-miran od boraca i l judi koji su pripadali ključkom srezu. I Sokolovo, gde je formiran odred, pripadalo je Ključu, ali se smatralo da će Odred proširiti svoj uticaj i na sela san-skog sreza, na desnoj strani Sane, pa se on i nazvao Sanski NOP odred.

Komandant 13. krajiške brigade ostavio je vod sa dva puškomitraljeza u Sokolovu i on je činio jezgro Sanskog NOP odreda. Ovde je bilo posebno važno da borci koji čine jezgro Odreda budu sigurni i da ne pokleknu u bilo kakvim iskušenjima jer se znalo da Brigada neće moći ostati stalno kao zaštita Odreda i sela u kojima je formiran. Stab 13. kraj iške brigade stavio je na raspolaganje koman-dantu Odreda Mediću i svoj pomoćni obaveštajni centar, u kom je bio Jovo Vidović sa nekoliko boraca. Vidović je tada postavljen za šefa obaveštajnog centra Sanskog NOP odreda.

U Sokolovu je odmah formirana četa od zaostalih i drugih sposobnih Sokolovčana. Za komandira čete postav-ljen je Blagoje Savić, takođe Sokolovčanin. Izabrani su i vodnici i desetari istog dana. Komesara Odreda nije bilo jer je nedostatak političkog kadra bio ozbiljan problem.

Tačan datum formiranja Sanskog NOP odreda nije lako ustanoviti. Formiran je, najverovatnije, između 20. i 25. avgusta 1943. godine. Komandantu Odreda dat je zada-tak i naređeno da vrši mobilizaciju i prikuplja borce u Odred. Trinaesta krajiška brigada ostala je na tom terenu i pod njenom zaštitom Odred je nesmetano vršio mobiliza-ciju i formirao je i drugu četu.

Za kratko vreme Odred je narastao na 300 ljudi. Od toga nj ih 164 imala su oružje.41 Tako je formiran 1. bata-ljon i pristupilo se formiranju terenskih četa s ciljem for-miranja 2. bataljona. Pri tom vojni kadar je biran iz posto-jećeg sastava a ponešto je davala i 13. krajiška brigada, ali političkog kadra nije bilo ni za komesare četa. Za koman-danta bataljona postavljen je Blagoje Savić, a za komesara Vojo Marković, koji je došao iz Ribnika. Trinaesta brigada je Odredu stavila na raspolaganje Luku Guslova, koman-dira čete, pa je on formirao jednu četu za Odred u Donjem

41 Izveštaj Sanskog odreda od 3. 11. 1943. godine, Zbornik, IV, 19, 18, 60.

53

Ratkovu. Sa Guslovom upućen je i vodnik Trivo Lazičić, kao i još neki rukovodioci, pa se pi tanje vojnog kadra nekako rešilo.

Štab Korpusa se obavezao da će dati politički kadar za komesara Odreda poslati Mirka Vranića, čim završi po-litički kurs. Vranić je bio politički komesar bataljona u 4. krajiškoj brigadi.42 Međutim, Vranić nije došao, pa je komandant Odreda dugo ostao sam i tražio je od Štaba Korpusa da odredi političkog komesara Odreda i inten-danta.43 Štab Korpusa je tada odredio Doku Marana za političkog komesara Odreda, a Jovu Vidovića za zamenika komandanta Odreda.

Odred je najpre, uz jedinice 13. krajiške brigade, po-čeo da vodi borbu sa četnicima. Tako se osposobljavao i u borbenom pogledu. On je proširio područje mobilizacije i na Kozicu, Tramošnju, Obrovac, Stratinsku i druga mesta, pa je dosta brzo brojno narastao.

Jedno vreme na prostoru istočnije od Sanskog Mosta bila je i 6. kraj iška brigada. Štab ove brigade smatrao je neispravnim vršenje mobilizacije od strane 13. krajiške brigade i postavljao je pi tanje da li se misli formirati San-ski odred,44 mada je Odred pre toga bio formiran i uveliko je mobilisao ljudstvo. I Štab 10. divizije izveštavao je Kor-pus da je u toku »formiranja Sanskog odreda pa je po-trebno da nam javite pod čijom komandom« će biti.45

Udaljenost 10. divizije bila je dosta velika i Odred je teško bilo potčiniti njoj . Šesta brigada je ubrzo otišla na prostor Bos. Grahova, a tamo je ostala 13. krajiška brigada, koja je pomogla Odredu da se razvije i ojača. Štab Sanskog odreda najčešće se obraćao Štabu Korpusa i od njega tražio reša-vanje pitanja koja nije mogao rešiti sam, a ni uz pomoć 13. krajiške brigade, koja je ostala na prostoru Zmijanja i Manjače i sa kojom je Sanski odred bio u stalnoj vezi.

42 Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 2. 10. 1943. go-dine, Zbornik, IV, 18, 12, 34.

43 Isto. 44 Izveštaj Štaba 6. kraj iške brigade od 7. 9. 1943. godine, Zbor-

nik, IV, 17, 48, 113. 45 Izveštaj Štaba 10. divizije od 20. 9. 1943. godine, Zbornik,

IV, 17, 109, 254.

54

Najzad, od njega i Ribničkog odreda formirana je u martu 1944. godine 15. kraj iška brigada.4"

Na sektoru Mliništa — Surjana — Sokolova

Početkom septembra 1943. godine Štab 2. NOU bo-sanskog korpusa postavio je svim jedinicama kao glavni zadatak — uništenje četnika. Na ovom zadatku trebalo je da se angažuju sve snage, pošto su očekivani novi zadaci od Vrhovnog štaba NOV i POJ, koje bi Korpus kao celina morao izvršavati. U tom slučaju kontrolu terena preuzele bi »manje snage, uglavnom odredi.«47 Naređujući jedini-cama, Štab Korpusa je postavio da:

»Svi štabovi i jedinice mora ju uložiti maksimum truda i po-žrtvovanosti da se uništi svaka četnička formacija na prostoriji do-deljenoj jedinicama. Četnici će uz pomoć okupatora i pomažući oku-patora nastojati da os održe kao neke vojničke formacije i da se grupišu pred događajima koji će nastupit i vjerovatno još ove je-seni na Balkanu.«18

Stab Korpusa je ocenjivao stanje kod četnika tako da oni imaju nameru da se koncentrišu »pred događaje polo-vinom septembra, koji će se odigrati u Sredozemlju i na Balkanu«, kako je to naređivao četnički pukovnik Aćimo-vić.40 Prema tom četničkom naređenju izgledalo je da će se četnici Bosanskokrajiškog četničkog korpusa (Drenovi-ćeva) prebaciti preko planinskog masiva Lunjevača —• Vitorog i spojiti sa četnicima Dinarske divizije popa Đujića. Takvu mogućnost trebalo je sprečiti i što pre raz-biti četničke jedinice kao vojne formacije.

46 Naredba Štaba 5. korpusa od 26. 3. 1944. godine, Zbornik, IV, 23, 130, 476.

47 Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 3. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 16, 43.

/ 48 Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 5. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 31, 72.

49 Izveštaj Štaba 2. bosanskog korpusa od 5. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 32, 74.

Radi se, u stvari, o četničkom potpukovniku Mladenu 2u -joviću, koji je kao delegat Draže Mihailovića za Dalmaciju, Liku, Bosnu i Sloveniju došao u Dalmaciju 1943. godine, posle smrti voj-vode Birčanina, koji je tu dužnost obavljao pre njega. Aćimović je. dakle, lažno prezime.

55

Dejstva jedinica 4. krajiške divizije u drugoj polovini avgusta protiv četnika u prostoru Manjače nisu dala že-ljene rezultate. Četnici se nisu hteli toliko angažovati u borbi da bi moralo doći do odlučujućeg rešenja. Oni su se pred našim jedinicama povlačili, a zatim im se zabacivali za leđa i dejstvovali u većim ili manj im grupama.50 Ima-jući sve to u vidu, Štab 2. NOU bosanskog korpusa je naredio da se preduzmu oštrije mere protiv četnika, »jer samo preganjanje sa nj ima neće dovesti do željenih rezul-tata.«51 Te mere bile su višestruke.52

Trinaestoj krajiškoj brigadi naređeno je da se zadrži na prostoru Rogolje—Sur j an—Manjača sa zadatkom uniš-tavanja četnika i zatvaranja pravaca od Banjaluke. Ova brigada trebalo je da održava vezu sa brigadom 4. divizije koja je ostala na prostoru istočno od Sanskog Mosta.53

Druge dve brigade 10. divizije trebalo je da na prostoru južno od Mrkonjića, u sadejstvu sa tamošnjim odredima, uništavaju četnike i očiste od nj ih pomenuti prostor.

Ovakvim rasporedom jedinica korpusa obezbeđivala se kontrola čitavog prostora na kome su se nalazili četnici Uroša Drenovića.54 Međutim, u vezi sa razvojem situacije

50 Izveštaj Štaba 8. kraj iške brigade od 2. 9. 1943. godine, Zbornik. IV, 17, 12, 35. Izveštaj Štaba 2. bosanskog korpusa od 5. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 32, 74.

51 Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 3. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 15. 40.

52 Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 3. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 15, 40. Izveštaj Štaba 2. bosanskog korpusa od 4. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 24, 59.

Prema naređenju Vrhovnog štaba NOV i POJ trebalo je da se sve snage 2. bosanskog korpusa angažuju na razbi janju i uniš tenju četnika. Međutim, četnici su se pred opasnošću sklanjali u okupa-torsko-ustaške garnizone ili su se razbijali u man je delove i zaba-civali za leđa partizanskih jedinica koje su ih progonile. Zbog toga, je teško bilo postići veće rezultate u borbi protiv njih. U nekim se-lima imali su svoje ja take koji su ih hranili, pomagali i obave-štavali o pokretima naših jedinica. To je još više otežavalo borbu protiv nj ih i izvršenje zadataka od strane jedinica 2. korpusa, pa je naređeno da se preduzmu oštre mere (Zbornik, IV, 17, 15, 24, 40, 59)

53 Naređenje Štaba 2. bosanskog korpusa od 5. 9. 1943. godine. Zbornik, IV, 17, 31, 72.

54 Izveštaj komadanta 3. četničke brigade od 20. 9. 1943. go-dine, Arhiv VII JNA, BH—V—10393.

56

u Dalmaciji korpusne snage nisu duže ostale na prostoru koji im je određen pomenutim naređenjem Štaba 2. bo-sanskog korpusa. Šesta krajiška brigada izvršila je pokret prema Dalmaciji, a 8. prema Podgrmeču, pa je čitav pro-stor između reke Sane i Vrbasa napušten od strane snaga 4. krajiške divizije.55 Ni jedinice 10. divizije, sem 13. kra-jiške brigade, nisu se dugo zadržale na prostoru koji im je bio određen naređenjem Štaba Korpusa. Deveta brigada 10. divizije više se orijentisala prema Hrbljani i Malovanu, a 7. brigada angažovana je oko pr ipremanja i obezbeđenja prostora za spuštanje vojnih materijala iz savezničkih aviona.

U to vreme četničke snage bile su raspoređene: 1. bri-gada na prostoru sela Rekavice — Banjaluka — Han Kola; 2. brigada: selo Piskavica — Sasina — Vilusi; 3. brigada: Hrbljina — Trijebovo — Jasenovi Potoci, i 4. brigada selo Marčete — Kadina Voda — Sokolovo. Četnici su bili u grupama od 30 do 40 vojnika, što je zavisilo od konkretne situacije, a kad su naše snage »pokrile« čitav prostor na kom su bili četnici, oni su se rasturili i bili u manj im grupama. To im je omogućavalo izbegavanje većih borbi sa nama, lakše skrivanje po selima i zaseocima i, najzad, lakšu ishranu. Pored toga, tako raspoređeni, oni su lakše mogli napadati naše manje grupe i kurire i to na širem području.

Krećući se sa prostora istočno od Sanskog Mosta, 13. brigada je u vremenu od 13. do 28. septembra 1943. godine izvršila pretres sela Sokolova, Gornjeg Ratkova, Sitnice, Čađavice, Dubice, Lokvara, Trijebova, Graca, Medne, Pecke, Gerzova, Trnova, Dragnić Podova, Podgorja i Jase-novih Potoka. To je činjeno tako što su noću vršeni pok-reti, neprimetno od četnika, i izvršena blokada sela ili zaselaka za koje se pretpostavljalo da bi u nj ima mogli biti četnici. Postavljane su i zasede u toku noći na putevima koji iz tih sela vode prema šumi. Sve sa ciljem dočekivanja četnik^ koji bi pokušali da beže iz opkoljenih sela, kad nas primete. Pretres je počinjao kad svane, kad je moguće osmatranje i sela i okoline. I pored svih tih mera, koje su

55 Operacijski izveštaj Štaba 4. kraj iške divizije za septembar 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 145, 334.

57

najčešće iziskivale velike napore, nisu se postizali odgova-rajući uspesi. Četnici su iznalazili razne načine da izbegnu hvatanje ili gubitke. Skrivali su se u kućama, na tavanima, senu, trapovima, raznim špiljama po kamenjar ima pa ih je vrlo teško bilo pronaći. Najzad, kad vide da su iznena-đeni i da ne mogu izbeći, oni su sakrivali oružje i radili u selu kao obični seljaci. Seljaci, u nekim od navedenih sela, nisu hteli da ih prikažu, a naši borci ih nisu lično pozna-vali pa je mnogima uspelo da se na ta j način izvuku. Često su, kao seljaci, razgovarali sa borcima, a kad ovi odu, oni su uzimali oružje i produžavali »rad« kao četnici. Mnogi seljaci koji su želeli da otkriju četnike i to nama kažu nisu smeli da to učine, jer su četnici bili spremni da ih tuku, zlostavljaju pa čak i ubiju. Međutim, bilo je i takvih koji su se predstavljali kao naši pri jatel j i i davali im »podatke« o četnicima, ali su njihova obaveštenja bila sra-čunata na obmanu, pa je od nj ih moglo biti samo štete.

Za ovih 15 dana Brigada je ubila 8 četnika i nekoliko ranila.56 Zaplenila je 7 pušaka sa ostalom opremom i 420 metaka. Sama je imala 4 mrtva i 7 ranjenih boraca od neprijateljske avijacije i 2 lakše ranjena u borbi sa četni-cima. Očito je da su ovakvi rezultati slabi, nedovoljni. Međutim, više se teško moglo postići.

Razvoj opšte vojno-političke situacije išao je u prilog NOB-a i znatno je uticao i na raspoloženje kod četnika. Tako, na primer, engleska Vojna misija stigla je baš u to vreme na teren Mrkonjića, koji su držale naše snage.57

Noću između 17. i 20. septembra saveznički avioni spuštali su ratni materi jal jedinicama 2. NOU bosanskog korpusa i to na prostor sela Podbrdo — Rogolji, zapadnije od Mrko-njića.58 To su videli tamošnji seljaci pa je četnička tvrdnja da su Englezi za nj ih i kod nj ih dovedena u pitanje. Tada su shvatili da Englezi nisu protiv NOV, kako su to tvrdili četnici. Kapitulacija Italije, mada je imala ogroman značaj za dalje vođenje rata, nije se mnogo osetila kod četnika

56 Operacijski dnevnik Štaba 13. kraj iške brigade, Arhiv VII JNA, k. 1281, br. reg. 7—1.

57 Izveštaj sekretara Oblasnog komiteta K P J za Bosansku kra-j inu od 12. 11. 1943. godine, Zbornik, IV, 19, 50, 166.

58 Petnaestodnevni izveštaj Štaba 7. kraj iške brigade od 4. 10. 1943. godine, Zbornik, 18, 23, 61.

58

Drenovićevog korpusa59 zbog toga što na području toga korpusa nije bilo italijanskih garnizona. Inače četnici su bili u čvrstom savezu sa Nemcima.

Sem toga početkom septembra 1943. godine formiran je inicijativni odbor za izbor Oblasnog NOO za Bosansku krajinu, koji je u tom smislu izdao proglas narodu i odre-dio 26. septembar za dan izbora Odbora. Za ta j dan pozvani su delegati za izbor Odbora.60 Do tog vremena izvršene su sve pripreme i Mrkonjić je određen za održavanje izborne konferencije. Tu su se okupili delegati iz cele Krajine, te je i to imalo pozitivan uticaj na seljake mrkonjićkog sektora čak i na one koji su bili pod jakim uticajem četnika.

Formiranjem Oblasnog NOO za Bosansku kraj inu i opštim jačanjem rada organa narodnooslobodilačke vlasti, sve više su se normalizovale prilike u oslobođenim grado-vima. Tako je bilo i sa Mrkonjićem. U njemu je brzo sre-đeno stanje, organizovana je pijaca na koju su seljaci do-gonili stoku i donosili svoje proizvode i prodavali ih. Čet-nici su pokušali da spreče dolazak seljaka u grad i norma-lizovanje stanja, pa su se krijući približavali Mrkonjiću pazarnim danom i pucali u grad. Time su hteli da zaplaše narod.

Međutim, preduzete su sve mere da se i to onemogući. Aktivirane su jedinice u pretresanju šume i sela gde su se zadržavali četnici. Tako je 13. kraj iška brigada do polovine oktobra pretresala sela Trijebovo, Medna, Pecka, Podgorja, Čardak, Dragnić Podovi, Presedla, Gerzovo, Trnovo i šume oko Mrkonjića i Mliništa. U ovom vremenu Brigada je uhvatila 4 četnika i zaplenila 6 pušaka. Imala je 1 lakše ranjenog borca. Brigada je izvršila konfiskaciju četničke imovine.61 Ona se i dalje zadržala na prostoru Mrkonjić-Manjača —- Sitnica i pretresala sela i šume, pa četnici nisu nikad imali mira.

59 Izveštaj sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku kra j inu od 12. U. 1943. godine, Zbornik, IV, 19, 50, 168.

00 Dopis Inicijativnog odbora za izbor Oblasnog NOO za Bo-sansku kra j inu od 2. 9. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 1965, br. reg. 23/1.

61 Operacijski dnevnik Štaba 13. kraj iške brigade, Arhiv VII JNA, k. 1281, br. reg. 7—1.

59

I četnici su preduzimali mere radi jačanja discipline. Četnički preki ratni sud osudio je 15. oktobra na smrt četnika Ratka Gajića Šigeru i Dušana Dabića zbog »nedis-cipline«, »pljačke« i »samovolje«.62 Preduzete su i druge čisto vojne mere. Zaveden je trojni sastav i redni nazivi četa i bataljona. Oni koji nisu imali vojne naobrazbe po-stepeno su uklanjani sa položaja i davani u pozadinu. Svaki starešina morao je imati zamenika. Bilo je zabra-njeno postavljanje starešina bi ranjem — po želji. Nare-đeno je da se iskoreni »kocka« i »pljačka«, prelaženje iz jedinice u jedinicu i da se vojska odvoji od pozadine.63

Preduzete su i veće mere predostrožnosti po selima. Svako selo moralo se obezbeđivati osmatranjem i straža-renjem. Dužnost stražara bila je: »Čuvanje samog sela i obaveštavanje nadležnih u slučaju pojave neprijatelja«.64

Na podesnim mestima morali su biti osmatrači teritorije. U slučaju magle osmatrače su zamenjivale civilne patrole »neupadljive za neprijatelja«.

Zbog tih mera koje su preduzeli četnici sve teže je bilo postići iole značajniji uspeh u borbi protiv njih, pa je 13. brigada skoro dva meseca provela u pretresanju sela i šume u međurečju Vrbas — Sana, a da nije postigla že-ljene rezultate.

Oslobođenje Sanskog Mosta

Od početka ustanka Sanski Most je predstavljao jako okupatorsko-ustaško uporište. I sada, uvučen duboko u oslobođenu teritoriju, bio je »uvek baza mnogobrojnih neprijateljskih zločina prilikom ispada u naša oslobođena sela i svih mogućih ofanziva na našu oslobođenu terito-

82 Naredba Komande Bosanskokrajiškog četničkog korpusa br. 39 od 15. 10. 1943. godine, Arhiv VII JNA, BH—V—10401.

63 Naredba Komande Bosanskokrajiškog četničkog korpusa br. 44 od 17. 10. 1943. godine, Arhiv VII JNA, BH—V—10407.

114 Naredba Komande Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 25. 10. 1943. godine komandantima brigade za organizovanje s t ra-žarske službe po selima četničke teritorije, Arhiv VII JNA, BH— —V—10414.

60

riju«.65 Držanjem Sanskog Mosta nepri jatel j je i dalje obezbeđivao oslonac za izvođenje ispada kako prema Sa-ničkoj dolini i Ključu tako i prema Podgrmeču. Pored toga, Sanski Most je služio i kao bočno obezbeđenje komu-nikacija dolinom reke Une, a i za držanje rudnika Ljubija, Pri jedora i donekle Banjaluke. Značajan je bio i za četnike koji su se nalazili u prostoru istočnije od njega.

Oslobođenjem Sanskog Mosta, oslobodio bi se sanski srez, u kom su izvršeni nečuveni zločini. Time bi se stvo-rile mogućnosti za s tupanje ljudi u redove narodnooslobo-dilačke vojske a i za još veće ugrožavanje komunikacija severozapadnije i severnije od Sanskog Mosta. Zbog toga bi oslobođenje Sanskog Mosta za Bosansku kraj inu imalo poseban značaj.

Organizacija odbrane. Polovinom oktobra 1943. go-dine u Sanskom Mostu su se nalazili 1. i 2. bataljon 3. gorskog puka, oko 1.100 vojnika.06 Ova dva bataljona, oja-čana sa dve haubice, jednim brdskim topom, dva protiv-tenkovska topa i osam bacača imala su zadatak da brane grad u slučaju napada naših jedinica. Italijanske jedinice, kad su, 19. oktobra 1941. godine, okupirale Sanski Most,67

prve su počele sa fortifikacijskim uređenjem odbrane. Međutim, posle neuspelog napada partizana na Sanski Most leti 1942. godine organizovana je solidnija odbrana. Još tada iskopani su rovovi linijom: ušće potoka Glamaš-nica u Sanu — ciglana — leva obala potoka Radinovac — k. 158 — spoj železničkih pruga — reka Sana — marveni plac — spoj puta iz sela Zdena i ceste za Pri jedor — za-padna ivica grada — k. 164 — leva obala Sane istočno od železničke pruge Sanica, Sanski Most. Ova linija smatrana je unutrašnjom odbranom grada i bila je posednuta ma-n j im snagama u oktobru 1943. godine. Međutim, glavne neprijateljske snage bile su u užem delu grada.

65 Zapovest Štaba 2. korpusa od 15. 10. 1943. godine za na-pad na Sanski Most, Zbornik, IV, 18, 69, 175.

66 Dnevno izvješće Ministarstva oružanih snaga NDH za 23. 10. 1943. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 3, snimak 694—696 — MNO Zagreb.

67 Raport Komande italijanskog korpusa od 5. 11. 1941. godine, Arhiv VII, arhiva nepri jatel jskih jedinica, k. 82, br. dok. 2/3a—3.

61

ORGANIZACIJA ODBRANE SANSKOG MOSTA

R. 1 : 50.000 L e g e n d a : 1) Na desno j s t r an i Sane bi lo je težiš te n e p r i j a t e l j s k e odbrane , dok su

levu s t r anu b ran i l e s l ab i j e n j e g o v e snage. T a m o rovovi na sv im mes-t ima nisu bil i posednut i .

2) U t v r đ e n e zgrade nisu označene na skici zbog r a z m e r e sk ice i nedos -t a t k a d o k u m e n t a c i j e .

Odbrana je stalno usavršavana pravl jenjem bunkera i njihovim međusobnim povezivanjem rovovima i saobraćaj -nicama. Pojedine zgrade, kao žandarmerijska stanica, že-leznička stanica, sokolski dom, srez, osnovna škola i druge bile su osposobljene za odbranu u sklopu rejona, a i kao

62

samostalne otporne tačke. Posle oslobođenja Vrhpolja,. avgusta 1943. godine, odbrana užeg grada intenzivno je usavršavana. Nepri jatel j je cenio da posle gubitka Vrh-polja »snage sa kojima raspolaže odbrana Sanskog Mosta nisu dovoljne da odbiju jedan jači napad partizana«.6* Zbog toga je organizaciji odbrane grada poklonjena izu-zetna pažnja. Ispred linije unutrašnje odbrane grada po-stavljena je jednostruka bodljikava žica.

Tačan raspored nepri jatel ja u gradu ne može se usta-noviti iz postojeće dokumentacije. Međutim, nepri jatel j je svoju odbranu imao na desnoj strani Sane. U delu grada na desnoj strani Sane bili su vatreni položaji art i l jeri je •— svi topovi i bacači.

Neprijatelj nije imao dovoljno snaga da bi mogao or-ganizovati spoljnu odbranu grada. U Bronzanom Majdanu bilo je oko 150 Nemaca i jedna četa domobrana sa tri ten-ka. U Omarskoj nalazio se 3. bataljon 7. lovačkog puka i jedna bateri ja 11. arti l jerijskog diviziona.69 U Prijedoru su bila tri bataljona domobrana i oko 60 Nemaca, a u Lju-bi j i jedan bataljon domobrana. U Čaplju, najbliže San-skom Mostu, nalazilo se oko 170 neprijateljskih vojnika.

Prema rasporedu navedenih snaga može se zaključiti da one u slučaju napada na Sanski Most noću ne bi mogle u toku noći stići u pomoć napadnutom garnizonu. Izuzetak čini neprijateljska jedinica u Čaplju. Dakle, sve je, vero-vatno, bilo sračunato na upornu odbranu u toku noći, a u svitanje dolazak pomoći iz susednih garnizona.

Plan napada i zadaci jedinica. Štab 13. brigade nepo-sredno posle oslobođenja Vrhpolja pokušao je da primora na predaju nepri jatel ja u Sanskom Mostu.70 Situacija je bila povoljna, ali do toga nije došlo pošto je Brigada izvr-šila pokret a mesto n je tamo je došla 6. krajiška brigada. I 6. brigada je vršila pripreme za napad na Sanski Most,

68 Izveštaj Župne redarstvene oblasti u Banjojluci od 12. 9. 1943. godine, Zbornik IV, 17, 191, 442.

Dnevno izviješće Ministarstva oružanih snaga NDH broj 296 od 23. 10. 1943. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 3, snimak 294—296 — MNO Zagreb.

70 Izveštaj političkog komesara 13. kraj iške brigade od 31. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 116, 331. Izveštaj 13. kraj iške brigade od 3. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 21, 55.

ali i ona je odustala pošto je garnizonu stiglo pojačanje i smenjena stara posada.71

Desetog oktobra Stab Korpusa je izdao pripremno na-ređenje Stabu 4. divizije za napad na Sanski Most.72 Ovim naređenjem određene su prostorije za grupisanje snaga 4. divizije i 13. krajiške brigade. Povodom nameravanog na-pada u Ribniku je 14. oktobra u 10 časova održano save-tovanje. Raspravljalo se o jednoj šire zamišljenoj akciji, u kojoj je određeno da učestvuju 6, 8. i 11. kraj iška brigada 4. divizije, 13. kraj iška brigada 10. divizije, Podgrmečki, Sanski i Kozarski odred i Udarni bataljon Drvarskog od-reda, kao i dva art i l jeri jska diviziona 2. NOU bosanskog korpusa.

Skojevski kurs 13. krajiške brigade u jesen 1943. godine u Mrko-njiću

U proceni situacije došlo se do zaključka: da jačim snagama treba izvršiti energičan napad na Sanski Most i

71 Izvešta j o vo jn im akc i j ama 6. k ra j i ške br igade za v reme od 26. 8. 1943. godine do 29. 9. iste godine, Zbornik, IV, 18, 41, 105. Iz-veš ta j 6. k ra j i ške br igade od 14. 9. 1943. godine, Zbornik, IV, 17, 80, 187.

72 Na ređen je Štaba 2. bosanskog korpusa od 10. 10. 1943. godine za p r ip reme napada na Sanski Most, Zbornik, IV, 18, 45, 112.

64

da se mora onemogućiti dolazak pojačanja napadnutom neprijateljskom garnizonu iz drugih njegovih uporišta. Snage određene za napad podeljene su u tri grupe.

U sastav prve grupe ušla je 6. i 13. krajiška brigada, Sanski NOP odred, Drvarski udarni bataljon i jedan ba-taljon 8. krajiške brigade. Ova grupa imala je ukupno 8 bataljona, 2 topa i 3 teška bacača, a bila je pod neposred-nom komandom Štaba 4. krajiške divizije.73 Zadatak prve grupe bio je: glavninom snaga napasti nepri jatel ja u San-skom Mostu, na desnoj strani Sane, i Čaplju i likvidirati ga postavljajući obezbeđenje prema Prijedoru i Bronza-nom Majdanu. Pored toga, grupa je imala zadatak da lik-vidira neprijateljsko uporište na Razboju u s. Škriljevita k. 590, a zatim da ga progoni prema Prijedoru i Banjaluci.

Drugu grupu sačinjavala je 8. krajiška brigada, bez jednog bataljona, i Podgrmečki NOP odred. Ova grupa imala je zadatak: napasti i likvidirati nepri jatel ja u San-skom Mostu, na levoj strani Sane, sprečiti mu prebaciva-n j e na desnu obalu reke, obezbeđujući se zasedama od Ljubi je i Prijedora. Po likvidaciji Sanskog Mosta trebalo je da goni nepri jatel ja prema Pri jedoru i da zauzme rud-nik Ljubi ju i Staru Rijeku.

U trećoj grupi bila je 11. krajiška brigada i Kozarski odred. Njen zadatak bio je da ruši prugu, cestu i telefon-sku liniju između Banjaluke i Pri jedora i Bos. Novog i Prijedora.

Odlučeno je da u napadu na Sanski Most učestvuju i tenkovi i to na pravcu 13. krajiške brigade. Da bi tenkovi mogli doći tamo, trebalo je da se u Vrhpolju na Sani iz-gradi most, što je preuzeo na sebe Štab Korpusa.74

Prva i druga grupa trebalo je da uspostave telefon-sku vezu između svojih komandnih mesta, a telefonsku liniju od Ključa prema Sanskom Mostu odlučeno je da podignu organi Štaba Korpusa. Naređeno je da se koriste kuriri i rakete za održavanje veze, a napredovanje jedi-nica da se označava pal jenjem lakozapaljivih predmeta.

73 Zapovest Štaba 2. bosanskog korpusa od 15. 10. 1943. godine za napad na Sanski Most, Zbornik, IV, 18, 69, 176.

74 Naređenje Štaba Korpusa od 10. 10. 1943. godine, Zbornik, IV, 18, 45, 112.


Početak napada određen je za 18. oktobar u 23 časa i to tako što će se prva vatra otvoriti na desnom krilu prve grupe.

P L A N NAPADA I ZADACI JEDINICA

L e g e n d a : 1) T e n k je dovučen do ušća po toka Glamašn ica u S a n u i tu je t r e b a l o

da upal i mo to r i k r e n e u napad . I sp red n j e g a bili su borci 2. b a t a -l jona 13. k r a j i š k e br igade .

2) Do zaseoka Baht ić i t r eba lo je da p rva g rupa uspostavi t e l e fonsku vezu od svog k o m a n d n o g mesta , a d ruga g rupa od svog k o m a n d n o g mes t a na levo j s t r an i S a n e t a k o đ e do Baht ića .

Na osnovu napredovanja Štaba Korpusa, Štab 4. divi-zije izdao je naređenje jedinicama prve grupe, precizirav-ši im zadatke. On je naredio da se napad izvrši u dve kolo-

66

ne i to: snage 6. krajiške brigade da napadnu od Sasine »sa prodornim klinom između ceste Sanski Most — Sasina i r i jeke Sane, šireći lijevo krilo u lijevo do u visinu željez-ničke stanice.«75 Bataljon prodornog klina trebalo je da što pre prodre do »osnovne škole, sreza i betonskog mosta« na Sani, likvidira ta uporišta a zatim pomogne bataljonu koji je određen za napad na sokolanu i železničku stanicu. Ta-ko je 6. brigada dobila zadataka da likvidira sva nepri ja-teljska uporišta na desnoj strani Sane od ž. st. do reke, obezbedujući se prema Sasini.

Trinaesta brigada dobila je zadatak da napad izvrši od s. Kruhari »prodornim klinom između ceste Sanski Most — Ključ i r i jeke Sane.« Naređeno je da sa bataljonom prodornog klina što pre probije u grad, likvidira uporište u centru i posle toga pomogne prodorni klin 6. brigade. Ostalim snagama »širenjem u desno« trebalo je da likvidi-ra nepri jatel jsku odbranu između ž. st. i Sane i nekoliko uporišta u centru grada, kao i nepri jatel ja koji se nalazio u Čaplju.76 Naređeno je bilo i to da 13. brigada sa »jed-nom manjom kolonom (četa)« nadire cestom Kruhari — Sanski Most.

Snagama Sanskog odreda i bataljona Drvarskog od-reda naređeno je da zauzmu neprijateljska uporišta na

75 Zapovest Štaba 4. kraj iške divizije od 15. do 10. 1943. go-dine za napad na Sanski Most, Zbornik, IV, 18, 69, 179.

Jedinice prodornog klina nisu imale posebne organizacije. To su bile čete, bataljoni, pa i brigade, što je zavisilo od veličine objek-ta i jedinice koja vrši napad. Međutim, jedinica određena za »klinovanje« ojačavana je automatskim oružjem, lakim ar t i l jer i j -skim oruđima i bacačima, snabdevena bombama i sredstvima za pravl jenje prolaza u preprekama. Taktika ovih jedinica bila je: probiti što pre spoljnu i unu t rašn ju odbrambenu liniju i, ne oba-zirući se na nepri jatel ja koji ostaje sa strana, na bokovima, što pre prodreti u centar odbrane i odatle dejstvovati u neophodnim pravcima i tako dezorganizovati nepri ja tel jsku odbranu i izazvati paniku. Skoro u svim slučajevima postizan je uspeh.

76 Uporišta koja je trebalo da likvidira 13. brigada u zapove-sti se ne imenuju već su označena brojevima 3, 5, 10 i 2, 6, 7 i 9. Skica nepri ja tel jske odbrane ni je sačuvana pa sa ne zna na koje se objekte to odnosi. Međutim, sigurno je da se radi o nekim u tvr -đenjima, objektima i važnijim bunkerima.

5* 67

Razboju i Debeljaku i zatvore sve pravce koji s te strane vode ka Sanskom Mostu.

Štab 4. divizije odlučio je da bude u zaseoku Pržine severnije od sela Kijevo.

Štabovi brigada i odreda dalje su razradili i postavili zadatke svojim jedinicama.

Jedinice 13. krajiške brigade do 14. oktobra 1943. go-dine nalazile su se u Ja jcu i Mrkonjiću na obezbeđenju komunikacije Mrkonjić — Čađavica i Čađavica •— Sitni-ca.77 Od toga vremena one su se, prema naređenju Štaba Korpusa,78 grupisale na prostoru Marčete — Dujakovci — Sitnica i čistile tamošnja sela od četnika, zatvarajući isto-vremeno pravce koji od Banjaluke izvode ka Mrkonjiću. Petnaestog oktobra Štab Korpusa je izdao naređenje za osiguranje komunikacije Ja jce — Mrkonjić »za vreme pretstojećih operacija«.79 Za ovaj zadatak određen je 4. bataljon 13. krajiške brigade.

Devetnaestog oktobra naveče 1. i 2. bataljon 13. bri-gade krenuli su od Čađavice i Sitnice za selo Krasulje, gde su stigli u toku noći. Treći bataljon bio je u Ja jcu na obez-beđenju Vrhovnog štaba pa je direktno iz Ja jca stigao u toku noći u isto selo. U selu Krasul jama i Pećima bataljo-ni su se odmarali 20. oktobra. Ovde je Štab Brigade odr-žao sastanke sa štabovima bataljona i komandama njiho-vih četa. Detaljno je razrađen plan napada i postavljen konkretan zadatak svakoj četi.

Prvi bataljon dobio je zadatak da napadne i likvidira neprijateljsko uporište u s. Čaplje. Postavljeno je da po-kret izvrši cestom od s. Peći do Tornine, a odavde preko zaselaka Rijeke, Kućišta, Pržine i Majkića dođe do k. 269, koju je držao neprijatelj , približi se rovovima i tu sačeka početak napada na grad. Napad je trebalo početi sa sever-ne strane, t j . od Sanskog Mosta. Ovo je učinjeno da bi se nepri jatel ju onemogućilo povlačenje prema gradu i pri-

77 Izveštaj Štaba 10. divizije od 11. 10. 1943. godine, Zbornik, IV, 18, 51, 127. Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII. k. 1281, reg. br. 7—1.



68

druživanje njegovim snagama u Sanskom Mostu. Od s. Krasulja do k. 269 ima oko 21 km, pa je naređeno da ba-taljon krene sa mesta odmora pre smrkavanja kako bi na

PRAVCI KRETANJA JEDINICA 13. K R A J I Š K E BRIGADE DO POLAZ-NIH POLOŽAJA

L e g e n d a : 1) Re jon gde je p redan i l a

13. b r igada u t oku 20. 10. 1943. godine 1 odak le j e k r e n u l a p r e m a San-skom Mostu u c i l ju iz-v r š e n j a napada .

2) P r a v a c k r e t a n j a 1. ba -t a l jona 13. k r a j i š k e b r i -gade.

3) P r a v a c k r e t a n j a 2. ba -t a l jona 13. k r a j i š k e br i -gade.

4) P ravac k r e t a n j a 3. ba -t a l jona 13. k r a j i š k e br i -gade.

5) Lin i ja ko ju je posedao Sanski odred i Udarn i ba t a l j on d rva r skog od-reda u c i l ju sp rečava -n j a dolaska pomoći ne-p r i j a t e l j u od Bronzanog M a j d a n a i B a n j a l u k e .

6) Mesto gde je pod ignu t pontonsk i most na reci Sani.

R. 1 : 100.000

69

vreme mogao stići i približiti se pomenutoj koti. Da bi se obezbedilo što urednije kretanje, uzeti su vodiči koji su dobro poznavali seoske puteve.

Drugi bataljon 13. brigade imao je zadatak da se neo-paženo približi do prvih rovova kod železničkog mosta na desnoj strani Sane. Bataljon je morao preći oko 23 km da bi došao na polazni položaj za napad.

U kre tanju do sela Čaplje nije se računalo sa nekim većim teškoćama. Međutim, k. 269 udaljena je svega 800 m od ceste kojom je trebalo da neopaženo prođe 2. bata-ljon, pa je to predstavljalo izvestan rizik. Pored toga u selu Čaplje ustaše su imale jako uporište od početka ustan-ka. Ove ustaše su počinile zločine prema srpskom stanov-ništvu. Pretpostavljalo se da bi neko od meštana mogao otkriti pokret kroz Čaplje i obavestiti neprijatelja. Zbog toga su određene manje grupe boraca koje su imale zada-tak da u Čaplje stignu pre bataljona, posednu pogodna mesta i stazice u n jemu i tu se pritaje. One su imale mo-gućnost da otkriju one koji bi krenuli prema nepri jatel j -skoj posadi u cilju obaveštavanja o kre tanju partizana.

Bataljon je imao zadatak da napadne neprijatel ja u rovovima na desnoj strani Sane i oko ceste na ulazu u grad, zauzme ih i produži nastupanje prema centru grada. Ovaj deo odbrane bio je najutvrđeni j i zbog toga što se tu nalazila komunikacija kojom su od slobodne teritorije mogle doći naše jedinice i izvršiti napad. Odbrana je tu pojačana naročito posle oslobođenja Vrhpolja, koje je bilo predstraža Sanskog Mosta. Zbog toga je Stab 2. NOU bo-sanskog korpusa odlučio da se za proboj neprijateljske od-brane na tom mestu upotrebe tenkovi sa bacačima plame-na. Štab Korpusa je naredio da se vatra najpre otvori na desnom krilu Prve grupe kako bi se neprijateljska pažnja odvratila od mesta na kom je trebalo da uz podršku ten-kova izvrši napad 2. bataljon 13. krajiške brigade. Sma-tralo se da će se pomoću bacača plamena nepri jatejska od-brana lakše savladati, pa je trebalo i tenkove neopaženo približiti rovovima, polaznom položaju za napad. Tako je odlučeno da tenkovi sopstvenom vučom dođu do Lužana, ovde ugase motore i da ih odavde do polaznih položaja za napad dovuku volovske zaprege. I 2. bataljon trebalo je da pre mraka krene iz Krasulja za Čaplje i Sanski Most.

70

Treći bataljon 13. brigade dobio je zadatak da napad izvrši duž puta Kruhari — Sanski Most, probije nepri ja-teljsku odbranu kod naselja zapadnije od Ciglane i pro-duži napad ka centru grada, ne obazirući se na to da li se nepri jatel j drži u rovovima desno i levo od mesta na kom bataljon uspe izvršiti proboj neprijateljske odbrane. Ovaj bataljon trebalo je da po proboju i ukl injavanju u centar grada dejs tvuje bočno prema Sani u svrhu poma-ganja bataljona 6. krajiške brigade koji se nalazio na čelu Brigade u napadu. Njemu je naređeno da se kreće cestom preko Vrhpolja do sela Tornine, a odavde da skrene i seo-skim putem preko zaselaka Smederevo, Rijeka, Kućište, Pržine i Lukići dođe na put Kruhar i — Sanski Most i nj i-me se približi neprijatel jskoj odbrani u rejonu Ciglane. Ovde je trebalo da zauzme polazne položaje za napad i sa-čeka početak borbe na desnom krilu 6. krajiške brigade.

Članovima štaba bataljona naređeno je da se kreću sa četama i da se za vreme napada nalaze uz komande četa. To je učinjeno zbog toga što su oni tako lakše mogli ispoljiti svoj uticaj na kretanje i borbu i pomoći komandi-rima četa. Poredak bataljona u pokretu bio je: 1, 2. i 3. bataljon.

Komandno mesto Štaba Brigade odlučeno je da bude u grupi kuća 300 m zapadnije od slova »H« sela Kruhari . Brigadno previjalište trebalo je da bude u jaruzi severnije od groblja, s desne strane puta Kruhari — Sanski Most.

Vezu između bataljona i Štaba Brigade trebalo je odr-žavati pomoću kurira, a isto tako i sa Štabom 4. krajiške divizije. Veza sa susedima nije se organizovala, jer se sma-tralo da će se ona uspostaviti preko jedinica čim pro-dru u odbranu.

Evakuacija ranjenika naređeno je da se vrši do bri-gadnog previjališta putem za Kruhare, a u pogledu ishrane ranije je odlučeno da se borci snabdeju jednim dnevnim obrokom hrane pa je to i učinjeno.

Završivši sve pripreme u s. Krasuljama i Pećima, je-dinice 13. krajiške brigade krenule su na izvršenje zada-tka. Bataljoni, sem Trećeg, uspeli su na vreme da stignu do polaznih položaja za napad, neprimećeni od strane ne-prijatelja. Približivši se objektima napada, čete su raspo-ređene za napad i svaka je na svom sektoru čekala znak

71

za napad. Borci su pri tajeno ležali, a nepri jatel j je po-vremeno bacao rakete i osvetljavao teren oko prvih ro-vova i bodljikave žice. Ništa nije uspeo da otkrije.

Tenkovi su za vreme dana stigli u s. Peći. Tamo je bilo okupljeno stanovništvo pomenutog sela u želji da vidi naše tenkove. Devojke su donele darove, darivale tenkiste i ki-tile tenkove.80 Posle kraćeg zadržavanja tenkovi su kre-nuli cestom prema Vrhpolju, prešli preko podignutog mo-sta na Sani i uputili se prema Čaplju. Ispred Čaplja dva su se zadržala, a jedan je odvučen volovskom zapregom prema Sanskom Mostu. Ovaj tenk neprimetno je provučen kroz Čaplje i pored k. 269. Iza rasporeda 2. bataljona 13. krajiške brigade otkačena je zaprega i tenk je tu zadržan do početka napada na grad.

Jedinice 6. krajiške brigade neopaženo su stigle na vreme do polaznih položaja za napad81 i tu čekale na odre-đeno vreme za napad — 23 časa. Isto je učinila i 8. k ra -jiška brigada na levoj strani Sane, pa je sve bilo spremno za početak napada.

Izvršenje napada. Treći bataljon 13. krajiške brigade, kad je otvorena vatra kod 6. krajiške brigade, približavao se neprijateljskoj odbrani. Neprijatelj je odmah dao uzbu-nu i počeo intenzivno osvetljavati teren ispred svojih ro-vova i gađati arti l jerijskom i minobacačkom vatrom n je -gove kolone u pokretu. Bataljon je naišao na minska polja ispred žične prepreke i došlo je do aktiviranja mina i ra -n javanja nekih boraca. To ga je malo zadržalo ispred pre-preke, što je bilo veoma opasno, jer je postojala mogućnost da pretrpi još veće gubitke. Tada je Joka Nikić, borac 3. čete 3. bataljona, mada ranjena od nagazne mine, bacila šinjel na žičnu prepreku, prebacila se pomoću njega preko žice i dočepala se rovova. Za njom su se prebacili i drugi borci i nastala je ogorčena borba u neprijateljskim rovo-vima. Na tom mestu uništena je žična prepreka pa je po naređenju komandanta Bataljona tuda ubačena u rovove 3. i 2. četa. Borci ovih četa su savladali otpor nepri jatel ja

K" Izjava Steve Ostojića, pukovnika JNA, tadanjeg komesara čete 1. batal jona 13. kraj iške brigade, data 23. 3. 1965. godine.

81 Izveštaj Štaba 6. kraj iške brigade od 23. 10. 1943. godine o izvršenju napada na Sanski Most, Zbornik, IV, 18, 131, 326.

72

u rovovima i produžili nastupanje. Neki su brzo stigli do Zelezničke stanice i piskom sirene lokomotive koja je tamo zatečena dali znak da se nalaze kod stanice. Komandir vo-da Stevo Popović je sa grupom boraca upao u Zandarme-rijsku stanicu i zarobio posadu. Ukupno je zarobljeno 80 neprijateljskih vojnika i oficira. Između ostalih tada je zarobljen i arti l jerijski oficir Mijo Posavec.82 Borci 3. ba-taljona su u gradu naišli na skladište oružja i topograf-skih karata pa su to odmah iznosili van grada. Stabu Ba-taljona.83 Prva četa 3. bataljona savladala je žičnu pre-preku i napala neprijatel ja u rovovima severnije od puta Kruhari — Sanski Most. Ona je naišla na otpor neprijate-lja kod ž. st., ali nakon borbe od pola časa savladala je neprijatelja, probila se u grad i povela borbu sa snagama koje su se branile iz utvrđenih zgrada i bunkera. Čitav 3. bataljon je tako produžio borbu za osvajanje pojedinih utvrđenih objekata, zaplenivši pored ostalog, 3 nepri jatel j -ska topa. U borbi koja je t rajala oko jedan sat 3. bataljon je potpuno izvršio zadatak, zarobivši oko 100 nepri jatel j -skih vojnika i oficira i zaplenivši oko 200 pušaka.84

Drugi bataljon 13. krajiške brigade, kad je počela bor-ba, očekivao je da stigne tenk i da pomoću njega napadne i savlada nepri jatel ja u rovovima na ulazu u grad. Me-đutim, motor tenka nije mogao da se upali. Pokušaji pa-l jenja motora trajal i su nekoliko minuta, a borba se već vodila. Tada je komandir 1. čete 2. bataljona Nikola Đaković Ninara aktivirao bombu i bacio je u nepri jatel j -ske rovove, zatim je skočio i potrčao rekavši: »Juriš! ni dosad nismo imali tenkove.« Borci su potrčali i sručili se u neprijateljske rovove, a njihov komandir je pao smrtno pogođen rafalom neprijateljskog mitraljeza. Tako je bez tenka probijena neprijateljska odbrana na pravcu napada

82 Posavec je na sopstveni zahtev ostao u 3. batal jonu 13. kra-jiške brigade, do oslobođenja Jugoslavije i posle kao oficir ostao u JNA.

83 Izjava pukovnika JNA Petra Solomona, tadanjeg zamenika komandanta 3. batal jona 13. kraj iške brigade data 8. 6. 1965. go-dine.

"4 Ratni dnevnik pukovnika JNA Branka Karaća, tadanjeg po-litičkog komesara 3. bataljona 13. kraj iške brigade. Dnevnik se na -lazi kod autora.

73

2. bataljona i Bataljon je produžio nastupanje duž ceste i prostorom između ceste i železničke pruge ka centru gra-da. Za nepun sat borbe Bataljon je savladao otpor posada neprijateljskih bunkera i utvrđenih objekata koji su se na-lazili na pravcu njegovog nastupanja i stigao u centar grada. Zarobio je veći broj neprijateljskih vojnika i ofi-cira i zaplenio preko 100 pušaka. U centru grada delovi 2. bataljona su uspostavili vezu sa delovima 3. bataljona i 6. krajiške brigade, koji su takođe savladali nenri jatel ja na pravcima svoga nastupanja i stigli u centar grada.

Time je, u vremenu od jednog sata, bio izvršen za-datak 13. kraj iške brigade neposredno u Sanskom Mostu. Za vreme ovih borbi 2. i 3. bataljon imali su 3 mrtva i 8 ranjenih boraca.

Cim je počela borba u gradu, 1. bataljon 13. brigade napao je nepri jatel ja u Čaplju. Neprijatelj je u početku pružao jak otpor. Međutim, kad su borci 1. bataljona upa-li u rovove, otpor je počeo popuštati dok, najzad, ni je sa-svim prestao. U ovom napadu teško je ranjen zamenik ko-mandira 1. čete 1. bataljona Vlado Karać, koji je na putu za bolnicu umro. Neprijateljski vojnici, zahvaljujući tome što su dobro poznavali teren, razbežali su se. Zarobljeno je svega 30—40. Tako je i Čaplja, kao neprijateljsko upo-rište, prestala da postoji, a 13. krajiška brigada je u pot-punosti izvršila zadatak koji je dobila.

U ovoj akciji 13. brigada je imala 4 mrtva i 8 ranjenih boraca i rukovodilaca. Poginuo je jedan komandir i jedan zamenik komandira čete. Jedinice Brigade zarobile su 200 domobrana i 4 oficira i zaplenile: 405 pušaka, 7 puškomi-traljeza, 1 teški mitraljez, 10 automata, 1 mali bacač, 3 topa, 1 radio-stanicu, 1 telefonsku centralu, 5 telefona i 1 radio-aparat.85 Jedinice brigade zarobile su više nepri ja-teljskih vojnika, ali ih nisu zadržale kod sebe. Oni su se, kad su razoružani, grupisali po sopstvenoj želji, jedinici,

85 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1. U dokumentima 13. kraj iške brigade ne govori se o r a -njenim i ubijenim nepri jatel jskim vojnicima i oficirima.

74

poznanstvu i slično, jer je u ovom napadu Sanski Most oslobođen.86 Neprijatelj u svom izvešću o tome kaže:

»Prema izviješću jednog satnika koji je izbjegao iz Sanskog Mosta 21. 10. u 0150 sati partizani su posle otpora zauzeli Sanski Most. Dosadašnji gubici iznose: 2 topa 7,5 cm, 1 top 6,5 cm, 2 protu-oklopna topa i sva ostala oružana oprema. (Od 3. gorske pukov-nije).«87

Jedinice 6. kraj iške brigade na vreme su došle na po-lazne položaje i napale nepri jatel ja u 23 časa.88 Prvim na-letom su zauzele neprijateljske rovove i produžile nastu-panje ka centru grada. Za vreme borbe, koja je t ra ja la oko jedan sat, zauzele su bunkere na pravcu svoga nastupanja i spojile se sa snagama 13. krajiške brigade.

Bataljoni 8. krajiške brigade do određenog vremena približili su se neprijatel jskoj odbrani i u 23 časa izvršili

86 Dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH broj 25 za 22. 10. 1943. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 3, snimak 692.

87 Isto. 88 Izveštaj Štaba 6. kraj iške brigade od 23. 10. 1943. godine o

napadu na Sanski Most, Zbornik, IV, 18, 131, 326. U izveštaju 6. kraj iške brigade stoji da je Brigada zaplenila 5

topova, a u Operacijskom dnevniku 13. brigade da je 13. brigada zaplenila 3 topa. U listu «Bombaš« broj 2, godina prva, koji je za vreme rata izdavao 3. batal jon 13. kraj iške brigade, stoji: »Sa gru-pom bombaša Dvizac je odmah likvidirao sa topovima.« Radi se o Mirku Dviscu, zameniku komandira 2. čete 3. bataljona. Nepri ja-telj je imao svega 5 topova, pa 6. brigada nije mogla zapleniti sve topove pošto svi nisu bili na pravcu njenog nastupanja .

U izveštaju 4. kraj iške divizije od 23. 10. 1943. godine o napadu na Sanski Most stoji da se naročito kod 13. brigade i njenih ruko-vodilaca osetila labavost i nedisciplina, da je to prouzrokovalo pl ja-čku u gradu onemogućilo produženje akcije po planu i da je pod-atreklo i druge da tako nešto čine! Izveštaj Štaba 4. kraj iške divizi-je od 23. 10. 1943. godine, Zbornik, IV, 18, 130, 325).

Trinaesta kraj iška brigada ni je pripadala 4. kraj iškoj divi-ziji, već 10. Međutim, često je izvodila neku akciju pod operativ-nom komandom 4. divizije i uvek je postizala dobar uspeh. Kod 13. brigade nije bilo ni labavosti ni nediscipline, ničeg po čemu bi se odvajala i razlikovala od brigada 4. divizije. Ako to ne bi bilo tako onda se ne bi moglo shvatiti ovo:

»Za pokazane najbol je rezultate tokom takmičenja u aprilu, uzevši u obzir rezultate pokazane tokom čitave prošle godine, oce-njena je 13. kraj iška brigada . . . kao prva i nagrađena prelaznom zastavom brigadnog udarničkog takmičenja 5 korpusa.« (Naređenje Štaba 5. korpusa pov broj 745 od 29. 7. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 8/4).

napad. Neprijatelj im nije pružio otpor. Na nekim mestima bataljoni su izvršili prodor neprijateljske odbrane bez ika-kvog otpora od strane neprijatelja.8 9 Ovo je bilo moguće zbog toga što je nepri jatel j težište odbrane imao na desnoj strani Sane, gde su bile njegove glavne snage i sredstva. Četvrti bataljon 8. brigade probio se do mosta na Sani i uspostavio vezu sa jedinicama 6. i 13. krajiške brigade.

Prvi i 2. bataljon 8. brigade, koji su bili na obezbeđe-n ju prema Ljubij i i Prijedoru, nisu vodili borbu sa nepri-jatel jem niti je nepri jatel j pokušavao da interveniše.

Tako je za nepun sat borbe slomljen otpor nepri ja te l j -ske posade u Sanskom Mostu i grad potpuno oslobođen. U napadu su sve jedinice izvršile uspešno postavljene za-datke. Prema izveštajima naših jedinica koje su učestvo-vale u napadu zarobljeno je ukupno oko 670 nepri jatel j -skih vojnika i oficira. Međutim, prema neprijateljskom iz-veštaju iz stroja je izbačeno više od 1.000 njegovih voj-nika i oficira. Svakako, bilo je i onih koji su pobegli za vreme napada. To se vidi iz sledećeg izveštaja:

»Noću 20/21. X. poslije zauzeća Sanskog Mosta od strane pa r -tizana (Dnevno izvješće broj 295) nestalo je: 19 častnika, 90 do-častnika i 1010 domobrana. Do sada je došlo u Pri jedor: 2 častnika, 3 dočastnika i 42 domobrana. Gubitci u oružju iznose: 2 topa 7.5 cm, 1 top 6.5 cm, 2 protuoklopna topa, 8 lakih bacača, 6 strojnica, 39 strojopušaka i oko 880 pušaka. Po iskazu pouzdane osobe skupina od oko 500 part izana kreće uzduž pruge iz Sanskog Mosta u smjeru Prijedora.«90

Iz ovog se vidi da je neprijeteljska jedinica koja je branila Sanski Most potpuno uništena, a sve njeno oružje i oprema pali su u ruke naših jedinica. Zarobljeni nepri-jateljski vojnici nisu hteli da ostanu u našim jedinicama kad im je to ponuđeno, već su izjavili da žele ići svojim kućama pa su i pušteni.

Trinaesta krajiška brigada po oslobođenju Sanskog Mosta upućena je prema Bronzanom Majdanu i sledećih dana držala je položaje u Sasini, Stratinskoj i Obrovcu.

S9 Izveštaj Štaba 8. kraj iške brigade od 31. 10. 1943. godine o izvršenim akcijama od 15. do 30. oktobra 1943. godine, Zbornik IV, 18, 170, 422.

90 Dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH broj 296 za 23. 10. 1943. godine, Arhiv VII, Mikroteka, f i lm 3, snimak 694 —696.

76

Mere partijske organizacije u sređivanju i jačanju Brigade

Ranije je naglašeno da nije bilo dovoljno teoretski uz-dignutih partijskih kadrova u Brigadi. Zbog toga je u par-tijskom radu bilo ozbiljnijih teškoća. Popuna upražnjenih mesta u jedinicama nije se potpuno mogla izvršiti ljudima čija je partijska zrelost odgovarala dužnostima koje su morali obavljati. Usled toga, o nekim pitanjima u parti j-skom radu nisu uvek zauzimani pravilni stavovi.91

U 13. krajišku brigadu na dužnost zamenika političkog komesara Brigade, t j . partijskog rukovodioca, došao je 25. septembra 1943. godine Miladin Vujošević Sego, koji je na toj dužnosti smenio Dušana Simića. Vujoševića je na ovu dužnost poslao CK KPJ, a Simić je raspoređen na dužnost u Odsek za zaštitu naroda. Upoznavši se sa stanjem parti j-ske organizacije u Brigadi, Vujošević je 25. oktobra po-slao izveštaj CK KPJ i Oblasnom komitetu KPJ za Bosan-sku krajinu.92

U partijskoj organizaciji postojali su sektori rada: par-tijski, politički, kulturnoprosvetni, vojni, obaveštajni, om-ladinski, rad na terenu i higijenski. Partijskim sektorom rada smatrao se unutrašnji rad ćelije, održavanje redovnih, vanrednih i teoretskih sastanaka. Obaveštajna služba ta-kođe je smatrana partijskim sektorom rada. Za higijensku dužnost, pored referenta saniteta, određivao se jedan član Part i je ili Skoja.

Članstvo Part i je i Skoja bilo je mlado, sa puno volje i poleta u radu. Ali, s obzirom na to da je Brigada mobi-lizacijom novih boraca sa terena gde je bio do tada jak četnički uticaj brojno ojačala, neophodno je bilo studioz-nije postavljanje partijskog rada u njoj. Brigada je 1. sep-tembra 1943. godine imala 822 borca i rukovodioca,93 a već

91 Izveštaj zamenika politkomesara 13. kraj iške brigade od 25. 10. 1943. godine, Arhiv VII JNA, Mikroteka, film 4, snimak 763—765.

92 Izveštaj zamenika politkomesara 13. kra j iške brigade od 25. 10. 1943. godine o s tanju i radu par t i jske organizacije, Arhiv VII. Mikroteka, f i lm 4, snimak 763—765.

93 Brojno s tanje l judstva i ubojne opreme 13. kraj iške brigade 28. 8. 1943. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—3.

77

pred kra j oktobra iste godine — 370. To je bilo povećanje za 548 ljudi. Od 25. septembra 1943. godine do 25. okto-bra iste godine mobilisano je sa terena koji je bio pod kon-trolom četnika 415 boraca. Pravilno pr ihvatanje i vaspita-nje toga l judstva nije bila laka stvar. Podložno do tada raznim uticaj ima nepri jatel jske propagande, a zaostalo i neprosvećeno, ono nije moglo da oceni šta za njega znači borba protiv okupatora. Pojedinci su stanje ocenjivali po-lazeći od ličnih interesa i sve se svodilo na to da ostane kod kuće. Zahvaljujući takvoj psihologiji tih novomobilisa-nih ljudi, u Brigadi je dolazilo do masovne pojave dezer-terstva. To je predstavljalo ozbiljan problem, kojim se morala pozabaviti parti jska organizacija.

Krajem oktobra 1943. godine u Brigadi je bilo 205 čla-nova Part i je i 41 kandidat za člana. Skojevaca je bilo 203. Početkom septembra u Brigadi je bilo 125 članova Par t i je i 40 kandidata za članstvo, dok je skojevska organizacija imala 166 članova. Znači da je za nepuna dva meseca par-tijsko članstvo poraslo za 80 članova, a skojevsko za 37 om-ladinaca. To je predstavljalo znatno povećanje partijskog i skojevskog članstva, koje je trebalo teoretski i idejno uz-dići i osposobiti za partijski rad u jedinicama i na terenu. Postojala su 4 bataljonska komiteta i 20 partijskih ćelija.

Brigada nije imala politodjela, kao što je to bio slučaj kod ostalih brigada. Ponekad je praksa bila da se na vojne dužnosti postavljaju bolji komunisti nego na dužnosti par-tijskih rukovodilaca.

Osim tih slabosti u odnosu na parti jske kadrove bilo je slabosti i u nekim komandama bataljona. Tamo je dola-zilo do t rvenja i nipodaštavanja pojedinih članova štabova od strane drugih u istom štabu.94

Takvo stanje u bataljonima Brigade otežavalo je sre-đivanje i jačanje Brigade u celini, mada su za to postojali povoljni drugi uslovi. Ni u Štabu Brigade nije bilo odgo-varajućeg kadra. Mesto načelnika Štaba Brigade nije bilo popunjeno. Kancelarija Štaba nije imala ljudi koji bi mog-li obavljati poslove jednog vojnog štaba. Komandant Bri-gade bio je zauzet poslovima svoje funkcije, a pored toga

94 Izveštaj zamenika politkomesara 13. kraj iške brigade od 1. 12. 1943. godine o s tanju i radu par t i jske organizacije, Arhiv VII, Mikroteka, f i lm 5, snimak 310—311.

78

nije imao potrebne stručne spreme, pa se pi tanje načelnika Štaba Brigade još oštrije postavljalo. Ovo zbog toga što se rad u Štabu nije mogao odvijati kako treba, nije imao ko da piše neophodnu dokumentaciju, naređenja, izveštaje i pismena uputstva. Taj nedostatak parti jska organizacija je pravilno uočila i zahtevala da se on reši.

Jedna od scena na priredbi koju su izvodili borci 13. krajiške brigade

Posle dobijanja uvida u stanje i rad parti jske organi-zacije održan je sastanak svih komiteta u Brigadi. Na tom sastanku održana su dva referata: O političkoj situaciji i o radu i zadacima Part i je u vojsci. U drugom referatu izneta je kritička analiza dosadašnjeg partijskog rada i objašnjeno kako treba organizovati rad.

Isto tako, održano je savetovanje političkih komesara i njihovih zamenika u Brigadi, na kom se govorilo o tome kakve treba da budu radne konferencije i odredilo više političkih tema koje u obliku predavanja treba da pruže borcima šire političko znanje.

U vezi sa nekim negativnim pojavama u štabovima ba-taljona izvršene su promene kadra. Tako je za komesara 1. bataljona postavljen Branko Karać, a na njegovo mesto

79

u 3. bataljon postavljen je Mladen Janjić. U 2. bataljon na dužnost komesara premešten je, iz 4. bataljona Rajko Ra-dette, a u 4. bataljon je došao na komesarsku dužnost Jan-ko Radulović iz 1. bataljona. Pre ovih promena održani su partijski sastanci svih bataljonskih štapskih ćelija na kojima se raspravljalo o postojećim slabostima i kritič-ki ukazalo na njihove uzroke. Mada su slabosti priznate i pojedinci kritički govorili o sopstvenim nedostacima, sma-tralo se da to neće biti dovoljno za ozdravljenje stanja, pa su izvršene i pomenute kadrovske promene.

Preduzete su i znatno oštrije mere protiv onih koji su se nepravilno odnosili prema narodu i njegovoj imovini, kao i prema narodnooslobodilačkim vlastima. Zbog samo-voljnog uzimanja stvari iz seljačkih kuća na četničkom terenu, kažnjena su partijskom kaznom tri člana Parti je. Neki intendanti su zbog nebrige za svoje jedinice kažnjeni i parti jski i vojnički. Zamenik intendanta Brigade isklju-čen je iz Par t i je i poslan u četu za borce. Ovi slučajevi su tumačeni na sastancima, pa je to pomoglo članovima Par-tije u svakom pogledu.

Neki članovi Partije, koji su bili na partijskom kursu u Jajcu, završivši ga, došli su u Brigadu i postavljeni za sekretare bataljonskih biroa. Pet sekretara četnih ćelija nalazilo se u to vreme na srednjem parti jskom kursu u Mrkonjić-gradu.

Od strane CK K P J partijskom rukovodiocu Brigade data su uputstva za rad i ukazano na pi tanja kojima treba obratiti pažnju. Naglašeno je da u Brigadi postoji podvoje-nost između Ribničana, starih boraca koji su činili jezgro Brigade, i novomobilisanih iz mrkonjićkog sreza i sa te-rena Manjače. Part i jska organizacija, sva vojna rukovod-stva, pa i SKOJ sastavljeni su skoro isključivo od Rib-ničana, što nesumnjivo još više pojačava tu podvojenost« — stoji u dopisu CK KPJ.95 Dalje je ukazano da postoji opasnost oslanjanja isključivo na Ribničane u razvijanju i jačanju parti jske organizacije. Ovakav zaključak donet je, verovatno, na osnovu informacije koja je istakla pod-

"5 Dopis CK KPJ od 10. 11. 1943. godine upućen zameniku po-litkomesara 13. kraj iške brigade, Arhiv VII JNA, Mikroteka, film 5, snimak broj 92—93.

80

vojenost u Brigadi. U izveštaju partijskog rukovodioca Bri-gade, poslanom CK KPJ, podvojenost u sastavu Brigade se uopšte ne pominje, nego se kaže da u Brigadi ima »oko 500 starih boraca koji su jezgro brigade.«96 Podvojenost se u Brigadi nije osećala ni među borcima ni među rukovodio-cima, mada je bilo starih i novih boraca i rukovodilaca.

U vezi sa tim trebalo je voditi računa o tom »da pro-gram političkog rada ne bude i suviše visok za nove ili pak ponavljanje za stare.« Naglašeno je da u vojničkom radu, pored egzercira i borbene obuke, »treba redovno analizi-rati akcije i razrađivati stečena iskustva i na ta j način osposobljavati ne samo borce već i rukovodioce.«

S obzirom na činjenicu da je znatan broj članova Par -t i je u borbi izbacivan iz stroja u dopisu CK KPJ se kaže da članove Par t i je »treba naučiti da ne samo hrabrošću već i znanjem, snalaženjem, veštinom, političkom uporno-šću u najtežim časovima, postižu autoritet, rukovodeći brigadom u svim oblastima života, pa i samim akcijama.« Rečeno je da u sadašnjoj situaciji Brigada mora »računati samo na svoje sopstvene snage.«

Ovim dopisom CK KPJ parti jskoj organizaciji Briga-de data je partijsko-politička orijentacija u radu. Centralni komitet je obećao da će Brigada dobiti politodjel čim se završi partijski kurs koji je bio u toku.

U odnosu na dezerterstvo kao problem u dopisu CK KPJ je rečeno da uzrok dezertiranja »leži u činjenici da je priličan broj novih boraca prinudno mobilisan iz kra-jeva gde naš politički uticaj nije dovoljan.« Zbog toga su preduzete energične mere i parti jske i vojničke pa je i tu postignut dobar uspeh.

96 U Brigadi je bilo i boraca i, posebno, rukovodilaca koji ni-su bili iz Ribnika. Tako, na primer, komandant Brigade, politički komesar Brigade i njegov zamenik, referent saniteta Brigade, ko-mandant i komesar 1. bataljona, komandant i komesar 3. batal jona i njihovi zamenici, kao i zamenik komandanta 2. bataljona, komesar 4. batal jona i njegov zamenik, kao i 13 rukovodilaca komandi četa nisu bili Ribničani. Bilo je dosta članova Par t i je koji nisu bili iz Ribnika, pa sama ta činjenica ni je u skladu sa takvim zaključkom koji je, verovatno, došao kao posledica pogrešne informacije.


Tridesetog oktobra 1943. godine na dužnost politič-kog komesara Brigade postavljen je Duro Štrbac, dotada-šnji vojni instruktor Štaba 10. divizije za odrede.97

Vrhovni štab je organizovao vojne kurseve u Ja jcu za rukovodioce za koje se smatralo da imaju uslove za razvoj. Drugi kurs Oficirske škole Vrhovnog štaba počinjao je rad u novembru. Ovaj kurs završio je komandant Brigade i komandanti 2. i 3. bataljona 13. krajiške brigade.98

Nešto docnije, t j . 27. novembra 1943. godine, Štab Korpusa je za načelnika Štaba 13. krajiške brigade posta-vio Slavka Komaricu. Postavl janjem načelnika štaba omo-gućeno je sređivanje rada u štabu Brigade, a samim tim uticalo se i na rad štabova bataljona. Ovo se prvenstveno odnosi na čisto štapske stvari, ali to je imalo uticaj a i na zaoštravanje tačnosti i discipline.

Tako je parti jska organizacija Brigade pravilnijom organizacijom rada, svojim vlastitim zalaganjem rešavala probleme i učvršćivala moralno-političko stanje, podizala bojevu i udarnu moć Brigade.

Pokušaj neprijatelja da odbaci brigadu od Sanskog Mosta

Zadržavanje jedinica 13. krajiške brigade na prostoru istočnije od Sanskog Mosta ugrožavalo je i ustaše i četni-ke. Bezbednost okupatorskih saobraćajnica, kao i mesta značajnih za ostvarenje njegovih planova, bila je dovede-na u pitanje. Nemci su smatrali da oružane snage NDH gube borbenu vrednost pa su, u skladu sa takvom ocenom, postavljali svoje jedinice na važnija mesta. Tako su od-mah po oslobođenju Sanskog Mosta 2. bataljon 388. nemačkog puka uputili kao pojačanje u Prijedor. Delovi 114. divizije, odnosno njene borbene grupe »Minhauzen«. sa tenkovijna bili su još ranije u Bronzanom Majdanu.

97 Naredba Štaba 5. korpusa broj 297 od 30. 10. 1943. godine, Arhiv VII JNA, k. 457, br. reg. 30/1—3.

98 Drugi kurs Oficirske škole Vrhovnog štaba narodnooslobo-dilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, Zbornik, tom II Bilten VŠ za novembar i decembar 1943. godine i j anuar 1944, s t ra -na 392

82

Delovi ove nemačke grupe održavali su vezu sa Dre-novićevim četnicima koje su koristili kao dobre poznavao-ce terena. Njihovi obaveštajci oblačili su civilna odela i zalazili u sela oko Majdana radi pr ikupl janja podataka o našim snagama. Međutim, u nekim selima bilo je l judi ko-ji su radili za nas i izveštavali nas o kre tanju četnika i su-mnjivih lica. Zahvaljujući tome, delovi 3. bataljona 13. bri-gade početkom novembra uhvatili su jednog nemačkog poručnika i jednog narednika, koji su u civilnim odelima prikupljali podatke. Obojica su dovedena u Štab Brigade, gde su saslušani, a zatim upućeni u Štab 5. krajiškog kor-pusa ." U to vreme 13. brigadi predao se jedan kapetan lekar, pripadnik nemačke jedinice iz Bronzanog Majdana.

Nemci su se jako zainteresovali za svoje oficire pa su u Štab 3. bataljona, koji se tada nalazio u zaseoku Vulići u selu Stratinskoj, poslali svoje pregovarače. Bataljon je o tom izvestio Brigadu, pa su komandant i komesar Briga-de došli i razgovarali sa Nemcima. Objasnili su im opšte vojno-političko stanje, ističući posebno kapitulaciju Italije i činjenicu da Nemačka postaje usamljena u daljem vođe-n ju rata i da će ga neminovno izgubiti. Nemci su tada oti-šli, obećavši da će se predati.

Pre njihovog odlaska ugovoren je i način predaje. Tre-balo je da njihova jedinica krene cestom od Bronzanog Majdana ka Stratinskoj i tamo da bude dočekana da se preda. Podvučeno je da je pokret dozvoljen u koloni i to samo cestpm.

Međutim, Štab Brigade je preduzeo sve mere predo-strožnosti. Naredio je 3. bataljonu da u toku noći posedne položaje oko ceste na padinama Kumbaruše i Stijene k. 368. Ti položaji bili su vrlo pogodni za odbranu i, domini-rali su cestom. Time je bila isključena mogućnost iznena-đenja i borbe sa Nemcima pod nepovoljnim uslovima, u slučaju da oni nisu imali nameru da se predaju. Takva mogućnost se nije isključivala. Pretpostavljalo se da bi Nemci mogli pokušati da zarobe nekog od naših i tada po-

99 Odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ došlo je do promene naziva korpusa po pokraj inama i oni su dobili nazive po rednom broju. Drugi bosanski korpus, u drugoj polovini oktobra 1943. godi-ne, dobio je naziv: 5. korpus NOV Jugoslavije. (Zbornik, IV, 18, 141, 345).

6» 83

nude zamenu za zarobljene svoje oficire. Bataljon je ured-no poseo položaje i bio spreman za doček.

Kad je svanulo 8. novembra 1943. godine, Nemci su krenuli cestom iz Bronzanog Majdana. Kretali su se u ko-loni ispred koje su bili tenkovi. Oko 8 časova na cesti is-pred Stijene stupili su u kontakt sa nama. Dočekao ih je Mićo Babić, komesar čete sa desetarem Stevom Karlašem i jednim kurirom. Nemci su razgovarali sa Babićem i t ra-žili da dođu komandant i komesar bataljona. Babić je po-slao kurira da ih pozove. I dok se kurir udaljavao, Nemci su se okupljali oko Babića i Karlaša. U međuvremenu Kar-laš se malo odvojio od grupe Nemaca i Babića. Videvši da komandant i komesar bataljona ne dolaze, Nemci su poku-šali da ih razoružaju. Tada je Karlaš aktivirao bombu od koje je poginulo pet Nemaca i nekoliko ranjeno. Čete 3. bataljona otvorile su vatru i razvila se borba za položaje koje smo držali. Vreme je bilo prohladno i počeo je da pa-da sneg pa se vidljivost znatno smanjila. To su iskoristili četnici i pokušali da zaobiđu Stijenu preko zaseoka Doj-činovići. Taj pokušaj 3. bataljon je odbio, pa su Nemci na-kon borbe od nekoliko časova bili primorani da se povuku nazad u Bronzani Majdan. U toj borbi Nemci su imali 10 mrtvih i oko 15 ranjenih vojnika, dok smo mi imali 2 za-robljena i 5 ranjenih boraca.100

Istog dana 1. i 2. bataljon 13. brigade napali su delove 2. četničke brigade u Kmećanima i potpuno ih razbili. Ba-taljoni su pretresli sela Obrovac, Viluse, Kmećane i Meli-mi, a četnici su se povukli u selo Pervan.101 Komandant 2. četničke brigade je o ovom izvestio komandanta korpusa Drenovića i tražio da svi četnici krenu u napad na partiza-ne »zajedno sa Nemcima iz Majdana.«

Drenović je prihvatio njegov predlog i odredio mesto grupisanja četnika za napad. Prema njegovoj zamisli tre-balo je da se dva bataljona 3. četničke brigade i dva bata-ljona 2. brigade grupišu u selu Radmanićima. Dva bata-ljona 1. četničke brigade i jedan bataljon 2. brigade tre-balo je da se prikupe na Pavićkim brdima, a jedan bata-

100 Izveštaj Štaba 13- brigade od 13. 11. 1943. godine, Zbornik, IV, 19, 57, 212.

101 Izveštaj komandanta 2. četničke brigade od 8. 11. 1943. go-dine, Arhiv VII, BH—V—10430.

84

ljon 1. i jedan bataljon 2. četničke brigade na liniji Previja — Gradina.102 Drenović je odredio i komandante grupa. Sa linije Radmanići — Pavićka brda — Previja trebalo je napasti jedinice 13. brigade i, oslanjajući se na Nemce u Bronzanom Majdanu, proterati ih sa teritorije istočnije od Sanskog Mosta.

Međutim, dva bataljona 13. brigade preduhitrili su četnike i u ju t ro 9. novembra stigli u Radmaniće. Delovi 2. četničke brigade se nisu mogli održati i njen komandant je ponovo tražio pomoć i zahtevao da i Nemci iz Bronza-nog Majdana pođu u napad. Zbog ovoga, Drenović je iz-menio plan napada, naredivši da grupa Mutića izvrši na-pad preko Kozjerca i Obrovca na 3. bataljon 13. brigade s tim da uhvati vezu sa Nemcima u Bronzanom Majdanu i da oni krenu prema Kumbaruši, a da Nemci četnike podr-žavaju art i l jeri jom sa vatrenih položaja iz sela Meline. Gagićeva grupa bila je takođe upućena prema 3. bataljonu 13. brigade. Po zauzimanju Debeljaka i Razboja ove grupe trebalo je da preko sela Tramošnje i Kozice izbiju u selo Sokolovo i tu se sastanu sa grupom Bjelića, koja je imala zadatak da napadne naše snage u Sitnici i Gornjem Rat-kovu. Prema ovome grupe bi dobile novi zadatak u Soko-lovu. Ovaj napad određen je za 10. novembar u 12 časova. Drenović nije propustio da naglasi da prilikom »ove ak-cije biće vršena ocena starešina za 1943. godinu za una-pređenje, odlikovanje i pohvale.103

Ni ovaj plan nije ostvaren pošto grupa Gagića ni je stigla na vreme, a naše jedinice nastupale su ka selu Sljivno. Delovi 1. i 2. bataljona 13. brigade potpuno su raz-bili neke četničke jedinice pa su davale »pravu sliku ra-sula i neke bježanije«.104

Jedanaestog novembra sa grupom Mutića i Gagića

102 Dopis komandanta Četničkog krajiškog korpusa od 9. 11. 1943. godine, Arhiv VII, BH—V—10431.

io» Naredba komandanta četničkog korpusa od 9. 11. 1943. godi-ne, Arhiv VII, BH—V—10431.

104 Dopiy Jove Mišića, komandanta četničkih grupa od 10. 11. 1943. godine, Arhiv VII, BH—V—10439/1.

105 U Bronzanom Majdanu tada su bili delovi borbene grupe »Minhauzen«, koja je pripadala 114. diviziji. (Zbornik, IV, 19, 57, 212) .

85

krenuli su i Nemci,105 koji su nastupali i dolinom Sane i povratili Sanski Most. Usled toga 3. bataljon 13. brigade bio je primoran na povlačenje, dok su četnici u borbi sa 1. i 2. bataljonom 13. brigade bili razbijeni u selu Pavićima i morali su se povući prema selu Dobrinji.

Sutradan, 12. novembra Nemci su krenuli i iz Banja-luke. Kretali su se kamionima i bilo ih je oko 800. Njima su se pridružili četnici Bjelićeve grupe i došlo je do ogor-čene borbe sa 2. bataljonom 13. brigade na padinama Grč-ke gradine. Četnici su se, poznajući dobro teren, zabaci-vali našim jedinicama za leđa i napadali ih dok su Nemci napadali s fronta. Naše jedinice su pred kra j dana bile primorane na povlačenje i napuštanje Grčke gradine, a četnici su se povukli na liniju Klisina — Previja — Pavi-ći.10« U ovoj borbi ubijeno je 25 neprijateljskih vojnika i više ranjeno. Poginuo je i komandir 3. čete 2. bataljona 13, brigade Rade Jovanić, dok je pet naših boraca bilo ranjeno. Mi smo zaplenili 2 nemačka puškomitraljeza, 2 puške, 1 ba-cač, 12 granata i drugu opremu.107

Mada su u ovim borbama bili potisnuti sa terena koji je bio kontrolisan od strane četnika, naši su se ponovo po-vratili i primorali četnike da se grupišu oko Banjaluke, bliže okupatorskih i ustaško-domobranskih trupa. Tako je 3. bataljon 13. brigade 27. novembra napao 2. četničku bri-gadu u selu Melini ubio i ranio nekoliko četnika. Bataljon je imao 2 mrtva i 5 ranjenih, i zaplenio je 5 pušaka i 2 revolvera.108 Četnička brigada je bila razbijena i po-vukla se ka selu Pervanu i Banjaluci.

U borbi sa četnicima u vremenu od 8. do 28. 11. 1943. godine 13. brigada je ubila 18, ranila oko 50 i zarobila 6 čet-nika. Brigada se zadržala na terenu sa kog je nepri jatel j pokušao da je potisne. Drenović je u pismu komandantu svoje 3. brigade, koji se tada prebacio u centralnu Bosnu, pisao da bi se nekako moglo ako bi se povratio Mrkonjić, a, ako to ne uspe, da će se i on prebaciti tamo »pa da to

ine izveštaj Jove Mišića, komandanta četničkih grupa od 12. 11. 1943. godine, Arhiv VII, BH—V—10446.

107 Operacijski dnevnik 13. brigade, Arhiv VII, k. 1281. br. reg. 7—1.

108 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 29. 11. 1943. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 5—1.

86

očistimo i prezimimo u miru a neka se banda bori sa dru-gim pa što joj bog da.«109

Tri napada na Han-Kola

Han-Kola se nalaze na komunikaciji Sitnica — Banja-luka i s obzirom na svoj položaj i udaljenost od Banjalu-ke služila su joj kao predstraža. Nalazeći se na platou iz-nad grada, ona su bila pogodna za kontrolu šireg područ-ja. Jedinice narodnooslobodilačke vojske teško su se mog-le približiti Banjaluci ako nepri jatel j drži svoje delove u Han-Kolima. Sem toga, Han-Kola su bila važna i za čet-nike. Njih su često progonile naše jedinice i oni su se uvek povlačili Han-Kolima i tu se oko ustaško-domobranskog uporišta zadržavali.

Krajem novembra 1943. godine jedinice 13. krajiške brigade čistile su Manjaču od četnika i ispred nj ih četni-ci su se povlačili prema Han-Kolima. Tada je odlučeno da se pretresu i sela oko Han-Kola, pa su delovi Brigade kre-nuli preko sela Rekavica i približili se Banjaluci na pet-z e s t kilometara. Tada je 2. bataljon 13. brigade zarobio 3 četnika, od kojih je jedan bio lekar110 i zaplenili 7 pu-šaka.

Noću između 29. i 30. novembra 1943. godine 13. bri-gada je izvršila demonstrativan napad na Han-Kola. Cilj napada bio je ispitivanje s tanja u neprijateljskom upori-štu.111 Brigada je bacačima gađala neprijateljsko upori-šte, bunkere i rovove. Napad je trajao oko 3 časa i iz Ba-njaluke nije bilo nikakve intervencije. Neprijatelj je pru-žio otpor i mi smo se oko 5 časova 30. novembra povuk-li.112 Ovaj napad omogućio je 13. brigadi da ustanovi kako je nepri jatel j organizovao odbranu, raspored i jačinu nje-

109 Pismo četničkog komandanta korpusa Drenovića od 29. 11. 1943. godine, Arhiv VII, BH-V-10459.

110 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.

111 Izvešatj Štaba 13. kraj iške brigade od 1. 12. 1943. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. ti—1.

112 Bojna relacija 4. lovačkog zdruga za januar 1944. godine, Zbornik, IV, 20. 207, 746.

87

govih borbenih sredstava, kao i mogućnost neopaženog do-laska do uporišta.

Tada se u Han-Kolima nalazila 11. satnija 3. bojne 13. lovačke pukovnije, ojačana sa 20 ljudi 9. satnije i delom 12. satnije. Ova satnija iskopala je rovove oko uporišta, izgradila nekoliko bunkera i osposobila zgradu škole ko-ja se tamo nalazila za odbranu. Ispred rovova bila je ži-čana prepreka. Vatra streljačkih oružja bila je dobro or-ganizovana i planirana, a bila je zaplanirana i arti l jerijska vatra sa vatrenih položaja od Banjaluke. Zahvaljujući po-dacima dobivenim demonstrativnim napadom i upotpu-njenim podacima obaveštajne službe. Brigada je pripremi-la novi napad na Han-Kola.

Napad je bio zamišljen tako što bi se jedinice brigade neopaženo približile uporištu i brzim kidanjem žičane pre-preke upale u rovove i zauzele uporište. Od jedinica bila su angažovana tri bataljona.

Prvi bataljon imao je zadatak da posedne komunika-ciju Han-Kola — Banjaluka u visini Sulina brda i spreči eventualni dolazak pojačanja napadnutom uporištu od Ba-njaluke.

Treći bataljon dobio je zadatak da neopaženo dođe na komunikaciju severno od Han-Kola, zauzme borbeni po-redak oko komunikacije i, krećući se duž nje, napadne u-porište sa severne strane, od Banjaluke.

Drugi bataljon imao je zadatak da se uporištu pribli-ži sa zapadne strane, dođe do žičane prepreke, pokida je, prodre u nepri jatel jsku odbranu i zajedno sa 3. bataljonom likvidira uporište.

Jedinice su, čim se smračilo, krenule na izvršenje za-datka. Prvom bataljonu je trebalo najviše vremena da do-đe do određenih položaja, te je stoga napad određen za 11 časova 14. decembra. Stigavši na određeni položaj, Bata-ljon se rasporedio oko komunikacije i bio spreman za borbu.

Treći bataljon je došao na komunikaciju severnije od Han-Kola, napravio raspored i krenuo prema uporištu. Međutim, pošto je bila noć i slabo se videlo, komandant 3. bataljona Petar Solomun ocenio je da se neće moći neopa-ženo približiti uporištu bez vodiča koji bi dobro poznavao teren. Zato je uzeo jednog seljaka meštanina i naredio mu

88

da Bataljon dovede prikriveno do neprijatelja. Seljak je odmah pristao i, kako je dobro poznavao teren, krenuo je napred. Bataljon je išao za nj im i neopaženo došao do upo-rišta. Vodič je komandantu i komandirima četa pokazao

NAPAD NA HAN-KOLA

R. 1 : 50.000 L e g e n d a : 1) Sa j u ž n e s t r ane upor i š t e n i j e n a p a d a n o i t a m o je b io s lobodan

pros tor . 2) P r a v a c dolaska n e p r i j a t e l j s k i h t enkova od B a n j a l u k e . 3) Četnici ni u j e d n o m s l u č a j u n isu se po jav l j iva l i , sem t r o j i c e ko j i su

bil i u upor i š tu .

gde se nalazi stražar, gde žica i prepreke na ulazu u upo-rište. Približili su se toliko da se to sve videlo. Vodič je tu ostao, a Bataljon je krenuo ka uporištu.

89

Vodnik 2. voda 2. čete Dragan Đaković približio se stražaru i ubio ga, a zatim uhvatio jednog berberina koji mu je pokazao gde se šta nalazi u uporištu. Tada su naši ubacili bombe u zgradu gde je bila komanda satnije, upali u bunkere i rovove i za petnaestak minuta uporište je bilo likvidirano, a posada zarobljena.

Tada je zarobljeno 59 neprijateljskih vojnika. Među njima bio je jedan kapetan, jedan poručnik, dva podofi-cira i tri četnika. Neprijatelj je imao 32 poginula vojnika. Zaplenjeno je: 1 bacač, 3 teška mitraljeza, 10 puškomitra-ljeza, 2 automata, 65 pušaka, 120 granata za bacač, 2 san-duka bombi, 1 radio-stanica, 1 telefonska centrala, 2 tele-fona, oko 30.000 metaka i nešto druge opreme.113

Drugi bataljon nije na vreme stigao do uporišta i kad je došao ono je već bilo zauzeto. Plen i zarobljenici odmah su upućeni prema Kadinoj Vodi — Štabu Korpusa, a mi smo koliko se to moglo, srušili bunkere, rovove i ostala u tvrđenja i produžili čišćenje Donjeg Pervana od četnika.

U ovom napadu Brigada je imala 2 mrtva i 10 ranje-nih boraca, od kojih 6 teže.

U toku 15. decembra u Han-Kola je došlo oko 500 ne-prijateljskih vojnika sa 3 tenka i 2 topa. Međutim, naših jedinica više tamo nije bilo. Neprijatelj je ponovo poseo Han-Kola114 Opet je smatrao da će biti dovoljna jedna četa za držanje Han-Kola, pa ih je poseo snagama 11. čete.115 Četa je odmah pristupila čišćenju rovova, poprav-l janju bunkera i postavljanju žice oko uporišta. Za neko-liko dana uporište je bilo pripremljeno za odbranu isto kao i ranije.

Trinaesta krajiška brigada ponovo je pripremila na-pad na uporište. Plan napada bio je isto onakav kakav je

113 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 28. 12. 1943. godine, Zbornik, IV, 20, 161, 521. Izveštaj Obaveštajnog centra 13. kraj iške brigade od 15. 12. 1943. godine, Arhiv VII, k. 457 A, br. reg. 43/1—4.

114 Izveštaj četničkog Krajiškog korpusa od 17. 12. 1943. godine. Arhiv VII, BH-V-10477.

115 Bojna relacija 13. lovačke pukovnije od 13. 1. 1944. godine, Arhiv VII, br. reg. 15/1—18, k. 57. Ova satnija pripadala je 3. bojni 13. lovačke pukovnije koja se u to vreme nalazila na sređivanju i preoružavanju u Banjaluci, pa ni je isključeno da je dato novo ljudstvo i zadržan stari redni broj jer je ta ista satnija uništena u napadu na Han-Kola 14. 12. 1943. godine.

90

bio i u prvom napadu. I jedinice brigade određene za na-pad bile su iste i imale su iste zadatke. Ovoga puta u na-padu je učestvovao i 1. arti l jerijski divizion 5. korpusa, koji je u toku dana zauzeo vatrene položaje i uzeo ele-mente za gađanje uporišta.

Bataljoni 13. brigade izvršili su pokret na vreme i došli na prolazne položaje za napad. Prvi bataljon bio je u zasedi na istom mestu kao i u prvom napadu. Napad je izvršen noću između 24. i 25. decembra 1943. godine. U određeno vreme art i l jeri ja je otvorila vatru na uporište. Ali, kako nije vršena korektura gađanja, došlo je do pro-mašaja, pa je od vatre sopstvene art i l jeri je ranjeno 11 na-ših boraca.

Čim je art i l jeri ja otvorila vatru, jedinice su prešle u napad, savladale žičane prepreke i prodrle u uporišta. Na-stala je borba u rovovima. Za kratko vreme neprijateljska posada je bila savladana. Ovog puta zarobljeno je 68 nep-rijateljskih vojnika i ubijeno 28. Među zarobljenima bila su 4 oficira. Zarobljeno je i 16 ustaša koji su bili u uporištu da bi pojačali upornost odbrane. Oni su, po presudi brigad-nog suda streljani.116 Mi smo imali 2 mrtva i 14 ranjenih boraca.

Zaplenjeno je: 1 bacač, 2 teška mitraljeza, 1 mali ba-cač, 8 puškomitraljeza, 7 automata, 70 pušaka, 1 sanduk bacačke municije, 12.000 metaka, 1 mala telefonska cen-trala i drugo.

Neprijatelj je u svitanje 25. decembra iz Banjaluke uputio pomoć u Han-Kola. Dva tenka su uspela da se pro-biju do Han-Kola, a kolonu koja se kretala za nj ima do-čekao je 1. bataljon 13. brigade u zasedi i zadržao. Zarob-ljeni neprijateljski vojnici i oficiri upućeni su odmah u Štab Korpusa, a zaplenjeni materi jal je evakuisan. U toku 26. decembra 7 neprijateljskih aviona bombardovalo je po-ložaje 2. bataljona 13. brigade i ovom prilikom poginuo je 1 borac i 6 ranjeno.

116 izveštaj Obaveštajnog centra 13. kraj iške brigade od 29. 12. 1943. godine, Arhiv VII, k. 457 A, br. reg. 34/1—5.

91

Dvadeset petog decembra 9. četa 7. lovačkog puka po-novo je posela Han-Kola i počela sa popravl janjem i ure-đenjem porušenih odbrambenih objekata117.

Posle ovog napada na Han-Kola 13. krajiška brigada, čisteći sela od četničkih grupa, krenula je na prostor Kmećani — Melina, gde se odmarala.

117 Bojna relacija 13. lovačke pukovnije od 13. januara 1944. godine, Arhiv VII, k. 57, br. reg. 34/1—5.

AKTIVNOST BRIGADE DO SEDME NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Napad na Banjaluku

Početkom decembra 1943. godine nepri jatel j je otpo-čeo napad iz Dalmacije u pravcu Bugojna i Glamoča. Me-đutim, njegovo nastupanje zadržale su naše jedinice 8. i 1. korpusa. Tako je stvorena mogućnost za formiranje jedne udarne grupe od jedinica 5. korpusa i manjih delova 1. korpusa, koja bi napala nepri jatel ja na prostoru Banjaluka — Bos. Gradiška — Bos. Novi, s ciljem oslobađanja Banja-luke i olakšavanja položaja naših jedinica u drugim de-lovima zemlje.

Banjaluka je kao neprijateljsko uporište bila velika smetnja za 5. krajiški korpus i njena tadanja uloga vidi se iz sledećeg dokumenta:

»Banja Luka je ne samo za vr i jeme okupacije igrala važnu ulogu ustaške klaonice poštenih srpskih, hrvatskih i muslimanskih sinova, kojih je na stotine pobijeno, a na hil jade ot jerano u logore, nego je ona bila stožerni putokaz bratoubilačkog klanja u čitavoj Krajini , baza četničkih zločina i izdaje, a i danas najveće, ali i jedino od zadnj ih njemačko-ustaško-četničkih uporišta u Krajini.«1

U to vreme 5. korpus je držao veliku oslobođenu teri-toriju u Bosanskoj kraj ini i oslobođenje Banjaluke omogu-ćilo bi mu da to područje još više proširi. Zbog toga je predložio Vrhovnom štabu NOV i POJ da se napadne i oslobodi Banjaluka. Predlog je prihvaćen i rukovođenje napadom povereno je Stabu 5. korpusa, pod čiju su ko-mandu stavljene 3. proleterska krajiška brigada i 3. bri-gada 6. ličke divizije.

1 Naređenje Štaba 11. divizije od 27. 12. 1943. godine za napad na Banjaluku, Zbornik, IV, 20, 149, 489.

93

Organizacija odbrane. Neprijateljske otporne tačke u Karanovcu, Han-Kolima, Klašnicama, Trapistima i Če-lincu predstavljale su spoljnu liniju odbrane Banjaluke. Te tačke su bile uređene za kružnu odbranu i trebalo ih je napasti i likvidirati ako se želi povesti borba za grad i imati osigurano zaleđe.

Druga linija, neposrednije odbrane, protezala se ivi-com grada. Ispred nje bila je jednoredna bodljikava žica i mestimično rovovi i bunkeri.2 Za unutrašnju odbranu bile su uređene zgrade od tvrdog materijala. Glavne od njih bile su: Banska palata, Hipotekama banka, tvrđava Kaštel, Gradska većnica, Sokolana, kasarna žandarmerijskog puka i Učiteljska škola. Najbolje su bile utvrđene zgrade: Ban-ska palata, Banski dvori, Hipotekama banka i Kaštel i one su predstavljale kičmu unutarnje odbrane Banjaluke.

U odbrani Banjaluke bile su angažovane sledeće nep-rijateljske jedinice: 2. bataljon 13. lovačkog puka, 3. bata-ljon 7. lovačkog puka, delovi 3. žandarmerijskog puka, je-dinice za popunu 10. lovačkog puka, policija i ustaše, 8. 11. i 12. artiljerijski divizion, Stab 4. lovačkog zdruga sa če-tom za vezu, sanitetskom i veterinarskom četom i 13. i 14. nastavnom četom 13. lovačkog puka. Pored toga, u Banja-luci je bilo 337. nemački poljski bataljon, Stab 15. armij-skog nemačkog korpusa3 i 6 srednjih i lakih tenkova.

Treći bataljon 7. lovačkog puka bio je raspoređen u Gornjem Seheru i imao je zadatak da obezbedi Banjaluku sa južne strane. Drugi bataljon 13. lovačkog puka nala-zio se u Banjaluci na preoružavanju. Četrnaesta četa 13. lovačkog puka nalazila se na osiguranju rudnika Bako-vačke bare, a 13. četa — na osiguranju postrojenja u Laušu.1

Od artiljerijskih jedinica u Banjaluci su bile: 11. divi-zion sa štabom, štabnom i 1. baterijom, dok je 2. njegova

2 Zapovest Štaba 5. korpusa od decembra 1943. godine za na-pad na Banjaluku, Zbornik, IV, 20, 137, 455.

3 Izveštaj Zapovedništva 2. zbornog područja od 18. 1. 1944. godine, Arhiv VII, k. 60, br. reg. 25/2.

4 Bojna relacija 13. lovačke pukovnije za januar 1944. godine. Arhiv VII, k. 57, br. reg. 2/—34.

94

baterija bila u Omarskoj; štab 22. diviziona sa 2. bate-rijom, dok je 1. bateri ja ovog diviziona bila kod Petrinje.5

Prvi bataljon 13. lovačkog puka nalazio se u Omar-skoj, a 3. bataljon u Bos. Gradiški, gde je bio i štab 13. lovačkog puka. Prvi bataljon 7. lovačkog puka bio je u Ivanjskoj i imao je zadatak da obezbeđuje železničku pru-gu Banjaluka — Kozarac. Stab 7. lovačkog puka nalazio se u Ivanjskoj sa 1. bataljonom dok je 2. bataljon bio u Klašnicama i okolnim uporištima.

U Han-Kolima bilo je oko 180 neprijateljskih vojnika, Karanovcu 80, Zalužanima oko 300 vojnika i 8 aviona, a u Mahovljanima 60 i Laktašima 80 esesovaca;6 u Gornjoj, Srednjoj i Donjoj Topoli i Aleksandrovcu oko 400 eseso-vaca. U Prijedoru je bilo 2500 neprijateljskih vojnika.

Neprijatelj je za neposrednu odbranu Banjaluke ras-polagao sa oko 4.500 vojnika, 6 tenkova, 8 aviona i 36 arti-ljerijskih oruđa. Toliko ili nešto više vojnika nepri jatel j je imao u mestima oko Banjaluke pa je delove i tih jedi-nica, u slučaju potrebe, mogao angažovati u njenoj odbra-ni. Stoga se može reći da je nepri jatel j raspolagao sa ukupno oko 8.000 ljudi sa kojima je Stab 5. korpusa mo-rao računati.

Zamisao neprijateljske odbrane Banjaluke bila je tak-va da se grad brani po svaku cenu aktivnim dejstvima, uz istovremeno držanje rezervi, koje bi sa tenkovima i arti-l jerijom bile u pripravnosti za intervencije prema razvoju situacije. Računao je i na pomoć iz susednih garnizona, pa je značajna bila Bos. Gradiška i most na Savi, kao veza sa Slavonijom, a i Prijedor.

Plan i organizacija napada. Zamisao napada 5. kor-pusa bila je: sa šest brigada iznenada napasti Banjaluku, prodre ti u centar grada, rastrojiti odbranu i iz centra dej-stvovati ka periferiji . Jednovremeno sa napadom na grad odlučeno je da se napadne aerodrom Zalužani i Bos. Gra-diška. Rušenje mosta na Savi bilo je od velikog značaja, jer bi se time prekinula veza sa Slavonijom i onemogućila

5) Bojna relacija 4. lovačkog zdruga za januar 1944. godine. Arhiv VII, k. 57, br. reg. 2/2—32.

6 Zapovest Štaba 5. korpusa od decembra 1943. godine za napad na Banjaluku, Zbornik, IV, 20, 137, 456.

95

brza intervencija nepri jatel ja sa te strane. Trebalo je de-monstrativno napasti Pri jedor i vršiti pritisak na komuni-kacije koje iz doline gornjeg toka reke Une vode ka Banja-luci. U cilju lakšeg komandovanja Stab Korpusa je svoje snage podelio u pet grupa.7

Prvu grupu činile su 3. lička, 6. i 13. kraj iška brigada i Sanski NOP odred sa 1. arti l jerijskim divizionom. Zada-tak ove grupe bio je napasti i likvidirati sva nepri ja tel j -ska uporišta u delu Banjaluke koji zatvara potok Crkvina i reka Vrbas, kao i aerodrom u Zalužanima. Pored toga, ovoj grupi je naređeno da demonstrativno napadne Ivanj-sku i postavi obezbeđenje od te strane. Ovom grupom ko-mandovao je Stab 4. divizije.

U Drugoj grupi bile su 5. i 12. krajiška brigada. Za-datak ove grupe bio je: napasti i likvidirati sva nepri ja-teljska uporišta u gradu na desnoj strani Vrbasa, a zatim deo snaga prebaciti na levu stranu reke i pomoći prvu i treću grupu u oslobođenju grada. Ovom grupom koman-dovao je Stab 11. divizije.

Treća grupa bila je 3. kraj iška proleterska brigada, Drvarsko-petrovački udarni odred i 2. arti l jerijski divi-zion. Ova grupa imala je zadatak da, nastupajući cestom od Han-Kola ka Banjaluci, napadne i likvidira sva nepri ja-teljska uporišta u južnom delu grada, koji zatvara potok Crkvina i reka Vrbas, i prodire ka centru grada. Udarni odred trebalo je da napadne i oslobodi Han-Kola i razbije četnike na tom prostoru. Ovom grupom komandovao je Stab 3. krajiške proleterske brigade.

Četvrtu grupu činila je 11. krajiška brigada, Građiško--lijevčanski NOP odred i jedna bateri ja topova. Ova grupa imala je zadatak da napadne i oslobodi Bos. Gradišku i sruši most na Savi.

Peta grupa bila je 8. krajiška brigada, Podgrmečki i Kozarski NOP odred. Zadatak ove grupe bio je: demon-strativno napasti Prijedor, porušiti prugu između Pri je-dora i Bos. Novog, kao i Pri jedora i Omarske.

Početak napada određen je za 31. decembar 1943. go-dine u 22 časa. To je učinjeno zbog toga što se smatralo da

7 Zapovest Štaba 5. korpusa od decembra 1943. godine za napad na Banjaluku, Zbornik, VI, 20, 137, 457.

96

PLAN NAPADA PETOG KORPUSA NA B A N J A L U K U

R. 1 : 200.000

L e g e n d a :

Mesta gde su bi le n e p r i j a t e l j s k e posade p red n a p a d na B a n j a l u k u . Iz Han-Kola i Ka ranovca n e p r i j a t e l j je pobegao p r e napada

Mesto gde je bio n e p r i j a t e l j s k i a e r o d r o m k o j i j e t r eba lo da na-p a d n e 3. l ička b r igada .


će nepri jatel j biti manje budan zbog dočeka Nove 1944. godine. Računalo se na iznenađenje.

Jačina jedinica Narodnooslobodilačke vojske koje su određene da učestvuju u napadu iznosila je oko 13.000 boraca, pa je brojni odnos išao u prilog jedinica 5. korpusa. U rodovskim jedinicama odnos je bio u prilog nepri jatel ja , tenkova i aviona jedinice 5. korpusa nisu uopšte imale. Nadmoć nepri jatel ja bila je izrazita u obezbeđenju muni -cijom i drugim sredstvima.

Traženo je učešće savezničke avijacije u napadu na aerodrom, Kaštel i Trapiste.

Na osnovu zapovesti Štaba 5. korpusa, zaključaka sa savetovanja i sopstvenih odluka, komande grupa postavile su zadatke svojim potčinjenim.

Prva grupa —-13. brigadi: da prođe neprimetno kroz spoljnu liniju odbrane grada, između Petričevca i potoka Crkvine, i dospe do kasarna žandarmerijskog puka i do Kočića parka, a odatle da se razvije u manje kolone i da nastupa u pravcu Sokolane i kasarne žandarmerijskog puka i uporišta na tom pravcu. Jednim bataljonom (bez jedne čete) likvidirati uporišta spoljnje linije odbrane grada, između Petričevca i potoka Crkvine, nakon čega produžiti za ostalim jedinicama Brigade sa zadatkom čiš-ćenja zaostalih i izbeglih neprijateljskih vojnika, ostav-ljajući manju zasedu prema Laušu — dok se i on ne likvi-dira;

— 6. brigadi: da prođe neprimetno kroz spoljnu l i-niju odbrane grada između Petričevca i železničke pruge, odakle da se razvije u dva pravca. Jednim bataljonom da napadne s leđa i likvidira neprijateljska uporišta: Učitelj-sku školu, Vojnu bolnicu i Tvornicu duvana, a potom da sadejstvuje snagama koje napadaju logor Kulina Bana. Sa dva bataljona da prodire u pravcu logora Kulina Bana i likvidira ga uz sadejstvo jedinica druge grupe;

— 3. ličkoj brigadi: da sa dva bataljona likvidira ae-rodrom Zalužani i postavi zasedu prema Klašnicama i Ivanjskoj;

— Prvom arti l jerijskom divizionu: da postavi oruđa na prostoriju istočnog dela sela Prnjavora, između Gra -dine i kota 329, 377, 251, a odotle tući centar grada, Kaštel, logor Kulina Bana i druga uporišta — na zahtev štabova

98

brigada. Protivtenkovske topove 52 mm držati u priprav-nosti pod zapregom — za dejstvo po potrebi.

Divizijska rezerva: dve čete (jedna iz 6. i jedna iz 13. brigade) u zaseoku Prnjavor . Stab grupe južno od k. 329. Hirurška ekipa — Saračica.

PRAVCI NAPADA BRIGADA NA B A N J A L U K U

L e g e n d a : 1) Uči te l j ska škola 2) F a b r i k a d u v a n a 3) Pozor iš te 4) Bansk i dvor i 5) Hote l »Bosna« 6) Hotel »Palas« 7) T v r đ a v a Kašte l 8) Kasa rna ž a n d a r m e r i j s k o g p u k a 9) Sokolana

7* 99

Treća grupa: desna napadna kolona — 3, 1. i 2. bata-ljon 3. krajiške brigade — da nastupa duž komunikacije Han-Kola — Banjaluka, likvidira sva uporišta na tom pravcu i prodre do Kaštela, Vijećnice i Crne kuće. Leva kolona — 4, 5. i 6. bataljon 3. krajiške brigade — da nas-tupa desnom stranom potoka Crkvine, prodor do Ferhadije a zatim da prodire ka centru grada, pomažući delom snaga desnoj koloni u zauzimanju Kaštela.

Udarni odred da likvidira posadu Han-Kola, a zatim, po potrebi, jednim bataljonom da nastupa u pravcu grada, a jednim bataljonom da organizuje prihvat ranjenika.

Komandno mesto Štaba 3. grupe — k. 420.8

Štabovi četvrte i pete grupe postavili su odgovarajuće zadatke svojim jedinicama. Rečeno je da je izvršenje zadatka od strane 11. brigade bitno za uspeh u napadu na Banjaluku i naveden je zadatak koji je ona dobila, pa se to smatralo dovoljnim za pravilno razumevanje napada na Banjaluku.

Zadaci bataljona 13. brigade u napadu ne mogu se precizirati pošto ne postoji pismena zapovest za napad. Izgleda da su zadaci bataljonima postavljeni usmeno, što je za napad bilo dovoljno. Ipak, kroz ostale postojeće do-kumente vidi se njihov rad u napadu, pa, uz izjave pre-živelih učesnika, rekonstrukcija je moguća i to će biti iz-loženo u toku napada.

Izvršenje napada. Tok napada može se podeliti u dva perioda: prvi — od početka napada pa do dolaska po ja-čanja* nepri jatel j a i drugi — od dolaska pojačanja pa do odustajanja od dalje borbe i povlačenja.

Pr ikupl janje naših snaga i približavanje objektima napada nepri jatel j je stalno pratio i preduzimao neophodne mere. Njegovi avioni su 31. 12. 1943. godine u 14 časova bombardovali delove 13. krajiške brigade u pokretu ka Banjaluci. Tada su poginula 2 i ranjeno je 8 boraca 4. ba-taljona.9 Neprijateljski avioni su otkrili pokret 3. i 6. kra-

8 Zapovest Štaba 3. kraj iške brigade od 30. 12. 1943. godine za napad na Banjaluku, Zbornik, IV, 20, 174, 554. Stevo Samardžija: P rva Banjalučka operacija, VIG broj 2 za avgust 1950. god.

9 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 5. 1. 1944. godine, Zbor-nik, IV, 21, 31, 95.

100

jiške brigade pa su i njihove kolone napadali. Nepri jatel j -ska obaveštajna služba bila je dobro obaveštena o pokretu i namerama jedinica 5. korpusa. Ona je još pre pokreta naslućivala da se priprema napad na Banjaluku pa je ele-menat iznenađenja u napadu, bez obzira na Novu godinu otpao. Tako je nemački general fon Lejzer u 10 časova 31. decembra pozvao velikog župana Župe Sana i Luka i za-menika glavara građanske uprave u Banjaluci i rekao im da se sprema napad na grad. On je tada odredio policijski čas od 6 do 20 časova i naredio da se za to vreme zatva-ra ju vrata i prozori. Podvukao je da se u to vreme po gradu mogu kretati samo Nemci sa ustaškim patrolama i naglasio da u Banjaluci ima dosta tenkova i da grad nije u opasnosti.10

Po dolasku jedinica u rejone pr ikupl janja nepri jatel j zaključuje da je napad neminovan i to jakim snagama. Usled toga on posle podne 31. decembra preko Banjalučke radiostanice otkazuje doček Nove godine i sve priredbe u gradu i zavodi pripravno stanje.

Ipak, u cilju maskiran ja priprema i približavanja Banjaluci ispred jedinica prve i treće grupe kretali su se delovi Sanskog NOP odreda vodeći mestimično borbe sa četnicima i stvarajući utisak da se radi o običnom čišćenju terena od četnika.

Prvi period. Treća krajiška brigada treće grupe. Treća krajiška brigada nije na vreme došla na polazne položaje za napad. Njene jedinice stigle su u 23,30 časova 31. de-cembra i tako zakasnile jedan i po čas u napadu.11

To se loše odrazilo i na njene susede koji su napad počeli ranije, kako je to bilo naređeno od strane Štaba 5. korpusa.

Brigada je napad izvršila u dve kolone. Obe kolone uspešno su izvršile prodor u nepri jatel jsku odbranu i očis-

1(1 Izveštaj Velike župe Sana i Luka od 8. 1. 1944. godine, Arhiv VII, k. 156, br. reg. 1/4—1.

11 Izveštaj Štaba 3. kraj iške proleterske brigade od 18. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 103, 335. U članku Prva banjalučka opera-cija objavljenom u VIG broj 2, od avgusta 1950. godine, Stevo Sa-mardžija kaže da su sve jedinice, sem 3. ličke brigade, izvršile napad na vreme. Međutim, u napadu su zakasnile 3. krajiška, 6. kraj iška i 3. lička brigada.

101

tile su Lauš i Gornji Seher. U svanuće 1. decembra levo krilo Brigade bilo je izbačeno iz grada, ali se ponovo po-vratilo.

U toku noći 1. i 2. januara 3. krajiška proleterska bri-gada zauzela je »Crnu kuću i oslobodila veći broj zatvore-nika.1-' Brigada je izbila na liniju glavna ulica — Kaštel i tu, oslanjajući se na liniju Higijenski zavod — hotel »Pa-las« na desnom krilu 13. krajiške brigade,13 ostala u toku prvog perioda.

Trinaesta krajiška brigada prve grupe. Trinaesta kra-jiška brigada došla je na polazne položaje za napad sa nez-natnim zakašnjenjem zbog nesporazuma do kog je došlo u selu Motikama sa 6. krajiškom brigadom. Napad je izvr-šila u 22,20 časova i u prvom naletu likvidirala nekoliko manjih neprijateljskih uporišta u prvim kućama grada. Nastavljajući prodiranje, levo krilo Brigade ubrzo je stiglo do hotela »Bosna«, ali je od strane neprijateljskih tenkova odbačeno nazad do obližnjih kuća. Prvi bataljon koji je bio u centru rasporeda brigade, prodirući ka blokovima kuća, naišao je na žestok otpor iz kasarne žandar meri jskog pu-ka, koju je delom snaga blokirao, a ostalim snagama pro-dužio ka železničkoj stanici i delimično je zauzeo. Desno krilo Brigade, pošto je ovladalo zgradom Higijenskog za-voda, u kojoj su bile manje snage, blokiralo je jaku otpor-nu tačku neprijatelja, Sokolanu, koju je branila jedna ne-prijateljska četa a delom snaga nastavilo da prodire ka glavnoj ulici. Zadržano je pred Kočića parkom. Tako je 13. krajiška brigada u toku noći izbila do hotela »Bosne«, Banske palate, Kočića parka i hotela »Palas«.14 U 5 časova 1. januara nepri jatel j je izvršio protivnapad na delove 6. krajiške brigade, koji su se nalazili na levom krilu 13. kra-jiške brigade i izbacio ih iz grada. U povlačenju bataljoni 6. brigade obavestili su jedinice 13. brigade da je javljeno da se povuku.15 Tako su se bataljoni 6. brigade povukli bez naređenje u selo Motike, gde su se u toku 1. januara odraa-

12 Izveštaj Štaba 3. kraj iške proleterske brigade od 18. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21 103, 337.

13 Stevo Samardžija: Prva banjalučka operacija, VIG broj 2 od avgusta 1950. godine.

14 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 1. 1. 1944. godine, Ar-hiv VII, k. 1281, br. reg. 1—4.

15 Isto.

102

rali i sređivali.1" Usled takvog razvoja događaja kod bata-ljona 6. krajiške brigade, povukli su se i bataljon 13. kra-jiške brigade preko Glavaša. Po naređenju Štaba prve gru-pe jedinice 13. krajiške brigade provele su dan u Pav-lovcu.17

U 19 časova 1. januara bataljoni 13. krajiške brigade ponovo su prešli u napad. Neprijatelj je bio zaposeo sve položaje na liniji vanjske odbrane grada, ali je brzo po-novo odbačen u glavna uporišta u centru grada. Ponovo se razvila borba za zgradu žandarmerijskog puka, Sokolanu i bolnicu. Oko 1 čas 2. januara jedinice 13. brigade dovukle su u grad tri protivtenkovska topa i pomoću nj ih likvidi-rale neka manja uporišta. Zatim se pristupilo napadu na zgradu žandarmerijskog puka i Sokolanu, pošto pre nj i-hovog zauzimanja nije bilo moguće dalje nastupanje. Zgrada žandarmerijskog puka gađana je iz dva topa nepo-sredno, ali je nepri jatel j uspeo da je zadrži u svojim ru-kama. Nepri jatel j je, isto tako, zadržao u toku noći i Soko-lanu i iz obeju zgrada pružao ogorčen otpor. Tada su ba-taljoni 13. krajiške brigade poseli određene blokove kuća, uspostavili vezu sa desnim i levim susedima i spremili se za dnevnu borbu.

Nepri jatel j je iz Pri jedora vozom uputio 374. bataljon nemačko-ustaškog puka u pomoć garnizonu Banjaluka. Voz je došao do Omarske, ali dalje nije mogao pošto je bila srušena pruga. Tada se vratio u Prijedor, te je 274. bata-ljon 2. januara krenuo peške za Banjaluku.1 8

Oko 9,30 časova 2. januara nepri jatel j je prešao u na-pad na spoju između 6. i 13. brigade. Prodorom na tom pravcu nepri jatel j je dobijao mogućnost za širenje uspeha i izlazak u pozadinu delova 13. krajiške brigade koji se bore u gradu. U isto vreme nepri jatel j vrši pritisak na desno krilo 13. brigade sa pešadijom i dva tenka od hotela »Bosne« i kasarne žandarmerijskog puka. Razvila se ogor-čena borba i nekoliko neprijateljskih juriša, preko kato-

16 Izveštaj Štaba 6. kra j iške brigade od 13. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 74, 231.

17 Dnevno izvešće Glavnostožernog ureda oružanih snaga NDH od 2. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 193, 642.

18 Opća bojna relacija 13. lovačke pukovnije za januar 1944. godine, Arhiv VII, k. 57, br. reg. 2/2—34.

103

ličkog groblja, odbijeno je kontrajurišima bataljona 13. brigade. Ovom prilikom došlo je do znatnih gubitaka na obe strane. Posada protivtenkovskih topova koji su podr-žavali bataljone 13. brigade napustila je oruđa bez odo-brenja i povukla se iz grada. Pa i pored toga desno krilo Brigade izvršilo je snažan pritisak na Sokolanu.

Delovi 2. bataljona 13. krajiške brigade bili su u ku-ćama na suprotnoj strani od Sokolane i držali položaje prema njoj. Pokušaj zauzimanja Sokolane bio je bezus-pešan pošto je nepri jatel j vatrom iz mitraljeza sprečavao svako približavanje. On je imao ispred Sokolane pogodne prizemne otvore na bunkerima i iz nj ih je uspešno gađao. Vatra je prestajala samo za vreme eksplozija bombi koje su bacali borci 2. bataljona 13. krajiške brigade na te otvore. Komandant 2. bataljona Pero Kasapović primetio je rov kojim su neprijateljski vojnici dolazili i odlazili iz Sokolane. Rov je bio pokriven, ali je imao mestimične otvore. Tada je on sa 7 boraca prešao preko ulice koja je delila Sokolanu od položaja njegovog bataljona i ubacio se u rov koji je nepri jatel j koristio kao saobraćajnicu. Uspeo je neopaženo doći na drugu stranu Sokolane i izaći u dvo-rište. Odavde je pozvao neprijatel ja na predaju. Pojava partizana na stepenicama Sokolane zaplašila je nepri jatel ja i on nije odmah pružio otpor. U međuvremenu jedan borac je ušao u Sokolanu i ispalio rafal uz stepenice. To je stvo-rilo paniku i neprijateljski vojnici su izašli, odložili oružje i predali se. Bilo ih je 73.19 Odmah su sa jednim borcem, Vašom Banjcem, upućeni u Štab Brigade, na periferi ju grada. Tako je oko 13 časova zauzeta Sokolana, u kojoj je nađeno više mrtvih neprijateljskih vojnika. Posle zauzi-manja Sokolane pritisak i na levo krilo 13. krajiške brigade

19 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 5. 1. 1944. godine, Ar -hiv VII, k. 1281, br. reg. 4—4.

Iz izveštaja 3. kraj iške brigade (Zbornik, IV, 21, 103, 336) ne vidi se jasno ko je zauzeo Sokolanu mada se može tumačiti tako da ju je zauzela 3. kraj iška brigada. Tamo stoji da je Sokolanu branilo oko 700 nepri jatel jskih vojnika i da »oko 200 ih je uspelo izbeći u redove XIII kra j iške brigade, te su zarobljeni«.

Samardžija u napisu Prva banjalučka operacija navodi da »Desno krilo 13. brigade, uz sadejstvo ar t i l jer i je i dela snaga 3. pro-leterske brigade, pristupa likvidaciji nepri jatel ja u Sokolani« i da je zarobljeno 80 Nemaca.

104

je oslabio i Brigada se u toku prvog perioda zadržala na dostignutim položajima.

Šesta krajiška brigada prve grupe. Šesta krajiška br i-gada 31. decembra u 10 časova krenula je iz sela Slavićke ali su je otkrili neprijateljski avioni i tukli kolone u po-kretu pa je Brigada zakasnila u napadu za jedan i po čas Brigada nije uspela da se neprimetno provuče kroz spoljnu odbranu grada. Borba se povela na periferij i grada i 6. bri-gada je u polučasovnoj borbi zauzela neprijateljske pred-stražne položaje. Odavde je krenula centru grada i izbila do glavnog druma, gde se povela žestoka borba. Usled ja-kog otpora nepri jatel ja i, verovatno, slabe koordinacije i upotrebe jedinica bataljoni 6. krajiške brigade bez nare-đenja povukli su se iz grada i otišli u selo Motike.20 U Mo-tikama, udaljenim od Banjaluke oko 3 km, Brigada je ostala u toku 1. januara. Naređeno joj je da ponovo na-padne Banjaluku na istom mestu i na isti način.

U 22 časa 1. januara 6. kraj iška brigada ponovo je izvršila napad i uspela da se probije do linije na kojoj je ranije bila i sa koje se povukla iz grada. Borba se vodila celu noć. Pokušaji Brigade da se više uklini u odbranu ostali su bez uspeha i Brigada je u toku prvog perioda ostala na dostignutoj liniji.

Treća lička brigada zakasnila je u napadu i nije ni prvog ni drugog dana zauzela aerodrom, pa se ograničila na blokadu istog.21 U takvom rasporedu ostala je u toku prvog perioda.

Druga grupa. Jedinice druge grupe napale su nepri-jatelja na desnoj strani Vrbasa,22 zauzele skoro sva upo-rišta i pokušale da se prebace na levu stranu reke, ali u tom nisu uspele. U toku prvog perioda ostale su na desnoj


21 Izveštaj Štaba 3. ličke brigade od 4. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 22, 76.

22 Izveštaj Štaba 11. divizije od 15. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 85, 272. U ovom izveštaju stoji Gornji Šeher. Verovatno se radi o omašci, jer je Gornji Šeher na levoj strani Vrbasa i napadala ga je 3. kraj iška brigada. Donji Šeher je na desnoj strani i napadala ga je 12. kraj iška brigada.

105

strani reke i štitile desni bok 3. krajiške proleterske bri-gade.

Četvrta grupa. Četvrta grupa napala je u određeno vreme Bos. Gradišku, ali nije uspela da je oslobodi. Njene jedinice povukle su se iz Gradiške i od komunikacije Gra-diška — Banjaluka2 3 i to je bilo presudno za uspeh u na-padu na Banjaluku.

Dejstvo pete grupe nije imalo bitnijeg značaja za us-peh u napadu na Banjaluku, niti na dejstva 13. krajiške brigade, te se i ne obrađuje. Saveznička avijacija, mada je tražena, nije uzela učešća u podršci jedinica 5. korpusa.

Drugi period. Treća krajiška brigada treće grupe. Kada je od Bos. Gradiške oko 12 časova 2. januara u Banjaluku stigao 901. grenadirski školski puk sa tenko-vima, levo krilo 3. kraj iške brigade, njen 4. bataljon, bio je primoran da se povuče iz grada.24 Međutim, on je opet snagama 13. brigade prešao u napad i dostigao liniju koju je rani je držao. Sad je izvršeno izvesno pomeranje snaga, pa je 4. bataljon 3. krajiške brigade »preuzeo pravac prema hotelu »Palas«.25 Tako se čitava brigada zadržala na dostignutoj liniji.

U toku 2. januara 3. krajiška brigada je dobila nare-đenje od Štaba 5. korpusa za povlačenje iz grada. Brigada se povukla noću između 2. i 3. januara. Njeni bataljoni su 3. januara u ju t ru bili na liniji »Han-Kola — Krupa na Vrbasu gde su predanili.«2" Time je završen njen napad na Banjaluku.

Trinaesta krajiška brigada prve grupe. Trinaesta krajiška brigada, zauzevši Sokolanu, produžila je da vrši


24 Štab 3. kraj iške proleterske brigade u svom izveštaju o tom povlačenju ne govori ništa, dok u izveštaju 13. kraj iške brigade stoji da se t a j batal jon povukao van grada. To tvrdi i Samardžija u svom napisu i to se može uzeti kao tačno.

25 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade od 5. 1. 1944. godine, Zbor-nik, IV, 21, 31, 98.

26 Izveštaj š t aba 3. kra j iške proleterske brigade od 18. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 103, 337.

106

pritisak na kasarnu žandarmerijskog puka, Kočića park i hotel »Bosnu«. Međutim, oko 12 časova 2. januara od Gradiške u Banjaluku je stigao 901. grenadirski školski puk, koji je bio motorizovan i ojačan sa tenkovima. Sti-gavši u Banjaluku, puk, je napao jedinice 6. krajiške bri-gade i izbacio ih iz grada. Sesta krajiška brigada se po-vukla u selo Motike, pa je levo krilo 13. krajiške brigade i zaleđe ostalo otkriveno i neobezbeđeno.

Oko 14,30 časova 16 tenkova uklinilo se u raspored 13. brigade. Odmah su počeli da gađaju iz topova i mitra-ljeza kuće u kojima su bili borci 3. i 2. bataljona 13. bri-gade. Naročito jak pritisak izvršen je na 2. četu 3. bata-ljona. Kuća u kojoj je bio 1. vod 2. čete 3. bataljona odjed-nom je planula. Tenkovi su i dalje gađali i u kuću je upala nepri jatel jska pešadija i ovaj vod je potpuno uništen. Ten-kovi iza kojih je bila pešadija vršili su pritisak i na zgradu u kojoj je bio 2. vod iste čete. Borci su bombama i benzin-skim flašama zadržali tenkove. Videvši u kakvoj se situa-ciji nalazi, komandir 2. čete 3. bataljona Dušan Kasapović komandovao je juriš na tenkove i potrčao prema njima. Pao je pokošen ispred tenkova. Tu je poginuo i komesar njegove čete Momčilo D. Banjac. Tenkovi su opkolili zgradu sa svih strana. Iz topova su gađali na jpre po gor-n jem delu, a zatim su pomerali cevi i tukli sprat. Borci 2. voda spustili su se u podrum zgrade. Odatle su pokušali da odbiju tenkove, ali je sve ostalo uzalud. Pri pokušaju da se popne na sprat već razrušene kuće i odatle baci flaše na tenkove, poginuo je vodnik Dušan Bodirožić. Od ovog voda ostalo je još desetak boraca.

Tada se na ulici pojavio komandant 3. bataljona 13. krajiške brigade Nikola Bokan. Trčao je za tenkom i, kad je tenk malo zastao da bi se orijentisao, Bokan ga je pri-stigao i pod njega podbacio svežanj bombi, pa skočio u jarak pored ulice. Na zadnjem delu tenka nešto je planulo i počeo se dizati gust, crn dim. Tenk je krenuo napred ka ostalim tenkovima. Nastala je pometnja i na jednom dru-gom tenku otvorila se kupola. Bokan je hitro skočio na nje-ga i unutra ubacio bombu. Ovaj tenk bio je uništen. Pri-

107

metivši svoga komandanta bataljona na ulici u borbi sa tenkovima, borci su izašli iz kuća i napali tenkove i peša-diju koja je bila za njima.27

U povlačenju jedna tanketa je udarila u drvo i malo se zanela. Naime, Božo Miljuš je sa otvora na lastavici jedne kuće pustio rafal iz puškomitraljeza po tanketi i usled toga ona se zanela i udarila u drvo. 27a U tom času komandant 2. bataljona 13. krajiške brigade Pero Kasapović skočio je na n ju i iz revolvera poubijao posadu. Još jedan tenk je za-paljen i ostali su bili primorani da se povuku.

U isto vreme pojavila su se 4 neprijateljska aviona i počela tući položaje 13. brigade. Oni su u brišućem letu iz mitraljeza tukli mesta na koja je neprijatel j ispaljivao crvene rakete. Od zarobljenika u Sokolani komandant 2. bataljona doznao je ugovorene znake za avijaciju i art i l je-riju, pa je odmah počeo avionima pokazivati druge ciljeve, gde nije bilo naših jedinica. Iste ciljeve pokazivao je i nep-ri jateljskoj art i l jeri j i pa su ona i avijacija počele da ih tuku.

Videvši da ovako neposrednim napadom na položaje 13. brigade ne može postići uspeh, neprijatelj , zaobilaznim putem preko terena koji je trebalo da drži 6. krajiška bri-gada, zalazi izdaleka za leđa snagama 13. krajiške brigade. Tenkovska kolona preko Petričevca i Pištelića napada 13. brigadu i onemogućava povlačenje u tom pravcu. Ti ten-kovi naišli su na zarobljene neprijateljske vojnike koje je Vaso Banjac sa grupom boraca sprovodio u Štab Brigade. Neprijateljski vojnici su odmah počeli da beže i penju se na tenkove. Tako su neprijateljski vojnici odrobljeni i za-jedno sa tenkovima uputili se položajima 13. brigade, po-kazujući im gde se oni nalaze. U jedinicama su se počele pronositi vesti da nepri jatel j opkoljava Brigadu, da je 6. brigada odstupila, da su samo oni ostali u gradu i da će izginuti i slično.

27 Nikola Bokan poginuo je u drugom napadu na Banja luku 18. IX 1944. godine kao zamenik komandanta 13. kra j i ške brigade. I on i Pero Kasapović isticali su se u sivim borbama koje je Brigada vodila, pa su obojica proglašeni narodnim herojima.

27a Izjava Petra Solomuna, tadašnjeg zamenika komandanta 3. batal jona 13. kraj iške brigade, učesnika u napadu na Banjaluku.

108

Zbog svega toga 13. krajiška brigada i 4. bataljon 3. krajiške brigade bili su primorani da se povuku na uzvi-šenja južno od Lauša. Tako je i levo krilo 3. krajiške bri-gade moralo da se povuče na obližnja brda.

Po izvlačenju »na obližnja brda izvan grada« Brigada se sredila i zajedno sa 3. krajiškom brigadom ponovo prešla u napad. Oko 17 časova 13. brigada je bila ponovo u gradu. Njena prethodnica naišla je pred Sokolanom na dva nep-ri jateljska tenka koji su odmah čim je na nj ih bačeno ne-koliko bombi pobegli ka centru grada. Posle toga snage 13. brigade posele su iste položaje koje su rani je držale.

INTERVENCIJA N E P R I J A T E L J S K I H TENKOVA

L e g e n d a : 1) P r a v a c k u d a su se povukl i t enkov i i p romen i l i p r a v a c napada . 2) P r a v a c p o v l a č e n j a 6. k r a j i š k e br igade . 3) Mesto gde su se za rob l j en i n e p r i j a t e l j s k i vo jn ic i p r idruž i l i t enkov ima .

109

Treći bataljon 13. krajiške brigade pretrpeo je u toku dana znatne gubitke pa se zbog toga morao skratiti f ront Brigade. Tako je u sporazumu sa 3. krajiškom brigadom njen 4. bataljon preuzeo pravac prema hotelu »Palas«. Prvi bataljon 13. brigade dobio je zadatak da napada i blo-kira kasarnu žandarmerijskog puka 2. bataljona — hotel »Bosnu«. Treći bataljon 13. brigade sada je dobio zadatak da osigura bok snaga 13. krajiške brigade, sa strane gde je trebalo da se nalazi 6. krajiška brigada.

Oko 20 časova bataljoni 13. brigade počeli su napad na kasarnu žandarmerijskog puka i prodiranje ka hotelu »Bosna.«28 Bataljon koji je nadirao železničkoj stanici blo-kirao je kasarnu žandarmerijskog puka i počeo vršiti pri-preme za likvidaciju iste, dok je 1. bataljon prodro do hotela »Bosna«.

U 22 časa 2. januara u pomoć Banjaluci stigao je i 3. bataljon 383. grenadirskog puka, koji je odmah stupio u dejstvo. U ovo vreme 13. kraj iška brigada je obaveštena usmeno preko 3. krajiške brigade da se sve jedinice po-vlače iz grada i da se i ona povuče.29 Oko 23 časa 2. j anu-ara 1944. godine poslednji delovi 13. krajiške brigade na-pustili su grad i povukli se preko Lauša ka Saračici. U toku 3. januara jedinice 13. brigade nalazile su se na pro-storu Koprivnjak — Bistrica — Jošikova Voda. Noću iz-među 2. i 3. januara neki ranjeni borci 13. brigade koji su bili odvojeni od jedinica uspeli su da se izvuku iz grada i dođu u svoje jedinice.

U borbama za Banjaluku 13. kraj iška brigada, prema njenom izveštaju, ubila je oko 180 neprijateljskih vojnika i oficira, a zarobila 122. Zaplenila je 10 puškomitraljeza, 10 automata, veći broj pušaka i pištolja i oko 15.000 metaka, dok je izgubila 3 protivkolska topa. Prema istom izveštaju, Brigada je imala 29 mrtvih i 77 ranjenih boraca i rukovo-dilaca. Međutim, kako se docnije pokazalo, 13. kraj iška

28 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 15. 1. 1944. godine. Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 444

29 Iato.

110

brigada imala je 44 mrtva i 113 ranjenih boraca i ruko-vodilaca.30

Parti jski rukovodilac 13. kraj iške brigade u svom iz-veštaju od 7. februara 1944. godine o tom kaže:

»Naređenje za napad na Banju Luku naš štab dobio je od štaba IV Divizije. Između ostaloga t a j štab nam je podvukao da Ban ja Luka mora pasti i da odstupanja nema. Mi smo to naređenje tako i shvatili i u tome duhu pripremili sve rukovodioce mobilisali par t i ju i Skoj. Na part i jskom sastanku naše štabske ćelije odlučili smo da Part i jskim putem upitamo da li je zbilja akcija na Banju Luku bila tako zamišljena i ako nije onda tražimo da nam se odgovori zašto je štab IV divizije nama tako naređenje izdao. Ovo pi tanje postavljamo zato što smatramo da nam nije tako naređenje bilo izdato da ne bismo imali ovoliki broj izbačenih iz stroja. Isto tako da nas je štab divizije blagovremeno obavestio o dolasku pojačanja isto tako mogli smo izbeći velik broj žrtava. Po ovome molim Vas da nam odgo-vorite.«81

Očigledno je da je rukovođenje 13. brigadom u napadu podbacilo i da je to imalo ozbiljne posledice kako u izvr-šenju zadatka u celini, tako i za samu Brigadu, u čijim redovima je bilo dosta novomobilisanih boraca. Istina Stab prve grupe, odnosno 4. krajiške divizije, izdao je u 2 časa 3. 1. 1944. godine zapovest za posedanje novih položaja Tako je 13. krajiškoj brigadi bilo naređeno da zauzme pre zore položaj na liniji Jošikova Voda — Veliki Brankovac — Borkovići.« Ta zapovest izdata je sa zakašnjenjem. U istoj zapovesti se 13. brigadi naređuje da protivkolska oruđa postavi na cesti,32 ali ta oruđa bila su pala u ruke neprijatelja 2. januara.

Trinaesta krajiška brigada ni je u potpunosti izvršila zadatak koji joj je postavljen od strane prve grupe. Sto u tome nije uspela ima više razloga, a osnovni leži u činje-nici da se 6. krajiška brigada povukla iz grada, otkrila levo krilo 13. brigade i omogućila neprijateljskim tenkovima d? joj dođu za leđa.

Neprijatelj je imao, prema sopstvenom izveštaju, 344 mrtva i 68 ranjenih domobrana, i l i mrtvih i 58 ranjenih

30 Par t i jski izveštaj zamenika politkomesara 13. kra j i ške br i -gade od 7. 2. 1944. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 6, snimak 249—251.

31 Isto. 32 Zapovest Štaba 4. kraj iške divizije od 3. 1. 1944. godine,

Zbornik, IV, 21, 13, 53.

111

Nemaca.33 Poginulo je 7 ustaških oficira i 25 podoficira. Prema izveštaju Pavelićevog velikog župana profesora Husejina Alića poginulo je oko 300 građana, 46 domo-brana, 4 ustaše, 5 redara i 62 Nemca, a ranjeno 88 domo-brana. Od »vidnijih« građana Banjaluke odvedeni su mi-nistar prometa inž. Hilmija Bešlagić sa bratom Hakijom, doktor Asim Kulenović i doktor Pero Stjepanović.34

Grad je za vreme napada mnogo oštećen, mnoge kuće su izgorele, delimično porušene i razbijeni prozori. Izgo-rela je zgrada Trgovačke akademije, dve osnovne škole, »Crna kuća«, zgrada trgovine »Vrbas«, zgrada ureda gla-vara građanske uprave i Zavod za suzbijanje sifilisa. Po-kidana je električna i vodovodna mreža. Bez obzira na po-vlačenje 6. krajiške brigade i teške uslove u koje je dove-dena 13. krajiška brigada tim povlačenjem, ne može se opravdati ni povlačenje 13. kraj iške brigade iz grada. Očito je da je rukovođenje njenim jedinicama donekle podbacilo i da se nije pokušalo da se obezbedi bočno i za-drži na dostignutoj liniji. Ono je dozvolilo da borački sastav podlegne uticaju alarmantnih vesti i da se neograni-zovano povlači, što je dovelo do velikih gubitaka i rukovo-dilaca i boraca. Ponovni povratak 13. krajiške brigade u grad, njeno izbijanje na rani je dostignutu liniju i zauzi-manje Sokolane pokazalo je u kakvoj je situaciji bio nep-ri jatel j i šta se moglo postići da je bilo veće upornosti i snalažljivosti kod svih jedinica za vreme napada.

Brigada u šestoj neprijateljskoj ofanzivi

Odbijanjem napada na Banjaluku i uspostavljanjem svojih garnizona u dolini Vrbasa, Nemci su zadržali komu-nikaciju koja vodi dolinom reke. Ali, za nj ih je bilo važno ovladati slobodnom teritorijom u Bosanskoj krajini, pa su nastojali da svoje postojeće garnizone oko te teritorije dobro utvrde, kako bi im poslužili kao oslonci za dalja

33 Dnevno izvešće broj 5 od 5. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 196, 646.

Dnevno izvešće broj 9 od 9. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21 199, 664.

34 Izvešće Velike župe Sana i Luka od 8. 1. 1944. godine o napadu na Banjaluku, Arhiv VII, k. 156, reg. br. 1/4—1.

112

dejstva.35 Prostorija Ključ, Mliništa, Jajce, Mrkonjić, Ča-đavica bila je veoma važna za Nemce, jer su sa n je mogli preduzimati nastupanje ka slobodnoj teritoriji.

Vrhovni štab je često podvlačio važnost pravaca koji sa te prostorije vode ka centru slobodne teritorije u Bo-sanskoj kraj ini i na potrebu održavanja čvrste veze između 1. proleterske divizije i delova 5. korpusa koji su imali za-datak da te pravce zatvore. U izvršavanju tih zadataka bila je angažovana i 13. kraj iška brigada.

Izdavši naređenje za povlačenje iz Banjaluke i odus-ta jan je od napada Štab 5. korpusa je orijentisao jedinice na zatvaranje pravaca koji izvode ka slobodnoj teritoriji. Prema tom rasporedu 6. kraj iška brigada dobila je zada-tak da zatvori pravac Sanski Most — Prijedor, a 3. kra-jiška proleterska brigada — da se povuče cestom Banja-luka — Han-Kola na prostor Rekavice — Han-Kola, gde će se odmoriti, a zatim povući na prostor Dobrinja — Krupa na Vrbasu. Ovoj brigadi je naređeno da u toku prvog dana uznemirava nepri jatel ja u Gornjem Seheru.

Trinaesta krajiška brigada dobila je zadatak da u toku 3. i 4. januara 1944. godine ostane u selima Goleš, Bistrica, Borkovići »s tim da njeni prednj i delovi uznemiravaju Ba-njalučki garnizon sa pravca Pavlovac.«36 I jedinicama 11 divizije naređeno je da u toku 3. i 4. januara uznemiravaju nepri jatel ja u Banjaluci sa istočne strane. Stab Korpusa je smatrao da će ovim uznemiravanjem dovesti nepri jatel ja u zabludu u pogledu daljih namera i navesti ga na to da »izvrši pomeranje svojih snaga na banjalučko područje.« Išlo se zatim da se što više olakša položaj naših snaga u istočnoj Bosni.

Ovim naređenjem Korpus je izuzeo 13. kraj išku bri-gadu ispod komande 4. krajiške divizije i stavio je nepo-sredno pod svoju komandu. Ipak, Stab 4. divizije 3. janu-ara naredio je 13. krajiškoj brigadi da pre svitanja istog dana zauzme položaje na liniji Jošikova Voda — V. Bran-

35 Oslobodilački ra t naroda Jugoslavije, izdanje VII JNA, knj i -ga druga, s trana 82.

36 Naređenje Štaba 5. korpusa od 2. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 8, 35.


kovač — Borkovići, a da manje delove isturi u Mali P rn j a -vor, na Koprivnjak i iznad Saračice.37 Postavljanje Brigade na ove položaje imalo je cilj da spreči nepri jatel ja da prodre do Bronzanog Majdana dok se ne povuče 3. lička brigada, koja je napadala aerodrom u Zalužanima. Zbog toga je 13. brigadi naređeno da ruši komunikaciju Banja-luka — Bronzani Majdan.

Međutim, Brigada nije bila dobila ovo naređenje 4. divizije, a neprijateljski tenkovi i pešadija već su bili kre-nuli prema Bronzanom Majdanu i prošli pored delova 13. brigade. Brigada nije imala protivtenkovskih oruđa, pa su tenkovi neometano otvarali vatru na njene delove koji su se nalazili sa južne strane ceste Bronzani Majdan — Ba-njaluka. Njeni položaji bili su na liniji Regodići — Kre-menovići — Lolići — V. Brankovac — Šarići — Marijanci — Gojkovići — Arsenići. Stab Brigade tada je bio u zaseo-ku Bunići, iza centralnog dela rasporeda, a jedan bataljon se nalazio u selu Golešima.38 Prema tome, jedinice Brigade nisu mogle da se odmore posle teških borbi u Banjaluci. Neprijatelj je hteo da ih odbaci što dalje od Banjaluke i već 4. januara krenuo sa 19. tenkova i 1 kamionom prema Bronzanom Majdanu. Neprijatelj je tada došao do Maj-dana. Međutim, njegove delove napala je 3. lička brigada i 2. bataljon 13. krajiške brigade i oni su se vratili u Banja-luku, ali su noću između 4. i 5. januara patrolirali istom komunikacijom. Isto su činili i pre podne 5. januara, ali je brigada toga dana u 13 časova krenula za selo Pervan, gde je zanoćila.39

Brigadi je 5. januara zamenik komandanta 10. divizije preneo naređenje Štaba 5. korpusa prema kome ona ima zadatak da se prebaci na prostor Gornjeg Ratkova radi zatvaranja pravca Banjaluka — Čađavica. Tako je Brigada napustila Pervan i krenula na određenu joj prostoriju. Šestog januara pre podne brigada je stigla na prostor

37 Zapovest Štaba 4. kraj iške divizije od 3. 1. 1944. godine. Zbornik, IV, 21, 13, 53.

38 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 4. 1. 1944. godine. Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 3—4.

39 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade od 5. 1. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 4—4.

114

Pavići — Kočići — Vaganac, gde je uspostavila vezu sa 3. krajiškom brigadom i Udarnim odredom.40 Međutim, dok je Brigada bila na prostoru zapadnije od Banjaluke , kolona 92. nemačkog motorizovanog puka krenula je iz Banjaluke prema Kadinoj Vodi.41 Ova kolona je 5. januara iznenadila delove 3. kraj iške proleterske brigade kod Kadine Vode i razbila ih, pa se Brigada povukla i posela dubinske polo-žaje istočno od komunikacije Kadina Voda — Sitnica.42

Tako je 13. kraj iška brigada sa njom i Udarnim odredom uspostavila vezu, posedajući položaje zapadno od ceste Ka-dina Voda — Sitnica.

Trebalo je da 3. i 13. krajiška brigada spreče ili uspore pokret delova 92. motorizovanog puka u pravcu Sitnice i dalje prema Jajcu. Međutim, nepri jatel j je 7. januara sti-gao u Sitnicu43 i Čađavicu, odbacivši delove 3. krajiške bri-gade od komunikacije. Brigada se tada prebacila na komu-nikaciju Čađavica — Mrkonjić — Jajce i izgubila vezu sa 13. krajiškom brigadom.

Nastupanje 92. motorizovanog puka imalo je cilj: br -zim prodorom od Banjaluke odbaciti naše snage od komu-nikacije Banjaluka — Čađavica — Mrkonjić, povratiti Mrkonjić i probiti se do Jajca. Prodorom ove nepri ja tel j -ske jedinice u Ja jce otežalo bi se s tanje naših jedinica u srednjoj Bosni, koje su bile angažovane u borbama sa 1. brdskom i 7. SS-divizijom, pa je Vrhovni štab naredio 1. proleterskom korpusu da 6. diviziju odmah uputi u susret 92. motorizovanom puku i spreči njegovo prodiranje ka Jajcu.44

Štab 5. korpusa naredio je 13. krajiškoj brigadi da se hitno prebaci »na zatvaranje komunikacije Čađavica —


41 Dnevno izvešće Glavnostožernog ureda oružanih snaga NDH od 8. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21 198, 659.

42 Izveštaj 3. kra j iške brigade od 18. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 103, 337.

43 Dnevno izvešće Glavnostožernog ureda oružanih snaga NDH od 10. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 201, 677.

44 Oslobodilački ra t naroda Jugoslavije, izdanje VII 1965. go-dine, s trana 57.

8« 115

Ključ45 i da smeni delove Udarnog odreda koji su do tada imali ta j zadatak. Korpus je tada naredio Brigadi da delom snaga napadne neprijatel ja sa povoljnih položaja zapadno od komunikacije, a delom snaga da bude aktivna na pro-storu Čađavica — Sitnica. Trebalo je onemogućiti slobodno kretanje nepri jatel ja komunikacijom Banjaluka — Mrko-

Omladinci, borci 13. krajiške brigade, koji su februara 1944. go-dine upućeni u SSSR na školovanje

U prvom redu sleva nadesno: Damjan Dakić, Vid Krajić i . . . U drugom redu: Jovo Landaka, Simo Vračar i Milorad Pilić

njić i nanositi mu gubitke, uz istovremeno sprečavanje pokreta prema Ključu od Čađavice. Tako su se 2, 3. i 4. bataljon 13. krajiške brigade noću između 8. i 9. januara prebacili na prostor Dolovi — Orahovijani s ciljem spre-čavanja neprijateljskog pokreta od Čađavice ka Ključu, a 1. bataljon je ostao na prostoru Okruglica — Babići.

45 Na ređen je Štaba 5. korpusa od 8. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 39, 134.

116

Desetog januara 1. bataljon 13. brigade napao je iz zasede na Okruglici nepri jatel jsku kolonu od 18 kamiona i 5 tenkova koja se od Banjaluke kretala ka Čađavici. Usled dolaska pojačanja 1. bataljon se povukao bez gubitaka. Ovog dana naveče 4. bataljon iste brigade, po naređenju Štaba 5. korpusa, krenuo je prema Mrkonjiću u cilju iz-vršenja demonstrativnog napada i izviđanja.

Prvi bataljon je ponovo postavio zasedu na Okruglici, pa je 11. januara na n ju naišla neprijateljska kolona od 10 kamiona i nekoliko tenkova. Jedan kamion naišao je na nagaznu minu, koju je na cesti postavio 1. bataljon, pa je uništen. Nepri jatel j je prihvatio borbu i primorao delove 1. bataljona da se povuku mada su mu naneli gubitke od oko 25 mrtvih i ranjenih vojnika. Bataljon je imao 2 mrtva borca. Zaplenio je 1 pušku, 1 automat, oko 1.000 metaka i 5 pari cipela i uništio 1, a oštetio 2 kamiona.4"

Istog dana 2. i 3. bataljon 13. brigade napali su nep-ri jatel jsku kolonu od 20 kamiona i 6 tenkova na cesti iznad sela Dolovi kod Čađavice. Dva kamiona i 1 tenk te kolone naišli su na nagazne mine, koje su postavile jedinice Bri-gade na cesti i jače su oštećeni. U borbi je ubijeno desetak neprijateljskih vojnika, dok je ran jen jedan naš borac. U to vreme naišla je još jedna neprijateljska kolona od Sitnice pa su se bataljoni morali povući.

Stab 5. korpusa je u vezi sa nastalom situacijom nare-dio izvesno pomeranje snaga i posedanje novih položaja. Međutim, jedinice nisu posele položaje prema naređenju Štaba Korpusa. Treća lička brigada nije odmah otišla sa položaja koje je držala niti ju je smenila 3. krajiška bri-gada, kako se očekivalo. Naprotiv, ona je 11. januara iz-dala naređenje svojim bataljonima, detaljišući njihov ras-pored u sprečavanju neprijatel ja da od Mrkonjića prodre za Mliništa.47 Treća kraj iška brigada prebacila se 12. janu-ara u Ribnik, a odavde je sutradan krenula preko Potoka za Prekaju i Drvar.4W Jedino je 2. bataljon 13. brigade neš-


47 Zapovest Štaba 3. ličke brigade od 11. 1. 1944. godine, Zbor-nik, IV, 21, 61, 194.

48 Izveštaj Štaba 3. proleterske kraj iške brigade od 20. 1. 1944. godine, Arhiv VII, k. 714. br. reg. 13/1—2.

117

to docnije krenuo za Slatinu u cilju sprečavanja prodora neprijatel ja preko Slatine za Ribnik. Ovaj bataljon uspo-stavio je vezu sa 3. ličkom brigadom i Udarnim odredom čiji su se delovi nalazili na položajima oko Strbine. Ostali bataljoni 13. brigade ostali su na položajima prema Čađa-vici sa rani j im zadatkom.

Za Stab 5. korpusa bilo je važno da se spreči prodor nepri jatel ja u Ribnik pošto su se tamo nalazile neke usta-nove a i saveznički avioni tih dana bacali su oružje i opremu jedinicama Korpusa u Ribnik.

Trinaestog januara jedan neprijateljski kamion kod Čađavice naišao je na nagaznu minu i teže je oštećen, a nekoliko neprijateljskih vojnika je ranjeno. Pošto je ka-mion bio oštećen i nije mogao da se kreće, nepri jatel j ga je zapalio i produžio pokret ka Mrkonjiću.

Pred noć 19. januara neprijateljska kolona od 57 kamiona i nekoliko tenkova naišla je od Banjaluke. Kolonu je na Sitnici napao 4. bataljon 13. brigade i zadržao je oko pola časa. Međutim, nepri jatel j je odbacio bataljon od ko-munikacije i produžio za Mrkonjić.

Drugi bataljon je 25. januara došao u sastav Brigade, pa su 1, 2. i 4. bataljon 13. kraj iške brigade noću između 26. i 27. januara izvršili čišćenje prostora Dujakovci — Sričići -— Kočići od četnika. Mestimično je došlo do ma-nj ih sukoba sa četnicima i ovi bataljoni su ostali na tom prostoru, dok je 3. bataljon ostao u selu Dolovi sa zadatkom zatvaranja pravca Čađavica — Ključ.

Kako je 13. krajiška brigada u napadu na Banjaluku imala veće gubitke i posle toga neprekidne borbe i pokret, to je imalo loših posledica za sastav Brigade. Brigada je pred napad na Banjaluku imala 1.450 boraca.49 Pošto je jedan broj boraca mobilisan s područja koje su kontroli-sali četnici, to onako teške borbe u Banjaluci i toliki broj izbačenih iz stroja, nisu mogli proći bez posledica. Uz to i članovi Part i je nisu imali neophodnog iskustva da bi pot-puno odgovorili situaciji koja je nastala posle napada na Banjaluku. Nepri jatel j je počeo sa svojim nadiranjem od Banjaluke u pravcima koje je zatvarala 13. brigada i n je-

49 Izveštaj zamenika politkomesara 13. kraj iške brigade od 1. 12. 1943. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 5, snimak 310—311.

118

govi avioni su skoro svaki dan tukli jedinice Brigade. O gubicima u Banjaluci čuli su i roditelji novomobilisanih, pa su počeli dolaziti u jedinice Brigade u posetu svojim sinovima i rođacima. Bilo je i takvih koji su posete činili po nalogu četnika i koji su nagovarali svoje poznanike da napuste jedinice i vrate se kući. Cak su i neki koji su bili u Brigadi kao borci delovali u tom smislu. Pored toga, čet-nici su počeli dolaziti kućama onih koji su otišli u parti-zane i vršiti teror nad njihovim porodicama. Sve to skupa dovelo je do pojave dezerterstva i stvorilo ozbiljan prob-lem u Brigadi. Iz Brigade je dezertiralo 78 boraca, među kojima 1 član Part i je i 4 člana skojevske organizacije.50

U vezi sa problemima koji su iskrsli u Brigadi posle napada na Banjaluku, za vreme pokreta neprijateljskih kolona i borbe sa njima, preduzete su partijsko-političke i vojničke mere. U svim bataljonima održane su batal jon-ske konferencije, kojima su prisustvovali članovi Štaba Brigade i Politodjela, koji je Brigada dobila početkom ja-nuara. Na nj ima se raspravljalo o uzrocima dezerterstva, nedostatku budnosti, nedovoljno pravilnom odnosu sta-rih prema novomobilisanim borcima i drugom. U radu par-tijske organizacije posebna pažnja bila je posvećena nasta-lim problemima. Na sastancima je vršena analiza napada na Banjaluku, isticani su nedostaci i primeri uspešnog odo-levanja navali neprijateljskih tenkova u veoma kritičnoj situaciji. Tako su parti jske ćelije svoj rad orijentisale na rešavanje nastalih problema, a u prvom redu dezerter-stva.

Održano je i političko savetovanje svih komesara i njihovih zamenika, kao i političkih delegata vodova iz či-tave Brigade. Ovom savetovanju prisustvovao je i kome-sar 10. divizije. Na savetovanju se raspravljalo o svim ak-tuelnim problemima u Brigadi. Utanačen je i način poli-tičkog rada u jedinicama i na terenu.

Učinjeno je nešto i u pogledu kulturno-prosvetnog ra-da, mada za to nije bilo povoljnih uslova, s obzirom na sa-stav Brigade i njegov opštekulturni nivo. Zbog toga ta j rad se bio sveo na opismenjavanje nepismenih i spremanje


119

nekih skečeva i horskih pesama. Bili su organizovali čita-lačke grupe, izdavanje usmenih novina i priređivanje ša-ljivih večeri. U Brigadu je došla kul turna ekipa 10. divi-zije i dala priredbe u svim četama.

Obiđeni su svi aktivi Skoja i, na kraju, održana je brigadna konferencija Skoja, kojoj su prisustvovala i dva člana Oblasnog komiteta Skoja. Sve ovo je rađeno u toku priprema za 2. omladinski kongres, koji je predstojao.51

Za vojnički rad sa vodnicima i desetarima određeni su vojni instruktori pri svakom bataljonu. Održavane su i vojne konferencije štabova bataljona i komandi četa. Stab Korpusa je odštampao više vojnih podsetnika i dostavio ih Brigadi, koja ih je podelila po jedinicama. Tom prili-kom Stab Brigade je izdao uputstva bataljonima kako da se pristupi proučavanju vojnih podsetnika. Naglašeno je da se podsetnici prouče na sastancima štabova bataljona, a zatim na četnim konferencijama. Rečeno je da se teme podele na predavanja iz borbene obuke, ratne službe, na-stave gađanja, stražarske službe, strojeve obuke, čitanja karata, službe veze i zatim da se pređe na praktičan rad vodnika i desetara.52 Vreme kad jedinice nisu bile u bor-bi ili u pokretu korišteno je za teoretsko i praktično obu-čavanje starešina i boraca.

Za ovo vreme vršena je i teoretska prorada Rezolu-cije ZAVNOBIH-a, odluka drugog zasedanja AVNOJ-a, referata maršala Tita i članaka iz štampe. Prorađivan je i materi jal o životu i radu Lenjina, povodom dvadesetogo-dišnjice njegove smrti. Tom prilikom bilo je raspisano i takmičenje po svim parti jskim ćelijama za učenje zakletve koja je izašla u SSSR-u povodom Lenjinove smrti. Zatim, prorađivan je razvitak društva, i organizaciono pi tanje Part i je .

Dosta je urađeno i na objašnjavanju situacije na f ron-to vima, položaju Nemačke i razlozima koji su je rukovo-dili da preduzme svoju 6. ofanzivu protiv jedinica Narod-nooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sve to skupa i naroči-

51 Izveštaj zamenika politkomesrara 13. kraj iške brigade od 7. 2. 1944. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 6, snimak 249—251.

52 Dopis Štaba 13. kraj iške brigade od 18. 1. 1944. godine. Arhiv VII, k. 1281. br. reg. 6—4.

120

to uspešno progonjenje četnika uticalo je na sređivanje stanja u Brigadi.

Komandant Brigade i komandanti 2. i 3. bataljona bili su na vojnom kursu u Jajcu. Kurs je završio rad 23. 12. 1943. godine i učesnici kursa otišli su u svoje jedinice. Ko-mandant Brigade, pošto je oboleo na plućima za vrerne bo-ravka na kursu, upućen je na lečenje u bolnicu u Crkveno. Na lečenju je ostao mesec dana. Za vreme njegovog od-sustvovanja, dužnost komandanta vršio je njegov zamenik. Polovinom januara komandant je došao u Brigadu. Tada je njegov zamenik upućen na vojni kurs u Drvar. Komesar Brigade razboleo se pa je i on u toku januara bio odsutan iz Brigade.53

Komesar 3. bataljona nije uspešno obavljao svoju du-žnost, a uz to bio je i fizički slab pa je stavljen na raspo-laganje Štabu 10. divizije, a za komesara bataljona postav-ljen je Doko Camber, dotadašnji politički komesar čete. Komesar 4. bataljona nije bio aktivan u radu i nekritički se odnosio prema ukazivanju na njegove slabosti, pa je to pitanje rešavala parti jska komisija. Pored toga, partijski rukovodilac ovog bataljona Vlado Malešević teže je ranjen, pa je to mesto u Bataljonu bilo upražnjeno. Tada je za partijskog rukovodioca 4. bataljona postavljen Jovo Nin-ković, dotadašnji brigadni rukovodilac skojevske organiza-cije. Za brigadnog rukovodioca Skoja postavljen je Dušan Drobac, koji je u Brigadu došao iz Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku kraj inu.

Dolazak komandanta i komesara posle ozdravljenja u Brigadu i kadrovske promene koje su izvršene u rukovo-dstvima bataljona, kao i preduzete disciplinske mere od strane parti jske organizacije mnogo su doprineli da se sta-n je u jedinicama počne popravljati i sređivati. Posebno je bila značajna aktivnost jedinica Brigade protiv četnika i njihovih saradnika na terenu južnije od Banjaluke.

U ovo vreme Štab Brigade je naredio da se zavede dnevni raport u jedinicama Brigade. Trebalo je u jut ro svakog dana podnositi dnevni raport Štabu Brigade o sta-n ju u bataljonu i položajima koje drži. Sa podnošenjem


121

dnevnih raporta naređeno je da se počne 1. februara i da se podnose svaki dan obavezno, bez obzira na to da li se jedinica nalazi u pokretu ili ne.54 Ovo s obzirom na prostor koji je delio jedinice, nije bilo lako izvoditi. Ali, mnogo je doprinosilo učvršćenju discipline, razvi janju osećanja za tačnost, podizanju budnosti i odgovornosti kod starešin-skog kadra.

U svrhu njegovog sređivanja i jačanja Zmijanjski od-red sastavljen od boraca sa terena južnije od Banjaluke3 5

stavljen je pod komandu 13. kraj iške brigade. Brigada je, mada ni sama nije imala dovoljno sposobnih partijsko-po-litičkih kadrova, dala dva komesara četa i pet vodnih de-legata u Zmijanjski NOP odred da bi kod njega stanje po-pravila, naročito u političkom pogledu.56 Stab Brigade je odredu davao zadatke, po težini i mestu, kakve je on mo-gao da izvršava. Tako je Odred sistematski sticao iskustva u borbi i istovremeno zaoštravao pi tanje odnosa odredskog sastava prema četnicima i njihovim jatacima.

Petnaestog februara 1944. godine 13. kraj iška briga-da je imala 1335 boraca po spisku, a na licu — 1231 borca. Od naoružanja Brigada je imala 1 protivtenkovski top, 3 protivtenkovske puške, 4 teška i 6 lakih bacača, 1014 pu-šaka, 65 puškomitraljeza, 4 teška mitraljeza, 33 automata i 62 pištolja, a municije: 70 granata za protivtenkovski top, 290 za protivtenkovsku pušku i 3 nagazne mine, 84 mine za teške i 80 mina za lake bacače i 60.385 puščanih metaka, eksploziva 77 kg., telefona je imala 6, a telefon-skog kabla 14 km. Raspolagala je tada sa 18 jahaćih i 157 tovarnih konja.57

Pred napad na Banjaluku Brigada je imala po spisku 1450 boraca. Za vreme napada i neposredno posle njega brojno stanje se smanjilo za 235 boraca. Ovde su uraču-

54 Naređenje Štaba 13. kraj iške brigade od 31. 1. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—6.

55 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade od 16. 1. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 5—4. Naređenje Štaba 5. korpusa od 1. 2. 1944. godine, Zbornik, IV, 22, 1, 7.

56 Naređenje Štaba 13. kraj iške brigade za slanje vojnika u druge jedinice, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 9—4.

57 Brojno s tanje jedinica 10. divizije na dan 15. 2. 1944. godine, Zbornik, IV, 70, 294.

122

nati poginuli, ranjeni i oni koji su samovoljno napustili i otišli svojim kućama. Prema tome vidi se da je Brigada za mesec i po dana dostigla ranije brojno stanje. To se postiglo na ta j način što su skoro svi dezerteri vraćeni u jedinice, a bilo je i onih koji su se oporavili posle ran ja-vanja i vratili se u svoje jedinice. Do ovog vremena, za-hval jujući vojnim i političkim merama, s tanje u Brigadi se sasvim sredilo i posledice napada na Banjaluku su, ug-lavnom, otklonjene.

Trinaesta krajiška brigada bila je u sastavu 10. divi-zije. Ali, ona je na jmanje bila pod njenom komandom, a najviše pod neposrednom komandom Štaba Korpusa, koji ju je povremeno stavljao pod komandu 4. krajiške divizije. To je često dovodilo do toga da ni je najcelishodnije upo-trebljavana. Samim tim, to je imalo nepovoljan odraz na Brigadu, n jene borbene mogućnosti, razvoj a i na sadej-stvo sa jedinicama sa kojima je učestvovala u izvršenju nekog borbenog zadatka.

Tako se, uglavnom, završila tzv. 6. neprijateljska ofan-ziva na terenu na kom se nalazila i dejstvovala 13. kra-jiška brigada i neprijateljska dejstva su se prenela na po-dručje Glamoča i Grahova.

U januaru, posle napada na Banjaluku, Brigada je ubila, prema njenom izveštaju, 70 neprijateljskih vojnika i oficira i uništila 8 kamiona i 2 tenka.58 Sama je imala 3 mrtva i 1 ranjenog borca.

Dejstva protiv četnika posle neprijateljske ofanzive

Na terenu južnije i jugozapadnije od Banjaluke po-lovinom februara 1944. godine nalazili su se četnici Bo-sanskokrajiškog četničkog korpusa i to 1. i 2. njegova bri-gada, dok se 3. brigada nalazila u centralnoj Bosni. U de-cembru 1943. godine, pred napad na Banjaluku, 1. čet-nička brigada imala je 530 naoružanih i 208 nenaoružanih četnika. U 2. brigadi bilo je 532 naoružana i 171 nenaoru-žan četnik. Pored ovog četnici su imali popisane l jude ko-

58 Izveštaj Štaba 13. brigade od 16. 1. 1944. godine, Zbornik, IV, 21, 95, 319.

123

ji su se nalazili kod svojih kuća bez oružja, a bili su pod kontrolom aktivnih jedinica. Tako je 1. četnička aktivna brigada imala 2.441 četnika, a 2. — 1.765 ljudi u tim tzv. rezervnim brigadama.59 Pored svega toga četničke jedi-nice , izuzev 3. četničke brigade, nisu imale kvalitete bor-benih jedinica.

Četničke jedinice u prostoru jugozapadnije od Banja-luke nisu bile vojnički toliko opasne ni za vreme šeste neprijateljske of anzi ve ni posle nje. One se nisu mogle nigde ozbiljnije suprotstaviti 13. krajiškoj brigadi, koja je, boreći se protiv njih, stekla veliko iskustvo. Međutim, četnička opasnost sastojala se u tome što su oni napadali manje naše jedinice i ometali druge akcije jedinica Narod-nooslobodilačke vojske. Oni su mnogo smetali u politič-kom pridobijanju i sređivanju terena i borba protiv n j ih vođena je kad god su to prilike dozvoljavale.

Dejstvom jedinica 13. krajiške brigade i njihovim na-laženjem na terenu gde su bile i pomenute četničke brigade sve više je slabio moral četnika i sve manje su bili spremni da se ozbiljno suprotstavljaju našim jedinicama. I njihovo brojno stanje se smanjivalo pa je i to doprinosilo slablje-n ju njihove spremnosti za borbu.

Drugog februara, po naređenju Štaba Korpusa, 1. ba-taljon 13. brigade krenuo je sa prostora Kočići — Mitro-vići u selo Sur jan sa zadatkom da zatvori pravac Banja-luka -— Mrkonjić i spreči pokret nepri jatel ja dolinom Vr-basa.80 Pored toga bataljon je imao zadatak da zaštiti in-tendanta Korpusa, koji je u Sur janu i okolnim selima pri-kupljao hranu za Korpus. U to vreme postojali su znaci da se nepri jatel j grupiše u Banjaluci i da ima nameru da krene ka Jadranu. Zbog toga je Stab 13. krajiške brigade naredio svojim jedinicama da budu spremne za izvršenje brzog pokreta. Jedinicama je izdato naređenje za svaku eventualnost i one su ostale na ranij im mestima i postav-ljale zasede četnicima. Tako 1. četa 2. bataljona 1. febru-

59 pregled brojnog s tanja aktivnih i rezervnih jedinica Bosan-skokrajiškog četničkog korpusa na dan 15. 12. 1943. godine, Arhiv VII, BH-V-10473.

60 Operacijski dnevnik 13. kra j iške brigade, Arhiv VII, k. 1281. br. reg. 7—1.

124

ara postavila zasedu četnicima kod crkve na Klisini i ra-nila trojicu četnika.

Pokret nepri jatel ja od Banjaluke nije usledio prema predviđanjima Štaba 13. kraj iške brigade, pa je naređeno 2. i 4. bataljonu da izvrše pokret prema selu Pervanu Bataljoni su krenuli noću između 9. i 10. februara 1944. godine i imali su zadatak da proteraju četnike koji su se počeli prikupljat i na prostoru Dobrinja — Pervan — Han--Kola. Desetog februara jedna jača grupa četnika napala je u selu Vilusima 3. četu 2. bataljona. U kraćoj borbi 3 četnika su ubijena i 2 ranjena.

U toku 11. februara 2. i 4. bataljon bili su u pokretu prema selu Donji Pervan, gde su stigli i razmestili se u zaseocima Palačkovići, Vukelići, Arnaućani. Ovde su osta-li 12. februara i odmarali se, a sutradan su krenuli prema zaseoku Malbašići. Drugi bataljon opkolio je zaseoke Plav-šići, Jaćimovići, Gajići, Džajići, zapadnije od Han-Kola. Kad je svanulo, jedinice batal jona počele su da ulaze u za-seoke sa zapada i tako su iznenadile jednu grupu četnika 3. bataljona 1. četničke (Mišićeve) brigade. Tom prilikom zarobljeno je 15 četnika, od kojih su 3 bila ranjena. Među ranjenicima bio je komandir 10. čete 3. bataljona 1. čet-ničke brigade, a uhvaćen i komandir 7. čete istog bataljo-na.61 U ovoj borbi ranjeno je 6 četnika, ali su uspeli pobeći.

Naveče 13. februara 1944. godine 2. i 4. bataljon izvr-šili su pokret za selo Dobrinju. U pokretu su 3 četnika ubili a 4 ranili. Četrnaestog februara ova dva bataljona su stigla na domak Sitnice i razmestila se: 2. u zaselak Vu-lići, a 4. u Dujakovcima.62 Sve do 19. februara jedinice Brigade ostale su na istim prostorijama, dok je 1. bata-ljon krenuo za Mrkonjić da bi se ljudstvo okupilo i izvr-šilo parenje odeće.

Za ovo vreme jedinice su pretresale obližnja sela, a 25. februara bataljoni su izvršili pokret i to: 1. bataljon se vratio iz Mrkonjića u Surjan, 3. bataljon je iznenada

61 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade od 18. 2. 1944. godine, Zbornik, IV, 22, 93, 367.

62 Izveštaj Štaba 13. brigade od 3. 3. 1944. godine, Zbornik, IV. 23, 21, 89.

U zaseoku SJU nastanjeni Vulini pa se on tako i zove, a ne Vu-linje, kako stoji u navedenom dokumentu i na karti .

125

došao u selo Račune, zatekao četnike i napao ih, 2. bata-ljon je izvršio pokret pravcem Krivokuće — Kadina Voda — Han-Sladojevići i razmestio se u zaseoku Stojići, 4. ba-taljon krenuo je preko Kadin Vode za zaselak Milakovići, gde je stigao i smestio se. Ovaj bataljon se sukobio sa čet-nicima u zaseoku Milakovići. Ubijena su 3. a zarobljena 4 četnika, dok je 1 borac 4. bataljona ranjen. Bataljon je tada zaplenio 5 pušaka.

U ovom rasporedu Brigada je ostala do 28. februara, kada je napala četnike 1. četničke brigade u selu Reka-vice. Tada je ubijeno 6, ranjeno 13, a zarobljeno 12 čet-nika, dok smo mi imali 3 ranjena borca.

Za sve ovo vreme protivtenkovska bateri ja 13. kraj i-ške brigade nalazila se u selu Dolovi u sastavu Ribničkog partizanskog odreda. Baterija je imala tada u sastavu 1 protivtenkovski top i 3 protivtenkovske puške.

Posle napada na četnike u selu Rekavicama bataljo-ni 13. krajiške brigade 1. marta bili su razmešteni: 1. ba-taljon u zaseocima Radulovići i Džajići, 2. bataljon u selu Konatari, 3. bataljon u zaseocima Brđanska Mala, Blago-jevići, a 4. bataljon u zaseocima Miloševići i Vranješi. U ovom rasporedu bataljoni su ostali dva dana i nepri jatel j je to ocenio kao sužavanje obruča oko Banjaluke.63

Trećeg marta iz Banjaluke je krenula jedna nemačka jedinica u pravcu Han-Kola. Njen pokret verovatno je imao karakter izviđanja, s ciljem da uspostavi jačinu i ra-spored naših snaga koje su se nalazile oko Han-Kola. Sti-gavši u Han-Kola, kolona je produžila dalje komunikaci-jom. Međutim, 1. bataljon 13. krajiške brigade, koji je bio raspoređen u zaseocima Radulovići i Džajići, čim je otkrio pokret nepri jatel ja ka Han-Kolima, pomerio se iz pome-nutih zaselaka i zauzeo položaj oko komunikacije. Položaji njegovih četa bili su na severnim padinama Vodičkog vr-ha, Kika i iznad zaseoka Vukmiri. Neprijatelj je isturio iz-vidnice i krenuo komunikacijom prema Dobrinji. Tako je naišao na delove 1. bataljona i došlo je do borbe. Videvši

63 Dnevno izvešće Operativnog odjela Ministarstva oružanih snaga NDH za 4. 3. 1944. godine, Zbornik, IV, 23, 171, 632.

U ovo vreme jedinice 11. divizije nameravale su da izvrše akciju severnije od Klašnica pa je to sve skupa navelo neprijatelja, da pomisli da se radi o okružavanju Banjaluke.

126

da su naši poseli padine oko komunikacije, nepri jatel j se razvio za borbu i svoje snage sve više orijentisao ka Vo-dičkom vrhu. Verovatno je smatrao da će tako na jpre ovla-dati komunikacijom, a i doznati o kakvim se snagama radi. Vodički vrh je dominirao čitavim prostorom oko komuni-kacije i Han-Kola i nastojanja nepri jatel ja da nas sa njega potisne bila su razumljiva. Tako je došlo do borbe na se-veroistočnim padinama Vodičkog vrha i 1. bataljon je zadr-žao svoje položaje na levom krilu, dok je na desnom bio primoran da se povuče prema zaseoku Kneževići. Sa pa-dina Kika naše jedinice su otvorile vatru na neprijatelja, omogućile mu dalje nastupanje i primorale ga da se po-vuče. U toj borbi ubijeno je 10 Nemaca a 3 su ranjena.64

Mi smo imali 2 ranjena borca, a zaplenjene su 2 puške, 1 automat, i radio-stanica, 2.000 metaka i druga oprema. Neprijatelj se povukao ka Banjaluci, a 1. bataljon se vra-tio u zaseoke u kojima je bio ranije.

Kad se doznalo za pokret nepri jatel ja od Banjaluke ka Han-Kolima, naređeno je 3. bataljonu da se povuče ka zaseoku Gaj ići, južnije od Brđanske Male, gde je do tada bio. Ovo je učinjeno zbog toga da bi, u slučaju nailaska ja-čih neprijateljskih snaga i stvarnog pokreta komunikaci-jom prema Kadinoj Vodi, Brigada bila prikupljena i da bi se lakše mogla suprotstaviti nepri jatel ju po dubini. Is-tog dana 2. četa 3. bataljona pretraživala je neke zaseoke u selu Rekavicama pa je zaplenila četničku arhivu i 1 pi-saću mašinu, koja je pripadala jedinicama 1. četničke bri-gade.

Jedinice 13. krajiške brigade ostale su na istim polo-žajima sve do 11. marta, s tim što su slale delove u obližnja sela u cilju proganjanja četničkih grupa koje su se u nj i -ma nalazile. Tako je jedan vod 4. bataljona 7. marta kre-nuo prema selu Vilusima i Hazićima i uspeo je da uhvati 3 četnika. Isti bataljon 9. marta uhvatio je 2 četnika. Svi pokreti vršeni su noću i mi smo se obično pred svanuće pojavljivali u mestima gde smo smatrali da bi se mogli zateći četnici. Četnici su najčešće pred svanuće napuštali sela i odlazili u šumu da bi skriveni predanili pa je tako

64 Operacijski dnevnik 13. kra j iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.

127

dolazilo do iznenađenja i hvatanja pojedinaca i manj ih četničkih grupa.

Desetog marta Stab 13. kraj iške brigade naredio je štabovima 1, 2. i 4. bataljona da noću između 10. i 11. mar-ta izvrše pokrete prema Donjim Kolima i Golešima, odno-sno selu Lusićima. Prvom i 2. bataljonu je naređeno da neopaženo dođu do zaselaka Javorci (1. bataljon) i Arse-nići (2. bataljon) i u nj ima iznenade i napadnu četnike. Četvrtom bataljonu je naređeno da to isto učini u selu Lusićima. Obaveštajna služba Brigade imala je podatke da se u tim selima nalaze četnici pa je tako pripremljen isto-vremen napad i dati zadaci batal j onima

Noću između 10. i 11. marta 1. bataljon sa jednom četom 2. bataljona krenuo je prema Bukvaleku i Pavlo-vcu. Noć je bila hladna, sneg dosta visok, pa je to bilo velika garancija da će se postići iznenađenje. Smatralo se da treba iznenada doći u zaselak Javorce u Donjim Ko-lima. To je od mesta boravka 1. bataljona udaljeno oko 15 km, a zemljište kojim je trebalo doći do Javoraca je ispre-secano i veoma teško za kretanje, posebno noću, pa je za savlađivanje toga rastojanja trebalo uložiti velike napore. Savladavši sve te teškoće, bataljon je u zoru stigao u Ja -vorce i iznenadio četnike koji su se u nj ima zatekli. Naše jedinice su ih napale i nekoliko ubile, a 15 živih uhvatile. Čim su videli da se neće moći izvući, četnici su počeli da skrivaju oružje u nameri da se prikažu kao seljaci. Stoga je bataljon uspeo da zapleni samo 2 puške. U Javorcima bataljon se nije dugo zadržavao. Krenuo je nazad prema Han-Kolima. U zaseoku Džajići i Radulovići stigao je oko 14 časova. Borci, onako umorni i neispavani legli su da se odmore pa su brzo zaspali.

Međutim, nepri jatel j u Banjaluci brzo je obavešten da su naši napali četnike u zaseoku Javorci u blizini Banja-luke. Uzletela su 3 aviona i pojavila se iznad Javoraca, za-tim su poletela ka Han-Kolima i nadletala zaseoke u koji-ma je bio smešten 1. bataljon. Leteli su nisko i počeli su bombardovati i mitralj irati zaseoke. Jedna bomba je po-godila kuću u kojoj je bio štab bataljona, srušila deo zgra-de i ranila 2 ukućana. Bombardovanje je probudilo borce pa su počeli da izlaze iz kuća i povlače se ka padinama Vodičkog vrha.

128

Vodnik Dane Sirar odmah je istrčao na jedan brežu-l jak iznad zaselaka Džajići sa puškomitraljezom. Avioni su nisko leteli i, čim se jedan usmerio prema njemu, on je pustio rafal na njega i avion je udario u breg na kom se nalazio vodnik Sirar. Rafal je pogodio pilota i njegovog pomoćnika pa avion nije mogao da promeni smer letenja, pao je i zario se u zemlju. Druga dva aviona su odletela prema Banjaluci, a mi smo skinuli mitraljeze sa oborenog aviona, uzeli 1 automat, 2 revolvera i zapalili avion.65

Drugi bataljon je stigao pred svitanje u zaselak Ar-senići u selu Golešima, 2 km zapadnije od zaseoka Javorci. I ovaj bataljon prevalio je u toku noći oko 12 km i bio izložen velikim naporima. Napao je četnike koji su se za-tekli u zaseoku Arsenići i ubio dvojicu, od kojih je jedan bio komandir čete. Ovom prilikom ranjen je u nogu ko-mandant 2. bataljona Pero Kasapović. Bataljon je zaplenio 4 puške i 1 jahaćeg konja i vratio se u selo Konatare.

Četvrti bataljon je noću između 10. i 11. marta došao 1 opkolio selo Lusiće. Tada je zarobio 3 četnika i zaplenio 2 puške, a zatim izvršio pretres koliba koje su se nalazile u Manjači iznad sela Lusića. Bataljon je zapalio kolibe u kojima su se zadržavali četnici, a zatim se vratio u zaseo-ke gde je bio smešten pre pokreta.

U toku 12. marta 2. bataljon se premestio iz Konatara u Kadinu Vodu, a jedna četa 3. bataljona bila je u selu Delićima, gde je izvršila konfiskaciju imovine dvojice bo-raca koji su iz bataljona pobegli u četnike. Četvrti bataljon izvršio je pretraživanje sela Dubice, ali nije naišao na čet-nike.

Četrnaestog marta 3. bataljon stigao je u Krupu na Vrbasu i tamo se razmestio, dok su ostali bataljoni ostali na dosadašnjim mestima.

Petnaestog marta oko 600 neprijateljskih vojnika do-šlo je na Han-Kola i pokušalo da dođe do oborenog aviona

65 Isto. Radio sitanica »Slobodna Jugoslavija« objavila je u vestima da je avion oborila jedna brigada 4. divizije. »Nepovoljno je što »Slobodna Jugoslavija« ne javl ja ništa o akcijama IV divizije II Korpusa«, a u Sloveniji javl ja se o »najsitnijim akcijama« — žalio se Štab 4. divizije. (Zbornik, IV, 15, 133, 254). Korpus je o tom pisao VŠ, pa je verovatno zbog toga i objavljeno da je avion oborila br i -gada 4. divizije, a ne 13. brigada. (Zbornik, IV, 16, 14, 36).


i odnese ubijenu posadu. Neprijatelj je uspeo doći do avio-na, ali napala ga je 1. četa 1. bataljona i, ubivši 5 vojnika 1 1 majora, odbacila ga nazad. Neprijatelj se neuredno po-vukao, ostavivši avion i posadu.

Do 20. marta 1944. godine bataljoni Brigade zadržali su se: 1. — selo Konatari, 2. — Kadina Voda, 3. •— Krupa na Vrbasu, a 4. u selu Vilusima. U toku 18. marta 3. ba-taljon ubio je 1 četnika, a 1. bataljon — 2 četnika. Protiv-tenkovska bateri ja ostala je i dalje u selu Dolovima.

Od 1. februara do 20. marta 1944. godine 13. krajiška brigada je, prema njenim izveštajima, ubila 40, a ranila 33 neprijateljska vojnika, dok je zarobila 56. Sama je imala 2 mrtva i l i ranjenih boraca i rukovodilaca. Za to vreme Brigada je zaplenila: 2 avionska mitraljeza, 2 strojnice, 61 pušku, 2 pištolja, 1 radio-stanicu, 3.100 metaka i man ju količinu vojne opreme. Uništila je 1 nemački avion.80

Reorganizacija jedinica u proleće 1944. godine

Razlozi zbog kojih je trebalo izvršiti reorganizaciju je-dinica 5. korpusa u proleće 1944. godine, prema oceni Šta-ba Korpusa, bili su: rasterećenje snaga 11. divizije i bolje sadejstvo naših snaga u dolini reke Vrbasa, kao i potreba za većom aktivnošću u prostoru između Sane i Vrbanje.87

Korpus je nameravao da suzi operativno područje 11. di-vizije i tako olakša njena dejstva.

Međutim, osnovni razlozi koji su diktirali izvršenje reorganizacije jedinica 5. korpusa ležali su i u činjenici da su postojeće divizije bile opterećene velikim brojem odre-da i razvučene na širokom prostoru, što je otežavalo ruko-vođenje i pravilnu upotrebu jedinica. Jasno je da se to negativno odražavalo na aktivnost jedinica u pogledu bor-

66 Isto. Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 18. 2. 1944. godine, Zbor-

nik, IV, 22, 93, 367. Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 3. 3. 1944. godine, Zbor-

nik, IV, 23, 21, 90. 67 Naređenje Štaba 5. korpusa od 27. 3. 1944. godine, Zbornik,

IV, 23, 133, 491.

130

be protiv neprijatel ja. U suštini sada su postojali oni isti razlozi koje je naveo Vrhovni štab avgusta 1943. godine, a koje je i Stab Korpusa uočavao.68

Iz analize izvedenih akcija do ovog vremena videlo se da su divizije imale vilike teškoće u rukovođenju svojim jedinicama. Kao izrazit primer za to može se navesti 13. krajiška brigada, koja je bila u sastavu 10. divizije a, u stvari, nije imala nikakve veze sa n jom u operativnom smislu. Stab Korpusa je stavljao ovu brigadu pod svoju neposrednu komandu, ali ni to ni je bilo odgovarajuće re-šenje, pa je Brigada potčinjavana i 4. diviziji, što, takođe, nije bilo dobro. Isti je slučaj i sa Sanskim, Ribničkim i Zmijanjskim odredom, jedinicama koje su se nalazile u prostoru Manjače, odnosno između reke Vrbasa i Sane. Uočavajući potrebu organizacionih promena, Stab 5. kor-pusa je predložio Vrhovnom štabu da se u sastavu 5. kor-pusa formira 39. divizija. Ovaj predlog Vrhovni štab je usvojio i 20. marta 1944. godine izdao naredbu, koja odmah stupa na snagu, o formiranju 39. divizije.69

Na osnovu ove naredbe Vrhovnog štaba Stab 5. kor-pusa pristupio je realizaciji naredbe i izvođenju drugih organizacionih promena koje su spadale u njegovu nad-ležnost. Tako je 26. marta izdao naredbu o reorganizaciji jedinica.70

Stab Korpusa je razgraničio operativna područja di-vizija. Trideset deveta divizija dobila je prostor između re-ke Sane i Vrbanje sa južnom granicom na liniji planinski masiv Klekovače i Vitoroga, a na severu — istočni obronci Kozare do reke Save. Ovim je nešto suženo operativno područje 10. i 11. divizije. Jedinice koje su ušle u sastav 39. divizije dejstvovale su i dosad na prostoru koji je do-deljen diviziji, sa izuzetkom dela na desnoj strani Vrbasa koji je do ovog vremena držala 11. divizija.

68 Izveštaj 2. bosanskog korpusa od 20. 8. 1943. godine, Zbornik, IV, 16, 57, 163.

69 Naredba Vrhovnog štaba NOV i POJ od 20. 3. 1944. godine za formiranje 39. divizije, Arhiv VII, k. 459 A, br. reg. 21/1—14.

70 Naredba Štaba 5. korpusa od 26. 3. 1944. godine o reorgani-zaciji jedinica, Zbornik, IV, 23, 130, 476.

9' 131

Trinaesta krajiška brigada imala je najveće brojno stanje i naoružanje i predstavljala je kičmu novoformi-rane 39. divizije. U vezi sa formiranjem divizije izvršene su i znatne kadrovske promene u 13. krajiškoj brigadi. Za komandanta Brigade postavljen je komandant 2. bataljo-na iste brigade kapetan Pero Kasapović, a za njegovog zamenika komandant 3. bataljona 13. krajiške brigade ka-petan Nikola Bokan.71 Dotadašnji komandant i načelnik štaba 13. krajiške brigade otišli su na novu dužnost. Nešto pre izdavanja korpusne naredbe o formiranju 39. divizi-je za komesara 13. krajiške brigade postavljen je Rajko Radetić, dotadanji komesar 2. bataljona u istoj brigadi. Raniji komesar Brigade otišao je na novu dužnost.

Za komandanta 1. bataljona 13. krajiške brigade po-stavljen je kapetan An toni je Ivić, a za komandanta 2. ba-taljona — poručnik Petar Tomić. Za komandanta 3. bata-ljona postavljen je kapetan Stanko Kutanjac, a za koman-danta 4. bataljona — kapetan Petar Solomun.72 Dotadanji komandant 1. bataljona otišao je na novu dužnost. Svi no-vopostavljeni komandanti bataljona, sem Antoni ja Ivića, bili su do postavljenja zamenici komandanta u istim bata-ljonima. Na njihova upražnjena mesta postavljeni su: u 1. bataljonu — poručnik Mirko Sarač, u 2. bataljonu — potporučnik Mlado Krivokuća, u 3. bataljonu — potpo-ručnik Branko Landeka, dok je u 4. bataljonu mesto za-menika komandanta ostalo upražnjeno. Ova postavljanja vršio je Štab 39. divizije.

Petog aprila 1944. godine Štab Korpusa je naredio da se izvrše promene i u službi veze. Do ovog vremena u brigadama i divizijama su postojali vodovi za vezu, pa su kvalitetne promene jedinica NOV u drugim vidovima na-oružanja i opremljenosti uslovljavale radikalne promene u službi veze, bez koje se ni je moglo pravilno rukovoditi jedinicama. Održavanje veze pomoću telefona i kurira ni-je više odgovaralo. I jedan i drugi način održavanja veze bio je nesiguran, jer na terenu gde su postojale čet-

71 Naredba Štaba 5. korpusa od 26. 3. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1256, br. reg. 1/7.

72 Naredba Štaba 39. divizije od 17. 4. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, br. reg. 1—l/I.

132

ničke grupe nije bilo lako održavati telefonsku liniju niti slati kurire do udaljenih jedinica. U većini slučajeva ne-uspesi su prouzrokovani slabom vezom, »jer su se dosta puta i veće taktičke operacije izvodile oslanjajući se samo na jedno sredstvo veze«.73 To potvrđuje i napad na Banja-luku, gde je slabost rukovođenja (prouzrokovana najvećim delom slabošću službe veze) dovela do onako velikih gu-bitaka i neuspeha u napadu.

U Sanskom Mostu aprila 1944. Sleva nadesno sede: Mirko Pekić, Obrad Stišović, Milan Zorić, Rudi Kolak, Đuro Pucar, Nemanja Vlatković. Stoje: Slavko Komarica, . . . Ratko Tanković i Marko Mihailović

Uz naređenje za organizovanje četa za vezu Korpus je dao i njihovu formaciju. Prema toj formaciji četa u bri-gadi trebaio je da ima: komandu čete, radio-telegrafsko odeljenje, telefonsko-signalno odeljenje, rezervno tele-fonsko-signalno i kurirsko odeljenje. Od rukovodećeg ka-dra četa je imala komandira i komesara i njihove zameni-ke, kao i četiri vođe odeljenja. Po ovoj formaciji brigadna četa za vezu trebalo je da ima 91 čoveka i bila bi veća po brojnom stanju od četa za vezu u diviziji. Po sastavu u

73 Naredba Štaba 5. korpusa od 5. 4. 1944. godine, Zbornik, IV, 24, 23, 88.

133

brigadnoj četi bila bi 2 oficira, 2 politička rukovodioca, 7 podoficira, 64 stručnjaka, 9 kurira i 7 konjovodaca.

Od sredstava četa je trebalo da ima 1 radio-stanicu, 2 telefonske centrale, 12 telefona, 15 km kabla i 18 signal-nih barjačića. Naoružanje čete: 16 pištolja, 4 automata i 85 pušaka. Pored toga četa je trebalo da ima 5 jahaćih i 7 tovarnih konja.

U pogledu odgovornosti za službu veze brigadne ko-mande četa bile su odgovorne oficiru za vezu pri štabu divizije, koga je svojom naredbom postavljao Stab Kor-pusa.

Stab 39. divizije izdao je naredbu brigadama za for-miranje četa za vezu. Kao problem koji se nije mogao lako rešiti iskrslo je pi tanje stručnog ljudstva. Stoga je Stab Divizije naredio da se za ove čete probere ljudstvo i da se odmah počne sa izvođenjem obuke.74

Stab 13. krajiške brigade pristupio je odmah radu na formiranju brigadne čete za vezu. Za komandira čete od-redio je Todora Tošu Čeku, dotadanjeg vodnika voda za vezu iste brigade. Najpre su bataljoni formirali signalne stanice po četama koje su odmah počele sa uvežbavanjem i praktičnim radom. Formirano je radiotelegrafsko ode-l jenje i ponuđeno po formaciji. Brigada nije odmah imala dovoljan broj telefonista, ali je formirala ova odeljenja i radila na njihovoj popuni; ni je bilo ni dovoljno materi-jalnih sredstava. Tako, na primer, za telefone nije bilo dovoljno bateri ja pa svi nisu mogli da se koriste. U Stabu Brigade pristupilo se i izradi jedinstvenog ključa za rad signalnih stanica.75 Izbor l judstva izvršen je po uputstvi-ma oficira za vezu 39. divizije koji je bio oficir službe veze po struci. Četa za vezu brigade nije se mogla brzo osposobiti u svim pitanjima njene nadležnosti, ali za te-lefoniju i signalizaciju barjačićima nije trebalo mnogo vre-mena. Tako je ova veoma važna služba počela da se raz-vija i brzo je uviđen njen značaj kako za vreme mirovanja jedinica tako i za vreme izvođenja akcija.

74 Naredba Štaba 39. divizije od 9. 4. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 44—1/1.

75 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 15. 5. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 12—4.

134

Organizacione promene koje je u proleće 1944. godine izvršio 5. korpus bile su veoma značajne u svakom pogle-du. U pogledu rukovođenja one su znatno poboljšale situ-aciju. Sužavanje operativnog područja 10. divizije, koja se sada mogla orijentisati ka dolini reke Rame i gornjem toku Vrbasa, značilo je takođe mnogo. Sada je Štab Divizije vi-še pažnje mogao posvetiti razvoju postojećih jedinica i mobilizaciji novog ljudstva sa tog područja.

Dejstvo Brigade do desanta na Drvar

Nemci su posle neuspeha u zimskim borbama odluči-li da unište Vrhovni štab u Drvaru i grupaciju koja se na-lazila uz njega. Da bi stvorili uslove za to, oni su još od početka 1944. godine ojačavali neke garnizone u Bosanskoj kraj ini i stvarali nove u dolini Vrbasa. Svojim motorizo-vanim delovima pravili su češće ispade od Banjaluke ka Čađavici i Mrkonjiću, a od Ja jca ka Mrkonjiću. Svi ti is-padi bili su sastavni deo nemačkih priprema i činjeni su više radi izviđanja, slabljenja budnosti i iznuravanja pro-tivnika.

Trinaesta krajiška brigada nalazila se na prostoru pre-ko kog su vršeni ispadi nekih neprijateljskih jedinica, pa je u vezi s tim dobij ala zadatke od Štaba 5. korpusa i svoje divizije.

Međutim, kako je odlaskom 3. krajiške brigade od Ja jca ta j prostor ostao bez naših snaga, a 1. proleterska brigada trebalo je da tamo stigne do 30. marta, nepri-ja tel j je 16. marta ušao u Mrkonjić.76 Zbog toga je Štab 5. korpusa naredio 13. krajiškoj brigadi da hitno uputi svo-ja dva bataljona prema Ja jcu i zatvori pravac Ja jce — Mrkonjić.77 Tako su 1. i 3. bataljon 13. krajiške brigade krenuli na ta j zadatak 21. marta. Ovo naređenje Štaba Korpusa dostavljeno je Štabu 13. krajiške brigade preko radio-stanice i uslovilo je promenu u nameravanoj akciji

76 Dnevno izvešće Operativnog odeljenja Ministarstva oružanih snaga NDH za 16. 3. 1944. godine, Zbornik, IV, 23, 177, 647.


135

protiv četnika, za koju je Stab 13. brigade izdao naređenje 20. marta.78 Bataljoni istog dana nisu stigli na određene položaje zbog udaljenosti, pa je 3. bataljon zanoćio u selu Sehovci, a 1. bataljon u Sitnici i Čađavici. Sutradan 1 ba-taljon je stigao u Mrkonjić, gde je ostao, a 3. bataljon sa dve čete razmestio se u selu Mile, a jednom u Magaljdolu. Po dolasku u Magaljdo 3. bataljon je poslao jedan vod pre-ma Vrbasu za hvatanje veze sa 1. proleterskom briga-dom, koja je bila na desnoj strani reke.

Četvrti bataljon 13. krajiške brigade u toku 21. marta premestio se u zaseoke Pejakovići, Moconji, Maričići, 2a-bići u selu Radmanići, a Stab Brigade u zaselak Babići u Gornjem Ratkovu. Jedna četa 4. bataljona je 24. marta kod manastira Gomjenica uhvatila jednog četnika, a 25. marta 2. bataljon i jedna četa 4. bataljona progonili su čet-nike 1. četničke brigade u selu Rekavicama i Krupi, gde su uhvatili jednog četnika.

Kako su jedinice 1. proleterske brigade stizale na pro-stor severozapadnije od Jajca, to su bataljoni 13. krajiške brigade napuštali položaje na komunikaciji Ja jce — Mr-konjić i kretali ka terenu gde su bili četnici. Tako je 3. bataljon iz Magaljdola i Mila 27. marta krenuo za Sehov-ce, a 1. bataljon iz Mrkonjića za isto selo. Stigavši u Se-hovce, 1. bataljon je krenuo za Surjan, a odavde u Kru-pu, gde se razmestio.

Trideset prvog marta 4. bataljon je progonio četnike u selu Melina i Pervanu. Vodio je kraću borbu sa četni-cima, u kojoj je ubio 3, a ranio 7 četnika, dok je 2 zaro-bio. Bataljon je tada zaplenio 5 pušaka, 350 metaka i ja-haćeg konja komandanta 2. četničke brigade. Bataljoni Brigade ostali su na tim prostorijama do 2. aprila.

Drugog aprila nastavljen je pokret bataljona 13. kra-jiške brigade prema Banjaluci i terenu na kom su se na-lazili četnici 1. četničke brigade. Prvi bataljon krenuo je iz Krupe, stigao u Han-Kola i razmestio se u zaseocima Džajići, Radulovići. Drugi bataljon krenuo je prema Gor-njem Pervanu, gde je istog dana stigao i smestio se u za-seoke Milojevići i Vukelići. Treći bataljon istog dana stigao

78 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade od 20. 3. 1944. godine. Zbornik, IV, 23, 120, 449.

136

je u Han-Kola i smestio se u zaseoke Gajići, k. 563 i Vuk-mire, dok je 4. bataljon krenuo istog dana i, stigavši u Sljivno, rasmestio se u zaseocima Stojičići i Miloševići. Ovim pokretima 13. kraj iška brigada udaljila se od komu-nikacije Ja jce — Mrkonjić — Sitnica i nameravala je da počne sa ponovnim pretresanjem sela i gonjenjem četnika 1. četničke (Mišićeve) brigade.

Četnici ove brigade sve više su se pasivizirali i počeli ispoljavati težnju da ne napadaju naše jedinice, da se skla-n ja ju pri našem nailasku. Njihov komandant Jovo Mišić imao je i ranije takav stav čak i pre ovog, a sad je, vero-vatno u vezi sa razvojem događaja, kako na svetskim fron-tovima tako i kod nas u Jugoslaviji, činio sve da ne bi do-šao u sukob sa našim jedinicama. To su uviđale i četničke komande. Drenović je pisao majoru Vranješeviću da je Mišić odmetnik, da ga treba izolovati i obavestiti četnike o tome, prekinuti sve veze sa njim, »jer je on kako i sami vidite vrlo nepouzdan i nesiguran čovek«.79

Do ovih pojava kod četnika 1. četničke brigade dove-la je i aktivnost 13. krajiške brigade, n jen odnos prema narodu i zarobljenim četnicima jer je svim koji nisu bili ogrezli u zločine pružana mogućnost da stupe u naše je-dinice i da se rehabili tuju.

Ali, ovaj pokret bataljona 13. brigade i njihov dola-zak na prostor gde se nalazila 1. četnička brigada prekinut je prodorom nepri jatel ja od Ja jca za Mrkonjić. Naime, 2. bataljon 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-divizije »Princ Eugen« potisnuo je delove 1. proleterske brigade i u 11 časova 3. aprila ušao u Mrkonjić.

U vezi sa neprijateljskim prodorom u Mrkonjić, Stab 39. divizije naredio je 13. krajiškoj brigadi da se prebaci na prostor Sitnica — Čađavica — Dolovi i zatvori pravac Mrkonjić — Ključ i Mrkonjić — Banjaluka.80 Tako su bataljoni 13. kraj iške brigade, ne uspevši ni da se odmore na novoj prostoriji, krenuli nazad i u toku 3. aprila raz-mestili se za zatvaranje pomenutih pravaca. Prvi bataljon smestio se u selu Orahovljani, 4. u selu Dolovi, 2. bataljon

79 Dopis komandanta Bosanskokrajiškog četničkog korpusa, Uroša Drenovića od 23. 3. 1944. godine, Arhiv VII, BH-V-10499.

1,0 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.

137

je poseo položaje na Kuku, zapadnije od Čađavice, dok je 3. bataljon stigao u Kadinu Vodu i poseo položaje na Pa j -tosu oko komunikacije. Četvrtog aprila 3. bataljon je sti-gao u selo Donje Ratkovo i smestio se u zaselak Đukići. Ovog dana 4. bataljon zauzeo je položaje na Kuku, dok su 1. i 2. bataljon ostali na istim položajima. Protivkolska bateri ja postavljena je na položaje oko komunikacije Ča-đavica — Ključ. Tako je čitava 13. krajiška brigada bila grupisana oko komunikacije Čađavica — Ključ i imala je zadatak da spreči prodor nepri jatel ja prema Ključu.31

Taj prodor se očekivao s obzirom na to da su nemačke snage zanoćile 3. aprila oko spoja komunikacija u selu Rogoljima.

Međutim, kako pokret nepri jatel ja nije usledio prema Čađavici, Stab 5. korpusa je ocenio da nepri jatel j vrši pri-tisak samo na pravcu koji zatvaraju jedinice 1. proleter-ske divizije, pa je o tome obavestio 1. diviziju i naredio 13. krajiškoj brigadi da noću između 5. i 6. aprila izvrši napad na nepri jatel ja između Podrašnice i Mrkonjića.82

Obaveštavajući 1. proletersku diviziju o tome, Stab 5. kor-pusa je naglasio da će 13. krajiška brigada napadati ne-pri jatel ja u leđa i bokove kod Rogolja i Podrašnice i zah-tevao je da to isto čine i delovi 1. proleterske divizije, uko-liko nepri jatel j krene od Mrkonjića prema Ključu. Pored toga, Stab 5. korpusa je raspolagao podacima da nepri ja-teljska kolona koja je prodrla u Mrkonjić i koja vrši na-pade na delove 1. proleterske divizije, nije jača od 2.500 vojnika, pa je smatrao da snage 5. korpusa i 1. proleter-ske divizije mogu da je razbiju i povrate nazad.83 U vezi s tim on je 1. proleterskoj diviziji poslao nagazne mine i obavestio je da će 13. krajiška brigada poslati svoje ku-rire u Stab 1. proleterske brigade radi usklađivanja dej-stava.

Naveče 5. aprila 13. krajiška brigada krenula je prema Rogoljima radi napada na neprijatel ja koji se tamo nalazio. Međutim, 2. bataljon 13. brdskog puka 7. SS-di-

81 Izveštaj Štaba 39. kraj iške divizije za vreme od 28. 3. do 13. 4. 1944. godine, Zbornik, IV, 24, 132, 405.

82 Obaveštenje Štaba 5. korpusa od 5. 4. 1944. godine, Zbornik, IV, 24, 24, 93.

83 Isto.

138

vizije u toku 4. aprila odmarao se oko Rogolja, gde je dobio hranu za sledeća dva dana, pa je u 4,30 časova 5. aprila krenuo prema selu Podrašnica. Potiskujući delove 1. pro-leterske brigade, bataljon je istog dana u 16 časova stigao u Trnovo, a nešto docnije izbio na cestu u dolini Plive.84

Tako je ovaj neprijateljski bataljon 6. aprila bio ponovo u Ja jcu i spremao se da krene prema Sanjkari , jugoistoč-no od Jajca.

Istog dana u 11,30 časova grupa lakih engleskih bom-bardera napala je mitraljezima i bombama aerodrom u Zalužanima i uništila oko 20 neprijateljskih aviona, od ko-jih je 6 bilo nemačkih. Avioni su izgoreli.85 Time je sma-njena mogućnost podrške neprijateljskim jedinicama od strane avijacije.

Pošto je nepri jatel j napustio Rogolje, do borbe izme-đu njega i delova 13. krajiške brigade nije došlo i Brigada se zadržala na položajima iznad Mrkonjića, a zatim su ne-ki delovi ušli u Mrkonjić. Četvrti bataljon 13. krajiške brigade zadržao se na položajima iznad Mrkonjića, prema Manjači, a 3. bataljon je ostao u Ponoru. Sedmog aprila 1. i 2. bataljon 13. krajiške brigade krenuli su od Mrkonjića ka Ja jcu da bi zauzeli položaje i zatvorili pravac Ja jce — Mrkonjić.

Međutim, nepri jatel j je sa 20 kamiona i nekoliko ten-kova krenuo iz Jajca za Mrkonjić i sukobio se sa jednom četom 13. brigade. Ceta se povukla i nepri jatel j je ušao u Mrkonjić, ali se posle kraćeg zadržavanja povukao prema Jajcu. Ovom prilikom nepri jatel j je uspeo da zapleni je-dno postolje teškog bacača, 8 granata i 2 konja 13. krajiške brigade i rani 2 borca.

U toku 8. aprila 1. bataljon 13. krajiške brigade dr-žao je položaje na Previli, prema Jajcu, 2. bataljon bio je na položajima u visini sela Magaijdo, 3. bataljon izvršio je pokret i smestio se u selo Rogolje, dok je 4. bataljon krenuo prema Gustovari, gde se razmestio istog dana.

84 Operacijski dnevnik 2. batal jona 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-đivizije »Princ Eugen«, Zbornik, IV, 24, 192, 626.

85 Izveštaj Velike župe Sana i Luka od 7. 4. 1944. godine, Arhiv VII, k. 195, br. reg. 24/13—1.

Dnevno izvešće Operativnog odjela Ministarstva oružanih sna-ga NDH za 7. 4. 1944. godine, Zbornik, IV, 24, 174, 581.

139

Stab 5. korpusa je 8. aprila tražio od Štaba 1. prole-terske divizije da ona svojim snagama zatvori pravac Ja jce — Mrkonjić, kako bi Korpus svoje snage mogao pre-baciti na prostor Banjaluka -— Bronzani Majdan — Omar-ska, gde su ranije bile. Međutim, pošto je u planu bio napad na Jajce, 13. krajiška brigada morala se zadržati na prostoru oko Mrkonjića.

Devetog aprila nepri jatel j je krenuo iz Ja jca preko Magaljdola ka Mrkonjiću. Sukobio se sa 2. bataljonom 13. krajiške brigade i vraćen nazad u Ja jce uz gubitke od 13 mrtvih i ranjenih vojnika, dok je 2. bataljon imao 1 ranje-nog borca. Posle toga, u toku 10. i 11. aprila, bataljoni su ostali na istim mestima i u istom rasporedu.

Dvanaestog aprila 1944. godine Stab 1. proleterske di-vizije izdao je zapovest za napad na Jajce. Napad je bio određen za 13. april u 22 časa. Istog dana Stab 13. krajiške brigade izdao je zapovest za napad svojim jedinicama.86 Za izvršenje ovog zadatka trebalo je da se Brigada prikupi na prostoru Brđani — Barevo — Vlasinje, severozapadnije od Jajca.87

Prvi bataljon je izvršio pokret 12. aprila i smestio se u zaseoku Brđani. Međutim, 2. bataljon je ovog dana vodio tešku borbu sa nepri jatel jem koji je napravio ispad iz Jajca i došao do sela Mile, gde se sukobio sa 2. bataljonom 13. krajiške brigade. Bataljon je sačekao nepri jatel je na unapred zauzetim i dobro organizovanim položajima. Došlo je do žestoke borbe, u kojoj su položaji nekoliko puta pre-lazili iz ruku u ruke. Ova borba trajala je oko 5 časova i neprijatel j je bio odbačen u Jajce. Jedinice 2. bataljona su ga gonile sve do grada. Neprijatelj je imao oko 15 mrtvih i 20 ranjenih vojnika, dok je 2. bataljon imao 2 mrtva i 2 ranjena borca88.

Treći bataljon izvršio je pokret preko Bareva. Njegove kolone u pokretu tukla je neprijateljska avijacija, ali ba-taljon nije imao gubitaka. Četvrti bataljon 12. aprila stigao

815 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade od 12. 4. 1944. godine za napad na Jajce, Arhiv VII, k. 12. 81, br. reg. 5—3.

87 Izveštaj Štaba 39. divizije od 30. 4. 1944. godine, Zbornik, IV, 24, 157, 467.

88 Isto.

140

je u selo Vlasinje, gde se smestio. Tako je Brigada grupi-sana na određenoj prostoriji radi izvršenja napada na Jajce. Međutim, Stab 1. proleterske divizije, pošto je doz-nao da su u Ja jcu jače neprijateljske snage, odustao je od napada.89 O tome je izvešten Stab 13. krajiške brigade.

Čim se odustalo od nameravanog napada, 13. krajiška brigada je izvršila pokret u smislu ranij ih namera Štaba 5. korpusa, da se njegove snage prebace na prostor Bron-zani Majdan — Banjaluka — Omarska. Prvi bataljon 14. aprila stigao je u Mrkonjić, 2. u Podbrdo, zapadnije od Mrkonjića, 3. takođe u Podbrdo, a 4. u Rogolje. Protivten-kovska bateri ja krenula je iz Magaljdola preko Mrkonjića za Čađavicu. Kolone 1. bataljona tukli su neprijateljski avioni i tada su ranjena 4 borca.

Brigada je sutradan, 15. aprila, bila u pokretu. Prvi bataljon je, prešavši 15. i 16. aprila oko 70 km stigao, u Slavićku i razmestio se u zaseocima Kovačevići, Tošići, Granule, dok je 2. bataljon stigao u selo Piskavicu i tu se zadržao. Treći bataljon, izvršivši pokret, napao je četnike u selu Racunama, 2 ubio i 4 ranio, a u Han-Kolima bataljon je naišao na veću grupu četnika i vodio borbu sa nj ima oko dva časa. Ubio je 4, a 5 četnika ranio, dok je sam imao 1 ranjenog borca. Bataljon je stigao u Bistricu 16. aprila. I 4. bataljon je vodio borbu sa četnicima u Han-Kolima. Ubio je 3 a zarobio 1 četnika. Ovaj bataljon je 16. aprila stigao u selo Borkoviće i tu se razmestio. Protivkolska ba-teri ja je 16. aprila stigla u zaselak Durići, istočnije od Bronzanog Majdana i tu ostala. Tako je cela Brigada gru-pisana na prostoru Borkovići — Slavići — Gornja Piska-vica. Štab Brigade je 18. aprila izdao naređenje za grupi-sanje svih delova Brigade u Piskavici,90 radi napada na Prijedor.

Štab 5. korpusa je odlučio da napadne i oslobodi Pri je-dor. Napad je trebalo izvesti 19. aprila u 23. časa.91 Upo-

89 Naređenje Štaba 1. proleterske divizije od 13. 4. 1944. godine. Zbornik, IV, 24, 61, 200.

90 Naređenje Štaba 13. kra j iške brigade od 18. 4. 1944. godine. Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 6—3.

91 Zapovest Štaba 5. korpusa od aprila 1944. godine za napad na Prijedor, Zbornik, IV, 24, 75, 249.

141

redo sa napadom na Pri jedor trebalo je napasti Mart in--brdo i Ivanjsku kako bi se sprečilo upućivanje pojačanja prema Prijedoru. Radi lakšeg komandovanja snage Kor-pusa podeljene su u tri grupe. U prvoj grupi bile su snage 4. krajiške divizije i imale su zadatak napasti i osloboditi Prijedor. U drugoj grupi bile su snage 39. divizije i njihov zadatak bio je: onemogućiti prodor nepri jatel ja od Banja-luke i Ivanjske za Pri jedor za vreme napada, po moguć-nosti osloboditi Ivanjsku, minirati cestu Banjaluka — Pri-jedor i po »svaku cijenu spriječiti neprijateljski prodor u Prijedor.«92 Treća grupa imala je sličan zadatak, ali na drugoj strani Prijedora, prema Bosanskom Novom.

U Ivanjskoj je tada bila jedna bojna, oko 500 voj -nika.93 Drugi, 3. i 4. bataljon 13. krajiške brigade imali su zadatak da napadnu Ivanjski, a 1. bataljon — Mišin-Han. Na Ivanjsku, prema odluci Štaba Brigade, trebalo je u prvom ešelonu da napadnu 2. i 3. bataljon, dok je 4. bata-ljon bio određen u rezervu. Bataljoni su našli vodiče još dok su bili u Piskavici. Vodiči su bili potrebni, jer borci nisu poznavali teren, a zemljište je jako ispresecano i teško za orijentaciju. Ni raspored neprijatelja, odnosno posed-nuta mesta u Ivanjskoj nisu bila poznata. Do Ivanjske tre-balo je noću preći oko 12 km, pa su bataljoni krenuli čim je pao mrak. Snage Brigade došle su u Ivanjsku i prošle kroz nju, a da do borbe sa nepri jatel jem nije došlo. Došlo je samo do puškaranja između neprijateljskih patrola i naših prethodnica i obezbeđenja. Izgleda da je uporište bilo dalje od mesta kuda su naišli delovi Brigade pa usled toga nije došlo do borbe. Kao posledica nepoznavanja Ivanjske, rasporeda nepri jatel ja u n joj i slabih vodiča de-silo se to da Brigada nije došla u sukob sa neprijatel jem koji je bio u bunkerima i rovovima pa je Ivanjska ostala nenapadnuta. Isto se desilo i sa Mišin-Hanom, koji je t re-balo da napadne 1. bataljon.94

Posle neuspeha u izvođenju nameravane akcije bata-ljoni su se povukli i poseli položaje na uzvišenjima odakle

92 Isto. 93 Isto. 94 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281,

br. reg. 7—1.

142

su mogli prihvatiti borbu u slučaju nailaska nepri jatel ja od Banjaluke prema Prijedoru. U toku dana nije došlo do pokušaja kre tanja nepri jatel ja prema Prijedoru, već samo do izviđačke delatnosti. Neprijateljske manje snage kre-nule su iz Ivanjske prema Omarskoj. Na nj ih je otvorena vatra iz bacača i one su se povukle uz gubitke od 2 mrtva i 3 ranjena.

U toku 21. i 22 aprila nepri jatel j je iz Ivanjske pravio ispade prema Šušnjarici, ali su ga delovi 13. brigade odbili. Napad jedinica prve grupe ni je uspeo pa zadatak 13. k ra -jiške brigade, postavljen u vezi sa napadom na Prijedor, više nije bio aktuelan. Međutim, nepri jatel j je od Ja jca krenuo za Mrkonjić i, potiskivajući delove 1. proleterske brigade, ušao u grad u 12,30 časova 22. aprila.95 Pošto na prostoru Sitnica — Čađavica — Orahovljani nije bilo naših snaga, to je neprijatel j mogao neometano produžiti nastu-panje ka Čađavici i Ključu. Trebalo je što pre posesti polo-žaje kod Čađavice i zatvoriti pravac koji vodi ka Ključu. Ali, jedinice 39. divizije bile su daleko i morale su odmah krenuti prema Sitnici.

Štab 39. divizije izdao je 22. aprila naređenje 13. br i -gadi da se prebaci na sektor Sitnica — Klokotovac »usilje-nim maršem, neprekidno, bez predaha i većih odmora«.96

Divizija je odmah izvršila raspored bataljona 13. brigade. Jedan bataljon trebalo je da se smesti u selo Orahovljane, jedan na Kuk, jedan na Blatinu i Čungar, a jedan da se uputi prema Ponoru u susret nepri jatel ju da bi ga zadržao. Naglašeno je, takođe da se po dolasku na određenu prosto-ri ju uspostavi veza sa Zmijanjskim odredom, koji se u to vreme nalazio u Donjem Ratkovu.

Izvršavajući naređenje Štaba Divizije, jedinice 13. kra-jiške brigade su noću između 22. i 23. aprila napustile do-tadanje položaje i krenule prema Sitnici. Stigavši tamo, posele su liniju Ilići — Đukići •— Babići — Božići — Gvoz-denovići — Bjelići -— Okruglica. Jedino je protivkolska

95 Izveštaj Štaba 1. proleterske brigade od 22. 4. 1944. godine, Zbornik, IV, 24, 106, 338.

Dnevnik 2. batal jona 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-divizije »Princ Eugen«, Zbornik, IV, 24, 192, 631.

96 Naređenje Štaba 39. divizije od 22. 4. 1944. godine, Zbornik, IV, 24, 105, 337.

143

bateri ja otišla na komunikaciju Čađavica — Ključ i posela položaje oko ceste u Dragoraju. Tako Brigada nije posela položaje prema naređenju Štaba 39. divizije, već se zadr-žala na gore označenoj liniji do 25. aprila i uređivala ju je kao položaje za odbranu. To je učinjeno zbog toga što se nepri jatel j ni je kretao prema Čađavici, već se zadržao u Mrkonjiću pa krenuo prema Krupi na Vrbasu. Izgleda da su i ti neprijateljski pokreti vršeni sa jasno određenim ciljem: pr ipremanje napada prema slobodnoj teritoriji .

Problem ishrane jedinica Narodnooslobodilačke vojske i ustanova oko Vrhovnog štaba na prostoru Ključ — Mr-konjić — Drvar bio je veoma težak. Zbog toga je 15. bri-gada dobila zadatak da ostane na prostoru istočnije od Bronzanog Majdana, da prikuplja artikle ishrane i šalje ih Stabu Korpusa.97

Takvi zadaci postavljani su i 13. krajiškoj brigadi. Tako, na primer, 13. brigada je 17. aprila dobila naređenje da n jena intendantura rekvirira, u vezi sa naredbom Štaba 5. korpusa, 15 volova i 10 svinja za učesnike Drugog kon-gresa USAOJ-a, za čije održavanje su vršene pripreme u Drvaru. Brigadi su tada dostavljane potvrde koje je t re-balo dati vlasnicima od kojih se oduzimala stoka i nare-đeno da vodi evidenciju izdatih potvrda.98

Prema podacima kojima je raspolagao Stab 39. divizije 24. aprila posle podne, u Mrkonjiću su se nalazile jače nep-ri jateljske snage, koje su imale nameru da nastupaju od Mrkonjića prema Ključu.99 Divizija je dobila zadatak da zatvori pravac Mrkonjić — Ključ na prostoru Čađavica. Pravac Rogolji — Mliništa zatvarale su brigade 1. prole-terske divizije na liniji Podšiljak — Mračaj.100 U vezi sa tim Stab 39. divizije naredio je 13. krajiškoj brigadi da do 24 časa 24. aprila izvrši smenu snaga Udarnog odreda i smesti se na prostoriji Orahovljani — Kraguljevići. Ovim


98 Naređenje Štaba 39. divizije od 17. 4. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, br. reg. 1—7.


100 Isto. Izveštaj komandanta 1. proleterske brigade od 24. 4. 1944. go-

dine, Zbornik, IV, 24, 114, 357.

144

svojim naređenjem Štab Divizije je odredio i raspored bataljona 13. kraj iške brigade i postavio da desno krilo Brigade održava vezu sa jedinicama 1. proleterske divizije koje su se nalazile desno od njih, na pravcu Rogolje — Mli-ništa.

Udarni odred je ostao na levom krilu i imao je zada-tak da onemogući pritisak nepri jatel ja na levi bok 13. kra-jiške brigade.

Trinaesta krajiška brigada izdala je zapovest za pose-danje položaja,101 postavila zadatke bataljonima, nagla-sivši potrebu budnosti i obezbeđenja. Noću između 25. i 26. aprila jedinice 13. kraj iške brigade su krenule iz ra-nijih mesta rasporeda i zauzele određene položaje.102

Na ovim položajima Brigada je ostala do 1. maja,103

s tim što se 2. bataljon u toku 30. aprila premestio u zase-lak Marcete, vršeći izviđanje prema Ponoru i Mrkonjiću. Od Mrkonjića nije usledilo nikakvo neprijateljsko nastu-panje, kako je to očekivao Štab 39. divizije, niti su u n jemu bile jače neprijateljske snage. Dvadeset četvrtog aprila 2. bataljon 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-divizije »Princ Eugen« bio je u selu Deverima, 16 km severoistočno od Mrkonjića i u toku istog dana kamionima je prebačen u Jajce, gde je smenio 7. SS-izviđački bataljon, koji je iz Ja jca prebačen u Mrkonjić 25. aprila. Iz istog sela u Mrko-njić je 24. aprila kamionima prebačen i 3. eskadron.104 Je-dinice 7. SS-divizije vršile su brze pokrete dolinom Vrbasa i od Ja jca ka Mrkonjiću i napale jedinice 1. proleterske divizije koje su se nalazile na tom području.

101 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade od 25. 4. 1944. godine za za tvaranje pravca Čađavica — Ključ, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—3.


103 Početkom maja 1944. godine promenjen je način pozdrav-l jan ja u regularnim jedinicama i zaveden vojnički pozdrav. U par -tizanskim odredima i dal je je zadržan pozdrav stegnutom pesnicom. Naziv zamenik politkomesara promenjen je u naziv pomoćnik poli-tičkog komesara, a u njegovu nadležnost pripali su i personalni poslovi.

104 Operacijski dnevnik 2. batal jona 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-divizije, Zbornik, IV, 24, 192, 633.


Štab 1. proleterske divizije, u cilju preuzimanja ini-cijative, doneo je odluku da napadne Mrkonjić.103 Ocenje-no je da je napad moguć, pa je naređeno da se izvede 2. maja u 22 časa snagama 1. i 13. proleterske brigade.

U vezi sa nameravanim napadom na Mrkonjić 13. kra-jiška brigada dobila je zadatak da dejstvuje na cesti Crna ri jeka — Surjan, spreči kre tanje neprijatel ja tom komu-nikacijom i dovlačenje pojačanja iz Banjaluke u Mrko-njić. Ovaj zadatak trebalo je da izvrši sa tri bataljona, a jednim bataljonom da, sa snagama 15. krajiške brigade, zatvori pravac Banjaluka — Sitnica.106 Ovakvim raspo-redom jedinica 13. i 15. kraj iške brigade obezbeđivao se napad proleterskih jedinica na Mrkonjić. U toku 2. maja tri bataljona 13. krajiške brigade prebacila su se na gore navedenu komunikaciju i bila su spremna da spreče pok-ret dolinom Vrbasa i Crne r i jeke ka Mrkonjiću, a 1. bata-ljon poseo je položaje sa istočne strane komunikacije Banjaluka — Sitnica u visini Klisine. Prvi bataljon izvršio je prekopavanje ceste. Pošto napad na Mrkonjić ni je uspeo,107 bataljoni 13. kraj iške brigade u toku 3. maja vra-tili su se na stare položaje, dok je 1. bataljon ostao na po-ložajima kod Klisine.108

Neprijatelj je iz više pravaca počeo nastupati prema slobodnoj teritoriji, a 7. maja jačim snagama pešadije i tenkova krenuo je od Pri jedora ka Sanskom Mostu.109

Štab 5. korpusa je smatrao ovaj pravac važnim, pa je hteo da, posedanjem položaja u Vrhpolju, spreči pokret od Sanskog Mosta ka Ključu i slobodnoj teritoriji. Za ta j zadatak nameravao je angažovati 13. krajišku brigadu, pa je obavestio 1. proletersku diviziju da ona, po naređenju Vrhovnog štaba, zatvori pravac Mrkonjić — Ključ i pravce

105 Zapovest Štaba 1 proleterske divizije od 1. 5. 1944. godine. Zbornik, IV, 25, 5, 16.

toe Naređenje Štaba 39. divizije od 2. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 13, 71.

107 izveštaj Štaba l. proleterske divizije od 3. 5. 1944. godine o napadu na Mrkonjić, Zbornik, IV, 25, 15, 75.

los Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.

109 Dopis Štaba 5. korpusa od 8. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 38, 155.

146

koji vode ka Mliništima. Osmog maja neprijatel j je krenuo od Mrkonjića ka Čađavici, gde ga je dočekao 2. bataljon 13. krajiške brigade. Bataljon se morao povući u Dolove. Iz-gubio je 1 borca, dok je nepri jatel j imao 5 mrtvih voj-nika.110 Istog dana nepri jatel j se povukao ka Mrkonjiću, a bataljon 13. krajiške brigade je ostao na ranij im položa-jima.

Devetog maja 3. bataljon 13. krajiške brigade izvršio je pokret prema Vrhpolju i zauzeo položaje sa zadatkom zatvaranja pravca Sanski Most — Ključ, pošto je nepri-jatelj bio zauzeo Sanski Most. Drugi i 4. bataljon 13. k ra -jiške brigade ostali su na istim položajima, dok je 1. bata-ljon 10. maja krenuo iz Goleša za Vrhpolje i zajedno sa 3. bataljonom ostao na zatvaranju pravca Sanski Most — Ključ. Tako su po dva bataljona 13. krajiške brigade bila angažovana na zatvaranju pravaca Čađavica — Ključ i Vrhpolje — Ključ.

Oko 11 časova 11. maja nepri jatel j je napao snage 15. brigade na Sitnici, zbacio ih s položaja i izbio u zaselak Hercezi, 2 km zapadnije od Sitnice.

Međutim, 2. bataljon 13. krajiške brigade sa jednom četom 4. bataljona iste brigade prebacio se preko ceste Čađavica — Sitnica i šumom preko Prisoja došao nepri ja-telju za leđa, istočnije od Sitnice. Čim je nepri jatel j to osetio, počeo se povlačiti i jurišem se probio kroz zasedu na koju je naišao u šumi. Nepri jatel j je imao 10 mrtvih i veći broj ranjenih. Među ubijenima bio je jedan nemački i jedan četnički oficir.111 Drugi bataljon imao je 1 mrtvog i 3 ranjena borca.

Nepri jatel ja su napali i delovi 15. krajiške brigade na Sitnici i Okruglici, ali usled slabe veze između delova 13.

110 Operacijski izveštaj Štaba 39. divizije od 31. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 160, 562.

Izveštaj Štaba 13. proleterske brigade od 9. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 44, 169.


Izveštaj Štaba 39. divizije od 13. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 60, 214. U ovom izveštaju stoji da je 2. batal jon 13. brigade sa jednom četom 3. batal jona 15. kraj iške brigade odsekao nepr i ja te l ja preko Prisoja. Međutim, to ni je bila četa 3. batal jona 15. brigade, već četa 4. batal jona 13. kraj iške brigade.

10* 147

i 15. krajiške brigade nepri jatel j se uspeo izvući bez većih gubitaka. Bataljoni 13. brigade vratili su se na ranije po-ložaje.

Petnaesta krajiška brigada dobila je naređenje da 13. maja u 6 časova krene ka Bronzanom Majdanu, jer su na tom prostoru četnici postali aktivniji, vršili su mobilizaciju i pljačkali stanovništvo.112 Istog dana je 13. krajiškoj bri-gadi naređeno da odmah povuče svoje bataljone sa polo-žaja u Vrhpolju i smeni 15. brigadu na Sitnici. Ovo je bilo moguće učiniti pošto je nepri jatel j iz Sanskog Mosta, odba-čen prema Ljubij i pa pravac Sanski Most — Ključ, ni je više bio tako opasan. Prema tome cela 13. brigada ponovo se 13. maja grupisala oko Sitnice i Čađavice sa zadatkom zatvaranja pravca Čađavica — Ključ. U selu Graci tada se nalazio 2. bataljon 13. proleterske brigade, pa je 13. kra-jiškoj brigadi naređeno da neke delove drži u zaseoku Kri-vokuće i preko nj ih održava čvrstu vezu sa 2. proleterskim bataljonom.

Držeći položaje oko komunikacije Čađavica — Ključ, bataljoni 13. brigade bili su aktivni u proganjanju četnika. Tako je 2. bataljon 13. maja sa dve čete pretresao šumu iznad Ponora i Podbrda, ali ni je naišao na četnike. Prvi bataljon je izvršio pokret prema selu Lokvari i tamo je 16. maja ubio 1 i ranio 3 četnika, a zaplenio 3000 metaka, 1 dogled i 1 kazan, zatim se vratio na ranije položaje.

Neprijatelj je za ovaj mesec i po dana svojim brzim pokretima i manevrisanjem 2. bataljona 13. brdskog lo-vačkog puka uslovljavao pokrete jedinica 39. divizije, a najviše 13. krajiške brigade. Ova brigada bila je izložena dužim napornim marševima, što je znatno fizički zamaralo n jen sastav i onemogućavalo"mu da se orijentiše na jače angažovanje u proganjanju četnika ili u napadima na upo-rišta oko Banjaluke, koju su držale Pavelićeve snage.

Trinaesta brigada je za mesec i po dana, prema nje-nom izveštaju, ubila 38, a ranila 40 neprijateljskih vojnika i oficira, dok je sama imala 3 mrtva i 10 ranjenih boraca. Brigada je za ovo vreme prešla oko 650 km i bila je izlo-žena teškim fizičkim naporima. Pri tom njene kolone u


148

pokretu bile su izlagane napadima iz vazduha od strane neprijateljske avijacije.

Brigadna takmičenja

U proleće 1944. godine Stab 5. korpusa uveo je udar-nička takmičenja u jedinicama. Smatralo se »da je duh masovnog takmičenja najbolj i način da se svi problemi borbe, mobilizacije, organizacije, obuke i vaspitanja naših jedinica i boraca rešavaju najbržim putem.«113 Načelno trebalo je da takmičenja budu tromesečna. Međutim, prvo takmičenje raspisano je u mar tu i bilo je ograničeno samo na april, s tim što će se, pri ocenjivanju uspeha jedinica, uzeti u obzir postignuti rezultati u toku čitave godine.114

Prvo udarničko takmičenje u 5. korpusu raspisano je po-vodom godišnjice formiranja Korpusa, koja se navršavala 11. maja 1944. godine. U sastavu 5. korpusa tada su bile 4, 10, 11. i 39. divizija, Drvarsko-petrovački i Glamočko--l i jevanjski NOP odred. Prema tome u takmičenju su učestvovale 6, 8. i 11. brigada 4. divizije, 7. i 9. brigada 10. divizije, 5, 12. i 14. brigada 11. divizije i 13, 15. i 16 brigada 39. divizije. Discipline u kojima se trebalo takmičiti bile su:

»1. koja će divizija — brigada — batal jon izvesti najviše uspeš-nih akcija;

2. nanijet i najviše gubitaka nepri ja te l ju u l judstvu i mater i -jalu: a) Njemcima, b) četnicima, c) ustašama, d) miliciji i e) domo-branima i dr.

3. osloboditi naseljenih mesta i teritorije; 4. mobilisati l judstva, povećati brojno s tanje jedinica; 5. izbaciti pruga iz saobraćaja, uništiti lokomotiva i vagona; 6. koja će (jedinica) obučiti što više l judstva u rukovanju auto-

matskim i teškim oruđima (puškomitraljezima, mitraljezima, baca-čima, protivoklopnim i brdskim topovima, haubicama, tenkovima itd.);

7. koje su (jedinice) postigle najviše u političkom i kul turno-prosvetnom uzdizanju i pravilnom odnosu prema narodu i NOO--ima.«115

113 Dopis Štaba 39. divizije od 9. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 8/4.

114 Dopis Štaba 5. korpusa od 27. 3. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 2—1/1.

115 Isto.

149

Za najbolje postignute rezultate Stab Korpusa je od-lučio da dodeli prelaznu zastavu brigadi ili odredu pod njegovom neposrednom komandom, a najbolj i bataljon u diviziji dobio bi prelaznu zastavu od štaba divizije. Rezul-tate prvog takmičenja trebalo je dostaviti Stabu 5. kor-pusa do 5. maja.

Tako je Stab 39. divizije upoznao jedinice sa odlukom Štaba Korpusa o takmičenju i izdao im neophodna uput-stva i naređenja. U Stabu 13. krajiške brigade pristupilo se organizovanju takmičenja, odnosno formiranju komisija koje bi se bavile pi tanjem takmičenja. Formirane su bri-gadna, bataljonska i četne komisije za takmičenje i one su bile odgovorne za organizaciju, brigu o izvršenju i evi-dentiranju postignutih rezultata u takmičarskom periodu. Komisije su imale po četiri člana. To su bili: politički ko-mesar dotične jedinice, zamenik komandanta, omladinski rukovodilac i lice koje je rukovodilo kulturno-prosvetnim radom u jedinici.

Brigadna komisija je formirana, održala je sastanke sa bataljonskim komisijama i dala im uputstva za rad. Na sastanku je utvrđeno kako da se pristupi organizovanju takmičenja i na koji način da se evidentiraju podaci o uspehu. Odlučeno je da komisije održe četne konferencije i tako neposredno upoznaju borce sa takmičenjem.

Teškoća je bilo u sređivanju i pr ikupl janju podataka naročito prvog takmičenja pošto u tome nije bilo iskustva. Međutim, takmičenje je dalo podstreka i jedinicama i bor-cima pa su se počeli više zalagati. U 13. krajiškoj brigadi posle raspisivanja takmičenja najviše se to zalaganje ose-tilo u pogledu opismenjavanja nepismenih. Česti pokreti otežavali su i ta j rad, ali je bila važna činjenica da se ose-ćanje potrebe za takmičenjem vidno ispoljavalo.

U prvom udarničkom takmičenju 5. korpusa, koje je zaključeno aprilom 1944. godine, 13. krajiška brigada po-stigla je najbolj i uspeh i Korpus je o tome obavestio Vrhovni štab NOV i POJ i predložio da se 13. krajiška brigada pohvali.

»Pošto je u vezi godišnjice Korpusa ovaj štab raspisao udar-ničko takmičenje u mjesecu aprilu među brigadama, ovaj štab je ocijenio XIII krajišku NOU brigadu kao najbolju i dodijelio joj prelaznu zastavu. Pri ocjeni uzeti, su u obzir rezultati pokazani to-

150

kom čitave godine. Tako da je XIII krajiška NOU brigada tokom go-dine od malog odreda od 250 narasla na 1.350 boraca mobilišući 1.200 sa sektora Man jače u svoje redove, naoružala se sa 69 mitraljeza i puškomitraljeza i sa 3 topa, herojski se borila u Banjoj Luci, San-skom Mostu i Ključu, razbila četnike na Manjači i izbacila 2.155 neprijateljskih vojnika iz stroja, od toga ubijenih 785 i zarobljenih 840, a ostalo ranjeno. Uništila je 4 tenka, 13 kamiona i 1 avion.

Predlažemo za pohvalu XIII krajišku NOU brigadu koja je pod komandom majora Milana Zorića za proteklu godinu dana pokazala najbolje rezultate.«1'6

U ovom takmičenju unutar 13. krajiške brigade na j -bolje rezultate postigao je 2. bataljon i on je dobio pre-laznu zastavu Štaba 39. divizije.

U docnijim takmičenjima, koja su zakazivana od strane Štaba Korpusa, iskustvo jedinica u organizaciji i takmičenju bilo je veće, ali su i pokreti jedinica, u vezi sa napadom na Drvar i neprijateljskog vazdušnog desanta, bili intenzivniji i teži, pa je t a j rad iziskivao još veće za-laganje. Međutim, kod takmičarskih komisija bio je pro-pusta. One se nisu redovno sastajale niti su sve održavale četne konferencije sa borcima. U pogledu urednosti na j -više se isticao 3. bataljon, mada ni kod njega ni je bilo sve kako treba.117

Drugo udarničko takmičenje Stab Korpusa je raspisao sa zakašnjenjem. Do toga je, verovatno, došlo zbog nepri-jateljske ofanzive, napada na Vrhovni štab u Drvaru. Ovo takmičenje počelo je 1. juna i trebalo je da t ra je zaključno sa avgustom. Ali, Stab Korpusa ga je produžio do kra ja oktobra zbog velike ofanzive snaga NOV, a i ofanzive 5. korpusa. U ovom takmičenju, prema odluci Štaba 5. kor-pusa, najbolja brigada dobila bi prelaznu zastavu Štaba Korpusa, odlikovanje u vezi sa Ukazom Vrhovnog štaba NOV i POJ o odlikovanjima i nagradama u oružju i knjigama. Ovim je Stab Korpusa verovatno hteo da još više pojača takmičarski duh i želju za uspehom. Međutim, došlo je do šireg razmaha narodnooslobodilačke borbe i pokreta jedinica Korpusa ka srednjoj i centralnoj Bosni i do pretpočinjavanja nekih jedinica drugim, pa je i samo

116 Izveš ta j Š taba 5. korpusa od 24. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 109, 364.

117 Radna beležnica iz r a ta R a j k a Radetića, t adan jeg komesara 13. k ra j i ške brigade. Nalazi se kod autora. U da l j em: Radetić.

151

takmičenje nekako razvodnjeno i produžavano. Jedinice nisu bile uredno obaveštavane, niti su mogle na vreme dostaviti izveštaje matičnim jedinicama o postignuti rezul-tatima. Ovo se najviše odnosi na 13. krajišku brigadu, koja je prebačena u srednju Bosnu i stavljena pod novoformi-rani Operativni štab za borbu protiv četnika.118 I pored uslova pod kojim su živele i borile se jedinice 13. kraj iške brigade takmičenje je stimulativno uticalo na volju i želju boraca i jedinica za postizanje što većih rezultata pa je, kao takvo, imalo pozitivan odraz na Brigadu u celini.

118 Dopis Operativnog štaba od 10. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 36—3.

152

UČESČE BRIGADE U DRUGOM NAPADU NA BANJALUKU

Pripremajući se za napad na Drvar, nepri jatel j je rokirao svoje snage i postavljao ih tako kako bi mogao koncentrično nastupati ka Drvaru. Stab 5. korpusa je ras-polagao podacima prema kojima nepri jatel j namerava da iz Bihaća i Krupe krene prema Petrovcu radi zaposedanja aerodroma sa koga su se transporto vali ranjenici jedinica NOV za Italiju i gde je doturan materijal od saveznika.1

Štab Korpusa je držanje aerodroma i slobodne teritorije smatrao najozbiljnijim zadatkom, pa je izvršio pregrupi-savanje snaga 4. i 39. divizije.

U toj pregrupaciji 13. krajiška brigada dobila je za-datak da svoja tri bataljona prikupi na prostoru Sokolovo — Pavići, gde bi služila kao rezerva »za pravce prema Ba-njoj Luci, Mrkonjiću i Prijedoru«.2 Jednom bataljonu 13. krajiške brigade sa dva bataljona 13. proleterske brigade naređeno je da se postavi na prostoriji Orahovljani — Ča-đavica — Sitnica sa zadatkom zatvaranja pravca od Mrko-njića ka Ključu i Ratkovu.

Istom zapovešću Stab Korpusa je naredio 39. diviziji da sa tri bataljona 13. krajiške brigade i 15. krajiškom brigadom »izvrši akciju na neprijateljska uporišta oko B. Luke, koja štite i brane četničke bande i seoske milicije, sa glavnim zadatkom izvlačenja veće količine žita i stoke za potrebe jedinica na slobodnoj teritoriji. Nastojati da se što


2 Isto.

153

prije sa ovoga terena upute veće količine žita i stoke preko Ključa za Drvar«.3

U vezi sa ovim zadacima 1, 2. i 4. bataljon 13. krajiške brigade napustili su položaje na komunikaciji Čađavica — Ključ i krenuli na prostor zapadnije od Banjaluke, gde su stigli 20. maja.4

Komandant 1. bataljona Antoni je Ivić iskoristio je ovaj pokret pa je sa jednom grupom odabranih boraca pred noć 16. maja krenuo od Sitnice Pavlovoj ravni i Ma-njači. Kretao se prikriveno i niko ga nije primetio. Došavši u jut ro 17. maja u blizinu Pavlove ravni primetio je jednog čoveka gde ide prema njima. Dao je znak borcima da stanu i ćute. Kad je nepoznati stigao blizu Ivića, ovaj je skočio pred njega sa uperenim revolverom i zapitao ga ko je i šta u ovo doba radi u šumi. Doznao je da je to kuvar četničke čete koja se nalazi u blizini. Kuvar se bio uplašio za svoj život pa je Iviću kazao tačno gde se nalazi četa i šta četnici rade. Tada mu je naređeno da ih neopaženo dovede do doline u kojoj se nalaze četnici i onda nek ide kud hoće. Stigavši do mesta gde su bili četnici. Ivić je rasporedio borce oko doline i naredio im da, kad on otvori vatru, ga-đaju četnike u dolini. Četnici su sedeli oko kazana u kom se kuvala hrana. Bili su duboko u šumi i nisu se ničem nadali. Međutim, Ivić je, rasporedivši vod oko doline, dao znak kuvaru da može ići kud hoće i odmah posle toga ot-vorio vatru iz mašinke. Četnici nisu imali vremena za prihvatanje borbe. To je bilo iznenađenje koje nikako nisu mogli očekivati. Odmah ih je ubijeno 15, a 2 su zarobljena. Nekoliko ih je ranjeno, ali"su uspeli pobeći. Naši nisu imali gubitaka. Zaplenili su 23 puške, 450 metaka i nešto druge opreme.5

Ovaj uspešni napad na četnike, koji su imali odličnu službu obaveštavanja na terenu Man jače, i koji su bili veoma oprezni, postignut je samo zato što su naše jedinice



5 Izveštaj Štaba 39. divizije od 31. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 160, 565.

154

bile spremne da se izlažu najvećim fizičkim naporima. One su prešle noću oko 20 km i to kroz šumu, gde nije bilo puta, samo da bi postigle uspeh. Četnici više nisu bili sigurni nigde i sve više su bežali čim bi čuli da se pribli-žava 13. krajiška brigada, koja je primenjivala razne nači-ne borbe protiv četnika.

Treći bataljon ostao je u zaseoku Hercezi i na Okrug-lici, a dva bataljona 13. proleterske brigade smestila su se u prostor Orahovljani — Čađavica — Dolovi i zatvorili pravac Čađavica — Ključ, što je ranije bio zadatak 13. kra-jiške brigade.6 Jedna četa 3. bataljona 13. kraj iške brigade 19. maja vršila je pretres šume oko sela Dubice i Dujako-vaca i ubila je 2 a ranila 3 četnika.

Dvadeset prvog maja tri bataljona 13. krajiške brigade sa snagama 15. krajiške brigade i Zmijanjskog NOP odreda vršili su čišćenje sela Motike, 6 km severozapadno od Banjaluke. U ovoj akciji ubijeno je 6 milicionera i 2 čet-nika, dok naši nisu imali gubitaka.7 Zaplenjene su 4 puške i još neka vojna oprema.

Treći bataljon 13. kraj iške brigade 21. maja bio je u Ribniku na proslavi godišnjice formiranja 5. korpusa. Ba-taljon je tada primio prelaznu brigadnu zastavu od Štaba Korpusa, koja je dodeljena 13. krajiškoj brigadi, u vezi sa raspisanim takmičenjem, kao najboljoj u Korpusu. U po-kretu za Gornji Ribnik bataljon su napali neprijateljski avioni, ali gubitaka nije bilo.

Po povratku iz sela Motike, 4. bataljon 13. krajiške brigade vodio je borbu sa četnicima na prostoru Bran-kovca. Bataljon je tada ubio 7 četnika, a 1 je zarobio. Sam je imao 1 mrtvog i 1 ranjenog borca. Zaplenio je 4 puške, 1 pištolj i 200 metaka.

Dvadeset trećeg maja u 20 časova 13. krajiška brigada, bez 3. bataljona, krenula je sa prostora Borkovići — Goleši u selo Donja Kola, Bukvalek, Rekavice radi proganjanja

6 Izvod iz knjige depeša 1. proleterskog korpusa, Zbornik, IV. 25, 166, 605.

7 Dnevno izvešće Operativnog odjela Ministarstva oružanih snaga NDH za 25. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 213, 790.

Operacij9ki dnevnik 13. kra j iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.

155

četnika i napada na neprijateljsko uporište Karanovac. U ovo vreme 15. krajiška brigada je bila u selu Golešima pa je i ona naveče krenula prema Rekavicama.

Drugi bataljona 13. kraj iške brigade i brigadna Udarna četa napali su 24. maja Karanovac. Ubili su 2 četnika i 1 zarobili dok je jedan naš borca poginuo. Prvi bataljon zarobio je 1 četnika u selu Rekavicama. Tada su zaplenjene 3 puške, 1 pištolj, 90 mina za bacač i 3 sanduka sanitetskog materijala.

U toku 24. maja snage 13. krajiške brigade krenule su od Karanovca i Rekavica prema selu Pavićima, gde je, prema naređenju Štaba 5. korpusa i 39. divizije, trebalo da služe kao rezerva. Do 22 časa 24. maja one su stigle na prostor Han-Sladojevići — Miloševići — Stojičići — Vra-nješi i tu su zanoćile. Stigavši na navedenu prostoriju, Štab Brigade izdao je naređenje jedinicama da 25. maja rano u ju t ro krenu sa prostora gde su zanoćile i smeste se na prostor sela Pavići i Gornje Slivno; 1. bataljon zaseoke Pejakovići i Moconji, 2. bataljon — Topići, Stankovići, Grujičići, 4. bataljon — Stojičići i Trebovci. Štab Brigade trebalo je da se smesti u zaselak Aljetići, brigadna inten-dantura u Savanoviće, ambulanta u Mačkiće, a Udarna četa u zaselak Majstorovići.8 Jedinice Brigade, izvršavajući naređenje Štaba Brigade, do 9 časova 25. maja smestile su se na određeno mesto i počele uspostavljati međusobnu vezu.

Međutim, patrole koje su bile u zaštitnici 1. bataljona koji je iz Han-Sladojevića krenuo u 5 časova, primetile su u Han-Sladojevićima 2—3 tehka. Po dolasku u zaselak Pejakovići Štab 1. bataljona je o tome izvestio Štab Bri-gade. Štab Brigade nije znao da je nepri jatel j privukao pojačanja u Banjaluku, te je pretpostavljao da se radi o običnom ispadu neprijatel ja kao reakciji na naš napad na neprijateljska uporišta u selima Motike, Rekavice i Kara-novac, neposredno uz Banjaluku. Zbog toga je naredio 1. bataljonu da stvar ispita i o tome odmah obavesti.

U 10 časova 25. maja Štab brigade je obavešten da se od zaseoka Cvjetići komunikacijom prema Han-Sladoje-

8 Izveštaj 13. kraj iške brigade od 17. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 5—2/1.

156

vićima kreće veći broj kamiona i tenkova. Dobivši to obaveštenje, Štab Brigade je odmah naredio 1. bataljonu da jednom četom posedne Stražbenicu (k. 716), a sa dve čete da krene prema zaseocima Stojičići i Miloševići. Čet-vrtom bataljonu je naređeno da posedne Paj tos (k. 875), dočeka nepri jatel jsku kolonu i spreči dalji pokret, dok bi je čete 1. bataljona napale s boka. Drugi bataljon dobio je zadatak da jednom četom posedne k. 701, a sa druge dve — Grčku gradinu i Kočića glavicu. Trebalo je da, u slučaju ako 4. bataljon ne posedne Pajtos na vreme i ne dočeka čelo nepri jatel jske kolone na njemu, to učini 2. bataljon na Grčkoj gradini i Kočića glavici. U tom slučaju 1. i 4. bata-ljon 13. krajiške brigade napali bi nepri jatel jsku kolonu s boka i začelja.

Međutim, ovde se ni je radilo o ispadu, kako je to ce-nio Štab 13. krajiške brigade, već o dobro smišljenom i planiranom napadu, po kome je 25. maja rano bačen vaz-dušni desant na Drvar, a iz Bihaća, Bosanske Krupe, Ba-njaluke, Mrkonjića i Ja jca krenule neprijateljske snage prema Drvaru.

Sa linije Čađavica — Mrkonjić — Jezero — Jajce — Vijenac nastupale su snage Oklopnog grenadirskog ju.riš-nog bataljona 2. oklopne armije, 7. ojačanog izviđačkog odreda 7. SS-divizije »Princ Eugen« i ojačanog 13. brdskog lovačkog puka.9

Oklopni grenadirski jurišni bataljon trebalo je da se prikupi na jugozapadnoj ivici Banjaluke prema specijal-nom naređenju i bude spreman 25. 5. 1944. godine u 4,30 časova. Njegov zadatak bio je: da nadire putem Banjaluka — Čađavica, razbije naše snage koje mu se suprotstave na tom putu i što je moguće brže zauzme »raskrsnicu puteva Čađavica u svoje ruke. Poslije privođenja 1. pionirske čete (motorizovane), bez obzira na moguće angažovanje s boka. nadirati od Čađavice ka Ključu i posjesti ovo mjesto što je pri je moguće.«10

Sedmi ojačani izviđački odred imao je zadatak da »forsira proboj kroz nepri jatel jske položaje« zapadno i jugozapadno od Mrkonjića, zauzme i drži Čenića kosu i

9 Zapovest 7. SS-divizije »Princ Eugen« od 23. 5. 1944. godine. Zbornik, IV, 25, 184, 708.

10 Isto.

157

Cigansko brdo, zapadno od ceste Rogolje — Strbina. To je bio njegov prvi napadni cilj, zatim, izviđački odred morao je biti spreman da jako prikupljenim snagama, po nare-đenju divizije zauzme odsek Sana i »da posjedne mesto D. Ribnik gde se pretpostavlja da se nalazi crveni štab V korpusa«.11 To je bio drugi napadni cilj ojačanog izviđač-kog odreda, a u daljem da izvrši brižljiv pretres G. Rib-nika i zauzme liniju Visići (k. 1028) — Kik (k. 1082), što bi bio njegov treći napadni cilj.

N A P A D 7. SS DIVIZIJE »PRINC EUGEN« PREMA DRVARU

L e g e n d a : 1) P r a v a c p o k r e t a Oklopnog g renad t r skog ju r i šnog b a t a l j o n a p r e m a Ča-

đavici u c i l ju n j e n o g brzog zauz iman ja . 2) P r a v a c n a p a d a n e p r i j a t e l j s k e moto r i zovane kolone p r e m a Mliniš t ima,

što je zavisilo od s i tuac i j e i o p r a v k e ceste. 3) Od sela V r b l j a n i n e p r i j a t e l j je n a s t u p a o p r e m a Potoc ima.

11 Isto.

158

Trinaesti ojačani brdski lovački puk trebalo je da na-stupa sa linije Vijenac — Kamenica — Jezero sa dva bata-ljona prema Mliništima, a svojim 3. bataljonom, motornim vozilima i postepenim privlačenjem natovarene stoke pro-dire na jpre do Carevca, a dalje nastupanje zavisilo bi od situacije. Ovaj bataljon imao je zadatak da od Carevca dejstvuje u bok i leđa našim snagama koje bi se povlačile ka zapadu ispred 1. i 2. bataljona istog puka. Zadatak pio-nirske čete koja je bila pod zaštitom 3. bataljona 13. brd-skog lovačkog puka bio je da od mina očisti cestu Rogolji — Mliništa i da je što pre dovede u ispravno stanje. U da-ljem, nameravalo se nastupati duž železničke pruge Mli-ništa -— Lisina i zauzimati visove istočno od navedene pruge, a pionirska četa potčinila bi se Oklopnom grena-dirskom jurišnom bataljonu.

Dajući uputstva za vođenje borbe, Divizija kaže da za »odstupajućim nepri jatel jem treba bezobzirno nadirati, ne dozvoljavajući gubljenje dodira za vreme mraka«. Na-glašeno je da se ne sme dozvoliti da ih zadržavaju poje-dinačni neprijateljski mitraljezi »kojima će on štititi po-vlačenje«. Pri nastupanju kroz teško brdovito zemljište re-čeno je da se snage drže prikupljene i vodi računa o obez-beđenju bokova.

Čim je bačen neprijateljski vazdušni desant na Drvar, rano 25. maja, i njegove snage počele koncentrično nastu-pati ka Drvaru, 13. krajiškoj brigadi je naređeno da se hitno prebaci u selo Previju, na komunikaciju Čađavica -— Ključ.12 Petnaesta kraj iška brigada trebalo je da ostane na prostoru Bronzanog Majdana sa zadatkom zatvaranja pravca Banjaluka -— Sanski Most i svih pravaca preko Gomjenice, Obrovca i Tramošnje, kojima bi nepri jatel j mogao stići u dolinu Sane i ugroziti 16. kraj išku brigadu, koja je imala zadatak da zatvara pravac Pri jedor — San-ski Most — Vrhpolje na desnoj strani Sane. Štab 39. divi-zije bio je u selu Tomini, pa je i on mogao biti ugrožen ako bi nepri jatel j uspeo preko gore navedenih sela stići u do-linu Sane.

12 Zapovest Štaba 39. divizije od 25. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 115, 419.

Štabu 13. brigade je depešom naređeno da se prebaci u P re -viju. Štab je, kako izgleda, depešu dobio posle podne 25. 5. 1944. godine.

159

Kolona Oklopnog grenadirskog jurišnog bataljona oko 12,30 časova 25. maja stigla je do Kadine Vode i produžila za Sitnicu. Ni 4. ni 2. bataljon 13. krajiške brigade nisu uspeli posesti položaje na Pajtosu, odnosno Grčkoj gradini i Kočića glavici i dočekati čelo neprijateljske kolone. Štab Brigade je tada video da se radi o ozbiljnijem pokretu i naredio da se napadne bok i začelje kolone. U 14,30 časova Štab Brigade je depešom izvestio 39. diviziju da jača neprijateljska motorizovana kolona kreće od Banjaluke prema Sitnici, da je prešla Bunareve i da će je oni napasti bočno.13

Oko 16,30 časova 25. maja 4. bataljon 13. krajiške brigade napao je začelje Oklopnog grenadirskog jurišnog bataljona kod Kadine Vode. Naime, neprijateljska kolona, iako je primetila naše jedinice koje su hitale da zauzmu položaje, nije se na nj ih obazirala, već je produžila pokret u cilju izvršenja glavnog svog zadatka. Ali, u Kadinoj Vodi je došlo do kvara na nekim vozilima i tu su stale radionice da izvrše opravku. Borci 4. bataljona došli su i poseli Pa j -tos kad je kolona već bila prošla. Oni nisu znali za Nemce koji su ostali u Kadinoj Vodi i opravljali pokvarena vozila. Tu im je došao jedan seljak i kazao za Nemce, pa se Bata-ljon preko šume severnije od Pajtosa prebacio do Kadine Vode. Nemci ga nisu primetili i on ih je iznenada napao. Oko 60 neprijateljskih vojnika koji su bili u zaostalim vo-zilima, posle kraće borbe, napustili su vozila i počeli be-žati ka Bunarevima. Manji deo bežao je prema Lunjevcu (k. 1034) pred delovima 4.»bataljona koji su ih gonili. Nep-ri jatel jske vojnike koji su bežali ka Bunarevima dočekao je 2. bataljon sa Grčke gradine i oni su počeli da beže u Stričićko polje. Borci 2. bataljona krenuli su za njima, ali su doletela dva neprijateljska aviona i nepri jatel jske snage su se povratile od Sitnice pa je gonjenje neprijateljevih vojnika u Stričićkom polju onemogućeno.

U ovoj borbi 13. brigada je ubila 12 Nemaca i više ra-nila. Sama je imala 2 mrtva i 5 ranjenih boraca. Zapalila

13 U isto vreme, prema izveštaju Štaba 13. brigade, od Divizije je stigla depeša u kojoj se Brigadi naređuje da se prebaci na pro-stor Topici — Pavići, tamo gde se već nalazi. U 15,30 časova stigla je druga depeša ali se ni je mogla dešifrovati pa je Brigada tražila da joj depešu dostave po starom ključu.

je 2 kamiona, 1 putnički automobil i 1 motocikl i zaplenila 1 puškomitraljez, 2 automata, 3 puške, 3000 metaka, 13 bombi, 2 dvogleda, 1 radio-stanicu, 20 ćebadi, 27 šinjela,

N A P A D NA OKLOPNI B A T A L J O N KOD KADINE VODE

L e g e n d a : 1) Mesto gde su p r imećen i n e p r i j a t e l j s k i t enkov i i čelo ko lone u p o k r e t u

p r e m a Han-S lado jev iću . 2) Mesto gde je t reba lo da dođe 1. b a t a l j o n 13. k r a j i š k e br igade . 3) Mesto k o j e je t reba lo da posedne 4. ba t a l jon i dočeka čelo kolone. 4) Mesto k o j e je t reba lo da posedrie 2. ba t a l jon i dočeka čelo ko lone ako

u t ome ne uspe 4. ba ta l jon . 5) Mesto gde je n a p a d n u t o zače l je n e p r i j a t e l j s k e kolone. 6) P r a v c i b e ž a n j a n e m a č k i h vo jn ika . 7) P r a v a c p o k r e t a n e p r i j a t e l j s k i h snaga u c i l ju s p a s a v a n j a zače l ja n j e -

gove kolone.


10 bluza, 8 čakšira, 3 kišne kabanice, 9 pari rublja, 1 sanduk sijalica i arhivu jedne čete Oklopnog grenadirskog jurišnog bataljona.14

Treći bataljon 13. krajiške brigade, koji je odranije bio na položajima kod Sitnice, postavio je sa dve čete zasedu na cesti. Kad je naišla kolona Oklopnog grenadirskog jurišnog bataljona, one su na n ju otvorile vatru. Tada je ubijeno oko 40 neprijateljskih vojnika i 3 oficira, a oko 15 ranjeno. Mi smo imali samo jednog ranjenog borca. I,"nis-ten je 1 kamion, 1 autobus i 3 motocikla, ali čete nisu došle do plena. Čete 3. bataljona koje su bile na zasedi u Sitnici povukle su se u Donje Ratkovo i prenoćile u zaseoku Đukići.

Odbacivši 3. bataljon 13. kraj iške brigade od komu-nikacije, Oklopni bataljon stigao je u Čađavicu i zaposeo raskršće puteva, kako mu je bilo naređeno. Bataljon nije ostao u Čađavici mada se već bližila noć. Produžio je prema Ključu, odbacio jedan bataljon 13. proleterske bri-gade i zauzeo Kuk, dominantno uzvišenje na komunikaciji Čađavica — Ključ.15

Tako je neprijatelj , koristeći brzopokretne jedinice, uspeo da posedne položaje na kojima je bilo moguće na j -uspešnije zatvoriti pravac prema Ključu i sprečiti njegov pokret. Te položaje trebalo je da zauzme 13. krajiška bri-gada, ali je ona preduhitrena od strane neprijateljskog Oklopnog bataljona.

Na prostoru Čađavica — Orahovljani bila su dva ba-taljona 13. proleterske brigade. Jedan od nj ih se povukao u sastav Brigade pre dolaska Oklopnog bataljona. Naveče 25. maja nepri jatel j je odbacio bataljon 13. proleterske brigade, koji je tamo ostao, zauzeo Kuk, zapadnije od Čađavice, najpogodnije položaje za zatvaranje toga pravca, pa je ta prednost izgubljena. Pravac za Ključ i Ribnik, gde se nalazio Stab 5. korpusa i druge ustanove, bio je otvoren i to je predstavljalo znatnu opasnost. Ovo tim pre kad se


Izveštaj Štaba 39. divizije od 31. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 160, 567.


162

zna da je nepri jatel j imao podatke o tome da se »crveni štab V korpusa« nalazi u Ribniku. Zbog svega ovoga for-siran je dolazak 13. kraj iške brigade na prostor Dragoraj — Previja, odakle bi mogla sprečavati prodor i prema Ključu i prema Ribniku, a samim tim i prema Drvaru.

Za sve ovo vreme snage 15. i 16 krajiške brigade 39. divizije nisu imale dodira sa neprijateljem, jer nepri ja-telj nije kretao ni od Banjaluke ka Sanskom Mostu ni od Pri jedora ka Sanskom Mostu i Ključu.

Oko 17 časova 25. maja 13. krajiška brigada je dobila depešu od Štaba 39. divizije. Brigada je ukratko upoznata sa s tanjem i naređeno joj je da se najhi tni je prebaci u selo Previju. Štab Brigade odmah je izdao pripremna na-ređenja bataljonima da se prikupe: 1. i 4. u zaseoku Peja-kovići, a 2. u selu Pavići, gde su bili ostali delovi. U 18 ča-sova Brigada je izdala zapovest za marš.

Prema ovoj zapovesti 2. bataljon obrazovao je pret-hodnicu, a 4. bataljon zaštitnicu. Svim jedinicama je nare-đeno da imaju bočna obezbeđenja s leve strane, do komunikacije Banjaluka — Sitnica. Drugom bataljonu na-ređeno je da krene u 21 čas 25. maja pravcem: Pavići — Mitrovići -— Vujnovići — Kljutići — Selakovac — Volaši. Prvi bataljon trebalo je da krene u 20 časova, zbog toga što je bio nešto udaljeniji, pravcem Pejakovići — Aljetići — Pavići i dalje za 2. bataljonom. Četvrti bataljon imao je istu marš-rutu kao i 1., a vreme polaska — 20 časova. Bri-gadnoj intendanturi i sanitetu naređeno je da se kreću za 1. bataljonom do Volaša. Štab Brigade naglasio je da će se kretati na čelu 2. ili 1. bataljona i da će bataljone sačekati u Volašima. U zapovesti za pokret rečeno je da jedinice nastoje stići u Volaše pre svanuća, t j . u 4 časa 26. maja.

Međutim, jedinice Brigade nisu se na vreme prikupile i izvršile pokret. Drugi bataljon prikupio se u 22 časa, ve-čerao i u 23 časa krenuo prema Mitrovićima. Prvi bataljon krenuo je iz zaseoka Pejakovići u 21,30 časova, umesto u 20 časova. Četvrti bataljon pošao je u 24 časa. Stab bri-gade krenuo je iz zaseoka Aljetići u 21 čas i u zaseoku Savanovići se zadržao do 22.30 časova, čekajući da naiđe 1. bataljon. Kad je stigao 1. bataljon, Štab Brigade je kre-nuo za 2. bataljonom, stigao ga kod Grabeža i produžio prema Volašima. Tako je Štab Brigade, bez svojih jedinica,

li* 163

u 4 časa 26. maja stigao u zaselak Đukići, gde je našao dve čete 3. bataljona koje su se povukle od Sitnice i tu za-noćile.

Štab 13. krajiške brigade je odmah naredio 3. bata-ljonu da posedne liniju k. 881 — k. 992 i ispita s tanje na prostoru Sitnica — Čungar — Blatina glava. Zatim su u Donjim Dakićima priključili telefon na telefonsku liniju, uspostavili vezu sa Štabom 5. korpusa i oko 5 časova 26. maja upoznali ga sa stanjem. Štab Korpusa je naredio 13. krajiškoj brigadi da n jene jedinice posednu cestu Čađa-vica — Ključ na liniji Previ ja — Treskovačke poljane i spreče pokret nepri jatel ja tim pravcem. Naređeno je ta-kođe da se uspostavi veza sa bataljonom 13. proleterske brigade koji se povukao od Čađavice i Orahovljana.

Štab 13. krajiške brigade uspostavio je vezu sa koman-dantom bataljona 13. proleterske brigade u Gornjoj Pre-vi j i i dogovorio se sa nj im da bataljon posedne položaje na liniji Dragoraj — Treskavačke poljane, a kad stigne 2. ba-taljon 13. krajiške brigade da se Proleterski bataljon po-meri ka zaseoku Krivokuće i bude u vezi sa 2. bataljonom 13. krajiške brigade.

U 7 časova 26. maja stigao je 2. bataljon 13. krajiške brigade i naređeno mu je da smeni Proleterski bataljon na položajima oko ceste. Prvi bataljon stigao je oko 17,30 časova i n jemu je naređeno da posedne Kraguljevac, k. 992 i 881, a 3. bataljon trebalo je da se pomeri prema Čungaru. Četvrti bataljon stigao je u aaselak Vujnovići, gde se zadr-žao, pa mu je u 8 časova naređeno da posle ručka krene u zaselak Đukići, vodeći računa o s tanju u Ratkovu. Po iz-datim naređenj ima Štab Brigade je prešao u Donje Da-kiće, naredivši da se uspostavi telefonska veza sa bataljo-nima i Štabom 5. korpusa. U to vreme Štab 13. krajiške brigade dobio je naređenje Štaba 5. korpusa u kom ga obaveštava da je nepri jatel j zauzeo Klokotovac i naređuje:

»Cim Vaša brigada izbije na naređene položaje hitno se pove-žite sa protivkolskom bateri jom u Previ j i i batal jonom 13. prole-terske brigade i zajedničkim snagama napadnite nepri ja te l ja i iz-bacite ga sa Klokotovca. Klokotovac uporno branite pošto ga zauz-mete. Voditi računa o pravcu preko Ratkova.

U slučaju da nepri jatel j uspe prodreti ka Ključu, glavnina snaga Vaše brigade treba se orijentisati prema Ribniku, dok bi drugi (manji) deo vodio borbu na pravcu Ključ — Paunovac, pove-

164

zujući se sa XVI brigadom koja u toku 26. V treba izbiti oko Kl ju-ča.«18

Izvršavajući naređenje Štaba Brigade, 2. bataljon je krenuo prema cesti u cilju posedanja položaja i smenjiva-n ja bataljona 13. proleterske brigade. Stigavši na cestu, Bataljon se u 8 časova sukobio sa nepri jatel jem koji je krenuo iz Čađavice prema Ključu i odbacio Proleterski ba-taljon od ceste. Posle kraće borbe sa nepri jatel jem 2. ba-taljon se povukao prema Donjoj Previji, gde se, bez odo-brenja i znanja Štaba 13. brigade, prebacio na levu stranu Sane. Sa bataljonom se povukla protivkolska bateri ja i deo tehničke čete 13. krajiške brigade. Kod dela tehničke čete koji se sa Drugim bataljonom prebacio preko Sane nala-zili su se neki delovi brigadne radio-stanice, te Štab Bri-gade više ni je mogao održavati vezu sa Štabom 39. divi-zije i Štabom 5. korpusa. Protivkolska bateri ja povukla se cestom prema Ribniku. U povlačenju Nemci su je gađali iz bacača. Tada su ubili 2 borca protivkolske bateri je i 2 konja i uništili 1 kola. Kad se smrklo, bateri ja se prebacila preko Sane i zauzela položaje u Kenjalima.

Prvi bataljon krenuo je da posedne Kraguljevac, ne znajući da ga je već poseo neprijatelj . Nepri jatel j ga je dočekao i bataljon se morao povući prema Gornjim Daki-ćima. Neprijateljski kamioni i tenkovi kretali su cestom prema Ključu, a bataljon 13. proleterske brigade ostao je na Treskavačkim poljanama.

U vezi sa naređenjem Štaba 5. korpusa, Štab 13. kra-jiške brigade naredio je svome 1. i 3. bataljonu da napadnu nepri jatel ja i zbace ga sa dominantnih položaja na Kragu-ljevcu. Prvi bataljon trebalo je da izvrši napad od zaseoka Brda preko Bujadnice, a 3. bataljon — preko Poljane, za7 padnije od k. 992. Oba bataljona su se približila nepri ja-teljskim položajima i izvršila napad. Međutim, nepri jatel j ih je odbio i 1. bataljon se povukao u Gornje Dakiće, a 3. bataljon na k. 992 i 881, rani je svoje položaje. Tako je na-ređenje Štaba 5. korpusa da se nepri jatel j napadne i zba-ci sa Kraguljevca ostalo neizvršeno.


165

ZADRŽAVANJE BRIGADE NA KOMUNIKACIJI CAĐAVICA — K L J U Č

L e g e n d a : 1) Mesto gde su če te 3. ba t a l j o na dočeka le n e p r i j a t e l j a i p ravc i k o j i m su

se povuk le kad su zbačene s po loža ja . 2) Po loža j p ro le te r sk ih ba t a l j on a sa k o j i h ih je n e p r i j a t e l j zbacio naveče

25. m a j a 1944. godine . 3) Mesto gde se smest io Š tab br igade , k a d je t a m o s t igao i 3. b a t a l j o n

i položaj i k o j e je b a t a l j o n poseo. 4) Mesto gde se 2. ba t a l j on oko 8 časova 25. m a j a sukob io sa n e p r i j a t e -

l j e m i odak le se povukao ka Sani i p re šao na n j e n u levu s t r a n u bez o d o b r e n j a Š taba br igade .

5) Mesto gde je bio 1. ba t a l jon 13. b r i g a d e i odak le je p o k u š a o da na -p a d n e n e p r i j a t e l j a na K r a g u l j e v c u i cest i kod Bud ima .

6) Mesto gde je oko 19 časova 26. m a j a s t igao 4. b a t a l j o n i gde se istoga d a n a po p o d n e p rebac io i S tab br igade .

7) Mesto gde je t reba lo smeni t i p ro le t e r sk i b a t a l j o n i p r a v a c k o j i m se on p o v u k a o s po loža ja .

8) P r a v a c k o j i m se 13. k r a j i š k a b r igada 28. m a j a povuk la za Sokolovo.

166

Neprijatel j se kretao cestom bez obezbeđenja. Držao je dominantna uzvišen ja oko Klokotovca, gde je bilo na j -pogodnije vršiti na njega napade, pa se smatrao sigurnim. Štab Brigade je ustanovio da se neprijatel j kreće bez obez-beđenja, pa je naredio 1. bataljonu i Udarnoj četi da se približe Budinu i sa njega izvrše napad na nepri jatel ja koji prolazi cestom bez bočnih obezbeđenja. Ali, nepri jatel j je osmatrao ceo prostor oko komunikacije sa Kraguljevca i otkrio je pokret 1. bataljona i Udarne čete. Odmah je upu-tio svoje snage prema nj ima i do sukoba je došlo zapadnije od Jagodnjače. Neprijatelj je odbacio 1. bataljon i Udarnu četu prema Gornjim Dakićima.

Posle ovog Štab Brigade je oko 14 časova 26. maja naredio 1. bataljonu i Udarnoj četi da se povuku ka zase-oku Volaši s tim što će na Kobaš i Ljubinski vrh postaviti po jedno odeljenje i slati patrole u pravcu neprijateljskih snaga. Trećem bataljonu je naređeno da drži k. 881 i 992, a u slučaju povlačenja nepri jatel ja sa Kraguljevca da ga posedne i drži. Intendantura i brigadni sanitet prebačeni su u selo Lj ubine, a Štab Brigade sa delom Tehničke čete i Cete za vezu smestio se u zaselak Miškovići. U 19 časova 26. maja u zaselak Miškovići stigao je i 4. bataljon 13. kra-jiške brigade.

Cim je neprijatel j poseo Klokotovac i zauzeo Ključ, on je sebi stvorio uslove za dalje nastupanje uz Sanu ka Rib-niku. Zbog toga je Štab 5. korpusa 26. maja, posle nare-đenja 13. krajiškoj brigadi da zbaci nepri jatel ja sa Kloko-tovca, naredio Štabu 39. divizije da 13. brigadom »najhit-nije zatvori pravac prema Ribniku.«17 Pravac Ključ — Paunovac i Ključ — Crkveno naređeno je da posedne i zatvori 16. krajiška brigada. Ovo naređenje Štaba 39. di-vizije Korpus je direktno dostavio 3. bataljonu 13. krajiške brigade i naredio da Štab Divizije dostavi ostalim delo-vima iste brigade. U ovo vreme 16. krajiška brigada nala-zila se u selu Busnovi, 16 km severozapadnije od Sanskog Mosta, i morala je izvršiti veoma naporan pokret da bi stigla do mesta gde je trebalo da zatvori pravce prema Paunovcu i Crkvenom. Trebalo je preći oko 40 km, a vre-


167

mena nije bilo, jer je nepri ja tel j već bio u Ključu i imao je mogućnost da neometano nastupa u oba pravca koje je trebalo da zatvori 16. kraj iška brigada.

U vezi sa naređenjem da se spreči nastupanje nepri-jatelja prema Ribniku, Stab 13. krajiške brigade izdao je naređenje svojim jedinicama da se u 21 čas prikupe u zaseoku Volaši, odakle će krenuti ka Sani i prebaciti se na njenu levu stranu. Međutim, oko 20 časova 26. maja 3. bataljon je izvestio Stab Brigade da je poseo Kuk, Kragu-ljevac i Klokotovac i da je komandant Bataljona sa dve čete krenuo ka cesti između Čađavice i Klokotovca u cilju napada na nepri jatel ja koji prolazi cestom. Usled toga 3. bataljon nije mogao doći u zaselak Volaše, prema na-ređenju Štaba Brigade. Do 22 časa 26. maja u Volašima su se prikupile sve snage Brigade, izuzev 3. bataljona. Vreme je prolazilo, a noć se mogla koristiti za pokret i prebaci-vanje preko Sane pa je Stab Brigade oko 23 časa održao sastanak i raspravljao o tom šta u takvoj situaciji treba da uradi.

Odlučili su da se ne izvrši prebacivanje preko Sane, kako je naredio Stab 5. korpusa i 39. divizije, već da se za-drže na prostoru Čungar — Blatina glava — Kraguljevac — Ljubinska planina. Stab je smatrao da će njegove jedi-nice moći sprečiti upotrebu ceste Čađavica — Ključ od strane nepri j tel ja i da će time olakšati položaj ostalih sna-ga isto tako kao kad bi se prebacili na levu stranu Sane. Radi ostvarenja tih svojih namera Stab 13. kraj iške bri-gade je naredio 1. bataljonu da posedne Budin. Kako je 3. bataljon već držao visove oko Klokotovca, smatralo se da bi se posedanjem Budina sprečio pokret nepri jatel ja ces-tom. Međutim, nepri jatel j je poseo Budin pre dolaska 1. bataljona, koji je tamo stigao oko 14 časova 27. maja. Tako je Budin ostao neposednut od strane snaga 13. kraj iške brigade.

Snage 3. bataljona posle podne 27. maja došle su niz padine Klokotovca do ceste i tu napale Nemce. Ubile su 16 vojnika i 2 oficira, a izgubile 1 borca i 1 imale ranjenog. Neprijatelj je odbacio bataljon i on se povukao od ceste neuspevši doći do plena. Pokret nepri jatel ja cestom Čađa-vica — Ključ i dalje se produžio. Videlo se da se pokret

168

pod ovakvim uslovima ne može sprečiti i trebalo je ponovo odlučiti šta da se radi.

U 18 časova 27. maja Štab 13. krajiške brigade održao je sastanak u vezi sa daljim radom. Na ovom sastanku bio je i zamenik komandanta Brigade Nikola Bokan, koji je u Štab došao u 4 časa 27. jula. Na sastanku je zaklju-čeno da je nepri jatel j na više mesta poseo cestu Čađavica — Ključ i sva važnija uzvišen ja na tom prostoru pa se zbog toga Brigada ne može prebaciti na levu stranu Sane. Štabu Brigade ni je bilo poznato stanje u Sanskom Mostu, Vrh-polju i Ključu pa je i to uticalo na takav zaključak. Po-novo je zaključeno da Brigada ostane na istom prostoru s ciljem vezivanja što jačih neprijateljskih snaga za sebe i olakšavanja položaja ostalih naših jedinica koje se bore u Ribniku, Crkvenom i Bravskom.18

Štab Brigade je izdao pismeno naređenje jedinicama za posedanje položaja, upoznavši ih da je na Drvar bačen desant iz vazduha i da je ishod borbe još nepoznat. Tako je 1. bataljonu naređeno da posedne jednom četom i četom pratećih oruđa Zelin i da se obezbedi od Zgona. U slučaju da dođe do borbe sa nepri jatel jem na komunikaciji Čađa-vica — Ključ, četi je naređeno da ometa neprijateljski pokret tom komunikacijom. Sa ostale dve čete 1. bataljonu je naređeno da ispita s tanje na prostoru Velečevo, Zablaće, Budin i na cesti postavi zasedu.19

Četvrti bataljon dobio je zadatak da jednom četom drži Kraguljevac i Klokotovac a sa dve da postavi zasedu na k. 525, 1 km istočnije od Budina.

Treći bataljon ostao je na starim položajima sa za-datkom kontrole pravca Sitnica — Ratkovo i postavljanja zaseda na cesti Čađavica — Klokotovac. Ovaj bataljon imao je i zadatak da napadne neprijateljske snage koje bi pokušale da napadnu s leđa od Sitnice ostale delove Bri-gade.

Pionirskom vodu je naređeno da na cesti, u blizini mesta gde je trebalo da bataljoni postave zasede, postavi

18 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade od 17. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 5—2/1.

19 Naređenje Štaba 13. kra j i ške brigade od 27. 5. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 9—3.

169

nagazne mine. Podvučeno je da se neprijateljski pokret komunikacijom spreči.

Mesto Štaba 13. krajiške brigade rano 28. maja odre-đeno je da će biti na k. 851, južno od zaseoka Volaši. Ovaj raspored zauzet je u toku noći pa je Brigada tako sa svo-jim 1, 3. i 4. bataljonom i ostalim delovima i dalje ostala na istom prostoru.

Ćim je stigao na desnu obalu Sane, u rejonu Ključa, nepri jatel j je pristupio opravci mosta na Sani. Ali, on je uporedo sa tim, ne dozvoljavajući jedinicama 5. korpusa da se konsoliduju, produžio nastupanje od Zablaća prema Ribniku. Drugi bataljon 13. krajiške brigade, koji se 26. maja prebacio na levu stranu Sane, pružio mu je otpor. Međutim, bataljon nije uspeo da zadrži nepri jatel ja i on je 27. maja stigao do Gornjeg Ribnika. U borbi za G. Rib-nik 2. bataljon je ubio 8 Nemaca i 10 ranio a sam je imao 4 ranjena borca. Sa ovim bataljonom bila je i protivkolska bateri ja koja se povlačila putem preko strane od Kenjala prema Crkvenom. Sa ovog puta otvarana je vatra na Nemce koji su preko Previ je i Rastoke nastupali prema Ribniku. Baterija je naročito tukla most na Sani ispod zaseoka Kasapi da bi sprečila prebacivanje Nemaca preko mosta na levu stranu Sane. Kod mosta je poginulo neko-liko Nemaca.20

Štab Korpusa i ostale ustanove iz G. Ribnika povukao se blagovremeno preko Busija u šumu, a 2. bataljon 13. krajiške brigade, po izbijanju nepri jatel ja u G. Ribnik, poseo je položaje na padinama Zmirkače i uvalu koja od G. Ribnika izvodi u Crkveno. Ove položaje Bataljon je

20 Dvadeset sedmog ma ja oko 10 časova doleteli su engleski avioni i zatekli jednu nemačku motorizovanu kolonu na cesti iznad sela Dragoraja. Odmah su je napali bombama i mitraljezima. Iz vo-zila su u panici počeli iskakati nemački vojnici i bežati u šumu iznad Međeđaka. Avioni su naletali u dva-tr i navrata i mitral j iral i kolonu. Tada je uništeno oko 30 vozila i sva su izgorela na cesti. Saveznička avijacija u ma ju bila je dosita aktivna. Bombardovala je u nekoliko navrata Bihać, Pri jedor, Banjaluku, kao i kolone u po-kretu, pa je to otežavalo manevar nemačkih t rupa i prebacivanje naročito u vidno vreme. Sem toga, udari savezničke avijacije pr i -činili su znatnu štetu navedenim mestima koja su predstavljala ne-pr i ja te l jske baze za napad prema Drvaru i slobodnoj teritoriji. (Dnevno izvešće Operativnog odjela Ministarstva oružanih snaga NDH za 21. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 211, 785).

170

držao u toku noći, posedajući i zaselak Vasiljevići i Po-dove, kuće 2. km jugozapadnije od k. 1280 (Kobila).

Noću 27. maja komandir i komesar protivkolske ba-teri je odvukli su oruđa u šumu prema Pavljevini i sakrili. Municiju su predali Davidu Galiću, koji ju je sklonio u podzemni magacin izgrađen u šumi 1943. godine. Ljudstvo bateri je priključilo se 2. bataljonu 13. kraj iške brigade i učestvovalo u daljim borbama.

U toku 27. maja stigla je i 16. krajiška brigada i vo-dila borbu sa Nemcima u Pudin-Hanu. Neprijatelj je, po-tiskujući jedinice 1. proleterske divizije, pred noć 27. maja izbio na liniju izvor Sane — Odžina glava — Lipov vrh — Tubino brdo.21 Nastupanjem dolinom Ribnika, nepri jatel j je ugrožavao snage 1. proleterske divizije, pojavljivao im se za leđima i ubrzavao nadiranje ka Potocima, kuda se povlačio Vrhovni štab i ostali od Drvara.

Bataljoni 13. kraj iške brigade, koji su ostali na Klo-kotovcu, predstavljali su opasnost za neprijateljski saobra-ćaj i snabđevanje njegovih trupa koje su nastupale ka Rib-niku i Crkvenom. Zbog toga je nepri jatel j kamionima uz pra tn ju tenkova prebacio neke svoje delove iz Ključa u Čađavicu. Ovo je učinjeno oko 10 časova 28. maja i peša-dija se iskrcala u Čađavici. Odmah je preko Dolova počela da nastupa prema Kuku na kom su bili delovi 13. brigade. Neprijateljske snage su istovremeno nastupale i od Previje i Dragoraja prema Klokotovcu i Kraguljevcu i od Ključa prema selu Velečevu i Zgonu. Tako je došlo do koncen-tričnog nastupanja nepri jatel ja u pravcu snaga 13. kraj i -ške brigade radi njihovog zbacivanja sa prostora odakle su ugrožavale komunikaciju Čađavica — Ključ. Neprija-telj jedino nije nastupao sa severa preko Donjeg Ratkova, ali je pokretom od Zgona ugrožavao Brigadu i sa te strane. Neprijatelj je sa pogodnih vatrenih položaja arti l jeri jom i bacačima podržavao nastupanje svojih jedinica i uspeo je da odbaci 13. kraj išku brigadu sa prostora na kom se nalazila i na kom je Stab Brigade nameravao da je zadrži. Brigada je odstupila prema Sokolovu, a komunikacija Ca-

21 Izveštaj Štaba 1. proleterske divizije od 27. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 129, 475.

Operacijski dnevnik 2. batal jona 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-divizije, Zbornik, IV, 25, 192, 742.

da vica — Ključ je sasvim oslobođena za nepri jatel jski sao-braćaj. Neprijatel jska art i l jeri jska i minobacačka vatra za vreme ovog napada bila je vrlo jaka. To je dovelo do toga da su borci 4. bataljona počeli napuštati položaje i povla-čiti se preko D. Ratkova ka Sokolovu i Kozici. Na položaju ovog bataljona ostao je samo rukovodeći kadar i stari bor-ci, dok su nj ih 65 napustili jedinice i otišli svojim kućama. Među nj ima bilo je i 7 članova Par t i je i više članova sko-jevske organizacije.22 Onih koji su napustili 4. bataljon i otišli svojim kućama najviše je bilo iz Kozice. Za vreme ove borbe Brigada je ubila 7 neprijatel jskih vojnika i 1 oficira, dok je sama imala 1 mrtvog i 4 ranjena borca. Zaplenila je jednu pušku, 50 metaka, 2 bombe, 2 vojničke bluze, a izgubila 1 puškomitraljez.

Došavši u Sokolovo, Štab 13. krajiške brigade, oba-stio je, preko 15. krajiške brigade, Štab 39. divizije da ih je nepri ja tel j odbacio od komunikacije Čađavica — Ključ i da se nalaze u Sokolovu. Preko iste brigade u 2 časa 29. maja Štab 13. brigade dobio je naređenje da se odmah pre-baci na levu stranu Sane i preko Crkvenog dođu u Resa-novaču, gde će dobiti naređenje za dalji rad. U vezi s tim naređenjem Štaba Divizije naređeno je da se jedinice Bri-gade prikupe kod ušća Sokošnice u Sanu -—- (Maričići). Pri-kupivši se na tom mestu, Brigada je prešla preko impro-vizovanog mosta na levu stranu Sane i krenula prema zaseoku Brdu u selu Krasuljama. U 16 časova 29. maja Brigada je stigla u zaselak Brdo i tu je dat odmor.

Štab Brigade i Štab 1. bataljona, koji se kretao na čelu Brigade, vršili su izviđanje neprijatelja. Izvidnice su poslane prema Ključu, Pudin-Hanu i Ramićima. Neprija-telja nije bilo pa je Brigada u 21 čas krenula pravcem Pudin-Han — Hasići — Majkići — Crljena lokva. U 7 časova 30. maja Brigada je stigla Crljenoj lokvi i tu je dat odmor, a izvidnice su upućene prema Crkvenom, Ključu, Ribniku i Bravskom. Izvidnice su se posle podne vratile i izvestile da nepri jatel ja nema u Crkvenom, pa je nare-đeno da Brigada krene u Crkveno, gde će se razmestiti i

22 Zapisnik sa sastanka Divizijskog komiteta 39. divizije održa-nog 20. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 4—4.

Izveštaj brigadnog komiteta Skoja 13. kraj iške brigade od 30. 6. 1944. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 8, snimak 302—304.

172

odmoriti. Prema tome, u najkritičnije vreme, kako za je-dinice koje su se borile u Drvaru tako i za one na prostoru Ribnik, Bravsko, Jasenovi Potoci, 13. krajiška brigada nije bila ozbiljnije angažovana u borbi. Ona je bila skoro u neprekidnom pokretu, što je veoma mnogo zamaralo njen sastav i doprinosilo ispoljavanju slabosti do kojih je tada došlo.

Međutim, 2. bataljon 13. krajiške brigade, koji se 26. maja u Previji prebacio na levu stranu Sane, bio je u stal-nom kontaktu sa neprijateljem i zatvarao pravce koji od Ključa izvode ka Ribniku. Dvadeset sedmog maja naveče on je poseo položaje iznad Ribnika, na ulazu u Crkveno. Šesnaesta krajiška brigada prema naređenju Štaba 39. di-vizije prebacila se sa položaja u Vojićima i Hasićima pre-ko Crljene lokve u Crkveno i posela je severnu ivicu Bo-rovca, prema Crkvenom. Njen 1. bataljon zauzeo je polo-žaje desno od 2. bataljona 13. krajiške brigade, na istoč-nim padinama Žmirkače.

Neprijatelj je iz Ključa 28. maja krenuo preko Maj-kića i Siše za Crkveno. Jedna njegova kolona zauzela je prevoj Vrletna dolina i izbila u Donje Crkveno, dok je druga krenula grebenom Siše planine i zauzela Kobilu (k. 1280) pa se počela spuštati kosom od Kobile ka Podo-vima, kućama 2. km jugoistočnije od Kobile. Jedna nepri-jateljska kolona kretala se desnom stranom Sane od sela Slatine i 28. maja stigla do zaseoka Sredice u Ribniku. Tako se neprijatelj 28. maja našao na liniji Veliki vrh — Sokolova — Kobila — crkva u Ribniku — Sredice — Ja-bukovac.23 Prema njemu su bile snage 39. divizije na liniji Oso je — Solići — Žmirkača — Ograci (k. 918) — severne padine Borovca, prema Crkvenom.

Kolona koja se kretala kosom sa Kobile prema Rib-niku došla je za leđa 2. bataljona 13. krajiške brigade. To je bilo veliko iznenađenje za Bataljon, jer neprijatelj do tog vremena nikad nije izlazio na Kobilu. Izlaskom na Ko-bilu, neprijatelj je nadvisio položaje 2. bataljona za oko 450 metara i to s leđa Bataljona i otvorio na njega vatru. Drugi neprijateljski delovi krenuli su iz Ribnika prema

23 Izveštaj Štaba 5. korpusa od 28. 5. 1944. godine, Zbornik. IV, 25, 136, 489.

173

BORBA SA N E P R I J A T E L J E M U RIBNIKU 27—30. 5. 1944. godine

R. 1 : 100.000 Legenda : 1) Mesto gde su se 2. b a t a l j on i p t - b a t e r i j a prebac i l i p r e k o Sane 26. 5. 1944.

godine. 2) P r a v c i n a s t u p a n j a n e p r i j a t e l j a ka R ibn iku u ko j i je u šao 27. m a j a i

p roduž io n a s t u p a n j e p r e m a Resanovači . 3) Mesto gde je 2. ba t a l j on poseo po loža je da bi spreč io izlazak n e p r i j a -

t e l j a u Crkveno, ali n e p r i j a t e l j ga je zbacio s po loža ja i on se po-v u k a o u š u m u .

4) P ravc i k o j i m je n e p r i j a t e l j došao za leđa 2. b a t a l j o n a . 5) P r a v c i k o j i m je 16. b r igada došla u Crkveno i posela po loža je . 6) L i n i j a k o j u su r ano 29. m a j a poseli 2. ba t a l j on 13. b r i gade i 16. k r a -

j i ška b r igada i odak le ih je n e p r i j a t e l j zbacio is tog dana . 7) P r a v a c k o j i m se 2. ba t a l j on 13. b r i gade zabacio n e p r i j a t e l j u za leđa

i došao iznad zaseoka Macanovići . 8) P r a v a c k o j i m se povukla 16. b r igada i S tab 39. divizi je . 9) P r a v a c k o j i m je 13. k r a j i š k a b r i g a d a došla u C r k v e n o i m e s t o gde

se razmes t i l a i odmara la .

174

2. bataljonu i tako je vrlo pogodan položaj Bataljona iz-manevrisan i Bataljon se morao odmah povući u šumu. Neprijatelj je krenuo u šumu za Bataljonom, a jedna nje-gova kolona zašla je u šumu preko Zmirkače i sukobila se sa njim. Neprijatelj je tada razbio Bataljon; jedan deo se povukao prema Borovcu, a drugi prema Vučjoj poljani. Stab Bataljona se u ovoj borbi ni je snašao i ispustio je jedinice iz ruku. Borci su bili gladni i iscrpljeni. Zbog to-ga je Bataljon samovoljno napustilo 75 boraca.24

Stab 39. divizije povukao se ispred nepri jatel ja i iz-bio na put Busije — Resanovača kod Ograđenice. Tu se zadržao i izdao naređenje za posedanje novih položaja.25

Prema tom naređenju trebalo je do 4 časa 29. maja po-sesti liniju desno od sela Busije — Kik (k. 1091) — Grič — Vučja poljana — Uvala. Položaje od sela Vrbijani, ivi-com šume, do Vučje poljane naređeno je da posedne 16. krajiška brigada, a Uvalu, zapadnije od Vučje poljane — 2. bataljon 13. krajiške brigade.

Drugom bataljonu 13. kraj iške brigade naređeno je da odavde vrši duboka patroliranja prema Crkvenom. U slučaju neprijateljskog napada na položaje 16. kraj iške brigade 2. bataljonu 13. kraj iške brigade je naređeno da, vršeći zaobilazni manevar, dođe nepri jatel ju za leđa i na-pada njegov bok i pozadinu. Naređeno je da bataljoni na položajima budu što oprezniji i da kontrolišu sve pravce kojima bi nepri jatel j mogao nastupati. Osim navedenog zadatka, 2. bataljonu 13. kraj iške brigade je naređeno da kontroliše put koji od Uvale, preko Struganice i Bobije vo-di za Srneticu. U ovo vreme ostali bataljoni 13. krajiške brigade prikupljali su se kod Maričića u Sokolovu i spre-mali za prebacivanje na levu stranu Sane i dalje za po-kret preko Crkvenog za Resanovaču.

Bataljoni 13. proleterske brigade noću između 28. i 29. maja poseli su liniju crkva u selu Vrbljanima — za-selak Babići i Strahinjići u cilju sprečavanja daljeg nadi-ranja 2. bataljona 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-divi-

24 Zapisnik sa sastanka divizijskog komiteta 39. divizije odr-žanog 20. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 4—4.


175

zije. Nepri jatel j je tada bio u Donjim Vrbljanima i zaseo-ku Mihaldžići.2®

Rano 29. maja neprijateljske snage produžile su na-stupanje u svim pravcima. Drugi bataljon 13. kraj iške bri-gade i 16. krajiška brigada u svanuće 29. maja bili su na novim položajima. Prema naređenju Štaba divizije 2. ba-taljon 13. brigade vršio je izviđanje prema Crkvenom. U šumi severnije od Košanice sukobio se sa nepri jatel jem koji je krenuo od zaseoka Vasiljevići preko Zmirkače. Ba-taljon je u ovoj borbi ubio 6 Nemaca, a sam je izgubio 1 borca.27 Zaplenio je 1 pušku. Neprijatelj je produžio dalji pokret kroz šumu prema Vučjoj poljani. Bataljon se po-vlačio pred neprijateljskim snagama, prekinuo sa njima dodir i koristeći se šumom zabacio se nepri jatel ju za le-đa, pa došao u šumu iznad zaseoka Macanovići.

Saveznički avioni u toku 28. i 29. maja bacili su na-šim jedinicama municiju i hranu u šumu. Najviše je bače-no u Struganicu i Resanovaču jer se smatralo da se tamo nalazimo. Međutim, kako su nemačke jedinice bile u šumi, to su i one ugrabile dosta plena.28 Sve što je bačeno nismo mogli odmah pronaći ni Nemci ni mi. Mnogo padobrana zakačilo se za drveće i tako ostalo pa su pronalaženi i posle nekoliko dana.

Sa neprijateljskim delovima koji su od Vrbljana 28. maja izbijali u selo Busije vodio je borbu 2. bataljon 16. krajiške brigade. Neprijatelj je imao gubitaka, ali je od-bacio 16. brigadu i ona se povukla u šumu prema Vranjev-cu. Stab 39» divizije, pošto je 2. bataljon 13. brdskog lo-vačkog puka od Vrbljana izbio u Resanovaču i uputio se prema Uvali, povukao se na Struganice (k. 1460). Tako je izgubio vezu sa svojim jedinicama koje su se povlačile u šumu. Trinaesta krajiška brigada 29. maja bila je u pokre-tu za Crkveno.

Nepri jatel j je potpuno zauzeo Vrbljane, Busije, Rib-nik i Crkveno. Stab 5. korpusa tražio je od 1. proleterske

26 Izveštaj zamenika komandanta 13. proleterske brigade od 28. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 140, 503.

27 Izveštaj Štaba 39. divizije od 31. 5. 1944. godine, za mesec maj, Zbornik, IV, 25, 160, 569.

28 Operacijski dnevnik 2. batal jona 13. brdskog lovačkog puka 7. SS-divizije, Zbornik, IV, 25, 192, 744.

176

divizije da zatvori pravce koji izvode prema Busijama i selu Uvali,29 ali to ni je bilo moguće izvršiti, jer je nepri-jatelj nastupao iz više pravaca i sa elitnim snagama.

Tridesetog maja u 21,30 časova Stab 13. kraj iške bri-gade uspostavio je vezu sa jednim članom Štaba 39. divi-zije i po njegovom odobrenju Brigada je zadržana u Cr-kvenom. Tu je ostala u toku 31. maja i 1. juna ni je imala kontakt sa neprijateljem. Tada je uspostavila vezu sa nje-nim 2. bataljonom, koji se 26. maja odvojio od Brigade i prebacio na levu stranu Sane. Za to vreme jedinice Bri-gade su se malo odmorile, mada im je ishrana bila veoma slaba.

Drugog juna 13. kraj iška brigada napala je neprija-telja u G. i D. Ribniku i primorala ga da se povuče prema Čađavici. Ovom prilikom Brigada je ubila 22 nepri jatel j -ska vojnika, a oko 10 ranila, dok je sama imala 3 poginula borca. Jedinice Brigade tada su zaplenile 1 protivtenkov-ski top, 1 teški bacač, 5 nemačkih puškomitraljeza, 1 au-tomat, 7 pušaka, 2.000 metaka, 7 pari odela, 7 pari planin-skih cipela, 1 telefon i 3 km kabla, a uništile su 1 nepri-jateljski kamion.30 Posle ove borbe i gonjenja neprijate-lja prema Čađavici Brigada se zadržala u D. Ribniku i Previji, gde je prenoćila. Sutradan Stab Brigade izdao je naređenje za pokret Brigade iz Ribnika.

Prvom bataljonu naređeno je da 3. juna posle podne krene prema Sitnici, posedne je i zatvori pravac Banja-luka — Sitnica i pravce koji izvode na Sitnicu iz Dujako-vaca i Lokvara. Drugi bataljon dobio je zadatak da kre-ne prema selu Orahovljani, tamo se smesti, ispituje sta-n je u Mrkonjiću i zatvori pravce koji od sela Graci izvode ka Orahovljanima i Treskavcu. Ovaj bataljon imao je za-datak da uspostavi vezu sa snagama 16. kraj iške brigade koje su se tada nalazile u Podrašnici. Treći bataljon imao je zadatak da se smesti u Čađavici, zatvori pravac Mrko-njić — Čađavica i vrši izviđanje Dubice. Udarna četa Bri-gade trebalo je da se smesti kod orahovačkog groblja, a

29 Dopis Štaba 5. korpusa od 29. 5. 1944. godine, Zbornik, IV, 25, 141, 504.

30 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1. Mesečni operativni izveštaj 39. divizije za juni, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 10/2.

12 13. k r a j i š k a br igada 177

intendantura i sanitet — u zaselak Vulini kod Kuka, gde je bilo određeno i mesto Štaba Brigade.31 Sve jedinice Bri-gade izvršile su naređene pokrete i smestile se u određena mesta.

Stab 5. korpusa, pošto je pritisak na njegove snage oslabio, odlučio je da formira Operativnu grupu od 6,13. i 16. krajiške brigade s namerom da napadne snage 7. SS--di vizi je na prostoru između Mrkonjića i Mliništa i pri-mora ih da oslabe pritisak na jedinice 1. proleterske di-vizije.32

Šesnaesta krajiška brigada vratila se od ž. st. 104 km, došla u Crkveno, a odavde se prebacila na komunikaciju Rogolje — Mliništa i 3. juna posela položaje u visini Str-bine. Dva bataljona 6. krajiške brigade stigla su na prostor Klokotovac — Blatina glava i posele položaje33 oko ceste da bi sprečile prodor neprijatelja prema Ključu i Ribniku. Dolaskom dvaju bataljona 6. brigade na prostor Kloko-tovca, 13. krajiška brigada rokirala se prema komunikaci-ji Rogolje — Mliništa i posela položaje u visini Strbine i u Peckoj. Dolaskom 13. krajiške brigade na to područje, saobraćanje neprijatelja pomenutom komunikacijom bilo je ozbiljno ugroženo baš u vreme kad su njegove jedinice vršile snažan pritisak na proleterske jedinice u šumi, za-padnije od sela Vrbljani. Zbog toga je neprijatelj bio pri-moran da odvaja snage od svoje borbene grupe koje su bile angažovane u borbi sa proleterskim jedinicama i po-vede borbu sa jedinicama 5. korpusa koje su mu se poja-vile za leđima. Tako je 5. juna došlo do borbe sa bataljo-nom 13. brigade na prostoru Sjenokos — Lokva, zapadno od Strbine. Isto tako do borbe je došlo sa 13. brigadom i u Peckoj.

U ovoj borbi 13. krajiška brigada ubila je 14 nepri-jateljskih vojnika, a više ranila. Ubijeno je i 8 neprija-teljskih tovarnih konja. Brigada je imala 3 mrtva, 12 ra-njenih i 1 nestalog borca i izgubila je 1 puškomitraljez.

31 Naređenje Štaba 13. kraj iške brigade od 3. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 15—3.

32 Oslobodilački ra t naroda Jugoslavije, knjiga druga, izdanje VII 1965. godine, s trana 107.

33 Naređenje Štaba 39. divizije od 6. 6. 1944. godine, Arhiv VII. k. 1265, reg. br. 16/1.

178

Njen bataljon od Sjenokosa i Lokve odbačen je na Ma-čiju gredu.

Ova borba bila je vrlo oštra i neprijatel j se uverio da neće lako odbaciti jedinice 5. korpusa od za njega tako važne saobraćajnice pa je 5. juna posle podne sa oko 1.000

BORBA SA N E P R I J A T E L J E M U MEDNOJ I P E C K O J 5. I 6. J U N A

R. 1 : 100.000 L e g e n d a : 1) Po loža j i k o j e su poseli ba t a l j on i 13. b r i gade i sa k o j i h ih je n e p r i j a t e l j

zbacio 5. j u n a . 2) Po loža j i na k o j e se povuk la 13. b r igada i gde je n a p a d n u t a 6. j u n a

i p r i m o r a n a na pov lačen je p r e m a Ribn iku . 3) P r a v c i dolaska n e p r i j a t e l j s k i h kolona od Mliništa . 4) P ravc i pov lačen ja 13. k r a j i š k e b r igade za Ribnik 6. j u n a . 5) P r a v c i pov lačen j a 6. k r a j i š k e b r igade p r e m a V r b l j a n i m a 6. j una .

vojnika od Mliništa stigao u D. Pecku, a jednom kolonom od oko 1.000 vojnika krenuo je preko Jasenovih Potoka ka Previji, zapadno od izvora Sane. Neprijatelj je izvršio pre-grupaciju svoje borbene grupe 7. SS-divizije »Princ Eu-gen«, koja je dobila zadatak da sa neprijateljskim snagama iz Ključa, Bos. Petrovca, Drvara i Prekaje okruži i uništi jedinice 5. korpusa na prostoru planina Srnetica — Kle-kovača.34

Stab 39. divizije je u vezi sa pokretom neprijatelja od Jasenovih Potoka ka izvoru Sane naredio 13. brigadi da sa dva bataljona posedne položaje Dimitor — Mačija gre-da, a sa druga dva — Antonića brdo — k. 753 — k. 752 — k. 606 u Mednoj i da zatvori pravac Strbina — Carevac — D. Pecka dok ne stignu dva bataljona 6. krajiške bri-gade.35 Dva bataljona 6. krajiške brigade koja je trebalo da stignu poseli bi liniju Ubavići — Crni vrh do Sane i za-tvorili pravac od D. Pecke. Šesnaestoj krajiškoj brigadi je naređeno da se prebaci na levu stranu Sane, posedne kote 581, 362, 475 i 510 u D. Vrbljanima i spreči prebacivanje neprijatelja preko mosta na levu stranu Sane dok 6. i 13. brigada ne posednu određene položaje. Na pravcu Čađa-vica — Ključ, u Klokotovcu, ostao je 2. bataljon 16. kra-jiške brigade.

Neprijatelj koji je od Mliništa preko Jasenovih Po-toka kretao ka Previji potiskivao je bataljone 6. krajiške brigade, koji su bili stigli, i 16. krajišku brigadu i 6. juna stigao je u G. Vrbljane. U isto vreme jedinice 13. brdskog lovačkog puka napale su 13. krajišku brigadu na prostoru Medna — Slatina i odbacile je u G. Ribnik i dalje za Crk-veno. Brigada se povukla i posela položaje ispred zaseoka Vasiljevići. U ovoj borbi brigada je ubila 9 i ranila 5 Ne-maca, a ona je pretrpela gubitke od 1 mrtvog i 2 ranjena borca. Tako su neprijateljske jedinice 6. juna ponovo posele Ribnik. Istog dana Stab 39. divizije obavestio je 13. kra-

34 Oslobodilački ra t naroda Jugoslavije, knjiga druga, izdanje VII 1965. godine, strana 108.

35 Naređenje Štaba 39. divizije od 6. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 16/1.

180

jišku brigadu da je otvoren drugi f ront u Francuskoj uz učešće 11.000 aviona i 4 broda i da je zauzet Rim.36

36 Dopis Štaba 39. divizije od 6. 6. 1944. godine, Arhiv VII. k. 1265, reg. br. 20/1.

Divizijski komitet 39. kra j iške divizije održao je sastanak 20 — 22 juna 1944. godine. Na n jemu su razmatrani problemi iskrsli u je-dinicama za vreme 7. nepri ja tel jske ofanzive i u vezi sa drugim do-gađajima. S tanje u 13. kra j iškoj brigadi bilo je od veoma važnih pi tanja. Isticano je da je slab rad part i jske organizacije i neizvrša-vanje naređenja od strane Štaba 13. brigade prouzrokovalo dezer-terstvo 1 druge ispoljene slabosti. Naglašen je, takođe, i neaktivan odnos prema mobilizaciji i pogrešna orijentacija par t i jske organiza-cije u odnosu na uvlačenje u borbu muslimanskih i hrvatskih masa. Konstatovano je da su, o tvaranjem drugog fronta, sporazumom Tito-Subašić, postizanjem niza uspeha vojničkih i političkih na na-šem unu ta rn jem planu, stvoreni uslovi za akt ivi ranje pomenutih masa. (Zapisnik sa sastanka divizijskog komiteta 39. kra j iške divi-zije, održanog 20. — 22. 6 1944 godine, Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 3—4).

Naime, 6. aprila 1944. godine na savetovanju Oblasnog komi-teta KPJ za Bosansku kra j inu konstatovano je da se par t i jska orga-nizacija zadovoljila pasivizacijom muslimanskih i hrvatskih masa i orijentisala se samo na srpske mase, što je ocenjeno kao nepravilno. O tom u Zaključcima savetovanja stoji:

»Parti jska organizacija mora da iz svoje prakse ukloni sistem uskog rada i da se preorijentiše na rad u najš ir im narodnim ma-sama. Treba imati na umu, da je izgradnja države, p i tanje uvođenja u pokret najšir ih narodnih masa, a to konkretno u našim prilikama znači, da se part i jske organizacije ne orijentišu samo na srpske, nego i na hrvatske i muslimanske mase. Mnoge par t i j ske organiza-cije zadržale su sve do sada stav da hrvatske i muslimanske mase treba neutralizirati, zadovoljavajući se time i smatrajući to svojim uspehom. To pokazuje da one uopšte nisu uočile proces koji je na-stao u t im masama u novonastaloj situaciji«. (Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 2—4).

Ovi zaključci su dostavljeni Divizijskom komitetu 39. kraj iške divizije i kao part i jski zadatak postavljeno je uvlačenje širokih narodnih masa u narodnooslobodilačku borbu, men jan j e dotadašnje prakse. Tako je i ovo pi tanje bilo jedno od veoma važnih i na sas-tanku Divizijskog komiteta to je postavljeno kao zadatak part i jske organizacije u jedinicama.

Drugi sastanak Divizijskog komiteta 39. kraj iške divizije odr-žan je 18. jula 1944. godine. I na ovom sastanku razmatrana su aktuelna pi tanja u vezi sa političkom odlukom i uspehom pa su u tom smislu postavljeni konkretni zadaci part i jskog organizaciji u jedinicama. (Zapisnik sa sastanka Divizijskog komiteta 39. kraj iške divizije održanog 18. 7. 1944. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 8, snimak 541—544).

181

U ovo vreme saveznički avioni tukli su nemačke ko-lone u pokretu i bacali oružje, municiju i opremu jedini-cama Narodnooslobodilačke vojske. Trećeg ili 4. juna oni su napali nemačku kolonu koja se kretala ka Čađavici. U ovoj nemačkoj koloni našao se i komandant Bosanskokra-jiškog četničkog korpusa Uroš Drenović. Ovom prilikom ubijen je i sam Drenović. To je brzo doznao narod i čet-nici su odneli i sahranili Drenovića.37

Komandant 39. divizije upoznao je Štab 13. krajiške brigade da je predložio Stabu 5. korpusa da se 13. brigada zadrži u Siši planini, a 16. brigada i Stab Divizije da se prebace u selo Humiće i Sokolovo. Prema tome predlogu 13. krajiška brigada bi ostala u obruču, a 16. brigada i Stab 39. divizije bi izbegli neprijateljsko okružavanje. U 2 časa 7. juna Stabu 13. krajiške brigade naređeno je da ostane na prostoru Siša — Resanovača, dok su 16. krajiška bri-gada i Stab 39. divizije otišli za Sokolovo.38

Stab 13. krajiške brigade prikupio je Brigadu u 4 ča-sa 7. juna u zaseoku Nugo u Crkvenom i krenuo prema Živcu i Crljenoj lokvi. Ovde je Brigada predanila. Nepri-jatelj je u jut ro 7. juna stigao u Crkveno i razmestio se. U toku dana Brigada nije imala vezu sa Štabom Divizije, a neprijateljske kolone kretale su se po Crkvenom i prema Crkvenom, pa je Stab Brigade, suprotno naređenju Štaba Divizije, doneo odluku da Brigadu prebaci iz Siše u So-kolovo. Brigada je u 21 čas 7. juna krenula i u Sokolovo stigla 8. juna i tu se zadržala.39 Do 13. juna nije imala do-dira sa neprijateljem.

Ostale snage 5. korpusa prebacile su se u Podgrmeč. Neprijatelj je poseo uporišta u Ribniku, Crkvenom, Brav-skom, ž. st. 104 km, Srnetici, Potocima, Vrbljanima i Bu-sijama.40 Ovde se neprijatelj zadržavao radi pretraživanja terena i pronalaženja skrivenog materijala, jer su na ovom

37 Dopis komandanta 3. četničke brigade Mitra Trivunčića od 7. 6. 1944. godine, Arhiv VII, BH-V-10511.

38 Operacijski izveštaj 39. divizije za jun 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 10/2.

39 Izveštaj 13. kra j iške brigade od 26. 6 .1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 5—2/1.

40 Dopis Štaba 5. korpusa od 10. 6. 1944. godine, Arhiv VII k. 1265, reg. br. 29/1—1.

182

pošumljenom zemljištu bila naša skladišta. Posle nekoliko dana nepri jatel j se povukao.

Za vreme t ra jan ja 7. neprijateljske ofanzive Brigada je ubila oko 190 neprijateljskih vojnika i oficira, ranila oko 68 a zarobila 6. Njene jedinice su imale 18 mrtvih, 33 ranjena i 1 nestalog borca, iz Brigade je samovoljno ne-stalo oko 170 boraca. Brigada je zaplenila 1 top, 1 bacač, 6 puškomitraljeza, 46 pušaka, 3 automata, 2 pištolja, 8.800 metaka, 90 mina za bacač, 15 bombi, 3 dogleda, 8 opasa-ča, 5 fišeklija, 1 radio-stanicu, 1 telefon, 34 šinjela, 22 blu-ze, 17 čakšira, 3 kabanice, 20 ćebadi, 9 pari rublja, 7 pari cipela i 1 kazan i uništila 4 kamiona, 4 motocikla, 1 auto-bus i 1 luksuzni automobil.41 Ona je za 20 dana prešla oko 400 km.

Šira primena udarnih grupa i neke organizacijske promene

Posle prebacivanja 13. kraj iške brigade iz Crkvenog u Sokolovo ponovo je nastavljena borba protiv četnika na prostoru Manjače. Već 13. juna bataljoni 13. brigade vo-dili su borbu sa 2. četničkom brigadom Pavia Mutića na prostoru Ilića glavica — Sitnica.42 Brigada je odbacila čet-nike sa tog prostora prema Lokvarima i Surjanu. Tada je ubijeno 8 četnika i 5 ranjeno, dok je Brigada imala 4 ra-njena borca. Posle ove borbe jedinice 13. kraj iške brigade prebacile su se na prostor Čađavice i rasporedile: 1. i 4. bataljon — Blatina glava, 3. bataljon — Dolovi, 2. bata-ljon — zaselak Selište, Udarna četa i Stab brigade — zase-

41 Izveštaj 13. kra j iške brigade od 17. 6.1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 5—2/1.

Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

Izveštaj Štaba 39. divizije od 3. 7. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 10/2. Zapisnik m sastanka divizijskog komiteta 39. kraj iške divizije od 20. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 4—4.

42 Izveštaj Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 15. 6. 1944. godine, Arhiv VII, BH-V-10520.

Izveštaj Štaba 39. divizije od 3. 7. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 10/2.

183

lak Vulini. Na ovom prostoru izvršena je smotra 1. i 4. ba-taljona, kojoj je prisustvovao i komandant 39. divizije.

Treći bataljon 13. krajiške brigade 14. juna spalio je most na Ponoru na komunikaciji Čađavica — Mrkonjić, a pionirski vod — srušio podzid na cesti u Klokotovcu i tako je onesposobio za upotrebu.

Šesnaestog juna 1. i 4. bataljon uputili su udarne gru-pe na prostor sela Marčete — Palež — Pavlova ravan — Bataruša.43 Grupe su upućene noću u 1 čas i trebalo je da prikriveno dođu na određeni prostor i iznenade četnike, ukoliko se budu tamo nalazili. Ujutro istog dana 1. i 2. ba-taljon i Udarna četa krenuli su preko sela Dubice za Lok-vare, Lusiće i Stričiće u cilju pretresanja toga prostora i progonjenja četnika. Taj pokret bio je povezan sa sla-n jem udarnih grupa u šumu istočnije od pomenutih sela. Jer, čim se naše snage pojave u selima, četnici su bežali u šumu. U ovom slučaju trebalo je da ih dočekaju udarne grupe koje su tamo ranije posiate. Ovoga puta jedinice Brigade nisu naišle na jače grupe četnika. Uspele su da ubiju 2 četnika i 3 ranili. Zaplenjene su 2 puške, 1 pištolj, 1 par odela, 2 para fišeklija i opasača. Udarna grupa 1. ba-taljona ubila je 1 četnika u selu Račune.

Dve čete 2. bataljona bile su 20. juna na prostoru Gra-ci — Podrašnica i vodile borbu sa četnicima. Ovi četnici kra jem dana dobili su pojačanje od Nemaca, ali su se i pored toga noću povukli ka Rogoljima.

Dvadeset drugog juna 2. bataljon 13. kraj iške brigade vodio je borbu sa četnicima na prostoru Podrašnica — Štrbina. Tada je ubijeno 4 i ranjeno 9 četnika, dok su naši imali 1 ranjenog borca. Udarna grupa 2. bataljona ubila je u Gracima 1 četnika. U toku 25. juna 1. bataljon je poslao svoju udarnu grupu prema Banjaluci. Ona je 26.

43 Udarne grupe su formirane zbog toga da bi se mogla voditi efikasnija borba, posebno protiv četnika. One su dobro naoružavane automatskim oružjem i bombama, snabdevane su vom hranom i slane duboko u pozadinu nepri jatel ja . Kretale ou se noću i pošum-ljenim terenom pa ih meštani nisu mogli otkriti. Tamo su, odvojene od jedinica, po potrebi, ostajale i više dana. Ponekad su slane i u vezi sa pokretom jedinica i postavljale zasede na koje su nailazili četnici. Tako su postizana iznenađenja i dobar uspeh u borbi protiv četnika. Zahval jujući takvoj taktici, četnici nikad nisu bili sigurni da neće biti iznenađeni i napadnuti .

184

juna vodila borbu sa četnicima na Vodičkom vrhu, odakle ih je odbacila prema Pervanu.

Udarna grupa 2. bataljona, sa jednom četom ovog ba-taljona, dočekala je u zasedi grupu četnika kod sela Ro-golja. Tada je ubijeno 2, ranjeno 4 i zarobljeno 5 četnika. Zaplenjeno je 9 pušaka, 1 puškomitraljez, 1.000 metaka, 10 bombi, 4 opasača sa fišeklijama, 1 koporan i 1 šinjel.44

Vlastitih gubitaka nije bilo. Prvog jula 2. i 3. bataljon 13. krajiške brigade čistili

su prostor Trnovo — Šibovi od četnika. Oni su tada ubili 4, a ranili 5 četnika, dok su 8 zarobili. Bataljoni su zaple-nili 12 pušaka, 1 revolver, 950 metaka, 2 opasača, 2 ši-njela, 2 kazana i 4 konja. Imali su jednog ranjenog bor-ca. Posle ove akcije 2. i 3. bataljon vratili su se u selo Grace. Prvi bataljon je tada bio u Okruglici, a 4. u Dolo-vima.

Sedmog jula udarna grupa 1. bataljona 13. kraj iške brigade izvršila je napad na Štab Četničkog korpusa u Mrkonjiću. U to vreme u Mrkonjiću su se nalazile nemačke snage, pa se tamo smestio i Stab Bosanskokrajiškog čet-ničkog korpusa, smatrajući da će u Mrkonjiću, gde se na-laze Nemci, biti siguran. Obaveštajni organi 13. krajiške brigade doznali su da se u Mrkonjiću nalazi četnički Stab Korpusa. Doznali su u kojoj se kući nalazi, kako je obez-beđen i šta obezbeđuju Nemci u toku noći. Imajući takve podatke, Stab Brigade je naredio 1. bataljonu da izvrši napad na četnički štab u Mrkonjiću. Tako je zamenik ko-mandanta bataljona Savo Dakić, koji je tada bio i vrši-lac dužnosti komandanta bataljona, još detaljnije ispitao stanje u gradu. On je izvršio i dnevno izviđanje terena kojim bi se moglo neopaženo doći do grada, ući u njega i, posle izvršenog zadatka, povući se i doći u sastav svoje jedinice. Kad je sve to utanačeno, krenuo je sa udarnom grupom svoga bataljona na izvršenje zadatka. Koristeći noć između 7. i 8. jula, Dakić je sa grupom neprimetno došao do grada i kroz nemačke položaje približio se ne-primetno mestu gde se nalazio Štab Četničkog korpusa. Uspeli su tiho zarobiti stražara, a zatim su ga primorali

44 Operacijski dnevnik Štaba 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.

185

da ih odvede do zgrade u kojoj se nalazio Štab. Došavši zgradi naši su bacili unut ra bombe i otvorili vatru iz ma-šinki kroz prozore. Ubili su 7 četnika i 3 četnička oficira, a 1 zarobili. Čim je došlo do otvaranja vatre i eksplozija bombi, naši se nisu mogli dalje zadržati u gradu, počeli su da se izvlače prema šumi. Nemci su odmah reagirali va-trom iz mitraljeza i bacača mina pa je poginuo vodnik Branko Kovačević i ranjeno 6 boraca iz udarne grupe 1. bataljona. Povlačenje je bilo vrlo teško, naročito do izla-ska iz grada.

Ovaj napad na Štab Četničkog korpusa u Mrkonjiću iznenadio je i četnike i Nemce. Oni nisu pretpostavljali da bi do takvog napada moglo doći, pa je to i omogućilo iznenađenje u napadu. Štab 5. korpusa svojom naredbom pohvalio je Savu Dakića, Mirka Dvisca, Todu Petrovića, Branka Kovačevića, Mirka Vračara, Bogdana Banjca, Mi-lu Oparnicu, Ivicu Živkovića i Špiru Bogojevića, koji su se istakli u napadu na četnički Štab.43

Četnici su, u ovo vreme, preduzimali neke mere u cilju povećanja budnosti, borbene gotovosti i discipline. Ne može se pouzdano reći da li je do toga došlo pod uti-cajem dejstva naših udarnih grupa. Međutim, oni su na-redili da se pri Štabu 3. četničke brigade, koja je bila na širem prostoru Mrkonjića, formira jedna čvrsta i odlučna grupa od 20 četnika za zaštitu Štaba Brigade.46 Oni su, isto tako, ukinuli sve petorke i naredili četnicima koji su u nj ima bili da se odmah jave u svoje jedinice. Od ovog vre-mena prepušteno je komandantima bataljona i brigada da oni formira ju trojke ili petorke, zavisno od potrebe izvr-šenja nekog zadatka, s tim da se po izvršenju zadatka četnici tih trojki ili petorki vrate u svoje jedinice. Rečeno je da one koji se ne vrate u jedinice treba »uništiti i da ne postoje«.47 Prema tome, jasna je težnja četnika: po svaku cenu pojačati disciplinu i zavesti red u jedinicama.

45 Naredba Štaba 5. korpusa b ro j 52 od 17. 7. 1944. godine o pohvali u d a r n e g rupe 1. ba ta l jona 13. k r a j i ške brigade, Arh iv VII. k. 1265, br. reg. 8/7.

46 Naredba komandan ta 3. četničke br igade bro j 95 za juli 1944. godine, Arh iv VII, BH-V-10532. 88 Isto.

186

Pored težnje jače primene udarnih grupa u borbi pro-tiv četnika, u 13. krajiškoj brigadi došlo je i do nekih organizacionih promena. Još u maju rasformirana je bri-gadna bacačka baterija. Jedan bacač dat je 15, a dva ba-cača 16. krajiškoj brigadi.48

U ove promene spada i formiranje izviđačkih četa u brigadama i diverzijama 5. korpusa. Promene su došle kao posledica ocene rada obaveštajne službe za vreme 7. nepri-jateljske ofanzive i konstatacije da ona nije zadovoljila. Tako, na primer, konstatovano je da obaveštajna služba u uslovima neprijateljske ofanzive, brzih pokreta nepri-jateljskih i naših jedinica nije bila u s tanju da na dota-dašnji način brzo pribavi informaciju o nepri jatel ju u zoni taktičkog dejstva. Zbog toga se nametala potreba da se formiraju specijalni izviđački delovi, organi štabova i n j i -hova obaveštajna služba.49

Zadatak izviđačkih četa bio je: na sektoru dejstva Bri-gade, odnosno Divizije, pod rukovodstvom šefa obaveštaj-ne službe, brzo prikupiti podatke o neprijateljskim snaga-ma i obavestiti svoj štab. Pr i tome trebalo je označiti vre-me, mesto, jačinu, formaciju, pravce pokreta i nameru neprijateljskih snaga. Pored izviđanja, kao glavnog za-datka, izviđačkih četa, one su imale i zadatak da samoini-cijativno vrše, u povoljnim prilikama i po naređenju šta-bova, prepade na nepri jatel jske štabove i druge diverzije. Do podataka o nepri jatel ju naređeno je da se dolazi iz-viđanjem ispred i iza neprijateljskih jedinica, zarobljava-njem osamljenih neprijateljskih vojnika i manj ih patrola, njihovim brzim saslušavanjem, pronalaženjem ličnih i slu-žbenih dokumenata, saslušavanjem civila bliže nepri jatel j-skih položaja ili bliže trupa koje se kreću.

Pošto izviđačka služba iziskuje napore, naređeno je da se za komandire četa određuju fizički sposobni ruko-vodioci sa sklonostima za izviđačku službu. Za vođenje iz-viđačkih grupa trebalo je odrediti podoficire, zastavnike

48 Naređenje Štaba 39. divizije od 19. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 20—1/1.

49 Naređenje štaba 5. korpusa od 19. 6. 1944. godine za orga-nizaciju obaveštajne službe, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 20—l/I.

187

ili potporučnike sa odgovarajućim kvalitetima, a ljudstvo da bude odano, pouzdano, pronicljivo, snalažljivo, fizički sposobno, hrabro i uvršteno u izviđačke jedinice na dobro-voljnoj osnovi.

Svaka izviđačka četa trebalo je da ima komandu če-te i pet izviđačkih grupa. Četa je imala komandira i poli-tičkog komesara, pet vođa grupa i 25 boraca, u svakoj gru-pi po 5 boraca i vođa grupe. Od naoružanja bilo je pred-viđeno: 2 puškomitraljeza, 20 automata, 10 pušaka, 7 pi-štolja, 64 bombe, 32 kame i 6 dogleda.50

Trinaestoj krajiškoj brigadi naređeno je da izviđačku četu formira po punoj formaciji i Brigada je to učinila. Ona je svoju udarnu četu preformirala u izviđačku, ostavivši isti kadar za rukovodioce. Brojno stanje bilo je po predvi-đenoj formaciji, a od naoružanja, u prvo vreme, nedostaja-le su kame, bombe i dvogledi.52

Štab 5. korpusa u julu dostavio je uputstva za blisku borbu protiv tenkova. U nj ima su dati podaci o tenkovima i sredstvima pomoću kojih se može boriti protiv njih. Dato je i uputstvo kako da se održava oružje.53 Pored ovog pri-stupilo se obučavanju l judstva u rukovanju protivtenkov-skim bacačima, važnom pešadijskom oruđu dobivenom od saveznika. Štab 13. krajiške brigade tražio je od svojih ba-taljona da pošalju borce za ovu obuku, naglasivši da oni moraju biti dobri, pouzdani i pismeni kako bi mogli savla-dati gradivo.54 Došlo je i do povlačenja nekih starijih bo-raca iz bataljona da bi se poštedeli od čestih pokreta i na-pora. Na njihova mesta slani su oni iz intendanture Brigade koji nisu učestvovali u borbama. Sve ove mere vršene su u cilju jačanja borbene gotovosti Brigade, n jene spremnosti da može prihvatiti i savremenije naoružanje kojim se već bila počela naoružavati.

50 Naređenje Štaba 5. korpusa od 19. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 20—1/1.

52 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 26. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 20—1/5.

53 Naredba Štaba 39. divizije broj 10 od 22. 6. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 8—1/1.

54 Dopis Štaba 13. kra j iške brigade od 15. 7. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 18—3.

188

Jedanaestog jula došlo je i do promene načelnika Štaba 13. krajiške brigade. Dotadanji načelnik Štaba Slavko Komarica premešten je na drugu dužnost, a na njegovo mesto postavljen Mirko Simić, koji je do tada bio na dužnosti u 16. krajiškoj brigadi.55

Rušenje mosta u Karanovcu

Komunikaciju Jajce — Banjaluka nepri jatel j je ko-ristio za vreme sedme ofanzive a i docnije za prebacivanje i snabdevanje svojih trupa. Ta komunikacija se nalazi u dolini Vrbasa, odakle se zemljište uzdiže prema Man jači, odnosno Osmači planini. U selima sa obe strane Vrbasa nalazili su se četnici pa je komunikacija, pored pogodnog topografskog sklopa zemljišta, imala i u n j ima zaštitu. Međutim, komunikacija Banjaluka — Sitnica — Mrkonjić — Jajce ni je bila tako obezbeđena i oko n je su se često nalazile naše jedinice. Mada nije imala tako pogodnih mesta za rušenje i prekopavanje, ova komunikacija je pružala više mogućnosti za napad na neprijateljske jedi-nice i razne transporte, ako njome prolaze, nego ona u do-lini Vrbasa. Zbog toga je trebalo nešto učiniti da se komu-nikacija dolinom Vrbasa onesposobi za upotrebu i nepri-jatelj primora na korišćenje one koja od Banjaluke, preko Zmijanja i Sitnice, vodi ka Mrkonjiću i Ključu.56 Razmat-rajući pi tanje na koji bi se način to moglo postići, Stab 13. brigade je došao do zaključka da bi najbol je bilo srušiti most na Vrbasu u Karanovcu, 8 km južno od Banjaluke. To je, zaista, bio najvažnij i objekat na komunikaciji Banja-luka — Jajce, odnosno Mrkonjić, čije bi rušenje onemogu-ćilo saobraćanje pomenutom komunikacijom za duže vreme.

Most, pošto se nalazio blizu Banjaluke, udaljen od na-ših jedinica i okružen sa svih strana terenom koji su kon-trolisali četnici, nije imao neposrednog obezbeđenja. Je-dino se u selu Jagarama nalazilo oko 30 četnika. U Han-Ko-

55 Naredba Štaba 5. korpusa broj 54 od 11. 7. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 10/7.

56 Zapovest Štaba 13. kra j iške brigade od jula 1944. godine za rušenje mosta u Karanovcu, Arhiv VII, k. 1281. br. reg. 17—3.

189

lima bilo je neprijateljskih posada, a u Rekavicama i Ma-njači kao i obično, četnici 1. i 2. četničke brigade. Prema tome, za izvršenje zadatka rušenja mosta trebalo je preći preko terena na kome se nalaze četnici, brzo doći do mosta, srušiti ga i povući se prema Čađavici i Sitnici.

Za rušenje mosta Stab Brigade je odredio 3. bataljon, izviđačku četu i pionirski vod. Tada su se te jedinice nala-zile u selu Dolovima kod Čađavice. Trećem bataljonu je naređeno da u 4 časa 12. jula krene pravcem Čađavica — Bunarevi — Han-Sladojevići — Grujići — Gaj ići.57 Bilo je naređeno da se u zaseoku Gaj ići jedinice odmore, pa pro-duže pravcem Saranića Mala — Bare — Malčići. Na komu-nikaciju Banjaluka — Jajce trebalo je da stignu u 21 čas 12. jula. Odavde je sa dve čete i izviđačkom četom trebalo produžiti pokret cestom prema Karanovcu.

Druga četa 3. bataljona dobila je zadatak da posedne Prnjavor (k. 626) i obezbedi izvođenje priprema i rušenje mosta od neprijateljskog napada iz sela Rekavica. Trećoj četi je naređeno da se odvoji od bataljona i preko zaseoka Blagojevići i Potocka Mala dođe do k. 501, 532, posedne ove kote i spreči neprijateljsku intervenciju od Han-Kola prema Karanovcu. Prvu četu trebalo je prebaciti preko Vrbasa, s tim da posedne položaje na desnoj strani, pored ceste, i k. 332. Ova četa, prema naređenju, trebalo je da postavi zasedu prema Banjaluci i tako se obezbedi sa te strane, uz istovremeno obezbeđenje pionira i izviđačke čete pri radu na mostu. Svim jedinicama je naređeno da u pokretu imaju prethodnice i pobočnice gde to bude trebalo.

Da bi jedinice stigle do mosta u Karanovcu, trebalo je da pređu oko 45 km. Most se morao pripremiti i srušiti u toku noći, pod zaštitom mraka, pa je zbog toga i naređeno da se do 21 čas 12. jula mora stići na komunikaciju kod za-seoka Malčići, a odavde cestom produžiti prema mostu. Ra-čunalo se da se ako se do mosta stigne najkasnije do 24 časa istog dana, on može pripremiti za rušenje i srušiti u toku noći.

Na vreme su preduzete mere za pripremanje eksplo-ziva, daščica i žice kojom će se eksploziv vezati uz železne grede mosta. Pionirski vod se pripremio i u pogledu po-

88 Isto.

190

stavl janja eksploziva i istovremenog aktiviranja. Za to je pripremljena i električna mašina za paljenje. Suva hrana (hieb i meso), pripremljena je za jedan dan.

Pokret iz Čađavice izvršen je u 5 časova 12. jula58 i komandant Brigade je sa 3. bataljonom krenuo prema Ka-ranovcu. Do Han-Sladojevića naši su došli bez borbe, ali tu ih je dočekalo oko 100 četnika i prethodnica bataljona s nj ima je stupila u borbu. Četnici su odbačeni i povukli su se prema Vrbasu, selu Bare gde su, potpomognuti od čet-nika sa desne strane Vrbasa, ponovo pružili otpor. Treću četu, kad se odvojila od bataljona i krenula preko zaseoka Blagojevići i Viševca ka k. 501 dočekalo je oko 70 četnika i povelo sa n jom borbu. Borba se na oba pravca vodila od 13 do 19 časova 12. jula. Četnici su dobili pomoć od oko 150 vojnika iz Han-Kola. Međutim, upotrebom rezerve oni su razbijeni i do 20,30 časova progonjeni prema Han-Kolima. Partizani su tada imali 2 borca ranjena, a zaplenili 1 pušku.

Odbacivši četnike prema Han-Kolima, naši su krenuli prema Karanovcu i stigli do mosta oko 24 časa.59 Na mostu nije bilo obezbeđenja. Prva četa se prebacila na desnu stranu, prema naređenju, da bi zaštitila pionire i izviđače koji su imali zadatak da minira ju most. U zaseoku Kajkut i bilo je četnika, ali su pobegli kad su se pojavile naše jedi-nice na desnoj strani reke.

Čim se prva četa prebacila preko mosta, pristupila je pr ipremanju mosta za rušenje. Počelo se sa postavljanjem eksploziva i kabla za njegovo aktiviranje. Utrošeno je oko 80 kg eksploziva i na sve važnije konstruktivne grede bio je stavljen eksploziv po proračunu za rušenje. Eksploziv je stavljen na deo mosta bliže levoj strani reke i to s ciljem da se preseku sve grede na jednom mestu mosta, kako bi most pao u vodu i srušio se sa nosača na obalama reke.

Kad je stavljen eksploziv i povezan kabl, 1. četa se prebacila preko mosta nazad, pa je izvršeno paljenje. Tako je most bliže leve strane potpuno »presečen« i oba kra ja pala su u vodu, a na desnoj strani konstrukcija mosta skliz-

58 Izveš ta j Š taba 13. k r a j i ške br igade od 14. 7. 1944. godine o r u š e n j u mosta u Karanovcu, Arh iv VII, k. 1281, br. reg. 35—4. 88 Isto.

191

nula je sa nosača potpornog zida i pala u reku. Time je most onesposobljen za upotrebu i komunikacija Banjaluka — Jajce postala je neupotrebljiva.

Posle rušenja mosta naši su se povukli prema Prnja-voru i u zaseocima zapadnije od njega rekvirirali stoku i neke namirnice, pa krenuli prema Čađavici. Oko 50 četnika pripucavalo je na njih pri povlačenju sve do Potočke Male, gde se prikupilo još oko 40 četnika i napalo kolonu bočno. Ovde se razvila borba, koja je trajala oko jedan čas i naši su se povukli i stigli u selo Dolove, gde su ranije bili. Naša 3 borca su lakše ranjena, dok su gubici četnika ostali nepo-znati.

Rušenje mosta u Karanovcu znatno je otežalo i polo-žaj četnika. Jer, oni su se, kad ih napadnu naši povlačili prema Vrbasu i preko mosta prebacivali na desnu stranu reke te tako često izbegavali uništenje i veće gubitke. Ru-šenjem mosta prebacivanje na tom mestu je onemogućeno, pa su morali bežati ka Banjaluci i prebacivati se u Gornji Seher.60

Napad na Bosanski Petrovac

Posle sedme neprijateljske ofanzive nemačko-ustaške snage zadržale su komunikaciju Bihać — Petrovac — Dr-var. Držanjem ove komunikacije one su obezbeđivale glav-nu svoju saobraćajnicu i vezu sa Dalmacijom koja je vodila dolinom Une i zapadnije. Tim glavnim saobraćajnim ve-zama neprijatelja sa Dalmacijom držanje komunikacije Bihać — Petrovac — Drvar služilo je kao bočno osiguranje. Pored toga, neprijatelj je pljačkao narod u prostoru Drva-ra i Petrovca, pa je i to bio jedan od razloga za držanje pomenute komunikacije.

60 U toku jula 13. brigada je čistila teren od četnika, mobilisala novo ljudstvo u svoje jedinice i sprovodila neke ekonomske akcije. Tako su n jene jedinice 18. jula vodile borbu sa Nemcima i četnicima u selu Baraćima. Tada su ubile 8 nepri jatel jskih vojnika, više ranile i 1 četnika zarobile. Sutradan, 19. jula, 1. batal jon 13. kraj iške bri-gade napao je Nemce i četnike kod crkve u selu Gerzovu i ubio 6 nepri jatel jskih vojnika. U oba slučaja Brigada je imala 4 ran jena borca. Udarna grupa 4. batal jona napala je 31. jula četnike u Ma-niaci i razbila ih, ubivši 4 četnika i zaplenivši nešto opreme i municije.

192

Štab 5. korpusa ocenio je da je situacija povoljna, pa je odlučio da napadne neprijateljska uporišta duž komu-nikacije Bihać — Petrovac — Drvar. Međutim, 13. krajiška brigada učestvovala je u napadu na Petrovac pa ću izneti raspored neprijatel ja u Petrovcu i neposrednoj okolini.

U Vrtoču se nalazio Štab 1. lovačkog puka sa 13. i 15. štapskom četom, u Metli 7 četa i deo 8. mitraljeske čete 2. bataljona 1. lovačkog puka, u Mednoj glavici 2. če-ta 1. bataljona 1. lovačkog puka, a na Rastovoj glavici 5. četa istog bataljona, u Oštrelju 7. četa 2. bataljona 384. puka.

U Petrovcu su bili štabovi 2. bataljona 384. puka 373. divizije »Tigar« i 1. bataljona 1. lovačkog puka. Od jedi-nica u Petrovcu su bile: 5. i delovi 8. mitraljeske čete 2. bataljona 384. puka, 1. 3. i delovi 4. mitraljeske čete 1. ba-taljona 1. lovačkog puka, pionirski vod 2. lovačkog zdruga, jedna bateri ja haubica 373. arti l jerijskog puka divizije »Tigar«, 6 teških bacača i četnici Mane Rokvića.61

Ako se pretpostavi da je u jednoj neprijatel jskoj četi moglo biti oko 150 vojnika, uz mitraljeze bacače i topove po 70 ljudi, u vodu pionira oko 50 vojnika, uz štab bataljona oko 50 vojnika i četnika Mane Rokvića oko 80, onda je u Petrovcu ukupno bilo oko 900 vojnika. Od težeg naoruža-nja u Petrovcu je bilo: 4 haubice, 6 teških bacača i 8 teških mitraljeza.

Odbranu Petrovca nepri jatel j je organizovao sistemom rovova i bunkera, ispred kojih je postavio žične prepreke. Spolja oko celog grada bila je je jednordna zična prepreka, iza koje su se protezali rovovi. Na ulazima u grad, oko ko-munikacija koje vode u Petrovac iz drugih mesta, naro-čito komunikacije Ključ — Petrovac u visini Zandarme-rijske stanice i nešto iza n je nalazili su dobro uređeni bunkeri i rovovi. Iza tih ulaza u grad bili su i vatreni položaji minobacača, mitraljeza i arti l jerije. I oni su bili dobro osigurani rovovima i bunkerima a i bodljikavom žicom. Najviše bacača mina i mitraljeza bilo je postavljeno na kosi severnije od k. 671, oko puta za Smoljanu i ceste za Rašinovac. I zgrade su bile pripremljene za odbranu, naročito Žandarmerijska stanica.

61 Zapovest Štaba 5. korpuga od 30. 7. 1944. godine za napad na Petrovac. Arhiv VII, k. 458 A, br. reg. 25/1—2.

13 13. K r a j i š k a b r igada 193

Plan napada i zadaci jedinica. Štab 5. korpusa pla-nirao je napad tako, da snagama 4. i 39. divizije napadne nepri jatel jska uporišta na liniji Bihać — Petrovac — Drvar istovremeno, s ciljem likvidiranja istih i ovlađi-vanja prostorom Vrtoče, Drvar, Petrovac. Prema tome planu glavnim snagama 6. i 13. krajiškom brigadom i 1. i 2. arti l jerijskim divizionom trebalo je napasti nepri-jatel ja u Petrovcu i osloboditi grad. Planirano je da se jednom brigadom 4. divizije napadne i zauzme Go-rijevac i Ripački klanac i, po svaku cenu, zatvori pravac Bihać — Petrovac. Jednom brigadom 39. divizije trebalo je napasti neprijateljsko uporište u Crljivici, zauzeti ga i za-tvoriti pravac Drvar — Petrovac. Zamisao je jasna: trebalo je po svaku cenu izolovati nepri jatel jsku posadu u Petrovcu za vreme napada na grad i sprečiti dolazak pomoći napad-nutom garnizonu od pravca Drvara i Bihaća. Po likvidi-ran ju neprijateljskih uporišta u Gorijevcu, Ripačkom klancu i Crljivici planirano je da brigada 4. divizije na-stupa ka Bihaću i čisti teren neprijatelja, a 39. divizije ka Drvaru sa istim zadatkom i napadom na Drvar.

Grupa boraca 13. krajiške brigade avgusta 1944. godine

Planirajući napad, Štab 5. korpusa je odlučio da on rukovodi napadom na Petrovac, Štab 4. divizije napadom na Gorijevac i Ripački klanac, a komandant 39. divizije — napadom na Crljivicu.

194

Šesta krajiška brigada dobila je zadatak da izvrši pokret iz Podvidače, pre zore zađe u šumu Grmeča i do 12 časova 1. avgusta 1944. godine stigne na prostor Palež, Otrovni dol, a odavde, pred mrak istog dana, krene prema Petrovcu i do 23 časa stigne na polazne položaje za napad. Ova brigada dobila je zadatak da napad izvrši na odseku između puteva Smoljana — Petrovac i Drinić — Petrovac i likvidira neprijateljske bunkere i rovove na pravcu svoga nastupanja, četnička uporišta kod groblja na cesti Petrovac —• Vrtoče i položaje 5. čete 2. bataljona 384. puka 373. divizije »Tigar«. Brigadi je naređeno da napad izvrši sa dva klina, s pravcem glavnog napada cestom Krnjeuša — Petrovac i da vezu sa 13. krajiškom brigadom održava na putu Smoljana — Petrovac.

RASPORED N E P R I J A T E L J S K I H JEDINICA NA KOMUNIKACIJ I I PRAVCI DOLASKA JEDINICA PETOG KORPUSA ZA N A P A D

NA PETROVAC

L e g e n d a : 1) P r a v a c p o k r e t a 13. k r a j i š k e b r igade za napad na P e t r o v a c i n j e n o g

p o v r a t k a u Ribnik posle i zv r šen ja napada . 2) P r a v a c p o k r e t a 6. k r a j i š k e b r igade za n a p a d na Pe t rovac . 3) Upor i š ta k o j a je imala zada t ak da n a p a d n e 8. k r a j i š k a br igada . 4) Upor iš ta k o j a je imao zada tak da n a p a d n e Drva r sko -pe t rovačk i odred. 5) Upor i š te k o j e je t r eba lo da n a p a d n e Pra teć i ba t a l j on 5. ko rpusa . 6) Upor iš ta k o j a je imala zada tak da n a p a d n e 16. k r a j i š k a br igada .

Trinaesta krajiška brigada dobila je zadatak da iz Dabra izvrši pokret i do 12 časova 1. avgusta stigne na prostor Palež — Otrovni dol, s tim što u šumu Grmeča mora ući pre zore a odavde, pred mrak istog dana, krenuti prema Petrovcu i do 23 časa stići na polazne položaje za napad. Brigada je dobila zadatak da na odseku između puteva Smoljana — Petrovac i Drinić — Petrovac izvrši napad i to sa dva klina. Napad je trebalo da izvrši jednim klinom duž puta Smoljana — Petrovac, a drugim između ovog puta i ceste Ključ — Petrovac i da što pre dođe u centar grada, likvidira neprijateljsko uporište u centru i polo-žaje 3, 5. i delova 8. neprijateljske čete. Delom snaga nare-đeno je da vrši pritisak cestom Ključ — Petrovac i da na putu Smoljana — Petrovac održava vezu sa 6. krajiškom brigadom. Po oslobođenju Petrovca 13. krajiška brigada imala je zadatak da krene prema Oštrelju i pod komandom Divizije pristupi »likvidaciji Oštrelja, a zatim Drvara«.82

Prvom i 2. art i l jeri jskom divizionu naređeno je da do 12 časova 1. avgusta dođu na prostor Palež—Otrovni do, a do 23 časa da se postave na vatrene položaje, Prvi — na prostoru Latinovići — Kneževići — Grbići, a 2. — Vaga-nac (k. 1023). Divizionima je naređeno da sa tih vatrenih položaja 15 granata ispale na neprijateljske haubice, a ostale u centar grada. Zatim da protivtenkovska oruđa 1. arti l jerijskog diviziona prate 6. kraj išku brigadu, a 2. — 13. bigadu. Po oslobođenju Petrovca 1. arti l jerijski divi-zion stavlja se pod komandu 4. krajiške divizije, a 2. divi-zion pod komandu 39. divizije da bi podržao njene jedinice u napadu na Oštrelj i Drvar.

Opštu rezervu Štaba 5. korpusa činio je 1. bataljon 11. krajiške brigade, kome je naređeno da do 12 časova 1. avgusta dođe na prostor Palež — Otrovni do, a u sumrak odavde krene i do 23 časa stigne na prostor Vaganac — Tuk, gde će služiti kao opšta rezerva.

Ceta Komande mesta Petrovac, sa ostalim stražama, imala je zadatak da 1. avgusta blokira sve prilaze Petrovcu sa severne i istočne strane, a, kad počne napad, da vrši pri-tisak na južni deo odbrane Petrovca.

88 Isto.

196

Početak napada određen je za 23 časa 1. avgusta. Komandno mesto Štaba 5. korpusa određeno je da

bude kod bunara, 1 km severoistočnije od Tuka, južnije od k. 826. Štabovima 6. i 13. krajiške brigade i artiljerijskim divizionima naređeno je da njihovi delovi za vezu uspo-stave vezu od svojih komandi mesta do Štaba Korpusa. Pored toga, Stab Korpusa izradio je i dostavio posebnu šifru 6. i 13. brigadi za održavanje radio-veze sa Štabom Korpusa.

Hirurškoj ekipi 5. korpusa naređeno je da se smesti u Smoljane, zaselak Marjanovići, a prihvatna ambulanta u Smoljane. U ove korpusne sanitetske ustanove naređeno je da 6. i 13. brigada upućuju svoje ranjenike.

Svim jedinicama je naređeno da se snabdeju rezerv-nom hranom za tri dana, a dalje snabdevanje vršilo bi se preko Ekonomskog odseka i trupne intendanture 5. kor-pusa.

Zarobljenike je trebalo slati Stabu Korpusa, a odavde u zarobljenički logor.

Sesta i 13. krajiška brigada i bataljon 11. krajiške bri-gade koji su određeni za napad na Petrovac imali su ukup-no oko 1.800 boraca. Svaka brigada imala je verovatno po 6 oruđa, bacača i protivtenkovskih topova63. Dva artil jerij-ska diviziona 5. korpusa imala su verovatno po 8 oruđa pa je ukupno bilo 16 oruđa korpusne artiljerije. To znači da je sa brigadnom artiljerijom u napadu na Petrovac učest-vovalo 28 oruđa. Neprijatelj je imao 10 teških oruđa. Prema tome verovatan odnos snaga bio je: u pešadiji 2: 1, a u artil jeriji 2,8 : 1 u korist jedinica koje su napadale grad. Takav odnos snaga, ako bismo ga posmatrali na osnovu iskustva regularnih jedinica u drugom svetskom ratu, nije bio dovoljan da obezbedi uspešan ishod u napadu na Petrovac.

Međutim, Stab 5. korpusa je najviše polagao na izne-nađenje u napadu. Da bi se to postiglo, potrebno je bilo

63 Brojno s tanje l judstva i naoružanja jedinica 5. korpusa 15. 2. 1944. godine, Zbornik, IV, 22, 70, 290. U ovom brojnom stanju prikazano je da svaki od nj ih ima po 5 teških oruđa. Međutim, s velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da su ove brigade do avgusta iste godine pojačane u pogledu teškog naoružanja. Ipak, to pojačanje uzeto je minimalno, po jedno oruđe.

197

izvesti operativno maskiranje, t j . takav manevar sopstve-nih snaga koji će nepri jatel ja navesti na pogrešan zaklju-čak u pogledu njihove upotrebe. Zbog toga su jedinice od-ređene za učešće u napadu držane daleko od Petrovca. Neke su čak izvršile takve pokrete da se na osnovu toga nametao zaključak da se radi o napadu na neko mesto daleko od Petrovca. Takav slučaj je sa 13. krajiškom bri-gadom.

RASPORED JEDINICA PETOG KORPUSA U NAPADU NA PETROVAC

1. avgus ta 1944. godine

R. 1 : 50.000

Legenda : 1) P r a t e ć i vod p ro t iv t enkovsk ih o r u đ a k o j i je b io uz 6. k r a j i š k u b r igadu . 2) P ra t eć i vod p ro t i v t enkovsk ih o r u đ a uz 13. k r a j i š k u b r igadu . 3) P ravc i k o j i m a je t r eba lo da v r še p r i t i sak na Pe t rovac borc i K o m a n d e

mes ta Pe t rovac .

198

Prvi i 2. bataljon 13. krajiške brigade bili su 27. jula 1944. godine na prostoru Gerzovo — Trnovo, 3. bataljon —• u Kadinoj Vodi, a 4. bataljon na Okruglici. Prvi, 2. i 3. bataljon trebalo je da učestvuju u napadu na Petrovac, te ih je trebalo približiti Petrovcu. Najkraći put za dolazak 1. i 2. bataljona 13. brigade do Petrovca vodio je preko Medne, Crkvenog i Bravska a 3. bataljona — preko Sitnice, Ključa i Bravskog. Međutim, zbog namera Štaba 5. kor-pusa da izvrši operativno maskiranje i postigne iznena-đenje u napadu drukčije je postupljeno. Dvadeset sedmog jula 1. i 2. bataljon izvršili su pokret na prostor Ključa. Treći bataljon vratio se iz Kadine Vode 28. jula i naveče ovog dana stigao u selo Sokolovo, zaselak Maričići. Sutra-dan u 4 časa 1, 2. i 3. bataljon 13. brigade krenuli su za selo Dabar, u Podgrmeč,64 što je značilo udal javanje od Petrovca. Zbog toga su neki borci smatrali da se radi o napadu na Prijedor. Do 23 časa 29. jula naređeno je da bataljoni 13. brigade stignu u zaselak Marjanovići kod dabarske crkve, gde je određeno zborno mesto za sve bri-gadne delove.65 Bataljoni su tamo stigli do određenog vre-mena i u Dabru ostali dva dana na odmoru. Ovde je izvo-đena nastava sa borcima. Zadržavanje u Dabru dovelo je do toga da je Brigada potrošila rezervnu hranu koju je, prema naređenju Štaba Korpusa, bila spremila i ponela sa jedinicama. Zbog toga je pi tanje ishrane u Dabru pred-stavljalo znatne teškoće. Kod odbornika se nije naišlo na neophodno razumevanje. Oni su obećavali da će obezbediti ishranu, ali obećanja nisu izvršavana, pa je Štab Brigade bio primoran da izvrši rekviziciju.66

Boravak bataljona 13. kraj iške brigade u Dabru omo-gućio je dalji njihov pokret u željenom pravcu, a da to nepri jatel j ne dozna. Štab Korpusa je svojom naredbom precizirao da se na prostor Palež — Otrovni do mora stići do 12 časova 1. avgusta. On je, takođe, naredio da pokret iz Dabra prema Petrovcu mora biti podešen tako da jedi-


65 Naređenje Štaba 13. brigade od jula 1944. godine za pokret u cilju izvršenja napada na Petrovac, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 47—3.

66 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade od 8. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 33—4.

199

nice u toku noći zađu u Grmeč. Tu je izražen onaj mo-menat težnje za postizanje iznenađenja. Jer, preko Grmeča moglo se kretati danju, bez bojazni da će pokret biti otkriven.

Stab 13. krajiške brigade precizirao je svojim bataljo-nima pravac kretanja od Dabra prema Petrovcu. Tako je naređeno da se pokret izvrši pravcem: zaselak Marjanovići — zaselak Stupari — zaselak Miljevići — škola u selu Jelašnovicama — zaselak Vojvodići — Međugorje — za-selak Kukolj.87 Zaselak Kukolj određen je kao mesto odmora i pr ipremanja hrane, a posebno je naglašeno da se pokret izvrši u najvećoj tajnosti i da za njega mogu znati samo članovi štabova bataljona. Prema tome, rastojanje od Dabra do Petrovca, koje iznosi oko 40 km, trebalo je preći u toku 1. avgusta i istog dana u 23 časa stići na po-lazne položaje za napad i napasti Petrovac. Treba istaći i činjenicu da je zemljište preko kog je trebalo izvršiti po-kret teško za kretanje jer je ispresecano i obiluje sa dosta uspona i nagiba. Ako se doda još i to da su bataljoni 13. brigade prešli preko 40 km do dolaska u Dabar, da u Dabru nisu imali urednu ishranu, onda postaje jasno kakve teš-koće je t a j pokret imao za nj ih i kako se mogao odraziti na njihovu borbenu sposobnost.

Uglavnom, Brigada je stigla do 10 časova 1. avgusta do Ilijine vode, 3 km severnije od sela Smoljane.88 Tu su se bataljoni odmarali i izvršena je priprema za napad. Izgleda da se jedinice Brigade nisu odmarale u zaseoku Kukolj u Međugorju, kako je bilo predviđeno, već su produžile po-kret i na određeni prostor stigle dva časa pre predviđenog vremena.

Pred noć 13. brigada je krenula od Ilijine vode, preko Ogumače, Smoljane, Kapljuva i Bravskog Vaganca za Pet-rovac. Od zaseoka Latinovići, u selu Kapljuvu, bataljoni su se kretali cestom prema Petrovcu. Stigli su oko 22 časa do Goričana. Ovde je dalji pokret obustavljen i izvršena je orijentacija bataljona prema pravcima napada. Pošto je

67 Naređenje Štaba 13. kra j iške brigade od jula 1944. godine za pokret u cilju izvršenja napada na Petrovac, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 47—3.

68 Mesečni izveštaj Štaba 39. divizije od 6. 9. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 29/2.

200

bila noć, komandanti bataljona i komande četa nisu mogli biti u dovoljnoj meri upoznati sa zemljištem, protezanjem rovova i neprijateljskim položajima, ali su koliko-toliko orijentisani u tom pogledu. Pokazano im je kuda treba da prođu da bi došli do polaznih položaja za napad.

Drugi bataljon krenuo je istočno od k. 810 prema Tuku i putu Smoljana — Petrovac, 1. bataljon od Goričana ispod k. 810 ka neprijateljskoj odbrani, a 3. bataljon između ceste i zaseoka Dževar ka spoljnoj neprijatel jskoj odbrani. Stab Brigade išao je cestom, došao do groblja kod ceste jugozapadnije od k. 810 i tu ostao. Bataljoni 13. brigade došli su, zahvaljujući vodičima koji su uzeti u Kapljuvu i Bravskom Vagancu, na vreme do određenih položaja za napad i čekali ugovoreni znak.

Jedinice 6. kraj iške brigade nalazile su se grupisane u selu Podvidači, 5 km zapadnije od Starog Majdana. Odavde su krenule noću između 31. jula i 1. avgusta sa istim zadatkom, u pogledu budnosti, kao i 13. krajiška bri-gada. Do određenog vremena stigle su do Ilijine vode, pre-šavši Grmeč, a odavde su u 18 časova 1. avgusta krenule prema Petrovcu,69 ali nisu uspele neprimetno doći do po-laznih položaja za napad. Arti l jeri ja 5. korpusa takođe je na vreme stigla na vatrene položaje i bila spremna za ot-varanje vatre na Petrovac.

Tako su sve jedinice, savladavši velike napore, u od-ređeno vreme prema planu napada Štaba 5. korpusa bile spremne za izvršenje zadatka. Potrebno je istaći da borci i rukovodioci 13. brigade nisu poznavali Petrovac ni zem-ljište oko njega. Pre toga nikad nisu bili na prostoru Petrovca, a nisu imali mogućnosti da se približe i osmotre ga po danu, kako bi imali bar približnu predstavu o gradu i neprijatel jskoj odbrani. Ni rukovodioci nisu izvršili izvi-đanje po danu, verovatno zbog toga što je data prednost tajnosti, momentu iznenađenja. Sesta brigada bila je ra-nije na prostoru Petrovca, ali poznavanje terena, kao i samog grada i neprijateljske odbrane od strane njenih bo-raca i rukovodilaca ni je bilo dovoljno za uspešno izvršenje jedne ovakve akcije. Korpusna art i l jeri ja ni je uzela ele-

69 Izveštaj 6. kra j iške brigade od 3. 8. 1944. godine o n a p i d u na Petrovac, Arhiv VII, k. 769, br. reg. 13—1/2.

201

mente za gađanje u toku dana samo zbog toga da bi se obezbedila tajnost napada.

Izvršenje napada: U 23 časa 1. avgusta art i l jeri ja 5. korpusa otvorila je vatru, prema naređenju Štaba Kor-pusa. Međutim, došlo je do prebačaja pa su granate padale južnije i jugoistočnije od grada.70 Usled toga nepri jatel jska odbrana ni je imala nikakve štete od vatre naše artiljeri je.

Kad je art i l jeri ja otvorila vatru, 1. i 2. bataljon 13. brigade bili su ispred žične prepreke, 3. bataljon bio je ne-što dalje. Bataljoni su odmah izvršili napad. Neprijatelj ih je dočekao potpuno spreman u bunkerima i rovovima. Dru-gi bataljon 13. brigade savladao je žičnu prepreku, ali nije uspeo da zauzme rovove i bunkere. Neprijatelj ga je do-čekao jakom puščanom, mitraljeskom i minobacačkom vatrom i zadržao. Prvi bataljon svojim levim krilom sa-vladao je žičnu prepreku i uspeo da zauzme dva bunkera i odmah poveo borbu za kuće koje su se nalazile iza bun-kera. Zauzeo je i nekoliko kuća. Međutim, desno krilo 1. bataljona ni je uspelo da savlada žičnu prepreku i prodre do neprijateljskih rovova i bunkera. Zahvaljujući tome, nepri jatel j je prikupio rezervu i izvršio kontranapad na delove 1. bataljona koji su bili u zauzetim bunkerima i ku-ćama. Uspeo je da borce izbaci iz bunkera, ali oni koji su bili u kućama nisu se dali izbaciti. Tada je nepri jatel j za-palio kuće i kad se vatra razgorela uspeo je i nj ih da izbaci iz kuća i odbaci do žične prepreke.71

Treći bataljon u prvom naletu zauzeo je nepri jatel jske rovove i bunkere na pravcu svoga nastupanja i prodro do kuća kod bivše Komande mesta Petrovac. Međutim, nep-r i jatel j je izvršio kontranapad i potisnuo o. oataljon do žandarmerijske stanice. Podrška naše art i l jeri je potpuno je izostala. Jedino je protivtenkovski vod, koji se nalazio uz 13. brigadu, sa vatrenih položaja od groblja, ispalio nekoliko granata u kuće pred 3. bataljonom. Neprijateljska art i l jeri jska i posebno minobacačka vatra bila je tako isplanirana i intenzivna da se teško moglo ostati u domenu njenog dejstva a da se ne pretrpe veliki gubici. Ona je

70 Izveš ta j Š taba 13. br igade od 4. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 19/2.

71 Isto.

2 02

stalno dejstvovala na udal jenje 1. km od grada. Tukla je i komandno mesto Štaba Brigade minobacačima, kao da je znala za njega. Neprijateljska art i l jeri ja je gađala karte-čom »sa tempiranjem na usta cevi.«72 Zbog tako snažne nepri jatel jske vatre jedinice su pretrpele teže gubitke pa je Štab Korpusa nešto posle 3 sata 2. avgusta naredio da se jedinice povuku na polazne položaje. To je značilo odu-s ta janje od daljeg napada. Dobivši naređenje, Brigada se povukla i njeni bataljoni su stigli u obližnja sela na od-maranje. Prvi bataljon se povukao u selo Kapljuv, 2. u selo Smoljanu, a 3. u Bravski Vaganac. Bataljoni su se po-vukli u ova sela da bi se odmorili i pripremili za pokret.

Trinaesta krajiška brigada u ovom napadu je imala 3 mrtva, 37 ranjenih i 2 nestala borca. Evakuišući ranjenike za korpusnu hiruršku ekipu i prihvatnu ambulantu, 13. brigada je imala još 3 mrtva i 1 ranjenog borca od nagaz-ne mine u Zdenom dolu. Ranije, kad je bila na prostoru Petrovac, 6. krajiška brigada postavila je nagazne mine na cesti. Tako su kola sa ranjenicima 13. brigade naišla na minu pa su poginula trojica ranjenika a 1 pratilac je ra-njen. Time su se gubici 13. brigade popeli na 6 mrtvih i 38 ranjenih.7 3 Od naoružanja 1. bataljon 13. brigade izgubio je 5 pušaka a 2 su oštećene od bacačkih mina. Neprijatelj je imao 8 mrtvih vojnika.74

Jedinice 6. krajiške brigade stigle su na vreme, ali ne-pri jatel j ih je otkrio »prije nego što je trebalo izvršiti prodor.«75 Jedinice 6. brigade otkrivene su, prema izveš-taju, zbog toga što je bila mesečina. Ali, izgleda da to nije bio razlog da ih nepri jatel j otkrije pre vremena, već činje-nica da je došlo do sukoba sa neprijateljskim patrolama koje su bile ispred žične prepreke, van grada. Bataljoni 6.

72 Isto. 73 Izveštaj Štaba 39. divizije od 6. 9. 1944. godine, Arhiv VII,

k. 1265, br. reg. 29/2. Izveštaj Štaba 13. brigade od 4. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k.

1265, br. reg. 19/2. 74 U izveštaju Štaba 13. brigade ne navode se uopšte nepri-

jateljski gubici, dok u izveštaju 39. divizije stoji da je nepri ja tel j imao 8 mrtvih vojnika.

75 Izveštaj Štaba 6. kraj iške brigade od 3. 8. 1944. godine, Ar-hiv VII, k. 769, br. reg. 13—1/2.

203

brigade savladali su žične prepreke i uvukli se u grad na pravcima svoga nastupanja. Međutim, pored toga što je pružio snažan otpor, nepri jatel j ih je tukao vatrom bacača i mitraljeza. Na 1. i 2. bataljon je vršio kontranapade i primorao ih da se povuku pola sata pre naređenja Štaba 5. korpusa za povlačenje.76 Ostali delovi 6. krajiške brigade povukli su se kad je stiglo naređenje Štaba Korpusa za povlačenje, u 3,30 časova 2. avgusta. Podrške od strane naše art i l jeri je ni ovde ni je bilo. Prateći vod 1. art i l jer i j-skog diviziona 5. korpusa, koji se nalazio uz 6. brigadu, bio je ućutkan od neprijateljske artil jerije, pa se ni n je-govo dejstvo nije osećalo. Ni jedan bataljon nije iskoristio teška oruđa pri pokušaju prodora ka centru grada. Čim je napad počeo, nepri jatel j je palio pojate i tako osvetljavao teren. To je činio i kad su se izvlačili 1. i 2. bataljon 6. brigade.

Šesta kraj iška brigada u napadu na Petrovac imala je 6 mrtvih, 66 ranjenih i 3 nestala borca. Brigada je zaple-nila 1 puškomitraljez, 6 pušaka, 1 pištolj i 1.300 metaka.77

Osma i 16. kraj iška brigada i Drvarsko-petrovački od-red nisu imali uspeha u napadu.

Nijedna jedinica 5. korpusa u ovoj široko zamišljenoj i izvedenoj akciji nije izvršila zadatak, a ukupno je izba-čeno iz stroja 170 boraca, što je očigledno mnogo.

Zbrinjavanje ranjenika, preduzimanje odgovarajućih mera i evakuacija vršeni su sa uspehom. Hirurška ekipa 39. divizije nije bila uz 16. kraj išku brigadu, kako je nare-dio Štab 5. korpusa, već uz 13. brigadu. Iz izveštaj a refe-renta saniteta o radu hirurške ekipe 39. divizije vidi se sledeće:

»Kroz previjalište Hirurške ekipe prošla 34 ranjenika, od toga dvojica umrla u ekipi. Otpremljeno je do 11 h pr i je podne 18 u bolnicu, 2 u brigadnu ambulantu. Od 18 gore navedenih upu-ćeno je 3 u bolnicu broj l.«78

76 Isto. 77 Isto. U izveštaju 4. kraj iške divizije od 9. 9. 1944. godine

stoji da je nepri ja te l j imao 37 mrtvih i 65 ranjenih. Arhiv VII, k. 769, br. reg. 9—1/1.

78 Izveštaj referenta saniteta 39. divizije od 2. 8. 1944. go-dine, Arhiv VII, k. 465, br. reg. 15—1/3

204

Zbrinjavanje ovako velikog broja ranjenika 13. kra-jiške brigade moguće je bilo izvršiti jedino zahvaljujući angažovanju omladine iz sela Bravskog Vaganca, Kapij uva, Smoljane, Janj i la i Bra vskog. Omladina je ispoljila veliku l jubav oko zbrinjavanja ranjenika, sama ih je prenosila i donosila im »hranu s velikom radošću i voljom.«79 Slično je činila i 6. krajiška brigada sa svojim ranjenicima.

Zbog neuspeha u napadu na Petrovac odustalo se od pokreta 13. krajiške brigade prema Oštrelju i Drvaru, kako je bilo ranije planirano. U toku 2. avgusta njeni bataljoni ostali su u selima 7 km istočnije od Petrovca. Trećeg avgusta Brigada je izvršila pokret za Ribnik pravcem Bravski Vaganac — Bravsko — Crkveno — Ribnik. U Ribnik je stigla istog dana naveče i zadržala se u Ribniku u toku 4. avgusta. Ovde je proslavljena trogodišnjica ustanka i izvršena smotra Brigade. Naveče 4. avgusta ba-taljoni su se prikupili i rukovodioci su govorili borcima o Drugom zasedanju AVNOJ-a, sporazumu Tito—Subašić. Upućen je i pozdravni telegram AVNOJ-u i ZAVNOBIH-u. Zatim je nastalo pravo narodno veselje. Posle izvesne po-tištenosti i neraspoloženja izazvanog žrtvama u napadu na Petrovac ponovo je zavladalo raspoloženje.

Petog avgusta 13. brigada je napustila Ribnik. Prvi i 2. bataljon krenuli su za Baraće i Gerzovo, a 3. bataljon za Dolove, prema Manjači.

*

Štab 4. krajiške divizije u svom izveštaju od 9. 9. 1944. godine uzroke neuspeha svoje 6. brigade u napadu na Petrovac ocenjuje ovako: veliki broj ranjenika pa su se morali odvajati borci za njihovo nošenje, nedovoljno bombi u jedinicama Brigade, slaba arti l jerijska vatra art i l jeri je koja je trebalo da podržava Brigadu, povlačenje 13. kra-jiške brigade pola sata rani je nego je izdato naređenje za povlačenje.80

79 Izveštaj Štaba 13. kra j iške brigade od 8. 8. 1944. godine. Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 33—4.

80 Izveštaj Štaba 4. kraj iške divizije od 9. 9. 1944. godine. Ar -hiv VII, k. 769, br. reg. 9—1/1.

205

Štab 6. krajiške brigade u svom izveštaju od 3. 8. 1944. godine neuspeh obrazlaže sledećim: nije se postiglo pot-puno iznenađenje, teška oruđa nisu došla do izražaja, evakuacija velikog broja ranjenika pomoću boraca, pa smanjeno brojno stanje jedinica, neprijatel j ih otkrio pre napada, otvorio vatru, omeo ih u brzom udaru i prihvatio borbu. Ovaj štab na kra ju izveštaja dodaje:

»Primedbe naših štabova bataljona, da su snage XIII Brigade davale slab pritisak i da su na sebe vrlo malo navlačile nepri-jatel jsku vatru.«81

Štab 39. divizije u svom izveštaju ne navodi uzroke neuspeha, a Štab 13. kraj iške brigade o tom kaže: dobro organizovana odbrana, automatska oružja postavljena na periferiji zapreka, izvršeno reperisanje terena, art i l jeri ja gađala kartečom, nepri jatel j napad dočekao potpuno spreman u rovovima i bunkerima, pojavom naših jedinica nepri jatel j na n j ih otvorio dobro planiranu vatru, slab rad naše art i l jeri je i manj i propust naših jedinica.82

Tako se ocenjuju uzroci neuspeha u napadu od strane štabova čije su jedinice uzele učešća u napadu. Očigled-na je težnja u nekim izveštaj ima da se neuspeh, u izvesnoj meri, prikaže i kao posledica slabog rada drugih jedinica u napadu. Međutim, ni u jednom izveštaju se ne pominju osnovni uzroci neuspeha. Uostalom, to se i ne može očeki-vati u ocenama štabova brigada.

U pogledu zadataka od strane 13. krajiške brigade ne može se nešto određenije reći, s obzirom na to da ona ni-je poznavala teren i nije joj bila pružena mogućnost da ga upozna. Zbog toga je bila primorana da napada »nasum-ce«, bez podrške art i l jeri je i bacača i bez jedne unapred određene orijentacije u pogledu manevra unutar nepri ja-teljske odbrane, kad se izvrši prodor spoljne odbramben^ linije. Da je toga bilo, n jen 3. bataljon, koji se bio duboko uklinio u nepri jatel jsku odbranu, ne bi bio odbačen kon-tranapadom neprijatelja.

81 Izveštaj Štaba 6. kraj iške brigade od 3. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k. 769, br. reg. 13—1/2.

82 Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 4. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 19/2.

Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 8. 8. 1944. godine, Ar-hiv VII, k. 1281, br. reg. 33^4.

206

Oko Mrkonjića i Jajca

Posle napada na Petrovac i proslave trogodišnjice ustanka u Ribniku 13. brigada je napustila Ribnik. Petog avgusta n jen 1. i 2. bataljon stigli su u selo Baraće, a 3. bataljon u selo Dolove i tu se smestio. Dve čete 4. bata-ljona 5. avgusta bile su u selu Trnovu, na područiu Mrko-njića, a druge dve — u Okruglici i selu Dolovima, kod Sitnice. Zadatak jedinica 13. brigade bio je: čišćenje sela od četnika i ustaške milicije i dejstvo na komunikaciji Mrkonjić — Jajce — Donji Vakuf. Tako su delovi 1. i 4. bataljona u toku 6. i 7. avgusta pretraživali prostor Ši-bova, jugozapadno od Mrkonjića, ali nisu naišli na čet-nike. Dve čete 4. bataljona 8. avgusta pretraživale su Ma-njaču, ubile 1 četnika i zaplenile 1 pušku i 100 metaka.

Devetog avgusta 1. i 2. bataljon krenuli su prema ce-sti Mrkonjić — Jajce. Prvi bataljon zanoćio je u selu Ho-ćune, a 2. se smestio u Mrkonjiću. U pokretu su od nagaz-ne mine ranjena 3 borca 2. bataljona. Naveče 9. avgusta 3. bataljon iz Dolova stigao je u selo Rogolje, zapadno od Mrkonjića, a jedna četa 4. bataljona — u Podrašnicu. U toku 10. avgusta 2. bataljon zadržao se na položajima oko Mrkonjića, a 1. bataljon je iz Hoćuna, preko Magaijdola i Mila, krenuo prema Ja jcu i istog dana poseo položaje iz-nad grada. Treći bataljon pomerio se iz Rogolja u selo Ma-galjdo, a 4. bataljon je ostao na ranij im položajima. Jedna četnička četa izvršila je napad na položaje 2. bataljona kod Mrkonjića, ali je napad odbijen. Drugi bataljon je tada ranio 1 četnika, a 1 zarobio. Zaplenio je 1 pušku i 800 me-taka.

Jedanaestog avgusta 1. bataljon izvršio je demonstra-tivan napad na Jajce, a delovi 4. bataljona vodili su bor-bu sa četnicima koji su se iz Man jače prebacivali u Li-sinu. Četrnaestog avgusta naveče 1. bataljon je postavio nagazne mine na cestu Ja jce — Jezero i srušio potporni zid u dužini od 60 m. Ovog dana 2. bataljon napustio je Mrkonjić i krenuo za selo Gerzovo, a delovi 3. bataljona vr-šili su pretres sela Barevo. U Barevu su zarobili 1 ustaš-kog milicionera, zaplenili 3 puške, 240 metaka i 3 bombe. Udarna grupa 4. bataljona upućena je u Manjaču sa istim ciljem.

207

Desetog avgusta 1944. godine u Brigadi su izvršene neke kadrovske promene. Za komandanta 1. bataljona po-stavljen je poručnik Mirko Sarač, dotadašnji zamenik ko-mandanta 3. bataljona. Za zamenika komandanta 1. bata-ljona postavljen je poručnik Mijo Posavec, dotadašnji vod-nik topovskog odeljenja 13. brigade. Na dužnost zamenika komandanta 3. bataljona postavljen je kapetan Jovo Vi-dović, dotadašnji operativni oficir 15. kraj iške brigade.88

Na prostoru južnije od Mrkonjića nalazio se Mrkonjić-ki odred. To je prostor na kom je bio jak uticaj četnika i sa kog su bili četnici 3. četničke brigade (Mitra Trivunči-ća). Postojanje partizanskog odreda na tom prostoru pred-stavljalo je znatnu opasnost za četnike i oni su nastojali da ga unište ili pasiviziraju. Borci Odreda bili su sa istog terena i kad se, u leto 1944. godine, pristupilo intenzivni-joj mobilizaciji l judstva sposobnog za vojnu službu i Od-red je mobilisao neke ljude. Pod njihovim uticajem, vero-vatno, došlo je do izvesne pasivnosti Odreda. On nije bio aktivan u borbi protiv četnika pa ga je trebalo aktivirati. Pošto je, reorganizacijom 5. korpusa u proleće 1944. go-dine, potpao pod komandu 39. divizije, to je Štab Divi-zije preduzeo mere u tom smislu. Osnovno je bilo pitanje kadra, te su u tom pogledu i preduzete mere. Tako je ko-mandant 1. bataljona 13. kraj iške brigade Antonije Ivić postavljen za komandanta Mrkonjićkog odreda, a dotadanji komandant Rade Marković povučen je iz Odreda. Ovo je učinjeno početkom jula 1944. godine, mada tada nije iz-vršeno i formalno postavljanje i dat predlog Stabu 5. kor-pusa.

Predlog za te promene dat je korpusu 25. jula iste godine. U predlogu se to obrazlaže ovako:

»Pošto štab Mrkonjićkog odreda ne odgovara i ne može da ispuni zadatke, koji se pred njega postavljaju, miš l jenja smo da je potrebno da se komandant, a po mogućnosti i komesar povuku sa dosadašnje dužnosti. Naš je predlog da se privremeno postavi za komandanta Mrkonjićko-pljevgkog odreda drug Antonije Ivić, kapetan, sadašnji komandant I batal jona XIII brigade. Drug ka-petan Ivić zadržao bi se na dužnosti komandanta odreda do tog vremena dok bi odred osposobio i udarnički podigao, da može sam kontrolisati svoj sektor. Njegovo postavl janje za komandanta od-

83 Naredba Štaba 39. divizije od 10. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, br. reg. 16—1/1.

208

reda, potrebno je i radi samog uzdizanja odreda u vojničkom po-gledu, tako da bi se odred u najskori je vreme pretvorio u jednu udarnu pokretnu jedinicu.«84

Cim je postavljen na dužnost komandanta Odreda, Ivić je preduzeo niz mera u pogledu učvršćenja discipline, vojničkog rada, budnosti i borbe protiv četnika. Njegov rad i dolazak u Odred brzo se osetio, naročito u pogledu borbe protiv četnika. Jedinice 13. krajiške brigade, nala-zeći se na istom terenu, pomogle su uzdizanje i aktivi-ran je Odreda. Četnici su u Odredu gledali opasnost za se-be, posebno kad je poèèo ispoljavati veću aktivnost u borbi protiv nj ih i njihovih jataka i u vršenju mobilizacije. Zbog toga je vojničko razbijanje odreda postalo njihov osnovni cilj, pa su se pripremali za takav poduhvat.

Kad su 1. i 2. bataljon 13. krajiške brigade 9. avgusta napustili Baraće i krenuli ka cesti Mrkonjić — Jajce, Mr-konjički odred je ostao sam na prostoru Gerzova, gde je vršio mobilizaciju. Četnici su to doznali pa su u Manjači prikupili sve raspoložive snage i krenuli prema Mrkonjiću. Jedanaestog avgusta oni su se iz Man jače prebacili u Li-sinu, jugozapadnije od Mrkonjića. Sa nj ima je tada na komunikaciji Čađavica — Mrkonjić vodio borbu 4. bata-ljon 13. krajiške brigade.85 Prebacivši se u Lisinu, četnici su se prikupili u Međugorju i krenuli prema Gerzovu. Od-red nije otkrio njihovo prikupljanje, niti je mogao pretpo-staviti da bi se tu mogle naći jače četničke snage, pošto je tamo bila 13. krajiška brigada. Ali, četnici su vešto isko-ristili n jen odlazak sa toga prostora, prikupili se, preba-cili u Lisinu i već 12. avgusta napali Mrkonjićki odred u Gerzovu. Napad je bio iznenadan i izveden sa rasporedom u vidu potkovice, tako da je ostala slobodna samo južna strana sela Gerzovo.

Odred je pružio otpor, ali je nadmoć četnika bila ve-lika pa Odredu nije bilo preostalo ništa drugo nego da se izvuče prema Potkraj u i Baraćima. Uverivši se u to da se neće moći sa odredom održati u Gerzovu, Ivić je naredio povlačenje. Lično je štitio izvlačenje Odreda. I kad se Od-

84 Dopis Štaba 39. divizije od 25. 7. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 5—6.



red izvukao i odstupio prema zaseoku Spirici, Ivić je uz-jahao konja i u t rku krenuo za Odredom. Međutim, ni je ga stigao. Pao je sa konja pogođen četničkim hicem. Tada je poginuo i Ljubo Kljaj ić i još jedan borac, dok su dva borca ranjena.8 6 Zbog toga je 2. bataljon 13. kraj iške bri-gade napustio Mrkonjić i krenuo za Gerzovo u pomoć Mr-konjićkom odredu.87

Stab 13. krajiške brigade izdao je 14. avgusta nare-đenje bataljonima za zatvaranje pravaca koji iz Ja jca vo-de ka slobodnoj teritoriji i za čišćenje prostora Mrkonjića od četnika. Prvi bataljon imao je zadatak da se smesti u Magaljdo, predstraže da drži na liniji Borci — Straža (k. 877) i da ruši cestu i postavlja mine sve na 4 km od Jajca. Drugi bataljon smestio se u selu Gerzovu sa zadatkom pro-ganjanja četnika i pružanja pomoći Mrkonjićkom odredu. Treći bataljon razmestio se na prostoru Magaljdo — Du-brave, sa predstražama na brdu iznad sela Bareva i zadat-kom rušenja ceste i tunela kod Crne Rijeke. Četvrti ba-taljon bio je sa dve čete u Dolovima i imao zadatak da ru -ši cestu između Sitnice i Čađavice. Brigadna izviđačka četa zadržana je na Čusini i imala zadatak da izviđa Ja jce i prikuplja podatke o nepri jatel ju.

Jedinicama je naređeno da sa dotadašnjim načinom vršenja mobilizacije prekinu i da se mobilizacija vrši pre-ko narodnooslobodilačkih odbora.

Trinaestog avgusta iz Travnika u Ja jce je stigla je-dna neprijateljska četa sa 11 kamiona, pa je 14. 8. 1944. godine u Ja jcu bilo: 400 Nemaca, 30 žandarma i 40 čet-nika. Od naoružanja je bilo: 3 protivtenkovska topa, 7 ba-cača i na tvrđavi 2 protivavionska mitraljeza.88 Neprija-telj je tada utvrđivao grad i oko njega postavljao nagazne mine.

Petnaestog avgusta održana je brigadna skojevska konferencija sa dnevnim redom: politička situacija, orga-nizaciona pi tanja i zadaci. Referat o političkoj situaciji podneo je Rade Smiljanić, rukovodilac skojevske organi-

86 Izveš ta j 13. k ra j i ške br igade od 15. 8. 1944. godine, Arh iv VII, k. 1281, br. reg. 36—4.

87 Isto. 88 Isto.

210

zacije u 4. bataljonu. U referatu se govorilo o svim va-žnijim političkim i vojnim događajima, kao bici kod Sta-ljingrada, Moskovskoj i Teheranskoj konferenciji, sedmoj neprijatel jskoj ofanzivi, Drugom zasedanju AVNOJ-a, drugom frontu, Sporazumu Tito — Subašić i Drugom za-sedanju ZAVNOBIH-a. Ta pitanja su bila veoma aktuelna i pobuđivala su pažnju svih članova organizacije.89

U pogledu organizacionih pitanja konstatovano je da su postignuti dobri uspesi i da je ušlo u Par t i ju 75 skoje-vaca. Naglašeni su i nedostaci: pojava dezerterstva sko-jevaca iz 2. bataljona, šabloniziranje rada, nereagiranje odmah na greške, nedoslednost u obučavanju nepismenih, slabost u propagandnom radu i radu u jedinicama koje nisu u sastavu bataljona.

Na osnovu tih konstatacija i zaključaka o opštem sta-n ju organizacije postavljeni su zadaci skojevskoj organi-zaciji pa se osetio pojačan rad i veće zalaganje članova organizacije.

Po povratku u Gerzovo 2. bataljon 13. brigade sa Mr-konjićkim odredom je pristupio gonjenju četnika. Oni se nisu zadržali oko Gerzova i Dragnića, već su, iznenadnim pokretom, 16. avgusta stigli u selo Semenovac, u Kupreško polje. Međutim, četnici su pobegli u Vitorog, pa, bez obzira na napore i iznenadne pokrete, uspeha nije bilo. Drugi bataljon je ostao duže na tom prostoru i pohvatao je neke četničke saradnike u Gerzovu i Baraćima, ali vid-ni j eg uspeha nije bilo.

Za ovo vreme 4. bataljon 13. brigade, u sadejstvu sa Zmijanjskim odredom, vodio je borbu sa četnicima u selu Dobrinji, ali znatnijeg uspeha nije bilo.

Udarna grupa 2. bataljona 21. avgusta postavljala je zasede četnicima u selu Podgorji, a 24. avgusta udarna grupa 1. bataljona jačine 65 boraca upućena je u zasedu na komunikaciju Ja jce — Donji Vakuf. Na zasedu ove gru-pe 25. avgusta naišlo je 5 neprijateljskih kamiona sa voj-skom i 2 oklopna kola. Grupa je na nj ih otvorila iznenadnu vatru kod sela Bravnice, 6 km jugozapadno od Jajca. Ne-pri ja te l j je tada pretrpeo gubitke od 25 mrtvih i oko 20 ranjenih vojnika, dok je grupa imala 2 mrtva i ranjena

89 Rajko Radetić: Radna beležnica iz rata.

borca.90 Grupa je zaplenila: 1 puškomitraljez »šarac«, 3 pu-ške, 1 revolver, 15 bombi, 1.900 metaka, 7 fišeklija, 2 opa-sača, 3 šinjela, 3 para odela, 2 para cipela, 3 šatorska kri-la i 10 čuturica, a uništila 3 kamiona.

Posle ovog i drugi delovi 1. bataljona postavljali su zasede na komunikaciji Ja jce — Donji Vakuf, pa je ona postala nesigurna za neprijatelja. U Ja jcu je bila neprija-teljska jedinica u kojoj se nalazio vojnik — folksdojčer — koga je 13. krajiška brigada zarobila i posle »prevaspita-vanja« pustila. Neprijatelj je znao da se jedinice 13. kra-jiške brigade nalaze oko Ja jca pa je iskoristio »vezu« tog svog vojnika sa Brigadom i poslao »poklon« komandantu Brigade. Radilo se o jednom paketu, koji je neki civil do-neo i predao komandantu 3. čete 3. bataljona Nikoli Sa-mardžiji, naglasivši da nemački vojnik kog je Brigada pu-stila šalje revolverske metke za komandanta Brigade. Ko-mandir čete je primio paket, ali ga ni je poslao u Stab Bri-gade. Hteo je da vidi šta je u njemu, pa ga je počeo otva-rati. Tako je došlo do eksplozije i ranjavanja komandira čete. To je bila paklena mašina.

Tridesetog avgusta 13. krajiška brigada dobila je na-ređenje od Štaba 39. divizije u vezi sa bombar do van j em komunikacija i neprijateljskih uporišta od strane savez-ničke avijacije.91

Planiranje bombardovanja izvršeno je tako, da je od 1. do 7. septembra 1944. godine trebalo bombardovati ci-ljeve na prostoru Bosanske krajine. U vezi s tim, Divizija je 13. brigadi naredila:

»a) Štab XIII KNOU brigade sa svojim snagama razviće o-fanzivne akcije na komunikacijama Banja Luka — Ja jce — Mrko-njić i J a j ce — Donji Vakuf, s tim što će na komunikacij i Ja jce — Donji Vakuf sa manj im svojim delovima i na najpovoljni j im tačkama postavljati zasede radi sprečavanja nepri jatel jskog sao-braćaja i tučenja nepri jatel ja u slučaju njegovog povlačenja. Sve pomenute komunikacije minirati , a na podesnim mestima preko-pati i onesposobiti za motorizaciju. Nakon bombardovanja grada, a u najpovol jni jem momentu upasti i zaposesti i sam grad Jajce.«92

90 Operacijski dnevnik 13. kra j i ške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.

Izveštaj Štaba 13. kraj iške brigade od 25. 8. 1944. godine o uspjehu grupe 1. bataljona, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 38—4.

91 Naređenje Štaba 39. divizije od 30. 8. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, br. reg. 33—1.

92 Isto.

212

Kako se vidi, pripremala se zamašna akcija iz vazduha i to je trebalo maksimalno iskoristiti dejstvom na zemlji. Jedinice 13. brigade rušile su komunikacije radi onemogu-ćavanja neprijateljskih pokreta i povlačenja.

Uporedo sa pr ipremanjem i preduzimanjem jačih uda-raca po neprijateljskim saobraćajnicama i uporištima, Vr-hovni komandant NOV i POJ uputio je i poslednji poziv »svim zavedenim slugama okupatora.« U ovom pozivu re-čeno je da će svi oni koji se posle 15. septembra 1944. go-dine zateknu u domobranima, četnicima i drugim forma-cijama biti »izvedeni pred ratni sud i suđeni kao izdajnici naroda i kažnjeni najstrožom kaznom.« »Pozivam posled-n j i put« — stoji u pozivu — »sve zavedene koji služe oku-patora i slušaju izdajnike, da se trgnu i da bar u posled-n jem momentu donekle isprave svoj zločin prema na-rodu.«93

Trideset prvog avgusta 1944. godine održan je sasta-nak Štaba 13. krajiške brigade sa Štabom 39. divizije. Na ovom sastanku data je ocena vojnopolitičke situacije i sta-n j a u Brigadi, pa su postavljeni zadaci. Kao prvo posta-vilo se podizanje borbene spremnosti Brigade i u vezi s tim jačanje službe veze, intenzivnije izvođenje borbene obuke, manevarske sposobnosti jedinica, obučavanje bom-baša i pravilnije korištenje teškog oružja.

Istog dana održan je i sastanak sa štabovima bata-ljona. I na ovom sastanku raspravljala su se ista pi tanja s tim što je ukratko izneto stanje po bataljonima. Tako je konstatovano da u 1. batal jonu nedostaju dva komandira četa, da je slaba disciplina i ophođenje, da treba pobolj-šati obaveštajnu službu, više raditi na opismenjavanju ne-pismenih i obaveštavanju o političkoj situaciji, kao i to da je nizak ideološki nivo političkih rukovodilaca.

Kod 3. bataljona ustanovljeno je da ima malo starih boraca — svega 30%, da je komandiru 2. čete potreban vojni kurs, da zamenik komandira 3. čete ne odgovara du-žnosti, da su pokretljivost i obaveštajna služba bataljona dobre, sanitet nepopunjen, nedovoljan broj bombaša, da

93 Poslednji poziv Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 30. 8. 1944. godine svim zavedenim slugama okupatora, Arhiv VII. Mikroteka, film 9, snimak 356.

213

je slabo prorađen Sporazum Tito — Šubašić i da je slab pevački hor.

Kod 4. bataljona naglašeno je da treba vojne rukovo-dioce uzdići teoretski, da bataljon nije vršio mobilizaciju, da je pokretan i da su mu sanitet i intendantura dobri. Na ovom sastanku rukovodioci bataljona postavljali su niz pi-tanja od šireg političkog značaja.94

U cilju poboljšanja službe veze i posebne konspira-tivnosti u opštenju između štabova naređeno je da se u jedinicama, od brigade naviše, formiraju šifrantska ode-l jenja 95 U personalnom pogledu preduzete su mere u smi-slu urednosti praćenja kadra. Ustrojen je karton perso-nalnih podataka i održani sastanci sa personalnim povere-nicima u jedinicama Brigade, na kojima su data uput-stva o popunjavanju kartona. Tada je ukazano na njihovu važnost i rečeno da će se oni dostaviti Povereništvu za narodnu odbranu, gde će se čuvati kao radni dokumenti t ra jne vrednosti. Kartone je potpisivao personalni pove-renik u jedinici, s tim što je bio izuzet karton komandira i komesara jedinice, a u Brigadi članova Štaba.9"

Četvrtog septembra snage 1. bataljona 13. brigade pre-bacile su se na prostor Cusina — Drenov Dol kako bi što jače mogle ugrožavati komunikaciju dolinom Vrbasa, a i garnizon Jajce. Četvrti bataljon prebacio se u selo Piska-vicu, dok su 2. i 3. bataljon ostali na istom prostoru. Me-đutim, jedinice Brigade nisu dugo ostale u ovakvom ras-poredu. Već sutradan 1. bataljon prebacio se na levu stra-nu reke Plive, selo Mile, a 3. bataljon — u Mrkonjić. Tre-ći bataljon je 7. septembra već bio u selu Vilusima, gde je progonio četnike.

Sedmog septembra dve čete 4. bataljona kod zaseoka Kneževići vodile su borbu sa Nemcima. One su ubile 6 i ranile više neprijateljskih vojnika. Zaplenile su 2 »šarca«, 5 pušaka, 1 revolver i nešto druge opreme.97

94 Radetić Rajko: Radna beležnica iz rata. 95 Dopis Štaba 39. divizije, bez datuma, Arhiv VII, k. 1266, br.

reg. 36—3. 96 Dopis Štaba 5. korpusa od 8. 9. 1944. godine, Arhiv VII,

k. 1266, br. reg. 5—13. 97 Operacijski dnevnik 13. kra j iške brigade, Arhiv VII, k.1281,

br. reg. 7—1.

214

Osmog septembra 3. bataljon se prikupio u selu Sljiv-no, a 4. bataljon se odmarao u Piskavici da bi se naredne noći prebacio u Kozaru. Sutradan 3. bataljon je bio an-gažovan u čišćenju prostora Manjače od četnika, a 4. ba-taljon je ubio 7 Nemaca i zaplenio 1 pušku.

U ovo vreme izvršene su još neke kadrovske prome-ne u 13. krajiškoj brigadi. Tada je za šefa Obaveštajnog centra Brigade postavljen Sava Dakić, dotadašnji zamenik komandanta 1. bataljona iste brigade, a za njegovog po-moćnika Stevo Ostojić, dotadašnji komandir brigade iz-viđačke čete. Za političkog komesara 2. bataljona postav-l jen je Vlado Banjac, dotadašnji komesar čete u 4. bata-l jonu 13. brigade.98

Devetog septembra nepri jatel j je napustio Ja jce i sna-ge 1. bataljona 13. brigade ušle su u grad. Desetog sep-tembra 1. bataljon je krenuo za nepri jatel jem dolinom Vrbasa i ušao u Donji Vakuf bez borbe. Sutradan se vra-tio ponovo u Jajce, dok se 2. bataljon prebacio u selo Pod-brdo, zapadno od Mrkonjića. Treći bataljon ovog dana vo-dio je borbu sa četnicima u selu Trnovu. Ubio je 4 četnika i zaplenio 2 puške, 7 okvira za puškomitraljez, 250 metaka i 5 ranaca.

Trinaestog septembra 1. bataljon prebacio se u selo Gerzovo, 2. je bio u pokretu ka Banjaluci i zanoćio je u Krupi na Vrbasu, 3. se prebacio u Han-Kola, a 4. bataljon se odmarao u Pervanu i vršio izviđanje prema Banjaluci.

Četrnaestog i 15. septembra 1. bataljon u Dragnić Po-dovima i Podgorji vodio je borbu sa četnicima. Ubio je 8 četnika, 8 ranio i 1 zarobio, dok je sam imao 1 ranjenog borca. Zaplenio je 2 puške, 120 metaka, 1 kazan, 1 tovar-nog konja i 100 kg krompira. Drugi bataljon je, pri pokre-tu iz Krupe za Rekavice vodio borbu sa četnicima. Ubio je 4, više ranio i sam imao 2 ranjena borca. Istog dana 3. bataljon je vodio borbu sa četnicima. Dva četnika je ubio i 2 zarobio.

Prvi bataljon je 16. septembra pretraživao Jasenove Potoke i Donju Pecku, a ostali bataljoni 13. brigade iz-vršili su demonstrativan napad na Banjaluku i vodili bor-bu sa 2. četničkom brigadom, kojom prilikom su imali

98 Naredba Štaba 39. divizije od 8. 9. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, br. reg. 26—II.

215

1 mrtvog i 1 ranjenog borca, dok su zaplenili 52 granate za bacač i 1.350 metaka. Četnički gubici nisu ustanovljeni.

Na prostoru oko Jajca, Mrkonjića i Manjače jedinice 13. krajiške brigade ubile su 57 neprijateljskih vojnika, ranile 22, a zarobile 4. Zaplenile su 3 puškomitraljeza, 18 pušaka, 2 revolvera, oko 5.000 metaka, 52 granate za bacač, 18 bombi i još nešto vojne opreme. Uništile su i 3 kamiona. Njihovi gubici bili su: 3 mrtva i 10 ranjenih.

I ovo vreme karakterisalo se čestim, dužim pokretima koji su zamarali jedinice, ali koje je situacija nametala, pa su se morali vršiti. Ovaj period karakterističan je i po tome, što je dejstvo jedinica Brigade bilo usklađeno sa dejstvom savezničkih snaga iz vazduha, mada se i za to vreme dosta računa vodilo o borbi protiv četnika. Zapaže-na je takođe težnja da se jedinice uzdignu u smislu savre-menijeg održavanja veze i praćenja kadra. Cilj svih tih mera bio je — stvaranje savremenih jedinica, koje će biti spremne da odgovore zadacima i situacijama koje su na-metale potrebu sve krupnij ih i zamašnijih borbenih dej-stava.

Drugi napad na Banjaluku

Polovinom 1944. godine snage 5. korpusa nalazile su se uglavnom na prostoru Bosanske kraj ine i do druge po-lovine septembra bile su oslobodile: Prijedor, Sanski Most, Ključ, Bosanski Petrovac, Drvar, Bosansko Grahovo, Gla-moč, Mrkonjić i druga mesta. Oslobođena teritorija bila je dovoljno prostrana i mogla je da posluži kao solidna operacijska osnovica za dejstva u svrhu oslobađanja i os-talih mesta u dolini reke Une i Vrbasa. Neoslobođena me-sta u severnom delu Bosanske krajine, među koja je spa-dala i Banjaluka, mogla su da posluže kao neka vrsta boč-nih objekata za obezbeđenje pravaca nemačkog povlače-nja. Sem toga, Nemci su mogli da iskoriste komunikaciju Sarajevo — Travnik — Jajce — Banjaluka — Bosanski Novi za izvlačenje svojih snaga na zapad.

U očekivanju savezničkog iskrcavanja na J a d r a n u " 99 Direktiva br. 48 (Arhiv VII, k. 700), izjava pukovnika Jo-

zefa Selmajera (Arhiv VII, k. 70, reg. br. 1/2) i telegram nemačkog poslanika u Zagrebu Kašea od 17. 9. 1944. godine, upućen ministru spoljnih poslova Rajha (Arhiv VII, London—N13—H 306666).

216

Nemci su u širem prostoru Banjaluke nagomilali velike količine avionskih bombi i goriva za avione. Pored toga, držeći u svojim rukama Banjaluku, oni su mogli da iz n je vrše ispade u svim pravcima u Bosanskoj kraj ini i central-noj Bosni. U slučaju iskrcavanja na Jadranu i potrebe po-novnog osvajanja oslobođenih mesta u Bosanskoj krajini, Banjaluka im je služila kao neka vrsta odskočne daske i vrlo važne materi jalne baze.100 Pa i pored svega toga, na-lazeći se u teškoj situaciji, Nemci nisu mogli da odvoje jače snage za odbranu Banjaluke. Nemački poslanik u Za-grebu je u vezi sa ovim intervenisao depešom:

» . . . Banja Luka je određena za glavni grad Hrvatske i kao takva do sada uvek smatrana . . . Stoga molim da se preko Vrhovne komande oružanih snaga zahteva da se Banja Luka drži. U svakom slučaju molim da se konačna odluka odloži do posete Poglavnika i da se Vrhovni koman-dant Jugoistoka u tom pogledu obavesti.«101

Opstanak ustaša i četnika u Bosanskoj kraj ini dobrim delom u centralnoj Bosni bio je vezan za sudbinu Banja-luke, a za Nemce to nije bilo bez značaja.102 Važnost Ba-njaluke za četnike potvrđuje i izveštaj komandanta Mota-jičke četničke brigade, upućen komandantu 310. četnič-kog korpusa, u kom, pored ostalog, s t o j i . . . »jer ako pane Banja Luka komunistima u ruke, ja Vas pitam kuda ćemo onda, onda mora da skačemo đe je na jdubl ja voda, jer neće biti mesta na drugome mestu, nećemo moći da osta-nemo«.103

Avgusta 1944. godine četnici su se sve više grupisali oko Banjaluke. Na sastanku u Rebrovcu 26—29. avgusta četnički komandant Lazo Tešanović je rekao:

100 Izjava komandanta vazduhoplovstva NDH, generala Kre -na, Arhiv VII, k. 100.

101 Depeša nemačkog poslanika u Zagrebu Kašea od 14. 9. 1944. godine upućena Ministarstvu spoljnih poslova Rajha u vezi sa odlukom generala Angelisa da se Banjaluka brani Pavelićevim snagama. Arhiv VII, London—N13—H 306661.

102 Operacijski izveštaj 5. korpusa str. pov br. 2180 od 8. 11. 1944. za septembar, Arhiv VII, k. 458, reg. br. 13/2.

Arhiv VII, BH, V, dok. br. 12246.

217

»Mi držimo okolinu Ban je Luke, pa ćemo u n j u unići, a ako budu komunisti napadali mi ćemo se braniti. Mi nećemo napadati Ključ, Jajce, Petrovac, Prijedor, to je njihov s e k t o r . . . U Banju Luku nećemo ući oružjem nego ćemo na Ban ju Luku izvršiti pohod . . . «

. . . 27 VIII 1944 godine viši zapovjednici dobili su radiogram-sko naređenje od Ministarstva oružanih snaga, da ne dozvole razo-ružanje domobrans tva . . .1M

Prema tome, očito je da je između četnika i nekih Pavelićevih oficira postojala veza i sporazum o ulasku čet-nika u Banjaluku i o preuzimanju vlasti. Oslobođenjem Banjaluke 5. korpusu bi se pružila mogućnost da organi-zuje vlast na području koje je, u privrednom i mobiliza-cijskom pregledu, predstavljalo vrlo važan faktor, a us-taše i četnici bi se u zapadnoj Bosni lišili najjačeg os-lonca.105

Imajući sve ovo u vidu, Štab 5. korpusa je 16. septem-bra 1944. godine depešom izvestio Vrhovni štab:

»Banju Luku i Gradišku sa svim utvrđenj ima napadamo 18 septembra u 22 časa.

Potrebno je bombardovati kao najvažni je most na Savi u Gra-diškoj i samu G r a d i š k u . . ,«106

Plan i organizacija odbrane. Odbranu Banjaluke ne-pri jatel j je organizovao sa dve odbrambene linije: spolj-nom i unutrašnjom. Prednj i k ra j spoljne odbrane prote-zao se linijom: železnički most na reci Vrbasu — južna ivica parne pilane — Postranac p. — trošarinska sta-nica — Nova ulica107 — vila grofice Maistri — rudnik »Lauš« — Pobrđe — Hiseta severno od Karabaševe ulice — le-va obala reke Vrbasa do železničkog mosta severozapadno od ušća reke Vrbanje u Vrbas. Prednj i k ra j unutrašnje odbrane protezao se linijom: reka Vrbas (u visini logora Kulina bana) — logor Kulina bana — Vojna bolnica —

KM I Z V E Š T A J saradnika NOV iz domobranske komande u Ba-njaluci od 4. 9. 1944. godine, Arhiv VII, k. 460 — V, reg. br. 39/14.

105 Operacijski izveštaj Štaba 5. korpusa str. pov. br. 2180 od 8. 11. 1944. godine za septembar, Arhiv VII, k. 458, reg. br. 13/2.

106 Depeša Štaba 5. korpusa od 13. 9. 1944. godine upućena Vrhovnom štabu, Arhiv VII, k. 28, reg. br. 5/7.

107 Nova ulica nalazi se u radničkom naselju. Aleja kral ja Krešimira ran i je se zvala Aleja vojvode Stepe, a Pavelićeva ulica — Aleksandrova ulica.

218

železnička pruga do Aleje kral ja Krešimira — Aleja kra-lja Krešimira do potoka Crkvina — leva obala potoka Crk-vine do Pavelića ulice — Kaštel (stara tvrđava) — most na Vrbasu.

Osim toga, branilac je u sklopu unut rašnje odbram-bene linije organizovao za odbranu i grupu zgrada od tvr-dog materi jala — Citadelu. Nju su sačinjavale: zgrada Banovine, Banski dvori, Pozorište, Hipotekama banka i Komanda mesta. Ispred spoljne odbrambene linije nala-zilo se borbeno obezbeđenje u vidu posebnih otpornih ta-čaka: Trapisti, ž. st. Predgrađe, Rakovačke bare, zapadni deo sela Petričevac sa manastirom i k. 303 i Gornji Še-her.

Obe linije su bile dobro fortifikacijski utvrđene. Is-pred rovova postavljene su bile žičane prepreke, a ispred ovih minska polja. Isturene otporne tačke bile su uređene za kružnu odbranu. Zgrade od tvrdog materi jala bile su osposobljene za odbranu. Na nj ima su bile uređene puš-karnice, zazidani veći otvori i slično. Posebne oslonce u selu Trapistima i Petričevcu predstavljali su manastiri. Na spoljnoj odbrambenoj liniji posebna pažnja bila je posvećena utvrđivanju rudnika »Lauš.« Puna pažnja for-tifikacijskom uređenju odbrane Banjaluke poklonjena je zbog toga što je odlučeno da se grad odsudno brani. U zapovesti za odbranu stoji: » . . . Imaju se organizirati, za-posjesti i odsudno braniti i to: spoljni odbrambeni pojas sa istaknutim točkama, i citadela.«108

Zgrade Citadele su bile odlično povezane planom va-tre. One su predstavljale zasebnu celinu, ali je istovre-meno svaka od nj ih bila i otporna tačka, sposobna za sa-mostalnu odbranu.

Poučen iskustvom iz ranijeg napada na Banjaluku, branilac je preduzeo i niz drugih mera radi ojačanja od-

108 Zapovest 3. gorskog zdruga za odbranu Banja luke Op. br. 530/tajno od 3. septembra 1944. godine, Arhiv VII, k. 112, reg. br. 1/18.

U zapovesti za odbranu se govori pod posebnom tačkom o Citadeli i navode zgrade koje je sačinjavaju. (Citadela je i ta l i jan-ska reč i znači: mala tvrđava, koja se nalazi u većoj tvrđavi, grad-ska tvrđava koja služi kao glavno uporište za odbranu grada). U ovom konkretnom slučaju Kaštel ni je bio u sklopu Citadele. On je predstavljao zasebnu otpornu tačku.

219

brane grada. Tako je sve lakopokretne topove postavio u spoljna uporišta kako bi se u slučaju potrebe mogli lako povući, dok je teže odmah povukao u grad. Za nj ih je izgradio zaklone protiv dejstva iz vazduha. Oklopni vod

ORGANIZACIJA ODBRANE BANJALUKE

Legenda : 1) Odsek »Lauš« b ran i l e su 14. i 15. s a tn i j a 11. gorske pukovn i j e , 3. sa t -

n i j a 3. go r ske pukovn i j e , 3. us taška b o j n a i 1. b i tn ica 2. topn ičkog sk lopa ;

2) Odsek »Buđžak« b r a n i l a je 15. s a tn i j a 3. gorske pukovn i j e , 6. s a tn i j a 8. s t a j a ć e g us taškog zdruga , 15. i 16. s a tn i j a 4. u s t a ške b o j n e i 2. b i t -nica 2. topn ičkog sklopa;

3) Odsek »Vrbas« bran i la je 13. s a tn i j a 4. u s t a ške bo jne .

iz sela Trapisti prebacio se u grad i postavio uza stožer zdruga. Isto je učinio i sa 2. bojnom 11. pukovnije, koja se nalazila u selu Trapistima. Ovu bojnu branilac je po-

220

vukao u grad i zadržao kao rezervu. Branilac je, takođe, blagovremeno izradio ježeve za zaprečavanje ulica i zgra-da. Skladišta hrane iz sela Trapisti premestio je u grad i organizovao pečenje hleba u gradu (ranije je to vršio u selu Trapistima). Radio-stanicu je premestio u Citadelu i izradio potrebne zaklone za nju. Električnu centralu je dobro osigurao. Oko n je je postavio žicu visokog napona da se »na slučaj ugroženosti u isti pusti s truja, kako se ne bi moglo prići centrali.«109 Organizovao je i dobro uvež-bao sistem pal jenja i gašenja svetla.

Zgrade Citadele snabdeo je municijom i hranom za de-set dana. U nj ima je izgradio bunkere, koji su bili u stanju da odole jačim napadima iz vazduha.

Spoljnu odbrambenu liniju nepri jatel j je podelio na odseke: »Vrbas«, »Lauš« i »Budžak«.

Odsek »Vrbas« zahvatio je levu obalu reke Vrbasa u granicama spoljne odbrambene linije; odsek »Lauš« — od vile grofice Maistri preko rudnika »Lauš« do reke Vrba-sa, a odsek »Budžak« — istočno od vile grofice Maistri do reke Vrbasa.

Odsek »Lauš« organizovale su i branile: 14. i 15. četa 11. gorskog puka, 3. četa 3. gorskog puka, 3. ustaški ba-taljon i 1. bateri ja 2. arti l jerijskog diviziona (bez jednog topa). Komandant odseka bio je potpukovnik Dragutin Miletić, komandant 11. gorskog puka, a njegovo komandno mesto nalazilo se na rudniku »Lauš«.

Odsek »Budžak« organizovale su i branile: 15. četa 3. gorskog puka, 6. četa 8. stajaćeg ustaškog zdruga, 15. i 16. četa 4. ustaškog bataljona, 2. bateri ja 22. artiljerijskog diviziona (bez jednog voda). Komandant odseka bio je potpukovnik Krsto Prpić, komandant 3. gorskog puka. Njegovo komandno mesto bilo je kod radničkog naselja.

Odsek »Vrbas« organizovala je i branila 13. četa 4. ustaškog bataljona. Ovaj odsek nije bio posednut, jer tu reka Vrbas, navodno, ni je bila gazna. Naređeno je bilo da se patroliranjem, naročito noću, spreči neopaženo dolaže-nje snaga NOV na desnu obalu Vrbasa i »po svaku cenu« spreči prebacivanje na levu obalu. Stab 4. ustaškog bata-

109 Zapisnik o saslušanju pukovnika Ljubomira Rajmana pred ratnim sudom 1. zbornog područja. Arhiv VII, mikrofi lm 42/352.

221

ljona sa prištapskim delovima bio je na ovom odseku, i to u grupi kuća 500 m južnije od Logora Kulina bana. Ko-mandant ovog odseka bio je ustaški satnik Skaro, koman-dant 4. ustaškog bataljona.

Osim navedenih jedinica u Banjaluci je bilo oko 400 Nemaca, 750 žandarma i policajaca, dva art i l jeri jska di-viziona sa 22 topa i vod tenkova. Prema tome, za odbranu Banjaluke, ne računajući spoljna uporišta, bilo je anga-žovano ukupno oko 5.000 vojnika.110

Južno od Banjaluke, na prostoru Man jača — Cemer-nica, bio je četnički Krajiški korpus — oko 1.300 četnika.

Sva važnija mesta na komunikaciji Banjaluka — Bos. Gradiška, kao sela Klašnice, Laktaši, Mahovljani, Bosan-ski Aleksandrovac, Gornja, Srednja i Donja Topola, bila su posednuta od strane okupatorsko-kvislinških trupa. Se-vernije od sela Klašnice, na pomenutoj komunikaciji, bio je raspoređen 5. i 14. bataljon nemačke SS-policije, u selu Zalužanima — posadni bataljon (oko 1.000 vojnika) i 48 aviona raznih tipova, u Bos. Gradiški — delovi 11. gorskog zdruga (oko 250 ljudi), jedna četa 5. policijskog SS-bata-ljona i tri ustaške čete koje su se pred napad prebacile iz Stare Gradiške.111

U Kotor-Varoši bila je jedna četa 3. gorskog zdruga i 700 milicionera, dok su prugu Zagreb — Slavonski Brod obezbedi vali delovi Prve kozačke divizije.

Prema tome, ukupna jačina okupatorsko-kvislinških snaga na prostoru Banjaluka — Kotor-Varoš — Bos. Gra-diška iznosila je oko 10.000 ljudi.

Zamisao odbrane Banjaluke nije u zapovesti za od-branu jasno izražena. Ali, može se zaključiti da se ni je računalo na aktivnu odbranu. Branilac je mnogo polagao

110 Podaci 5. korpusa o nepri jatel jskim snagama na prosto-ri j i Banja luka — Bos. Gradiška — Kotor-Varoš, str. pov. br. 926 od 16. 9. 1944. godine, Arhiv VII, k. 460, reg. br. 38/1.

Podaci o braniocu se mogu smatrat i potpuno realnim. Štab 5. korpusa je imao dobru vezu sa domobranskim oficirima i dobio je od n j ih tačne podatke o jačini branioca i načinu organizacije odbrane, kao i sve ostalo što ga je interesovalo.

111 Zapovest Štaba 5. korpusa od 16. 9. 1944. godine za na-pad na Banjaluku, Arhiv VII, k. 458, reg. br. 1/3.

222

na intervenciju susednih garnizona. Zato je i nastojao da ih održi u svojim rukama, a posebno — da kontroliše ko-munikaciju Banjaluka — Gradiška, kako bi je mogao ko-ristiti u slučaju napada na Banjaluku, a i radi velikih ko-ličina ratnog materijala koje je nagomilao na prostoru iz-među Banjaluke i Gornje Topole.112

Moral domobranskih jedinica u Banjaluci bio je slab. Evo šta se o tome kaže u jednom ustaškom izveštaju:

» . . . Među častnicima posade Banja Luka vlada uzru jan je i velika panika. Uslijed toga je sigurnost odbrane vrlo malena, jer se svi častnici u slučaju jačega pritiska kane predati. Vlada mi-šljenje, da je postupak častnika dirigiran iz samog ministarstva oružanih anaga . . . « I dal je: » . . . Među muslimanima vlada velika panika. Opažaju se sve po dva muslimana, kako po ulici tajnovito-šapuću i govore o događajima koji imadu doći. Veliki župan Ma-glajlić t a j dan ni je opet doša u ured, nego se zadržao u Gornjem Seheru . . . «11S

Nemci i ustaše, pošto su rani je vršili zločine, izloženi neprekidno lažnoj propagandi o odnosu NOV prema nj ima ako se predadu ili budu zarobljeni, nisu ni pomišljali na predaju. Oni su bili raspoloženi za borbu. Zbog toga je između nj ih i domobrana dolazilo do t rvenja i nepove-renja. Ovo je naročito potencirano kada su se dva domo-branska bataljona tri-četiri dana pre napada na Banjaluku, predali jedinicama NOV, dok su ostale domobranske je-dinice, koje su se nalazile u Banjaluci, pristale da izvrše zadatke koje im jedinice 5. korpusa postave.114

Usled ovakvog stanja branilac nijedan odsek odbrane nije poverio samo domobranskim jedinicama, niti ih je postavio da brane neki objekat u formaciji većoj od čete. Svuda su domobranske jedinice bile postavljene zajedno sa ustaškim, a naročito na osetljivim i važnijim odsecima, kao što je bio, recimo, »Lauš«. Na ta j način nepri jatel j je

112 Dopis pukovnika Karanovića od 23. 9. 1944. godine (Ar-hiv VII, k. 458 A, reg. br. 8/1); pismo ustaškog bojnika Ivana Te-rzića od 9. 10. 1944. godine (Arhiv VII, mikrofilm 34—727) i dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH broj 275 od 1. 10. 1944. godine (Arhiv VII, mikrofilm 34/677).

113 Izveštaj ustaške nadzorne službe o s tan ju u Banjaluci od 25. 9. 1944. godine, Arhiv VII, mikrofilm 17/768—778.

114 Zapovest Štaba 5. korpusa od 16. 9. 1944. godine za napad na Banjaluku, Arhiv VII, k. 458 A, reg. br. 1/3

223

imao nameru da domobranske jedinice primora na borbu i onemogući defetizam i predaju.

Plan i organizacija napada. Planirajući napad na Ba-njaluku, Stab 5. korpusa je odlučio da 4. i 39. divizijom i sa dve brigade 53. divizije istovremeno napadne Banja-luku i Bos. Gradišku, uništi nepri jatel ja u tim garnizoni-ma, a zatim produži likvidaciju ostalih neprijateljskih upo-rišta na prostoru Banjaluka — Bos. Gradiška — Kotor Varoš.

Namera Štaba 5. korpusa je jasna: uporedo sa Banja-lučkim garnizonom uništiti i nepri jatel ja u Bos. Gradiški, oštetiti ili srušiti most na reci Savi, između Bosanske i Stare Gradiške, i onemogućiti intervenciju sa te strane, sa koje je ona bila i lako mogućna i najopasnija, pošto su se tim pravcem mogle prebaciti snage iz Slavonije. Uko-liko se ostvari ova namera, uništenje ostalih uporišta ne bi predstavljalo težak zadatak.

U duhu ove zamisli Stab Korpusa je tražio od anglo-američke vojne misije, koja se nalazila kod njega, podršku savezničke avijacije. Avijaciji su, po značaju i redu hit-nosti, određeni ciljevi: most na reci Savi kod Bos. Gradi-ške, Gradiška, Citadela, Kaštel. Petričevac, Trapisti, Gor-n ja i Donja Topola.

Za učešće u napadu određene su: 4, 39. i 53. divizija i 2. arti l jerijski divizion 5. korpusa. Zadatak 39. divizije bio je: da napadne Banjaluku na odseku između leve oba-le Vrbasa i desne obale potoka Crkvina, probije prvu i drugu odbrambenu liniju i uništi sva uporišta i zgrade na ovom odseku, zaključno sa Citadelom, da 15. brigadu drži u rezervi i n jome razbije četničke grupacije oko Ba-njaluke.

Četvrta divizija imala je zadatak da sa dve brigade napadne Banjaluku na odseku između potoka Crkvina i ceste Banjaluka •— Prijedor, probije obe linije i uništi sva uporišta i zgrade na tome odseku, zaključno sa Citade-lom:115 da jednom brigadom napadne Bos. Gradišku, sru-

115 U zapovesti za napad 5. korpusa Citadela se da j e zak-ljučno 39. i 4. diviziji. Očigledno se radi o nepreciznosti u postav-l j an ju zadataka potčinjenima.

224

ši most na Savi,118 uništi neprijateljski garnizon i zauzme varoš.

Pedeset treća divizija trebalo je da sa dve brigade forsira Vrbas, zauzme selo Trapiste, logor Kulina bana, prodre u centar grada i poveže se sa snagama 4. i 39. di-vizije.

PLAN NAPADA PETOG KORPUSA

Drugi artil jerijski divizion 5. korpusa imao je zadatak da, kad počne opšti napad, tuče Citadelu, Kaštel i ciljeve na zahtev pešadije, a po proboju spoljne odbrambene linije da se stavi pod komandu 39. divizije radi konačnog uni-štenja otpornih tačaka i zgrada u gradu iz kojih se bude davao otpor.

116 »Most preko Save shvatiti kao najvažni j i zadatak koji us-lovljava uspeh cijele akcije, zato most srušiti po svaku c i j e n u . . . « — stoji u zapovesti za napad 5. korpusa.


Domobranske jedinice sa kojima je Stab Korpusa imao vezu i koje su se stavile pod njegovu komandu dobile su zadatak da unište otporne tačke: Hipotekarnu banku, Ka-štel, Banske dvore i ustaški stožer.

U zapovesti za napad 5. korpusa stoji da će napadu sa-dejstvovati avijacija i navode se ciljevi koji su joj odre-đeni za tučenje. Početak napada određen je za 18. septem-mar u 22 časa. Do ovog vremena trebalo je završiti sve pokrete i pripreme.

Prilikom dovođenja jedinica na polazne rejone za na-pad neke od nj ih imale su vrlo naporne marševe, što je u znatnoj meri uticalo na fizičku kondiciju boraca. Tako je, na primer, 1. bataljon 13. krajiške brigade bio 10. sep-tembra u Donjem Vakufu, 11. u Jajcu, 16. vodio borbu s četnicima u selima Jasenovi Potoci i Pecka, 17. se nala-zio u pokretu na prostor sela Trijebovo i vodio borbu sa 3. četničkom brigadom, a 18. učestvovao u napadu na Ba-njaluku.117

Prema tome, za pripremu napada i za dovođenje je-dinica na polazne položaje za napad nije bilo dovoljno vre-mena. Taj nedostatak još više je potenciran činjenicom da su jedinice u pokretu ka Banjaluci morale voditi bor-bu sa četnicima, ustašama i ustaškom milicijom.

Štabovi divizija su postavili zadatke svojim brigada-ma, detaljišući ih prema karakteru odbrane i dotadašnjem iskustvu brigada u napadu na gradove.

Stab 39. divizije postavio je sledeće zadatke:118

— 13. krajiškoj brigadi: da sa dva bataljona izvrši prodor u obliku klina duž potoka Crkvina do unutrašnje odbrambene linije, probije ovu, a zatim, razvijajući se u pravcu Sokolane, Bolnice, Higijenskog zavoda, zgrade žandarmerijskog puka i železničke stanice, izbije čelom klina do zgrade bivše banovine i spoji se sa snagama 4. i 53. divizije; jednim bataljonom da napadne uporište »La-uš« na spoljnoj odbrambenoj liniji, uništi ga a zatim, ori-jentišući se prema potrebi udesno, pomogne 16. brigadi

117 Operacijski izveštaj 13. kra j iške brigade od 6. 10. 1944. go-dine za septembar, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 24/4.

118 Zapovest Štaba 39. divizije od 18. 9. 1944. godine za napad na Banjaluku, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 34/1.

226

da uništi neprijateljsku odbranu do Gornjeg Sehera; ako se ne ukaže potreba za ovim, naređeno je da Stab Bri-gade iskoristi ovaj bataljon kao pomoć glavnom klinu, a svoj 4. bataljon zadrži u rezervi i upotrebi prema razvoju situacije;

— 16. krajiškoj brigadi: da jednim bataljonom prodre duž ceste Gornji Seher — Kaštel do unutrašnje odbram-bene linije (zgrade Gradske opštine i Poreske uprave), pro-bije je i zauzme Kaštel, a jednim vodom posedne most na Vrbasu u Gornjem Seheru i spreči odstupanje neprijate-lja na desnu obalu Vrbasa; drugim bataljonom, krećući se preko Liješća, Bukvaleka i iznad Gornjeg Sehera, da uni-šti spoljnu odbranu nepri jatel ja i, nadirući dalje u pravcu Crne kuće, zauzme je i izbije na most kod Bezistana, a zatim, razvijajući se ulevo prema hotel »Palasu« i Gimna-ziji, da se spoji sa snagama 53. divizije, razvije deo snaga udesno i u likvidaciji Kaštela sadejstvuje delovima ba-taljona koji nastupa desno; 3. bataljonom, krećući se pre-ko Šibova, da napadne i uništi spoljnu odbranu neprija-telja levo od »Lauša«, a zatim u sadejstvu sa 2. bataljonom, produži nastupanje u pravcu Crne kuće i hotela »Palas«;

— 15. krajiškoj brigadi: da se grupiše na prostoru sela Han-Kola, da štiti divizijsko previjalište i leđa jedini-ca koje napadaju grad, da čisti sve četničke grupe u slu-čaju njihove pojave na tome prostoru, a sem toga, kao re-zerva, da bude spremna za uvođenje u borbu za Banja-luku;

— artil jerijskom divizionu iz rejona Pavlovac da tu-če Citadelu i Kaštel i ciljeve na zahtev pojedinih jedi-nica;119

— Stab Divizije imao je da bude u Gornjem Seheru. Stab 4. divizije postavio je svojim jedinicama slede-

će zadatke:120

— 6. krajiškoj brigadi: da napada pravcem k. 303 •— selo Pištalići — železnička stanica — Banovina, uništi ne-pri jatel jska uporišta na spoljnoj i unutrašnjoj odbrambe-noj liniji, zgradu žandarmerijskog puka, železničku stani-

119 U zapovesti za napad 39. divizije zadatak diviziona ni je preciznije postavljen.

120 Zapovest 4. divizije za napad na Banja luku od 17. 9. 1944. godine, Arhiv VII, k. 768, reg. br. 8/3.

15* 227

cu, hotel »Bosnu« i Citadelu. Napad je trebalo izvršiti u vidu jednog glavnog i jednog pomoćnog klina, s tim da su im pravci usmereni prema Citadeli. Granice dejstva: de-sno: isključno potok Crkvina, a levo: kuće istočno od k. 303, slovo »r« od natpisa selo Petričevac,121 slovo »i« od natpisa Pištalići, Duvanska tvornica (uprava);

— 8. krajiškoj brigadi: da sa dva bataljona napada pravcem: slovo »v« od natpisa Petričevac — Nova Varoš, probije se na Drum kral ja Petra, između Tvornice duva-na i Bolnice i zauzme zgrade: Preparandiju, Vojnu bolnicu, trošarinsku stanicu, Tvornicu duvana i Katoličku crkvu; da jednim bataljonom blokira i, po mogućstvu, zauzme ma-nastir Petričevac, a zatim uništi otpornu tačku Rakovačke Bare; da jednim bataljonom, u sadejstvu sa bataljonom 18. brigade 53. divizije, zauzme najpogodnije položaje kod se-la Klašnica, s ciljem da spreči probijanje nepri jatel ja iz Banjaluke ka Bos. Gradiški i, istovremeno dolazak poja-čanja od Bos. Gradiške i Dervente u Banjaluku. Sem toga, 8. brigadi je naređeno da svojom izviđačkom četom i jed-nom četom toga bataljona demonstrativno napadne aero-drom u selu Zalužani;

— 11. krajiškoj brigadi: da napadne neprijateljski garnizon u Bosanskoj Gradiški, uništi ga i sruši most na Savi, a potom da sa dva bataljona posedne Savu i spre-čava nepri jatel ju prelaz na desnu obalu, a sa dva bata-ljona nastavi čišćenje neprijateljskih uporišta prema selu Topola i Klašnice. Za izvršenje ovog zadatka dodeljena su joj dva brdska topa.

Štab 53. divizije postavio je jedinicama sledeće za-datke:122

—- 18. brigadi: da, napadajući pored reke Vrbanje, zauzme most jugozapadno od ušća Vrbanje u Vrbas, uni-šti neprijateljska uporišta na prostoru između ž. st. Pred-građe, Vojne bolnice i logora Kulina bana, a zatim, na-

121 Sekcija Banjaluka, razmer 1:50.000, reprodukovana u Voj-nogeografskom institutu u Beogradu 1940. godine.

122 Zadaci koje je Stab 53. divizije postavio svojim brigada-ma rekonstruisani su na osnovu originalne zapovesti 5. korpusa, operacijskog izveštaja 18. brigade za septembar 1944. godine (Ar-hiv VII, k. 1421, reg. br. 17/5) i yecanja pukovnika Steve Samar-džije, tadašnjeg komandanta 14. brigade pomenute divizije.

228-

stupajući preko sela Trapisti i Trn, očisti teren prema selu Klašnice;

— 14. brigadi: da forsira Vrbas u visini Rebrovačkog mosta, uništi nepri jatel jska uporišta na prostoru između zgrade Autokomande i Hrvatskog doma, 500 m zapadno od Rebrovačkog mosta, a zatim da nastupa u pravcu Citadele i poveže se sa snagama 13. brigade 39. divizije i 6. brigade 4. divizije.

Dobivši zadatke, jedinice su izvršile pripreme i pok-rete u pravcu određenih odseka napada. Tako je većina jedinica 4. i 39. divizije pošla u određeni čas, dok je 53. divizija nešto zakasnila.123 Treba napomenuti da su sve brigade dobile nepri jatel jske znake raspoznavanja za tri dana.

Izvršenje napada. Izvršenje napada može se, uglav-nom, podeliti u tri perioda: prvi: od početka napada na Banjaluku i Bos. Gradišku pa do oslobođenja Banjaluke (izuzev Kaštela) od 18. do 21. septembra; drugi: od 21. do 26. septembra — borbe za uništenje neprijateljskih upo-rišta na pravcu Banjaluka — Bos. Gradiška i pokušati uništenje neprijatel ja u tvrđavi Kaštelu, i treći: od 26. do 29. septembra — borbe za sprečavanje neprijateljskog prodora u pravcu Banjaluke radi deblokiranja nepri jatel j-ske grupe u Kaštelu, prodor nepri jatel ja u Banjaluku i napuštanje Banjaluke od strane snaga 5. korpusa.

Nekoliko dana pre napada na Banjaluku delovi 5. kor-pusa vršili su manje napade na ustaška uporišta na širem prostoru Banjaluke. Pored toga, vršena su nasilna izviđa-nja u pravcu grada, a 16. septembra delovi 13. brigade iz-vršili su demonstrativan napad na Banjaluku.124 Ovi napadi su vršeni s ciljem da se nepri jatel j dovede u zabludu u pogledu stvarnog napada. Napadi su izvođeni manj im je-dinicama i na jednom odseku — »Lauš«, te je branilac, s

123 Izveštaj ustaškog stožera Sane i Luke od 8. 10. 1944. go-dine o napadu partizana na Banja luku (Arhiv VII, mikrofilm 34/631) i izjava pukovnika Mirka Simića, tadašnjeg načelnika štaba 13. kra j iške brigade.

124 Operacijski izveštaj 13. kraj iške brigade od 2. 10. 1944. go-dine za mesec septembar (Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 24/4) i ope-racijski izveštaj 39. kra j iške divizije od 13. 10. 1944. godine za me-sec septembar (Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 35/2).

229-

obzirom na veličinu grada i intenzitet napada, teško mo-gao da pretpostavi da se radi o stvarnom napadu. Ovo »čarkanje« imalo je za posledicu — porast budnosti kod branioca.

. . . U vezi s tim preduzeo je niz mera u svrhu konso-lidacije odbrane.125 Posebno su bili pogođeni oficiri koji su bili naklonjeni NOP. Između ostalih smenjen je s dužnosti i uhapšen, a zatim sproveden u logor u Staru Gradišku komandant 3. gorskog zdruga pukovnik Ljubomir Raj-man.12C On je uhapšen u 18 časova 13. septembra, a za privremenog vršioca dužnosti komandanta Zdruga i u jed-no komandanta odbrane Banjaluke postavljen je potpukov-nik Dragutin Miletić, komandant 11. gorskog puka.127

Pored Raj mana uhapšeno je još nekoliko oficira pod sum-njom da održavaju vezu sa jedinicama NOV, i pr ipremaju prevrat. Neki su osumnjičeni da održavaju veze sa četni-cima i da pripadaju »Jugoslavenskom odboru«.

. . . Branilac je čak i u rasporedu jedinica vršio pro-mene, i to pred sam napad, 17. septembra.128 Šesnaestog septembra došao je iz Zagreba ustaški satnik Buljan i

125 Telegram nemačkog poslanstva iz Zagreba od 17. 9. 1944. godine upućen Ministarstvu spoljnih poslova Rajha. Arhiv VII, mi-krofilm, London — N13 — H 306666.

128 Zapisnik o saslušanju pukovnika Ljubomira Rajmana pred ratnim sudom 1. zbornog područja (Arhiv VII, mikrofi lm 42) 352; zapisnik o saslušavanju Horm Decij, kao svedoka u krivičnom po-stupku protiv pukovnika Ljubomira Rajmana (Arhiv VII, mikro-film 42/356) i zapisnik o saslušanju Volondra Rozalije, kao svedoka u istom krivičnom postupku (Arhiv VII, mikrofilm 42/362).

127 Izveštaj o događajima na području Banja luke u prvoj po-lovini septembra U. M. V. T. br. 1008 od 12. 10. 1944. godine do-stavljen poglavnikovom vojnom uredu, Postrojništvu ustaša, Mi-nistarstvu oružanih snaga i Stožeru ustaške vojnice (Arhiv VII, mikrofilm 34/721); izveštaj o napadu partizana na Banja luku br. ta j . 735 od 16. 10. 1944. godine upućen od strane Velikog župana župe Sana i Luka Ministarstvu unutrašnj ih poslova NDH, Pred-sedništvu vlade NDH i Podpredsedništvu iste vlade (Arhiv VII, k. 156, reg. br. 6/4 i bojna relacija 3. gorske opkoparske sati za borbe u Banjaluci upućena Zapovjedništvu 1. doknadne opkoparske boj-ne (Arhiv VII, k. 97, reg. br. P/3).

128 izveštaj o pril ikama u Banjaluci i okolini od 15. do 23. septembra br. 1301 od 25. 9. 1944. godine, Arhiv VII, mikrofilm 17/768.

230-

preduzeo komandu nad obe ustaške bojne.129 Sve te mere preduzimane su radi što bolje konsolidacije odbrane. Bra-nilac je tačno znao kada će početi napad. On u svom izve-š ta ju navodi da su partizani 18. septembra »zauzeli sve visove od Banje Luke do Bos. Gradiške s leve i desne stra-ne ceste«, a »istoga dana u 2 sata posle podne, proglašena je Priprema br. 1« Banjaluke.130 Branilac je čak doznao i »da topnički sklop 3. gorskog zdruga, pod zapovjedništvom bojnika Tmupa i dvoja oklopna kola hoće izvršiti iz-daju«.131

Prema tome, za branioca nije bila ta jna kada će se iz-vršiti napad na grad. U takvim uslovima mogućnost ope-rativnog i taktičkog iznenađenja za 5. krajiški korpus pot-puno je otpala.

Prvi period. Dejstvo 16. brigade 39. divizije. Prvi ba-taljon izvršio je napad pravcem Gornji Seher — glavna cesta— Sirotinjski dom. Kada je izvršio napad, ne može se po dokumentima ustanoviti. S obzirom na kretanje koje je vršio neposredno pred napad, može se sa sigurnošću tvrditi da nije mogao napasti u određeno vreme — u 22 časa 18. septembra. Ovo se odnosi i na 3. i 4. bataljon 16. brigade. U 23,15 časova 1. bataljon je u sadejstvu sa 1. bataljonom 13. brigade probio spoljnu odbrambenu liniju kod Hisete, produžio nadiranje ka centru grada i do 24 časa izbio do Gradske opštine, gde je zadržan. Tada je zauzeo položaj od Vrbasa do skladišta vatrogasne straže, frontom prema Kaštelu i Gradskoj opštini i ovde ostao u toku pr-vog perioda.

Treći bataljon je izvršio napad pravcem Bukvalek — Ciglana — Crna kuća, prodro do Crne kuće, a odavde u sadejstvu sa 1. bataljonom 13. krajiške brigade produžio na-pad do Gimnazije, gde je zauzeo položaj od bioskopa »Bal-kan« do Vrbasa, frontom prema Kaštelu i na tim položa-jima ostao u toku prvog perioda.

Četvrti bataljon nastupao je pravcem Bukvalek — Si-bovi — potok između »Lauša« i Ciglane ka Džamiji. Ovaj bataljon je vodio man je borbe kod »Lauša«, a zatim je

129 Pojedinosti toka borbi u Banjaluci i s tan je nakon oslobo-đenja broj 117 od 20. 10. 1944. godine. Arhiv VII, mikrofilm 17/468.

130 Vidi primedbu 56. 131 Isto. Kako će se docnije videti, ove jedinice su se pril i-

kom napada na Banja luku predale 5. korpusu bez borbe.

231-

zajedno sa 1. i 3. bataljonom bio angažovan u blokadi Ka-štela, gde je ostao do 18 časova 21. septembra, kada je upućen u Saračicu na osiguranje skladišta i logora.

Drugi bataljon je bio suviše daleko od Banjaluke i zakasnio je za napad. On je 20. septembra u 16 časova sti-gao u Han-Kola, a idućeg dana u 4 časa poseo desnu obalu Vrbasa, prema Kaštelu. Jednim vodom poseo je Šehitluk radi obezbeđenja od četnika, dok je jednu četu uputio u sastav 3. bataljona, kao pojačanje za blokadu Kaštela sa severne strane.

Trinaesta krajiška brigada 39. divizije. Prema opera-cijskom izveštaju 39. divizije, jedinice 13. brigade izvršile su napad u 22 časa 18. septembra, što znači tačno u određeno vreme.132 Međutim, može se zaključiti da je 1. bataljon zakasnio u napadu. On je na jpre bio pred-viđen u rezervu, verovatno zato što je bio daleko od Banjaluke i pretpostavljalo se da neće moći stići na vreme. U 16 časova 18. septembra on je stigao u selo Han-Kola, gde mu je Štab Divizije postavio zadatak. Tako je 1. bata-ljon bio upotrebljen na pravcu napada 16. brigade i na -stupao na čelu klina sa njenim 1. bataljonom, duž komu-nikacije Gornji Šeher — centar grada. Za kratko vreme, u sadejstvu sa 1. bataljonom 16. brigade, uništio je nepri-jateljska uporišta na Hisetama i prodro u centar grada, uništavajući usput pojedine otporne tačke. Kako je 1. bataljon 16. brigade zauzeo položaj prema Gradskoj opšti-ni i Kaštelu, 1. bataljon 13. brigade je produžio nastupa-n je ka centru grada i u 24 časa 18. septembra izbio do ho-tela »Palas«. Ovde se zadržao do oko 8 časova 19. septem-bra. Tada je tu došao i komandant 5. korpusa i naredio načelniku Štaba 13. brigade, koji je bio sa 1. bataljonom, da se sa bataljonom probije do Rebrovačkog mosta i uspo-stavi vezu sa jedinicama 53. divizije, koje, navodno, nisu uspele da pređu na levu stranu Vrbasa.133

132 Operacijski izveštaj 39. divizije pov. br. 355 od 13. 10. 1944. godine za septembar, Arhiv VII, k. 1268, reg. br. 35/2.

133 Izjava tadašnjeg načelnika Štaba 13. kra j i ške brigade, sa-da pukovnika JNA, Mirka Simića. Prema ovome komandant 5. korpusa mu je rekao da 53. divizija n i je uspela da se prebaci na levu obalu Vrbasa i postavio mu zadatak da sa 1. batal jonom 13. brigade krene ka Rebrovačkom mostu i uspostavi vezu sa 53. d i -vizijom.

232-

Prema tome naređenju 1. bataljon je krenuo ka lo-goru Kulina bana i Rebrovačkom mostu. Usput je razo-ružao neprijateljske delove koji su se nalazili u Gimnaziji i »samovozni sat«, zaplenivši 15 motornih vozila. U rejonu groblja zarobio je 50 domobrana, a oko 13 časova 19. sep-tembra uspostavio vezu sa 14. brigadom 53. divizije, čiji su se delovi nalazili kod logora Kulina bana i hangara. U lo-goru Kulina bana134 izvršio je popunu municijom, a zatim se uputio u pravcu Poljoprivredne škole da bi uspostavio vezu sa snagama 8. kraj iške brigade. Prebacivanje u prav-cu Poljoprivredne škole izvršeno je samoinicijativno, pošto je načelnik Štaba 13. brigade znao da će Brigada biti ori-jentisana u pravcu sela Klašnice, da zajedno sa 8. brigadom spreči neprijateljski prodor od Bos. Gradiške. Pokušaj da se u toku noći spoji sa snagama 8. brigade nije uspeo, te je 1. bataljon prešao Vrbas kod sela Trapista i uputio se ka selu Klašnicama. U toku prvog perioda zadržao se na liniji selo Trn — selo Klašnice, gde je hvatao neprijateljske vojnike koji su, pobegavši iz Banjaluke, imali nameru da se probiju do Bos. Gradiške i spoje sa svojim snagama u tome rejonu.

Četvrti bataljon je izvršio napad pravcem Cif luk — »Lauš« i u 22 časa napao spoljnu odbranu, u kojoj je težište bilo »Lauš«. Ustaše su branile ovo uporište i na n jemu se razvila ogorčena borba, koja je t ra ja la tri sata. Međutim, uz pomoć 2. bataljona i delova 16. brigade posle tročasovne borbe uporište je uništeno i na ta j način omo-gućen brz prodor u centar grada niz potok Crkvinu. Na »Laušu« je poginulo 15 ustaša, a 30 ih je zarobljeno. U to-ku 19. septembra 4. batal jon je bio na prostoru Sokolana — Bolnica, Zemaljska banka, u rezervi Brigade. Dvadese-tog septembra u sadejstvu sa 2. bataljonom 13. brigade i jednim bataljonom 18. brigade napao je neprijateljski ae-rodrom u selu Zalužanima, zauzeo ustaški deo, a zatim produžio napad na nemački deo aerodroma. Nemci su se

134 Ovde je zaplenjeno oko 50 vagona opreme i municije.

233-

ogorčeno branili iz betonskih bunkera. Pošto je 4. bataljon morao da napada preko brisanog prostora, naređeno mu je da se povuče na polazne položaje i odustane od napada. U toku prvog perioda on se zadržao na liniji selo Trn — selo Zalužani, gde je sprečavao probijanje grupa neprijateljskih vojnika u pravcu Bos. Gradiške.

Drugi bataljon, nastupajući duž komunikacije Bronza-ni Majdan — Banjaluka, naišao je na jak otpor nepri ja-telja kod mosta na potoku Crkvini, gde se zadržao čitav sat u borbi sa ustašama koje su posele betonske bunkere. Probivši se kroz žičane prepreke, borci su puškomitralje-zima i ručnim bacačima (džon bui) uništili posade ovih bunkera i produžili nadiranje ka centru grada, zauzeli Bolnicu i Sokolanu i izbili na glavnu ulicu kod Banskog parka. Zatim je 2. bataljon poseo liniju hotel »Palas« — Gimnazija, s ciljem da sprečava probijanje neprijateljskih delova iz uporišta Citadele ka Kaštelu i da potpomaže de-love 16. brigade u napadu na Kaštel. Na ovim položajima je ostao u toku 19. septembra, a zatim je, u sadejstvu, sa 4. bataljonom i jednim bataljonom 18. brigade, 20. septem-bra, napao aerodrom Zalužani, zarobio posadu ustaškog dela aerodroma i produžio napad na nemački deo aerodro-ma, upravo na nemačku jedinicu koja je branila severni deo aerodroma u južnom delu sela Trn. Pošto su se borili skoro čitavu noć, Nemci su bili primorani na povlačenje, te je 2. bataljon zauzeo i ovu otpornu tačku. U toku borbi za aerodrom 2. bataljon se borio sa Nemcima koji su bežali iz Banjaluke u nameri da se spoje sa posadom u selu Trn i zajedno produže u pravcu Bos. Gradiške.135 Ovim nemač-kim delovima naneo je gubitke od oko 30 poginulih vojni-ka i oficira. Između ostalog, ovde je 2. bataljon zarobio i komandanta 69. nemačke divizije generala fon Devica, a delovi izviđačke čete 13. brigade koji su se istovremeno nalazili u selu Trn zarobili su zapovednika ustaške poli-

135 Jedan kamion Nemaca koji au bežali iz Banja luke uspeo je da se, zbog nebudnosti 2. bataljona, probije dan ju u pravcu Bos. Gradiške.

234-

cije u Banjaluci Blaža Gitića. U toku prvog perioda 2. ba-taljon je ostao u rejonu sela Trn.

Treći bataljon kretao se iza 2. bataljona, pomažući mu pri probi janju spoljne odbrane, a zatim se rokirao ulevo i produžio nastupanje u pravcu glavne ulice. On je savla-

Stab 13. krajiške brigade krajem 1944. go-dine

Čuče s leva na desno: Mlađa Jurišić, obaveš-tajni oficir brigade, Mirko Simić, načelnik štaba, iza njega — Rajko Radetić, komesar brgade. Stoje: Pero Kasapović, komandant brigade i Miladin Vujošević Sego, zamenik

komesara brigade.

dao nepri jatel ja u zgradama žandarmerijskog puka i želez-ničke stanice. U 8 časova 19. septembra 3. bataljon je pro-dužio čišćenje severoistočnog dela grada, izbio do Citadele, gde se povezao sa snagama 6. krajiške brigade, a zatim

235-

opseo Citadelu. Idućeg dana u 16 časova vodio .ie ogorčenu borbu sa Nemcima i ustašama koji su pokušali da se pro-biju iz Citadele.

Pošto je 3. bataljon zauzeo železničku stanicu i došao do Citadele sa te strane, a bataljoni 6. brigade po proboju nepri jatel jske odbrane izbili kod Citadele na prostoru že-lezničke stanice i hotela »Bosna«, to je izvršeno izvesno pomer an je snaga radi što boljeg opsedanja Citadele: 3. ba-taljon 13. kraj iške brigade prebačen je na suprotnu stranu Citadele i on je sa položaja prema Komandi mesta i Hipo-tekarnoj banci vršio napad na ove zgrade.

U borbi su upotrebljavana sva raspoloživa sredstva. Borci su se penjali na krovove kuća, probijali krov, ulazili preko krova u zgrade i sa tavana i gornjih sprato va zasi-pali Nemce i ustaše bombama, minama od bacača i eksplo-zivom.

Pod pritiskom 6. brigade od železničke stanice Trgo-vačke komore i iz ulice kral ja Alfonsa ustaše i Nemci su se morali ili predati ili vršiti proboj iz obruča. Najpogod-niji pravac kojim su se mogli probiti bio je onaj koji vodi preko položaja 3. batal jona 13. brigade. Ovaj pravac je bio najpogodniji za probi janje do reke Vrbasa i dalje u pravcu sela Klašnice i Bos. Gradiške radi spa janja sa jedinicama koje su se tamo nalazile. To je bio cilj Nemaca i ustaša i oni su se odlučili za proboj preko položaja 3. bataljona 13. kraj iške brigade.

U tu svrhu preduzeli su nekoliko juriša i nekoliko pu-ta je dolazilo do borbe hladnim oružjem. I pored sve upor-nosti 3. bataljona jedna grupa od oko 70 ustaša i Nemaca uspela je da se probije kroz njegov borbeni poredak i uputi ka Vrbasu.136 Međutim, n j ih su gonili delovi 3. bataljona i naneli im osetne gubitke. Ostatak je bio nateran na Vrbas. Da bi mogli plivati, morali su da bacaju oružje u reku. Tom prilikom dosta ih se udavilo, a oni koji su uspeli da je preplivaju uputili su se u pravcu sela Slatine i sela

136 Bojna relacija 3. gorske opkoparske sati za borbe u Ba-njaluci upućen Zapovjedništvu Prve doknadne opkoparske bojne (Arhiv VII, k. 97, reg. br. P/3) i operacijski izveštaj 13. kraj iške brigade od 2. 10. 1944. godine za septembar (Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 24/4).

236

O Z N A K E P L A N A B A N J E L U K E

1 3 . b r g 6 . b r g

1) Gradska opš t ina 2) Radn ičk i d o m 3) Sresko nače ls tvo 4) Po reska u p r a v a 5) Okružn i u r e d 6) Banov ina (Župani ja ) 7) Pol ic i j ska d i r ekc i j a 8) Pol ic i j ska s tan ica 9) K o m a n d a ž a n d a r m e r i j e

( Z a n d a r m e r i j s k i puk) 10) K o m a n d a mes t a (Plac-

k o m a n d a n t u r a ) 11) Vel ika p i j a c a 12) Crna kuća (zatvor) 13) Okružn i sud 14) Sediš te s rpskog episko-

pa ta 15) Di rekc i j a šuma (Šumska

uprava ) 16) Poš ta 17) Gradska bolnica 18) S i ro t in j sk i dom 19) Bansk i dvor i (Stožer

zadruga) 20) H i p o t e k a m a b a n k a 21) Klanica 22) G r a đ a n s k a škola 23) Osnovna škola 24) Ženska osnovna škola 25) Z a n a t s k a škola 26) Ženska zana t ska škola 27) T rgovačka a k a d e m i j a 28) G imnaz i j a 29) T rgovačka i i n d u s t r i j -

ska k o m o r a 30) Berza r ada 31) Z e m a l j s k a b a n k a 32) B a n k a (pr iva tna) 33) S rpska cen t r a lna b a n k a 34) Hrva t ska š tedionica 35) T e r h a d p a š i n a džami j a

36) A r n a u t s k a džami j a 37) Kato l ička župna c r k v a 38) Kato l ička b i skupska c r -

kva 39) U n i j a t s k a c rkva (grko-

katol ička) 40) Eškenaska s inagoga 41) Se fa rd i ska s inagoga 42) S rpska saborna c r k v a 43) H r v a t s k i d o m 44) Sokolana 45) Mus l imansk i k o n v i k t 46) In s t i t u t mi los rdn ih se-

s t a ra 47) In s t i t u t c rn ih ses ta ra 48) U d r u ž e n j e kola s rpsk ih

ses ta ra 49) Of ic i rsk i dom 50) H a n g a r 51) P u t n i k »saobraća jn i b i -

ro« 52) Hote l Pa la s 53) Hotel Bosna 54) Spomenik P e t r a Kočića 55) F a b r i k a p la tna 56) Au togaraža D i v j a k 57) Sklad iš te v a t r o g a s n e

s t raže 58) Ciglana 59) Bioskop »Balkan« 60) Tvorn ica d u v a n a 61) Ustaški s tožer 62) P r e p a r a n d i j a 63) Pozor iš te 64) Bolnica 65) Vojna bolnica 66) Mali logor 67) Ba t ina r a d n j a 68) Radn ičko na se l j e 69) Nova Varoš

Klašnica. Na putu su naišli na delove 53. divizije, koji su na nj ih otvorili vatru. Neki su uspeli da pobegnu, a većina ih je zarobljena.

U ovim borbama ranjen je i komandant 5. krajiškog korpusa general-major Slavko Rodić, a poginuo Nikola Bokan, zamenik komandanta 13. kraj iške brigade.

U borbi za vreme probi janja ustaša i Nemaca iz Cita-dele 3. bataljon je naneo nepri jatel ju gubitke od 91 pogi-nulog i 90 zarobljenih vojnika i oficira. Među poginulima bilo je i viših oficira.

Radi jasnije predstave o ogorčenosti borbi za Citadelu, citiram ustaški izveštaj :

» . . . Oko 24 sata povukla se XV. satni ja sa položaja i prodrla do zgrade Velike župe, gdje je nastupila odbrana same zgrade. Veze između zgrade Velike župe, Hipotekarne banke i zapovjedni-štvu zdruga, kao i sa ostalim zgradama odbrane grada ni je bilo ni-kakve, nego su se od zgrade do zgrade morali slati teklići. U zgra-di Velike župe nalazilo se oko 300 branitel ja, koji su se sastojali od XV sati, momčadi redarstva (stražara i izvidnika), posade oru-žništva i oko 60 milicionera (Jur^šni odredi ustaškog pokreta). Za sve to l judstvo ni je bilo ni hrane ni vode, a od strelj iva imali su oko 10 sanduka puščanih naboja i oko 200 ručnih granata.

Sve tri zgrade nalazile su se počem od 24 sata pod jakom i sustavnom vatrom partizanskih bandi. Topovi su bili na ime u uda-ljenosti 10—15 koraka pred zgradama i neprestano rušili zgrade Velike župe i Zapovjedništva III stajaćeg zdruga. Susjedne zgrade, kao gospodarski ured, domobranstva, željezničke postaje, hotele Bosna, stan velikog župana te zgrade na t rgu 10 t r avn ja i Gospod-ske ulice bile su od part izana zaposjednute i sa prozora zgrada pucale su teške i lake strojnice na branitel je. U samoj Banja Luci ni jesu se mogle po ulicama opaziti veće čete part izanskih ban-di, nego samo omanj i odredi od 5—6 ljudi, muških, ženskih i po-sluge topova, kako pjesmom i vikom kroz Banja Luku p r o l a z e . . .

Pod ovakvim prolikama borila se je posada u središtu grada 19. i 20. o. mj . očekujući pomoć. Dne 20. o. mj . oko 11 sati bila je upalj ivim metkom zapaljena Hipotekama banka, uslijed čega su se Nijemci morali povući u Zapovjedništvo zdruga. No kako je Za-povjedništvo zdruga kao i Velika župa pretvorena u ruševinu ne-prestanim bombardovanjem i kako su branitel j i Velike župe već dva dana bili bez hrane i vode i potrošili zadnje naboje, a uz to nam je javljeno, da će toga dana uslijediti juriš part izana na obje zgrade, to smo upitali Zapovjedništvo zdruga putem teklića što imademo dal je raditi. Zapovjednici su izgubili glavu. Nastala je među branitel j ima velika panika, a na oružnicima i redarstvu opa-zilo se je da su već odlučili na predaju. Zalostna je činjenica, da od toliko častnika Popunidbenog zapovjedništva, mjestnog zapov-

237

jedništva i oružništva na mjestu odbrane ni je došao niko osim pukovnika Ceslera, mjestnog zapovjednika, nadporučnika Mire Radića i nadporučnika Fabi jana Novog kmeta, zapovjednika XV sati, dočim su se ostali častnici sakrivali po podrumima i prosto-r i jama i spavali u fotel jama. Boriti se od n j ih nitko ni je hteo. Na naš upit odgovorilo nam je Zapovjedništvo zdruga, da se pro-bijemo u nj ihovu zgradu. U prvoj grupi koja se imala probiti bilo je 5 ljudi, od kojih se probio samo jedan, a četvorica su poginula na sred trga.

Nakon toga odlučeno je da s»e probije kroz pomoćna vrata kroz Gospodsku ulicu i tako dođe do Zapovjedništva zdruga. U me-đuvremenu je Zapovjedništvo zdruga napuštalo svoju zgradu, jer su zidovi zgrade Zapovjedništva zdruga i Velike župe bili toliko probijeni, da bi partizani u troredima i četvororedima mogli ula-ziti u samu zgradu . . . 1 3 7

Šesta krajiška brigada 4. krajiške divizije. Brigada je izvršila napad u 22 časa 18. septembra. Treći bataljon je nastupao na čelu, pravcem selo Petričevac — Že-leznička stanica — Citadela, probio spoljnu odbram-benu liniju i, nastupajući ka Citadeli, probio se do ustaškog stožera i hotela »Bosna«, gde je zadržan. Na ovoj liniji zauzeo je položaj prema nepri jatel ju u Banskim dvo-rima i sve do povratka 4. bataljona od Bojića Hana, produ-žio borbu sa nepri jatel jem koji se nalazio u Citadeli. Tada je upućen prema Bojića Hanu sa zadatkom da štiti leđa delova Brigade koji su se borili u gradu.

Drugi bataljon je nastupao desno od 3. bataljona, pre-ko sela Pištelići, probio spoljnu odbrambenu liniju i izbio do ustaškog stožera i hotela »Bosna«. Po prodoru kroz ne-pri jatel jsku odbrambenu liniju predala su mu se dva ne-pri jatel jska tenka i art i l jeri ja koja se nalazila na pravcu njegovog nastupanja, te su zajedno sa nj im vodili borbu protiv još neosvojenih uporišta. U svanuće 19. septembra 2. bataljon je postavio art i l jeri jska oruđa na železničku stanicu i gađao zgradu Banovine i druge zgrade u Citadeli. Njegovi borci poseli su bili sve zgrade prekoputa Citadele (hotel »Bosna«, ustaški stožer i dr.) i streljačkom vatrom sprečavali pokrete nepri jatel ja unutar Citadele. Oko 21

137 Izveštaj ustaške nadzorne službe o s tanju u Banjaluci i okolini u vremenu od 15. do 28. septembra 1944. godine, Arhiv VII. Mikrofilm 17/768—778.

238-

čas 19. septembra iz hotela »Bosna« izvršen je juriš na zgrade Banovine i Banskih dvora, ali bez uspeha. Ovaj pokušaj je ubrzo obnovljen, ali je ponovo odbijen. Oko 4 časa 20. septembra ponovo je izvršen juriš na Citadelu, i to uz podršku tenkova. Posle ogorčene borbe i ovaj poku-šaj se završio neuspehom. Tako je 2. bataljon ostao i dal je na položaju prema Citadeli.

Prvi bataljon usled jake neprijateljske minobacačke vatre ni je uspeo da na određenom mestu probije spoljnu odbrambenu liniju neprijatel ja. Zbog ovoga on se rokirao levo od 3. bataljona, izvršio proboj i izbio u centar grada, gde je zaustavljen jakom vatrom iz Županije. Tako su se 2, 3. i 1. bataljon našli na položajima prema Banskim dvo-rima i Županiji, produžujući borbu sa nepri jatel jem koji se nalazio u njima.

Odmah posle toga izvršeno je izvesno pomeranje. Tada je 1. bataljon 6. kraj iške brigade rokiran udesno ka Ulici kral ja Alfonsa, a 4. bataljon upućen u pravcu Bojića Ha-na. Iz ove ulice 1. batal jon je produžio napad na Županiju i zgradu u kojoj se nalazila trgovačka radnja »Bata«, gde se razvila ogorčena borba sa ustašama. Dovučena je jedna haubica, koja je dejstvovala neposredno ispred streljačkog stroja. Usled nesnošljivog stanja u zgradi radnje »Bata« ustaše su bile primorane da nekoliko puta vrše protivna-pade. Tako su u jednom jurišu uspele da otmu haubicu. Za vreme ovih borbi haubica je dva puta prelazila iz ruku u ruke. Najzad su je preoteli borci 1. bataljona i njome, sa vrlo bliskog odstojanja, probili zidove na zgradi. Sem toga, vršena su prokopavanja zidova i drugim sredstvima i kroz rupe u zgradu ubacivane bombe i eksploziv. Na ovaj način otpor ustaša u ovoj zgradi, u koju je ubačeno preko 200 ručnih bombi, bio je slomljen.138 U ovim borbama 1. bata-ljon je imao dosta ranjenih boraca. Između ostalih smrtno je ran jen i poručnik Lazo Medić, komandir 2. čete.

Četvrti bataljon je napao k. 303, koju su branili do-mobrani, ali su se ovi odmah predali. Bataljon je produžio

138 Operacijski izveštaj 6. kraiiške brieade od 6. 10. 1944. go-dine za septembar, Arhiv VII, k. 769 A, reg. br. 29/1

239-

pokret ka centru grada i izbio do železničke stanice, a za-tim zauzeo položaj prema Banskoj palati.

Na ta j način čitava 6. brigada bila je grupisana prema neprijatel jskom unutrašnjem odbrambenom pojasu. U ovom momentu Stab 6. brigade je uputio 4. bataljon u pravcu Bojića-Hana. Krećući se Kočićevom ulicom, Bata-ljon je u visini Eškenaske sinagoge, na sopstvenu inicija-tivu skrenuo ka Preparandiji , gde je naišao na otpor nepri-jatelja. Odustavši od pokreta ka Bojića-Hanu, on je izvršio napad na Preparandi ju i uspeo da je zauzme, ali se ponovo vratio u grad, ka Citadeli. U Malom logoru naišao je na otpor, ali je uspeo da ga slomi i produži nastupanje ka Tvornici duvana i dalje ka Komandi mesta, gde je, posle dvanaestočasovne borbe, slomio otpor nepri jatel ja i nate-rao Nemce da se oko 16 časova 19. septembra povuku iz Komande mesta u Hipotekarnu banku. Nekoliko nj ih pre-bacilo se u Banske dvore.

Pr imenjujući razne načine borbe u gradu, od penjanja na krovove kuća i ubacivanja u nj ih preko krova do pro-kopavanja zidova, 4. bataljon je primorao nepri jatel ja da napusti i zgradu pozorišta i uspeo da se približi Banskim dvorima.

Za vreme ovih borbi nemački oficiri su bodrili brani-oce govoreći im da će im ubrzo stići pomoć spolja. U kri-tičnom momentu borbe za Citadelu, oko 8 časova 20. septembra, govorili su im da se jedinica koja im je upućena u pomoć već nalazi kod sela Klašnica.139 Međutim, oko 11 časova 20. septembra Nemci su morali pobeći iz zgrade Hipotekarne banke u Banske dvore, jer je zgrada Hipote-karne banke već bila u plamenu.

Dvadesetog septembra u ju t ro ustašama koje su se nalazile u Banovini municija je bila na isteku, te su poku-šali da se snabdeju u Banskim dvorima. U ovome nisu uspeli zbog jake mitraljeske vatre od hotela »Bosna« i Hipotekarne banke. Tako su ustaše oko 12 časova morale da napuste zgradu Banovine i pokušaju proboj ka Banskim dvorima radi spajanja sa Nemcima i ustašama koji su se tamo nalazili. Neki su uspeli da se probiju do Banskih dvo-

139 Bojna relacija 3. gorske opkoparske sati za borbe u Ban ja -luci, Arhiv VII, k. 97, reg. br. P/3.

240-

ra, a većina je pokušavala da se kroz bašte i ulice probije iz grada. Izvesnom broju to je i uspelo. Tako je 6. brigada sve svoje napore usmerila na stožer zdruga i neke manje otporne tačke, izdvojivši 3. bataljon i uputivši ga ka Boji-ća Hanu.

Pritisak tri bataljona 6. brigade i 3. batal jona 13. bri-gade stvorio je u stožeru zdruga nesnosno stanje. Dim i prašina od detonacija eksploziva, art i l jeri jskih granata, bacačkih mina i ručnih bombi onemogućili su svaki otpor. U zgradi se, iako je bio dan, slabo videlo. Branilac je bio primoran da traži prekid vatre. Vatra je ubrzo prekinuta i iz zgrade zdruga izašao je jedan potpukovnik sa belom zastavom. Za nj im je izašlo 20 oficira i 7 domobrana i žandarma.140 Ova grupa predala se u 17 časova 20. sep-tembra delovima 6. kraj iške brigade, dok je druga, veća grupa izvršila proboj preko položaja 3. batal jona 13. kra-jiške brigade.

U izveštaju 4. divizije NOV o ovim borbama se navodi: » . . . U momentu kada su se bataljoni probi jan jem zidova na-

šli u neposrednoj blizini Banske palate i Županije, jednovremeno su privučeni i topovi i teški bacači te je otpočela žestoka borba. Korišćena su siva teška oružja, a pored ovoga upotrebl javana su i razna sredstva kao: bacanje bombi kroz probijene zidove, ben-zinske fliše, špricanje benzina špricom, t rpan je eksploziva u na-vlake od jastuka i s tavl janje u ovo bombe repašice i ubacivanje u zgrade. Jednovremeno je tučeno iz topova, bacača i »Džon Bula«. Uslijed dejstva svega ovoga, kao i jake mitral jeske i puščane vat-re, nepri jatel jska posada bila je zagušena dimom i prašinom od detonacije. Nepri jatel j ni je mogao izdržati ovaj jaki pritisak. Hi-potekama banka zapalila se je i počela goreti. Nepri jatel j je zba-cio bijelu zastavu, našto su naše jedinice prekinule vatru, a nepri-ja tel j se počeo predavati . Župani ja i okolna uporišta bila su lik-vidirana, a nastavljeno je čišćenje nepri jatel ja iz Banske palate, pretres iste i okolnih zgrada .. .«141

Tako su, oko 17 časova 20. septembra, zgrade Banovi-ne i Banskih dvora, kao neprijateljske otporne tačke, bile

140 Operacijski izveštaj 6. kra j iške brigade od 16. 10. 1944. godi-ne za septembar, Arhiv VII, k. 769 A, reg. br. 29—1

141 Operacijski izveštaj 4. kraj iške divizije od 7. 10. 1944. godi-ne za septembar, Arhiv VII, k. 769, reg. br. 28. Iz ovog izveštaja stiče se utisak da se branilac predao kad se zapalila Hipotekama banka. Međutim, to ne stoji. Nemci su iz Hipotekarne banke po-begli u stožer zdruga i produžili otpor. Tek kada je stožer zdruga doveden u bezizlazan položaj, pojavila se bela zastava.


uništene. Dva bataljona 6. brigade ostala su i dalje u gra-du, dok je jedan upućen u selo Petričevac, a jedan se na-lazio u Bojića Hanu.

Osma krajiška brigada 4. krajiške divizije. Ova bri-gada nije uspela da izvrši zadatak probi janja u grad onako kako joj je naređeno.142 Njene jedinice zauzele su Rakovačke bare, Petričevac i Vojnu bolnicu, pa je Brigada 20. septembra upućena u pravcu Bos. Gradiške, sa zadat-kom da čisti neprijateljska uporišta koja su se nalazila oko komunikacije.

Jedanaesta krajiška brigada 4. krajiške divizije. U 22 časa 18. septembra tri bataljona 11. kraj iške brigade napala su Bos. Gradišku, dok je jedan bataljon po-stavio zasedu na komunikaciji selo Topola — Bos. Gradiš-ka. Njegov zadatak bio je da spreči pokret nepri jatel ja od Topole u pravcu Gradiške i tako obezbedi leđa delova Brigade koji su napadali Gradišku.

Brigada je izvršila prodor između klanice i mosta, na cesti Banjaluka — Gradiška. U prvom ešelonu nalazio se 3. bataljon, koji je uspeo da probije nepri jatel jsku spoljnu odbranu i da, probijajući se kroz park, zahvati prve kuće. Borba je t ra ja la četiri sata, posle čega se Brigada, pod pri-tiskom neprijateljskih snaga, morala povući iz grada.143

142 Operacijski izveštaj 8. kraj iške brigade od 4. 10. 1944. go-dine za septembar (Arhiv VII, k. 769 A, reg. br. 30) i operacijski iz-veštaj 4. kra j iške divizije od 7. 10. 1944. godine za septembar (Ar-hiv VII, k. 769 A, reg. br. 28).

143 Operacijski izveštaj 11. kraj iške brigade od 4. 10. 1944. go-dine za septembar (Arhiv VII, k. 769 A, reg. br. 31) i operacijski izveštaj 4. kraj iške divizije od 7. 10. 1944. godine za septembar (Arhiv VII, k. 769, reg. br. 28).

U operacijskom izveštaju 5. korpusa stoji da je neposredno pred napad u Bos. Gradišku kao pojačanje stigao jedan puk i da napad na n j u zbog toga ni je uspeo, dok u operacijskom izveštaju Brigade i Divizije stoji da se u Bos. Gradišku dva sata pre napada prebacilo iz Slavonije 1.000 Čerkeza i da se Brigada morala povući. Potvrda za ovo ne može se naći u braniočevim dokumentima. Ako se ima u vidu s tanje u Slavoniji i činjenica da je garnizon u Bos. Gradiški bio dosta jak, kao i da je ozbiljnija intervencija Čerkeza usledila tek jedan dan posle našeg napada, onda se tačnost ovog podatka ozbiljno dovodi u pitanje.

242-

Po odstupanju iz grada Brigada je sa dva bataljona posela položaje na liniji sela Rovine — selo Trk. Dubrave — selo Mokrice, dok je sa dva bataljona osiguravala boko-ve snaga koje su držale ovu liniju.

Nepri jatel j je vršio naročito jak pritisak u pravcu sela Trk. Dubrave. Borba se vodila čitav dan 19. septembra i nastavljena je u toku noći. Kao pomoć Banjaluci Nemci su upotrebili 3. kozački puk »ojačan jednom borbenom gru-pom policijskih bataljona« iz sela Topole i Bosanskog Aleksandrovca.144 Za osiguranje Bos. Gradiške odredili su 4. kozački puk, ojačan jednim motorizovanim odeljenjem nemačko-ustaške policije iz Zagreba i oklopnim odeljenjem policije iz Osijeka.

Treći kozački puk imao je zadatak da se preko sela Klašnice probije do aerodroma Zalužani. Puk je u toku 20. septembra odbacio snage 11. kraj iške brigade od ko-munikacije i produžio pokret ka selu Klašnice. U visini sela njega su dočekali delovi 8, 14. i 18. brigade i primorali ga da se povuče ka selu Laktaši.

Dvadeset prvog septembra posle podne jedinice 5. kor-pusa uz podršku art i l jer i je i minobacača izvršile su snažan pritisak na kozake i ustaše kod sela Laktaša »pa je izbila panika i nastalo je divlje bekstvo ka Gradišc i . . .145 Ovo panično bekstvo Nemci i ustaše uspeli su u selu Srednjoj Topoli da spreče, ali »samo brutalnim sredstvima«.146

Tako je 11. kraj iška brigada u toku prvog perioda ostala na prostoru između Bos. Gradiške i sela Donja To-pola.

144 Izveštaj SS-pukovnika Regarda nemačkom poslaniku u Zagrebu Kašeu, Arhiv VII, mikrofilm, London — H7 — H 301909.

145 Izveštaj SS-pukovnika Regarda nemačkom poslaniku u Zagrebu Kašeu (Arhiv VII, mikrofilm, London — H7 — H 301909) i depeša potpukovnika Josipa Mažara Šoše upućena komandantu 5. korpusa.

146 Da bi sprečio bekstvo, ustaški potpukovnik Luburić ubi-jao je vojnike koji su bežali.

16* 243

Četrnaesta brigada 53. divizije. U toku noći 18/19. septembra bataljoni 14. brigade prešli su Vrbas, zauzeli most i deo snaga orijentisali le vom obalom Vrbasa ka mostu kod ušća reke Vrbanje, u cilju sadejstva sa delovima 18. brigade, koji su imali zadatak da zauzmu ta j most. Ostalim snagama Brigada je produžila nastupanje u pravcu Šumske uprave, očistivši prostor Ciganluka.

Po prebacivanju 18. brigade na levu obalu Vrbasa 14. brigada je u sadejstvu sa njom produžila nastupanje u pravcu logora Kulina bana. Neprijateljski delovi koji su se nalazili u ovom logoru predali su se.147 Nešto zapadnije od hangara delovi 14. brigade su zaplenili jednu neprija-teljsku art i l jeri jsku bateriju, a oko 13 časova 19. septem-bra kod logora Kulina bana uspostavljena je veza između 14. brigade i 1. bataljona 13. krajiške brigade.

Posle ovog Brigada je izvučena iz borbe i upućena u selo Klašnice da u sadejstvu sa 8. brigadom spreči prodor nepri jatel ja od Bos. Gradiške ka Banjaluci.

Osamnaesta brigada 53. divizije. Ova brigada u toku prvog perioda prebacila se na levu stranu Vrbasa i 21. sep-tembra bila na liniji s. Razboj — Kosjerevo — Klašnice.

Prema tome, u prvom periodu — od 22 časa 18. sep-tembra do 17 časova 20. septembra — sva neprijateljska uporišta u Banjaluci, sem Kaštela, bila su zauzeta ili uni-

147 Operacijski izveštaj Štaba 18. brigade od 3. 10. 1944. godine za septembar, Arhiv VII, k. 1421, reg. br. 17.

U ovom izveštaju stoji da je Brigada likvidirala logor Ku-lina bana. Prema izjavi pukovnika Steve Samardžije, tadanjeg ko-mandanta 14. brigade, logor je zauzela 14. brigada. Načelnik Štaba 13. brigade tvrdi da se nepri ja te l j u logoru Kulina bana predao bez borbe. Najverovatni je je da se nepri ja tel j predao bez borbe, da su snage 53. divizije prešle preko Vrbasa sa zakašnjenjem i da su se zadržale u logoru Kulina bana duže. Inače, nelo-gičan bi bio pokret 1. batal jona 13. brigade u tome pravcu. A po-kret je, prema izjavi pukovnika Mirka Simića, izvršen po nare-đenju komandanta Korpusa s motivacijom uspostavl janja veze sa 53. divizijom, koja, navodno, n i je uspela da pređe preko Vrbaya. Međutim, ovo navodi na zaključak da su snage 53. divizije bile prešle Vrbas, ali sa izvesnim zakašnjenjem.

244-

štena. Intervencija ustaša i Kozaka od Bos. Gradiške za ovo vreme nije uspela. Oni su u pokušajima da prodru ka Banjaluci pretrpeli velike gubitke. Između ostalog po-ginuo je i general-major nemačke policije fon Zamern.148

Drugi period. U drugom periodu tri batal jona 16. bri-gade vršila su blokadu Kaštela. U Kaštelu se nalazilo oko 300 Nemaca i ustaša, uglavnom onih koji nisu hteli da se predaju.149 Neki su se, kad su pojedine utvrđene zgrade pale u naše ruke, na juriš probili u Kaštel i tako pojačali tamošnju posadu. Svi pokušaji da se Kaštel zauzme ostali su bez uspeha. Ni bombardovanja Kaštela od strane savez-ničkih aviona nisu pomogla.

Još za vreme borbe u gradu jedinice 5. korpusa upu-ćivane su po delovima u pravcu Klašnica. Imale su zada-tak da spreče intervenciju od Gradiške i bekstvo nepri ja-teljevih grupa iz grada u pravcu Gradiške, a docnije da nastupaju u pravcu Gradiške i zauzmu sva neprijateljska uporišta koja su se nalazila duž komunikacije i u Lijevču polju. Na ovaj zadatak na jpre su upućeni delovi 8. brigade, a zatim 14. i 18. brigade. Po oslobođenju s. Zalužani i s. Trn u tom pravcu je upućena i 13. kraj iška brigada.

Snage 8. i 13. kraj iške brigade očistile su sva nepri ja-teljska uporišta koja su se nalazila na komunikaciji, sve do s. Srednja Topola. Noću 25/26. septembra one su izvr-šile napad na s. Donja Topola, ali nisu uspele da ga zauz-mu. Borbe vođene sa nepri jatel jem na ovoj komunikaciji bile su veoma uporne i često su se vodile bez prekida — danju i noću.150

148 Beleška nemačkog poslanika u Zagrebu Kašea, sa kon-ferencija povodom borbi oko Banjaluke, Arhiv VII, Mikrofilm, London — N13 — H 306651.

149 p rema izveštajima jedinica 5. korpusa u Kaštelu se nala-zilo oko 400 nepri jatel jskih vojnika, prema ustaškim izveštajima oko 200, a prema nemačkim — 280. Neki su u toku borbe pobegli u Kaštel, tako da sa sa sigurnošću može tvrdit i da ih je u Kaš-telu bilo blokirano oko 300.

150 Dopis potpukovnika Šoše upućen Štabu 5. korpusa, Arhiv VII, k. 458 A, br. reg. 17/7.

245-

Četrnaesta i 18. brigada bile su orijentisane na pro-stor između komunikacije Banjaluka — Bos. Gradiška i reke Vrbasa. One su tamo razoružale nekoliko manj ih uporišta, a delovi 18. brigade učestvovali su i u borbi za neka uporišta na komunikaciji. Prema tome, pet brigada raznih divizija angažovano je u borbi na komunikaciji prema Bos. Gradiški, dok je pravac Derventa -— Prnjavor —- Klašnice ostao neposednut.

Usled nedostatka snaga Nemci su bili prinuđeni da se napad u pravcu Banjaluke obustavi.151 Ali, oni su prikup-ljali snage da povrate Banjaluku i oslobode njihove vojni-ke koji su bili blokirani u Kaštelu. Trebalo je da se u tom angažuju nove ustaške snage, ali neke od nj ih nisu htele da izvrše naređenje, pa je došlo i do intervencije kod Pa-velića. Tako je angažovan jedan ustaški batal jon iz Stare Gradiške i ustaški podoficirski kurs iz Varaždina. Od ne-mačkih snaga, pored onih koje su već učestvovale u poku-šaju nastupanja od Gradiške ka Banjaluci, pripremala su se još i dva ojačana bataljona 4. branderbuškog puka i to za nastupanje pravcem Derventa — Prnjavor — Banja-luka.

Dvadeset petog septembra oko 13 časova Nemci su krenuli od Dervente u pravcu Prnjavora.1 5 2 Štab 5. kor-pusa je naredio da se na ta j pravac prebaci 14. brigada, pa je ona počela da se prebacuje na desnu stranu Vrbasa istog dana. Do nastupanja nepri jatel ja na pravcu Gradiška — Banjaluka još nije bilo došlo i tako se završio drugi period borbe za Banjaluku.

Treći period. U ovom periodu nepri jatel j je izveo ko-ordinirano nastupanje dveju borbenih grupa u pravcu Ba-njaluke: jedne od Dervente preko Prnjavora i Klašnica, i druge iz Bos. Gradiške preko s. Klašnica. Cilj nastupanja bio je: da se odbace snage 5. korpusa sa komunikacija, probije u Banjaluku, deblokira Kaštel i u gradu ponovo

151 Beleška nemačkog poslanika u Zagrebu Kašea sa konfe-rencije povodom borbi oko Banjaluke, Arhiv VII, Mikrofilm, Lon-don — N13 — H 306651.

152 Naređenje Štaba 5. korpusa od 26. 9. 1944. godine, Arhiv VII, k. 458 A, reg. br. 15/1.

246-

uspostavi ustaška vlast. Grupa koja je planirana za nastu-panje od Dervente imala je naziv »Ravno«, a ona od Gra-diške — »Panvic«.

POKRET N E P R I J A T E L J E V I H GRUPA > RUDNO« I »PANVIC«

R. 1 : 500.000 L e g e n d a : 1) G r u p a »Rudno« došla je od Derven te , p r e k o P r n j a v o r a , u Klašn ice i

i zmanevr i sa la po loža je jed in ica 5 . k o r p u s a k o j e su zadrža le g rupu »Panvic«.

Dvadeset šestog septembra Štab 5. korpusa izdao je naređenje u kom je postavio zadatke jedinicama i dao im orijentaciju u slučaju neprijateljskog prodora u Banjalu-ku.153 U ovom naređenju Štab Korpusa je izvršio i raspo-red bataljona.

153 Isto.

247

Treći i 4. bataljon 6. kraj iške brigade upućeni su 26. septembra u rejon Klašnica. Njihov zadatak bio je da mi-ni ra ju most na Vrbasu u rejonu s. Klašnica i, u slučaju prodora nepri jatel ja do Vrbasa, da ga sruše i na ta j način spreče prebacivanje nepri jatel ja na levu obalu i prodor u pravcu Banjaluke.

U 7 časova 27. septembra grupa »Rudno« već je bila na desnoj obali Vrbasa, u rejonu s. Klašnice. Došavši do mosta u s. Klašnice, nepri jatel j je naišao na organizovan otpor dvaju bataljona 6. kraj iške brigade. Uspeo je da ih odbaci. Njihova pešadija je prešla preko mosta i zauzela mostobran na levoj obali.154 Noću između 27. i 28. septem-bra nepri jatel j je vršio opravku mosta, koji su oštetili bataljoni 6. brigade i prebacio se potpuno na levu stranu reke.

Na pravcu Bos. Gradiška — Banjaluka Nemci i ustaše su davali veoma žilav otpor snagama 5. korpusa sve do izbijanja grupe »Rudno« u Klašnice. Ujutro 27. septembra grupa »Panvic« prešla je u napad s namerom da se probije u pravcu Banjaluke i spoji sa grupom »Rudno«. Njen na-pad je podržavalo sedam aviona. Pored grupe »Panvic« u ovom napadu su učestvovali ustaški bataljon iz St. Gra-diške i jedinice nemačke SS-policije. U 16 časova 27. sep-tembra nepri jatel j je potisnuo delove 8. i 13. krajiške bri-gade sve do Sibića Hana.

U Šibića Hanu delovi ovih brigada poseli su neprija-teljske rovove i pustili nepri jatel ja na blisko odstojanje, otvorili snažnu vatru i istovremeno napali ga sa bokova, nanevši mu gubitke od 140 mrtvih. Produžujući nastupa-nje, nepri jatel j je potiskivao snage ovih brigada i nabaci-vao ih na istočne obronke Kozare. Delovi 13. kraj iške bri-gade potisnuti su bili ka s. Romanovci, a 8. brigade ka s. Mašići i selu Aginci. Sa ovih položaja brigade su dejstvova-le bočno na neprijatelja. Dvadeset osmog septembra 8.

154 U operacijskom izveštaju 4. divizije pov. br. 566 od 7. 10. 1944. godine za septembar stoji da je most »prije toga dignut u zrak«. Slično stoji i u operacijskom izveštaju 6. brigade. Međutim, sigurno je da most ni je srušen, nego oštećen i to lakše. Pešadija grupe »Rudno« bez opravke je prešla preko njega. Tenkovi i vo-zila nisu mogli preći preko mosta bez opravke, što su Nemci u to-ku noći i učinili i prebacili se potpuno preko Vrbasa.

248-

brigadi je naređeno da posedne položaje na liniji s. Poto-čani — Miloševića brdo. Tako je nepri ja tel j u 11 časova 28. septembra prodro do s. Klašnice i spojio se sa snagama grupe »Rudno«. U ovo vreme saveznički avioni bombardo-vali su Kaštel i dobro su gađali, ali je bilo kasno.155

U 13 časova 28. septembra nepri jatel j je, isturajući jaku pobočnicu na istočne padine Kozare, krenuo prema Banjaluci i oko 17 časova deblikirao posadu u Kaštelu.

Posle prodora nepri jatel ja u Banjaluku 13. kraj iška brigada upućena je na zatvaranje pravca Banjaluka — Bronzani Majdan u visini s. Saračica.

Za vreme napada na Banjaluku i borbi u odbijanju neprijateljskog nastupanja od Bos. Gradiške 13. krajiška brigada ubila je 203, ranila 240 i zarobila 290 nepri jatel j-skih vojnika i oficira. Među zarobljenim bio je komandant 69. nemačke divizije general fon Devic i šef ustaške polici-je u Banjaluci Blaž Gutić, poznati zločinac.

Brigada je zaplenila 4 bacača, 6 protivavionskih mi-traljeza, 15 puškomitraljeza, 15 strojnica, 543 puške, 400 bacačkih mina, 120.000 puščanih metaka, 11 aviona, 13 au-tomobila, 17.490 avionskih bombi raznih težina, 2.120 bu-radi benzina, 54 bureta naf te i raznog drugog materijala.158

Brigada je za vreme napada imala 36 mrtvih, 99 ranje-nih i 18 nestalih boraca.

Dejstva Brigade posle napada na Banjaluku

Jedinice 13. kraj iške brigade, dok su se nalazile na zatvaranju pravca Banjaluka — Bronzani Majdan, bile su uznemiravane od strane neprijatelja, koji je vršio ispade iz Banjaluke u cilju izviđanja. Neprijatelj je, isto tako, uništavao neke objekte u Banjaluci pomoću eksploziva i palio ratni materi jal na prostoru severnije od grada. Cet-

155 Depeša 5. korpusa upućena Vrhovnom štabu 28. 9. 1944. godine, Arhiv VII, k. 28, reg. br. 5/7.

is« Aviona je bilo 48 ali su ostali bili teže oštećeni te nisu uračunat i u navedeni broj. Navedeni su samo oni koji su bili is-pravni i oni koji su se lako mogli osposobiti za let.

249-

vrtog oktobra delovi 13. brigade izvršili su pomeranje pre-ma selu Ivanjskoj i poseli komunikaciju Banjaluka — Prijedor. Odavde su vršena izviđanja pravca Banjaluka — Klašnice. Sedmog oktobra izvršeno je novo pomera-n je jedinica i približavinje komunikaciji Banjaluka •— Klašnice. Bataljoni su vršili izviđanja, postavljali manje zasede i pretraživali sela i zaseoke. Neprijatelj je reagirao pa je došlo do borbe. Tako je, na primer, 1. bataljon vodio borbu sa nepri jatel jem 9, 11. i 17. oktobra u rejonu s. Gla-močana.

U borbama od 1. do 26. oktobra bataljoni 13. brigade, prema njihovom izveštaju, ubili su 27 neprijateljskih voj-nika, ranili 36 i zarobili 11. U isto vreme oni su pretrpeli gubitke od 3 mrtva i 8 ranjenih boraca. Zaplenili su 6 pušaka, 1030 metaka, 4 bombe, 9 doboša za »šarac« i nešto opreme.157

Dvadeset šestog oktobra Brigada je izvršila pokret na prostor s. Han-Kola, dok je n jen 2. bataljon i dalje ostao u s. Bakincima. Pokret je produžen prema Mrkonjiću, gde je Brigada stigla 28. oktobra i odmarala se. Drugi bataljon je i dalje ostao u s. Bakincima. Ovo pomeranje Brigade izvršeno je po naređenju Štaba 5. korpusa, kako bi, pose-danjem leve obale Vrbasa, sprečila prebacivanje četnika iz centralne Bosne u Manjaču i prostor oko Mrkonjića. Korpus je naredio da se jedan bataljon smesti na liniji s. Barevo — s. Podmilačje i da, pored ostalog, obezbedi Jajce. Naređeno je, takođe, da Bataljon po dolasku na navedeni prostor uspostavi vezu sa Štabom Korpusa.158

Tako se 1. bataljon 13. brigade 30. oktobra prebacio na prostor s. Barevo — s. Vlasinje sa zadatkom sprečavanja prebacivanja četnika preko r. Vrbasa. Treći bataljon pre-bacio se na prostor s. Sur jan sa zadatkom sprečavanja prebacivanja četnika preko Vrbasa na delu od ušća Crne Reke u Vrbas do s. Sur j an. Četvrti bataljon smestio se na prostor s. Dabrac, s. Sehovci, s. Liskovica sa zadatkom obezbeđenja Vrbasa na tom delu. Drugi bataljon ostao je i dalje na rani jem prostoru.

157 Operacijski izveštaj 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

158 Naređenje Štaba 5. korpusa od 25. 10. 1944. godine, Ar-hiv VII, k. 1265, reg. br. 28—1/1.

250-

Nekoliko dana docnije bataljoni su napustili Vrbas i prešli na prostor zapadno od Mrkonjića. Devetog novem-bra 2. bataljon 13. brigade izvršio je pokret prema s. Per-vanu i već 10. novembra bio na prostoru zaselak Babići, Sitnica. Trinaestog novembra 2, 3. i 4. bataljon čistili su Manjaču i izbili, 2. bataljon u s. Han-Kola, 3. u s. Račune, a 4. u s. Dobrnju. Sedamnaestog novembra bataljoni su opet bili prikupljeni u širem prostoru Mrkonjića.

Dok se nalazio na prostoru severno od Banjaluke, 2. bataljon je u dva-tri navrata vodio borbu sa nepri jatel j-skim snagama i naneo im gubitke od 7 mrtvih i 5 ranjenih vojnika, dok je sam imao 2 ranjena borca. Prilikom čiš-ćenja Manjače jedinice Brigade zaplenile su 1 teški mitra-ljez i 60 metaka.

U ovom periodu došlo je i do nekih kadrovskih prome-na. Tako je za zamenika političkog komesara 13. krajiške brigade postavljen Vukašin Milić, a za zamenika koman-danta Brigade — Mlado Stanić, dotadanji komandant Ko-zarskog NOP odreda.159 Prvi je postavljen 16, a drugi 29. oktobra.

Za rukovodioce Skoja u 2. bataljonu postavljen je Stevo Vulin, u 3. batal jonu — Nikola Kuklić, a u 4. bata-ljonu — Rajko Maričić. Formiran je i brigadni komitet Skoja i za njegovog sekretara postavljena je Stana Galić, dotadanji sekretar aktiva Skoja pri sanitetu.160

Devetnaestog oktobra Brigadi je naređeno da formira brigadnu prateću četu sastava: jedan protivtenkovski vod i jedan do dva minobacačka voda. Uza svaki top trebalo je da bude po jedan puškomitraljez za njegovu zaštitu.161

Isto tako preduzete su mere u pogledu čuvanja i nege ko-nja. Postavljeno je da se odrede stalni konjovoci, koji će se starati o redovnom hranjenju , pojenju, t imarenju, pot-

159 Naredba Štaba 5. korpusa od 16. 10. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 26/7.

IM izveštaj o radu i s tanju skojevske organizacije 13. kra-jiške brigade od 7. 10. 1944. godine, Arhiv VII, Mikroteka, film 10, animak 139—140.

161 Naredba Štaba 39. divizije od 19. 10. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 10/3.

251-

kivanju i smeštaju konja.162 Po bataljonima određeni su podoficiri koji su odgovorni za propuste u pogledu staranja 0 konjima. Trebalo je da se u jedinicama koje imaju pre-ko 25 konja odrede stočni bolničari, koji bi obrazovali stočno previjalište, pružali prvu pomoć i upućivali konje na lečenje. Određen je i veterinarski referent Brigade. Sve ove mere bile su razumljive i potrebne, tim pre kad se zna da su osnovna transportna sredstva bili konji i da su jedinice Brigade sve više jačale i bile snabdevenije u materi jalnom pogledu.

Dvadesetog oktobra pri Stabu Brigade počeo je sa ra-dom niži vojni kurs za vodnike i desetare.167 Za ovaj kurs napravl jen je bio plan rada sa rasporedom tema i časova. Obrađivala se ratna služba, borbena obuka, fortifikacija, nastava gađanja, čitanje karata, egzercir, politička i sani-tetska nastava. Kurs je održan u Ivanjskoj, u zgradi nad-zornika puteva. Bila je zavedena stroga disciplina i ka-sarnski red. Na kursu je učestvovalo 37 slušalaca, a t rajao je 15 dana. Šestog novembra održani su završni ispiti i t ime je kurs završio rad.

Uporedo sa razvojem situacije, dobijanjem savreme-nijeg naoružanja i opreme, rasla je i potreba za preduzi-manjem neophodnih mera u svrhu uzdizanja i obučavanja 1 starešina i vojnika. Sve se to moralo činiti da bi se udo-voljilo nastalim potrebama u odnosu na tehniku, njenu pravilnu upotrebu i korišćenje.

Sedmog novembra sve jedinice Brigade proslavile su 27. godišnjicu oktobarske revolucije. Ovom prilikom iz-vršena je podela »Spomenica 1941.« i zakletva novih bo-raca.

U ovo vreme 39. divizija trebalo je da kontroliše Kra-jinu, izvrši ponovni upad u Banjaluku, ako se za to ukaže prilika, i vrši na n ju pritisak, dok je glavnina 5. korpusa trebalo da se orijentiše ka dolini Bosne i Sarajevu.164

162 Naredba Štaba 39. divizije od 13. 10. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 1—9.1.

163 izveštaj 13. kra j iške brigade od 21. 10. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 19/4.

164 Naređenje Štaba 5. korpusa od 4. 10. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 39/1.

252-

Radi što uspešnije borbe protiv četnika, Stab 5. kor-pusa je hteo da spreči njihovo prebacivanje na levu stranu Vrbasa. Naredio je 13. brigadi da to onemogući, posedajući Vrbas severno od Jajca, oko ušća Ugra

Međutim, to nije bilo dovoljno, jer su postojali uslovi da se četnicima na prostoru centralne Bosne zada ozbiljni-ji udarac. Da bi se to postiglo, trebalo je tamo prebaciti neke snage iz Krajine. Odlučeno je da se tamo uputi 13. krajiška brigada.

253-

BRIGADA U CENTRALNOJ BOSNI I ZAVRŠNIM OPERACIJAMA

Čišćenje prostora u međurečju Vrbasa i Vrbanje

U centralnoj Bosni nalazio se 310. četnički korpus sa brigadama Vrbaskom, Teslićkom i Motaj ičkom.1 Ukupno je bilo oko 1.600 četnika. Međutim, tamo su često bile i jedinice Bosanskokrajiškog četničkog korpusa, naročito 3. četnička brigada. Ova brigada obično je bila na prostoru između Vrbanje i Vrbasa. Kad su jače partizanske snage dolazile na prostor južnije od Banjaluke, delovi 1. četničke brigade prebacivali su se na desnu stranu Vrbasa pa su i oni tamo, ponekad, bili.

1 Izveštaj Teslićke četničke brigade od 26. 2. 1945. godine, Arhiv VII, BH-V-12682. Izveštaj Motajičke četničke brigade od 24. 2. 1945. godine. Isto, BH-V-12631/1. Izveštaj Vrbaske četničke bri-gade od 1. 1. 1945. Isto BH-V-12590.

U naređenju 11. divizije od 27. 9. 1943. godine stoji da u cen-tralnoj Bosni postoje četničke grupe Rade Radića, Nikole Vorkape, Ljube Bundala i Vinčića — ukupno oko 1.000 četnika. (Zbornik, IV, 17, 129, 287). Divizija u naređenju ne obuhvata sav prostor, posebno ne onaj južnije od Vrbanje, pa se može smatrat i da je četnika bilo više.

U izveštaju Oblasnog komiteta K P J za Bosansku kra j inu od 12. 11. 1943. godine stoji da u centralnoj Bosni ima oko 1.900 čet-nika. (Zbornik, IV, 19, 50, 167). Ako se dva pomenuta izveštaja uzmu u obzir, može se smatrat i da je četnika tamo ukupno bilo oko 1.600 i to bez kraj iških.

U izveštaju Velike župe Sana i Luka od 7. 9. 1943. godine stoji da na njenom području deluju četničke grupe Drenovića, Te-šanovića, Mišića, Marčetića, Radića, Bundala i Vorkape, ali se ne navodi jačina. (Arhiv VII, k. 156, br. reg. 9/3—1).

254-

Osamnaestog novembra 1944. godine 13. kraj iška bri-gada, bez 4. bataljona, krenula je za centralnu Bosnu. Po-kret je izvršen preko Ja jca i jedinice Brigade stigle su u rejon sela Doribaba, Bistrica, Kuprešani i tu zanoćile. Četvrti bataljon toga dana nalazio se u selu Dubici, kod Sitnice, i tamo ostao.2 Devetnaestog novembra Brigada je produžila pokret, prešla Ugar kod sela Prisike i istog dana stigla na prostor zapadno od Skender-Vakufa i tu zano-ćila. Ovaj deo puta veoma je težak za kre tanje pa su je-dinice bile izložene velikim naporima. Radilo se o kozjim stazama koje su vodile preko terena sa velikim visinskim razlikama naročito oko kanjona Ugra. Zbog napora bata-ljoni su u toku 20. novembra ostali na mestu prenoćišta i odmarali se.

Dalji pokret Brigade izvršen je 21. novembra preko sela Javorani i 1. bataljon je stigao u zaselak Balte, 2. u selo G. Lipovac, a 3. u zaseoke Podosoje i Prisoje. Tu su bataljoni zanoćili. Prethodnica 2. bataljona u pokretu kod sela Vagani naišla je na četnike i rasterala ih. Ovim je završen pokret 13. kraj iške brigade i prebacivanje na des-nu stranu Vrbasa. Njene jedinice za ovo vreme prešle su oko 100 km i potreban im je bio odmor. Pokret se vršio preko Ja jca zbog toga što se Vrbas na drugom mestu nije mogao preći.

Ipak jedinice se nisu dugo odmarale. One su vršile izviđanja i prikupljale podatke o neprijateljskim snagama. U ovom pogledu najvažnij i zadatak imala je brigadna iz-viđačka četa. Ona je vršila izviđanja prema s. Čelincu, Poniru i Jagarama. Tako je 22. novembra u zaseoku De-beljaci naišla na grupu domobrana i napala ih. Ubila je 3, ranila 2 i zarobila 2. Zaplenila je 3 puške, 45 metaka, 3 para fišeklija i 2 konja. Četa nije imala gubitaka.

Dvadeset trećeg novembra Izviđačka četa 13. bri-gade došla je u s. Jagare. Tamo se nalazio čovek koji je bio partizan i preko kog je održavana veza sa Banjalukom i dobijana obaveštenja. Četa je imala zadatak da s nj im uspostavi vezu i dobije obaveštenja o četnicima. Došavši do njegove kuće, Četa se tu zadržala i dočekala suton. Ta-


255-

da su u selo došle četničke snage. Ulazeći u selo, četnici su pevali partizanske pesme. Bili su opkolili selo i Izvi-đačka četa se našla okružena u selu. Međutim, kako je bila dobro naoružana, raspolagala je sa dosta automatskog oružja, četa se probila iz obruča i počela da se povlači pre-ma ostalim snagama Brigade. Četnici su je gonili i tada su ranili teže pomoćnika šefa Obaveštajnog centra 13. bri-gade Stevu Ostojića.3 Pošto nije mogao da se kreće, borci su ga sklonili u jedan jarak u šumi i ostavili. Četnici su u streljačkom stroju pretražili šumu, ali nisu naišli na njega, pa je on docnije prenet u bolnicu u s. Sipragama i tamo izlečen.

Istog dana, t j . 23. novembra, ustaše su napravile ispad iz Kotor-Varoši prema 2. bataljonu 13. kraj iške brigade. Došlo je do borbe u kojoj su ustaše imale 1 mrtvog i 3 ra-njena, dok je 2. bataljon imao 1 ranjenog, a jedan borac je dezertirao. Ovog dana 2. bataljon je izgubio 1 teški mi-traljez. Kod 4. bataljona ni je bilo promena. Njegovi delovi u pretresanju sela pronašli su 7 pušaka.

Na osnovu podataka koje je dobio o četnicima Štab 13. krajiške brigade je smatrao da se na prostoru sela Ja-gare, Karanovac, Bastahi nalazi po grupama 150—200 četnika, u s. Ljubačevu jedan četnički bataljon od oko 100 četnika, a u s . Krminama oko 50—60 četnika. Polazeći od toga, Štab Brigade je odlučio da napadne četnike i pročisti taj teren. To je trebalo izvesti na sledeći način:

Prvim bataljonom noću između 23. i 24. novembra izvršiti pokret, izbiti na liniju Bjeljevine (k. 742) •— s. Po-nir—- Kajbakovac (k. 672) — Kozarevac (k. 606) i tako doći četnicima za leđa, odsecajući ih od Banjaluke, na koju su se stalno oslanjali. Snagama 2. bataljona trebalo je u toku istog dana pročistiti i zaposesti Osmaču planinu. Posedanje je trebalo izvršiti na liniji zaselak Obradovići — Vis (k. 689) i tako zatvoriti pravce kojima bi se četnici mogli po-vlačiti u šumu. Ovo je trebalo izvršiti sa dve čete 2. bata-ljona, a sa druge dve — posesti liniju zaselak Milakovići

3 Isto. Izjava Steve Ostojića, pukovnika JNA.

256-

— zaselak Serdari — zaselak Sahinovići — Stražbenica (k. 526).4

Sutradan, 24. novembra, u 6 časova trebalo je da 1. ba-taljon krene sa linije posedanja pravcem s. Jagare — Ka-ranovac — Debelo brdo (k. 327) — zaselak Vučanovići — k. 366 ka s. Ljubačevu delom snaga, a drugim delom pravcem s. Bastahi — zaselak Ozren — Gromila (k. 436) ka istom selu. Na ta j način trebalo je četnike potisnuti pre-ma planinskom masivu Osmače, odvojiti ih od nepri jatel j-skog garnizona u Banjaluci i naneti im gubitke.

U toku noći došlo je do promene u rasporedu: četa 2. batal jona sa linije Milakovići — Serdari prebačena je na levo krilo 1. bataljona, a na njeno mesto postavljena je Izviđačka četa brigade.

Ni kod četnika ni je bilo onako kako se smatralo u Štabu Brigade. Naime, noću između 23/24. novembra na navedeni prostor došle su jače četničke snage od Banjalu-ke. Tako, umesto 150—200 četnika, kako je smatrao Stab Brigade, tamo je bilo oko 1.200 četnika, pa snage 1. bataljo-na 13. krajiške brigade nisu bile dovoljno jake da bi mogle izvršiti zadatak, odseći četnike od neprijateljskog garnizo-na i »nabaciti ih« na s. Ljubičevo.5

U 6 časova 24. novembra 1. bataljon je prešao u na-pad. Naročito energičan napad izveden je na pravcu Kaj-bakovac — Karanovac, gde su se nalazile 1. i 2. četa 1. batal jona 13. kraj iške brigade. Ove čete odbacile su četni-ke do Karanovca, ali kako je došlo do pritiska na njihove bokove i leđa, one su ponovo uspele da zauzmu ranije po-lazne položaje, koji su bili na dominantnim uzvišenjima. Levo krilo Bataljona napalo je četnike na prostoru zase-laka Vranješi, Jusići, Pračani. Međutim, četnici su se neo-metano izvukli preko zaseoka Kukmanovići i Rustine i došli na Jeliće (k. 662), za leđa četama 1. bataljona. Tu su stigle i neke četničke snage od s. Čelinca pa su svi zajedno

4 Mesečni operacijski izveštaj 13. kraj iške brigade za novem-bar 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 25—4

5 Četnici su se, otkad je srušen most u Karanovcu, s leve s t rane Vrbasa prebacivali na desnu u južnom delu Banjaluke pre-ko mosta kod Šehitluka. U ovom slučaju, najverovatni je , radi se o četnicima Vrbaske i 3. četničke brigade, koje su se nalazile, ve-rovatno, oko Rebrovca i Debeljaka odranije.


izvršili napad s leđa i bokova na levo krilo 1. bataljona i potisle ga u s. Bastahe. U tom pravcu su bežali četnici is-pred desnog krila Bataljona pa je u s. Bastahima došlo do mešanja naših boraca i četnika. Tako su čete 1. bataljona

BORBA SA ČETNICIMA 24. NOVEMBRA

R. 1 : 100.000 L e g e n d a : 1) P ravc i pov lačen j a če tn ika i spred 1. ba t a l j ona . 2) P r a v c i k o j i m su se četnici probi l i k roz raspored četa 1. b a t a l j o n a i

došli lm za leda. 3) Mesta gde su bi le če tn ičke g rupe .

258-

na levom krilu dospele u okruženje. Upotrebljena je Izvi-đačka četa te su i četnici bili u situaciji da su se morali probijati kroz naš streljački stroj. Pošto su bili nekoliko puta brojno nadmoćniji, uspeli su da se izvuku nakon bor-be koja je t ra ja la nekoliko časova. Povukli su se prema Banjaluci i Celincu. Snage 2. bataljona 13. brigade nisu učestvovale u borbi protiv četnika zajedno sa 1. bataljo-nom pošto su bile suviše daleko. One su u s. Ljubačevu naišle na dve četničke čete i sa nj ima povele borbu. I ovi četnici su se izvukli nakon duže borbe.

Četnici su ovog dana pretrpeli gubitke od 39 mrtvih i 4 zarobljena. Od oružja i opreme su izgubili: 6 pušaka, 260 metaka, 5 fišeklija, 3 para cipela i 6 konja. Mi smo imali 9 mrtvih i 2 ranjena borca.6

Planiranje ovog napada na četnike od strane Štaba 13. kraj iške brigade ni je bilo sasvim pravilno. Očito je da je došlo do većih previda, što je uslovilo relativno slab uspeh u borbi. Prvi bataljon dobio je zadatak da posedne liniju u dužini od preko 10 km, što je previše za njegove snage i mogućnosti. Postavl janjem takvog zadatka, 1. bataljon je udaljen od ostalih snaga brigade preko 10 km, pa je sadej-stvo i ispomaganje u borbi bilo otežano i skoro onemogu-ćeno. Linija posedanja 1. bataljona nije bila mnogo udalje-na od Banjaluke pa je postojala mogućnost da nepri jatel j-ske snage iz Banjaluke izvrše napad na 1. bataljon s čim je, u danoj situaciji, trebalo računati. Prostor obuhvaćen snagama 1. i 2. bataljona i Izviđačke čete 13. brigade suvi-še je velik da bi se radikalnije mogao pretresti. Sem toga, leva strana r. Vrbasa nije bila neposredno posednuta pa je postojala mogućnost da se četnici prebace u s. Rekavice i izbegnu uništenje. U takvoj situaciji trebalo je angažovati na tom zadatku i 3. bataljon 13. brigade i ne davati mu drugi zadatak. Kod četnika se osećao nedostatak municije i, zahvaljujući tome i slaboj četničkoj organizaciji, mi ni-smo imali većih gubitaka.

Dvadeset petog novembra jedinice Brigade su se od-marale a 26. su ponovo vršile pretres prostorije na kojoj je došlo do borbe sa četnicima. Četnici su ponovo došli na

6 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

17* 259

isti teren. Štab 13. brigade je, poučen iskustvom iz borbe sa četnicima 24. novembra, upotrebio i 3. bataljon. Prvi i 2. bataljon upotrebljeni su na prostoru s. Ponir, s. Jagare, Karanovac, a 3. bataljon istočnije od njih.

Prvi bataljon je naišao na grupu četnika kod Vrbasa. Pokušavali su da se pomoću spiava prebace na levu stranu reke. Bataljon ih je napao i ubio 9, jednog ranio i 2 zaro-bio. Nešto dalje od ove grupe Bataljon je naišao na još jednu grupu četnika, među kojima je bio i četnički pop sa pratnjom od 5 četnika. I ovi četnici su se spasavali skaka-n jem u Vrbas, bežanjem na levu stranu reke. Drugi ba-taljon naišao je na manju grupu četnika, od kojih je 2 ubio i 2 zarobio. Treći bataljon sukobio se sa oko 80 četnika, potisnuo ih je i naterao na r. Vrbanju. Ubijen je 1 četnik i 1 ranjen, a 3. bataljon je imao 1 ranjenog borca.

Četvrti bataljon 13. kraj iške brigade ovog dana držao je položaj na Bukvaleku iznad r. Surtulije, na levoj strani Vrbasa. Pošto nije bio u sastavu Brigade, on nije mogao tako uspešno da se bori protiv četnika. Naime, četnici u međurečju Vrbas—Vrbanja nisu do ovog vremena siste-matski proganjani i napadani. Imali su veliki broj jataka, a i mnogi od nj ih bili su rodom sa tog terena i dobro su ga poznavali. Zahvaljujući tome, oni su se uvek zadržavali u većem broju na tom terenu i trebalo ih je neprestano pro-goniti. To se moralo činiti sa na jmanje dva bataljona, a često i svim snagama Brigade. Neprekidni pokreti koji su vršeni pretežno noću iscrpljivali su snage Brigade toliko, da su one već postajale nesposobne za veće napore, a bez toga, u borbi protiv četnika, teško se mogao postići uspeh.

Intendantske jedinice Brigade imale su dosta konja i bile nepokretne za takvu taktiku. Zbog toga one su za vre-me pokreta i t raganja za četnicima morale ostajati na jed-nom mestu. Same nisu mogle da se brane u slučaju napada na njih, pa ih je trebalo obezbeđivati borbenim delovima, a to je uticalo na brojno angažovanje u borbi protiv četni-ka i imalo uticaja na poneki neuspeh. Uz to, ustaše i usta-ška milicija iz Kotor-Varoši i okoline često su vršili ispade u pravcu jedinica 13. brigade pa je i sa n j ima vođena bor-ba i morali su se dobro obezbeđivati neborbeni delovi brigade.

260-

Da je 4. bataljon bio u sastavu Brigade, ona bi mogla naizmenično upotrebljavati po dva bataljona, a sa dva obezbeđivati neborbene delove i odmarati ih. Tako bi se obezbedilo odmaranje svih brigadnih snaga pa zamorenost ne bi došla do izraza u tolikoj meri i borba protiv četnika bila bi mnogo efikasnija.

U vezi sa ovim problemom, Štab Brigade je predložio da se brigadna i bataljonske intendanture prebace u Sken-der-Vakuf, a da se jedinice same hrane na terenu, bez dodavanja rezervi iz intendanture.7 Brigadna bolnica sa oko 30 bolesnika i ranjenika tada je bila u Mrkonjiću,8 pa ni je uticala na manevarsku sposobnost Brigade.

Posle borbe sa četnicima 26. novembra 1. bataljon smestio se u zaselak Balte, 2. bataljon u s. Lipovac, a 3. batal jon u s. Podosoje. Bataljoni su na ovim mestima os-tali u toku 27, 28. i 29. novembra i odmarali se, s tim što je poslednjeg dana 3. četa 3. bataljona kod s. Vranića vo-dila borbu sa ustaškom milicijom.

Dvadeset devetog novembra 4. bataljon krenuo je iz Bukvaleka, preko sela Han-Kola u sastav Brigade. Stigao je 5. decembra na prostor sela Podosoje, Prisoje, Jasik i stavio se pod komandu Štaba Brigade. U pokretu je 2 čet-nika ubio, a 1 zarobio. Zaplenio je 3 puške i 80 metaka. Za vreme pokreta Bataljon je prešao oko 140 km i to pre-ko veoma teškog terena pa mu je bio potreban odmor. Tako na levoj strani Vrbasa ni je više bilo snaga 13. kra-jiške brigade. Tamo je ostala 15. kraj iška brigada 39. di-vizije, Zmijanjski i Mrkonjićki NOP odred, pa je i situa-cija kod četnika u Manjači i oko Mrkonjića postala lakša pa su se i oni mnogo više aktivirali u borbi protiv naših snaga.

U toku 30. novembra kod 1. bataljona 13. brigade nije bilo promena. Ovog dana jedna četa 2. bataljona prebacila se u s. Jasik, gde je smenila 3. bataljon, koji se istog dana prebacio na prostor Skender-Vakufa, u s. Bokani da bi štitio transportovanje opreme iz Ja jca za Skender-Vakuf. Prvog decembra jedna četa 3. bataljona upućena je u J a j -

7 Operacijski izveštaj 13. kraj iške brigade za novembar 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 25—4.

8 Mesečni izveštaj političkog komesara 13. kra j iške brigade od 27. 11. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 13—4.

261-

ce da bi štitila karavan sa opremom koji se iz Ja jca upu-ćivao za Skender-Vakuf.

Prvi i 2. bataljon 13. brigade za pet dana decembra 3 četnika su ubili, a 2 ranili. Zaplenili su 3 puške, 70 metaka, 3 bombe, 2 opasača i 1 bluzu.9

Petog decembra 3. bataljon se prebacio na prostor s. Javorani, a jedan vod uputio je za pra tn ju karavana u Jajce. Sem ovog kod bataljona Brigade ni je bilo promena sve do 8. decembra.

Prebacivanje 13. kraj iške brigade na desnu stranu Vr-basa ozbiljno je ugrozilo četnike na tom terenu. Borbe koje su jedinice 13. brigade vodile sa četnicima tokom no-vembra i posebno one 24. i 26. novembra, pokazale su da četnici ni na desnoj strani Vrbasa neće imati mira. To su četničke komande uviđale pa su, u vezi sa tim, zakazale sastanak u Banjaluci. Sastanak je održan 1. decembra i na n jemu su učestvovali svi četnički komandanti.10 Šta se sve na ovom sastanku raspravljalo ni danas nije pozna-to, ali najverovatnije je da se diskutovalo o načinu borbe u vezi sa nastalom situacijom.

Međutim, Štab 5. korpusa je cenio situaciju tako da će trebati preduzeti energičnije mere u borbi protiv čet-nika u centralnoj Bosni, pa je odlučio da se formira Ope-rativni štab za borbu protiv četnika u centralnoj Bosni i da mu se stave na raspolaganje određene jedinice. Tako je došlo do formiranja Operativnog štaba, kom su stavlje-ne na raspolaganje 13. kraj iška brigada 39. divizije, 18. brigada 53. divizije, Banjalučki i Uzlomački NOP odred.11

Komandant Operativnog štaba stigao je sa 4. bataljonom 13. kraj iške brigade u Štab Brigade 5. decembra.12 Tamo je trebalo da stigne i njegov zamenik sa 18. brigadom.13


10 Depeša Obaveštajnog centra 13. kraj iške brigade od 4. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

11 Zapovest Operativnog štaba od 7. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 32—3.

12 Za komandanta Operativnog štaba za borba protiv četnika određen je Milan Zorić, a za njegovog zamenika Stevo Samar-džija.

13 Depeša komandanta Operativnog štaba od 6. 12. 1944. godi-ne, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11

262-

Operativni štab je 7. decembra izdao zapovest za uni-štenje četnika na terenu centralne Bosne. Tada se Teslićka četnička brigada nalazila u selima Pribinić, Buletić, Ceča-va, Šnjegotina, rasuta po četama. Ova brigada imala je 500—600 četnika sa 17 puškomitraljeza. Vrbaska četnička brigada nalazila se na prostoru Snjegotine i Jošavke i ima-la je oko 400 četnika. Motajička brigada bila je na prosto-ru Crni vrh, selo Klašnice. Po dolasku 13. krajiške brigade na desnu stranu Vrbasa u Cemernici planini ostala su dva četnička bataljona koji su se krili oko Vrbasa, Gornjeg Sehera i u šumi.

Trinaesta krajiška brigada dobila je zadatak da jed-nim bataljonom posedne Baljvine i selo Bočac, uništi na tom prostoru četnike i napravi most na Vrbasu između sela Baljvine i Crne Rijeke; da mobiliše civile i iskoristi ih za podizanje mosta na Vrbasu, a da sa druga dva ba-taljona očisti prostor s. Javorani, s. Ljubačevo, s. Krmine, s. Agino Selo, Cemernica, s. Vagani. Po izvršenju ovog zadatak naređeno joj je da tim bataljonima posedne s. Javorane, Ljubačevo i Krmine. Pod komandu 13. krajiške brigade stavljen je Banjalučki NOP odred.

Osamnaestoj brigadi naređeno je da sa dva bataljona krene za s. Rankoviće a odatle u manjim kolonama prema severozapadu i tako pretrese selo Cečavu, sa druga dva bataljona da pretrese prostor D. i G. Snjegotine i posedne liniju zaselak Spaso jević — zaselak Railići — Ćaćino brdo.

Uzlomački odred je trebalo da dejstvuje na prostoru s. Borci, s. Maljevo, s. Burča.

Plan radio-veze dostavljen je jedinicama i naređeno im da formiraju brigadna previjališta. Jedinicama je na-glašeno da održe bataljonske sastanke, na kojima treba da ukažu na važnost samoinicijative nižih komandi i jedinica, konferencije sa seljacima na kojima govoriti o amnestiji, prilici da se svi zavedeni četnici otrgnu od okupatora i ustaša i priđu NOB-u. Rečeno je da postupak sa njima kad se predaju treba da bude dobar i da će takav odnos prema narodu i četnicima izazvati postepeno osipanje četnika. Naglašeno je i to da jedinice na jednom mestu ne smeju ostati više od dva dana.

263-

Na osnovu zapovesti Operativnog štaba brigade su iz-dale svoje zapovesti. Stab 13. brigade precizirao je pravce pokreta bataljona i prostore koje treba da ^pretraže. Nare-dio je da se sve kolibe u Osmači, Tisovcu i Kijavcu spale. Banjalučkom odredu takođe je postavljen zadatak. Nagla-šeno je da će Stab Brigade za 9. decembar izdati novu zapovest i da će se nalaziti u s. Aginom Selu, kod crkve.14

Tako je 1. bataljon 13. brigade u toku 8. decembra čistio prostor Osmača, s. Krmine, s. Agino Selo. Ubio je 3, ranio 5 i zarobio 5 četnika. Bataljon nije imao gubitaka i zanoćio je u Aginom Selu. Drugi bataljon čistio je pro-stor s. Vagani, s. Javorani, s. Cukovac i ni je naišao na čet-nike. Snage 3. bataljona prebacile su se na prostor zaselaka Glamočići, Paunovići. Jedna četa ovog bataljona upućena je kao pra tn ja u Jajce, a jedan vod u Travnik. Četvrti ba-taljon kretao se pravcem s. Boljanići, s. Babajci, s. D. Va-gani, s. Rađići, s. Kostići. Ni on nije naišao na četnike.

Sutradan je čišćenje produženo. Prvi bataljon čistio je prostor između Vrbasa i Čemernice planine do s. Balj-vine. Dodira sa četnicima nije bilo i bataljon se vratio na mesto polaska. Drugi bataljon prebacio se na prostor s. Baljvine, s. Bočac i tu razmestio. Kod 3. bataljona ovog dana nije bilo promena, dok se 4. bataljon smestio u s. Kostiće. Kako se vidi, naročitog uspeha ni je bilo. Četnici su pobegli iz međurečja Vrbas — Vrbanja, a oni koji su ostali skrivali su se jer su dobro poznavali teren. Neki su se ponašali kao seljaci, pošto bi skrili oružje.

Treća četnička brigada, Trivunčićeva, prebacila se na levu stranu Vrbasa, pa je snagama 1. i 2. četničke brigade, koje su tamo bile, napala 15. kraj išku brigadu i dovela je u tešku sitauciju. Zbog toga je Stab 39. divizije tražio da se 13. brigada prebaci na levu stranu Vrbasa.15 Međutim, prebacivanje 13. brigade na levu stranu Vrbasa nije dola-zilo u obzir, jer je za to trebalo dosta vremena. Ona se mogla prebaciti samo u Jajcu, na nekom drugom mestu

14 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade za dvodnevno čišćenje prostora između Vrbanje i Vrbasa, Ugra, Čemernice i Osmače. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 33—3.

15 Depeša Štaba 39. divizije od 7. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11. Dopis Štaba Zmijanjskog odreda od 18. 1. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 4—2.

264-

između Ja jca i Banjaluke, ni je bilo mosta. Stoga je koman-dant Operativnog štaba odgovorio Stabu 39. divizije da je za prebacivanje 13. brigade na levu stranu Vrbasa i do-lazak do s. Han-Kola potrebno 5 dana, a za to vreme čet-nici bi se ponovo prebacili na desnu stranu, pa se time ne bi postiglo ništa. Naglašeno je da će se za takve slučajeve podići most na Vrbasu u s. Baljvinama.16

Tako je 13. kraj iška brigada i dalje ostala na desnoj strani Vrbasa. Operativni štab izradio je detaljno uput-stvo za borbu protiv četnika i dostavio ga štabovima 13. i 18. brigade i štabovima odreda. U n jemu je razrađena tak-tika u borbi protiv četnika i postupci saobraženi načinu ponašanja četnika.17 Ta mera Operativnog štaba bila je veoma korisna zbog toga što je predviđala postupke skoro u svim slučajevima, a to se nije do tada primenjivalo na terenu centralne Bosne, pa ni Krajine. Zahvaljujući tome uputstvu, 18. brigada je noću između 18/19. decembra ubila 40 četnika i zaplenila 3 puškomitraljeza, 30 pušaka, 1 automat i dr.18 Ovaj uspeh postignut je na prostoru se-verno od r. Vrbanje.

Međutim, u međurečju Vrbasa i Vrbanje, gde je bila 13. kraj iška brigada, nije bilo jačih četničkih snaga, ostale su samo manje grupe, pa se značajniji uspeh nije mogao postići. Ipak, 13. brigada je ostala na tom prostoru do 20. decembra, neprekidno pretresala teren i tragala za četni-cima. Za tih desetak dana uspela je da zarobi 3 četnika i 2 rani, dok je ona izgubila 1 borca. Zaplenila je 4 puške, 1 revolver i 3 fišeklije. Četrnaestog decembra Vod iz Trav-nika došao je u sastav svoga bataljona.

Devetnaestog decembra 1944. godine neprijateljske snage probile su se iz Bihaća u Petrovac, pa je naređeno da se 13. krajiška brigada najhi tni je prebaci na prostor s. Bravsko, Bos. Petrovac19 sa zadatkom zatvaranja pravca Petrovac — Ključ. Prema ovom naređenju bataljon 13.

16 Depeša komandanta Operativnog štaba od 7. 12. 1944. go-dine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

17 UputE'tvo Operativnog štaba od 10. 12. 1944. godine, Ar -hiv VII, k. 1281, reg. br. 36—3.

18 Depeša Operativnog štaba od 19. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

19 Depeša Štaba 39. divizije od 19. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

265-

brigade koji se nalazio u s. Baljvinama trebalo je da krene u toku noći.

Tako su 2. i 3. bataljon 13. brigade u toku 20. decembra stigli na levu stranu Vrbasa i razmestili se u s. Carevo Polje, zapadno od Jajca. Prvi i 4. bataljon 21. decembra prebacili su se u s. Kuprešani i s. Divičani, gde su se raz-mestili. Stab Brigade premestio se u Jajce.20 Na ovom pro-storu jedinice Brigade ostale su do 24. decembra i primale odeću i opremu koja im je bila spremljena u Ja jcu. Između ostalog, intendantura 5. korpusa je 21. decembra dostavila 13. brigadi 300 šinjela, 300 bluza, 200 pantalona, 500 pari čarapa, 500 pari cipela i 94 kg šećera.21

Pokret 13. kraj iške brigade sa prostora iz međurečja reka Vrbasa i Vrbanje prema Ja jcu protumačen je od stra-ne nepri jatel ja kao prebacivanje u Manjaču radi napada na četnike koji su ozbiljno ugrozili 15. kraj išku brigadu na levoj strani Vrbasa.22

Za vreme boravka u međurečju r. Vrbasa i Vrbanje 13. kraj iška brigada ubila je 63 četnika, ranila 18, zaro-bila 19, a sama je imala 10 mrtvih boraca, 6 ranjenih i 1 zarobljenog. Brigada je zaplenila 26 pušaka, 1 revolver, 455 metaka, 11 fišeklija, 2 opasača, 1 bluzu, 3 para cipela i 8 konja.

U ovo vreme došlo je do nekih personalnih i drugih promena. Tako je za komandanta 4. bataljona 28. novem-bra postavljen Ivan Ropac, poručnik.'23 Za zamenika in-tendanta 13. kraj iške brigade 4. decembra postavljen je potporučnik Niko Savić, dotadašnji intendant Zmijanjskog partizanskog odreda.24 Za komandanta 2. bataljona 13. kra-

20 Operacijski dnevnik 13. kra j iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

21 Sprovodna lista od 21. 12. 1944. godine, Arhiv VII,' k. 1266, reg. br. 3—9.

22 Dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH za 12. 12. 1944. godine i 19. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 45, reg. br. 12/1—1 i 19/1—1.

23 Naredba Štaba 39. divizije broj 51 od 28. 11. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 50—1/1.


266-

jiške brigade 21. decembra postavljen je potporučnik Mla-do Krivokuća, dotadašnji vršilac dužnosti komandanta istog bataljona.25 Istog dana postavljeni su i zamenici ko-mandanata u sva četiri bataljona 13. kraj iške brigade: 1. bataljona — zastavnik Tode Petrović, dotadašnji komandir čete u istom bataljonu; 2. bataljona — potporučnik Simo Tepić, dotadanji komandir čete u 4. bataljonu; 3. bataljona — poručnik Veljko Aleksa, dotadanji vršilac dužnosti za-menika komandanta Kupreškog partizanskog odreda; 4. ba-taljona — potporučnik Mirko Dvizac, dotadanji komandir čete u 1. bataljonu.

Nastalo je i intenzivnije školovanje rukovodećeg, teh-ničkog i drugog kadra, pa je Brigada za isto vreme slala ljudstvo u škole i na razne kurseve. Tako, na primer, u Beogradu je otvorena Vojna akademija, pa je 13. brigadi naređeno 4. decembra da u ovu školu pošalje 4 borca — omladinca između 16 i 22 godine. Oni su morali imati za-vršenu osnovnu školu, a po mogućnosti i srednju. Morali su, takođe, biti hrabri, iz dobrih poštenih porodica, koje nemaju nikog u neprijatel jskim redovima, i da su članovi skojevske ili part i jske organizacije.26

Pri Štabu 39. divizije organizovan je kurs za kadar obaveštajne službe i trebalo je da počne sa radom 10. 12. 1944. godine. Stabu 13. kraj iške brigade naređeno je 25. novembra da na ovaj kurs pošalje 10 boraca, iz svakog bataljona po jednoga i vođe grupa Izviđačke čete. Nagla-šeno je da se izboru ljudstva pokloni posebna pažnja.27

Osmog decembra Štabu 13. brigade je naređeno da odmah uputi 30 najbol j ih vodnika i desetara na podoficir-ski kurs.28


26 Depeša Štaba 39. divizije od 4. 12. 1944. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

27 Naredba Štaba 39. divizije od 25. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1265, reg. br. 1/4.

Depeša Štaba 39. divizije od 5. 12. 1944. godine, Arhiv VII. k. 1281, reg. br. 1—11.

28 Depeša Štaba 39. divizije od 8. 12. 1944. godine, Arhiv VII. k. 1281, reg. br. 1—11.

267-

Pri komandi auto-čete 5. korpusa održavan je šoferski kurs, pa je 13. brigadi naređeno 18. decembra da na ovaj kurs pošalje 10 omladinaca i sve one koji su bili nekad u tenkovskim jedinicama — u centar 5. korpusa.29

Izvršavajući naređenja pretpostavljenih, Stab 13. kra-jiške brigade slao je borce i rukovodioce na školovanje, što je bilo veoma nužno i uslovljeno nizom činjenica u vezi sa razvojem armije i opšte vojno-političke situacije. To je t renutno umanjivalo borbenu spremnost Brigade, ali se shvatao značaj tih mera i one su na vreme sprovođene.

Aktivnost brigade između Vrbasa i r. Bosne

Trinaesta kraj iška brigada nije otišla na prostor Pet-rovac — Bravsko, kako je bilo naređeno. Njene jedinice su se od Ja jca vratile u međurečje Vrbasa i Vrbanje, tamo gde su bile u toku decembra.30 Stigavši tamo, one su 26. decembra 1944. godine pretresle prostor u međurečju Vr-basa i Vrbanje. Četnici su odavde pobegli prema Banja-luci. Tako se 13. kraj iška brigada prikupila na prostoru sela Mehovci, Lipovac, Kablovi, Podosoje.

Nemačke jedinice sa područja Savnika, Bijelog Polja, Prijepolja, Priboja nastojale su da se preko Višegrada i Rogatice izvuku ka Sarajevu da bi se dolinom reke Bosne povukle prema severu.31 Da bi se otežalo njihovo povlače-nje, Stab 5. korpusa je preduzeo mere da se uništavaju komunikacije u dolini Bosne i tako uspori neprijateljsko povlačenje.

Pedeset treća divizija 5. korpusa dobila je zadatak da uništi komunikacije na levoj strani r. Bosne i tako one-

29 Depeša Štaba 39. divizije od 18. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

Dopis Štaba 13. kra j iške brigade od 22. 12. 1944. godine, Ar-hiv VII, k. 1168, reg. br. 6—2.

30 Depeša Štaba 13. kra j iške brigade od 25. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

31 Zapovest Štaba 53. divizije od 5. 1. 1944. godine za dejstvo u dolini r. Bosne, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—7.

268-

mogući saobraćaj.32 Za izvršenje toga zadatka Štab 5. kor-pusa privremeno je stavio pod komandu 53. divizije 13. kraj išku brigadu. Štab 13. krajiške brigade o tome je oba-vešten 26. decembra.33 Njemu je naređeno da Brigada sa dosadašnje prostorije krene, širokim rasporedom, preko s. Jošavke i, pretresajući teren, izbije na prostor s. Čečava, s. Kulaši i uspostavi vezu sa Štabom 53. divizije.34

Jedinice 13. brigade su se odmarale 27. decembra, a u 20 časova istog dana izvršile su pokret u dve kolone i pre-šle na desnu stranu r. Vrbanje. U levoj koloni bili su 1. i 3. bataljon, a preko Vrbanje su prešli kod zaseoka Babići. Prebacivši se preko reke, bataljoni su krenuli prema s. Op-sječko. U zaseoku Topići prethodnica 3. bataljona naišla je na jednu četničku četu i ubila 5 četnika, a 4 ranila.35 Za-plenila je manju količinu metaka. Treći bataljon je zanoćio u s. Opsječko, a 1. bataljon u zaseoku Pavlovići.

U desnoj koloni bili su 2. i 4. bataljon. Oni su prešli Vrbanju kod zaseoka Šibovi i uputili se prema s. Skatovi-ca. Prethodnica 2. batal jona kod mosta naišla je na milicio-nere, raspršila ih i produžila dalje. Ulazeći u s. Jošavku, patrole 2. bataljona zarobile su 4 četnika i zaplenile 8 pu-šaka, 3 revolvera, 30 metaka i 78.000 kuna. Drugi bataljon je zanoćio u Jošavci, a 4. u s. Skatovici.

Ustaše su pratile pokret 13. krajiške brigade i o tome izveštavale nadležne.30

Dvadeset osmog decembra bataljoni su u kolonama krenuli dalje. Pokret je počinjao noću i pretresen je veliki broj sela. Međutim, Brigada nije postigla uspeh kakav se očekivao, jer su četnici pratili pokret i na vreme se skla-njali. Komanda Vrbaske četničke brigade već 1. januara 1945. godine izveštava da se 13. kraj iška brigada nalazi u

32 Isto 33 Depeša Štaba 39. divizije od 26. 12. 1944. godine. Arhiv VII.

k. 1281, reg. br. 1—11. 34 I s to . 35 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII. k.

1281, reg. br. 7—1. 36 Izveštaj ustaškog Stožera Sana i Luka od 30. 12. 1944. go-

dine zapovedništvu ustaša Zagreb, Arhiv VII, k. 171. reg. br. 29/8—1.

269-

selu Lišnji i Viječanima.37 U toku pokreta Brigada je ubila 10 i zarobila 7 četnika. Za vreme pokreta 1. i 2. januara jedinice Brigade nisu nailazile na četnike. Tako su se bata-ljoni 13. krajiške brigade našli prema pruzi Doboj — Der-venta i 3. januara pokušali da na njoj postave zasedu.

Drugi i 4. bataljon nisu uspeli da neopaženo dođu do pruge i nisu uspeli postaviti zasedu. Oba bataljona nepri-jatel j je otkrio u pokretu prema pruzi. Drugi bataljon je rasterao grupu milicionera u s. Foči i zaplenio 1 pušku i 20 metaka. Treći bataljon je postavio zasedu na pruzi iz-među žel. stanica Bišnja i Vrhovi, ali u toku noći voz nije naišao. Bataljon je pred svitanje rasterao posadu ž. st. Bišnja, zaplenio izvesnu opremu i povukao se.

Petog januara Stab 53. divizije izdao je zapovest za rušenje komunikacija na levoj strani r. Bosne. Ovom za-povešću 13. krajiškoj brigadi postavljen je zadatak da sa tri bataljona dejs tvuje na komunikacijama na levoj strani r. Bosne između Dervente i Doboj a, da parališe saobraćaj i uništi sve komunikacije na tome sektoru.38 Uporedo sa ovim naređeno je da se vrši mobilizacija i politički radi na terenu. »Sa jednim bataljonom smestiti se na sektoru Jadovica, Stojičko Brdo, Pečenegovci, sa zadatkom uni-štenja četnika na tom sektoru, kao i mobilizacija novih bo-raca.«39

Južno od 13. krajiške brigade, na delu pruge Maglaj — Žepče, trebalo je da dejstvuje 14. brigada 53. divizije sa sličnim zadatkom.

Izvršavajući naređenje Štaba 53. divizije, 13. kraj iška brigada je vršila snažan pritisak na komunikacije i to pu-tem zaseda. Međutim, nepri jatel j je imao obezbeđenja po-stavljena na uzvišenjima oko železničke pruge i ceste Do-boj — Derventa, pa se teško nj ima neopaženo moglo pri-bližiti. Sem toga, i u selima oko tih komunikacija nalazile su se ustaše i ustaška milicija pa su i oni otkrivali pokret jedinica kad su htele da se približe komunikacijama i po-

37 Izveš ta j Komande Vrbaske četničke br igade od 1. 1. 1945. godine, Arh iv VII, BH — V 12590.

38 Zapovest Š taba 53. divizije od 5. 1. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—7.

153 Isto.

270

stave zasedu. Ustaše i ustaška milicija su se nalazili u selima nekoliko km udaljenim od komunikacija pa su na nas najčešće otvarali vatru i tako otkrivali naš pokret. Mi smo ih razbijali i progonili, pa je izvršenje glavnog za-datka tako onemogućavano.

Ipak, jedinice 13. brigade uspevale su neopaženo doći do komunikacije i postaviti zasedu. Tako su dve čete 3. batal jona noću 4. januara kod ž. st. Bišnja postavile zasedu, ali nepri jatel j nije naišao pa su se čete povukle. Iste noći dve čete 4. bataljona neopaženo su postavile zasedu na cesti kod Tijesnog klanca. Noću ni je naišao neprijatelj , ali je u svanuće oko 300—400 neprijateljskih vojnika na-palo bočno obezbeđenje zasede i čete su se morale povući.

Četvrtog i 5. januara 1945. godine saveznički avioni bombardovali su Doboj i prugu Doboj — Brod. Avioni su uništili 4 voza, a nepri jatel j je uspeo da obori dva savez-nička aviona.40

Osmog januara 1945. godine 3. bataljon 13. krajiške brigade kod ž. st. Bišnja postavio je nagaznu minu, sru-šio i uništio 1 lokomotivu.41 Devetog januara minerski vod brigadne tehničke čete postavio je kod ž. st. Kamen minu. Pri nailasku voza mina je eksplodirala i iz šina je izbačena lokomotiva i 3 vagona. I 12. januara postignut je uspeh na pruzi. Tada je 3. batal jon kod ž. st. Kamen izbacio iz šina jedan voz. Na vozu je bio 1 tenk, a bila su u kompo-ziciji i tri oklopna vagona. Bataljon je pokušao da zauzme voz, ali se, nakon borbe od 3 sata, morao povući. Neprija-telj je iz oklopnih vagona i tenka pružio otpor i onemogu-ćio zauzimanje voza. Nepri jatel j je tada imao 7 mrtvih i više ranjenih vojnika, dok smo mi imali 2 ranjena borca.

Dešavalo se da jedinica postavi zasedu na pruzi i voz naiđe, ali mina ne eksplodira i tako zaseda ne uspe. To se desilo 2. bataljonu kad je 13. januara postavio zasedu između ž. st. Rudanka i Čifčije. Žabica je bila neispravna i mina nije eksplodirala. Slično se desilo i 4. bataljonu kad je postavio minu i zasedu na pruzi kod ž. st. Šešlija.

40 Depeša Obaveštajnog centra 13. kra j iške brigade od 8. 3 1945. goidne, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.


271-

Najveći uspeh postigao je 3. bataljon 13. brigade kad je, 24. januara, na pruzi kod ž. st. Bišnja postavio minu. Ovoga puta izbačen je iz šina neprijateljski voz sa voj-skom. Poginula su 53 neprijateljska vojnika i oficira, a 62 su ranjena. Mi smo imali 2 ranjena borca. Uništena je lo-komotiva i 6 vagona.42

Pored pritiska koji su jedinice 13. kraj iške brigade vršile na saobraćaj nice, one su progonile i četnike. Pre-tresane su šume, sela i zaseoci. Tako su, pored ostalog, delovi 1. bataljona 6. januara u s. Pečenegovci naišli na jednu četničku četu i razbili je. Ubijena su 3 četnika, a 3 su ranjena. Naši su zaplenili 3 puške i 3 para fišeklija, a iz-gubili 1 borca. Druga četa i vod 3. čete 3. bataljona napali su 19. januara u s. Bukovica četnike Dobojske brigade. U-bijeno je 5 četnika, ranjeno 6, a zarobljeno 7. Četnici su se vešto sklanjali pa i pored mnogih preduzetih akcija ja-čim snagama, i manj im grupama, brigadne snage nisu us-pele da se sukobe sa jačim četničkim jedinicama.

Dvadeset petog januara Stab 13. kraj iške brigade iz-dao je naređenje jedinicama za pokret u cilju grupisanja snaga 53. divizije, a u vezi sa prodorom nepri jatel ja u Travnik.43 Tako su njeni bataljoni 25. i 26. januara izvršili pokret i stigli na prostor sela: Rostuša, Ukrnjica, Vitkovci. Dvadeset sedmog januara ustaše iz s. Sivše napale su i zaplenile karavan sa hranom Komande mesta Teslić. Me-đutim, 4. bataljon 13. brigade u 20,30 časova napao je ustaše, 2 ubio i preoteo karavan. Zaplenio je 1 pušku i 50 metaka. Posle borbe bataljon se smestio u s. Piljuzić.

Trideset prvog januara komandant 53. divizije izve-stio je Štab 13. krajiške brigade da je dobio depešu od Štaba 5. korpusa, koja glasi: »XIII brigadu zadržati na prostoriji oko Teslića do daljne naredbe. Istu možete kori-stiti za manje akcije«. Na osnovu ove depeše komandant 53. divizije naredio je 13. brigadi da dva batal jona postavi na prostor s. Mladikovine, s. Blatnica, Očauša i uništava četničke grupe tu i u Lipi ju, a dva bataljona na liniju Jelah — Kriš -— Gojakovac i zatvori pravce od Doboj a,

42 Depeša Štaba 13. kra j iške brigade od 27. 1. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

43 Napređenje Štaba 13. kraj iške brigade od 25. 1. 1945. go-dine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 2—7.

272-

odnosno Sivše. Dva poslednja bataljona imala su, pored toga, zadatak da unište četnike na području s. Stanovi i Leskove vode.44

Na osnovu toga usledio je dalji pokret jedinica 13. kraj iške brigade i pretresanje sela, ali ni je dolazilo do sukoba sa neprijateljem, pa je Stab Brigade 2. februara poslao depešu Stabu 39. divizije. U depeši je naveo: »7 dana čekamo precizan zadatak i mogućnost borbe. Molimo pi taj te korpus šta ćemo.«45 Zadatka u kom bi Brigada mo-gla efikasno iskoristiti svoje jedinice još nije bilo i ona je i dalje vršila pretres sela i kretala se prema planini Vlašić. Osmog februara n jene jedinice su bile na prostoru sela Korićani, Mudrike, Vito vije.

Desetog februara Stab 5. korpusa stavio je 13. kraj iš-ku brigadu pod operativnu komandu 4. krajiške divizije i diviziji naredio da sa dve svoje brigade i 13. brigadom zatvori pravce koji od Travnika vode prema Turbetu, D. Vakufu i Jajcu.46

Za vreme boravka na prostoru između Vrbasa i Bosne 13. brigada je imala zadatak da pronađe teške konje za brigadnu arti l jeriju, koju je trebalo formirati.47 Prema na-ređenju Štaba 5. korpusa trebalo je formirati brigadni ar-til jerijski divizion, koji bi imao štab diviziona i dve-tri bater i je topova i bacača.48 U stvari naređeno je da se for-mira protivtenkovska bateri ja od oruđa kalibra 37 mm zaključno. Ova bater i ja mogla je imati u sastavu 6 oruđa, odnosno odeljenja. Bacačka bateri ja koju je trebalo for-mirati u sastavu brigadnog artiljerijskog diviziona trebalo je da ima po dva voda sa ravnomernim brojem oruđa. Ka-libar bacača nije mogao biti manj i od 50 ni veći od 120 mm. Korpus je naredio da se bateri je formiraju prvenstve-no od oruđa istog kalibra, a Stab 39. divizije je naglasio da u divizionu 13. brigade bude 6 protivtenkovskih topova

44 Dopis komandanta 53. divizije od 31. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1417, reg. br. 1/3.

45 Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11. 46 Naređenje Štaba 5. korpusa od 10. 2. 1945. godine. Arhiv

VII, k. 1281, reg. br. 4—7. 47 Depeša 39. divizije od 7. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281,

reg. br. 1—11. 48 Naredba Štaba 5. korpusa od 19. 12. 1945. godine. Arhiv

VII, k. 1265, reg. br. 18/3.


i 20 teških bacača. Međutim, 13. krajiška brigada n i je uspela da prikupi dovoljan broj konja za vreme boravka na pomenutom području.

Obaveštajni organi u Brigadi nisu bili uzdignuti do te mere da bi mogli svoju dužnost obavljati uspešno. Zbog toga je Stab Brigade 7 nj ih poslao na kurs obaveštajnih organa od kojih su trojica osposobljena za obaveštajne or-gane bataljona, a četvorica za vođe grupa u izviđačkim je-dinicama. Čim je kurs završen, oni su poslani u Brigadu, pa je i to olakšalo rad Brigade na pomenutom prostoru.

U Obaveštajnom centru Brigade bio je samo šef cen-tra, dok se njegov pomoćnik nalazio u bolnici na lečenju. Trećeg januara za šefa Obaveštajnog centra 13. kraj iške brigade postavljen je Milan Durđević, ali je on u Brigadu došao kra jem januara.49

Trinaestog januara Brigadi je naređeno da na kurs Oficirske škole 5. korpusa pošalje 3 oficira ranga zamenika komandira čete do komandanta bataljona.50 Ovaj kurs po-činjao je sa radom 24. januara u Bugojnu. Brigada je tada poslala i 2 oficira na intendantski kurs.

Podoficirski kurs 39. divizije počinjao je sa radom 9. februara,5 1 pa je 13. brigada i na ta j kurs poslala 30 bora-ca, desetara, vodnika i komandira četa koji nisu završili nikakav kurs.52 U to vreme Brigada je slala borce i na kurs telefonista.53 Naoružavanje i razvi janje jedinica Na-rodnooslobodilačke vojske uopšte, a time i 13. brigade po-sebno, nametalo je potrebu sve intenzivnijeg školovanja kadra, pa su zato i učestali razni kursevi.

Sedamnaestog januara Stab 13. brigade dobio je Uput-stvo o predlozima za unapređenje, pa se i na tome počelo raditi. Međutim, unapređivanje se vršilo i u 1943. godini.

49 Naredba Štaba 39. divizije od 3. 1. 1945. godine. Arhiv VII. k. 1268, reg. br. 3—1.

Depeša Štaba 13. brigade od 28. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.



52 Naređenje Štaba 39. divizije od 24. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 2—6.

53 Depeša štaba 13. brigade od 31. 1. 1945. godine. Arhiv VII k. 1281, reg. br. 1—11.

274-

Štabovima brigada i odreda bilo je naređeno da dostave imena onih koji nisu unapređeni a zaslužuju oficirski čin, onih koji zaslužuju unapređenje u viši čin, vodnika koji zaslužuju da se unaprede u zastavnike i starih boraca za unapređenje za podoficire.54

Naredbom Štaba 39. divizije u 13. krajiškoj brigadi 4. januara proizvedeno je u čin 20 starijih vodnika, 55 vod-nika, 29 mlađih vodnika i 17 desetara.55 Ovo je urađeno na osnovu Ukaza VŠ o proizvođenju i unapređenju oficira i podoficira u NOV Jugoslavije.

Tako je, bez obzira na teškoće, stalne pokrete po teš-kom zemljištu, neprekidno vođenje borbe i drugo, morao da se obavlja i sav drugi rad, vezan za razvoj, uzdizanje i jačanje jedinica Brigade.

Za vreme dok se nalazila pod komandom 53. divizije, t j . od prebacivanja preko r. Vrbanje, 27. decembra, pa do s tavl janja pod komandu 4. krajiške divizije, 13. krajiška brigada ubila je 115 neprijateljskih vojnika i oficira, od kojih su 87 Nemci, ustaše i ustaški milicioneri, a ostali četnici. Ranila je 113; od toga su 89 Nemci, ustaše i ustaški milicioneri, a ostali četnici. Zarobljeno 27 neprijateljskih vojnika — 1 milicioner, a ostali četnici.

Brigada je zaplenila 33 puške, 3 strojnice, 7 revolvera, 430 metaka, 4 bombe, 9 opasača, 6 fišeklija, 5 odela, 7 ši-njela, 3 para cipela, 1 čizme, 1 ranac, 1 telefon, 1 dogled i 133.000 kuna. Pored ovog uništila je 3 lokomotive i 6 va-gona. Pretrpela je gubitke od jednog mrtvog druga, 5 ra-njenih i 2 nestala.56

Mesec i po dana boravka i aktivnosti 13. krajiške bri-gade na prostoru centralne Bosne nije dao rezultate koje je ova brigada, da je drukčije upotrebljena, mogla postići. Istina Brigada je imala veliko iskustvo u borbi protiv četnika, ali baš zbog toga četnici su bežali ispred n je i priklanjali se ustaško-nemačkim garnizonima, pa u borbi protiv nj ih nisu postignuti odgovarajući rezultati. Pored toga, 13. brigada do tada nije bila na tome području i ni je

54 Naredba Štaba 10. divizije od 9. 12. 1943. godine. Arhiv VII, k. 853, reg. br. 5/4.

55 Naredba Štaba 39. divizije od 4. 1. 1945. godine. Arhiv VII. k. 1268, reg. br. 6—1.

56 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1. 18' 275

poznavala teren, a u borbi protiv četnika to je značilo mnogo.

Većeg iskustva u postavljanju zaseda i mina na komu-nikacijama, naročito onim koje su dobro obezbeđene, Bri-gada nije imala. To pokazuje i činjenica da su njene jedi-nice »skoro svaku noć« postavljale zasede na cesti i želez-ničkoj pruzi.57 I u tom se ogleda nedovoljnost iskustva. Jer, često postavljanje zaseda kompromituje mesta gde se one postavljaju, pojačava nepri jatel jsku budnost i dovodi do neuspeha.

Izuzimanje Brigade iz sastava njene divizije i potči-n javanje Štabu 53. divizije nije bilo srećno rešenje. Bolje bi bilo da je 13. kraj iška brigada ostala u sastavu 39. (svo-je) divizije i da se nije prebacivala u centralnu Bosnu. Ona je mogla postići bolje rezultate da je ostala u Krajini. U tom slučaju ne bi ni 15. kraj iška brigada 39. divizije bila izložena pritisku četnika, koji su u borbi protiv n je postigli znatan uspeh.

Pored toga, nepri jatel j je dobro obezbedio komunika-cije u dolini, r. Bosne pa ako se htelo srušiti ih i onemo-gućiti saobraćanje, kako je to bio zadatak 53. divizije, onda je trebalo grupisati dve-tri brigade na užem prostoru, pri-premiti dobro i izvesti napad, srušiti neki most, a i samu prugu. To bi onemogućilo korišćenje komunikacije za iz-vesno vreme, jer bi takve snage mogle da spreče opravku saobraćajnice.

Stanje partijske organizacije i politički rad

U januaru 1945. godine 13. krajiška brigada imala je u svom sastavu oko 1.400 boraca.58 Od toga 50 su bile žene.

57 Mesečni izveštaj političkog komesara 13. kraj iške brigade od 31. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k 1267. reg. br. 9—8.

58 Depeša političkog komesara 13. kraj iške brigade od 16. 3. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11. Ratna beležnica is-tog komesara.

U depeši stoji da u 13. brigadi 16. 3. 1945. godine ima 1.900 boraca i rukovodilaca, a u ra tnoj beležnici 15. 12. 1944. godine pos-toje podaci za tri bataljona, dok ih za 4. bataljon, izviđačku i teh-ničku četu i druge brigadne delove nema. Ta tri batal jona imala su tada 918 boraca i rukovodilaca. Uračunavši 4. batal jon i ostale delove, može se uzeti kao sigurno da je brigada u januaru 1945. godine imala oko 1.400 boraca i rukovodilaca.

276-

Brigada je u isto vreme imala 320 članova Parti je, 35 kan-didata za članstvo u Part i j i i 270 članova skojevske orga-nizacije.59 270 članova Par t i je bili su seljaci, 39 radnici, a 9 intelektualci. U Skoju je bilo 230 seljaka, 32 radnika i 8 intelektualaca. Po nacionalnosti 304 člana Par t i je bili su Srbi, a 16 Hrvati, Muslimani i Slovenci. U skojevskoj or-ganizaciji bilo je 256 Srba, a 14 Hrvata i muslimana.

Od formiranja 13. kraj iške brigade pa do januara 1945. godine poginula su 52 člana Parti je, borca i rukovo-dioca i 50 članova skojevske organizacije. Za isto vreme iz 13. krajiške brigade poslano je 80 članova Part i je za rukovodioce u jedinice 39. divizije i razne ustanove.

Osnovna karakteristika partijskog članstva bila je — odanost Part i j i i spremnost da se položi život u borbi za ostvarenje njenih ciljeva. Međutim, osećao se nedostatak teoretske uzdignu tosti članstva. Isto tako kod jednog dela članstva incijativa je bila ograničena. Kod nekih ru-kovodilaca bilo je slučajeva nedovoljne odgovornosti i snalažljivosti, a ponegde i familirajnosti i nedovoljne kri-tičnosti.00 Štabovi bataljona nisu oštrije gledali na propu-ste, a i sami se prema naređenj ima Štaba Brigade nisu uvek odnosili kako treba, pa se i to loše odražavalo na disciplinu.61 Stanje part i jske organizacije po bataljonima izgledalo je ovako:

Bataljonski komitet 1. bataljona bio je par t i jan i vre-dan, znao je da uoči slabosti u organizaciji i preduzimao je

59 Organizacioni referat sekretara par t i jske organizacije 13. kraj iške brigade od 22. 1. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br.

00 Isto. Izveštaj zamenika politkomesara 13. kra j iške brigade od 2. 11.

1944. godine, Arhiv VII, mikroteka, film 10, snimak 608—610. 61 Meaečni izveštaj političkog komesara 13. kra j iške brigade

31. 11. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 9—8. Ovakva ocena par t i j ske organizacije 13. kra j iške brigade si-

gurno je preoštra. Na davanje takve ocene verovatno su uticale greške koje su u to vreme činili pojedinci. Tada je došlo do dezer-t i ranja i odnošenja oružja pa je i to uticalo na davanje ocene. Uostalom, uobičajeno je bilo da se oštri je ističu greške i slabosti da bi se što brže otklanjale.

277-

da se one otklanjaju. Teoretska uzdignutost članova Komi-teta bila je nedovoljna, no, zahvaljujući ostalim kvalite-tima, partijska organizacija ovog bataljona bila je najso-lidnija. Opšta slabost partijske organizacije ovog bataljona bila je izvesna familijarnost i nedovoljno shvatanje kritike i samokritike. Kod političkih delegata osećao se nedovoljan autoritet, a kod vojnih rukovodilaca — nedovoljna parti j-nost. Rad sa pozadinom nije bio dovoljan, a postupak pre-ma narodu služio je za primer ostalim batalj onima.62

Partijska organizacija 2. bataljona bila je brojno naj -jača. Međutim, Bataljonski komitet bio je površan u radu i sa nedovoljno odgovornosti se odnosio prema slabostima u organizaciji. I ovde je bilo familijarnosti i nebrige, te je i rad sa članstvom nedostajao. Kritika i samokritika u ovom bataljonu nisu shvaćene kao sredstvo za pravilno vaspitanje i uzdizanje članstva. Budnost nije bila na visini te je došlo do dezerterstva i odnošenja automatskog oruž-ja. Bilo je i propusta u pogledu odnosa prema narodu.

Kod 3. bataljona Komitet nije bio dovoljno odgovoran. Članovi Komiteta teoretski su bili nedovoljno uzdignuti, pa je i to imalo loših posledica na stanje u partijskoj or-ganizaciji. Kulturno-prosvetni rad u ovom bataljonu bio je sveden na rad sa nepismenima, a vojnički rad nije bio za-dovoljavajući. Rad sa omladinom nije zadovoljavao, a ni odnos prema narodu.

U 4. bataljonu partijska organizacija bila je najmlađa. Komitet ovog bataljona bio je popustio u radu, nije brižlji-vo procenjivao stanje i nije ispoljavao dovoljno odgovor-nosti, pa je to ostavljalo tragove i na partijskoj organiza-ciji kao celini. Teoretski sastanci su retko održavani, a na radnim sastancima osećao se nedostatak volje. Tako se sve svodilo na predloge sekretara, članovi nisu imali svoje stavove. »Sto sekretar predloži oni na radnim sastancima aminuju«.63 U ovom bataljonu jače se izrazila nebudnost,

62 Organizacioni r e f e ra t sekre ta ra pa r t i j ske organizaci je 13. k ra j i ške br igade od 22. 1. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281 reg. br. 3—10.

153 Isto.

278

pobegla su »osmorica bivših domobrana«.64 Otkrivena je i grupa od 14 bivših domobrana koji su hteli bežati i svi su uhapšeni i sprovedeni u 53. diviziju. Ovi domobrani su 20 dana spremali dezerterstvo, u vezi sa Pavelićevom am-nestijom i hteli su se predati nepri jatel ju u Derventi, a da to nije na vreme otkriveno. Očigledno je da je part i jskoj organizaciji nedostajala izoštrenost u pogledu budnosti.

Naime, u Brigadu su došli neki vojnici koji su bili u neprijateljskim jedinicama, a i poneki četnik je zadržavan u jedinicama. Među nj ima je neizbežno bilo i onih koji su neprijateljski raspoloženi prema narodnooslobodilačkom pokretu. I reakcionarni elementi svih vrsta težili su da unesu razdor u naše redove. U takvoj situaciji političkom vaspitanju boraca trebalo je prići daleko ozbiljnije i sve-strani je i osloboditi se ukalupljenih formi vaspitanja.65

Metod političkog rada trebalo je da postane živ, neposre-dan, blizak i jasan neukoj masi vojnika. A da bi postao takav, politički radnici su morali uložiti maksimum napora i t ruda u vaspitanju samih sebe. Politički rad trebalo je da se odvija:

»1. Na osnovu opšteg plana političkog vaspitanja, koji treba da sadrži sve osnovne probleme narodno-oslobodilaćke borbe;

2. Kroz sistematsko upoznavanje i proučavanje aktuelnih problema vojno-političke situacije i unutrašnjeg stanja jedinica;

2. Kroz svakodnevno objašnjavanje dnevnih događaja onako kako ih postavlja partijski organ »Borba«.66

U 13. krajiškoj brigadi, kao u svim jedinicama NOV, postojao je plan političkog rada. Stalni pokreti i akcije ometali su njegovo izvršenje, ali ipak po n jemu se radilo. Politički komesari bataljona i četa prorađivali su sa bor-cima teme iz plana rada, članke iz listova i tumačili poli-tičku situaciju kod nas i u svetu.67

64 Mesačni izveštaj političkog komesara 13. k ra j i ške br igade od 31. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, br. reg. 9—8.

65 P ismo CK K P J od 14. 1. 1945. godine svim centralnim, pok-ra j insk im, oblasnim i divizi jskim komite t ima K P J . Arhiv VII, Mikroteka, f i lm 12, sn imak 229—233.

«6 Isto. 67 Mesečni izveštaj političkog komesara 13. k ra j i ške br igade

od 31. 1. 1945. godine. Arh iv VII, k. 1267, reg. br. 9—8.

279-

U takvoj situaciji uloga parti jske organizacije i uop-šte političkog rada dobij ala je sve više u značaju. Trebalo je pojačati rad na svim sektorima i uložiti maksimalne na-pore ako se želeo postići uspeh, tim pre što je sadašnja s t ruktura boračkog sastava bila znatno drugačija. Ranije naše jedinice bile su sastavljene od dobrovoljaca, sa jas-nom antifašističkom orijentacijom i sa nj ima je bilo lako raditi i obezbeđivati izvršenje zadataka.

Sa nekim političkim događajima borci nisu bili na vre-me upoznati. Ovo nije učinjeno zbog toga što su održavana bataljonska savetovanja i vršene pripreme za brigadno savetovanje.68 U radu sa borcima najčešće su se prorađi-vali članci iz listova i držale konferencije radi razmatranja grešaka koje su borci činili. Nekim borcima koji su prešli iz domobrana ni je bio jasan Mačekov stav i stav Hrvatske seljačke stranke, pa su o tome držana predavanja.

U dornen političkog rada spadale su i proslave. Tako su jedinice Brigade proslavile Novu godinu i Božić. Na ovim proslavama trebalo je da učestvuju i l judi iz sela u kojima se u to vreme zatekla koja od jedinica. Tom prili-kom komesari bataljona držali su govore o političkoj situ-aciji, a kod 1. i 2. bataljona date su i kul turne priredbe.

I Štab Brigade proslavio je Novu godinu i Božić. Na ovim proslavama bilo je oko 100 civila. Govorilo se o poli-tičkoj situaciji, a zatim su prištapske jedinice dale pri-redbu.

Na ovaj način meštani su obaveštavani o političkoj situaciji što su im do tada onemogućavali četnici. Pravilan odnos prema nj ima mnogo je značio u njihovom pridobi-janju. Ali, bilo je pojedinaca koji su činili greške u odnosu na seljake. To se ispoljavalo u uzimanju sena za konje bez pi tanja vlasnika, t rganju plotova i loženju vatre i zahtevi-ma za davanje hrane itd. Stab Brigade je ovakav nepravi-lan odnos pojedinaca sprečavao kažnjavanjem. Podvučeno je da će komande bataljona snositi za to odgovornost ako se to produži, a naredbe o kažnjavanju čitane su pred strojem.

68 Mesečni izveštaj političkog komesara 13. kra j iške brigade od 31. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, br. reg. 9—8.

280-

U svrhu podizanja discipline i Štab 39. divizije je iz-ricao kazne. Tako je zbog samovoljnog udal javanja iz je -dinice borac 13. brigade Boško Biserčić kažnjen sa tri me-seca zatvora.69

(Zatvor je izdržavan na ta j način što je kažnjenik za vreme zadržavanja jedinice na jednom mestu bio zatvo-ren u sobi i čuvao ga je stražar. Međutim, kada je jedinica bila u pokretu on se kretao s njom pod nadzorom, a u borbi je učestvovao, kad je do n je došlo, kao i drugi borci. Praktično, on nije bio slobodan kad je jedinica mirovala).

U bataljonima i četama postojali su kulturni odbori. Oni su bili zaduženi za kulturni rad i svaki bataljon je mogao dati relativno dobru priredbu.

Rad sa nepismenima nije potpuno zadovoljavao usled pokreta. Štab Divizije obezbeđivao je bukvare za nepisme-ne i to štampane ćirilicom i latinicom.70

Brigada je 1. decembra 1944. godine dobila dopis za takmičenje koje je raspisao 5. korpus. To je znatno oživelo rad. Zidne novine počele su da izlaze kod svih četa. Svaki bataljon izdao je bataljonski list, a 2. bataljon i Štab Bri-gade izdali su i drugi broj. Štab Brigade je izdavao i ra-dio-vesti.

Ipak, odvajanje 13. kraj iške brigade od njene matične jedinice — 39. divizije, otežavalo je partijsko-politički rad. Neophodna uputstva i naređenja obično su stizala u Briga-du sa zakašnjenjem i ona je ponekad kasnila sa izvršenjem određenih zadataka.

Dvadeset četvrtog januara održano je brigadno par t i j -sko savetovanje u s. Glogovcu. Na savetovanju se rasprav-ljalo o svim navedenim problemima.

U političkom pogledu kao osnovni zadaci tada su se postavljali — razjasniti najnovije događaje, pi tanje kral ja i monarhije, državnosti i češće održavanje teoretskih sasta-naka sa političkim rukovodiocima.71

69 Naredba Štaba 39. divizije od 10. 1. 1945. godine o kažn ja -vanju. Arhiv VII, k. 1268, reg. br. 11—2—1.


71 Mesečni izveštaj političkog komesara 13. kraj iške brigade od 31. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 9—8.

281-

U partijskom pogledu najvažnije je bilo, izučavanjem dela Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, podići teoretski nivo članstva, svest i odgovornost. Trebalo je razviti kri-tiku i samokritiku, razbiti familijarnost i nemilosrdno udarati po greškama. U vezi sa dezerterstvom, kao ozbilj-nim problemom u Brigadi, postavljalo se pi tanje uzdizanja političkog i kulturnog nivoa boraca i rukovodilaca. Trebalo je posvetiti veću pažnju radu sa kandidatima, pružanju pomoći skojevskoj organizaciji i organima narodnooslobo-dilačke vlasti putem konferencija i priredbi. Istaknuta je potreba za pravovremenim informisanjem jedinica o doga-đaj ima i popularnim objašnjavanjem narodu značaja na-rodnooslobodilačkog fronta.72

Od strane CK K P J 14. 1. 1945. godine postavljeni su zadaci part i jskoj organizaciji u kojima je, uglavnom, na-glašeno ono što je gore rečeno da se omasovi java partijska organizacija.

O radu brigadne intendanture

Uslovi pod kojima su se borile naše jedinice bili su veoma teški. Njihova taktika, zasnovana na velikoj pokret-ljivosti jedinica, zahtevala je umešnost i organizatorske kvalitete od snabdevačkih organa. Oni su se morali dovijati na razne načine samo da bi obezbedili »normalan« rad i život svojih jedinica. Okolnost da su intendantski organi Brigade bili nedovoljno vični otežavala je njihov rad i izi-skivala ulaganja još većih napora. To se donekle ublaža-valo školovanjem kadra putem stručnih kurseva. Tako je 8 intendantskih rukovodilaca u 1944. godini završilo inten-dantski kurs. Iako to nije bilo dovoljno, ipak je za inten-dantsku službu 13. kraj iške brigade značilo mnogo.

Ova služba u 1944. godini formirala je krojačku, obu-ćarsku, kovačko-potkivačku i samarsko-sedlarsku brigadnu radionicu. Po intendanturama bataljona bile su formirane iste radionice sa jednim ili dvojicom zanatlija. Sve su bile

72 Organizacioni refera t sekretara part i jske organizacije 13. kraj iške brigade od 22. 1. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 3—10.

282-

snabdevene potrebnim alatom pa su mogle izvršavati svoje zadatke. Istina, do napada na Banjaluku, 18. septembra iste godine, Brigada ni je imala dobrih šivaćih mašina, pa šive-n je odeće nije išlo kako treba. Međutim, od ovog napada, kad se Brigada snabdela dobrim šivaćim mašinama šivenje odeće obavljalo se mnogo bolje i zavisilo je od raspoloživog materijala.

Tako, na primer, krojačka radionica u 1944. godini sašila je 120 bluza, 165 pantalona, 1 šinjel, 430 kapa, 402 košulje i 370 gaća. Obućarska radionica izradila je 73 para cipela i 3 para čizama, a kovačko-potkivačka je potkovala 4.320 konja.73 U ovoj radionici kovane su ploče za potki-vanje konja. Samarsko-sedlarska radionica napravila je 112 samara, a 80 popravila. Intendantura je imala samo 3 samardžije, pa se rad obavljao sporo. Ali, održan je jedan samardžijski kurs pri brigadnoj intentanturi i osposobljeno 6 ljudi za pravl jenje samara, pa je i to išlo mnogo brže. Držani su i sastanci za stručno osposobljavanje intendant-skog osoblja. U intendanturi Brigade i intendanturama nje-nih bataljona u toku 1944. godine održano je 78 stručnih sastanaka i konferencija, te su se i na ovaj način borci osposobljavali za vršenje svoje dužnosti, a to je mnogo doprinelo uspešnom izvršenju zadataka.

Hrana za jedinice Brigade dobij ana je, uglavnom sa terena. Međutim, na terenu se dobij alo žito pa su inten-dantski organi organizovali mlevenje. To je išlo dosta teško jer žito nije bilo čisto. Najčešće se radilo o mešavini, u kojoj je bio velik procenat zobi. U takvim slučajevima žito se prethodno pržilo na vatri i zatim je mleveno. Meljava je predstavljala velike teškoće i zbog čestih pokreta jedinica. U takvim slučajevima intendantski organi su prikupljali brašno preko narodnooslobodilačkih odbora, komandi me-sta i područja. Ipak u toku 1944. godine samleveno je 46.379 kg žita. Hieb je pečen po kućama u selu, a ponekad i u pekarama u gradu. Prosečni dnevni obrok u toku godi-ne bio je: 0.90 kg hleba, 0.45 kg variva i 0.50 kg mesa. Kvalitet dnevnog obroka zavisio je od toga gde se jedinica

73 Pregled rada brigadne intendanture 13. kraj iške brigade od 19. 12. 1944. godine. Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 56—8.

283-

nalazila, od plodnosti i bogatstva kraja . Najbolji je bio u s. Ivanjskoj oktobra 1944. godine.74

Krajem godine obrok se i količinski i u pogledu raz-novrsnosti poboljšao. U novembru iste godine borac je do-bijao dnevno 1 kg hleba, 0.60 kg mesa, 0.70 kg variva, 0.01 kg soli i uz to po 10 cigareta.75 Intendantura 13. krajiške brigade snabdevala je i druge ustanove, najviše bolnice. Za sve oduzeto intendantura je davala vlasnicima potvrde. Potvrde su obično uručivane preko organa narodnooslobo-dilačke vlasti. Tako je u novembru 1944. godine, preko Komande mesta Ivanjska, uručena 51 rekviziciona i kon-fiskaciona priznanica vlasnicima.76 Intendantura 5. korpu-sa dodelila je jedinicama 13. krajiške brigade nešto hrane zaplenjene u Banjaluci.77

Pored pomenutih načina snabdevanja, jedinice 13. kra-jiške brigade snabdevale su se i opremom koju su savezni-ci davali 5. korpusu, t ransportujući je avionima. Tako je intendanturi 13. brigade, između ostalog, 7. jula, 8. avgu-sta, 20. novembra, 3. i 5. decembra 1944. godine davana oprema koja je dobijana od saveznika. Brigada je tada dobila: 430 šinjela, 1.004 bluze, 985 pantalona, 2.758 košu-lja, 2.604 gaća, 193 potkošulje, 100 džempera, 1.063 para čarapa, 1.488 pari cipela, 366 majica, 173 šatorska krila, 138 kišnih kabanica, 58 ćebadi, 180 kožnih pršnjaka i 200 donova za cipele.78

74 Isto. 75 Depeša Štaba 13. kra j iške brigade od 6. 12. 1944. godine.

Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11. 76 Dopis Komande mesta Ivanjska od 11. 11. 1944. godine.

Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 22—8. 77 Izveštaj in tendanture 39. divizije od 22. 9. 1944. godine.

Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 1—8. 78 pregled mater i ja la primljenog od saveznika 7. 7. 1944. go-

dine. Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 36—7—7. Dopis intendanta 39. divizije od 8. 8. 1944. godine. Arhiv VII,

k. 1266, reg. br. 43—7. Pregled opreme pr imljene od saveznika 3. 12. 1944. godine.

Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 22—9. Spisak opreme dobijene od saveznika 20. 11. 1944. godine.

Arhiv VII, k. 1266, reg. br. 45/3—8. Pregled izdane opreme 5. 12. 1944. godine, Arhiv VII, k. 1266,

reg. br. 1—9.

284-

Ovu opremu intendantura 13. brigade delila je jedini-cama, a materijal, kao na primer, donove, davala je radio-nicama pa su one đonile cipele. Ćebad su najčešće dode-Ijivana brigadnom i batalj onskim sanitetima za obezbe-đenje ranjenih i bolesnih boraca.

Teškoće je predstavljalo pi tanje transportovanja ma-terijala i opreme. Transport je vršen od intendanture Bri-gade do bataljonskih intendantura i obratno. Osećao se nedostatak transportnih sredstava, a ni oprema konja nije bila najbolja. U toku godine ukupno je transportovano u Brigadi 24.359 kg materi jala i opreme. To je, svakako, skromna cifra, ali kad se imaju u vidu uslovi pod kojim je to vršeno i, posebno, zemljište preko kog je transporto-vano, onda se može videti kakve je teškoće to predstav-ljalo.

Najzad, i pored svih teškoća koje su intendantskim organima Brigade stajale na putu, t reba istaći da su oni svoj posao obavljali uspešno.

Napad na uporišta oko Travnika

Jedinice 5. korpusa bile su oslobodile Travnik 24. ok-tobra 1944. godine. Međutim, pošto je Travnik bio značajno uporište za bočno obezbeđenje neprijatel jskih snaga koje su se povlačile dolinom Bosne, nepri jatel j je predu-zeo mere da ga povrati. U ovom poduhvatu angažovao je 104. lovačku diviziju i borbenu grupu »Eberlajn«. Napad u pravcu Travnika počeo je 19. januara, a 22. januara sna-ge 4. krajiške divizije povukle su se iz grada prema Turbe-tu s ciljem zatvaranja pravaca koji od Travnika vode ka Donjem Vakufu i Jajcu.

Kra jem januara 1945. godine 104. lovačka divizija po-vukla se prema Brodu, a u Zenicu je stigao 359. puk 181. divizije. U Travniku su ostale uglavnom ustaške snage i tri nemačka bataljona.79 Uporišta severnije, istočnije i ju-goistočnije od Travnika držao je jedan nemački bataljon, sastavljen od Čerkeza, Rumuna, Bugara i Austrijanaca.

79 Naređenje Štaba 5. korpusa od 10. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 4—7.

285-

Pored njega tamo su bile i neke ustaške jedinice.80 Povla-čenje nemačkih snaga postajalo je sve teže, a ponovno oslobođenje Travnika još više bi ugrozilo to povlačenje, pa je Štab 5. korpusa odlučio da ga napadne. U vezi sa tim on je potčinio 13. kraj išku brigadu 4. krajiškoj diviziji i naredio joj da njome i sa dve svoje brigade zatvori prav-ce koji od Travnika vode ka D. Vakufu i Jajcu. Jednu brigadu trebalo je da prebaci na prostor jugoistočno od Travnika, koja bi izbila na komunikaciju Travnik — Bu-sovača i zajedno sa 7. krajiškom brigadom 10. divizije od-sekla Travnik od zaleđa.

Trinaesta kraj iška brigada dobila je zadatak da zatvo-ri pravce koji vode preko Vlašića i da posluži kao rezerva 4. diviziji na pravcu Travnik — Komar.81 U tom cilju Brigada je izvršila pokret. Njen 2. bataljon krenuo je iz s. Meline 10. februara i, prešavši oko 20 km, istog dana stigao u s. Dželilovac, 7 km zapadno od Turbeta. Ovde se razmestio sa zadatkom da štiti krila snagama oko Travnika i sa pravca Vlašić — Bukovica. Treći bataljon 13. brigade krenuo je 13. februara iz s. Korićani i istog dana stigao u s. Dub. Ovaj bataljon prešao je tog dana oko 25 km, sme-stio se u pomenuto selo i postavio obezbeđenje.

Petnaestog februara kod jedinica Brigade nije bilo promena, sem što je jedna četa 3. bataljona kod sela Suhi Dol vodila borbu sa nepri jatel jem jačine oko 100 vojnika. Četa je ubila 6 i ranila 6 neprijateljskih vojnika. Zaplenila je 1 puškomitraljez, 1 pušku, 1.200 metaka, 2 šinjela i 2 para cipela. Noću istog dana ostale snage 3. bataljona na-pale su neprijateljska uporišta Umac, Konjsku i k. 1002. Umac i Konjska su zauzeti, ali ih je nepri jatel j sutradan oko 12 časova ponovo osvojio odbacivši 3. bataljon prema s. Suhom Dolu. U ovim borbama nepri jatel j je imao 3 mrtva i 6 ranjenih vojnika, dok je 3. bataljon imao jednog ranjenog borca. Bataljon je zaplenio 1 pušku, 1 raketni pi-štolj, 1.000 metaka, 1 telefon, 2 para odela i 3 opasača. Kod ostalih bataljona 15. februara nije bilo promena.

80 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade od 16. 2. 1945. godine za napad na uporišta oko Travnika. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 5—7.

81 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade. Arhiv VII k. 1281. red. br. 7—1.

286-

Šesnaestog februara Štab Brigade izdao je naređenje za napad na uporišta u prostoru Gučja Gora, zaselak Mo-sor i duž r. Bile. Prvom bataljonu je naređeno da napadne s. Brajkoviće, u kome je bilo 50 milicionara sa jednim teš-kim mitraljezom, a zatim da kreće ka s. Bili i s. Gučjoj Gori, povezujući se sa 4. bataljonom. Četvrti batal jon dobio je zadatak da sa dve čete nastupa pravcem s. Jezerci — s. Podovi — s. Maline — Jasik i kod škole zauzme polo-žaj prema manastiru Gučjoj gori. Sa jednom četom i delom Prateće čete da posedne položaj na liniji k. 800 — k. 1085 i obezbedi leđa brigadnih snaga koje budu vršile napad na Gučju Goru i druga uporišta. Vlašićkom odredu i jednoj četi 3. bataljona naređeno je da nastupaju pravcem s. Suhi Dol — Bikaši — Simulja i napadnu k. 1002, a po njenom osvajanju da gone nepri jatel ja preko zaseoka Krpeljići ka Gučjoj Gori i da mu ne dozvole da se grupiše82 kod manastira i groblja. Mesto operativnog dela Štaba Brigade bilo je — s. Maline.

Istog dana, t j . 16. februara, 1. bataljon izvršio je po-kret iz s. Mudrike, preko s. Dub i, prešavši oko 20 km, sti-gao u zaselak Fazlići. Isto tako i 4. bataljon je krenuo iz s. Vitovlje preko s. Dub i, prevalivši oko 30 km, stigao i smestio se u s. Čukle. Drugi bataljon 16. februara zadržao se u s. Dželilovac do 16 časova a tada je krenuo za s. Pa -klarevo u cilju napada na neprijateljska uporišta.

U ovo vreme 13. krajiška brigada imala je na licu 1.290 boraca, a od naoružanja 128 puškomitraljeza, 12 teš-kih mitraljeza, 4 mala bacača, 4 protivtenkovska topa, 8 teških bacača i 7 protivtenkovskih pušaka.83 Svaki borac imao je za pušku po 120 metaka, puškomitraljez — 1.100, teški mitraljez — 2.000—3.000, protivtenkovski top po 20, a bacač po 30 granata.

Prosečna nadmorska visina na Vlašiću, na kom je t re-balo da se bore jedinice 13. krajiške brigade, iznosila je oko 1.000 m. Zemljište je bilo otkriveno, ali pokriveno sne-gom, na čijoj površini je bio led, pa je kre tanje bilo oteža-

82 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade od 16. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 5—7.

83 Bojna relacija 13. kra j iške brigade za borbe oko Travnika. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 3—8.

287-

no. Bio je pun mesec, noći vidljive, a sredstava za maski-ran je nije bilo.84 Vladala je velika hladnoća, a Brigada je bila slabo snabdevena odećom i obućom. Na položaju su se dobij ali smrznuti hieb i meso, a kuvana hrana se uop-šte ni je mogla dobiti. Sve navedene okolnosti imale su za posledicu — veoma teške uslove za vođenje borbe. Uz to nepri jatel j je obično bio u bunkerima i zemunicama na uzvišenjima oko kojih su bili rovovi; uzvišenjima se teško moglo prići zbog leda, a sa n j ih se dobro videlo okolno zemljište.

Sedamnaestog februara bataljoni su izvršili pokrete i napali prema naređenju Štaba Brigade. Prvi bataljon sti-gao je u s. Brajkoviće, pretresao ga i, nenaišavši na nepri-jatelja, povratio se u zaselak Fazliće. Drugi bataljon noću u 1 sat napao je nepri jatel ja na Umcu trig. 1297 i k. 1350. Napad je t rajao do 6 časova, ali je odbijen. Bataljon je imao 1 mrtvog i 9. ranjenih boraca i povukao se u s. Dub. Treći bataljon sadejstvovao je 2. bataljonu u napadu na ova dva uporišta i ubio je 8 a ranio 11 neprijateljskih voj-nika. Zaplenio je 3 puške, 3.000 metaka i 3 para čizama i imao 2 mrtva i 2 ranjena borca. Četvrti bataljon napao je školu i manastir u Gučjoj Gori. Napad ni je uspeo i bata-ljon je imao 1 mrtvog i 2 ranjena borca.

U depeši od 17. februara Stab 4. kraj iške divizije oba-vestio je 13. kraj išku brigadu da se vode borbe u Travniku, tražio od Brigade da ih obavesti o s tanju i naredio joj da prodire u Travnik preko Gučje Gore i s. Putićeva, da jed-nom kolonom izbije na cestu Travnik — Vitez i da se obez-bedi od Zenice. Podvučeno je da se jača uporišta blokiraju i ubrza dolazak u grad i na cestu.85 Međutim, izgleda da se borbe tada nisu vodile u gradu i da je nepri jatel j prve pokušaje prodiranja u grad odbio,86 pa je 13. brigadi nare-đeno da ubrza prodor u grad i izbije na cestu istočnije od Travnika.

84 Isto. 85 Depeša 4. divizije od 17. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281,

reg. br. 1—11. 86 Izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH za 18. 2. 1945.

godine. Arhiv VII, k. 47, reg. br. 18/1.

288-

Osamnaestog februara Stab 13. krajiške brigade izdao i e novu zapovest za napad na uporišta oko Travnika87 upo-znavši bataljone da napad na Travnik vrše brigade 4. kra-jiške divizije i 7. brigada 10. divizije i da nepri jatel j ne dobija pojačanja. U ovoj zapovesti rečeno je 13. brigada »bezuslovno će likvidirati vanjska uporišta na liniji Konj-ska — Gučja Gora — Gornji Dolac i izvršiti upad u grad.«

Trećem bataljonu 13. brigade i Vlašićkom NOP odredu naređeno je da do 16 časova 18. februara bezuslovno za-uzmu neprijateljska uporišta na k. 1002, a posle toga da jednom svojom i jednom četom Vlašićkog NOP odreda, uz podršku bacača, likvidira uporište Umac i k. 1350. U slu-čaju da ih ne uspeju osvojiti, onda je trebalo energično ih napadati i blokirati, a ostalim snagama osloboditi zaselak Radonjići. Po oslobođenju Radonjića delom snaga trebalo je izbiti na k. 1044, gde se povezati sa 6. brigadom, a jačim snagama osloboditi zaselak Krpeljiće, izbiti na liniju k. 819^— k. 691 i smeniti delove 4. bataljona.

Drugi bataljon dobio je zadatak da do 16 časova 18. februara ovlada prilazima groblju i školi u Gučjoj Gori, a u to vreme da izvrši napad u pravcu škole i groblja i le-vom stranom ceste da upadne u Gučju Goru. Po zauzima-n ju Gučje Gore trebalo je da napada u pravcu s. Mosora, gde se nalazio štab nepri jatel j ovog bataljona, a po zauzi-manju Mosora da napada u pravcu ž. st. Dolac.

Prvi bataljon trebalo je da u 16 časova 18. februara ovlada zaseokom Bila, a odavde da nastupa desnim krilom u pravcu Gučje Gore, a levim prema zaseoku Radojčići. Ovom bataljonu dalje je naređeno da, pošto 2. bataljon zauzme Gučju Goru i krene ka Mosoru, produži pokret prema zaseoku Kula i Čifluk i preko s. Riječice izbije na cestu Travnik — Vitez.

Četvrtom bataljonu naređeno je da dve čete drži u s. Maline kao brigadnu rezervu, a jednu i Prateću da smesti u s. Cukle i odavde šalje patrole u pravcu s. Stra-njani. U slučaju nadiranja neprijatel ja iz doline r. Bosne ovaj bataljon dobio je zadatak da posedne liniju Debelo meho (k. 1037) — k. 800 — k. 750 i po svaku cenu spreči njegov pokret.6*

87 Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 3/2—8. 88 Isto.


Mesto brigadnog previjališta bilo je zaselak Podovi, a vezu je trebalo održavati patrolama, kurir ima i dodirom jedinica.

NAPAD NA UPORIŠTA OKO TRAVNIKA

R. 1 : 100.000 L e g e n d a : 1) P r a v c i dolaska b a t a l j o n a 13. k r a j i š k e b r igade na Vlašić. 2) Mesta r a z m e š t a j a b a t a l j o n a po dolasku i p ravc i p o k r e t a u c i l ju iz-

v o đ e n j a p rvog napada . 3) Mesta gde su bi le n e p r i j a t e l j e v e snage u b u n k e r i m a , z e m u n i c a m a i

rovovima.

Bataljoni su pristupili izvršenju zadataka. Prvi bata-ljon zauzeo je zaselak Bilu, jednom četom napao zaselak Radojičiće, a jednom potpomagao napad na Gučju Goru. Uporište Radojičići bataljon je zauzeo i produžio napad na Kulu i Cifluk. U toku 19. februara bataljon je produžio napad, oslobodio Kulu i Cifluk i napao Radnu glavu (k. 677). Sa ovog uporišta nepri jatel j je pružio snažan otpor i vršio nekoliko protivnapada, ali je, najzad, bio primoran da ga napusti. On u izveštaju od 23. 2. 1945. godine kaže

290-

da je k. 677, 6 km istočno od Travnika, menjala više puta vlasnika »dok konačno nakon ogorčene borbe nije izgub-ljen.89«

Za ovo vreme 1. bataljon je ubio 45, ranio 64 i zarobio 5 neprijateljskih vojnika. Vlastiti gubici bili su: 7 mrtvih, 22 ranjena. Bataljon je zaplenio 1 teški mitraljez, 3 puško-mitraljeza, 10 pušaka, 4 revolvera, 17.000 metaka, 31 bom-bu, 10 pari odela, 10 pari cipela i 2 telefona.

Drugi bataljon napao je Gučju Goru u određeno vre-me, zauzeo školu i groblje. Prvi bataljon napadao je sa južne strane i borba se vodila za svaku kuću. Neprijatelj je pružao ogorčen otpor ali je, ipak, bio primoran da se povlači u manastir koji je bio pretvoren u pravu tvrđavu. Tako je selo bilo zauzeto a oko 150 neprijateljskih vojnika našlo se blokirano u manastiru, u kome je bilo i katoličkih sveštenika. Nastala je borba za manastir. Komandant Bri-gade Pero Kasapović našao je u jednoj kući ispravan tele-fon i pozvonio. Javio se neprijateljski komandant iz mana-stira, neki belogardejac. Kasapović je tražio da se predaju, ali je on to odbio. Tada je otvorena vatra sa svih strana na prozore manastira i borci su se privlačili dvorišnim zido-vima i bacali bombe. Sve je bilo uzalud. Komesar 2. bata-ljona Vlado Banjac uzeo je »džon bul« i počeo gađati ma-nastir. Međutim, zidovi su bili jaki pa ni to nije uspelo. Tom prilikom Banjac je ran jen u glavu, a za osvajanje blokiranog manastira zatražena je arti l jeri ja.

U borbi za Gučju Goru nepri jatel j je imao 7 mrtvih, koji su ostali van manastirskog dvorišta, a iz 2. bataljona je poginulo 6 i ranjena 24 borca. Zaplenjen je 1 teški mi-traljez, 3 puške, 1 telefon i 15 ćebadi.

Treći bataljon napao je Umac, Konjsku, k. 1002 i za-seoke Krpeljići i Radonjići. U toku 18. februara 3. bata-ljon je zauzeo sva pomenuta uporišta, sem Konjske (k. 1350). Sutradan je produžio napad na k. 1350 i napao s. Bu-kovicu. Oba uporišta je zauzeo. Za to vreme ubio je 12 i ranio 12 neprijateljskih vojnika, dok je sam imao 5 mrtvih i 4 ranjena borca. Zaplenio je 5 puškomitraljeza, 8 pu-šaka, 26.000 metaka, 200 bombi, 83 mine za bacač, 15 pari odela i 15 pari cipela.

89 A r h i v VII, k. 47, reg. br . 23/1—1.

19» 291

Četvrti bataljon, bez jedne čete, držao je položaje prema s. Stranjanima, a jedna njegova četa učestvovala je u napadu na k. 677 sa snagama 1. bataljona.

Devetnaestog februara nepri jatel jske snage probile su se iz Travnika prema Vitezu i zauzele nove položaje oko komunikacije, 5 km jugoistočno od Travnika.90 Tako je Travnik oslobođen i 13. brigadi je naređeno da hvata vezu sa 6. brigadom u Gučjoj Gori i da nastupa prema s. Stra-njanima i Zenici.91

Dvadesetog februara 21. bataljon 13. brigade napao je i zauzeo neprijateljsko uporište u zaseoku Brankovac, pre-bacio se preko r. Bile i proterao nepri jatel ja iz s. Kljaci prema Lupcu. Ali, nepri jatel j je sutradan izvršio protiv-napad pa je došlo do oštre borbe na Pecarnici (k. 964). U to vreme stigao je 2. i 3. bataljon, pa je nepri jatel j odbačen.

U borbi 20. i 21. februara 1. bataljon je ubio 21, ranio 25 i zarobio 1 neprijateljskog vojnika. Bataljon je imao 4 mrtva i 13 ranjenih boraca. Zaplenio je 1 puškomitraljez, 8 pušaka, 5.000 metaka, 1 revolver, 1 dogled, 20 okvira za puškomitraljez, 6 pari odela i 6 pari čizama.

Drugi bataljon 13. brigade bio je 20. februara na blo-kadi manastira u Gučjoj Gori i tu je ostao do 11 časova 21. februara, kada je smenjen od snaga 4. divizije i krenuo prema Pecarnici. Od Pecarnice, zajedno sa ostalim sna-gama Brigade, gonio je nepri jatel ja preko s. Preočice do Prelca.

Treći bataljon u toku 20. februara bio je u s. Bukovici, a 21. je krenuo prema Pecarnici, a odavde je gonio nepri-jatel ja prema Lupcu i Postinju. Za to vreme ubio je 9, a ranio 6 neprijateljskih vojnika. Zaplenio je 3 puškomitra-ljeza, 3 puške, 3.000 metaka, 10 ćebadi i 13 šatorskih krila.

Četvrti bataljon 20. februara prebacio se u s. Konje-viće. Njegova četa koja se nalazila u sastavu 1. bataljona vodila je borbu u s. Kljaci. Dvadeset prvog februara 4. ba-taljon je napadao nepri jatel ja u s. St ranj anima, ali ni je imao uspeha. Za ova dva dana bataljon je imao 4 mrtva i 6 ranjenih boraca.

90 Izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH za 22. 2. 1945. godine, Arhiv VII, k. 47, reg. br. 22/1—1.

91 Depeša Štaba 4. kraj iške divizije od 19. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

292-

Za jedinice 13. kraj iške brigade ranjenici su u ovim borbama predstavljali velike teškoće. Hladnoća i poledica otežavale su nošenje ranjenika do brigadnog previjališta. Njima je prva pomoć pružana još u bataljonima, ali to nije bilo dovoljno, naročito kod težih slučajeva. I zbog pomenutih teškoća trebalo je dosta vremena dok se stigne do brigadnog previjališta. Obično su ranjenici tamo nošeni na nosilima. Posle, kad je oslobođen Travnik i očišćen okolni teren od neprijatelja, ranjenici su upućivani u Trav-nik i pružana im neophodna stručna pomoć.

Trinaesta krajiška brigada nije neposredno učestvo-vala u napadu na Travnik. Međutim, ona je napadala ne-pri jatel jska uporišta na planini Vlašić i njenim padinama i uspela je da osvoji sva, izuzev manastira u Gučjoj Gori. I ovo neprijateljsko uporište bilo je pred kapitulacijom, ali je Stab 4. divizije naredio da 6. kraj iška brigada vrši dalju blokadu, a 13. brigadi je dao drugi zadatak. To nije dobro primljeno od strane Štaba 13. brigade i boraca zbog toga što su oni osvojili Gučju Goru i naterali nepri jatel ja da se povuče u manastir, u kom nije mogao dugo ostati.92

Pored municije koju je 13. brigada imala kod sebe i one koju je zaplenjivala u borbi, n jo j je za vreme borbi dostavljeno 29.200 jugoslovenskih puščanih metaka, 19.850 engleskih puščanih metaka, 1.500 metaka za strojnice, 250 granata za teški bacač, 25 granata za mali bacač, 20 kg ul ja za oružje i 539 bombi.93 Donošenje municije bilo je skopčano sa ogromnim teškoćama zbog velike hladnoće, teškog terena, snega i leda koji se nalazio na Vlašiću.

Za vreme borbi oko Travnika jedinice 13. krajiške brigade izbacile su iz stroja 303 neprijateljska vojnika. Od toga 122 su ubijena, 172 ranjena i 9 zarobljeno. Brigada je imala 31 poginulog, 81 ranjenog, 17 obolelih i 3 promrz-la borca.

Zaplenjeno: 1 protivtenkovski top, 1 mali bacač, 2 teš-ka mitraljeza, 14 puškomitraljeza, 37 pušaka, 42.700 me-taka, 131 bomba, 204 granate za bacač, 5 revolvera, 1 ra-

92 Depeša Štaba 13. kraj iške brigade od 21. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

93 Bojna relacija 13. kra j iške brigade za borbe oko Travnika. Arhiv VII, k. 1281. reg. br. 3—8.

293-

ketni pištolj, 1 dogled, 20 okvira za puškomitraljez, 4 te-lefona, 33 para odela, 2 šinjela, 27 pari cipela, 8 pari čizama, 25 ćebadi i 13 šatorskih krila.94

U borbama oko Travnika naročito su se istakli: Vojo Dragojević, poručnik, Krstan Ribić, vodnik, Mladen Karać, borac, Vojin Landeka, komandir čete, Mile Barudžija, po-ručnik, Dragica Marić, borac, Dušan Arambašić, koman-dir čete, Mladen Kevac, komesar čete, Mićo Dragoj ević, poručnik, Mile Gatarić, borac, Gojan Vračar, komandir čete, Ostoja Ćebić, komandir čete i Milan Dragišić, vod-nik.*

Borbe oko Zenice

Posle oslobođenja Travnika snage 4. divizije imale su zadatak da gone nepri jatel ja ka Zenici i Busovači,95 dolini r. Bosne, s ciljem onemogućavanja povlačenja njegovih snaga iz područja Sarajeva. Na prostoru Zenice nalazio se 359. puk 181. nemačke divizije i 9. batal jon 18. ustaške brigade.96 Prugu Zenica — Visoko obezbeđivao je 4. ustaš-ki bataljon 11. ustaške brigade, a cestu Kiseljak — Buso-vača SS-policijski puk »Nagel«, bez 2. bataljona, i 11. ustaška brigada, bez 4. bataljona. Četvrti bataljon 1. usta-ške brigade nalazio se u Kiseljaku. U mestima zapadno i severozapadno od Zenice nalazile su se ustaške snage sa toga područja, a tamo su stizale i one koje su se povukle iz Travnika.

Štab 4. krajiške divizije nešto je izmenio raniji zada-tak 13. kraj iške brigade. Naredio joj je da sa dva bataljona napada pravcem Pecarnica (k. 964) — Vjeternica (k. 675) — s. Počulica. Sa druga dva bataljona trebalo je da nastu-pa u pravcu s. Stranjani i k. 667 — Obrenovci. Trebalo je da sa snagama 6. krajiške brigade i Vlašićkog odreda ovla-

94 Isto. * Bojna relacija od 15. 2. do 22. 2. 1945. godine. Arhiv VII,

k. 1281, reg. br. 3—8. 95 Naređenje Štaba 4. kraj iške divizije od 20. 2. 1945. godine.

Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—7. 96 Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, izdanje VII, strana

441, 562.

294-

da sektorom zapadno od Zenice.97 Napad je određen za 21. februar u 5 časova.

Trinaesta kraj iška brigada prešla je u napad na liniji s. Stranjani — s. Počulica, odbacila nepri jatel ja i pribli-žila se Zenici.

Četvrti bataljon 13. krajiške brigade napao je 22. fe-bruara s. Stranjane i zauzeo ga, a sutradan je produžio napad i, goneći neprijatelja, izbio pred s. Gradišće. Odavde se 24. februara prebacio na prostor s. Bukovica sa zadat-kom pritiska na s. Gradišće i k. 602. Za ova tri dana 4. bataljon je ubio 18, ranio 20 i zarobio 2 nepri jatel jska voj-nika. Zaplenio je 1. puškomitraljez, 2 puške, 6.000 metaka, 100 bombi, 30 ćebadi, 100 pari cipela i 100 ranaca i imao je 8 ranjenih boraca.

Prvi bataljon 22. februara napao je i zauzeo nepri ja-teljsko uporište u s. Osojnici. U napadu je učestvovala i brigadna Izviđačka četa. Sutradan 1. bataljon je produžio napad na k. 732 i s. Obrenovce, ali je nepri jatel j odbio napad i Bataljon se povukao na polazne položaje. Dvadeset četvrtog februara 1. bataljon je napao neprijateljske polo-ža je u s. Grm i na Katunu (k. 640), ali ni je uspeo da ih zauzme pa se povukao. Za ovo vreme Bataljon je ubio 13 neprijateljskih vojnika, ranio 22 i 1 zarobio. Sam je imao 2 mrtva i 4 ranjena borca. Zaplenio je 2 puškomitraljeza, 13 pušaka, 12.600 metaka, 8 bacačkih granata, 1 revolver, 2 para cipela i 2 odela.

Treći bataljon 22. februara napao je neprijateljske po-ložaje na prostoru Paljika, s. Čajdraš, s. Vjeternica i pro-terao neprijatelja. U toku 23. februara 3. bataljon se za-držao na zauzetim položajima, a 24. prebacio se u s. Poj-ska, odakle je u 18 časova istog dana krenuo u napad na s. Kozarce, u kom se nalazio neprijatelj . Borba se vodila celu noć i pred zoru se Bataljon povukao u s. Obrenovci. Za ova tri dana 3. bataljon je ubio oko 50 neprijateljskih vojnika, a ranio 35, dok je sam imao 5 mrtvih i 16 ranjenih boraca. Zaplenio je 1 teški mitraljez, 1 puškomitraljez, 10.500 metaka, 9 bombi i 100 signalnih metaka.

97 Šestoj kraj iškoj brigadi i Vlašićkom odredu zadatak nare-đen jem Štaba 4. divizije ni je postavljen, mada se kaže da će 13. brigada izvršiti zadatak u sadejstvu sa nj ima.

295-

Drugi bataljon napao je 22. februara neprijateljsko uporište u s. Počulici i zauzeo ga. U međuvremenu naišla je nepri jatel jska kolona cestom kroz s. Počulicu. Kolona je pratila komoru. Drugi bataljon ju je napao i razbio. Ubio je 18, ranio 10 i zarobio 2 neprijateljska vojnika, a sam je imao 2 ranjena borca. Bataljon je tada zaplenio: 4 topa, 6 teških bacača, 12 puškomitraljeza, 30 pušaka, 5 automata, 8 revolvera, 360 bombi, 200.000 metaka, 90 to-povskih granata, 150 bacačkih granata, 100 pari cipela, 15 pari čizama, 22 odela, 14 kola punih materijala, 4 poljske kuhinje, 35 konja, 100.000 cigareta, 100 kg duvana, 50 kg đona, 5 pisaćih mašina, 4 radio-aparata, 2 sedla, 4 foto-apa-rata, obućarski, potkivački i brijački alat, 100 punih rana-ca, 100 ćebadi i 100 šatorskih krila.98

Dvadeset trećeg februara u 18 časova 2. bataljon krenuo je iz s. Počulice preko k. 772 prema Kuberu, gde se razvio i krenuo prema s. Dobriljevu radi napada na n je-ga. Napad je počeo u 21 čas i t ra jao do 24 časa. Bataljon je uspeo da osvoji samo dva bunkera i povukao se u s. Vje-ternicu. Iz Vjeternice je krenuo preko s. Lupca za s. Stra-njane, gde je stigao u 17 časova, a u 23 časa napao je ne-prijateljsko uporište na k. 587. Uporište nije uspeo likvi-dirati i u svitanje se povukao u s. Stranjane, obezbedivši se od pomenute kote.99

Od 25. do 28. februara bataljoni 13. kraj iške brigade ponavljali su svaki dan napade, izuzev 26. februara, kada je napadao samo 1. bataljon, na Katun, s. Grm, s. Kozarce, k. 594, k. 587 i Gradac (k. 602). Ali, oni nisu uspeli da osvoje nijedno od napadanih uporišta.

98 Izveštaj Štaba 4. kra j iške divizije od 24. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 771 A, reg. br. 33—6.

Operacijski izveštaj 13. kraj iške brigade od 24. 2. 1945. go-dine. Arhiv VII, k. 771 A, reg. br. 11—2/7.

Depeša Štaba 13. kraj iške brigade od 24. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281. reg. br. 1—11.

99 Stab 4. kraj iške divizije, pod čijom operativnom komandom je bila 13. kraj iška brigada, radiogramom broj 26 od 23. 2. 1945. godine tražio je iz jašnjenje od 13. kraj iške brigade za navodnu neaktivnost njenog 2. i 3. batal jona.

Stab Brigade je dostavio iz jašnjenje Štabu Divizije, izneo pokrete i zadatke koje su n jeni 2. i 3. bataljon izvršili. Arhiv VII. k. 771 A, reg. br. 12—7).

296-

Dvadeset sedmog februara noću neprijateljski delovi krenuli su iz Zenice prema s. Kozarci i k. 594. U svanuće stigli su do pomenutih mesta i iznenadili 3. bataljon. Tome je doprinela i magla koja je tada bila na prostoru Zenice. Došlo je do iznenadne borbe, u kojoj su jedinice 3. bataljo-na bile pomešane sa Nemcima i ustašama. Borba je t rajala skoro ceo dan i bataljon se morao povući. Imao je 9 mrtvih, 11 ranjenih i 2 zarobljena, od kojih je jedan bio komesar bataljona — Luka Jeličić. Neprijatelj je obojicu odveo u Zenicu i streljao. Treći bataljon je tada izgubio 5 puško-mitraljeza, 1 automat i 2 revolvera.

Dvadeset osmog februara 4. bataljon je na cesti izme-đu Vranduka i s. Vraća postavio nagaznu minu, na koju je naišao neprijateljski kamion sa vojskom. Poginulo je 10, a ranjeno 14 vojnika, a kamion je uništen. Tako je za ovo vreme nepri jatel j ukupno imao 58 mrtvih i 81 ran je-nog vojnika, a partizani 13 mrtvih, 33 ranjena i 2 zarob-ljena.

Dejstvo 13. kraj iške brigade na prilazima Zenici,100

kao i drugih delova 4. divizije južno od Zenice ugrožavalo je saobraćaj nice kojima se neprijatel j povlačio, pa je on preduzeo mere da to onemogući. Kra jem februara u Ze-nicu su stigla pojačanja i to delovi 7. SS-divizije.101 Tamo je 27. februara stigao i Stab iste divizije i odmah preuzeo komandu na sektoru Zenice i pripremao napad u svrhu odbacivanja naših snaga od grada.

Prvog marta nepri jatel j je preduzeo napad na širokom frontu i to kombinovan sa obuhvatom preko veoma teškog terena. Tu je pr imenjena poznata taktika 7. SS-divizije i ona je brzo postigla uspeh. Delom snaga nepri jatel j je od Nemile, preko s. Orahovica i Kobilje glave k. 1411, izbio 2. marta na Pecarnicu102 (k. 964) i odavde stigao u Vitez na komunikaciju koja vodi za Travnik.103 Taj mane-

100 Dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH za 1. 3. 1945. godine. Arhiv VII, k. 48, reg. br. 1/1—1.

101 Depeše šefa Obaveštajnog centra 13. kra j iške brgade od 3. 3. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.


103 Zapovest Štaba 4. divizije od 3. 3. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 8—7. Zapovest istog Štaba od 5. 3. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 9—7.

297-

var je predstavljao veliku opasnost za jedinice 13. brigade, jer je izvodio u njihovu pozadinu, ugrožavao povlačenje i omogućavao odsecanje i izolovano borenje. Neprijatelj je preduzeo i direktan, frontalni napad na batal j one 13. bri-gade sa linije Zenica — s. Vrace, ali tek posle 12 časova.

POLOŽAJI BATALJONA 13. K R A J I Š K E BRIGADE PRED NAPAD N E P R I J A T E L J A

1. 3. 1945. godine

L e g e n d a : 1) P ravc i napada b a t a l j o n a na n e p r i j a t e l j s k a upor i š t a 27. i 28. f e b r u a r a

1945. godine. 2) P ravc i n a p a d a n e p r i j a t e l j a na b a t a l j o n e 13. b r igade 1. m a r t a . 3) Mesto gde su delovi 4. b a t a l j o n a postavi l i nagazne mine .

298-

Ovo je bilo potrebno zbog toga što je njegovim snagama koje su krenule od Nemile preko Orahovice trebalo više vremena da bi došle u zaleđe jedinica koje su napadale uporišta zapadno od Zenice.

Međutim, izašavši iz doline Bosne, nepri jatel j je u 7 časova 1. marta stigao u selo Bukovicu.104 U Bukovici se tada nalazio 4. bataljon 13. krajiške brigade. Nemci su stigli u s. Bukovicu neopaženo i kod jedinica 4. bataljona nastalo je neorganizovano povlačenje ka Negraju, i dalje na južne padine Lisca (k. 1.303). Ovde je u 15 časova Bata-ljon dobio naređenje da se prebaci na Strmac (k. 873), je-dan km zapadno od Pecarnice. Tada je 4. bataljon imao 2 mrtva, 4 ranjena i 2 zarobljena borca i izgubio je 1 puško-mitraljez, 5 pušaka i 6 brdskih kazana. Nemci su imali 2 mrtva i 1 ranjenog. Zahvaljujući jedino magli, 4. bataljon nije imao većih gubitaka. Zbog ove nebudnosti smenjen je komandant 4. bataljona, poručnik Ivan Ropac.

Odbacivši 4. bataljon od Bukovice, nepri jatel j je ugro-zio bok 2. bataljona pa se i on morao povući, pravcem s. Konjevići — Pecarnice, a zatim se, po naređenju Štaba Brigade prebacio na prostor s. Gučja Gora. U borbi sa 2. bataljonom nepri jatel j je imao 10 mrtvih i 14 ranjenih, a bataljon 3 ranjena.

U 14 časova 1. mar ta neprijatel j je napao 3. bataljon sa pravca s. Kozarci. Bataljon se povlačio pred nepri jate-l jem do Pecarnice i, po naređenju, prebacio se na desnu stranu r. Bila.

Prvi bataljon nalazio se na položajima ispred s. Grm. Neprijatelj ga je napao u 12. časova 1. marta. Pružajući otpor, Bataljon se povlačio na liniju Pecarnice — Goli breg. Uspeo je da ubije 9 i rani 5 neprijateljskih vojnika.

U 4 časa 2. marta nepri jatel j je produžio napad na 1. bataljon, izmanevrisao njegov položaj na Golom brdu i potisnuo ga na desnu stranu r. Bila. I 4. bataljon morao je napustiti Strmac i povući se na prostor s. Brajkovići, zase-lak Bila. Prvi bataljon u povlačenju naneo je neprijatel ju gubitke od 7 mrtvih i 5 ranjenih, dok je on imao 1 mrtvog i 3 ranjena borca. Ovog dana jedinice 2. bataljona bile su

104 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade. Arhiv VII. k. 1281, reg. br. 7—1.

299-

na položajima ispred Gučje Gore, a 3. bataljon na liniji za-selak Radojčići — Zalate — Alihodža.

Trećeg marta 1945. godine Štab 4. divizije izdao je zapovest za posedanje položaja u svrhu sprečavanja daljeg nastupanja neprijatelja.105 On je obavestio jedinice o tome da je nepri jatel j ubacio u borbu 2 — 3 bataljona iz rejona Sarajeva, da od Dobo ja vozom stalno stižu pojačanja i istovaraju se na delu pruge Nemila — Zenica i da je, preko s. Orahovica, Kobilje glave i Pecarnice, stigao u Vitez.

Borci 4. bataljona 13. krajiške brigade marta 1945. godine na položaju kod Zenice

Ovom zapovešću 13. brigadi je naređeno da posedne i brani liniju s. Gluha Bukovica — s. G. i D. Višnjevo — s. Dub — s. Suhi Dol — s. Maline — škola u Gučjoj Gori. Brigadi je naređeno da njen levokrilni bataljon svojom jednom četom kontroliše s. Korićane, Šiprage i Kruševo Brdo kako bi sprečio neprijatel ja da neopaženo dođe preko Vlašića u s. Korićane i primora nas na povlačenje. Jedan

'»•> Arh iv VII, k. 1281, reg. br . 8—7.

300

bataljon trebalo je da dejs tvuje na prostoru s. Brajkovići, s. Granovčići, s. Vrhselje, s. Čukle sa zadatkom kontroli-sanja pravca Zenica — Obrenovci — Grahovčići i Zenica — Stranj ani — Konjevići — Poj ska. Dalje je naglašeno:

»13 brigada dodeljeni položaj ima držati u svojim rukama i ne sme dozvoliti nepr i ja te l ju da zauzme Gučju Goru, čime bi bile pr imorane i ostale snage na povlačenje. Čvrstim držanjem svojih položaja XIII brigada ima da omogući ostalim snagama ofanzivno delovanje i razbi janje neprijatelja.«10"

Šestoj krajiškoj brigadi je naređeno da brani odsek škola u Gučjoj Gori, Alihodža na desnoj strani r. Bila, a l i . brigadi — od Alihodže do ž. st. Bila.

Zadaci jedinicama nisu ravnomerno postavljeni. Tri-naesta krajiška brigada dobila je nekoliko puta širi front od 6. i 11. brigade i još je morala da spreči zauzimanje Gučje Gore od strane neprijatelja, iako to selo pripada u odbrambeni rejon 6. brigadi. I zemljište kao i vremenski uslovi bili su takvi da su jedinice 13. brigade morale biti izložene ogromnim naporima.

U toku 4. marta jedinice 13. brigade izvršile su pose-danje položaja za odbranu. Prvi bataljon raspoređen je na levo krilo Brigade. Petog marta 2. bataljon 13. brigade po-merio je jedinice prema Zenici i poseo liniju Debelo meho (k. 1085) — s. Pojska — Strmac. Neprijatelj se iz s. Stra-nj ana uputio prema njemu, ali je odbačen. Neprijatelj je tada držao Pecarnicu — s. Lupac — Vitez i vršene su pri-preme za napad na te objekte.107

Četvrta divizija je 5. marta izdala zapovest za napad. Trinaestoj brigadi dat je zadatak:

»13 brigada sa jednim bataljonom napašće Pecarnice trigono-metar 964 i to od s. Grahovčića i od Strmca k. 873. Drugi bataljon napašće pravcem: s. Đukići — s. Osojnice i prema Postinju spojiti se sa snagama VI brigade, nastavl jajući dalje čišćenje prema Ze-nici. Treći batal jon biće na liniji: s. S t ran j ani — s. Poj oke — Vr-selje, a patrolama kontrolisati Debelo Meho spajajući se sa izvi-đačkom četom, koja će kontrolisati teren prema Vranduku i Gradišću.«108

106 Isto. 107 Depeša Štaba 13. kraj iške brigade od 5. 3. 1945. godine.

Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11. 108 Zapovest Štaba 4. kraj iške divizije od 5. 3. 1945. godine.

Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 9—7.

301-

Šestoj krajiškoj brigadi i 11. krajiškoj brigadi nare-đeno je da napadnu nepri jatel ja pravcem s. Kljaci — iz-među Melovca i s. Brdo — s. Preočica — k. 821 — k. 843. Od linije k. 821 — k. 843 6. brigada trebalo je da okrene levo i čisteći teren prema Dabovcu, Postinju, i s. Lupac spoji se sa snagama 13. brigade kod s. Osojnice i s. Janjaci. Pored toga 6. brigadi je naređeno da oderdi manju grupu koja će u sadejstvu sa 13. brigadom zauzeti Pecarnice. Je -danaesta krajiška brigada trebalo je da sa linije k. 821 — k. 843 okrene desno, izbije na Vjeternicu, Počulicu, a odav-de se usmeri ka cesti Han-Kumpanija — ž. st. Busovača radi njenog presecanja. Ova brigada trebalo je da delom snaga očisti neprijateljska uporišta u s. Tolovići i zaseocima Grabak i Ljubići.

Početak napada bio je vezan za vreme kad čelo 6. bri-gade stupi u borbu. Mesto Štaba Divizije određeno je u — ž. st. Bila.

U ovo vreme i rani je saveznički avioni su bombardo-vali i mitralj irali objekte u dolini r. Lašve i Bosne109 pa je to doprinosilo uspešnijem izvršenju zadatka.

Šestog marta u 00. časova 3. i 4. bataljon 13. krajiške brigade krenuli su u napad pravcem Grahovčići — Đukići — Osojnica — Janjaci 3. bataljon i Strmac — Pesarnica — Đukići — Osojnica 4. bataljon. Neprijatelj se u toku noći povukao u s. Obrenovce pa do borbe nije došlo. Ali, ne-pri jatel j je u 12 časova iz Obrenovaca krenuo prema ba-taljonima 13. brigade i sa nj ima vodio borbu do 20 časova, kada se povukao u s. Janjaci. U ovoj borbi nepri jatel j je imao 22 mrtva i 29 ranjenih, a Bataljoni 3 mrtva i 9 ra-njenih.110

Drugi bataljon 13. brigade u 4 časa 6. marta poseo je položaj Debelo meho (k. 971) — Konjevići i vršio izviđanja prema s, Bukovica i St ranj ani.

Povlačenjem nepri jatel ja noću sa Pecarnice i drugih uporišta napad nije izveden onako kako je bilo naređeno pa je 8. marta 6. brigada povučena iza borbene linije na odmaranje. Četvrti bataljon 13. brigade smenio je njene


110 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281. br. reg. 7—1.

302-

delove koji su bili na prostoru s. Cifluk, s. Alihodža, s. Radojčići.

Devetog marta u 21 čas 2. bataljon 13. brigade izvršio je pokret pravcem zaselak Vranići — s. Jezerci — s. Za-grade, gde se razmestio sa zadatkom držanja stalnih pred-straža jačine jednog voda na Javorku (k. 1420) i Šarampo-vu trig. 1390 i zatvaranja linije Javorak — Sarampovo — Debelo meho. Sutradan, 10. marta, 4. bataljon 13. brigade izvršio je pokret na prostor s. Brajkovići, Sušanj, s. Čukle sa zadatkom držanja predstraža na Debelom mehu i zatva-ranja pravca Sušanj — s. Grahovčići — Pecarnice. Trina-estog marta 1. bataljon krenuo je iz s. Musruke, preko s. Sišave za s. Dub, gde se smestio da kontroliše pravac od s. Gluha Bukovica.

Štab 4. krajiške divizije 15. marta izdao je naređenje za raspored jedinica.111 Konstatovao je da je situacija ta -kva da pola divizije može da drži položaje, a pola da se odmara. Odmor je dat 13. i 6. krajiškoj brigadi.

Jedanaestoj krajiškoj brigadi naređeno je da drži po-ložaj u prostoru desno Ovčine — s. Vrhovine — s. Tolići, levo s. Vrselje — s. Poj ska s tim što će Izviđačku četu držati na levom krilu za kontrolu prostora prema s. Bistri-ca, 3 km zapadno od Vranduka, gde će održavati vezu sa Vlaškim NOP odredom.

Od 15. do 23. marta jedinice 13. krajiške brigade su se uglavnom odmarale i sređivale, a 24. marta su izvršile pokret na novi teren. Tako je 1. bataljon stigao u s. Poču-licu, 2. u s. Grahovčiće, 3. u s. Lupac i 4. bataljon u s. Ko-njeviće, pa se 13. brigada ponovo našla na položajima pre-ma Zenici.

Štab 5. krajiškog korpusa 23. marta izdao je priprem-no naređenje za napad na Sarajevo.112 Četvrta i 10. divi-zija ulazile su u sastav Operativne grupe koja je formi-rana naređenjem Generalštaba JA u svrhu napada na Sarajevo, pa je 5. korpus u tom smislu izdao pripremno naređenje.

»2. Za odbranu pravca Zenica — Travnik ostaće XIII brigada XXXIX divizije, XVIII brigada LIII divizije (koja je u pokretu sa

111 Arhiv VII, k. 771 A reg. br. 26—1. 112 Arhiv VII, k. 855, reg. br. 3/7—4.

303-

prostor i je Tešnja), XI br igada IV divizi je i I a r t i l j e r i j ska br igada ovog korpusa.

Ovom opera t ivnom grupom komandovaće komandan t IV di-vizije pukovnik d rug P e t a r Vojinović, a područ je na kome d j e lu ju ove jedinice zvaće se Zenički sektor. K o m a n d a n t sektora izvršiće pot rebne pr ipreme, da u momentu kada glavne snage korpusa budu fors i ra le r i j eku Bosnu i komunikaci ju , napadnu snažno nepr i ja te l j a na na jose t l j iv i jem mjes tu radi vez ivanja i angažovanja nep r i j a -te l j skih snaga na ovom sektoru.«113

U vezi sa ovim naređenjem Štaba 5. korpusa 4. i 10. divizija izvršile su pokret i već 28. marta bile su prikup-ljene zapadno od komunikacije Kiseljak — Busovača. One su se prebacile preko r. Bosne na odseku jugoistočno od Kaknja, vodile borbu na njenoj desnoj strani i 3. aprila oslobodile Vareš, udaljivši se od komunikacija u dolini r. Bosne koje su predstavljale jedini pravac za povlačenje neprijateljskih snaga.

Ovim pomeranjem snaga front 13. kraj iške brigade se proširio, jer je morala preuzeti neke položaje koje je dr-žala 11. krajiška brigada. To je učinio 2. bataljon 13. bri-gade posevši 28. marta liniju s. Počulica — zaselak Pirići — zaselak Vidovići.

Tri bataljona 13. brigade dobila su zadatak da napad-nu nepri jatel ja koji se nalazio ispred njihovih položaja. Prvi bataljon napao je uporište Orlac (k. 843), Lađice, s. Počulica i u prvom naletu uspeo da zauzme sva izuzev Orlaca, na kom je zauzeo neke rovove, i k. 675, na koju se nepri jatel j povukao i onemogućio dalje napredovanje. Neprijatelj je iskoristio vešto zemljišne uslove i između 1. i 3. bataljona, koji je napadao k. 821, provukao se i izne-nada napao 1. bataljon. Došlo je do žestoke borbe i jedinice bataljona morale su se povući na ranije položaje. U ovoj borbi poginuo je 1 puškomitraljezac i njegov pomoćnik iz 1. bataljona. Treći bataljon napao je k. 821 i uporište severno od nje. Izvršio je dva juriša i imao 1 mrtvog i 5 ranjenih, ali nije uspeo da zauzme uporište i morao se povući.

Dvadeset devetog marta 1. bataljon, uz podršku arti-l jer i je i bacača, napao je Prelac, na kom je došlo do ogor-čene borbe, i osvojio ga. Neprijatelj je imao 15 mrtvih i

113 Isto.

304

33 ranjena, a 1. bataljon 4 mrtva i 16 ranjenih. Bataljon je zaplenio 2 nemačka puškomitraljeza, 4 puške, 1 stroj-nicu, 1 raketni pištolj, 100 raketa, 4.000 metaka, 9 bacačkih mina i 1 dogled.

Ovog dana u 6 časova nepri jatel j je napao 2. bataljon, ali je napad odbijen. Četvrti bataljon napao je k. 675 i istu osvojio. Ubio je 8, a ranio 13 neprijateljskih vojnika, a on je imao 1 mrtvog i 5 ranjenih. Zaplenio je 1 puškomi-traljez i nešto opreme.

Neprijatelj je počeo da pr imenjuje sve više taktiku iznenadnih i noćnih napada. Njegov cilj je bio da odbaci naše snage od komunikacija kojima se izvlačio. Tako je 30. marta u 4 časa nepri jatel j napao 1. i 3. bataljon. Treći bataljon je bio primoran da napusti svoje položaje i povuče se na Goli breg (k. 879). Bataljon je sutradan izvršio pro-ti vnapad, zbacio nepri jatel ja i ovladao položajima na Pu-stinju. Neprijatelju je naneo gubitke od 6 mrtvih i 6 ranje-nih, a on je imao 2 ranjena borca. Zaplenio je 1 pušku, 4.000 metaka i neku drugu ratnu opremu. Prvi bataljon je u ovoj borbi ubio 3 nepri jatel jska vojnika i zaplenio 1 puš-komitraljez.

I jedinice 13. brigade bile su aktivne, napadale su ne-prijatelja, zauzimale njegove položaje, nanosile mu gubit-ke, a i same imale izbačenih iz stroja. Drugog aprila u 2 časa noću nepri jatel j je žestokim napadom zbacio 1. bata-ljon sa Prelca. Kontranapadom Prelac je povraćen i ne-pri jatel j se uz gubitke od 3 mrtva i 7 ranjenih povukao na stare položaje. Prvi bataljon je imao 4 ranjena i 2 zarob-ljena borca. Izgubio je i 2 puškomitraljeza. Istog dana u 4 časa nepri jatel j je napao i 3. bataljon, ali je bataljon na-pad odbio.

Drugog aprila komesar 2. bataljona Vlado Banjac, do-znavši da se ispred njegovog bataljona na položajima nala-ze Čerkezi, poslao je jednu ženu da neprijateljskim vojnicima odnese i preda list »Pravdu«, koju je dobio iz oslobođenog Beograda. Zena se bila uplašila, ali Čerkezi, dobivši »Pravdu«, odgovorili su pismeno114 i pitali šta bi

114 Izjava Vlade Banjca, tadanjeg političkog komesara 2. ba ta-l jona 13. kraj iške brigade. Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade. Arhiv VII, k. 1281, reg br. 7—1.


bilo sa nj ima ako bi se predali? Kad im je javljeno da bi to zavisilo od njihovog daljeg držanja i učešća u borbi pro-tiv Nemaca, oni su odlučili da se predaju. Predala su se 43 vojnika i 1 oficir. Doneli su 3 puškomitraljeza, 34 puške, 12 revolvera, 21 nož, 4.500 metaka, 23 ručne bombe i 1 do-gled. Odmah su stupili u borbu protiv Nemaca i ustaša.

Četvrti bataljon 3. aprila napao je nepri jatel ja na k. 675 i proterao ga. Ubio je 6 i ranio 8 neprijateljskih voj-nika, a sam je imao 1 ranjenog.

Izviđačka četa 3. aprila u Željeznom polju, 8 km ju-gozapadnije od Zepča, zarobila je 12 ustaških milicionera, 1 zaplenila 1 puškomitraljez i 9 pušaka.

Sledećih dana nepri jatel j je postajao sve aktivniji, sve češće je preduzimao vrlo energične napade na batal j one 13. brigade. Ovo je činio verovatno da bi prikrio namere 0 napuštanju Zenice i povlačenju. Tako je 4. aprila u 4 časa napao 1. bataljon. Bataljon je odbio napad i naneo nepri jatel ju gubitke od 3 mrtva i 9 ranjenih. Istog dana 4. bataljon 13. brigade predao je svoje položaje jedinicama 18. brigade koje su tamo stigle, a preuzeo položaje 1. ba-taljona koji se povukao u s. Preočicu. Šestog aprila ne-pri jatel j je zbacio 4. bataljon sa položaja, ali je on uz po-dršku dveju četa 1. batal jona ponovo zauzeo Prelac, sa kog ga je nepri jatel j bio zbacio. Međutim, nepri jatel j je kontranapadom ponovo preoteo Prelac (k. 843). U ovim borbama nepri jatel j je imao 9 mrtvih i 11 ranjenih, a mi 2 mrtva i 10 ranjenih. Zaplenjen je 1 puškomitraljez i 2 puške. Drugi bataljon je 6. aprila napao nepri jatel ja na Goloj kosi i uz tešku borbu istu zauzeo, ali ga je nepri ja-telj protivnapadom zbacio sa nje. Neprijatelj je pretrpeo gubitke od 4 mrtva i 9 ranjenih, a 2. bataljon — 2 mrtva i 6 ranjenih. I 3. bataljon je ovog dana napao neprijatel ja 1 zauzeo njegove isturene položaje, ali ih je nepri jatel j po-novo osvojio. Borba je t ra ja la ceo dan. Neprijateljski gubi-ci 8 mrtvih i 10 ranjenih a 3. bataljon 1 mrtvog i 8 ra-njenih. Pored toga, Bataljon je izgubio i 2 mitraljeza. Četvrti bataljon, uz pomoć 3. bataljona, bio je zauzeo Or-lac, ali ga je nepri jatel j povratio uz gubitke od 7 mrtvih i 13 ranjenih. Četvrti bataljon je imao 2 mrtva i 23 ranje-na, a arti l jerijski divizion 3 ranjena.

306-

Sedmog aprila 1. bataljon je napao neprijatel ja na Kuberu (k. 874 i 853) i Saračici (k. 957). Bio je zauzeo neke rovove na k. 874, ali dalje nastupanje nepri jatel j je one-mogućio. Neprijateljski gubici bili su 3 mrtva i 9 ranjenih, a 1. bataljona 2 ranjena. Drugi bataljon istog dana napao je i zauzeo Golu kosu, nanevši nepri jatel ju gubitke od 4 mrtva i 7 ranjenih. Treći bataljon ovog dana uspeo je osvojiti Orlac (k. 843), ali ga nije mogao održati. Bataljon je imao 2 mrtva i 15 ranjenih vojnika, a nepri jatel j 6 mr t -vih i 8 ranjenih. Četvrti bataljon pokušao je zauzeti k. 675 i 772 ali nije uspeo. U ovoj borbi gubici nepri jatel ja bili su 7 mrtvih i 23 ranjena, a 4. bataljona 3 mrtva i 4 ranjena.

U toku 8. aprila 1. bataljon držao je položaj na liniji s. Počulica — s. Tolovići i ni je imao sukoba sa nepri jate-ljem. Drugi bataljon bio je na liniji Sušanj trg. 592 — s. Ahmići — s. Kratine i bio je zauzeo Golu kosu, ali ga je nepri jatel j odbacio. Jedna četa ovog bataljona u zoru 8. aprila prebacila se na desnu stranu r. Lašve i zauzela po-ložaj u visini k. 515 — s. Granice. U borbi sa 2. bataljonom nepri jatel j je imao 10 mrtvih i 12 ranjenih vojnika. Treći bataljon držao je položaj na liniji Pust inje — Prelac, a 4. bataljon se odmarao na prostoru s. Grabak s. Krernenice. Brigadni arti l jerijski divizion naneo je ovog dana nepri ja-telju gubitke od 4 mrtva i 8 ranjenih. Uveče snage 18. brigade preuzele su od 3. bataljona položaje na Pustinju.

Devetog aprila nije dolazilo do borbe sem što je Arti-ljerijski divizion otvorio vatru i naneo nepri jatel ju gubitke od 4 mrtva i 10 ranjenih i što su udarne grupe 3. bataljona napale neprijateljske predstraže i ubile 1, a ranile 4 nepri-jateljska vojnika.

Desetog aprila 1. bataljon zauzeo je položaj s. Počulica — bezimena kota ispod Orlaca (k. 843). Drugi bataljon napao je k. 772 i k. 874 i naneo nepri jatel ju gubitke od 7 mrtvih i 15 ranjenih. Treći bataljon pokušao je zauzeti k. 843, ali u tom nije uspeo. Bataljon je imao 7 ranjenih, a nepri jatel j 2 mrtva i 3 ranjena. Četvrti bataljon smestio se u s. Vrhovine kao brigadna rezerva. Arti l jeri jski divizi-on naneo je nepri jatel ju gubitke od 15 mrtvih i 25 ra-njenih.

Jedanaestog aprila jedna četa 1. bataljona napala je Orlac i zauzela nekoliko bunkera, ali ju je nepri jatel j od-

bacio na polazne položaje. Drugi bataljon vodio je ceo dan borbu i uz pomoć 4. bataljona zauzeo k. 812 i 772 i produ-žio nastupanje prema Zenici, ne nailazeći na otpor. Nepri-jateljski gubici bili su 8 mrtvih i 13 ranjenih, a 2. bataljon 3 mrtva i 1 ranjen. Treći bataljon krenuo je ovog dana sa svojih dotadašnjih položaja i u 18 časova napao neprija-

POLOZAJ BATALJONA 13. KRAJIŠKE BRIGADE 8. 4. 1945. godine

R. 1 : 100.000 L e g e n d a : 1) Nepr i j a t e l j je držao sve pogodni je položaje i iza položaja ko je sada po-

sedu ju ba ta l joni 13. br igade i sa n j i h je potiskivan.

teljske snage koje su se povlačile u s. Gradišće i Tetovu, severnije od Zenice. Borba je t ra ja la celu noć. Neprijatelj je imao 28 mrtvih, 29 ranjenih i 29 zarobljenih vojnika.115

Zaplenjen je 1 puškomitraljez, 20 pušaka, 4 strojnice i 6 revolvera. Četvrti bataljon, zaobilazeći Kuber, gonio je ne-pri jatel ja prema s. Dobriljevu i Vjeternici. Neprijateljski gubici su bili 5 mrtvih i 7 ranjenih, a sopstveni 5 ranjenih. Bataljon je zaplenio 1 puškomitraljez, 1 strojnicu, 4.000 metaka i 20 bombi. Arti l jeri jski divizion u toku dana vrlo dobro je podržavao jedinice 13. brigade, nanevši nepri ja-tel ju gubitke od 30 mrtvih i oko 35 ranjenih, dok su n je-gova 2 borca ranjena i 2 konja ubijena. U toku 11. aprila nepri jatel j je zadržao s. Vjeternicu, s. Lađicu i s. Čaj-draš,116 kako bi sprečio pokret cestom u pravcu Zenice.

U 4 časa 12. aprila jedinice 13. kraj iške brigade ušle su u Zenicu.117 Ovog dana one su zarobljavale nepri jatel j-ske vojnike, zaostale iza svojih jedinica, koje su se izvuk-le iz područja Sarajeva i produžile odstupanje dolinom Bosne.118 Ubijeno je 10 i zarobljeno 17 Nemaca, a zaplenje-no: 23 puške, 3 strojnice i 14 revolvera. Brigada je imala 4 mrtva i 26 ranjenih boraca. Ranjen je i komandant 1. bataljona Mirko Sarač i jedan pomoćnik komesara bata-ljona. U Arti l jeri jskom divizionu poginuo je 1 borac i uni-štena su 1 kola, naišla su na minu.

Tako je oslobođen deo grada na levoj strani r. Bosne i jedinice 13. kraj iške brigade u toku 13. aprila odmarale su se u Zenici.

Na desnoj strani Bosne, 11. aprila na prostoru sela Gaj ići — Radići — Klopče 7. kraj iška brigada vodila je borbu sa nemačkim zaštitnicama koje su se pred noć po-vukle ka Zenici.119 Istog dana 9. brigada 10. divizije vodila

1,5 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 7—1.


117 Depeša Štaba 13 kraj iške brigade od 12. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br.l—11

118 Izvješće Ministarstva oružanih snaga NDH za 8. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 449, reg. br. 8/1—1.

119 Operacijski izveštaj 10. divizije od 30. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 855, reg, br. 13/1—2.

309-

je borbu sa nepri jatel jem »koji se povlačio na prostoru sjeverno od Zenice: Hum — Ričice«.120 Jedinice 10. divi-zije gonile su neprijateljske zaštitne delove dolinom r. Bosne i 8. aprila oslobodile Kakanj . Neprijatelj je pružio snažan otpor 7. krajiškoj brigadi na liniji navedenih sela,

OSLOBOĐENJE ZENICE

R. 1 : 500.000 L e g e n d a : 1) P r a v a c k o j i m su se povlač i le n e p r i j a t e l j s k e snage iz p ros to ra S a r a j e -

va . U Zenici je n e p r i j a t e l j s ruš io mos t na Bosni i r az ruš io pos t ro-j e n j a Že l jezare , pa se povukao .

2) P r a v c i k o j i m a su 7, 9. i 13. k r a j i š k a b r i g a d a ušle u Zenicu . 3) P r a v a c ko j im je n e p r i j a t e l j 1. m a r t a i zmanevr i sao po loža je snaga 4.

k r a j i š k e d iv iz i je i p r i m o r a o ih na pov lačen je , st igavši u Vitez 2. m a r t a .

113 Isto.

310

pa je 9. brigada prebačena severnije od Zenice kako bi izvršila pritisak na nepri jatel ja i omogućila rušenje mosta u Zenici i fabričkih postrojenja. Tako su jedinice 10. di-vizije 12. aprila ušle u Zenicu, ali nisu uspele da onemogu-će nepri jatel ja u rušenju. Srušio je i most i postrojenja Zelezare.

Jedanaestog aprila Stab 13. krajiške brigade usposta-vio je vezu sa Štabom 10. divizije, pa su tako u Zenicu ušle istovremeno 7, 9. i 13. krajiška brigada. Posle oslobo-đenja Zenice 13. krajiškoj brigadi je naređeno da krene u sastav svoje 39. divizije.

Za vreme borbi oko Zenice, od 22. februara do 13. aprila 1945. godine, 13. kraj iška brigada je ubila 412 ne-prijateljskih vojnika, ranila 513 i zarobila 106. Za isto vreme Brigada je imala 58 mrtvih, 192 ranjena i 6 zarob-ljenih boraca.121 Među ranjenima bilo je 26 rukovodilaca. Pored toga, za isto vreme razbolelo se 8 rukovodilaca i 149 boraca.

Brigada je zaplenila 4 topa, 6 bacača, 1 teški mitra-ljez, 23 puškomitraljeza, 135 pušaka, 14 automata, 45 re-volvera, 2 raketna pištolja, 3 tromblonske puške, 512 bombi, 255.600 metaka, 300 signalnih metaka, 9 topovskih granata, 165 bacačkih mina, 118 tromblonskih mina, 14 konjskih kola, 4 poljske kuhinje, 35 konja, 21 nož, 3 do-gleda, 24 odela, 202 para cipela, 15 pari čarapa, 22 šinjela, 22 sedla, 200 ranaca, 200 pari rublja, 130 ćebadi, 100 šator-skih krila, 100.000 cigareta, 100 kg duvana, 50 kg. đona, 5 pisaćih mašina, 4 radio-aparata, i 4 foto-aparata.

Za isto vreme Brigada je izgubila 8 puškomitraljeza, 1 strojnicu, 2 revolvera, 5 pušaka, 6 kazana, 1 kola i 4 konja.122

Za uspeh u borbama oko Zenice naredbom Štaba 4. divizije broj 38 od 9. 3. 1945. godine pohvaljen je 2. bata-ljon i 1. četa 3. bataljona 13. kraj iške brigade, a naredbom Štaba 5. korpusa pohvaljena je 13. kraj iška brigada za uspeh u borbama u dolini r. Bosne i oko Travnika. U na-

121 Bojna relaci ja 13. k ra j i ške br igade za borbe oko Zenice. Arh iv VII, k. 1281, reg. br. 4—8.

113 Isto.

311

redbi 5. korpusa posebno je istaknut 2. bataljon i 1. četa 3. bataljona 13. brigade.123

Za vreme borbi oko Travnika i Zenice 13. krajiška brigada imala je velike gubitke naročito u pogledu ranje-nih i obolelih usled hladnoće i napora kojima su bile izlo-žene jedinice. Zbog toga je Brigadi naređeno da svoj sani-tetski vod poveća sa 30 do 60 ljudi. Jer, onakav kakav je bio ni je mogao uspešno obavljati sve što se od njega t ra-žilo u tako teškim uslovima.

Usled velikih gubitaka i borbene jedinice Brigade su se morale popunjavati . Tako je 25. februara Brigadi po-slano 130 ljudi za popunu.124 Ovi ljudi mobilisani su na terenu odakle su bili i ostali borci Brigade. Petog marta traženo je da se za popunu brigade pošalje još 150—200 ljudi i već 8. marta poslana su 64 čoveka, koji su stigli u Brigadu 18. marta. Najzad naređeno je da se za popunu Brigade uzme ceo Zmijanjski NO partizanski odred.123 Me-đutim, iz Odreda je uzeto za popunu Divizije narodne od-brane oko 160 boraca te oni koji su ostali nisu bili sposobni za operativne jedinice.

Stabu 13. krajiške brigade bilo je naređeno da pri po-vratku u sastav svoje divizije usput mobiliše sve zdrave l jude do 50 godina.120

Dok se Brigada nalazila oko Zenice i vodila neprekid-ne borbe sa neprijateljem, u n joj su se izvršavali svi ostali zadaci, vezani za n jen i naš opšti politički i vojni uspeh. Proslavljali su se svi značajni događaji. Tako je 15. febru-ara Brigadi naređeno da obavezno proslavi dan Crvene ar-mije, da o n jo j i SSSR-u pripremi referate i da to poveže sa našim uspehom. Naređeno je da se noću na brdima pale vatre. Referat o 27. godišnjici Crvene armije Brigadi je dostavljen od Oblasnog komiteta KP za Bosansku krajinu.

123 Naredba štaba 5. korpusa broj 38 o pohvali za borbe u dolini reke Bosne i oko Travnika, Arhiv VII, k. 1268. reg. br. 34—2.

124 Depeša Štaba 39. divizije od 25. 2. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11. Depeša Štaba 13. kraj iške brigade od 2. 3. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281. reg. br. 1—11.

125 Depeša Štaba 39. divizije od 16. 4. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281. reg. br. 1—11.

126 Depeša Štaba 39, divizije od 16. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.

312-

U propratnom dopisu je rečeno da se referat čita po ba -talj onima i brigadama na dan proslave, a da će se na te-renu organizovati opštinski zborovi i akademije, na kojima vojska treba da uzme učešća.127

Proslavljena je i svetska omladinska nedelja, koja je t ra ja la od 21. do 28. marta, a i godišnjica formiranja 39. divizije, koja je formirana 28. marta. Proslava nije organi-zovana u Brigadi, već je bilo naređeno da Brigada iz sva-kog bataljona pošalje po 8 delegata, a iz svih ostalih jedi-nica Brigade 10 delegata na proslavu. Brigada je odabrala delegate — borce, podoficire i oficire — i poslala ih u Stab 39. kraj iške divizije.

»U cilju pravilnog i redovnog obavl janja poslova u našim štabovima i radi lakšeg komandovanja formira se u Štabu divizije operativni odsek, a u štabovima brigada i batal jona postviće se operativni oficiri.«128

Ovo naređenje Štaba 39. divizije dobila je 13. kraj iška brigada i odmah je pristupila odabiranju kadrova koji bi mogli uspešno obavljati dužnosti operativnih oficira. U tom smislu Brigada je dostavila Stabu Divizije svoj pred-log, koji je prihvaćen u celini. Brigadi je isto tako nare-đeno da formira propagandni odsek, po naredbi Vrhovnog štaba, i da podnese izveštaj o tome.

Formiranje novih organa štabova, a i gubici rukovo-dećeg kadra u borbama oko Travnika i Zenice, uslovili su i neke personalne promene u 13. krajiškoj brigadi.

Tako je za pomoćnika komesara 1. bataljona postav-ljen Stevo Ostojić, dotadanji pomoćnik šefa Obaveštajnog centra Brigade, za političkog komesara Brigade Danilo Didara, a za načelnika Štaba — Vinko Menart. Dotadanji politički komesar 13. brigade Rajko Radetić i načelnik Mirko Simić otišli su na nove dužnosti.

127 Dopis Oblasnog komiteta za Bosansku kra j inu od 18. 2. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 11—8.

128 Naređenje Štaba 39. divizije od 1. 4. 1945. godine za f o r -miran je operativnih organa u Diviziji, brigadama i bataljonima. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—9.

313-

Za komandanta Artiljerijskog diviziona 13. krajiške brigade 17. marta 1945. godine postavljen je zastavnik Mi-hailo Ćulim, a za njegovog ađutanta potporučnik Zvonimir Albus. Za oficira za izviđanje istog diviziona postavljen je zastavnik Vlado Hanaček, za političkog komesara 1. ba-cačke baterije Stevan Miljević, za komandira 2. bacačke baterije Spiro Bogojević, a za političkog komesara Dako Lisica, za komandira 3. protivtenkovske baterije potporuč-nik Dimitrije Kuzmanović, a za političkog komesara Du-šan Majkić.129

Za pomoćnika intendanta 13. krajiške brigade postav-ljen je 19. marta zastavnik Trivun Jokić, a za člana inten-danture zastavnik Ostoja Perišić.

Za operativnog oficira 13. krajiške brigade postavljen je 10. aprila potporučnik Josip Zitnik, u 1. bataljonu pot-poručnik Branko Kušan, 2. bataljona potporučnik Zvonko Delač, 3. bataljona zastavnik Đuro Lučanić i 4. bataljona zastavnik Viktor Flišan.

Dvadeset šestog februara 1945. godine u 13. krajiškoj brigadi odlikovano je 14 boraca i rukovodilaca Ordenom za hrabrost a njih 15 Medaljom za hrabrost. Sedamnaestog marta 5 boraca i rukovodilaca 13. brigade dobilo je Orden za hrabrost a njih 50 Medalju za hrabrost. Devetnaestog marta održana je smotra Brigade u s. Gučja Gora i pode-ljena su odlikovanja.

Sedamnaestog marta 1945. godine naređeno je da se priznaju ili unaprede u podoficirske činove oni koji su do-šli iz neprijateljskih redova u jedinice 13. brigade.130

U ovo vreme došlo je do promene naziva u našoj voj-sci. Dosadašnji naziv NOV i POJ promenjen je u naziv Jugoslovenska armija, odnosno Jugoslovenska mornarica. Vrhovni štab preimenovan je u Generalštab.131

Ukazano je i na potrebu veće budnosti. Naročito je skrenuta pažnja na nebudno pisanje vojnih listova u ko-

129 Naredba Štaba 39. kraj iške divizije od 17. 3. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1268. reg. br. 27—1.

130 Naredba Štaba 39. divizije od 17. 3. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1268, reg. br. 30—1.

131 Depeša Štaba 39. divizije od 10. 3. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281. reg. br. 1—11.

314-

j ima se slabo vodilo računa o konspiraciji i čuvanju vojne tajne. U nj ima se pisalo o Ozni, navodili nazivi vojnih je-dinica i mesta gde je trebalo izvesti neku akciju, a to je sve moglo da koristi neprijateljskoj obaveštajnoj službi. Zbog toga je naređeno da se takva praksa onemogući i na-glašena odgovornost štabova jedinica ako se i dalje ne bi o tome strogo vodilo računa.

Na osnovu naređenja Generalštaba, naređeno je da se svi sovjetski državljani koji su se nalazili u jedinicama 13. krajiške brigade pošalju u Beograd. Trebalo ih je poslati preko 39. divizije, u koju su morali stići do 25. marta. Za svakog je trebalo dati karakteristiku sa podacima kad je i na koji način dospeo u Brigadu.132 Brigada ih je po-slala na vreme.

U borbama za Zenicu i oko Zenice naročito su se is-takli: Jovo Vuković, desetar, Rade Vujinović, borac, Mla-den Krivokuća, potporučnik, Nikola Terzija, desetar, Dušan Kaurin, zastavnik, Vitomir Kuzmanović, zastavnik, Vojin Šućurović, desetar, Borivoj Jelić, potporučnik, Ra-miz Bajrić, desetar, Savan Rodić, potporučnik, Lazo Voj vo-dič, politički delegat voda, Petar Tomić, poručnik, Ivan Ropac, poručnik, Petar Dmitrović, borac, Nikola Krkljić, potporučnik, Drago Dakić, poručnik, Mirko Kočić, borac, Drago Jović, zastavnik, Vid Jagodić, borac, Miloš Mitrović, borac, Đuro Nakomčić, komandir čete, Dušan Pavlović, zastavnik, Milan Vasiljević, vodnik, Trivo Borenović, za-menik komandira čete, Marinko Basta, vodnik i Ivan Ba-bić, vodnik.132a

Povratak brigade u sastav Divizije

U oslobođenoj Zenici jedinice 13. krajiške brigade ostale su jedan dan. Opšta situacija je nalagala, bez obzira na umor i iznurenost jedinica u neprekidnim borbama, da se nepri jatel j stalno napada na svim mestima. Sad kad je napustio Zenicu i povlačio se dolinom Bosne prema Brodu,


132a Bojna relacija od 22. 2. do 13. 4. 1945. godine, Arhiv VII, k. 1281, br. reg. 4—8.

trebalo je nastaviti sa onemogućavanjem povlačenja, a 13. kraj iška brigada ta j zadatak mogla je najbol je izvršavati u dolini r. Save, u sastavu svoje divizije. Stoga je nare-đeno da Brigada dođe u sastav Divizije i da se grupiše u prostoru s. Bistrica, s. Piskavica, s. Ivanjska, s. Šimići.133

Brigadi je podvučeno da u ovim mestima vlada epidemija tifusa i da bude oprezna pri kre tanju i razmeštaju na od-ređenom prostoru. Do mesta grupisanja njene jedinice mo-rale su preći oko 200 km, što je iziskivalo nove napore i nova zamaranja.

No, bez obzira na to Brigada je morala da napusti Ze-nicu i što pre stigne na određenu prostoriju. Stab Brigade izdao je naređenje za pokret.134 Ovim naređenjem određen je marševski poredak jedinica Brigade. Drugi bataljon od-ređen je na čelo Brigade, iza njega Štab Brigade, zatim 3. bataljon, 4. bataljon prištapske jedinice i na začelju 1. bataljon. Čelnom i začeljnom bataljonu naređeno je da od-rede prethodnicu, odnosno zaštitnicu.

Artil jerijskom divizionu i brigadnoj intendanturi na-ređeno je da se kreću zasebnom kolonom i da biraju po-godnije puteve ukoliko prva kolona, pešadijske jedinice, skrene s ceste. Njima je naređeno da imaju potrebna osi-guranja u pokretu i na konačištu i da moraju preći 30 km dnevno. Za komandanta ove kolone određen je komandant Artiljerijskog diviziona. Posebno je naglašeno da se bri-gadnoj ambulanti nabave kola i da se bolesnicima pokloni posebna pažnja. Ova kolona trebalo je da krene 14. aprila u 5 časova pravcem Han—Kompanija—Travnik—Turbe.

Glavnoj koloni naređeno je da u 6 časova 14. aprila krene od škole u selu Pobrežju preko sela Stranj ani, seo-skim putevima, za Travnik.

Svaki bataljon je dobio naređenje da odredi oficira — iconačara. Sa konačarima trebalo je da ide i po jedan inten-dantski oficir radi organizacije snabdevanja. Konačarima je naređeno da se u 5.30 časova 14. aprila prikupe kod škole u selu Pobrežju i odatle krenu ka mestima određe-nim za konak.


IM Naređenje Štaba 13. kraj iške brigade od 13. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 12—7.

316-

Prvo prenoćište određeno je 2. bataljonu u Karauli, 3. bataljonu u s. Dželilovac, 4. bataljonu u kućama od raskr-šća u Turbetu do Karaule, 1. bataljonu u kućama zapadno od Turbeta, a Štabu Brigade sa prištapskim delovima u koloniji kod fabrike u Turbetu. Štab 13. krajiške brigade 13. aprila javio je štabu 39. divizije da kreću u sastav Di-vizije, navodeći pravac kretanja i tražeći da ih obaveste ako treba da u pokretu izvedu neku akciju.135

Jedinice Brigade krenule su u tačno određeno vreme i stigle na prostor Turbe, Karaula, gde su zanoćile. U po-kretu je sve bilo dobro, sem kod Artil jerijskog diviziona, koji je naišao na minu pa mu je poginuo 1 borac a 2 su ranjena. Sutradan je nastavljen pokret i jedinice su stigle u Ja jce i zanoćile u severozapadnom predgrađu.136 Dalji pokret 16. aprila nastavljen je prema Mrkonjiću, gde je bilo i naredno konačište.

Od Mrkonjića jedinice su se kretale zasebno, raznim pravcima, preko Manjače. Drugi bataljon sukobio se s čet-nicima, koji su se zatekli na k. 810, jugoistočno od sela Stričići. Četnici su pokušali da spreče dalji pokret, ali ih je bataljon razbio i naterao u bekstvo. Treći bataljon kre-tao se iza 1. bataljona, stigao u selo Han-Kola, gde je do-šlo do borbe sa crnogorskim i srbijanskim četnicima, koji su se tamo zatekli.137

Oko 2.000 četnika, kao prethodnica crnogorskih četnika kojih je bilo oko 10.000 — 12.000, stiglo je 31. mar ta u selo Lamince. Glavnina tih četnika prešla je Vrbas 1. aprila kod Razboja u na-meri da produži dalje na zapad. (Dnevno izvešće Ministarstva oru-žanih snaga NDH za 3. 4. 1945. godine, Arhiv VII, k. 49, reg. br. 3/1—2). Međutim, ustaše su pokušale da spreče nj ihov dalji pokret iz Lijevča polja, pa je 4. aprila između ustaša i četnika došlo do borbe. Ali 7. aprila 3.500 crnogorskih četnika prihvatilo je ustaške uslove i predalo se. Sutradan, 8. aprila predalo te još 5.500 četnika 5. i 8. crnogorske četničke divizije, dok se nj ih oko 2.000 prebacilo ponovo na desnu stranu Vrbasa kod sela Kukul je i došlo u pod-ručje severno od Manjače. (Dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH za 9. 4. 1945. godine, Arhiv VII, k. 49, reg. br. 9/1—1). Među ovim četnicima bilo je Hercegovaca i Srbijanaca i oni su se


is« Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

137 Isto.

317-

sukobili sa 3. bataljonom 13. kraj iške brigade kod Han-Kola. Ba-taljon je ubio dvojicu i odbacio ih od Han-Kola, pa zanioćio u selu Udovičići.

Osamnaestog aprila jedinice 13. brigade krenule su iz šireg prostora Han-Kola, gde su prenoćile, i istog dana stigle u prostor Ivanjske, na konak. Artil jeri jski divizion kretao se cestom i 18. aprila stigao je u Pežića Polje i tu zanoćio.

U 6 časova 19. aprila jedinice 13. brigade krenule su, prema naređenju Štaba 39. divizije, ka Bos. Gradiški. Prv;i bataljon istog dana stigao je u s. Kolonija Dubrave, s. Bu-kovac, s. Cazin Lug, 2. bataljon u s. Jazovac i tu zanoćio, 3. bataljon u s. Cerovljane, gde se smestio i zanoćio. Tu je stigao i 4. bataljon, razmestio se u zaseoku Greda i za-noćio. Arti l jeri jski divizion krenuo je kad i ostale jedinice, stigao u s. G. Kijevce i tu ostao.

Osamnaestog aprila Štab 39. divizije naredio je 13. krajiškoj brigadi da se spreči svako uništavanje industri je i drugih objekata i da se to sve dobro obezbedi.138 Sutradan ju je upoznao sa s tanjem kod nepri jatel ja na prostoru Ba-njaluke, Lijevča polja, Bos. Gradiške.

U Banjaluci nalazio se Štab 6. ustaškodomobranske divizije,139 Štab Ustaškog stajaćeg zdruga, pet ustaških ba-taljona sa rodovskim jedinicama i ustaška jurišna četa omladinaca i đaka — ukupno oko 4.000 ljudi, pretežno ustaša. Na relaciji Banjaluka — Donja Topola bilo je oko 1.600 ljudi, mahom ustaša. Ustaše su Banjaluku i u posled-njem momentu dobro obezbedile.

Međutim, ovoga puta ustaše su bile primorane da je napuste. Izbijanje 13. krajiške brigade u područje jugo-zapadnije od Bos. Gradiške i pokret jedinica 2. armije JA zapretio je odsecanjem odstupnice i povlačenja na mosto-bran u Bos. Gradiški, pa su ustaške snage noću između 21. i 22. aprila napustile Banjaluku i krenule prema Gradiš-koj.140

138 Depeša Štaba 39. divizije od 18. 4. 1945. godine. Arhiv VII. k. 1281, reg. br. 1—11.

139 Dopis Štaba 39. divizije od 19. 4. 1945. godine, Arhiv VII k. 1281. reg. br. 4—10.


318-

Neprijatelj je neprekidno pratio pokrete jedinica J u -goslovenske armije, pa je svoje odluke saobražavao nasta-lim promenama koje su mu, ponekad, nametale povlačenje bez borbe, što se desilo i u slučaju Banjaluke. On o tom kaže:

»Dijelovi XII »brigade« prebacili su se 18. IV iz područja Han Kola u područje Ivanjske, dok su jače nepri ja tel jske snage pr im-jećene u području 10—15 km južno, zapadno i severozapadno od Banja Luke.«141

O pokretima jedinica Jugoslovenske armije nepri jate-lja su izveštavali četnici, naročito o pokretima 13. krajiške brigade za koje je tačno znao vreme pokreta i mesta gde su se grupisale.

Na prostoru jugozapadno od Gradiške 13. kraj iška brigada je čekala novo naređenje za dejstvo, a pomeranje iz prostora Ivanjske izvršeno je zbog toga da bi se jedinice što više približile mestima gde će biti upotrebljene. Njima je, posle tako napornog marša, bio neophodan odmor, ali situacija je nalagala neprekidnu aktivnost svih jedinica, pa vremena za odmaranje nije mnogo bilo.

Napad na Bosansku Gradišku

U prvoj polovini aprila 1945. godine pozicije nemačkih oružanih snaga postale su neodržive. Američke trupe 12. aprila prešle su r. Elbu, a jedinice Crvene armije 13. aprila zauzele su Beč.14? Pa ipak Nemci su nastojali da održe čvrste frontove u Jugoslaviji, na jpre na liniji Đakovo — Striživojna — Jaruga radi zadržavanja nastupanja 1. ar-mije JA i izvlačenja svoga 21. brdskog armijskog korpusa iz doline r. Bosne, a posle sa snagama ovog korpusa na liniji Virovitica — r. Ilova — ušće r. Une. Upornom bor-bom oni su hteli da dobiju u vremenu. S obzirom na takvo nastojanje trebalo je držati dobro r. Savu i neka mesta na njenoj desnoj strani. Jedno od tih bila je i Bos. Gradiš-ka, koja je predstavljala značajan mostobran za prihvat


142 Oslobodilački ra t naroda Jugoslavije, izdanje VII, s t rana 581.

319

neprijateljskih snaga iz Banjaluke, a eventualno i drugih koje bi bile primorane da se u povlačenju iz doline r. Bo-sne orijentišu na ta j pravac. Zbog toga je Bos. Gradiška trebalo da bude dobro organizovana za odbranu i branjena jakim snagama.

Bos. Gradišku i uporišta neposredno uz n ju branio je 15. pešadijski zdrug 6. ustaško-domobranske divizije i 140 Katušićevih milicionara.143 Drugi bataljon 15. zdruga bio je raspoređen u s. D. Topola i s. Trk. Dubrave, a 1. i 2. četa 1. bataljona bile su raspoređene u s. G. Topola. Sva tri pomenuta sela bila su dobro organizovana za odbranu. Oko tih uporišta bili su iskopani rovovi i postavljena bodljika-va žica kao prepreka. U uporištu na svim pogodnim mesti-ma nalazili su se bunkeri od zemlje i drveta.

Sama Gradiška opasana je nasipom za odbranu od poplave. Na nasipu bili su izgrađeni bunkeri i zakloni za strelce, a ispred njega postavljena žičana prepreka i min-ska polja. Teren ispred nasipa bio je jako pregledan. U gradu su, takođe, bili izgrađeni bunkeri i neke kuće, ure-đene za odbranu, a postojala su i mestimična minska polja.

Ispred glavnih položaja, na nasipu, nepri jatel j je or-ganizovao i položaje na liniji s. Čatrnja — s. Obradovac — s. Mokrice — zaselak Nasip. Ovo je bila neka vrsta predstražnih položaja; posele su ih ustaške snage koje su se povukle iz Banjaluke. Za odbranu Bos. Gradiške, sem ustaških snaga koje su došle iz Banjaluke, bilo je angažo-vano oko 1.700 vojnika. Sa ustaškim snagama nj ih je bilo u Gradiškoj i neposrednoj okolini oko 5.000.

Trideset deveta divizija dobila je zadatak da napadne i uništi neprijateljski garnizon u Bos. Gradiški i uporišta u s. Trk. Dubrave, G. i D. Topla, da sruši most na Savi i spreči intervenciju nepri jatel ja sa leve strane Save za vre-me vođenja borbi na desnoj strani.144

143 Zapovest Štaba 39. kraj iške divizije za napad na Gradišku od 21. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 7/1—1. Bojna x-elacija iste divizije za borbe u Gradišci. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 1—3.

144 Zapovest Štaba 39. divizije od 21. 4. 1945. godine za napad na Boa. Gradišku. Arhiv VII, k. 1267, reg br. 7/1—1.

320-

U sastavu 39. kraj iške divizije bile su 13, 15. i 20 kra-jiška brigada, Artil jeri jski divizion i druge rodovske jedi-nice. Sve ove jedinice bile su angažovane u napadu na

N A P A D NA BOSANSKU GRADIŠKU

R. 1 : 50.000 L e g e n d a : 1) J ed in i ce 13. k r a j i š k e b r igade proš le su d a n j u i zmeđu s. T r k . D u b r a v e

i Mokr ice i st igle na is točnu s t r anu Gradiške . 2) P r a v a c k o j i m se 2. b a t a l j o n 20. k r a j i š k e b r i g a d e p rob io u grad i s t i-

gao do mos ta na Savi .

2 1 13. k r a j i š k a b r i g a d a 321

Bos. Gradišku. Napad je bio zamišljen tako, da se proboj odbrane izvrši na određenom mestu, usmeri ka mostu na Savi, sruši most i spreči intervencija sa leve strane Save, a zatim likvidiraju braniočeve snage u gradu.

Dvadeseta kraj iška brigada dobila je zadatak da na-padne Gradišku na odseku desno, komunikacija Banja-luka -— Bos. Gradiška, levo, reka Sava, prodre u grad na najpogodnijem mestu, produži nadiranje ka centru grada i mostu na Savi, sruši most i spoji se sa delovima 13. kra-jiške brigade u gradu. Sa 4. bataljonom 20. krajiška briga-da trebalo je da zatvori pravac od Dubice i obezbedi se sa te strane.

Trinaestoj brigadi naređeno je da Gradišku napadne na odseku desno r. Sava, levo — komunikacija Banjaluka — Gradiška, uklini se u centar, dođe do nasipa na Savi i sruši most. Ova brigada dobila je 21. aprila depešu u kojoj joj je naređeno da će napadati na odseku cesta od Uri ja do broja 95 ispod natpisa Gradiška, zahvatajući desno do Save. U depeši je rečeno da Brigada izvrši potrebne pri-preme za napad.145

Petnaesta brigada, bez jednog bataljona, dobila je za-datak da napadne i likvidira G. i D. Topolu i Trk. Dubrave i da obrati pažnju na obezbeđenje 13. brigade u napadu na Bos. Gradišku.

Divizijska rezerva bio je jedan bataljon 15. kraj iške brigade, koji se grupisao u zaseoku Butar. Naređeno je da dva brdska topa 75 mm podržavaju brigade na njihovo traženje sa vatrenih položaja iz s. Čikule, severno od k. 98, a četiri topa 76 mm da podržavaju 13. i 20. brigadu sa vatrenih položaja iz s. Obradovca.

Mesto bojne divizijske komore bilo je — zaselak Buk-vik, intendanture — s. D. Kijevci, a hirurške ekipe — s. Bukovac kod groblja. Mesto Štaba Divizije određeno je u s. Mokrice.

Početak napada određen je za 22. april u 21. čas i is-taknuto da se u gradu sve mora dobro čuvati, ne uništa-vati.


322-

Na osnovu divizijske zapovesti brigade su postavile zadatke jedinicama i utanačile izvršenje.

Dvadeset i 21. aprila naši i saveznički avioni žestoko su bombardovali objekte na prostoru Bos. Gradiške. Nove Gradiške, Okučana, Novske i Sunje.148 Od avionskih bombi 5. aprila oštećen je most u Bos. Gradiški.147

Sleva nadesno: Danilo Didara, komesar 13. krajiške brigade, Mi-lan Branković, komandant Zm.ijanjskog NOP odreda ... i četvrti

Vinko Menart, načelnik štaba 13. krajiške brigade.

Trinaesta krajiška brigada 20. aprila vršila je nasilno izviđanje, a 22. aprila u 14 časova krenula je prema Bos. Gradiški radi zauzimanja polaznih položaja za napad. Njen 1. bataljon krenuo je iz s. Kolonije Dubrava preko Trk. Dubrava, prešavši komunikaciju severno od sela. Bataljon je u 16,30 časova poveo borbu sa nepri jatel jem koji se na-lazio oko komunikacije i neprijatel j je počeo da beži. Tada je 1. bataljon ubio 12, ranio 23 i zarobio 41 neprijateljskog

140 Bojna relaci ja 39. divizije za borbu oko Gradiške. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 1—3.

147 Dnevno izvešće Minis tars tva oružanih snaga NDH za 8. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 49, reg. br. 8/1—1.

21» 323

vojnika. Zaplenio je 1 puškomitraljez, 1 mali bacač, 32 puške, 1 revolver, 10.500 metaka, 49 topovskih granata, 1 motocikl, 3 bicikla i 2 konja. Bataljon je stigao južno od natpisa Nasip i prikupio se kao brigadna rezerva.148

Drugi bataljon 13. kraj iške brigade krenuo je iz s. Ja-zovik, prešao komunikaciju severno od Trk. Dubrave i stigao na polazne položaje za napad severoistočno od Gra-diške, do r. Save. Treći bataljon pošao je iz s. Cerovljani i na Uri jama zauzeo polazne položaje za napad. Iz s. Ce-rovljani krenuo je u isto vreme i 4. bataljon, prešao cestu i stigao na zapadnu ivicu s. Kozinci, mesto odakle je t re-balo da izvrši napad.

Drugi bataljon 13. brigade napao je Gradišku u 19 časova i u prvom naletu uspeo da zauzme dva bunkera na nasipu i nekoliko rovova. Ali, nepri jatel j je imao na zad-njem nasipu druge bunkere i rovove pa je odatle uspeo da spreči dalje prodiranje 2. bataljona. Borba se nastavila u toku noći i vršeno je nekoliko juriša. Oko 2 časa 23. aprila pojavile su se nepri jatel jske snage od s. Mačkovaca i Ko-zinaca, iza leđa 2. i 4. bataljona 13. brigade. Tako su 2. i 4. bataljon morali da vode borbu sa njim. U svanuće tamo je stigao 1. bataljon 13. brigade, koji je bio u rezervi i očistio je pomenuta sela, pa se napad mogao produžiti bez bojazni da će ponovo doći do ugrožavanja leđa od strane neprijatelja. Drugi bataljon ponovo napada nepri jatel ja i zauzima nasip. Ali, pošto je odbrana bila organizovana po dubini, to je predstavljalo lokalni uspeh. Napad je produ-žen sve do 18 časova 23. aprila, međutim do prodora u grad nije došlo. Veliku smetnju predstavljala je vodena prepreka između nasipa. Drugi bataljon ubio je 26 nepri-jateljevih vojnika, 30 ranio i 25 zarobio. Bataljon je imao 1 mrtvog i 20 ranjenih boraca. Zaplenio je 2 puškomitra-ljeza, 15 pušaka, 2 revolvera, 3.700 metaka i 47 bombi.149

Četvrti bataljon 13. brigade izvršio je napad na Gra-dišku u 21 čas 22 aprila. Napad je izvršen sa zakašnjenjem u cilju manevra,150 verovatno da bi se nepri jatel j doveo u


149 Isto. 150 Bojna relacija 39. kraj iške divizije za borbe oko Gradiške,


324-

zabludu u pogledu mesta napada. I ovde je došlo do ogor-čene borbe i delovi ovog bataljona napadnuti su s leđa od s. Kozinci, pa je Bataljon sa tim nepri jatel jem morao vo-diti borbu sve dok ga ni je razbio 1. bataljon — brigadna rezerva. Četvrti bataljon produžio je napad i bilo mu je naređeno da pregazi kanal između nasipa. U tom pokušaju Bataljon je trpeo žrtve pa se od toga odustalo. Ovaj ba-taljon naneo je nepri jatel ju gubitke od 16 mrtvih i 10 ra-njenih, a on je imao 5 mrtvih i 14 ranjenih boraca. Ba-taljon je zaplenio 7 pušaka, 9.000 metaka, 2 karete i 6 konja.

Treći bataljon 13. brigade napao je Gradišku duž ko-munikacije s južne strane u 19 časova 22. aprila. Neprija-telj je pružio snažan otpor sa dobro utvrđene linije spoljne odbrane i Bataljon je sve do 18 časova 23. aprila pokuša-vao da ostvari prodor, ali u tom nije uspeo. Ovaj bataljon ubio je 5 neprijateljskih vojnika i 10 ranio, a imao je 1 mrtvog i 4 ranjena.

Prvi bataljon 13. brigade u borbi sa nepri jatel jem koji se pojavio za leđima 2. i 4. bataljona ubio je 3 nepri jatel j-ska vojnika, a 7 zarobio. Sam je imao 2 mrtva i 6 zarob-ljenih boraca. Bataljon je zaplenio 5 zaprega, 2 samara i 7 konja.

Brigadni art i l jeri jski divizion za vreme napada podr-žavao je 2, 3. i 4. bataljon i naneo nepri jatel ju gubitke od 14 mrtvih i oko 20 ranjenih, dok je sam imao 1 mrtvog, 4 ranjena i 1 konja ubijenog. Divizion je zarobio 6 nepri-jatelj e vih vojnika i zaplenio 6 pušaka, 16 bacačkih mina i 4 tegleća konja.151

Jedinice 20. krajiške brigade krenule su prema Gradiš-ki u 17 časova 22. aprila. U 20 časova došlo je do borbe na prilazima Gradiški i Brigada je odbacila neprijateljske de-love u grad. Progoneći neprijatelja, Brigada je u 21 čas napala Gradišku.

Drugi bataljon 20. brigade i brigadna Izviđačka četa napali su desnom obalom Save i prodrli u grad sve do pon-tonskog mosta na Savi. Tako su stvoreni uslovi za rušenje mosta koji su ove dve jedinice, prema Bojnoj relaciji 39.

151 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

325-

divizije za borbe oko Gradiške, srušile.152 Usled toga ne-pri jatel ju nije preostalo ništa drugo nego borba do kra ja ili predaja. Neprijatelj se odlučio za prvo.

Prvi i 3. bataljon 20. brigade napadali su celu noć, ali nisu uspeli da izvrše proboj neprijateljske odbrane i uđu u grad. Drugi bataljon 20. brigade i Izviđačka četa zauzeli su blokove kuća oko bolnice i organizovali odbra-nu, u očekivanju da i druge snage prodru u grad.

Štab 39. divizije ubacio je u borbu za 2. bataljonom 20. brigade i Izviđačkom četom svoju rezervu da bi proši-rio prodor. S istim ciljem tamo su upućena i dva bataljona 15. krajiške brigade. Ali, nepri jatel j je zatvorio mesto gde su se 2. bataljon i Izviđačka četa probili u grad, pa ubaci-vanje novih snaga ni je se moglo izvršiti. Drugi bataljon i Izviđačka četa bili su dovedeni u tešku situaciju i morali su se probijati iz grada. Probili su se izjutra 23. aprila.153

Petnaesta kraj iška brigada krenula je sa polaznih po-ložaja za napad u 20 časova prema s. Trk. Dubrave, gde je napala nepri jatel ja i oko 24 časa zauzela to uporište. Iz Trk. Dubrave nepri jatel j se izvukao u severozapadnom pravcu. Posle ovog bataljoni 15. brigade prebačeni su na pravac napada 20. kraj iške brigade.

U l i časova 23. aprila Štab 39. divizije dobio je nare-đenje od komandanta 5. NOU korpusa da Divizija, bez ob-zira na stanje kod Bos. Gradiške, odmah krene na liniju Bos. Novi — Kostajnica — Dubica i da na toj liniji dej-s tvuje ofanzivno.154 Tako su jedinice 39. divizije odustale od produženja napada na Bos. Gradišku i u 18 časova 23. aprila predale polažaje jedinicama 28. i 45. divizije,155 koje su se 22. aprila i naredne noći prebacile preko Vrbasa na

152 Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 1—3. 153 Bojna relacija 39. kraj iške divizije za borbe oko Gradiške.

Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 1—3. Dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH za 25. 4 1945.

godine. Arhiv VII, k. 49, reg. br. 25/1—1. IM Naređenje komandanta 5. korpusa od 23. 4. 1945. godine.

Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 1/2—3. Zapovest Štaba 39. divizije od 23. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 9—1.

155 Bojna relacija 39. divizije za borbe oko Gradiške. Arhiv VII, k. 1267. reg. br. 1—3.

326-

odseku s. Razboj ušće Vrbasa u Savu156 i pred noć 23. apri-la stigle pred Bos. Gradišku.

Dvadeset trećeg aprila 2. i 5. NOU korpus ušli su u sastav 2. armije JA a sutradan štabovi korpusa su rasfor-mirani.157 Štab 2. armije formirao je 24. aprila Unsku ope-rativnu grupu, u koju su ušle 23, 28, 39. i 45. divizija. Ova grupa dobila je zadatak da očisti od neprijatel ja dolinu donjeg toka r. Une, preseče komunikaciju Karlovac — Za-greb i napadne Karlovac. Tako je, od 24. aprila 39. divizi-jom komandovao Štab 2. armije.

Posle odustajanja od napada i povlačenja jedinica 13. kraj iške brigade one su se smestile: 1. bataljon u s. Cazin Lug, 2. bataljon — u s . Čikule, 3. bataljon u zaselak Buk-vik, 4. bataljon u s. Čikule i Arti l jeri jski divizion takođe u s. Čikule.

156 General-pukovnik Ljubo Vučković i pukovnik Dragan Granić: Kratak pregled operacija 2. a rmi je u završnim operaci-j ama Jugoslovenske armije za oslobođenje Jugoslavije, VIG broj 2—3 za jun 1955. godine, s trana 174.

U ovom napisu na strani 175. stoji da 28. i 45. divizija »u sa-dejstvu sa 39 divizijom, izvršile su napad na grad, i poslije šesna-estočasovne borbe, oslobodile Bosansku Gradišku 24. aprila.«

Trideset deveta divizija napala je 22. aprila sama Bos. Gra-dišku. Od napada je odustala u 18 časova 23. aprila i krenula na novi zadatak, koji je dobila od komandanta 5. korpusa, pod čijom komandom je bila. Prema tome, ona ni je vršila napad na Gradišku u sadejstvu sa 28. i 45. divizijom, kako se u napisu kaže.

»Ispražnjen je mostobran Bos. Gradiška bez pritiska nepr i ja-telja« -— stoji u dnevnom izvešću Ministarstva oružanih snaga NDH za 26. april 1945. godine (Arhiv VII, k. 49 reg. br. 26/1—1). Iz-gleda da posle odlaska 39 divizije nije bilo borbi za Gradišku, jer je nepri ja tel j ocenio svoj položaj i noću se prebacio na levu stranu Save pa su pomenute dve divizije ušle u Gradišku bez borbe 24. aprila, a ne posle šesnaestočasovne borbe, kako stoji u napisu.

U napisu potpukovnika Milana Jovanovića: Borbe 45. divizije za oslobođenje Dublee, Siska i Zagreba stoji da je 45. divizija »dej-stvovala osnovnim pravcem Derventa — Gradiška — Dubica — Sisak — Zagreb i oslobodila ova mesta.« Možda se ovde radi o omašci. Ali ako se s tvarno to shvata onako kako je napisano onda to ni je casvim tačno (VIG broj 4 za avgust 1945. godine, strana 44).

157 Naredba Operativnog štaba Grupe korpusa Jugoslavenske a rmi je od 24. 4. 1945. godine. Arhiv VII. k. 1267, reg. br. 16—5.

327-

U napadu na Bos. Gradišku 13. kraj iška brigada ubila je 88 neprijateljskih vojnika, ranila 133, zarobila 93, dok je njenih boraca 10 poginulo, 41 ranjen i 6 zarobljeno. Ra-njeni su, između ostalih, Dušan Kukrić, zamenik komadan-ta bataljona, Momčilo Banjac, pomoćnik političkog kome-sara 1. bataljona, Bogdan Bubnjević, obaveštajni oficir bataljona, Dušan Kaurin, delegat voda, Mladen Jovišić, vodnik, Jakov Milić, delegat voda, Pero Barašić, vodnik i Zijad Zukić, vodnik.

Brigada je zaplenila 3 puškomitraljeza, 60 pušaka, 1 mali bacač, 3 revolvera, 23.000 metaka, 47 bombi, 49 to-povskih granata, 16 bacačkih mina, 2 karete, 5 zaprega, 2 samara, 1 motocikl, 1 bicikl i 19 konja.

*

Napad na Bos. Gradišku nije dovoljno pripremljen. Gradišku je nepri jatel j odlično utvrdio i fortifikacijski ure-dio i ona je za njega bila veoma značajna. Nijedan od ra-nijih napada koje su jedinice 5. NOU korpusa preduzimale na Bos. Gradišku nije uspeo, pa je i to trebalo imati u vidu. Verovatno bi bolje bilo da nije ni napadana, već odsečena, zaobilažena. I kad su 2. bataljon i Izviđačka četa 20. kra-jiške brigade uspeli da se ukline dublje u grad, na tu brešu trebalo je ubaciti 13. brigadu i sprečiti odsecanje uklinje-nih delova.

Za 13. kraj išku brigadu može se reći da je imala dosta rukovodilaca izbačenih iz stroja i da je mnogo insistirala na probi janju neprijateljske odbrane tamo gde je to, oči-gledno, teško moglo uspeti bez solidne pripreme i jake po-drške art i l jeri je i bacača mina. Umor od neprekidnog po-kreta bio je takođe prisutan u ovom napadu pa se i to loše odrazilo na uspeh. Uz to Brigada je angažovana u na-padu na Gradišku sa istočne strane, pa joj je trebalo dosta vremena da stigne do polaznih položaja za napad. Morala je preći oko 15 km u uslovima prolaska po danu kroz ne-prijateljska uporišta. Za jedinice Brigade predstavljalo je iznenađenje postavljanje mitraljeskih gnezda ispred nepri-jateljeve odbrambene linije, te je i to doprinelo da tako veliki broj boraca i rukovodilaca bude izbačen iz stroja.

328-

U borbama za Bosansku Gradišku istakli su se: Milorad Gogić, borac, Mihailo Oljača, desetar, Mirko Đukić, za-stavnik.*

Napad na Bosanski Novi

Štab 2. armije izdao je 25. aprila 1945. godine zapo-vest za gonjenje nepri jatel ja i likvidaciju neprijateljskih uporišta na desnoj obali Save.158 Za 39. diviziju rečeno je da »produžava pokret ka Bos. Novom sa zadatkom da što pre izbije u dolinu r. Une i likvidira neprijateljska upori-šta Dobrljin i Bos. Novi«. Desna granica zone dejstva 39. divizije bila je leva granica 28. divizije, koja je nastupala desno, a levu je mogla širiti na jug prema potrebi. Podvu-čeno je da 39. divizija naročitu pažnju obrati na pravac od Bos. Krupe.

U vezi sa naređenjem komandanta 5. korpusa o odu-s ta janju od daljeg napada na Bos. Gradišku Štab 39. di-vizije je, pre naređenja 2. armije, naredio svojim brigada-ma da izvrše pokret i da se prebace na liniju Bos. Novi — Kostajnica — Dubica.159 Dvadesetoj krajiškoj brigadi naređeno je da se prebaci u s. Lješljani i orijentiše ka Bos. Novom. Petnaesta krajiška brigada dobila je zadatak da stigne u s. Kalendari i orijentiše se prema Kostajnici i Dobrljinu, a 13. brigada da izvrši pokret prema s. Čele-binci, tu se smesti i odatle uputi jedan bataljon prema Du-bici da smeni bataljon 20. brigade koji se tamo nalazio. Divizijskom arti l jeri jskom divizionu naređeno je da se prebaci u s. Strigovi, intendanturi i sanitetu u s. Kriva Reka, a Štab Divizije u s. Knežica.

Do 24. aprila naređeno je da jedinice budu na određe-nim mestima i prepušteno im je da svaka sebi bira pravac kretanja. Tako je brigadama trebalo da pređu preko 60 km, što je, očito, bilo veoma teško.

Trinaesta krajiška brigada izabrala je pravac kretanja svojih jedinica i naredila da se pokret izvrši u 3 časa 24.

* Bojna relacija o borbama za Gradišku, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 5—8.

158 Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 2/11. 159 Zapovest Štaba 39. kraj iške divizije od 23. 4. 1945. godine.


329-

aprila. Poredak u kre tanju bio je: 1. bataljon, Štab Briga-de, 2. bataljon, 3. bataljon, prištapske jedinice, 4. bataljon, Artil jerijski divizion i intendantura.160

Brigada je izvršila pokret i u 21 čas 24. aprila stigla na određeni prostor i tu ostala do 26. aprila.161 Odavde je krenula noću radi približavanja Bos. Novom. Bilo je na-ređeno da u naredna mesta stigne do 7 časova 26. aprila,162

da se pripremi hladan obrok, da se pazi da vojnici ne osta-ju iza jedinica i da se jedna desetina pošalje u Prijedor po materijal koji je bio spremljen za Brigadu.

Tako se 1. bataljon 13. brigade prebacio u selo Ku-ljane, 2. bataljon u selo Prusce, 3. bataljon u Prepeličije polje, a 4. bataljon u selo Devetake. Arti l jeri jski divizion premestio se u s. Prusce, severno od Begovca, a brigadna intendantura u isto selo kod k. 260. Jedna četa 2. bataljo-na upućena je u s. Bačvane da obezbedi čamce za prebaci-vanje preko Sane.

Dobivši naređenje 2. armije za napad na Bos. Novi i Dobrljin, Štab 39. divizije izdao je 26. aprila dva naređe-n ja brigadama: jedno za približavanje jedinica Bos. No-vom, a drugo za napad na ta j grad. Prvim je naređeno da 13. brigada sa dva bataljona odmah krene prema s. Svod-na, prebaci se tu preko r. Sane i krene u s. Maslovare a da ostale snage Brigade dođu u s. Mazići, s desne strane Sane, gde je naređeno da dođe i Divizijski arti l jerijski di-vizion.163

Petnaesta krajiška brigada dobila je naređenje da dođe do Fabrike gipsa, severno od Blagaja, tu da se prebaci pre-ko Sane i krene na prostor s. Bitovljani i s. Begovići. Dva-desetoj brigadi je naređeno da krene prema Otoci. Raniji raspored brigada 39. divizije nije bio sasvim usklađen sa ovim zadacima, verovatno zbog toga što Štab Divizije nije rani je znao da će Divizija napadati Bos. Novi, pa su bri-

160 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade od 23. 4. 1945. go-dine za marš. Arhiv VII, k. 1281, reg br. 14—7.


162 Zapovest Štaba 13. kraj iške brigade za marš od 25. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 15—7.

163 Naređenje Štaba 39. divizije od 26. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 11—1.

.330

gade morale da vrše pomeranja da bi mogle stići na odre-đene prostorije.

U zapovesti za napad na Bos. Novi zadaci brigadama postavljeni su ovako: 13. krajiška brigada nastupaće sa dva bataljona desnom obalom Sane, a sa dva — levom stranom, zahvatajući do zaseoka Jablanice, prodreti u cen-tar grada i razbiti nepri jatel ja na pravcu nastupanja. Pet-naestoj brigadi naređeno je da napada na odseku — levo r. Una, a desno do levog krila 13. brigade, uključujući za-selak Jablanicu. Dvadeseta brigada trebalo je da forsira r. Unu između Otoke i s. Rudice, produži nastupanje niz Unu i napadne Bos. Novi sa zapadne strane. Delom snaga naređeno joj je da napadne Dvor.

Štab 2. armije naredio je da se jedna brigada prebaci na levu stranu Une i naglasio da Divizija ne sme dozvoliti da se nepri jatel j planski povuče iz Novog.184

Artil jerijskom divizionu određeni su vatreni položaji na k. 278, istočno 1,5 km od Bos. Novog. Naređeno mu je da tuče utvrđenja u Novom, neprijateljske bateri je u Dvo-ru i povremeno mostove na Sani i Uni.

Mesto divizijskog previjališta bilo je u Blagaju, a odatle je naređeno da se ranjenici prevoze vozom u Pri je-dor. U Blagaju je bilo mesto divizijske intendanture i boj-ne komore.

Napad na Novi određeno je da počne u 24 časa 27. aprila.

Štab 13. krajiške brigade odredio je 3. i 4. bataljon da se kod ž. st. Svodne prebace na levu stranu Sane i produže za s. Maslovare, gde će dobiti novi zadatak. Prvom i 2. bataljonu naređeno je da krenu za s. Maziće, a Arti l jeri j-skom divizionu — da dade jednu bateri ju bacačku i jedan protivtenkovski top 3. i 4. bataljonu, a sa ostalim snagama da krene pravcem s. Devetaci — s. Lješljani —• s. Rakovac — Kriva glava i dođe u s. Maziće. Intendanturi i ubojnoj spremi određeno je mesto u s. Žuljevica.

Naređeno je da se nađu dobri vodiči i da se vrši iz-viđanje.

164 Depeša Štaba 2. armije od 27. 4. 1945. godine. Arhiv VII k. 1267, reg. br. 2/6—3.

331-

Mesto Štaba Brigade bilo je u s. Mazićima.165

Neprijatelj je izvlačio svoje snage dolinom Une i na-pustio je bio sva uporišta do s. Rudica. Neki od tih njego-vih delova (delovi 373. nemačke legionarske divizije i do-mobranskog zdruga) zadržali su se u Novom. Situacija kod nepri jatel ja bila je u znaku povlačenja, gubl jenja rata, a i nedostatak municije se osećao. Međutim, u Bos. Novom su bili sve sami okoreli zločinci, a Pavelić je lično naredio da se linija Bos. Novi — Kostajnica — Jasenovac — Nov-ska mora držati po svaku cenu,166 jer je to bila linija koja je produžavala neprijateljski f ront na desnoj strani r. Ilove.

U Bos. Novom izvršeni su teški zločini još u početku ustanka. Novi je služio kao nepri jatel jska baza i jako us-taško uporište i za vreme ofanzive na Kozaru. U dolini donjeg toka r. Une, u mestima koja je trebalo da napadnu jedinice 39. krajiške divizije, pobijeno je »stotine i stotine nevine srpske djece, žena i muževa«.167 Svesne zločina koje su počinile nad nedužnim stanovništvom, a i zbog toga što je mesto služilo kao važna raskrsnica, ustaše su Bos. Novi pretvorile u pravu tvrđavu. Svuda su bili iskopani rovovi, napravljeni bunkeri, pa je to sve održavano do kra ja ra ta i sad u povlačenju poseli su ih okoreli ustaški zločinci. Zbog toga je trebalo računati sa ozbiljnim otporom i napad pripremiti solidnije.

U 14,30 časova 27. aprila jedinice 15. kraj iške brigade uspostavile su borbeni dodir sa neprijatel jem, napale ga ali je napad odbijen i Brigada se povukla od grada.168

Dvadeseta brigada pokušala je da se prebaci na levu stranu Une kod sela Rakani, ali nepri jatel j je onemogućio prebacivanje 27. aprila,169 pa je Brigada prešla u toku na-redne noći. Prebacivši se na levu stranu Une, Brigada je

105 Zapovest š t aba 13. kraj iške brigade od 27. 4. 1945. godine za napad na Bos. Novi. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 16—7.

188 Bojna relacija 39. divizije za borbe oko Bos. Novog. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 2/1—3.

167 Zapovest Prve kraj iške brigade od 3. 7. 1942. godine za napad na Dobrljin. Zbornik, IV, 6, 7, 22.

168 Bojna relacija 39. divizije -a borbe oko Novog. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 2/1—3.


332-

napala neprijatelja, potisla ga i pokušala da nastupa prema Dvoru, ali se, pod pritiskom neprijatelja, morala povući.

Treći i 4. bataljon 13. kraj iške brigade naišli su na nepri jatel jske predstraže 27. aprila oko 14 časova i, dej-stvujući sa 15. krajiškom brigadom, proterali ih prema Novom i primorali su ih da se povuku u bunkere u Ciglanu. Ova dva bataljona napala su na neprijateljska u tvrđenja u 20 časova i borba je sa prekidima t ra ja la čitavu noć. Me-đutim, bataljoni nisu postigli uspeh i ostali su na istim položajima pred žičanom preprekom u toku 28. i 29. apri-la. Neprijatelj ih je gađao arti l jerijskom i minobacačkom vatrom pa su imali za to vreme 4 mrtva, 41 ranjenog i 3 teže potresena borca.

Prvi i 2. bataljon 13. krajiške brigade krenuli su sa polaznih položaja u napad na Kulu, približili se bunkerima i žici i napali nepri jatel ja u 20 časova 27. aprila. Došlo je do oštre borbe sa neprijateljskim prednj im delovima koji su odbačeni u utvrđenja . Međutim, i pored sve upornosti i podrške koju im je pružala artil jerija, ova dva bataljona nisu uspela da prodru u nepri jatel jsku odbranu. Druga bateri ja Brigadnog artiljerijskog diviziona i jedan protiv-tenkovski top bili su u streljačkom stroju 1. bataljona. Borba je t ra ja la dugo i nepri jatel j je izvršio protivnapad. Manjim snagama napao je 1. i 2. bataljon 13. brigade s fronta, a sa tri bataljona, koristeći maglu i ispresecan te-ren koji je dobro poznavao, izašao je iz utvrđenja, došao do potoka Tuinica i napao s leđa snage ovih dvaju bataljo-na i art i l jeri ju koja je bila na k. 278.

Za vreme priprema napada na Bos. Novi, 27. aprila, zamenik komandanta 39. divizije, koji je tada vršio duž-nost komandanta divizije, javio je brigadama da neprija-telj beži iz Novog na kamionima i da odmah preduzmu napad sa svih pravaca.170 Zbog ovoga je, verovatno, došlo i do ranijeg napada na grad, jer je napad bio određen za 24 časa 27. aprila, a izvršen je u 20 časova, četiri časa ra-nije.

Ocena o neprijateljskom bežanju bila je pogrešna. Ne-pri jatel j ne samo da nije bežao, nego je pripremao i izveo

170 Depeša Štaba 39. divizije od 27. 4. 1945. godine. Arhiv VII. k. 1281, reg. br. 1—11.

333-

manevar sa tri bataljona i napao dva bataljona 13. kraj iške brigade s leđa. On je istovremeno počeo da nastupa od utvrđenja mrtvim uglovima i uzvišenjima sa oko 500 voj-nika prema navedenim bataljonima.171

NAPAD NA BOSANSKI NOVI

1) P r a v c i k o j i m je n e p r i j a t e l j izašao iz g r a đ a i zaobišao i n a p a o 1. i 2. b a t a l j o n 13. k r a j i š k e br igade .

2) Položa j i na k o j e su se ba t a l j on i 13. k r a j i š k e b r i gade povukl i n e u r e d n o i zadržal i n e p r i j a t e l j a .

3) Mesto odak le je odbačen b a t a l j o n 20. k r a j i š k e br igade .


334-

Prvi i 2. bataljon i Artiljerijski divizion 13. brigade u 3,30 časova 28. aprila bili su dovedeni u vrlo tešku situa-ciju. U ogorčenoj borbi neprijatelj je bataljone zbacio sa položaja, a manevrom od potoka Tuinica on ih je, u stvari, odsekao od pozadine i stvorio uslove za zaplenjivanje bri-gadne artiljerije na k. 278. kao i bacača koji su bili uz pešadiju. Ovaj pokret neprijatelja otkriven je dockan i predstavljao je iznenađenje.

Borci 13. krajiške brigade ovde su ispoljili pravo ju -naštvo. Znajući da se iza njih nalazi Artiljerijski divizion i da može biti zarobljen, oni su dočekali neprijatelja i do-šlo je do borbe prsa u prsa, hvatanja golim rukama, bo-denja noževima i lomljenja kundaka od udaraca. Posle ogorčene borbe, koja je trajala pet i po časova — sve do 9 časova 28. aprila, artil jerija i pešadija su se povukle na Mazić brdo i Troškinu kosu. Neprijatelj je pokušao da ih odatle zbaci, ali u tom nije uspeo. Odbacivši 1. i 2. bataljon 13. krajiške brigade od Novog i komunikacija, neprijatelj je sebi stvorio uslove za povlačenje prema severu.

U ovom okršaju neprijateljski gubici se nisu mogli us-tanoviti. Međutim, 1. bataljon 13. brigade imao je 7 mrtvih, 17 ranjenih i 46 nestalih vojnika, a 2. bataljon 4 mrtva i 13 ranjenih. Prvi bataljon je izgubio 11 puškomitraljeza, 38 pušaka, 6 revolvera i 1 tromblonsku pušku, a 2. bataljon 1 strojnicu i 1 pištolj. Artiljerijski divizion 13. brigade imao je 2 mrtva, 7 ranjenih i 2 nestala vojnika, a od nao-ružanja izgubio je 1 bacač, 2 podloge za bacač i 1 dvonožac. Brigadne prištapske jedinice imale su 3 mrtva i 9 ranje-nih.172 Ovde su poginuli politički komesar 1. bataljona Veljko Babić, zamenik komandanta 2. bataljona Mirko Dvizac, a teško ranjeni komandiri četa Stevo Sipka i Osto-ja Cebić. Ranjen je i komesar 2. bataljona Vlado Banjac.

O ovoj borbi neprijatelj kaže: »Izbrojano je 66 poginulih boljševika i 9 ih je zarobljeno. Za-

plenjene su 3 strojnice, 2 strojopuške, 4 bacača i 12 pušaka. Vlas-titi gubici: 3 poginula i 10 ranjenih.«173

172 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade. Arhiv VII, k. 1281. reg. br. 7—1. Izveštaj Štaba art i l jeri jskog diviziona 13. b r i -gade od 29. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281. reg. br. 1—16.

173 Dnevno izvešće Ministarstva oružanih snaga NDH za 29. 4. 1945. godine. Arhiv VII, k. 49. reg. br. 29/1—1.

335-

Tako je prvi pokušaj napada na Bos. Novi propao, ali su odmah vršene intenzivne pripreme za ponovni napad. Stigla je i Arti l jeri jska brigada 2. armije za podršku pe-šadije, a i Tenkovska četa 5. korpusa. Jednu art i l jeri jsku bateri ju vojnici su dovukli do iznad Jablanice za neposred-no podržavanje pešadije. Pre napada izvršena je art i l jer i j-ska priprema iz svih oruđa. Neprijatelj otvara snažnu vatru iz svojih oruđa, ali to nije omelo našu art i l jer i ju da dejs tvuje bez prekida.

Posle art i l jeri jske pripreme u 17 časova 30. aprila počeo je opšti napad na Bos. Novi. Prvi i 2. bataljon 13. krajiške do 3 časa potisnuli su nepri jatel ja u grad i izvr-šili jak pritisak na Kulu. Oni u 6 časova 1. maja probijaju nepri jatel jsku odbranu i ulaze u grad kod ž. stanice. Ali, neprijateljska glavnina do tog vremena već se bila povuk-la iz Bos. Novog. Neprijatelj je imao 7 mrtvih, 1 zaroblje-nog vojnika, a bataljoni su zaplenili 8 pušaka, 1.500 metaka i 1 radio-stanicu.

Treći bataljon 13. brigade u 5,30 časova 1. maja ulazi u Bos. Novi i kreće prema Dvoru, gde se smestio. Ovaj bataljon ubio je 2 i zarobio 34 pripadnika neprijateljske zaštitnice. Zaplenio je 32 puške. Četvrti bataljon 13. briga-de ušao je u grad oko 6 časova 1. maja i, produživši pokret, smestio se u s. Zamlaća. On je ubio 12, ranio 11 i zarobio 25 neprijateljskih vojnika. Zaplenio je 31 pušku i 7.000 me-taka. Drugi bataljon 13. brigade pošto je ubio 2 nepri ja-teljska vojnika, zarobio 45 i zaplenio 44 puške smestio se u Bos. Novom, kod Apoteke.

Prištapske jedinice 13. krajiške brigade, ulazeći u Bos. Novi, ubile su 2 i zarobile 7 neprijateljskih vojnika, a za-plenile 9 pušaka. One su se smestile u Dvoru na Uni. Tamo se smestio i Brigadni arti l jerijski divizion, koji je zaplenio 9 pušaka, 1 automat, 2 konja, 12 sedala i 124 bacačke gra-nate. Stab Brigade smestio se u Bos. Novom, kod 2. bata-ljona. Sve jedinice 13. kraj iške brigade 1. ma ja ostale su u navedenim mestima.

U toku 1. ma ja od nestalih boraca i rukovodilaca 1. bataljona 13. kraj iške brigade u bataljon se vratilo nj ih 11 sa 5 puškomitraljeza, 1 automatom i 3 puške.

Jedinice 15. kraj iške brigade napale su nepri jatel ja posle arti l jerijske pripreme, ali je nepri jatel j osvetljavao

336-

teren ispred žičanih prepreka, pa Brigada ni je uspela da se probije u grad sve do povlačenja neprijatelja.

Dvadeseta brigada je u 3 časa 30. aprila prodrla u Dvor na Uni, ali ju je nepri jatel j izbacio. Ona je zauzela Dvor u 9 časova 1. ma ja i produžila da goni nepri jatel ja prema Kostajnici.

Trinaesta kraj iška brigada u napadu na Bos. Novi ukupno je ubila 25, ranila I l i zarobila 112 neprijateljskih vojnika. Zaplenila je 133 puške, 1 automat, 8.500 metaka, 124 bacačke granate, 1 radio-stanicu, 12 sedala i 2 konja. Brigada je imala 16 mrtvih, 41 ranjenog i 37 zarobljenih boraca i rukovodilaca. Od naoružanja Brigada je izgubila: 6 puškomitraljeza, 35 pušaka, 1 automat, 7 revolvera, 1 bacač, 2 podloge za bacač i 1 dvonožac.

U napadu na Bosanski Novi istakli su se: Dušan Grbić, komandir čete, Simo Jelić, vodnik, Jovan Aleksić, zastav-nik, Slavko Varga, potporučnik, i Viktor Fišan, zastav-nik.*

Gonjenje neprijatelja

Trideset deveta kraj iška divizija, posle ulaska njenih jedinica u Bos. Novi i Dvor na Uni, imala je zadatak da, energično goneći i uništavajući neprijatelja, izbije na lini-ju Kostajnica — s. Kukuruzari — s. Mečenčani — s. Bi-jelnik — s. Blinja i da preseče komunikaciju Kostajnica — Petr inja. Štab Divizije izdao je 1. ma ja svojim briga-dama naređenje za pokret radi izvršenja navedenog za-datka.

Dvadesetoj krajiškoj brigadi naređeno je da krene pravcem Dvor — Divuša — H. Kostajnica, napadne H. Kostajnicu, pomogne 28. diviziji u zauzimanju Kostajnice i preseče komunikaciju Kostajnica — Sunja — Petrinja.

Petnaesta kraj iška brigada dobila je naređenje da kre-ne pravcem Dvor — Divuša — Riječani — Buinja — Vrbu-inja (k. 419) — Grana (k. 407) — Raskrsnica (k. 381) — Babina Rijeka — s. Kukuruzari, preseče komunikaciju Kostajnica — Petr in ja i sadejstvuje 13. i 20. krajiškoj brigadi u slučaju jačeg sukoba sa neprijateljem.

* Bojna relacija — borba za Bosanski Novi, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 6—8.


Trinaestoj kraj iškoj brigadi je naređeno da krene pra-vcem Dvor — s. Umčani — s. Draškovac — s. Segestin — s. Lotine — Tomaško brdo — Duga kosa — k. 493 — s. Mečenčani, a odavde prema s. Bijelnik i s. Blinja u cilju presecanja komunikacije Blinj a — Petr in ja i Blinja — Sisak.174

U vezi sa ovim pokretom i prelaskom krajiških jedi-nica u Hrvatsku politički komesar 39. divizije posebno je ukazao na odnos prema narodu.

»U vezi prelaska naših jedinica u Hrvatsku, povedite kampa-n ju kod boraca i rukovodioca, putem štampe, zborova i konferen-cija za prav. lan odnos prema narodu i njegovoj imovini. Naročito treba voditi računa o hrvatskom življu. Svaku nepravilnost smat-raćemo za težak gri jeh i uzimati na strožiju odgovornost. Starešine će odgovarati za prestupe svojih pctčinjenih.«175

Jedinice 13. krajiške brigade izvršile su pokret 2. ma ja i stigle na prostoriju s. Mečenčani, s. V. Gradusa, s. Ko-mogovina. Prvi bataljon zanoćio je u s. Komogovina, 2. ba-taljon u s. Mečenčani, 3. bataljon u s. V. Gradusa, a 4. bataljon, Artil jeri jski divizion, prištapske jedinice i Stab Brigade u s. Borojevići.176

I ostale jedinice 39. divizije izvršile su pokret kako je naređeno.

Doznavši da se naše jedinice nalaze na području pome-nutih sela, nepri jatel j je krenuo sa linije Petr in ja — Moš-ćanica — Komarevo da ih napadne. Stigao je do linije Babino brdo — Dukići (k. 210) — M. Gradusa i došlo je do oštre borbe.

Prvi bataljon 13. brigade vodio je borbu sa nepri ja-teljem na Babinom brdu (k. 409) i u toku 3. i 4. ma ja ni je uspeo da ga odbaci.

Četvrti bataljon 13. brigade vodio je borbu sa nepri-jatel jem na liniji k. 341 — k. 349 i u 14 časova 4. ma ja uspeo je da ga odbaci prema s. Bijelniku.

Treći bataljon do 15 časova uspeo je da protera nepri-jatelja sa Biskupovca (k. 288) prema s. Bjelniku i Blinji.

174 Zapovest Štaba 39. divizije od 1. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 13/1.

175 Depeša političkog komesara 39. divizije od 3. 5. 1945. go-dine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 1—11.


338-

Drugi bataljon, kad je došlo do borbe sa neprijateljem, krenuo je iz s. Mečenčani ka s. M. Gradusa. U to vreme jedna neprijateljska kolona jačine tri bojne povlačila se od Sunje pravcem s. Drljače — s. Gradusa. Drugi bataljon ju je dočekao oko 15 časova 4. maja u rejonu s. Gradusa, razbio je i odbacio prema s. Staro Selo. Ovde je ostalo 39 mrtvih neprijateljskih vojnika i dosta opreme.

Borci 13. krajiške brigade u zauzimanju mosta kod Samobora maja 1945. godine

U toku 3. i 4. maja poginulo je 58 neprijateljskih voj-nika, 44 su ranjena i 1 zarobljen, a 16 ih se predalo. Za-plenjena su 2 puškomitraljeza, 18 pušaka i 4 automata. Bri gada je imala 7 mrtvih i 28 ranjenih vojnika.177 Međutim, nepri jatel j nije odustajao od borbe, pa je Štab Brigade iz-dao naređenje jedinicama da na položajima ostave slabije snage, a sa ostalim da krenu prema s. Mlinoge, gde je, u vezi sa novim zadatkom 39. divizije, određeno da se priku-pi 13. krajiška brigada.178 Bilo je naređeno da se jedinice iz borbe izvuku neprimetno, da se u pokretu bočno obezbe-de i da vode računa o tom da ne upadnu u iznenadnu va-tru. Po ovom naređenju trebalo je postupiti odmah. Tako se Brigada prikupila u s. Mlinogama.

177 Operaci jski izvešta j Š taba 39. k ra j i ške divizi je za m a j .945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 34—2.

Operaci jski dnevnik 13. k ra j i ške brigade. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

178 Zapovest Š taba 13. k r a j i ške br igade od 4. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 17—7. 22» 339

Petog maja Štab 39. divizije naredio je dalji pokret.179

Sve jedinice trebalo je da krenu u 7 časova 5 maja. i da stignu u rejon Pokupsko. Određen je bio red kretanja, pra-vac i mesta razmeštaja. Po ovom naređenju jedinice su izvršile pokret pravcem s. Mlinoge — s. D. Bačuga — s. Luščani — s. Graber je — s. Glinska Poljana — s. Stan-kovac — s. Sišinec — s. Slatina. Petnaesta brigada kretala se na čelu divizijske kolone, a 13. brigada na začelju. U 20 časova 5. ma ja 15. kraj iška brigada stigla je u s. Slatinu i počela se prebacivati preko r. Kupe u rejonu Pokupskog. Dvadeseta brigada stigla je do Zaloja i tu zanoćila, dok je 13. brigada stigla u s. G. Bučinci i u n jemu zanoćila.

U ovim mestima brigade su dobile novu zapovest Šta-ba 39. divizije, koja je pisana u 23 časa 5. maja. Zadatak Divizije bio je i dalje nastupati prema Zagrebu i izbiti u rejon V. Gorice,180 ali s ciljem presecanja komunikacija Sisak — Zagreb, a ne kao rani je Karlovac — Zagreb. Gra-nica desno za 39. diviziju bila je s. Vukojevac — s. Novo Selo — komunikacija koja vodi za s. Čiče, a levo Lukelić brdo — Bukova draga — s. D. Truputci — s. Obrež — s. Čehi. U zoni nastupanja 39. divizije nepri jatel j se nala-zio u s. Vukojevac, s, Pustike, s. Kravarsko, s. Dubranec, koje je zaposeo 5. maja. Desno od 39. divizije trebalo je da nastupa 28. divizija, ali pošto oslobodi Petr inju, a levo nastupala je 23. divizija.

Dvadesetoj krajiškoj brigadi naređeno je da nastupa komunikacijom Pokupsko — s. G. Hruševac — V. Gorica i likvidira sva neprijateljska uporišta na tome pravcu.

Petnaesta brigada dobila je zadatak da kreće pravcem s. Jerebić — s. Prvonožica — s. Vukomerići, glavnom ko-munikacijom do pruge i komunikacijom za Hrašće. I ovoj brigadi naređeno je da likvidira sva uporišta na koja naiđe.

Trinaesta kraj iška brigada određena je u divizijsku rezervu i naređeno joj je da se smesti u s. Markuši, s. Bla-žinovići, s. Klasnići, s. Kapela.

179 Zapovest Štaba 39. divizije od 5. 5. 1945. godine za pokret jedinica. Arhiv VII, k. 1267. reg. br. 14—1.

180 Zapovest Štaba 39. divizije od 5. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 18—7.

340-

Zapovešću Divizije istaknuto je da Divizija sada na-pada frontalno, da za takve napade nema iskustva, da tre-ba obavezno utrvđivati zauzete položaje, kopati rovove i da jedinice ne smeju odstupati bez obzira na nepri jatel j-ske protivnapade.

Štab Divizije trebalo je da bude u s. Hruševac, inten-dantura u Pokupskom, a Sanitetski bataljon u s. Šehovci.

Za vezu je rečeno da se održava obavezno radio-sta-nicom tri puta u toku dana — 7,11 i 18 časova, a vanredno prema potrebi. Pored ovog naređeno je da se obavezno odr-žava i kurirska veza.

Nemački parlamen-tarci sa belom zasta-vom kod Brezica ma-ja 1945. godine, idu da se dogovore o pre-daji 13. krajiškoj bri-

gadi

Prelazak preko Kupe 15. krajiška brigada izvršila je do 4 časa 6. maja, produžila pokret i zanoćila u Dobra-necu.181

181 Operaci jski izveštaj 15. k ra j i ške br igade za m a j 1945. go-dine. Arhiv VII, k 1272, reg. br. 31—2.

341

Dvadeseta krajiška brigada, prešavši Kupu kod Po-kupskog 6. maja krenula je komunikacijom prema selu G. Hruševac, stigla u selo Bunu i tu dala odmor jedini-cama.182

Trinaesta krajiška brigada prebacila se preko Kupe u rejonu Pokupskog 6. maja, posle 15. i 20. krajiške brigade, i produžila pokret prema s. Raženica. Brigada je stigla u rejon s. Markusi i s. Klasnić, gde je zanoćila kao divizijska rezerva. Sutradan, 7. maja jedinice 13. krajiške brigade krenule su prema s. Siljakovina i s. Gudci. Prvi i 2. bata-ljon i Artiljerijski divizion stigli su u s. Siljakovina, gde su zanoćili. Treći bataljon 13. brigade krenuo je od zeseoka Por Brdo prema s. Gudci, gde je stupio u borbu sa nepri-jateljem i proterao ga iz sela. Neprijatelj je imao 10 mrt-vih i 15 ranjenih vojnika. Bataljon je zaplenio 1 automat, 1.500 metaka, 30 bacačkih granata i 3 konja. Četvrti bata-ljon krenuo je iz s. Markusi 7. maja u s. Gudce, gde je stigao istog dana i zanoćio sa 3. bataljonom.

Iz s. Siljakovina neprijatelj se povukao pre dolaska 1. i 2. bataljona 13. krajiške brigade. Pre povlačenja izvršio je strašan zločin nad stanovništvom. To su verovatno bile ustaše zloglasnog Luburića. O tome se u Bojnoj relaciji 13. krajiške brigade kaže:

»Dolaskom u selo Ši l jakovinu izražuje se kulminaci ja prizora. U istom selu poklato je 160 žena, s tar ih žena i mladih devojaka, koj i su zaklat i na zaista zvjerski način, ubodom noža u grudi i si. Sve što je živo ostalo u selu poklato je.«183

Ovaj bes i ogorčenje Luburićeve ustaše iskaljivale su na nedužnom stanovništvu. Oni su se, pod pritiskom snaga 39. divizije, morali povlačiti prema Zagrebu, svesni da ni tamo neće naći sigurno utočište, pa su učinili poslednje što su mogli: poklali su žene i devojke Hrvatice u s. Siljako-vina.

182 Operaci jski izveštaj Š taba 20. k ra j i ške br igade za m a j 1945. godine. Arh iv VII, k. 1283, reg. br. 16—1. Bojna relaci ja 20. k ra j i ške br igade za borbe oko Zagreba. Arhiv VII, k. 1283. ieg. br. 18—1.

185 Arh iv VII, k. 1281, reg. br. 19—7.

342

Ulazak u Zagreb

Dokumenat o bezuslovnoj kapitulaciji nemačkih oru-žanih snaga potpisan je 8. maja 1945. godine u Berlinu i t ime je rat u Evropi završen. Međutim, i pre potpisivanja akta o kapitulaciji, nemačke armije su se predavate i bor-ba je bila prestala skoro na svim evropskim frontovima. Ali, neprijateljske snage koje su bile angažovane na f ron-tovima u Jugoslaviji nisu bile spremne na kapitulaciju čak ni posle zvanično prihvaćene kapitulacije nemačke oru-žane sile. One su težile da se pod borbom povuku na za-pad i predaju anglo-američkim snagama. U tome je naro-čito jaka bila težnja ustaških zločinaca, jer su znali da, ako se predaju Jugoslovenskoj armiji, neće moći sakriti svoje zločine. Zbog toga trebalo je što duže zadržati Zagreb kao važan komunikacijski čvor, preko kog bi se neprijateljske snage morale povući ako žele da ostvare svoj cilj — pre-daja na zapadu. Nepri jatel j je na vreme organizovao po-ložaje na liniji s. Kravarsko — s. Dobrinec — Gorica, zahvalivši greben koji se proteže smerom severozapad — jugoistok, između Kupe i Save. Ovi položaji su bili dobro organizovani, imali su ponegde bunkere, rovove i prepreke od bodljikave žice. Na čitavom protezanju ovih položaja bili su izgrađeni streljački zakloni. Sa nj ih je nepri jatel j imao nameru da zatvori prilaze u dolinu Save, zaštiti ko-munikaciju Sisak — Zagreb i sam Zagreb.184 Zbog toga je nepri jatel j i pružao žilav otpor jedinicama 39. krajiške divizije kad su se od Pokupskog kretale ka Zagrebu.

Trinaesta kraj iška brigada izdala je 8. maja u 1,30 časova naređenje jedinicama za nastupanje prema Zagre-bu.185 Naglasila je da je Zagreb naš grad, pa njega i n je-govo stanovništvo treba što bolje zaštititi i sačuvati.

Zatim je u naređenju naglašeno da se pred nj ima nalaze jasenovačke ustaše i da 39. krajiška divizija ima zadatak da preseče prugu i komunikaciju s. V. Gorica — s. Hrašće i tako odseče neprijateljske snage koje se bore

184 Bojna relaci ja 39. k ra j i ške divizije za borbe oko Zagreba. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 2/1—3.

185 Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 19—7.

343

sa 20. krajiškom brigadom u s. Kurilovcu i M. Gorici.188

Rečeno je da 13. i 15. krajiška brigada i Artil jerijski divi-zion treba da u toku noći izbiju na pomenutu prugu i ko-munikaciju.

Jedinicama je naređeno da posle materi jalne pripre-me, pokret počne u 3 sata 8. maja. Prvom i 2. bataljonu

Treći bataljon 13. krajiške brigade na povratku sa austrijske granice maja 1945. godine

je naređeno da krenu pravcem s. Siljakovina — Lučani — Gutčinska gora — put koji vodi preko Turopoljskog Grada — s. Lomnica, preseku komunikaciju i prugu V. Gorica — s. Hrašće i odseku neprijateljske snage u V. Gorici, M. Gorici i Kurilovcu.

186 U napisu potpukovnika Milana Jovanovića, VIG b ro j 4 za avgust 1954. godine, kad govori o borbama za Zagreb, 39. k ra j i ška divizija se uopšte ne pominje .

344

Četvrtom i 3. bataljonu je naređeno da krenu pravcem s. Gudci — put za D. Lukavec i Turopoljski Grad — Lom-nica. Zadatak 4. bataljona bio je štititi levo krilo 1. i 2. bataljona na komunikaciji prema s. Hrašću. Treći bataljon određen je u brigadnu rezervu, s tim da se smesti kod puta Turopoljski Grad — Lomnica.

Arti l jeri jski divizion imao je zadatak da jednu ba-teri ju prida 4. bataljonu, a ostale snage da krenu za 1. i 2. bataljonom.

Brigadnoj intendanturi naređeno je da krene od Kos-tanjevca za Turopoljski Grad, a brigadno previjalište da se smesti u Turopoljski Grad, bliže Lukavecu.

Mesto Štaba Brigade bilo je na putu Turopoljski Grad —- s. Lomnica. Mesta do kojih stignu jedinice trebalo je oz-načavati raketama raznih boja, a ukopavanje na položaji-ma bilo je obavezno i jedinice su morale imati pionirski alat. Veza sa kurir ima konjanicima morala se održavati svakih dva časa. Jedinice su, najzad, obaveštene da se desno od nj ih nalazi 20. kraj iška brigada, a levo 15. kra-jiška brigada. Sve jedinice krenule su tačno u 3 časa 8. maja.

Prvi bataljon kao prethodnica brigade desne kolone naišao je u 4,15 časova na nepri jatel jsku zasedu u Čretu. Tu je ubijeno 5 ustaša dok su ostali bežali prema s. Luka-vec. Treći i 4. bataljon naišli su u Odranskoj šumi, na ustaše i Nemce koji su se povlačili ka s. M. Mlaka. Tako se na prostoru s. Mlaka, s. Odra grupisalo oko 1.000 ustaša, Nemaca i Italijana, naoružanih automatskim oružjem i sa više topova i bacača.187

Brigada se pripremala za napad na ovu neprijatel jsku grupaciju. Do 6,30 časova njene jedinice zauzele su polo-žaje sa kojih je trebalo izvršiti napad. Veza sa 20. kraj iš-kom brigadom bila je uspostavljena, dok sa 15. krajiškom brigadom nije bilo neposredne veze. Art i l jer i ja i bacači mina otvorili su vatru. Pešadija je izvršila napad. Neprija-telj je pružio otpor, bio je nadmoćniji u teškom naoruža-nju . Oko 10 časova probijena je nepri jatel jska odbrana

187 Operacijski izveštaj 39. kraj iške divizije za m a j 1945. go-dine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 34—2.

345-

i on se počeo povlačiti prema selima Čehi, Botinec, Blato, Lučko. Oko 13 časova 1. bataljon 13. brigade presekao je komunikaciju Karlovac — Zagreb, između s. Botinec i s. Blato. Time je presečena odstupnica ovoj neprijateljskoj grupaciji.188

Goneći nepri jatel ja Brigada je u 16,30 časova izbila u Stupnik i zauzela aerodrom. Neprijatelj je pozvan na pre-

Stab 3. bataljona 13. krajiške brigade S leva na desno: zamenik komandanta bataljona Vojin Landeka, komesar bataljona —• Bozo Krkeljaš, komandant bataljona — Ste-

vo Šipka i ađutant bataljona — Zika Milosevic

daju, ali on nije hteo da pregovara o tom sa komandantom brigade ni divizije. Tražio je komandanta korpusa, a pošto takvog u tom momentu nije bilo, on je produžio sa povla-čenjem, a Brigada je ostala na prostoru s. Remetinac, s. Glogovac, s. Blato.

Jedinice 13. kraj iške brigade u ovoj borbi ubile su 187 a zarobile 593 neprijateljska vojnika, dok su one imale 15

188 Operaci jski dnevnik 13. k ra j i ške brigade. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

346-

ranjenih. Zaplenile su 11 topova, 1 teški mitraljez, 14 pu-škomitraljeza, 2 automata, 210 pušaka, 26 revolvera, 1 mo-tocikl, 5 bicikla, 2 telefonska aparata, 1 radio-aparat, 34 konja i mnogo druge ratne opreme.

ULAZAK 13. K R A J I Š K E BRIGADE U ZAGREB

L e g e n d a : 1)- K o m u n i k a c i j e k o j e je t r eba lo da p reseče 13. k r a j i š k a briEada. 2) P r a v c i p r ib l i žavan ja j ed in ica 13. k r a j i š k e b r igade Zagrebu . 3) P ravc i p o v l a č e n j a n e p r i j a t e l j a kad se sukobio sa 13. b r igadom. 4) Mesto gde se grupisa lo oko l.OOO n e p r i j a t e l j s k i h v o j n i k a i dočekalo

13. k r a j i š k u b r igadu . 5) P ravc i pov lačen j a r azb i j en ih n e p r i j a t e l j s k i h delova. 6) P r a v c i g o n j e n j a r azb i j en ih n e p r i j a t e l j s k i h delova od s t r ane jed in ica

13. k r a j i š k e br igade . 7) A e r o d r o m ko j i je zauzela 13. k r a j i š k a b r igada u 16,30 časova 8. m a j a

1945. godine. 8) Mesto gde je p renoć i la 13. k r a j i š k a b r i g a d a 8/9. m a j a 1945. godine. 9) P r a v a c k o j i m su j ed in ice 39. k r a j i ške d iv iz i je uš le u Zagreb 8. m a j a

1945. godine, a 13. k r a j i š k a b r igada s u t r a d a n 9. m a j a .

347-

Dvadeseta krajiška brigada, krenuvši 8. ma ja od sela Bune prema selu Gorici, ušla je u Zagreb »u 13,15 sati« 8. ma ja i odmah zauzela »blokove kuća prema zapadnom kolodvoru«.189

Petnaesta karj iška brigada 8. maja u 10 časova stigla je u selo Lukanec, odatle krenula dalje i u 18 časova 8. maja ušla u Zagreb. Smestila se u Vinogradskoj ulici »kod bolnice časnih sestara sa zadatkom zatvaranja pravca od Zagrebačke Gore«.190

Tako su jedinice 45. srpske divizije i 39. krajiške di-vizije prve ušle u Zagreb 8. ma ja 1945. godine.191

Trinaesta kraj iška brigada ušla je u Zagreb 9. maja. Ona se zadržala u borbi sa neprijateljskom grupacijom 8. maja na prilazima Zagrebu, gde je i prenoćila, pa sutradan ušla u grad. U Bojnoj relaciji 13. kraj iške brigade stoji:

»Sutra 9. V. 1945 g. brigada ulazi preko Savskog Mosta Sav-skom cestom u grad Zagreb i orijentiše se prema zapadnom dijelu grada oko Nove Remize«.192

U Zagrebu je Brigada zarobila neke pripadnike ne-prijateljskih oružanih snaga, a neki su se predali. Bilo je i oficira koji su se predavali.

U ovim borbama 13. kraj iška brigada ukupno je ubila 202 neprijateljska vojnika, 15 ranila i 593 zarobila. Zaple-nila je 15 topova, 2 protivtenkovska topa, 1 teški mitraljez, 14 puškomitraljeza, 320 pušaka, 26 revolvera, 4 automata, 660 bombi, 32 bacačke granate, 11 kamiona, 3 motocikla,

189 Operacijski izveštaj 20. kraj iške brigade za m a j 1945. go-dine. Arhiv VII, k. 1283, reg. br. 16—1.


191 Operacijski izveštaj 24. brigade 45. srpske divizije od 10. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1337, reg. br. 34—3. Vanredni izveštaj 45. srpske divizije od 10. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1332 reg. br. 23—1/3.

Operacijski izveštaj 20. kra j iške brigade za m a j 1945. godine. Arhiv VII, k. 1283, reg. br. 16—1. Operacijski izveštaj 15. kraj iške brigade za m a j 1945. godine. Arhiv VII, k. 1272, reg. br. 31—2.

192 Bojna relacija 13. kraj iške brigade za period od 7. — 10. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 8—8.

348-

5 bicikla, 37 konja, zatim telefona, radio-aparata, odela, cipela, kože, municije i ostalog.193

Brigada je imala 15 ranjenih vojnika.

Brigada na jugoslovensko-austrijskoj granici

Ni posle oslobođenja Zagreba nepri jatel j nije hteo da se predaje. Radilo se uglavnom o jedinicama koje su ra-nije, a i u povlačenju masakrirale mirno stanovništvo. Sve-sne tih zločina, one nisu htele da se predaju. Ocenjivale su stanje tako, da će uspeti da se povuku i stupe u kontakt sa jedinicama zapadnih saveznika pa da se nj ima predaju

Prema izveštaju Štaba 39. krajiške divizije od Zagre-ba, na njenom pravcu nastupanja, povlačila se 373. ne-mačka divizija, dva bataljona policije za održavanje reda, 2. ustaški zbor, u čijem sastavu je bila 18. ustaško-domo-branska udarna divizija i 2. i 12. ustaško-domobranska di-vizija, 3. ustaški zbor sastava 4, 6. i 15. ustaško-domobran-ske divizije i četnici Pavia Durišića. Zaštitnicu u odstupa-n ju ovih neprijateljskih snaga činila je 18. ustaško-domo-branska udarna divizija, ustaše dopukovnika Luburića. Sa ovim ustaškim jedinicama nalazio se izvestan broj ustaških porodica i civila koji su se povlačili iz pravca Sarajeva, Banjaluke i Bihaća.194 Ove neprijateljske snage povlačile su se pravcem Zagreb — Zaprešić — Brežice.

Zadatak 39. kraj iške divizije bio je: pokret glavnom komunikacijom Zagreb — Brežice, gonjenje razbijenog nepri jatel ja i oslobođenje Brežica. Za Divizijom trebalo je da krene istim pravcem armijski tenkovski bataljon i dve bateri je topova, a zatim 45. srpska divizija. Stab 39. divi-zije izdao je 10. maja zapovest za pokret.195

Trinaesta kraj iška brigada određena je u prethodni-cu 39. divizije i dobila je zadatak da krene pravcem Za-greb — Zaprešić — Brdovec — Brežice, glavnom komuni-kacijom. Petnaestoj brigadi naređeno je da krene za 13.

193 Isto. 194 Izvešta j Š taba 39. divizije od 9. 5. 1945. godine. Arhiv VII,

k. 1267, reg. br. 38—7. 185 Arhiv VII, k. 1281, reg. br . 19—7.

349

brigadom. Iza 15. krajiške brigade određeno je da kreće Artiljerijski divizion, Štab Divizije i prištapski delovi. Iza ovih delova trebalo je da krene 20. kraj iška brigada, divi-zijski medicinski bataljon, bojna komora i intendantura.

U desnu pobočnicu 13. krajiškoj brigadi je naređeno da odredi jedan bataljon, a ostalim kolonama po jednu četu. Sav zaplenjeni materi jal da se predaje divizijskoj intendanturi, a ova da ga preda Komandi pozadine 2. a r -mije.

Naređeno je da se pokret izvrši odmah. Štab 13. krajiške brigade, dobivši zapovest Štaba 39.

divizije, izdao je svoju zapovest za pokret. Zborno mesto Brigade određeno je bilo na Savskoj cesti, tamo gde se nalazio n jen 1. bataljon i gde se cesta seče sa Ilicom. Sve jedinice morale su biti na zbornom mestu do 17 časova 10. maja.

Brigada je u prethodnicu odredila 1. bataljon, a za nj im je trebalo da krene 2, 3. i 4. bataljon, Arti l jeri jski divizion, Intendantura i ostali delovi.

U 17 časova 10. maja jedinice 13. kraj iške brigade krenule su iz Zagreba pravcem Zagreb — Zaprešić — Brežice, gde su stigle u 3,30 časova 11. maja. U Brežicama se Brigada odmarala do 11 časova, a tada je krenula dalje i do 15 časova 11. maja stigla u rejon s. G. Obrež. Prvi bataljon smestio se u s. Stari Grad, 2. bataljon u s. Pesje, 3. bataljon u s. G. Obrež, 4. bataljon u s. Vrbinska Vas, a Štab Brigade i sve ostale jedinice u s. G. Pohance.196

Petnaesta kraj iška brigada krenula je iz Zagreba za 13. krajiškom brigadom i stigla do s. Zverinjak 11. maja gde je zanoćila. Dvadeseta kraj iška brigada krenula je 10. maja iz Sti jenjavca i u 16 časova 11. maja stigla do s. Sv. Lenard i tu zanoćila.197

Trinaesta kraj iška brigada krenula je u 5 časova 12. maja iz rejona gde je prenoćila i to u dve kolone. Prvi i 4. bataljon krenuli su pravcem Rajhenburg — Senovo — Sv. Vid i kod sela Plešiveca u 11 časova dolazi do borbe sa



350-

oko 1.000 ustaša. Borba je t ra ja la do 13. časova i ustaše su imale 67 mrtvih, 72 ranjena i 340 zarobljenih. Među zarobljenima bila su 2 oficira i 19 podoficira. Bataljoni su imali 2 mrtva i 1 ranjenog vojnika.

Drugi i 3. bataljon krenuli su pravcem Rajhenburg — Senovo — k. 582 — k. 772 — Zagorje. Na k. 772 ovi bata-ljoni su naišli na ustaše i došlo je do borbe. Ubijeno je 36, ranjeno 15 i zarobljeno 376 ustaša. Prištapski delovi 13. krajiške brigade zarobili su kod s. Kamen 146 nepri jatel j -skih vojnika.

Ovog dana jedinice 13. krajiške brigade zaplenile su 11 puškomitraljeza, 20 strojnica, 302 puške, 47 revolvera i dosta druge ratne opreme.

Sve jedinice Brigade stigle su 12. maja na prostor Za-gorje, Planinska Vas, Sv. Vid i tu zanoćile. Jedinice 20. krajiške brigade 12. maja stigle su u rejon s. Pilštanj te tu zanoćile, a 15. kraj iška brigada je zakonačila u s. Lesično.

Radi daljeg gonjenja i uništavanja razbijenog nepri-jatelja Štab 39. kraj iške divizije izdao je 12. maja zapovest za dalji marš i gonjenje. U ovoj zapovesti Štab Divizije je ukazao na nedostatke u dotadanjem pokretu. Rečeno je ovo:

»Za vreme današnjeg marša t. j. 12. o. mj . divizijska i br i -gadne komore marševale su bez ikakvog reda i discipline. Ceste su bile zatrpane sa kolima i motornim vozilima, tako da je bio skoro onemogućen svaki saobraćaj na toj komunikaciji. Da bi se u dalj im pokretima marševalo u većem redu, načelnik divizijske intendanture i intendantski oficiri brigada koji komanduju sa tim kolonama, povešće više računa o marševskom redu i disciplini svih jedinica.«198

Divizija se kretala u jednoj koloni i jednom komuni-kacijom pa je do zakrčivanja moralo doći. Ovom zapovešću Divizija naređuje da se sva motorna vozila ostave u s. M. Kamen. Pored toga Divizija je naredila da se brigadne in-tendanture i bojne komore kreću zajedno sa divizijskom komorom, na njenom čelu. Ove mere doprinele su uredni-jem kretanju jedinica.

Trinaestoj krajiškoj brigadi je naređeno da izvrši po-kret pravcem s. Planinska Vas — s. Prosečno — s. Gorice

198 Zapovest Štaba 39. kraj iške divizije za dal j i marš od 12. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 24—7.

351-

Jezerce — Trski vrh — Sv. Jakov, izbije na komunikaciju Smar je — Celje i njome dođe do s. Sv. Ju ra j . Granica zone njenog kretanja određena je: levo — s. Doropolje — s. Planina — s. Breže — s. Podmalje — s. Gorica — Gra-diše brdo — s. Vrbino, a desno — s. Zagorje — s. Pokorna Vas — Toplanje — Jelce — s. Leskovec — Njivce — Sv. Urban.

Levo od 13. krajiške brigade kretala se 15. a desno 20. krajiška brigada. Štab 13. kraj iške brigade izdao je za-povest za marš, dao zadatke bataljonima da se do s. Zagor-je kreću u dve kolone, a ovde da se sastanu i grupišu.199

U međuvremenu stigla je i zapovest Štaba 39. divizije, koja je bila identična sa ovom brigadom. Dvanaestog maja Brigada je izvršila pokret.

Nastavivši pokret i čišćenje terena u duhu zapovesti Štaba 39. krajiške divizije, jedinice 13. kraj iške brigade 13. maja stigle su u rejon Sv. Jura ja . U toku dana 1. bata-ljonu predalo se 75 neprijateljskih vojnika, a Izviđačkoj četi 15. Drugi bataljon zarobio je 75. Trećem bataljonu predalo se 129 neprijateljskih vojnika, od kojih su 116 bili Čerkezi,200 a 4. bataljonu — 9 neprijateljskih vojnika.

Brigada je zaplenila 1 mali bacač, 5 puškomitraljeza, 112 pušaka, 2 strojnice, 8 pištolja i ostalu opremu.

Trinaestog maja jedinice 20. krajiške brigade koje su se kretale desno od 13. krajiške brigade stigle su u rejon s. Grobelno,201 a 15. kraj iške brigade u rejon Sv. Juraj.2 0 2 U 13. časova 14. maja 13. kraj iška brigada krenula je za Ce-lje, gde je stigla u 18,45 časova.

Jedna grupa Nemaca, ustaša i četnika probila se do jugoslovensko-austrijske granice, ali je 15. maja okružena na prostoru Dravograd — Blajburg — Slovengradec, gde je istog dana uništena i zarobljena. Ostale neprijateljske

109 Zapovesti Štaba 13. kraj iške brigade od 11. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 24—7.

290 Operacijski dnevnik 13. kraj iške brigade. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1 .


292 Operacijski izveštaj 15. kraj iške brigade za m a j 1945. go-dine. Arhiv VII, k 1272, reg. br. 31—2.

352-

snage grupe armija »E« kapitulirale su ranije. Međutim, manje grupe neprijateljskih jedinica izbile su nadomak austrijske granice u rejon Solčave. To su bili ustaše, Nemci i slovenački belogardejci, koji su nameravali da se prebace u Austriju. I sa ovom grupom trebalo se što pre obračuna-ti. Za ta j zadatak određena je 13. kraj iška brigada.

RASPORED 13. K R A J I Š K E BRIGADE NA AUSTRIJSKOJ GRANICI

v L e g e n d a : 1) Mesta gde su r azb i j en i Nemci i us taäe 17. m a j a 1945. godine.

Pešački deo 13. kraj iške brigade upućen je na kamio-nima na prostor Logarske doline, s. Solčave, s. Luče. Iz Celja se krenulo u 4 časa 15. maja. U prebacivanju tih


delova teškoću je predstavljao nedostatak vozila i benzina, pa je Brigada prebacivana po turama. Pozadinski deo Bri-gade kretao se sopstvenim sredstvima. Važno je bilo da tamo što pre stignu borbeni delovi. Tako su do 19,30 ča-sova svi delovi Brigade stigli na određeni prostor. Drugi bataljon 13. krajiške brigade smestio se u Logarskoj dolini, 3. bataljon u Solčavi, 1. bataljon u s. Luče, a 4. bataljon i ostali delovi u s. Ljubno.

U ovakvom rasporedu Brigada je ostala u toku 16. maja. Sedamnaestog maja 1. bataljon sukobio se sa jednom grupom ustaša kod s. Dešmana, severoistočno od s. Luče. Došlo je do kraće borbe u kojoj je bataljon ubio 25 i zaro-bio 99 ustaša. Među nj ima bila su 4 oficira. Bataljon je imao 1 ranjenog vojnika, a zaplenio je 8 puškomitraljeza, 40 pušaka, 4 automata, 4 pištolja, 2 raketna pištolja i 2 ustaške zastave. Patrole 3. bataljona u okolini Solčave za-robile su 10 neprijateljskih vojnika, a jednoj četi 4. bata-ljona u s. Sušnik predalo se 8 neprijateljskih vojnika. Brigadna izviđačka četa istog dana ubila je 17 ustaša ne-daleko od s. Luče. Zaplenila je 2 puškomitraljeza, 2 auto-mata i 12 pušaka. Ovog dana pronađena su još 3 puškomi-traljeza na mestu gde je 1. bataljon vodio borbu sa usta-šama, a 3. bataljon zarobio je još 17 ustaša i Nemaca. Ovim su likvidirane i poslednje neprijateljske grupe koje su bile ostale na teritoriji Slovenije.

Petnaesta i 20. krajiška brigada 39. kraj iške divizije nisu se kretale dalje od Celja.

Osamnaestog maja 13. kraj iška brigada ostala je na istom prostoru, a tokom 19. maja njeni pešački delovi pre-bačeni su kamionima i autobusima u Celje, dok su komora i drugi delovi krenuli cestom i u Celje stigli u 22 časa 19. maja.

U gonjenju nepri jatel ja od Zagreba do austrijske gra-nice od 11. do 18. maja 1945. godine jedinice 13. krajiške brigade ubile su 145 neprijateljskih vojnika, 87 ranile i 1.309 zarobile. One su ukupno izbacile iz stroja 1.541 ne-prijateljskog vojnika, dok je Brigada imala 2 mrtva i 2 ranjena vojnika.

Za ovo vreme Brigada je zaplenila 1 mali bacač, 29 puškomitraljeza, 28 automata, 449 pušaka, 59 revolvera,

354-

2 raketna pištolja, 8 kamiona, 3 luksuzna automobila, 4 motocikla, 1 radio-stanicu, 80 kola, 165 konja, 30 km kabla, 2 ustaške zastave i dosta drugog materijala.203

Povratak Brigade u Bosansku krajinu

Osamnaestog maja 1945. godine 13. krajiška brigada bila je, na prostoru Logarske doline, Solčave, Ljubna. Stab 2. armije naredio je da se 39. kraj iška divizija prebaci vo-zom od Celja, preko Zagreba, za Karlovac.204 Na ovu od-luku verovatno je imala uticaja i činjenica što su jače ne-prijateljske grupe ostale i na području Basanske kraj ine i Hercegovine, pa je Divizija tamo bila potrebna.

Pozadinski delovi 13. kraj iške brigade zanoćili su u Celju kod utovarne ž. st. dok su se pešadijski delovi ukrca-vali u toku noći u voz. Ukrcavanje je završeno ujutro, pa je kompozicija u 8,30 časova 20. maja krenula iz Celja za Zagreb.205 U Zagreb je stigla u 14 časova istog dana i pro-dužila za Karlovac, u koji je stigla u 20 časova 20. maja . Pešadijski delovi 13. kraj iške brigade prenoćili su u Kar-lovcu.

Komora i Brigadna auto-četa kretale su se komunika-cijom Celje — Zidani Most — Brežice — Sv. Nedelja •— Jastrebarsko — Karlovac. Ovi delovi stigli su u Karlovac sa zakašnjenjem.

Od Karlovca pešadijski brigadni delovi kretali su se peške. Tu je Štab Brigade izdao zapovest za marš i preba-civanje na prostor Slunja. Pešadijskim brigadnim delovima određena je marš-ruta Karlovac — Ladvenjak — Tušilo-vić — Šolići — Mihajlovići — Rijeka — Zagorje — Koz-line — Srpski Blagaj — Hrvatski Blagaj — Blagaj ski Pav-lovac — G. Nikšić — Slunj. Prenoćište je određeno da bude u severnom delu Slunja. Ovom marš-rutom, iza pe-šadijskih delova, naređeno je da se kreće brigadna i bata-

203 Bojna relacija 13. kraj iške brigade za gonjenje nepr i ja -telja do austr i jske granice. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 9—8.

204 Operacijski izveštaj 39. divizije za m a j 1945. godine. Arhiv VII, k. 1267, reg. br. 34—2.


23' 355

ljonske intendanture. Marševski poredak bio je: 1, 2, 3, i 4. bataljon, Artil jeri jski divizion, pa prištapski delovi.

Brigadna auto-četa stavljena je ovom zapovešću pod komandu Divizijske auto-čete i naređeno je da pokret izvrši komunikacijom s leve strane r. Mrežice do s. Zde-nec, a odavde da skrene levo za Slunj ,206

Sa proslave godišnjice formiranja 13. krajiške brigade 27. 8. 1945. godine u Ribniku. Komandant divizije Milan Zor'.ć vrši smotru

Pokret pešadijskih delova iz rejona Karlovca izvršen je u 5 časova 22. maja. Uz normalne zastanke, oni su sti-gli u 21 čas istog dana u Slunj. Auto-četa tamo je stigla u 18 časova. Jedinice su zanoćile u s. Lumbardeniku i s. Lađevcu.

Štab 13. brigade izdao je zapovest za marš u toku 23. i 24. maja, do dolaska u rejon Bihaća. Pravac kre tanja bio je: Lumbardenik — s. Lađevac — s. Rupe — s. Fu r j an — s. Koranski Lug — s. Tržac — s. Tržanska Raštela — s.

206 Zapovest Š taba 13. k ra j i ške br igade od 21. 5. 1945. godine za mar š na prostor S lunja . Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 25—7.

356-

Rujice — s. Krn ja — s. Turi ja — Karađorđevac — Bi-hać.207

Dvadeset trećeg maja pešadijski delovi odmarali su se u s. Lađevcu, a u 19. časova stigao je Artil jeri jski divizion i komora. Pešadijske jedinice brigade krenule su iz Lađev-ca u 22 časa 23. maja i do 14 časova 24. maja stigle u s. Paprane i Šumar Leb, gde su se smestile za odmaranje. Komore i Arti l jeri jski divizion krenuli su u 4 časa 24. maja i stigli u s. Paprane i Šumar Leb u 14 časova istog dana.

U 13 časova 25. maja Brigada je stigla u Bihać, gde je održana smotra Divizije i miting povodom rođendana Vrhovnog komandanta Jugoslovenske armije maršala Tita. Po završetku mitinga Brigada je stigla u s. Preko-unje i tu prenoćila.208

Dalji pokret Brigada je izvršila 26. maja u 19 časova pravcem s. Ripač — s. Vrtoče — Petrovac — s. Drinić. U Drinić je stigla u 16 časova 27. maja i tu se razmestila, progonila manje četničke grupe koje su se u petorkama i desetinama pojavljivale u s. Peckoj, Slatini i Vrbljanima. Ovi razbijeni četnici su pokušavali da ometaju saobraćaj, koji je već bio organizovan, pa je trebalo preduzeti mere da se to onemogući, a i da se ovi četnici unište ili primora-ju na predaju. Taj zadatak opet je pripao 13. krajiškoj brigadi. Štab 39. krajiške divizije izdao je 31. maja zapo-vest za obezbeđenje saobraćaja i poštanskih veza i hvata-nja i uništavanja preostalih neprijateljskih grupa. U zapo-vesti je rečeno:

»13 br igada smestiće se sa š tabom i g lavninom svojih snaga u Mikon j i ć -Gradu sa zadatkom kontrol i sanja prostor i je . .Tajce (isključno) — planina Gorica (isključno) — s. Pliva (uključno) — planina Čardak — s. Štekerovci (uključno) — planina Crna Gora (uključno) — planina Klekovača (isključno) — Potoci (uključno) — planina Srnet ica (uključno) — s. Jasenovac — Kl juč (uključno) — Čađavica (uključno) Podbrdo (uključno) — Mrkonj ić Grad (uk-ljučno).«209

207 Zapovest Štaba 13. k ra j i ške br igade za mar š od 23. 5. 1945. godine. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 26—7.

208 Operaci jski dnevnik 13. k ra j i ške brigade. Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 7—1.

209 Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 27—7.

357

Trinaesta kraj iška brigada napustila je Drinić u 3 časa 1. juna 1945. godine i krenula pravcem Drinić — Bravsko — Ključ — s. Zablaće, gde je stigla u 16 časova i tu zanoćila. Prvi bataljon nije se kretao brigadnom marš-rutom. On je krenuo preko Kozila i Srnetica za Ribnik,

Jova Ninković, komesar 13. krajiške brigade oprašta se sa grupom stranih državljana — boraca 13. krajiške brigade u Mrkonjiću, po

završetku rata

zaselak Busije. U Busije je stigao u 14. časova 1. juna i tu zanoćio. Drugog juna Brigada se odmarala. U s. Zablaću održan je miting povodom završetka rata i povratka Briga-de u Ribnik.

Štab Brigade je odredio svakoj jedinici prostor na kome će izvršavati zadatke obezbeđenja komunikacija i uništavanja preostalih odmetničkih neprijateljskih grupa. Prvi bataljon kontrolisao je prostor: Srnetice, Ovčara, Čar-daka, s. Sokolac, s. Baraći, s. Pecka, s. Vrbljani. Drugi ba-taljon; Ključ, s. Orahovljani, s. Ponor, s. Surjan, s. Dobr-nja, s. Vilusi, s. Sokolovo. Treći; Lisina, s. Šibovi, s. Beš-njevo, s. Gorica, Jajce, s. Liskovica, s. Trijebovo, Mrkonjić i 4. bataljon s. Ribnik, s. Slatina, s. Baraći, s. Vražić, s. Trnovo, s. Podrašnica, s. Graci, s. Treskavac. Artil jerijski divizion nalazio se na prostoriji s. Podbrdo, s. Rogolje, s.

358-

Kotline. Štab Brigade sa prištapskim delovima smestio se u Mrkonjić.

Trinaesta kraj iška brigada od formiranja pa do zavr-šetka rata dejstvovala je, kao brigada, 633 dana. Za to

RASPORED BRIGADE PO POVRATKU U K R A J I N U

L e g e n d a : 3) P ros to r i j a na k o j o j je smeš tena Br igada po p o v r a t k u u K r a j i n u po-

de l j ena je ba t a l j on ima i svaki od n j i h imao je od ređene z a d a t k e u g ran icama kako j e označeno.

359-

vreme ona je ubila 2.263, ranila 2.269, a zarobila 2.589 neprijateljskih vojnika. Među zarobljenima nalazio se i komandant 69. nemačke divizije general-major fon Devic. Pored njega Brigada je zarobila i Blaža Gutića, šefa ba-njalučke ustaške policije i brata čuvenog zločinca Banja-lučanina Viktora Gutića, stožernika ustaškog stožera Župe Sana i Luka.

Brigada je zaplenila 26 topova, 21 bacač mina, 13 teš-kih mitraljeza, 166 puškomitraljeza, 79 automata, 2.602 puške, 206 revolvera, 58 topovskih granata, 1.240 mina za bacače, 1.479 bombi, 534.120 metaka, 11 aviona, 17.490 avionskih bombi raznih težina, 2.120 buradi benzina, 54 bureta nafte, 35 automobila, 11 motocikla, 6 bicikla, 6 ra-dio-stanica, 3 telefonske centrale, 20 telefona, 99 zaprežnih kola, 273 konja, 4 kuhinje, 3 kazana, 116 šatorskih krila, 175 ćebadi, 71 šinjel, 88 odela, 253 para cipela, 206 ranaca, 219 pari rublja, 34 sedla, 50 kg đona, 5 pisaćih mašina, 7 radio-aparata, 8 dogleda, 30 km telefonskog kabla, 2 ustaš-ke zastave i dosta druge ratne opreme kao fišeklija, opa-sača, noževa i slično. Uništila 1 avion, 17 kamiona, 3 loko-motive, 6 vagona i 5 tenkova.

Njeni gubici bili su: 288 mrtvih, 806 ranjenih i 53 zarobljena vojnika i rukovodioca. Od oružja i opreme Brigada je izgubila 3 topa, 2 bacača, 14 puškomitraljeza, 2 automata, 47 pušaka, 9 revolvera, 1 kola, 6 kazana i 4 konja.

Kra jem februara 1945. godine 13. krajiška brigada imala je po spisku 1.666, a na licu 1.427 vojnika, podoficira i oficira. U njenom sastavu bila su četiri streljačka bata-ljona, Izviđačka četa, Tehnička četa, Prateća četa, Ceta za vezu, Brigadna intendantura, Sanitet i Štab Brigade.

Od naoružanja imala je 2 protivtenkovska topa, 11 teš-kih bacača, 3 mala bacača, 2 »džon bula«, 5 protivtenkov-skih pušaka, 12 teških mitraljeza, 111 puškomitraljeza, 95 strojnica, 1.008 pušaka, 183 revolvera, 291 ofanzivnu bom-bu, 541 defanzivnu bombu, 188 topovskih granata, 207 mina za teške bacače, 34 mine za male bacače, 34 punjenja za »džon bul«, 425 metaka za protivtenkovske puške,

360-

180.408 puščanih metaka, 6.375 metaka za strojnicu, 17 nagaznih mina i 80 kg eksploziva.

Brigada je imala 10 teglećih, 273 tovarna i 25 jahaćih konja.*

Brigada je za vreme svoga postojanja prevalila preko 5.500 km, što znači da je dnevno, prosečno, prelazila 8,7 km. Međutim, sigurno je da su njeni bataljoni prešli i više od toga. Borba protiv četnika iziskivala je česte, iznenadne i daleke pokrete, ako se želelo uspeti. Stoga se sva kreta-nja brigadnih jedinica ne mogu ni registrovati, akamoli izmeriti. Navedena cifra, ipak, može poslužiti kao sigurna orijentacija za svakog ko se bavi pi tanjem proučavanja dejstva partizanskih jedinica, njihove sposobnosti za izdr-žavanje napora i faktora koji utiču na s tvaranje takve spo-sobnosti.

Završivši ratna dejstva na k ra jn j em severozapadu na-še zemlje i vrativši se u Bosansku kraj inu, Brigada ni ta-da ni je imala mnogo odmora. Novi zadaci, napori i pregnu-ća čekali su njene proslavljene borce.

Narod iz kog je ponikla sa oduševljenjem je dočekao njen povratak. I stari i mladi dolazili su u jedinice, obila-zili svoje sinove, braću, rođake i donosili im darove. Dola-zili su i oni čiji su sinovi i kćeri pali za slobodu u raznim mestima i krajevima gde se borila njihova brigada. I oni ispod udaljenih obronaka Manjače, Drinića retka, Davidove Meline i brežuljkastog Pervana bili su česti gosti svoje »Garave«.

Sad se, mnogo češće nego ranije, tresla »Kozara«. U kolu su bili i oni koji su dolazili iz dalekih krajeva u po-sete. Na njihovim leđima, koja je samo starost mogla sa-viti, poskakivale su torbe iz kojih su tek bili izvađeni po-kloni.

* Pregled brojnog s tanja l judstva, oružja i opreme 13. k ra -jiške brigade nema datuma, nalazi se uz Operacijski izveštaj iste brigade od 28. 2. 1945. godine, pa je verovatno i pregled toga da-tuma. Šesnaestog mar ta 1945. godine Brigada je imala 1.810 ljudi, ali za to vreme nema ostalih podataka, pa to i ne navodim.

361-

Svi ti faktori stvorili su uslove za formiranje 39. kra-jiške divizije čiju je kičmu predstavljala 13. krajiška bri-gada, koja je i stvorila uslove za njeno formiranje. Time je NOP već u velikoj meri osvojio pozicije na terenu gde rani je ni je imao uticaja. I u tome je najveći doprinos i značaj 13. krajiške brigade.

Podaci o braniocu se mogu smatrat i potpuno realnim. Štab 5. korpusa je imao dobru vezu sa domobranskim oficirima i dobio je od nj ih tačne podatke o jačini branioca i načinu organizacije odbrane, kao i sve ostalo što ga je interesovalo.

362-

SPISAK BORACA I RUKOVODILACA KOJI SU BILI U BRIGADI U AVGUSTU I SEPTEMBRU 1943.

AĆIMOVIČ DUŠAN iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u Manjači 1944. godine.

AĆIMOVIČ JOVAN iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u Manjači 1944. godine.

ADAMOVIČ ĐURO iz Vranovine, Krnjeuša, Bosanski Petrovac, bo-rac, poginuo u Jaga rama 24. 11. 1944. godine, sahranjen iznad Karanovca kod Banjaluke.

ADAMOVIČ NEDO iz Peći, Ključ, borac, poginuo u Jablanu 11. 10. 1944. godine, sahranjen u Bukovici kod Klašnica.

ADAMOVIČ STOJAN iz Peći, Ključ, borac. ADZIČ KRSTAN iz Ribnika, Ključ, borac. ADZlĆ MILE iz Ribnika, Ključ, borac. AJDER LAZAR iz Šehovaca, Mrkonjić, borac, poginuo na Ubavića

brdu u Peckoj 5. 6. 1944. godine, sahranjen na tom brdu. ALEKSIĆ ĐURO iz Bjelajaca, Mrkonjić, borac, poginuo u Topoli

kod Bosanske Gradiške u jesen 1944. godine, ostao nesahra-njen.

AMIDŽIČ PETKO iz Drogoraja, Ključ, borac. ANTONIĆ ĐORĐO iz Ribnika, Ključ, borac. ANTONIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, vodnik. ANTONIĆ PAVO iz Previje, Ključ, zamenik komandira čete. ANTONIĆ PERO iz Ribnika, Ključ, Borac. ANTONIĆ SIMO iz Previje, Ključ, borac. ANTONIĆ VASKRSIJE iz Ribnika, Ključ, borac. ARAMBAŠIĆ BRANKO iz Slatine, Ključ, borac. ARAMBAŠIĆ DUŠAN iz Slatine, Ključ, zamenik komandira čete. ATLAGIĆ DRAGO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, zamenik poli-

tičkog komesara čete. ATLAGIĆ ĐURO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. AVRAMOVIĆ STOJAN iz Sokolova, Ključ, borac. AZARIĆ OSTOJA iz Sokolova, Ključ, borac. AZARIĆ SLOBODAN iz Sokolova, Ključ, borac.

BABIĆ MILAN iz Vrbljana, Ključ, desetar, poginuo u selu Kozarci kod Zenice 27. 2. 1945. godine, ostao nesahranjen.

365

BABIC MILAN iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u selu Kozarci kod Zenice 27. 2. 1945. godine, ostao nesahranjen.

BABIĆ PETAR iz Vrbljana, Ključ, desetar. BABIĆ SVETKO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u selu Kozarci

kod Zenice 27. 2. 1945. godine, ostao nesahranjen. BABIĆ VELJKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, komesar čete, po-

ginuo 28. 4. 1945. godine u napadu na Bosanski Novi, sahra-n jen u zaselku Tuinica kod Bosanskog Novog.

BAJIČ DRAGO iz Ratkova, Ključ, borac. BAJIC DUŠAN iz Rebrovca, Banjaluka, borac. BANJAC ALEKSA iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC ČEDO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC DMITAR iz Bravskog, Bosanaki Petrovac, borac. BANJAC DMITAR iz Busija, Ključ, zamenik političkog komesara

čete, poginuo na Lupcu kod Zenice 7. 4. 1945. godine. BANJAC DMITAR iz Janji la , Bosanski Petrovac, komesar čete. BANJAC DMITAR iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC DRAGO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC LAZO iz Vrbljana, Ključ, borac. BANJAC MILAN iz Ribnika, Ključ, desetar, poginuo decembra 1943.

godine u Dobrnji kod Banjaluke BANJAC MILE iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC MILE iz Ribnika, Ključ, vodnik, poginuo 26. 12. 1943. go-

dine u Dobrnji kod Banjaluke sahranejen u Dobrnji BANJAC MOMČILO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC MOMČILO iz Ribnika, Ključ, zamenik političkog kome-

sara čete, poginuo 2. 1. 1944. godine u napadu na Banjaluku, ostao nesahranjen.

BANJAC MILUTIN iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC MIRKO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC MIRKO iz Ribnika, Ključ, politički komesar čete. BANJAC PETAR iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC PERO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC PERO iz Ribnika, Ključ, zamenik političkog komesara ba -

taljona. BANJAC RATKO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC SIMO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC SLAVKO iz Ribnika, Ključ, borac. BANJAC VASO iz Ribnika, Ključ, obaveštajni oficir batal jona. BANJAC VLADO iz Ribnika, Ključ, politički komesar čete. BARJAKTAR DRAGOLJUB iz Slatine, Ključ, borac. BARJAKTAR GOJKO iz Slatine, Ključ, bolničar. BARJAKTAR PERO iz Slatine, Ključ, borac, poginuo oktobra 1943.

godine u Han-Kolima kod Banjaluke. BARJAKTAREVIC PERO iz Slatine, Ključ, borac, poginuo 13. 12.

1943. godine u Han-Kolima kod Banjaluke, sahranjen u Han-Kolima.

BARUDŽIJA MARKO iz Previje, Ključ, borac. BARUDŽIJA MILE iz Previje, Ključ, borac. BARUDŽIJA MILOŠ iz Previje, Ključ, borac.

366-

BARUDŽIJA OSTOJA iz Previje, Ključ, borac. BASTA BRANKO iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u

Doglovima kod Zenice 7. 4. 1945. godine, sahranjen u Šehi-ćima.

BASTA MIHAILO iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo 2. 1. 1944. godine u napadu na Banjaluku, ostao nesahranjen.

BASTA ŽARKO iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u Za-lužanima kod Banja luke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Za-lužanima.

BAŠIC DUŽAN iz Ramića, Ključ, borac, poginuo na Lupcu kod Ze-nice 23. 2. 1945. godine, sahranjen u Osojnici.

BATINICA SAVO iz Drvara, komandant batal jona. BERIC BOZO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo 28. 6. 1945. godine

u Čardaku, sahranjen u Dragnić Podovima kod Mrkonjića. BERIČ LAZAR iz Vrbljana, Ključ, borac. BERIĆ ILE iz Vrbljana, Ključ, borac. BERIČ STEVAN iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u Mednoj kod

Mrkonjića 5. 6. 1944. godine, ostao nesahranjen. BERIČ VOJIN iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo 14. 3. 1944. godine

na Vodičkom vrhu kod Banjaluke, sahranjen u selu Dža-jićima.

BIKAREVIČ SPASOJE iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u napadu na Banja luku 19. 9. 1944. godine, sahranjen u Banjaluci.

BIKAREVIČ STEVAN iz Ribnika, Ključ, borac. BILAK BLAZO iz Slatine, Ključ, borac. BILAK BOGDAN iz Ribnika, Ključ, borac. BILAK ILIJA iz Slatine, Ključ, vodnik. BILAK UROŠ iz Ribnika, Ključ, borac. BLAGOJEVIČ BOŠKO iz Sokolova, Ključ, borac. BLAGOJEVIČ JANKO iz Sokolova, Ključ, borac. BLAGOJEVIČ MITAR iz Baraća, Mrkonjić, desetar, poginuo 19. 2.

1945. godine u Brankovcu kod Travnika, sahranjen u Bran-kovcu.

BLAGOJEVIČ PERO iz Sokolova, Ključ, borac. BLAGOJEVIČ SAVA iz Ribnika, Ključ, borac. BLAZEVIČ KOVILJKO iz Medne, Mrkonjić, borac, poginuo u Ah-

mićima kod Zenice, sahranjen u Ahmićima. BODROZA DUŠAN iz Tramošnje, Sanski Most, desetar, poginuo 2.

1. 1944. godine u napadu na Banjaluku, ostao nesahranjen. BOJINOVIĆ PETAR iz Tramošnje, Sanski Most, borac. BOKAN NIKOLA iz Drvara, komandant bataljona, poginuo 20. 9.

1944. godine u napadu na Banjaluku, sahranjen u Banjaluci. BOSNIČ DUŠAN iz Ljubina, Ključ, borac. BOZIČ DANICA iz Ljeskovca, Slunj, bolničarka. BRKIČ MILE iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo 24. 12. 1943. godine

u Han-Kolima kod Banjaluke, sahranjen u Han-Kolima. BRKIČ OSTOJA iz Ribnika, Ključ, borac. BURIC GOJKO iz Peći, Ključ, borac, poginuo 2. 1. 1944. godine u

napadu na Banjaluku, ostao nesahranjen. BUVAC SLOBODAN iz Slatine, Ključ, borac.

367-

CIGANOVIĆ DUŠAN iz Vrbljana, Ključ, borac. CIGANOVIC ILIJA iz Vrbljana, Ključ, vodnik, poginuo u Han-Ko-

lima 14. 12. 1944. godine, sahranjen u Han-Kolima kod Ban ja -luke.

CIGANOVIC OSTOJA iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo kod Trav-nika 1944. godine.

CEKO DRAGO iz Zablaća, Ključ, borac. CEKO ILIJA iz Ribnika, Ključ, borac. ČEKO JOVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. ČEKO MILOŠ iz Bravskog, Bosanski Petrovac, bolničar. CEKO NEDO iz Ribnika, Ključ, borac. CEKO PETAR iz Vrbljana, Ključ, bolničar. CEKO PERO iz Ribnika, Ključ, borac. CEKO STANKO iz Ribnika, Ključ, borac. CEKO STEVAN iz Ribnika, Ključ, desetar. CEKO TODOR iz Ribnika, Ključ, borac. ČUPIČ GOJKO iz Tur jaka , Bosanska Gradiška, pionir. ČUTURA DRAGO iz Zablaća, Ključ, borac, poginuo juna 1944. go-

dine kod Banjaluke. ČUTURA TODE iz Zablaća, Ključ, borac.

ČEBIĆ ĐORĐO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u Ribniku 10. 9. 1943. godine, sahranjen u Ribniku.

ČEBIČ MIRKO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo aprila 1945. godine u Hrvatskoj.

ČEBIČ OSTOJA iz Ribnika, Ključ, vodnik. ČUBIČ JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. ČUK ĐURO iz Vrbljana, Ključ, borac. ČULIBRK MILEVA iz Dobrog Sela, Bosanska Krupa, bolničarka. ĆULUM MIHAILO iz Previje, Ključ, vođa topovskog odeljenja.

DAKIČ CVIJO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo 2. 1. 1944. godine u napadu na Banjaluku.

DAKIČ DAMJAN iz Zablaća, Ključ, borac. DAKIČ DRAGO iz Ribnika, Ključ, borac. DAKIČ JANDRIJA iz Previje, Ključ, borac. DAKIČ JOSIP iz Ribnika, Ključ, delegat vođa, poginuo u selu

St ranjanima kod Zenice 27. 2. 1945. godine, sahranjen u Stranjanima.

DAKIČ KRSTAN iz Zablaća, Ključ, borac. DAKIČ LUKA iz Ribnika, Ključ, borac. DAKIČ MILENKO iz Zablaća, Ključ, vodnik. DAKIČ MILOŠ iz Ribnika, Ključ, borac. DAKIČ MIRKO iz Ribnika, Ključ, borac. DAKIČ OSTOJA iz Zablaća, Ključ, borac. DAKIČ SAVA iz Previje, Ključ, komandir čete. DANIČIC ĐURAĐ iz Sokolova, Ključ, borac. DANIČ ŽARKO iz Drvara, zamenik političkog komesara čete, po-

ginuo u selu Treskavcu kod Ključa, 26. 5. 1944. godine, sa-h ran jen u Treskavcu.

DANILOVIC NIKOLA iz Vrbljana, Ključ, borac.

.368

DAVIDOVIĆ MILAN iz Ribnika, Ključ, borac. DAVIDOVIĆ PERO iz Ribnika, Ključ, borac. DELIĆ DRAGO iz Ljubina, Ključ, borac. DELIC GOJKO iz Ljubina, Ključ, borac. DESPOTOVIC NIKOLA iz Vrbljana, Ključ, borac. DMlClĆ DUKA iz Slatine, Ključ, borac. DMICIC MILE iz Slatine, Ključ, borac. DMIČIĆ MILE iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC BRANKO iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC KRSTAN iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC MIRKO iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC NEDO iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC SAVA iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC STANKO iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC STEVAN iz Ribnika, Ključ, borac. DMITROVIC STOJAN iz Vrbljana, Ključ, borac. DMITROVIC PETAR iz Ribnika, Ključ, borac DMITROVIC VOJO iz Ribnika, Ključ, borac. DRAGALJEVIC TODOR iz Ratkova, Ključ, borac, poginuo u selu

Bravnicama kod Ja jca 25. 8. 1944. godine, sahranjen u Brav-nicama.

DRAGIC DRAGOLJUB iz Zagrada, Ključ, borac. DRAGIC DUŠAN iz Humića, Ključ, borac. DRAGIC MILAN iz Humića, Ključ, borac. DRAGIC MILOŠ iz Peći, Ključ, borac, poginuo 1944. godine. DRAGIC NIKOLA iz Plamenica, Ključ, desetar. DRAGIŠIĆ MILAN iz Marjanovića Dola, Bosanski Petrovac, vod-

nik, poginuo 17. 2. i945. goaine u Gučjoj gori kod Travnika, sahranjen u Suhom Dolu.

DRAGIŠlC PANE iz Marjanovića Dola, Bosanski Petrovac, borac. DRAGOJEVlC VOJO iz Ribnika, Ključ, borac. DRAGOVIC MICO iz Ribnika, Ključ, vodni delegat. DRAGOVIC NEDO iz Slatine, Ključ, borac. DRAGOVIC SIMO iz Ribnika, Ključ, borac. DRAGOVIC TRIVUN iz Ribnika, Ključ, borac. DUJIC DIMITRIJE iz Slatine, Ključ, borac. DUMANOVlC KRSTAN iz Ribnika, Ključ, borac. DUMANOVIĆ MARKO iz Ribnika, Ključ, borac. DVIZAC KONSTANTIN iz Slatine, Ključ, borac. DVIZAC MIRKO iz Slatine, Ključ, borac. DVIZAC MIRKO iz Slatine, Ključ, zamenik komandira čete, pogi-

nuo 28. 4. 1945. godine u napadu na Bosanski Novi, ostao ne-sahranjen.

DVIZAC MLADEN iz Slatine, Ključ, borac. DVIZAC PAVO iz Slatine, Ključ, borac. DVIZAC PERO iz Previje, Ključ, borac.

ĐAKOVlC BLAZE iz Ribnika, Ključ, borac. ĐAKOVIC BRANKO iz Slatine, Ključ, borac. ĐAKOVlC DRAGAN iz Slatine, Ključ, borac. ĐAKOVIC MILE iz Slatine, Ključ, borac.


DAKOVIĆ MIRKO iz Slatine, Ključ, vodnik. DAKOVIĆ MLADEN iz Slatine, Ključ, borac. ĐAKOVIC MLAĐAN iz Stratinske, Sanski Most, vodnik, poginuo u

napadu na Bosanski Novi 28. 4. 1945. godine, sahran jen u Jablanici kod Bosanskog Novog.

ĐAKOVIC MLADEN iz Tramošnje, Sanski Most, borac. ĐAKOVIC NEDO iz Slatine, Ključ, borac. ĐAKOVIC NIKOLA NINARA iz Slatine, Ključ, zamenik komandira

čete, poginuo u napadu na Sanski Most 20. 10. 1943. godine. ĐAKOVIC NIKOLA iz Slatine, Ključ, borac. ĐAKOVIC PERO iz Slatine, Ključ, borac, poginuo oktobra 1944.

godine na Sitnici. ĐAKOVIC STEVAN iz Slatine, Ključ, borac. ĐEKIČ STEVO iz Krnjeuše, Bosanski Petrovac, borac. ĐUKANOVIC BLAGOJE iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo 8. 5.

1944. godine u Krivokućama kod Ključa, sahranjen u Puca-revoj dolini u Krivokućama.

ĐUKlC BRANKO iz Hripavaca, Ključ, borac. ĐUKIĆ BRANKO iz Vrbljana, Ključ, borac. ĐUKIĆ GOJKO iz Rastoke, Ključ, desetar. ĐUKIC JOSIP iz Ribnika, Ključ, borac. ĐUKIĆ MARKO iz Rabnika, Ključ, borac. ĐUKIC MILUTIN iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u selu Donji

Bakinci kod Klašnica 22. 10. 1944. godine, sahranjen u Donjim Bakincima.

ĐUKIC MIRKO iz Rastoke, Ključ, borac. ĐUKIC MIRKO iz Sokolova, Ključ, borac. ĐUKIC MIRKO iz Ribnika, Ključ, borac. ĐUKIC MLADEN iz Ribnika, Ključ, borac. ĐUKIC NIKOLA iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo ma ja 1944. go-

dine u Ribniku. ĐUKIC OBRAD iz Plamenica, Ključ, desetar. ĐUKIC SIMO iz Ribnika, Ključ, borac. ĐUKIC TRIVO iz Ribnika, Ključ, borac. ĐURAGIC BOŽO iz Rastoke, Ključ, borac, poginuo u selu Jagare

kod Banja luke 24. 11. 1944. godine, sahranjen kod Karanovca. ĐURAGIČ DUŠAN iz Rastoke, Ključ, borac. ĐURAGIC MARKO iz Rastoke, Ključ, borac. ĐURĐEVIC ĐURAĐ iz Vrbljana, Ključ, desetar. ĐURĐEVIC MLADEN iz Vrbljana, Ključ, borac.

ERAK BOZO iz Ribnika, Ključ, bolničar. ERCEG DRAGO iz Zablaća, Ključ, borac, poginuo septembra 1943.

godine u Ratkovu, Zmijanje. GAJIC BLAZO iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIC ĐURAĐ iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIC LAZO iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIC MIHAILO iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIC NEDO iz Ribnika, Ključ, borac.

370-

GAJIC OSTOJA iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIC PERO iz Ribnika, Ključ, borac. GAJIĆ SIMO iz Ribnika, Ključ, borac. GALIC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. GALIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, komandir čete. GALIC MAKSO iz Ribnika, Ključ, ekonom čete. GALIĆ MLOŠ iz Ribnika, Ključ, borac. GALIC MLADEN iz Ribnika, Ključ, borac. GALIĆ OSTOJA iz Ribnika, Ključ, vodnik. GALIC STANA iz Ramića, Ključ, bolničarka. GALIC STANKO iz Ribnika, Ključ, bolničar. GARIC KRSTAN iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u napadu na

Bosansku Gradišku 23. 4. 1945. godine, sahranjen u Gradi-škoj.

GARIC KRSTAN iz Ljubina, Ključ, borac. GARIC ILE iz Sokolova, Ključ, borac. GARIĆ NIKOLA iz Ljubina, Ključ, borac. GARIC PERO iz Medne, Mrkonjić, borac, poginuo u Han-Kolima

24. 12. 1943. godine, sahranjen u Han-Kolima. GAVRANOVIĆ MOMIR iz Ribnika, Ključ, borac. GAVRANOVIĆ TRIVO iz Ribnika, Ključ, borac. GAVRILOVIĆ KRSTAN iz Sokolova, Ključ, borac. GAVRILOVIC SAVA iz Sokolova, Ključ, borac. GRABEŽ MIHAILO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 1. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. GRAHOVAC MARA iz Ribnika, Ključ, bolničarka. GRBIĆ DUŠAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, desetar, poginuo

29. 4. 1945. godine u napadu na Bosanski Novi, sahranjen u Mazićima.

GRBIĆ MILAN iz Sanskog Mosta, obaveštajni oficir bataljona. GRBIĆ MILAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. GRBIĆ MIRKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. GUSLOV LUKA iz Ratkova, Ključ, komandir čete. GUSLOV MOMČILO iz Ratkova, Ključ, borac. GUSLOV SAV AN iz Ratkova, Ključ, borac, poginuo u Jošavici kod

Pet r in je 3. 5. 1945. godine, sahranjen u tamošnjem groblju.

HADŽIĆ DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. HODŽIĆ IBRO iz Vrhpolja, Ključ, desetar.

IKIĆ STEVO iz Podrašnice, Mrkonjić, borac, poginuo u Vrhovi-nama kod Zenice 28. 3. 1945. godine, sahranjen u Vrhovi-nama.

1LIĆ ĐURAĐ iz Tramošnje. Sanski Most, borac, poginuo u Zalu-žanima kod Banja luke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Ban j a -luci.

ILIĆ MILAN iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u napadu na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjer

IVANOVIC DUŠAN iz Rudenica, Ključ, borac, poginuo u proleće 1945. godine kod Banjaluke.

IVANOVIC JOVO iz Ribnika, Ključ, politički komesar čete.

23' 371

IVANOVIC STANKO iz Ribnika, Ključ, borac. IVIC ANTONIJE iz Ribnika, Ključ, politički komesar bataljona, po-

ginuo u Potkra ju kod Mrkonjića 12. 8. 1944. godine. I VIC JOVO iz Ribnika, Ključ, bolničar, poginuo 1. 1. 1944. godine

u napadu na Banjaluku. IVIC STOJAN iz Ribnika, Ključ, borac.

JAGLICA MILE iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. JAGODIC VID iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo 20. 2. 1945.

godine u Kljacima kod Travnika, sahranjen u Kljacima. JAKOVLJEVIC ĐURO iz Baraća, borac, poginuo 20. 9, 1944. go-

dine u napadu na Banjaluku, sahranjen u Banjaluci. JAKOVLJEVIC PETAR iz Baraća, Mrkonjić, borac, poginuo u Rib-

niku 3. 6. 1944. godine, sahranjen u Crkvenom. JANKOVIC BOGDAN iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo 1943. go-

dine. JANKOVIC BORIVOJ iz Vrbljana, Ključ, borac. JANKOVIC BORO iz Vrbljana, Ključ, borac. JANKOVIC KRSTAN iz Vrbljana, Ključ, borac. JANKOVIC STEVAN iz Vrbljana, Ključ, bolničar. JANKOVIC VASO iz Slatine, Ključ, borac. JANKOVIC VOJIN iz Vrbljana, Ključ, borac. JANJIC JOVO iz Previje, Ključ, borac. JANJ lC LAZAR iz Previje, Ključ, borac, poginuo u Zalužanima

kod Banjaluke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Sargovcu. JANKOVIC ZlVKO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u napadu

na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. JANJIC MLADEN iz Previje, Ključ, zamenik političkog komesara

batal jona. JANJIC TODOR iz Previje, Ključ, pomoćnik intendanta. JASlC JOVO iz Ratkova, Ključ, borac. JAŠIČ MIHAILO iz Humića, Ključ, pomoćnik kuvara. JELlClC LUKA iz Vodenice, Bosanski Petrovac, zamenik politič-

kog komesara čete, poginuo u Kozarcima kod Zenice 27. 2. 1945. godine, ostao nesahranjen.

JELIC BOGDAN iz Vrbljana, Ključ, desetar. JELIC BORO iz Vrbljana, Ključ, borac. JELIĆ Branko iz Vrbljana, Ključ, borac. JELIČ BRANKO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo na Kuku kod

Sitnice 27. 5. 1944. godine, ostao nesahranjen. JELIC ĐURO iz Vrbljana, Ključ, borac. JELIC ILIJA iz Vrbljana, Ključ, borac. JELIC MARKO iz Vrbljana, Ključ, kuvar. JELIC MILE iz Vrbljana, Ključ, borac. JELIČ PERO iz Vrbljana, Ključ, vođa udarne grupe, poginuo u

Bistrici kod Zenice 6. 3. 1945. godine. JELIC SIMO iz Vrbljana, Ključ, borac. JERKOVIC GOJKO iz Slatine, Ključ, borac, poginuo na Ubavića

brdu u Peckoj 5. 6. 1944. godine, sahranjen na Ubavića brdu. JOKlC BRANKO iz Vrbljana, Ključ, borac. JOKIĆ ILIJA iz Vrbljana, Ključ, borac.

372-

JOKIČ LUKA iz Vrbljana, Ključ, desetar. JOKIĆ MIRKO iz Vrbljana, Ključ, ekonom čete. JOKIĆ STEVAN iz Vrbljana, Ključ, borac. JOKIČ STOJAN iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo 20. 11. 1944. go-

dine kod Banjaluke. JOKIĆ TRIVUN iz Vrbljana, Ključ, borac. JOŠIĆ NIKOLA iz Ratkova, Ključ, borac, poginuo 28. 9. 1944. go-

dine u Ivanjskoj , sahranjen u Ivanjskoj . JOVANIĆ DANE iz Jarica, Ključ, pomoćnik pekara. JOVANIĆ LAZO iz Ribnika, Ključ, borac. JOVANIĆ RADE iz Ribnika, Ključ, komandir čete, poginuo na Ko-

čića glavici u Zmi jan ju 12. 11. 1943. godine. JOVANIĆ STOJAN iz Tornine, Sanski Most, borac. JOVIČIĆ BLAZO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo na Sitnici kod

Ključa 20. 1. 1944. godine, sahranjen na Sitnici. JOVIČIC MIĆO iz Vrbljana, Ključ, borac. JOVIŠIĆ ALEKSA iz Treskavca, Ključ, borac. JOVIŠIĆ DMITAR iz Pecke, Mrkonjić, borac, poginuo u Bakinci-

ma kod Klašnica 22. 9. 1944. godine, sahranjen u Bakincima. JURIŠIĆ ALEKSA iz Ribnika, Ključ, borac. JURIŠIĆ ĐURAĐ iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 1. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. JURIŠIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. •JURIŠIĆ MLADEN iz Ribnika, Ključ, obaveštajni oficir batal jona. JURIŠIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, borac. JURIŠIĆ SLAVKO iz Ribnika, Ključ, borac.

KAJIŠ KRSTAN iz Ljubina, Ključ, borac, poginuo u jesen 1943. godine kod Sitnice, Zmijanje.

KALABIĆ SAVA iz Sokolova, Ključ, borac. KALUNIĆ STOJAN iz Vrbljana, Ključ, borac. KARAĆ BRANKO iz Drvara, politički komesar bataljona. KARAĆ SAVO iz Vrbljana, Ključ, borac. KARAĆ STEVAN iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo 1944. godine. KARAĆ VLADA iz Ribnika, Ključ, zamenik komandira čete. KARANOVIĆ STEVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. KARLAS OSTOJA iz Banjice, Sitnica, borac, poginuo 11. 1. 1944.

godine na Okruglici, gde je i sahranjen. KARLAS STEVO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo k ra jem 1943.

godine kod Bronzanog Majdana. KASAPOVIĆ DUŠAN iz Ribnika, Ključ, komandir čete, poginuo

2. 1. 1944. godine u napadu na Banjaluku, ostao nesahranjen. KASAPOVIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, pomoćnik kuvara. KASAPOVIĆ MILE iz Ribnika, Ključ, borac. KASAPOVIĆ NEDO iz Ribnika, Ključ, borac. KASAPOVIĆ PAVO iz Ribnika, Ključ, desetar. KASAPOVIĆ PERO iz Ribnika, Ključ, komandant bataljona. KATIĆ GOJKO iz Rastoke, Ključ, borac. KATIČ ILIJA iz Rastoke, Ključ, borac. KAURIN BOGDAN iz Ribnika, Ključ, borac. KAURIN DMITAR iz Ribnika, Ključ, borac.

373-

KAURIN DRAGO iz Ribnika, Ključ, borac. KAURIN DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. KAURIN ĐORĐO iz Ribnika, Ključ, borac. KAURIN GOJKO iz Rastoke, Ključ, borac, poginuo januara 1945.

godine kod Zenice. KAURIN ILIJA iz Ribnika, Ključ, borac. KAURIN MIHAILO iz Ribnika, Ključ, borac. KAURIN MILOŠ iz Previja, Ključ, intendant batal jona. KAURIN MLADEN iz Ribnika, Ključ, intendant batal jona. KECMAN DRAGO iz Drinića, Bosanski Petrovac, politički komesar

čete. KECMAN MANE iz Drinića, Bosanski Petrovac, zamenik političkog

komesara čete. KECMAN MILAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac, poginuo

u zaselku Brankovac kod Travnika 19. 2. 1945. godine, sa-h ran jen u Brankovcu.

KECMAN MILAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. KECMAN NEDO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. KEVAC BOŠKO iz Ribnika, Ključ, vodnik. KEVAC MARKO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo avgusta 1943.

godine. KEVAC MILORAD iz Ribnika, Ključ, borac. KEVAC MIRKO iz Ribnika, Ključ, borac. KEVAC MLADEN iz Ribnika, Ključ, zamenik političkog komesara

čete. KEVAC OSTOJA iz Ribnika, Ključ, borac. KEVAC SAVA iz Ribnika, Ključ, borac. KLJAJIC MIHAILO iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u Topoli

kod Bosanske Gradiške 26. 9. 1944. godine, sahranjen u To-poli.

KLJAJIC NIKOLA iz Zablaća, Ključ, borac. KNEŽEVIĆ DUKA iz Slatine, Ključ, borac. KNEŽEVIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, borac. KNEŽEVIĆ PETAR iz Suvaje, Bosanski Petrovac, borac. KODZO STEVAN iz Treskavca, Ključ, desetar, poginuo na planini

Vlašić Umac 18. 2. 1945. godine, sahranjen u Suhom Dolu. KOJIC GOJKO iz B jela jaca, Mrkonjić, desetar, poginuo u napadu

na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. KONDIČ JOVO iz Ratkova, Ključ, borac. KONDIĆ KRSTAN iz Sokolova, Ključ, borac. KONDIČ MIRKO iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo 20. 9.

1944. godine u Zalužanima kod Banjaluke, sahranjen u Za-lužanima.

KONDIĆ MLADEN iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo kod Dervente 8. 1. 1945. godine, sahranjen u Osojcima.

KONDIČ NEDELJKO iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u napadu na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen.

KONDIČ RADE iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u Zalu-žanima kod Banjaluke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Šar-govcu.

KOSIC DUŠAN iz Krasulja, Ključ, vodnik.

374-

• "

KOSTIĆ STANKA iz Mrkonjića, kuvarica. KOVACEVIĆ ANKA iz Bukovače, Bosanski Petrovac, borac. KOVAČEVIC BRANKO iz Bukovače, Bosanski Petrovac, desetar,

poginuo 5. 7. 1944. godine u Mrkonjiću, ostao nesahranjen. KOVACEVIC DMITAR iz Slatine, Ključ, borac. KOVACEVIĆ DRAGO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. KOVACEVIC DUŠAN iz Slatine, Ključ, borac. KOVACEVIC ĐORĐO iz Slatine, Ključ, borac. KOVACEVIC MILENKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. KOVACEVIC NENAD iz Ribnika, Ključ, borac. KOVACEVIC NIKOLA iz Ribnika, Ključ, delegat voda. KOVACEVIĆ NIKOLA iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. KOVACEVIC NIKOLA iz Sokolova, Ključ, borac. KOVACEVIĆ SIMO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, ekonom čete. KOVACEVIĆ TOMA iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. KOZOMARA BOZO iz Previje, Ključ, ekonom čete. KRAJCAR ĐURO iz Ribnika, Ključ, borac. KRAJIŠNIK DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u Ivanjskoj

18. 9. 1944. godine, sahranjen u Ivanjskoj . KREJIC DUŠAN iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Dubici

kod Sitnice 22. 11. 1944. godine, sahranjen u Kozici. KREJIĆ MILAN iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo 20. 9. 1944.

godine u Zalužanima kod Banjaluke, sahranjen u Sargovcu. KREJIĆ VID iz Kozice, Sanski Most, borac. KRIVOKUĆA MLADEN iz Ratkova, Ključ, zamenik komandira

čete. KRKELJAS BOZO iz Ribnika, Ključ, borac. KRKLJIC PAVO iz Vrbljana, Ključ, vodnik. KRLJANOVIĆ MILAN iz Plamenica, Ključ, borac, poginuo u na-

padu na Bosanski Petrovac 2. 8. 1944. godine, sahranjen u selu Kapl juvu.

KRNDIJA JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. KRSTANOVIĆ OSTOJA iz Rašinovca, Bosanski Petrovac, borac. KULENOVIĆ JAKUB iz Bosanskog Petrovca, politički komesar

čete. KUZMANOVIĆ DIMITRIJE iz Ribnika, Ključ, borac. KUZMANOVIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. KUZMANOVIĆ VITO iz Ribnika, Ključ, borac.

LAKIĆ GOJKO iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u Bukovici kod Zenice 28. 3. 1945. godine, sahranjen u Bukovici.

LAKIĆ MILUTIN iz Sokolova, Ključ, borac. LAKIĆ MOMIR iz Sokolova, Ključ, borac. LAKIĆ PANE iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo septembra 1944.

godine u Sokolovu, gde je i sahranjen. LAKIĆ PETKO iz Sokolova, Ključ, borac. LAKIĆ SAVA iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo septembra 1944.

godine u Han-Kolima kod Banjaluke. LAKIĆ TOMA iz Sokolova, Ključ, borac. LAKIĆ VASO iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u Stranjanima

kod Zenice 25. 2. 1945. godine.

375-

LANDEKA BRANKO iz Vrbljana, Ključ, vodnik. LANDEKA BRANKO iz Vrbljana, Ključ, borac. LANDEKA JOVO iz Vrbljana, Ključ, borac. LANDEKA MILE iz Vrbljana, Ključ, borac. LATINOVIĆ GOJKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. LATINOVIĆ ILIJA iz Bravskog, Bosanski Petrovac, vodnik. LATINOVIĆ LJUBO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. LATINOVIĆ MILAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, zamenik po-

litičkog komesara čete. LATINOVIĆ STEVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. LIČINA BOJANA iz Rujiške, Bosanki Novi, pisar u Štabu Brigade. LISICA MIRKO iz Ribnika, Ključ, zamenik komandanta ba ta -

ljona. LISICA OSTOJA iz Ribnika, Ključ, zamenik intendanta bataljona. LUCAR BOGDAN iz Slatine, Ključ, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 1. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. LUĆAR PERO iz Slatine, Ključ, borac, poginuo u napadu na Ban ja -

luku 1. 1. 1944. godine, sahranjen u Banjaluci. LUKIĆ MILAN iz Bukovače, Bosanski Petrovac, borac. LUKIĆ MILORAD iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. LJEPIĆ OSTOJA iz Slatine, Ključ, borac. LJEPIC PERO iz Slatine, Ključ, borac.

MAC ANO VIC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, zamenik intendanta Brigade, poginuo 2. 1. 1944. godine u napadu na Banjaluku.

MACANOVIĆ DRAGO iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIĆ ĐORĐE iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIĆ ILIJA iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIĆ ILIJA iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIĆ JOSIP iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIC MARA iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIĆ MILAN iz Ribnika, Ključ, komandir čete. MACANOVĆ NEDELJKO iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIC RADE iz Ribnika, Ključ, borac. MACANOVIĆ STOJAN iz Ribnika, Ključ, sekretar Štaba brigade. MACANOVIC VLADO iz Ribnika, Ključ, borac. MAKIĆ RISTO iz Ratkova, Ključ, borac. MALEŠEVIĆ LUKA iz Sitnice, Ključ, desetar. MALEŠEVIĆ STOJAN iz Ribnika, Ključ, desetar. MALEŠEVIĆ VLADA iz Sitnice, Ključ, politički komesar čete. MALINOVIĆ MAKSO iz Podgorje, Mrkonjić, borac. MANDIC ĐURO iz Ribnika, Ključ, borac. MANDIĆ MANOJLO iz Ribnika, Ključ, borac. MANDIĆ MLADEN iz Previje, Ključ, borac. MANDIĆ NIKOLA iz Previje, Ključ, borac. MANDIĆ PERO iz Previje, Ključ, borac. MANDIĆ SIMO iz Ribnika, Ključ, intendant bataljona, poginuo u

napadu na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. MANDIĆ TRIVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. MARĆETA MILE iz Prekaje , Drvar, kuvar.

376-

MARIČ MIRKO iz Vrbljana, Ključ, bolničar, poginuo u napadu na Banja luku 1. 1. 1944. godine, sahranjen u Banjaluci.

MARJANOVIĆ BOGDAN iz Vrbljana, Ključ, borac. MARJANOVIĆ DAKO iz Rašinovca, Bosanski Petrovac, borac. MARJANOVIĆ NIKOLA iz Bravskog, Bosanski Petrovac, član in-

tendanture. MARJANOVIĆ SVETO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, desetar,

poginuo u napadu na Bosanski Novi 28. 4. 1945. godine. MARKOVIĆ DAKO iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ DANE iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo avgusta 1943.

godine u Manjači. MARKOVIĆ DUŽAN iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ DUŽAN iz Ribnika, Ključ, politički komesar čete. MARKOVIĆ ĐORĐE iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, šef obaveštajnog centra Br i -

gade. MARKOVIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ MIHAILO iz Slatine, Ključ, borac. MARKOVIĆ MILAN iz Ribnika, Ključ, kuvar. MARKOVIĆ MILE iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. MARKOVIĆ MIRKO iz Ribnika, Ključ, pomoćnik intendanta. MARKOVIĆ MLADEN iz Rastoke, Ključ, borac. MARKOVIĆ MLADEN iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ SAVO iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ SLOBODAN iz Ribnika, Ključ, borac. MARKOVIĆ STOJAN iz Slatine, Ključ, intendant Brigade. MARKOVIĆ VASKRSIJE iz Slatine, Ključ, borac, poginuo juna

1944. godine u Podrašnici. MEDIĆ SPASOJE iz Slatine, Ključ, borac. MEĐEDOVIĆ DAKO iz Slatine, Ključ, borac. MEĐEDOVIĆ LAZO iz Slatine, Ključ, borac. MEĐEDOVIĆ MIRKO iz Slatine, Ključ, borac. MEĐEDOVIĆ UROŽ iz Slatine, Ključ, borac. MIHAJLDZIĆ ĐURAĐ iz Vrbljana, Ključ, delegat voda. MIHALJEVIĆ JOVO iz Vrbljana, Ključ, kuvar. MIJATOVIĆ MILE iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u Bukovici

kod Zenice 30. 3. 1945. godine. MIJATOVIĆ MILE iz Vrbljana, Ključ, borac. MIJATOVIĆ NIKOLA iz Vrbljana, Ključ, borac. MILANOVIĆ MLADEN iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u

Bistrici kod Banjaluke 31. 12. 1943. godine, sahranjen u Bi-strici.

MILANOVIĆ TODOR iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Kraguljevićima kod Sitnice 28. 5. 1944. godine, sahranjen u Đukićima.

MILETIĆ TODE iz Baraća, Mrkonjić, borac, poginuo u Solčavi na austr i jskoj granici 18. 5. 1945. godine, sahranjen u selu Luče.

MILIĆ ILIJA iz Ribnika, Ključ, borac. MILOJEVIĆ TRIVO iz Ljubina, Ključ, kuvar .

377-

MILJANOVIC ĐURO iz Vrbljana, Ključ, borac. MILJANOVIĆ ILIJA iz Vrbljana, Ključ, borac. MILJEVIĆ VELJKO iz Medne, Mrkonjić, borac, poginuo u Magal j -

dolu kod Ja jca 12. 4. 1944. godine, sahranjen u Dolovima kod Sitnice.

MILJUŠ BOŽO iz Jarica, Ključ, borac. MIŠKOVIĆ ĐORĐE iz Ratkova, Ključ, desetar. MITROVIĆ MILOŠ iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Stra-

n jan ima kod Zenice 21. 2. 1945. godine. MITROVIĆ PERO iz Sokolova, Ključ, borac. NAKOMCIĆ BLAGOJE iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u St ra-

n janima kod Zenice 21. 2. 1945. godine, sahranjen u St ra-njanima.

NAKOMČIĆ ĐORĐE iz Sokolova, Ključ, borac. NAKOMCIĆ NIKOLA iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo septem-

bra 1944. godine u Han-Kolima kod Banjaluke. NENAD SPASO JE iz Orahovljana, Ključ, borac, poginuo u napadu

na Banja luku 31. 12. 1943. godine, sahranjen u Jošikovoj Vodi. NIKIĆ JANDRIJA iz Ribnika, Ključ, borac. NIKlC KRSTAN iz Ribnika, Ključ, borac. NIKIC LAZO iz Ribnika, Ključ, borac. NIKlC MILOŠ iz Sokolova, Ključ, borac. NIKIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, bolničar. NIKIĆ STOJAN iz Ribnika, Ključ, borac. NIKIĆ VASO iz Ribnika, Ključ, kuvar. NIKITOVIĆ STEVAN iz Vrbljana, Ključ, borac. NIKOLIĆ MILOŠ iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Zalu

žanima kod Banja luke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Šar-govcu.

NIKOLČIČ OSTOJA iz Zablaća, Ključ, borac. NINIĆ ĐURAĐ iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u Za-

lužanima kod Banjaluke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Zalužanima.

NINKOVIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. NOVAKOVIĆ LUKA iz Gerzova, Mrkonjić, borac, poginuo u zase-

oku Mitrovići u Zmi jan ju 16. 1. 1944. godine, sahranjen u Stražicama kod Sitnice.

NOVAKOVIĆ ROSA iz Krnjeuše, Bosanski Petrovac, borac. NOVOVIĆ MIĆO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac.

OLJAĆA GOJKO iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Kadinoj Vodi u Zmijanju 25. 5. 1944. godine, sahranjen kod kuće Luke Šipke u Pavićima.

OLJAĆA JOVO iz Tornine, Sanski Most, borac, poginuo u Topoli kod Bosanske Gradiške 27. 9. 1944. godine, ostao nesahra-njen.

OSTOJIĆ STEVO iz Peći, Ključ, zamenik političkog komesara čete.

OSTOJIĆ VLADO iz Peći, Ključ, borac. OŠAP MILAN iz Baraća, Mrkonjić, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen.

378-

OZEGOVIC PERO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, vodnik. OZEGOVIC STOLE iz Bravskog, Bosanski Petrovac, desetar.

PAJIC JOVO iz Zablaća, Ključ, borac. PALALIC ĐURO iz Pecke, Mrkonjić, borac, poginuo u selu Peče-

nogovci kod Prn javora 8. 1. 1945. godine, sahranjen u Peče-nogovcima.

PAVLOVIC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. PAVLOVIC ĐORĐO iz Ribnika, Ključ, borac. PEJIĆ MLAĐAN iz Previje, Ključ, borac. PEKEZ ILIJA iz Podrašnice, Mrkonjić, borac, poginuo u Ahmićima

kod Zenice 6. 4. 1945. godine, sahranjen u Ahmićima. PEKEZ SLOBODAN iz Podrašnice, Mrkonjić, borac, poginuo u Ve-

likoj Graduši kod Pet r in je 4. 5. 1945. godine, sahranjen u istom selu.

PELENIC ĐURO iz Pecke, Mrkonjić, borac. PENIC ALEKSA iz Surjana, Mrkonjić, zamenik komandanta ba ta -

ljona. PERIĆ BRANKO iz Sur jana , Mrkonjić, borac, poginuo u napadu

na Bosanski Novi 30. 4. 1945. godine. PERIĆ DRAGOMIR iz Zablaća, Ključ, borac. PERlSlĆ NIKOLA iz Vrbljana, Ključ, borac. PERIŠIĆ OSTOJA iz Vrbljana, Ključ, ekonom čete. PERlSlC TODOR iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. PEŠlC MILAN iz Gerzova, Mrkonjić, borac, nestao 28. 4. 1945. go-

dine u napadu na Bosanski Novi. PETKOVIĆ VASO iz Skakavca, Bosanski Petrovac, borac. PETROVlC ĐURO iz Ribnika, Ključ, borac. PETROVIC MLADEN iz Rastoke, Ključ, borac. PETROVlC PAVO iz Rastoke, Ključ, kuvar. PETROVlC TODE iz Previje, Ključ, borac. PILIĆ ĐORĐO iz Jarica, Ključ, borac. PILIĆ STEVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. PILIĆ STEVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac, poginuo u

napadu na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. PILIPOVIC SAVKA iz Gorijevca, Bihać, borac. PJEVALICA MILAN iz Trnova, Mrkonjić, borac, poginuo u napadu

na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. PLAVSIC DRAGIC iz Sokolova, Ključ, borac. PLAVŠIC JOVAN iz Sokolova, Ključ, borac. PLAVSIC KRSTAN iz Sokolova, Ključ, borac. PLAVSIC ZDRAVKO iz Sokolova, Ključ, borac. PLECAS LUKA iz Zagrada, Ključ, bolničar. POPADIC SIMO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. POPOVIC MICAN iz Jarica, Ključ, ekonom čete. POPOVIC NIKOLA iz Sokolova, Ključ, borac. POPOVIC STEVO iz Jarica, Ključ, borac. PREVIJANAC SIMO iz Peći, Ključ, borac. PROLIC GOJKO iz Vrbljana, Ključ, borac.

379-

PROTIĆ VUKOSAV iz Baraća, Mrkonjić, borac, poginuo u Obre-novićima kod Zenice 23. 2. 1945. godine, sahranjen u J a n j a -cima.

PUCAR DMITAR iz Ribnika, Ključ, borac. PUCAR MIRKO iz Ribnika, Ključ, pomoćnik intendanta. PUCAR PETAR iz Ribnika, Ključ, borac. PUCAR TODE iz Ribnika, Ključ, kuvar. PUPIĆ NEBOJŠA iz Sitnice, Ključ, zamenik političkog komesara

čete. PURIC VLADO iz Ključa, borac.

RADIĆ NEDO iz Ribnika, Ključ, borac. RADOJČIČ MLADEN iz Slatine, Ključ, borac. RADOJClC PETAR iz Slatine, Ključ, borac. RADOJClC SRĐAN iz Ribnika, Ključ, borac. RADULOVIC JANKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, politički ko-

mesar batal jona. RADULOVIC JEVTAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac, po-

ginuo u napadu na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao ne-sahranjen.

RADULOVIC RADE iz Gerzova, Mrkonjić, borac, nestao 1. 1. 1944. godine u napadu na Banjaluku.

RADULOVIC TOMA iz Bravskog, Bosanski Petrovac, bolničar. RADULOVIC VLADO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac, pogi-

nuo u napadu na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesa-hranjen .

RAĐENO VIC DANE iz Humića, Ključ, desetar. RAĐENOVIC MILAN iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Bi-

strici kod Banjaluke 31. 12. 1943. godine, sahranjen u St ra-tinskoj.

RASIC GOJKO iz Prijedora, bolničar. RIBIĆ BOGDAN iz Peći, Ključ, borac. RISOVIĆ DRAGO iz Ribnika, Ključ, borac. RISOVIĆ DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. RISOVlC DUŠAN iz Busija, Ključ, delegat voda, poginuo u napadu

na Bosanski Petrovac 2. 8. 1944. godine, sahranjen u Kap-ljuvu.

RISOVIĆ MILE iz Ribnika, Ključ, borac. RISOVIĆ MOMČILO iz Ribnika, Ključ, borac. RISOVlC NEDELJKO iz Ribnika, Ključ, borac. RISOVIĆ NEMANJA iz Ribnika, Ključ, vodnik. RISOVlC TODOR iz Ribnika, Ključ, borac. RISOVlC VASO iz Ribnika, Ključ, borac. RISTIC LAZAR iz Rastoke, Ključ, borac. ROGIČ JOVAN iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Zaluža-

nima kod Banja luke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Šar-govcu.

ROKELJ MILEVA iz Petrovog Vrela, Glamoč, kuvarica. ROSIC SAVO iz Ribnika, Ključ, borac. ROZlC RATKO iz Šehovaca, Mrkonjić, zamenik obaveštajnog ofi-

cira bataljona, poginuo u Kozincima kod Bosanske Gradiške 23. 4. 1945. godine, sahranjen u Kozincima.

380-

RUNJIC JOVO iz Rastoke, Ključ, borac. RUNJO NIKOLA iz Ribnika, Ključ, borac. RUNJO OSTOJA iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo septembra 1943.

godine u Vilusima, Zmijanje.

SAMAC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. SAMARDŽIJA CEDO iz Humića, Ključ, borac. SAMARDŽIJA MITAR iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo

u napadu na Bosanski Novi 29. 4. 1945. godine, sahranjen u Novom.

SAMARDŽIJA NIKOLA iz Ribnika, Ključ, intendant batal jona. SAMARDŽIJA VID iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u

Bukovici kod Zenice 1. 3. 1945. godine, sahranjen u Bukovici. SARAC MIRKO iz Jarica, Ključ, zamenik komandira čete. SAVANOVIC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u Sara-

čici kod Banja luke 31. 12. 1944. godine, sahranjen u Saračici. SAVANOVIC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, borac. SAVANOVIC BOZO iz Ribnika, Ključ, borac. SAVANOVIC DRAGO iz Slatine, Ključ, desetar. SAVANOVIC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. SAVANOVIC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo septembra

1943. godine u Piskavici kod Banjaluke. SAVANOVIC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, vodnik, poginuo u Graci-

ma kod Mrkonjića 25. 5. 1944. godine, sahranjen u Mačkićima. SAVANOVIC ĐURAĐ iz Medne, Mrkonjić, borac, poginuo u Med-

noj 5. 6. 1944. godine, ostao nesahranjen. SAVANOVIC MIHAILO iz Slatine, Ključ, borac. SAVANOVIC MILE iz Ribnika, Ključ, borac. SAVANOVIC OSTOJA iz Ribnika, Ključ, borac. SAVANOVIC RATKO iz Ribnika, Ključ, desetar, poginuo u napadu

na Banja luku 2. 1. 1944. godine, sahranjen u Ribniku. SAVANOVIC RATKO iz Ribnika, Ključ, borac. SAVANOVIC UROŠ iz Slatine, Ključ, borac. SA VIC GOJKO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u napadu na Ba-

n ja luku 1. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. SAVIC MARKO iz Ribnika, Ključ, borac. SAVIC MILAN iz Ribnika, Ključ, borac. SAVIC SIMO iz Zablaća, Ključ, borac. SIMETIC DUŠAN iz Vrbljana, Ključ, borac. SIMETIC MIRKO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 19. 9. 1944. godine, sahranjen u Banjaluci. SIMIĆ DUŠAN iz Kragujevca, zamenik političkog komesara Bri-

gade. SMILJANIČ BOZO iz Ribnika, Ključ, borac. SMILJANIĆ ĐORĐO iz Ribnika, Ključ, borac. SMILJANIĆ NEDO iz Ribnika, Ključ, borac. SMILJANIČ RADE iz Ribnika, Ključ, borac. SOLAK VASO iz Ratkova, Ključ, borac, poginuo u napadu na Ba-

n ja luku 1. 1. 1944. godine, sahranjen u Banjaluci. SOLOMUN PETAR iz Janj i la , Bosanski Petrovac, zamenik koman-

danta batal jona.

381-

STANAREVIČ JOVO iz Ribnika, Ključ, ekonom čete. STANAREVIC SAVA iz Ribnika, Ključ, kuvar . STANIĆ GOJKO iz Velija, Ključ, borac. STANČIĆ MIČO iz Baraća, Mrkonjić, borac, poginuo na Lupcu kod

Zenice 20. 2. 1945. godine, sahranjen na Lupcu. STANIŠIĆ MLADEN iz Slatine, Ključ, borac. STANIŠIČ STEVAN iz Slatine, Ključ, borac, poginuo avgusta 1945.

godine kod Mliništa. ST ANI VUK NIKOLA iz Ribnika, Ključ, kuvar. ST ANI VUK PANE iz Ribnika, Ključ, borac. STANI VUK PETAR iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u Čađavici

kod Ključa 8. 5. 1944. godine, sahranjen u Orahovljanima. STIŠOVIČ OBRAD iz Sarenika, Brezovača, politički komesar Bri-

gade. STOJAKOVIC JOVO iz Ribnika, Ključ, kuvar. STOJAKOVIČ JOVO iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u n a -

padu na Bosanski Novi 28. 4. 1945. godine, ostao nesahranjen. STOJAKOVIČ RADE iz Ribnika, Ključ, borac. STOJAKOVIČ SIMO iz Ribnika, Ključ, borac. STOJAKOVIC PETAR iz Rastoke, Ključ, borac. STOJICIČ DRAGO iz Rastoke, Ključ, borac. STOJIČIČ SLAVKO iz Medne, Mrkonjić, borac, poginuo u Zalu-

žanima kod Banja luke 21. 9. 1944. godine, sahranjen u Trnu. STOJIČIČ VLADA iz Dragoraja, Ključ, borac. STUPAR BLAZO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, kuvar. STUPAR BOGDAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, desetar. STUPAR ĐURO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. SVITIC SIMO iz Vrbljana, Ključ, borac. SVORCAN LJUBICA iz Korita, Gacko, bolničarka. ŠAOVIČ BRANKO iz Ključa, desetar. SAOVIJA ĐURAĐ iz Tramošnje, Sanski Most, borac, poginuo u Ro-

manvcima kod Bosanske Gradišeke 27. 9. 1944. godine, sahra-n jen u Bakincima.

SEVO BOSKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac. ŠEVO MILKA iz Bukovače, Bosanski Petrovac, borac. ŠEVO VASO iz Bukovače, Bosanski Petrovac, zamenik komandira

čete. ŠIKMAN MLADEN iz Trijebova, Mrkonjić, borac, poginuo u napa-

du na Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. ŠIPKA STEVAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, vodnik. ŠIŠARICA MLADEN iz Sokolova, Ključ, borac. ŠLJIVANAC KRSTAN iz Sokolova, Ključ, borac. ŠOBAT ILIJA iz Bravskog, Bosanski Petrovac, komandir čete, po-

ginuo 23. 2. 1945. godine, sahranjen na groblju u Ja jcu . ŠOBAT MILAN iz Plamenica, Ključ, borac. ŠOBAT NIKOLA iz Ribnika, Ključ, desetar. ŠOBIČ RATKO iz Vrbljana, Ključ, desetar, poginuo u napadu na

Bosanski Novi 28. 4. 1945. godine ostao nesahranjen. ŠOLIČ JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. ŠOLIC VASKRSIJE iz Ribnika, Ključ, borac. ŠOLIČ VASO iz Ribnika, Ključ, borac.

382-

ŠPEGAR MILKA iz Bare, Bosanski Petrovac, kuvarica. ŠPIKIČ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, borac. ŠPIRIČ ĐORĐE iz Baraća, Mrkonjić, borac, poginuo u napadu na

Banja luku 2. 1. 1944. godine, ostao nesahranjen. ŠULOV ZVONKO iz Sarajeva, referent saniteta. ŠUŠTUM TODOR iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Da-

bovcu kod Zenice 29. 3. 1945. godine, sahranjen u Dabovcu.

TALIĆ NEDO iz Graca, Mrkonjić, borac, poginuo u Kozarcima kod Zenice 27. 2. 1945. godine, ostao nesahranjen.

TALIC RADE iz Graca, Mrkonjić, borac, poginuo na koti 1350 kod Travnika 17. 2. 1945. godine, sahranjen u Suhom Dolu.

TANASIC ĐORĐO iz Rastoke, Ključ, borac. TANASIC PERO iz Rudenica, Ključ, vodnik. TANASIC TANASIJE iz Vrbljana, Ključ, borac. TATARIČ MLADEN iz Podrašnice, Mrkonjić, borac, poginuo u

Obrenovcima kod Zenice 4. 4. 1945. godine, sahranjen u Đu-kićima kod Zenice.

TEGELTIJA BRANKO iz Vrbljana, Ključ, bolničar. TEGELTIJA BRANKO iz Velija, Ključ, borac. TEGELTIJA MIRKO iz Veljašnice, Ključ, borac, poginuo na koti

1350 kod Travnika 17. 2. 1945. godine, sahranjen u selu Ma-linama kod Travnika.

TEGELTIJA MLADEN iz Slatine, Ključ, borac. TEGELTIJA VLADO iz Velija, Ključ, borac. TEGELTIJA VLADO iz Vrbljana, Ključ, bolničar. TEKIC JOVO iz Peći, Ključ, kuvar. TEKIC STOJAN iz Peći, Ključ, borac, poginuo u Topoli kod Bo-

sanske Gradiške 27. 9. 1944. godine, ostao nesahranjen. TEPIČ GOJKO iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u Bravnicama

kod Ja jca 25. 8. 1944. godine, sahranjen u Bravnicama. TEPIĆ KOVILJKA iz Hazića, Sanski Most, borac. TEPIĆ MILAN iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Zalužani-

ma kod Banja luke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Šargovcu. TEPIČ MIRKO iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo na Orlacu

kod Zenice 6. 4. 1945. godine, sahranjen u Počulici. TEPIČ PETAR iz Ribnika, Ključ, desetar. TEPIČ VLADA iz Ribnika, Ključ, borac. TEŠANOVIČ SLAVKO iz Dragoraja, Ključ, borac. TODIC MILE iz Podgorje, Mrkonjić, bolničar. TODOROVIČ ALEKSA iz Ribnika, Ključ, borac. TODOROVIC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, borac. TODOROVIČ BOGDAN iz Ribnika, Ključ, vodnik. TODOROVIČ BRANKO iz Ribnika, Ključ, kuvar. TODOROVIC BRANKO iz Ribnika, Ključ, desetar. TODOROVIC DAM JAN iz Ribnika, Ključ, borac. TODOROVIC ĐORĐO iz Ribnika, Ključ, borac. TODOROVIC ĐURAĐ iz Ribnika, Ključ, kuvar, poginuo aprila

1945. godine. TODOROVIČ MARKO iz Ribnika, Ključ, borac. TODOROVIČ MARKO iz Ribnika, Ključ, borac.

383-

TODOROVIC MILAN iz Ribnika, Ključ, ekonom čete. TODOROVIC NEDO iz Ribnika, Ključ, delegat voda. TODOROVIC STANKO iz Ribnika, Ključ, ekonom čete. TODOROVIC STANKO iz Ribnika, Ključ, desetar. TOKIC SAVA iz Vrbljana, Ključ, desetar. TOMIC ILIJA iz Vrbljana, Ključ, desetar, poginuo u Zalužanima

kod Banjaluke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Šargovcu. TOMIC JOVO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u Zalužanima kod

Banja luke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Sargovcu. TOMIC LAZO iz Vrbljana, Ključ, kuvar, poginuo aprila 1945. go-

dine. TOMIC ILE iz Vrbljana, Ključ, borac. TOMIC NIKOLA iz Vrbljana, Ključ, borac. TOMIC PETAR iz Vrbljana, Ključ, komandir čete. TOMIC STEVAN iz Ribnika, Ključ, vodnik, poginuo aprila 1945.

godine u napadu na Bosanski Novi. TOMIC STEVO iz Vrbljana, Ključ, član brigadne intendanture, po-

ginuo u napadu na Bosanski Novi 27. 4. 1945. godine. TOMIC VASO iz Vrbljana, Ključ, kuvar. TOMISIC DUŠAN iz Vrbljana, Ključ, borac. TOMISIC STOJAN iz Vrbljana, Ključ, borac. TOPIC MILAN iz Kozice, Sanski Most, borac, poginuo u Zalužani-

ma kod Banja luke 20. 9. 1944. godine, sahranjen u Šargovcu. TUČIČ KOJO iz Ribnika, Ključ, borac. TUClC MLADEN iz Slatine, Ključ, desetar. TUCIC MLADEN iz Velija, Ključ, desetar. TUČIČ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, borac.

UBAVIČ MILOŠ iz Vagana, Glamoč, borac, poginuo u Bukovići kod Zenice 28. 2. 1945. godine, ostao nesahranjen.

UBAVIČ STEVAN iz Pecke, Mrkonjić, borac, poginuo u napadu na Bosanski Petrovac 2. 8. 1944. godine, ostao nesahranjen.

VALEN BOZO iz Ribnika, Ključ, desetar. VALEN ILIJA iz Ribnika, Ključ, ekonom čete. VALEN STANKO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u Vrhovinama

10. 4. 1945. godine, sahranjen u Han-Kumpani j i kod Zenice. VALEN STANKO iz Ribnika, Ključ, borac. VASIČ VASO iz Vrbljana, Ključ, borac. VASILJEVIČ BRANKO iz Sokolova, Ključ, borac. VASILJEVIČ ĐORĐO iz Ribnika, Ključ, desetar. VASILJEVIČ MILAN iz Sokolova, Ključ, borac. VASILJEVIČ NIKOLA iz Sokolova, Ključ, borac. VASILJEVIČ PERO iz Ribnika, Ključ, desetar. VASILJEVIČ RAJKO iz Sokolova, Ključ, borac. VIDEKANJIČ VLADA iz Pecke, Mrkonjić, borac. VIDLJINOVIC MOMČILO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac,

poginuo u napadu na Bosanski Petrovac 2. 8. 1944. godine, sa-h ran jen u Kapl juvu.

VIDLJINOVIC VESELJKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, borac, poginuo u Brankovcu kod Travnika 2. 2. 1945. godine, sahra-n jen u Gornjoj Osojnici.

384-

VIDOVIC JOVO iz Tornine, Sanski Most, pomoćnik šefa obaveštaj-nog centra Brigade.

VIŠEKRUNA NEDO iz Vrbljana, Ključ, borac. VLAJIC VLADA iz Ljubina, Ključ, bolničar. VOĐENOVIC TOD OR iz Bjelajaca, Mrkonjić, borac, poginuo u na-

padu na Bosansku Gradišku 23. 4. 1945. godine, sahranjen u Turk. Dubravama.

VOJINOVIČ DAKO iz Majkića, Ključ, borac. VOJINOVIC RADE iz Majkića, Ključ, borac. VOJVODIČ BRATIVOJ iz Zablaća, Ključ, desetar. VOJVODIC DANE iz Zablaća, Ključ, ekonom čete. VOJVODIĆ LAZO iz Vrbljana, Ključ, kuvar. VOJVODIC STEVO iz Vrbljana, Ključ, borac, poginuo u napadu

na Bosanski Novi 30. 4. 1945. godine, sahranjen u Dervišima kod Novog.

VOJVODIC VID iz Vrbljana, Ključ, delegat voda, poginuo na Lup-cu kod Zenice 8. 4. 1945. godine (teško ran jen i umro u bol-nici).

VOLAŠ MIRKO iz Ratkova, Ključ, borac, poginuo u Topoli kod Bosanske Gradiške 27. 9. 1944. godine, ostao nesahranjen.

VOLAŠ MLADEN iz Ratkova, Ključ, borac, poginuo u Jablanu kod Banjaluke 9. 9. 1944. godine, sahranjen u Bukovici.

VRACAR DRAGO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo u Bukovici kod Zenice 29. 2. 1945. godine.

VRACAR DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR DUŠAN iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR ĐURO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR GOJAN iz Ribnika, Ključ, vodnik. VRACAR ILIJA iz Ribnika, Ključ, vodnik. VRACAR JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR JOVO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR MARKO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR KRSTAN iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR MARKO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo aprila 1944.

godine. VRACAR MIJO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR MLADEN iz Ribnika, Ključ, kuvar. VRACAR NEDO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR NIKOLA iz Ribnika, Ključ, zamenik komandanta Bri-

gade. VRACAR SAVO iz Ribnika, Ključ, vodnik, poginuo na koti 1350

kod Travnika 18. 2. 1945. godine, sahranjen u Bili kod Trav-nika.

VRACAR SIMO iz Ribnika, Ključ, borac. VRACAR STEVO iz Ribnika, Ključ, zamenik komandira čete.


VRACAR STOJAN iz Ribnika, Ključ, borac. VRAČAR SPIRO iz Ribnika, Ključ, borac, poginuo oktobra 1944.

godine kod Banjaluke. VRACAR ŠPIRO iz Crkvenog, Ključ, vodnik, poginuo u Trnu kod

Banjaluke 22. 9. 1944. godine, sahranjen u Banjaluci. VRANJES NIKOLA iz Sokolova, Ključ, borac. VRATUNIC BRANKO iz Ribnika, Ključ, borac. VRATUNIC ĐURO iz Ribnika, Ključ, borac. VRATUNIC MLADEN iz Ribnika, Ključ, borac. VUJANOVIC JOVAN iz Graca, Mrkonjić, borac, poginuo 12. 5.

1945. godine u Brežicama u Sloveniji, sahranjen u Brežicama. VUJIČ BOZO iz Ribnika, Ključ, bolničar. VUJIC DIMITRIJE iz Ribnika, Ključ, desetar. VUJIC JOVO iz Zablaća, Ključ, borac. VUJIC KRSTAN iz Ribnika, Ključ, borac. VUJIC KRSTAN iz Ribnika, Ključ, borac. VUJIC MIRKO iz Ribnika, Ključ, borac. VUJIC OSTOJA iz Slatine, Ključ, borac. VUJIC OSTOJA iz Slatine, Ključ, borac. VUJIC PAVO iz Ribnika, Ključ, borac. VUJIC PAVO iz Ribnika, Ključ, borac. VUJINIC KRSTAN iz Ključa, delegat voda. VUJINIC MILE iz Ključa, zamenik komandira čete, poginuo u Po-

noru kod Čađavice 29. 5. 1944. godine, sahranjen u Crkvenom. VUJINIC DUŠAN iz Slatine, Ključ, borac. VOJINOVIC MILAN iz Slatine, Ključ, vodnik, poginuo 2. 6. 1944.

godine u Ribniku. VUJINOVIČ MLADEN iz Slatine, Ključ, borac. VUJINOVIC STEVAN iz Slatine, Ključ, borac. VUJINOVIČ ZDRAVKO iz Tramošnje, Sanski Most, borac, pogi-

nuo u napadu na Bosanski Petrovac 2. 8. 1944. godine, sa-hran jen u groblju kod ceste Petrovac — Kapljuv.

VUJNOVIČ MILOŠ iz Treskavca, Ključ, borac. VUKOVIC DUŠAN iz Peći, Ključ, borac. VUKOVIC GOJKO iz Sokolova, Ključ, borac. VUKOVIČ MARKO iz Ribnika, Ključ, borac. VUKOVIC MILOŠ iz Plamenica, Ključ, bolničar. VUKOVIC MILOŠ iz Plamenica, Ključ, borac. VULETIČ GOJKO iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo kod Zenice

februara 1945. godine. VULETIČ MILE iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo kod Zenice

marta 1945. godine. VULETIČ MARKO iz Sokolova Ključ, borac. VULIN PETAR iz Zablaća, Ključ, borac. ZELIČ DUŠAN iz Ključa, borac. ZELJKOVIC ILIJA iz Podgorje, Mrkonjić, vodnik, nestao 27. 4.

1945. godine u napadu na Bosanski Novi. ZELJKOVIC RADOVAN iz Baraća, Mrkonjić, vodnik, poginuo u

Fazlićima kod Travnika 23. 2. 1945. godine, sahranjen u Ra-dojičićima.

386-

ZELJKOVIC STEVO iz Baraća, Mrkonjić, vodnik, poginuo u Guč-joj Gori kod Travnika 19. 2. 1945. godine, sahranjen u Bara-ćima.

ZORIĆ MILAN iz Drvara, komandant brigade. ZRILIČ MIROSLAV iz Plamenica, Ključ, puškomitraljezac, pogi-

nuo u Slatini 6. 6. 1945. godine, ostao nesahranjen. ZUKIC ĐURAĐ iz Sokolova, Ključ, borac, poginuo u Bosanskoj

Gradiški 23. 4. 1945. godine. ZUKIĆ KOŠTA iz Sokolova, Ključ, borac. ZUKIC MLADEN iz Sokolova, Ključ, borac. ZUKIC SPASOJE iz Sokolova, Ključ, vodnik, poginuo u Bukvaleku

kod Banja luke 16. 9. 1944. godine, sahranjen u Bukvaleku.1)

1 U 13. k r a j i š k o j br igadi bilo je 28. 8. 1943. godine u k u p n o 822 borca i rukovod ioca ( Izvešta j Š taba 13. k r a j i š k e b r i gade od 28. 8. 1943. godine, Ar -h iv VII, k. 1281, br . reg. 11—1). Za s a s t a v l j a n j e ovog spiska kor is t io sam d o k u m e n t a c i j u k o j a se nalazi u VII u Beogradu , spisak pa l ih boraca Sre -skog odbora Saveza boraca NOR-a Kl juč , spisak boraca iz sela Sokolova ko j i su bili u 13. br igadi , a k o j u su sastavi l i prež ivel i borc i — Sokolovčani — 13. k r a j i š k e b r igade i spiska boraca iz Bravskog. koj i su bili u 13. br i -gadi, k o j i je sas tavio Milan Lat inović , z amen ik pol i t ičkog komesa ra čete >-v r e m e f o r m i r a n j a b r igade .

Nisam, ipak, uspeo us tanov i t i imena svih on ih ko j i su t ada bili u sas tavu Br igade . Sem toga, n i sam sasvim s iguran da je n j i h dese tak , sa t e r e n a ko j i je do t ada bio pod kon t ro lom n e p r i j a t e l j a , a k o j e navod im u spisku, bilo o d m a h u f o r m i r a n j u .

Međut im, u v r e m e p rog l a šen j a Odreda b r igadom on se nalazio baš na t om t e r e n u i mnogi l j u d i su s tupi l i t ada u Br igadu . Naveden i u k u p n i b r o j boraca i rukovod i l aca ub rzo je zna tno prevaz iđen , pa sam s m a t r a o da je bo l j e naves t i i do t ična imena nego ih ispust i t i . Ovo t im p re kad sva imena n i sam uspeo n i us tanovi t i .

I još neš to . Podac i o poginul im uzet i su iz više d o k u m e n a t a , k o j e su za v r e m e r a t a vodile razne b r igadne službe, spiska u d r u ž e n j a boraca na rod-nooslobodi lačkog r a t a 1 spiskova sas tav l jen ih od preživel ih boraca . Zbog toga, ne može se sasvim i sk l juč i t i mogućnos t da se u spisku p o t k r a d e i n e k a g reška u pogledu poginul ih .

Međut im, s obzi rom na važnost iznošenja p o d a t a k a o borc ima koj i su poginuli , kad 1 gde su poginuli , kao i gde su i da li su s a h r a n j e n i , svesno sam pr ihva t io t akav rizik.

23' 387

SPISAK ČLANOVA KPJ PARTIJSKE ORGANIZACIJE 13. KRAJIŠKE UDARNE BRIGADE

OD MAJA 1945. GODINE

AĆIĆ KRSTAN iz Ribnika, primljen u Par t i ju 21. 1. 1945. godine, član intendanture.

ADAMOVIČ STOJAN iz Peći, Ključ, pr imljen u Par t i ju 8. 9. 1943. godine, kuvar .

ALEKSIC JOVAN iz Sokolova, Ključ, primljen u Par t i ju 8. 2. 1943. godine, politički delegat voda.

ANTONIĆ DUŠAN iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 7. 4. 1944-godine, sekretar štaba bataljona, ran javan triput.

ANTONIĆ SIMO iz Previje, Ključ, primljen u Par t i ju 29. 8. 1941. godine, vodnik.

ARDIJA LAZAR iz Šehovaca, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 10. 3. 1944. godine, zamenik komandira čete, r an javan jednom.

BABIC ALEKSA iz Ljubina, Ključ, primljen u Par t i ju 4. 10. 1944. godine, desetar.

BABIC BOGDAN iz Medne, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 17. 6. 1944. godine, desetar.

BABIC ĐURAĐ iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 26. 6. 1944. godine, desetar.

BABIC IVICA iz Banjaluke, pr imljen u Par t i ju 25. 10. 1943. go-dine, zamenik komandira čete.

BABIC JOVO iz Kozice, Sanski Most, primljen u Par t i ju 2. 10. 1944. godine, desetar.

BABIC KRSTAN iz Ljubina, Ključ, primljen u Par t i ju 1. 2. 1944. godine, borac.

BABIC MILORAD iz Banjaluke, primljen u Par t i ju 12. 2. 1944. godine, politički komesar čete, ran javan jednom.

BABIC MITAR iz Hripavaca, Ključ, primljen u Par t i ju 9. 10. 1944. godine, omladinski rukovodilac u četi.

BABIC VELJKO iz Bravskog, Ključ, primljen u Par t i ju 6. 7. 1943. godine, politički komesar bataljona, poginuo 28. 4. 1945. go-dine.

BAJROVIC RAMIZ iz Kijeva, Sarajevo, primljen u Par t i ju 11. 3. 1945. godine, desetar, r an javan jednom.

BANJAC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 29. 1. 1944. godine, desetar, r an javan jednom.

BANJAC CEDO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 24. 11. 1943. godine, pomoćnik političkog komesara čete.

BANJAC DMITAR iz Janj i la , Bosanski Petrovac, primljen u Pa r -t i ju 15. 1. 1943. godine, pomoćnik komesara bataljona, ra -n javan jednom.

BANJAC LAZO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 1. 11. 1943. godine, ekonom bataljona, ran javan jednom.

BANJAC LJUBO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 5. 11. 1944. godine, borac.

BANJAC MILE iz Ribnika, Ključ, primljen u Part i ju, komandir čete, ran javan jednom.

BANJAC MIRKO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 1. 1943. godine, komesar batal jona.

BANJAC MOMČILO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 7. 1943. godine, politički komesar bataljona, r an javan dva puta.

BANJAC MITAR iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 19. 3. 1943. godine, komesar čete, poginuo u aprilu 1945. godine.

BANJAC VLADO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 13. 12. 1942. godine, komesar bataljona, ran javan dva puta.

BARJAKTAR GOJKO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 1. 8. 1943. godine, pomoćnik komesara čete, ran javan tri puta.

BARUDŽIJA MILE iz Previje, Ključ, pr imljen u Par t i ju 15. 8. 1943. godine, komesar čete, ran javan jednom.

BASTA BRANKO iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 1. 9. 1944. godine, borac, poginuo aprila 1945. godine.

BASTA MARINKO iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 1. 9. 1944. godine, vodnik.

BERIC BOZO iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 28. 8. 1944. go-dine, brigadni higijeničar.

BERIC MILE iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 4. 11. 1944. go-dine, omladinski rukovodilac.

BESENIĆ STEVO iz Petkovca, Novi Marof, primljen u Par t i ju . . . borac.

BIKAR JOVO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 24. 8. 1944. go-dine, vodnik.

BJELANOVIC DUŠAN iz Kozice, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 26. 5. 1944. godine, borac, r an javan jednom.

BJELANOVIC JOVAN iz Kozice, Sanski Most, primljen u Par t i ju 5. 4. 1945. godine, desetar.

BLAGOJEVIČ SAVO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 16. 6. 1944. godine, desetar.

BLAGOJEVIČ SPIRO iz Baraća, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 14. 1. 1944. godine, komandir baterije.

BODIROZA SAVO iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 16. 10. 1944. godine, desetar.

BOGDANOVIC TRIVO iz Stražica, Ključ, primljen u Par t i ju 6. 5. 1944. godine, zamenik komandira čete, r an javan jednom.

BOGOJEVIC BOZO iz Barača, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 2. 10. 1943. godine, omladinski rukovodilac batal jona.

389-

BOGOJEVie DRAGAN iz Baraća, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 27. 11. 1943. godine, sekretar bataljona.

BOKAN VLADO iz Majkića, Ključ, primljen u Par t i ju 4. 1. 1945. godine, politički delegat voda.

BORENOVIĆ MILE iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 13. 1. 1945. godine, politički delegat voda.

BORENOVIĆ TRIVO iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 11. 8. 1943. godine, zamenik komandira čete.

BOŽIĆ MIHAILO iz Medne, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 29. 1. 1945. godine, desetar.

BRKIĆ OSTOJA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 5. 10. 1944. godine, politički delegat voda.

BUBNJEVIĆ BOGDAN iz Gerzova, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 25. 12. 1943. godine, obaveštajni oficir bataljona, r an javan dva puta.

BUBNJEVIĆ ILIJA iz Dragnić Podova, Mrkonjić, primljen u Par t i -ju 19. 9. 1943. godine, zamenik komandira čete, r an javan tri puta.

BUBRIĆ IBRAHIM iz Banjaluke, pr imljen u Par t i ju 15. 9. 1944. godine, politički delegat voda.

BUHAČ SLOBODAN iz Slatine, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 6. 1943. godine, vodnik, r an javan jednom.

BURGIĆ PETAR iz Banjaluke, primljen u Par t i ju 6. 5. 1945. go-dine, desetar.

BURGIĆ ZDRAVKO iz . . . pr imljen u Par t i ju 13. 3. 1944. godine, politički komesar čete.

CIGANOVIĆ PAVAO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 9. 2. 1945. godine, desetar.

CIGANOVIC STOJAN iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 27. 10. 1944. godine, komesar bolnice, r an javan jednom.

CRLJENIĆ STEVO iz Donjeg Miholjca, pr imljen u Par t i ju 6. 3. 1945. godine, vodni oficir, r an javan jednom.

ĆAUŠEVIĆ FERID iz Bosanskog Novog, pr imljen u Par t i ju 13. 2. 1945. godine, brigadni dopisnik.

ĆAUŠEVIĆ ŠEFIK iz Otoke, Bosanska Krupa, primljen u Par t i ju 9. 2. 1945. godine, desetar.

ČEKIĆ DRAGOLJUB iz Krupe, Banjaluka, pr imljen u Par t i ju 15. 4. 1943. godine, zamenik rukovodioca ubojne spreme u ba-taljonu, ran javan jednom.

CEKO NEDO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 4. 11. 1944. go-dine, borac.

CEKO RUŽICA iz Bravskog, Bosanski Petrovac, pr imljen-a u Pa r -t i ju 5. 8. 1943. godine, referent saniteta bataljona.

CEKO STEVAN iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 20. 7. 1943. godine, komandir čete.

CEKO TODOR iz Ribnika, primljen u Par t i ju 30. 9. 1944. go-dine, komandir čete.

CUKOVIĆ STANKO iz Kozice, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 15 3. 1944. godine, desetar.

ČUTURA TODE iz Zablaća, Ključ, primljen u Par t i ju 12. 11. 1943. godine, obaveštajni oficir bataljona, r an javan jednom.

I h m I I W

CEBIĆ OSTOJA iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 8. 1943. godine, komandir čete, poginuo 28. 4. 1945.

ĆELIC STEVO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 7. 1943. godine, član intendanture.

ĆOSIĆ PETAR iz Ristoke, Ključ, primljen u Par t i ju 11. 8. 1943. godine, politički delegat voda, r an javan tri puta.

ĆUK MIHAILO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 9. 12. 1943. godine, pomoćnik komesara čete.

ĆULUM MIHAILO iz Previje, Ključ, primljen u Par t i ju 28. 6. 1943. godine, komandant diviziona.

DAKIC DRAGO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 23. 6. 1943. godine, komesar čete, ran javan dva puta.

DAKIĆ MILENKO iz Zablaća, Ključ, pr imljen u Par t i ju 8. 7. 1943. godine, komandir čete, ran javan jednom.

DAKIĆ SAVA iz Previje, Ključ, pr imljen u Par t i ju . . . 1943. godine, komandant pozadine brigade, ran javan dva puta.

DARDIĆ MILOŠ iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 16. 10. 1944. godine, vodnik, r an javan jednom.

DARDIĆ MLADEN iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 15. 1. 1944. godine, komesar čete, r an javan jednom.

DELAČ ZVONKO iz Kutine, primljen u Par t i ju 18. 1. 1945. godine, komandir čete, r an javan jednom.

DIVJAK PETAR iz Dobrnje, Banjaluka, pr imljen u Par t i ju 18. 5. 1943. godine, borac, ran javan četiri puta.

DONJAK MILAN iz Ramića, Banjaluka, primljen u Par t i ju 18. 5. 1945. godine, desetar, r an javan jednom.

DOSEN DRAGO iz Bosanskog Petrovca, primljen u Par t i ju 20. 1. 1945. godine, sekretar bataljona.

DRAGIĆ DUŠAN iz Vulina, Ključ, primljen u Par t i ju 20. 2. 1943. godine, vodnik, ran javan jednom.

DRAGIĆ NIKOLA iz Humića, Ključ, primljen u Par t i ju 17. 8. 1943. godine pomoćnik komesara bataljona, r an javan dva puta.

DRAGOJEVIĆ MIĆO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 19. 2. 1943. godine, pomoćnik komesara čete, ran javan jednom.

DRAGOJEVIĆ SIMO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 14. 8. 1944. godine, komandir čete, r an javan jednom.

DRAGOJEVIĆ VOJO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 2. 1. 1944. godine, komandir čete.

DROBAC DUŠAN iz Velike Rujiške, Bosanski Novi, primljen u Par t i ju 10. 10. 1942. godine, brigadni rukovodilac omladine.

DVIZAC MIRKO iz Slatine, Ključ, primljen u Par t i ju 7. 2. 1943. godine, zamenik komandanta bataljona, poginuo 28. 4. 1945. godine.

DAKOVIĆ DRAGAN iz Slatine, Ključ, primljen u Par t i ju 2. 7. 1943. godine, komandir čete, r an javan dva puta.

DAKOVIĆ MILE iz Kozice, Sanski Most, primljen u Par t i ju 27. 1. 1945. godine, desetar, ran javan jednom.

DAKOVIĆ MIRKO iz Kozice, Sanski Most, primljen u Par t i ju 27. 1. 1945. godine, desetar, r an javan jednom.

ĐAKOVIC MLADEN iz Stratinske, Sanski Most, primljen u Part i -ju 20. 6. 1943. godine, zamenik komandira čete, poginuo 28. 4. 1945. godine.

DID ARA DANILO iz Plavna, Knin, primljen u Par t i ju 18. 12. 1941. godine, komesar brigade, ran javan jednom.

ĐUKIC BRANKO iz Ratkova, Ključ, primljen u Par t i ju 12. 12. 1944. godine, politički delegat voda.

ĐUKIC GOJKO iz Ratkova, Ključ, primljen u Par t i ju 5. 7. 1943. go-dine, komandir baterije, r an javan dva puta.

ĐUKIC MIRKO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 9. 1943. godine, desetar, ran javan jednom.

ĐUKIC NIKOLA iz Previje, Ključ, primljen u Par t i ju 1. 1. 1945. go-dine, borac.

ĐURAGIC DUŽAN iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju . . . politički delegat voda.

ĐURAGIC SIMAN iz Ratkova, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 3. 1945. godine, borac.

ĐURĐEVIC MILAN iz Drvara, primljen u Par t i ju . . . šef obave-štajnog centra brigade.

FILIPOVIC MUJO iz Ključa, pr imljen u Par t i ju 13. 10. 1944. go-dine, komesar čete, ran javan jednom.

FILIPOVIC SERIF iz Novića, Cajniče, primljen u Par t i ju 5. 4. 1945. godine, bolničar.

FIŠAN VIKTOR iz Beočina, Novi Sad, pr imljen u Par t i ju 26. 5. 1945. godine, operativni oficir batal jona.

GAJIC DUKA iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 12. 1944. go-dine, borac.

GAJIC OSTOJA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 13. 11. 1944. godine, politički delegat voda, r an javan jednom.

GAJIC SIMO iz Sipova, Jajce, pr imljen u Par t i ju 12. 1. 1945. go-dine, bolničar, ran javan jednom.

GALIC STANKO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 12. 2. 1945. godine, telefonista.

GARIC KRSTAN iz Sokolova, Ključ, primljen u Par t i ju 14. 12. 1944. godine, desetar, poginuo 23. 4. 1945. godine.

GARIC ILE iz Kozice, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 4. 4. 1945. borac ran javan jednom.

GAVRANOVIĆ TRIVO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 1. 9. 1943. godine, pomoćnik komesara čete, ran javan jednom.

GAVRIC NIKOLA iz Medne, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 27. 3. 1945. godine, borac, ran javan jednom.

GOGIČ DUŠAN iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 6. 5. 1945. godine, bolničar.

GOGIČ ĐORĐE iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 6. 11. 1943. godine, politički delegat voda.

GRBIČ DUŠAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, primljen u Par t i ju 15. 9. 1943. godine, zamenik komandira čete, poginuo 28. 4. 1945. godine.

GRBIČ MIRKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, primljen u Par t i ju 5. 9. 1944. godine, politički delegat voda.

GUSLOV MILOŠ iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 2. 1. 1944. godine, komandir čete, r an javan dva puta.

GUSLOV MOMČILO iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 22. 11. 1944. godine, vođa odeljenja.

392-

GUSLOV NIKO iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 16. 3. 1945. godine, vodnik, r an javan jednom.

HANAČEK VLADO iz Pri jedora, pr imljen u Par t i ju 21. 6. 1945. go-dine, oficir izviđač u divizionu.

HARAMBASIĆ DUŠAN iz Slatine, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 8. 1943. godine, komandir čete, r an javan dva puta.

HRGIC BOŠKO iz Humića, Ključ, pr imljen u Par t i ju 12. 12. 1944. godine, politički delegat voda, r an javan jednom.

ILIĆ MILAN iz Gustovare, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 20. 3. 1945. godine, omladinski rukovodilac čete.

ILIČ MOMČILO iz Ratkova, Ključ, primljen u Par t i ju . . . politički delegat voda.

JAGODIČ ZDRAVKO iz Tornine, Sanski Most, primljen u Par t i ju 26. 5. 1945. godine, vodnik, r an javan jednom.

JAJČANIN DUŠAN iz Rujiške, Bosanski Novi, primljen u Par t i ju 5. 12. 1944. godine, zamenik komandira čete.

JANKOVIC VOJIN iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 9. 9. 1944. godine, komesar čete.

JANJIC JOVO iz Previje, Ključ, primljen u Par t i ju 5. 4. 1943. go-dine, komesar čete.

JASlC MANOJLO iz Humića, Ključ, pr imljen u Par t i ju 11. 12.1944. godine, desetar, r an javan jednom.

JELIC BOGDAN iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 6. 1943. godine, komandir čete.

JELIC BORIVOJE iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 10. 6. 1943. godine, pomoćnik komesara čete.

JELIC SIMO iz Rastoke, Ključ, primljen u Par t i ju 4. 11. 1943. go-dine, desetar.

JOKIĆ ALEKSA iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 21. 10. 1944. godine, politički delegat voda, r an javan jednom.

JOKIC DRAGO iz Čitluka, Banjaluka, pr imljen u Par t i ju 16. 3. 1945. godine, omladinski rukovodilac čete.

JOKIC LAZAR iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 27. 12. 1944. godine, vodnik.

JOKIC PETAR iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 28. 10. 1943. godine, oficir za naoružanje bataljona.

JOKIC TRIVUN iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 13. 11. 1944. godine, zamenik intendanta.

JOŠIĆ GOJKO iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 26. 4. 1945. godine, desetar, ran javan jednom.

JOVANIĆ LAZO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 1. 1. 1943. godine, obaveštajni oficir batal jona.

JOVANOVIC MILAN iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i -ju . . . politički delegat voda, ran javan dva puta.

JOVANOVIC NENAD iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Par t i -ju 16. 10. 1944. godine, vodnik.

JOVlSlC MLADEN iz Treskavca, Ključ, primljen u Par t i ju 25. 10. 1943. godine, vodnik.

393-

JUKlC MIRKO iz Sokolova. Ključ, pr imljen u Par t i ju 30. 12. 1944. godine, politički delegat voda.

JUNGIĆ MILE iz Romanovaca, Bosanska Gradiška, pr imljen u Par t i ju 23. 9. 1944. godine, borac.

KALINIĆ PAVAO iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 6. 1944. godine, zamenik intendanta batal jona.

KALINIC STOJAN iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 10. 1943. godine, desetar, ran javan jednom.

KARAC JOVO iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 2. 9. 1944. godine, šifrant.

KARAC MARKO iz Previje, Ključ, pr imljen u Par t i ju 8. 2. 1945. godine, kurir .

KARAC MILE iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 19. 12. 1944. godine, borac.

KARAC STANKO iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 16. 3. 1943. godine, borac, r an javan jednom.

KASAPOVIĆ NEDO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 12. 10. 1943. godine, vodnik, r an javan tri puta.

KASAPOVIĆ PERO iz Ribnika, Ključ, p n m l j e n u Par t i ju 1. 1. 1942. godine, komandant brigade, ran javan dva puta.

KAURIN BOGDAN iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 30. 7. 1943. godine, zamenik komandira čete, r an javan dva puta.

KAURIN DRAGO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 5. 1. 1945. godine, desetar, r an javan dva puta.

KAURIN DUŠAN iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 17. 6. 1944. godine, politički delegat voda.

KAURIN TRIVUN iz Rastoke, Ključ, pr imljen u Par t i ju 15. 9. 1943. godine, desetar, ran javan jednom.

KECMAN DRAGO iz Drinića, Bosanski Petrovac, primljen u Pa r -t i ju 6. 1. 1943. godine, pomoćnik komesara bataljona.

KECMAN MANE iz Drinića, Bosanski Petrovac, primljen u Pa r -t i ju 27. 6. 1942. godine, pomoćnik političkog komesara ba ta -ljona, ran javan dva puta.

KECMAN MILAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, pr imljen u Par -t i ju 3. 6. 1944. godine, politički delegat voda.

KECMAN STEVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, pr imljen u Par -t i ju 23. 9. 1943. godine, desetar, ran javan jednom.

KEVAC BOŠKO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 29. 11. 1942. godine, komesar čete, ran javan dva puta.

KLJUTIC MLADEN iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 9. 1943. godine, vodnik.

KNEŽEVIĆ NEDELJKO iz Kozice, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 26. 5. 1945. godine, desetar.

KNEŽEVIĆ SAVO iz Kozice, Sanski Most, primljen u Par t i ju 21. 10. 1944. godine, politički delegat voda, r an javan jednom.

KOJADINOVIC TODOR iz Medne, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 16. 2. 1945. godine, desetar, r an javan jednom.

KOJIC JOVO iz Treskavca, Ključ, pr imljen u Par t i ju 28. 1. 1945. godine, borac.

394-

KOMLENIĆ PERO iz Omarske, Pri jedor, primljen u Par t i ju 12. 12. 1943. godine, higijeničar u bataljonu, ran javan jednom.

KONDIĆ BOŠKO iz Tramošnje. Sanski Most, primljen u Par t i ju 29. 10. 1944. godine, borac, ran javan jednom.

KONDIĆ DUŠAN iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 25. 8. 1944. godine, politički delegat voda.

KONDIĆ ĐURAĐ iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 16. 5. 1945. godine, vodnik, ran javan dva puta.

KONDIĆ MARKO iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 16. 10. 1944. godine, vodnik.

KONDIĆ MILAN iz Stratinske, Bronzani Majdan, primljen u Pa r -t i ju 21. 10. 1943. godine, zamenik komandira čete.

KONDIČ MILOŠ iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 1. 9. 1944. godine, omladinski rukovodilac čete, ran javan jednom.

KONDIĆ MLADEN iz Sokolova, Ključ, primljen u Par t i ju 23. 6. 1944. godine, omladinski rukovodilac čete.

KONDIĆ PETAR iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 5. 1. 1944. godine, vodnik, ran javan jednom.

KOSTIĆ LUKA iz Gustovare, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 15. 3. 1945. godine, borac.

KOVAĆEVIĆ ANKA iz Bukovače, Bosanski Petrovac, primljena u Par t i ju 7. 7. 1943. godine, borac.

KOVACEVIĆ DUŠAN iz Slatine, Ključ, primljen u Par t i ju . . . politički delegat voda, r an javan dva puta.

KOVACEVIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 8. 10. 1943. godine, komandir čete, r an javan jednom.

KOVAĆEVIĆ SIMO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, primljen u Par t i ju 20. 10. 1943. godine, vodnik, r an javan jednom.

KRAJCAR ĐURO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 9. 9. 1944. godine, borac.

KRIVOKUCA MLADEN iz Ratkova, Ključ, primljen u Par t i ju . . . komandant bataljona, ran javan tri puta.

KRKELJAŠ BOZO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 24. 4. 1943. godine, pomoćnik političkog komesara čete, ran javan tri puta.

KRKLJIĆ NIKOLA iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 10. 7. 1944. godine, omladinski rukovodilac.

KRKLJIĆ PAVAO iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 1. 9. 1943. godine, komandir čete.

KRONJA ŠIME iz Šibenika, primljen u Par t i ju 21. 2. 1944. godine, šef propagandnog odseka brigada, r an javan dva puta.

KUZMANOVIĆ DIMITRIJE iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 20. 11. 1943. godine, komandir baterije, ran javan jednom.

KUZMANOVIĆ VITOMIR iz Ribmka, Ključ, pr imljen u Par t i ju 16. 6. 1944. godine, omladinski rukovodilac čete, ran javan dva puta.

LANDEKA MILE iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 1. 9. 1944. godine, vodnik, r an javan dva puta.

LANDEKA VOJIN iz Medne, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 18. 4. 1944. godine, komandir čete, ran javan jednom.

LATINOVIĆ GOJKO iz Peći, Kl.,uč, primljen u Par t i ju 5. 1. 1945. godine, sekretar aktiva, r an javan jednom.

395-

LATINOVIĆ GOJKO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, pr imljen u Par t i ju 3. 11. 1944. godine, omladinski rukovodilac.

LATINOVIĆ MILAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, pr imljen u Par t i ju 20. 7. 1942. godine, pomoćnik komesara čete.

LATINOVIĆ STEVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, primljen u Par t i ju 21. 2. 1945. godine, član intendanture.

LISICA DAKO iz Medne, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 12. 10. 1944. godine, komesar baterije.

LISICA DUŠAN iz Medne, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 17. 5. 1944. godine, četni sekretar.

LISICA OSTOJA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 1. 8. 1942. godine, intendant bataljona.

LISICA SIMO iz Medne. Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 23. 10. 1944. godine, desetar.

LUKAĆ BRANKO iz Sehovaca, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 5. 10. 1944. godine, borac.

LUKAĆ GOJKO iz Sehovaca, Mrkonjić, primljen u Par t i ju poli-tički delegat voda, r an javan jednom.

LJEPIĆ CEDO iz Slatine, Ključ, pr imljen u Par t i ju 26. 5. 1945. go-dine, desetar.

MACAN JOSIP iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 19. 10. 1943. godine, vodnik.

MACANOVIC ILIJA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 5. 10. 1943. godine, komesar čete.

MACANOVIĆ NEDO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 12. 8. 1944. godine, pomoćnik intendanta.

MACANOVIC PERO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 17. 9. 1944. godine, omladinski rukovodilac.

MAĆKIĆ BORO iz Ratkova, Ključ, primljen u Par t i ju 27. 1. 1944. godine, borac, r an javan dva puta.

MAJKIĆ DUŠAN iz Majkić-Japre, Bosanska Krupa, pr imljen u Par t i ju 26. 3. 1943. godine, komesar baterije, r an javan jednom.

MAJKIĆ SAVA iz Lipnika, Sanski Most, pr imljena u Par t i ju 12. 10. 1944. godine, bolničarka.

MAKSIMOVIC MLADEN iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 23. 9. 1944. godine, desetar, r an javan dva puta.

MALEŠEVIĆ MILUTIN iz Stražica, Ključ, primljen u Par t i ju 23. 12. 1944. godine, borac.

MANOJLOVIĆ VELJKO iz Podrašnice, Mrkonjić, primljen u P a r -t i ju 17. 7. 1944. godine, politički delegat voda, r an javan jednom.

MARIĆIĆ LAZAR iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 16. 11. 1944. godine, politički delegat voda.

MARIĆIĆ MILOŠ iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 5. 1944. komandir čete.

MARIĆIĆ RAJKO iz Sokolova, Ključ, primljen u Par t i ju 20. 12. 1943. godine, omladinski rukovodilac bataljona, ran javan jednom.

MARIĆ ĆEDOMIR iz Pecke, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 16. 10. 1944. godine, politički delegat voda, r an javan četiri puta.

396-

MARIĆ DRAGICA iz Orlovaca, Pri jedor, pr iml jena u Par t i ju 17. 5. 1944. godine, borac.

MARINIC DAVID iz Rastovca, Našice, pr iml jen u Par t i ju 6. 3. 1945. godine, vođa odeljenja.

MARJANOVIĆ DAKO iz Rašinovca, Bosanski Petrovac, pr iml jen u Par t i ju 7. 10. 1943. godine, zamenik komandira čete, r an j avan jednom.

MARJANOVIĆ STEVO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, pr iml jen u Par t i ju 7. 9. 1944. godine, desetar, poginuo.

MARKOVIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 20. 9. 1943. godine, zamenik komandira čete.

MEĐEDOVIĆ DUŠAN iz Slatine, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 15. 8, 1943. godine, zamenik komandira čete, r an javan pet puta.

MEĐEDOVIĆ TRIVUN iz Slatine, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 13. 3. 1944. godine, vodnik, r an j avan jednom.

MEĐEDOVIĆ UROŠ iz Slatine, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 10. 7. 1944. godine, desetar, r an j avan tr i puta.

MENART VINKO iz Logatca, Postojna, pr imljen u Par t i ju 10. 7. 1944. godine, načelnik štaba brigade, r an javan dva puta.

MIHALJDŽIČ JOVO iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 13. 9. 1943. godine, komesar čete.

MIJATOVIĆ NIKOLA iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 27. 9. 1943. godine, vodnik, r an j avan dva puta .

MILIĆ VUKASlN iz Krn jan ja , Gornjokučka, pr imljen u Par t i ju 1. 1. 1941. godine, pomoćnik komesara brigade, r an j avan četiri puta.

MILOJEVIĆ GOJKO iz Zaliča, pr imljen u Par t i ju 16. 6. 1944. go-dine, vođa bacačkog odeljenja.

MILJANIČ ĐURO iz Vrbl jana, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 5. 10. 1944. godine, borac.

MILJANOVIC ILIJA iz Vrbljana, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 20. 8. 1944. godine, politički delegat voda, r an j avan dva puta.

MILJEVIĆ BOZO iz Palanke. Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 28. 2. 1945. godine, izviđač, r an j avan jednom.

MILJEVIC STEVAN iz Podova, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 5. 11. 1943. godine, komesar čete.

MILJUŠ BOZO iz Jarica, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 17. 7. 1943. go-dine, komandir čete, r an javan jednom.

MITROVIĆ BRANKO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 16. 10. 1944. godine, zamenik vodnika, r an j avan dva puta.

MITROVIĆ MIRKO iz Ključa, pr imljen u Par t i ju 17. 9. 1944. godine, obaveštajni oficir batal jona.

MITROVIĆ MIRKO iz Kozice. Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 5. 4. 1945. godine, borac.

MITROVIĆ PERO iz Ribnika, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 19. 10. 194-3. godine, zamenik komandira čete, r an j avan jednom.

NIKIĆ ĐORĐE iz Ribnika, Ključ, pr iml jen u Par t i ju 29. 1. 1945. godine, intendant diviziona, r an j avan četiri puta.

NIKIĆ JANDRIJA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 25. 12. 1943. godine, desetar, r an javan dva puta.

397-

NIKIĆ JOKA iz Ribnika, Ključ, pr imljena u Par t i ju 1. 1. 1944. godine, referent saniteta bataljona, ran javana jednom.

NIKIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 20. 9. 1943. godine, zamenik referenta saniteta brigade.

NIKIĆ VASO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 21. 10. 1944. godine, magacioner u batal jonu.

NIKOLDZlĆ DORĐE iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 12. 12. 1944. godine, komandir čete.

NIKOLIĆ JOVAN iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 3. 11. 1943. godine, rukovodilac ubojne spreme bataljona.

NINKOVIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 24. 1. 1943. godine, komesar bataljona, r an javan dva puta.

NOVKOVIĆ MIĆO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, pr imljen u Par t i ju 16. 9. 1943. godine, omladinski rukovodilac čete, r a -n javan jednom.

NOVKOVIĆ MOMĆILO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, primljen u Par t i ju 14. 9. 1943. godine, vodnik.

OLJAĆA MIHAILO iz Kozice, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 27.1. 1945. godine, borac.

OPARNICA ILE iz Baraća, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 27. 12. 1944. godine, politički delegat voda.

OREL MIODRAG iz Radgone, Ljutomer, primljen u Par t i ju 21. 1. 1945. godine, predsednik kulturnog odbora bataljona.

OROZOVIĆ ĐURO iz Vrboveca, Krimevac, pr imljen u Par t i ju 15. 1. 1945. godine, vodnik.

OSTOJIĆ DMITAR iz Treskavca, Ključ, pr imljen u Par t i ju 29. 2. 1944. godine, desetar, r an javan dva puta.

OSTOJIĆ STEVO iz Peći, Ključ, pr imljen u Par t i ju 25. 11. 1942. godine, komesar diviziona, r an javan tri puta.

OSTOJIĆ VLADO iz Hripovaca, Ključ, pr imljen u Par t i ju 21. 7. 1943. godine, pomoćnik komesara čete, ran javan jednom.

OZEGOVIC PERO iz Bravskog, Bosanski Petrovac, primljen u P a r -t i ju 30. 3. 1944. godine, zamenik komandira čete. OZEGOVIC VOJIN iz Bravskog, Ključ, pr imljen u Par t i ju 9. 5. 1944. godine, pomoćnik komesara čete.

PANTELIĆ MIHAILO iz Kozice, Sanski Most, primljen u Par t i ju 1. 11. 1944. godine, referent saniteta bataljona.

PAVLOVIC DUŠAN iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 27. 5. 1944. godine, politički delegat voda, ran javan dva puta.

PECANAC ILIJA iz Vodenice, Bosanski Petrovac, primljen u P a r -t i ju 11. 3. 1945. godine, borac.

PEIĆ PERO iz Boraca, Jajce, pr imljen u Par t i ju 22. 4. 1945. godine, desetar, r an javan jednom.

PEIĆ STANKO iz Graca, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 5. 4. 1945. godine, rukovodilac ubojne spreme bataljona, r an javan je-dnom.

398-

PEJIĆ DRAGOMIR iz Zablaća, Ključ, pr imljen u Par t i ju 15. 10. 1944. godine, vodnik, ran javan jednom.

PEKEZ ILIJA iz Podrašnice, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 18. 10. 1944. godine, desetar, poginuo 28. 4. 1945. godine.

PEKEZ LUKA iz Podrašnice, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 29. 12. 1943. godine, komesar čete, r an javan dva puta.

PEKEZ STOJAN iz Podrašnice, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 15. 12. 1944. godine, borac.

PEMIČ MILOŠ iz Previje, Ključ, pr imljen u Par t i ju 8. 1. 1945. go-dine, magacioner, ran javan jednom.

PERIŠIĆ OSTOJA iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 10. 2. 1943. godine, član intendanture, r an javan jednom.

PETKOVIĆ VASO iZ Skakavca, Bosanski Petrovac, pr imljen u Pa r -t i ju 12. 12. 1943. godine, komesar čete.

PETROVlC JOVO iz Lipnika, Sanski Most, primljen u Par t i ju 5. 7. 1943. godine, vodnik.

PETROVlC MILE iz Zablaća, Ključ, pr imljen u Par t i ju 5. 8. 1943. godine, vodnik, ran javan dva puta.

PIRŠL IVAN iz Bukovice, Virovitica, pr imljen u Par t i ju 20. 1. 1945. godine, kul turni radnik u batal jonu.

PISARIC PERO iz Pecke, Mrkonjić, p n m l j e n u Par t i ju 7. 4. 1944. godine, vodnik.

PLAVŠIC JOVAN iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 13. 12. 1945. godine, referent saniteta diviziona.

POKROVAC PAŠKO iz Knina, pr imljen u Par t i ju 5. 4. 1945. godine, politički delegat voda.

POPOVIC MIRKO iz Krupe, Banjaluka, pr imljen u Par t i ju 10. 4. 1944. godine, magacioner, r an javan jednom.

POPOVIC STEVO iz Jarica, Ključ, pr imljen u Par t i ju 27. 6. 1943. godine, komandir čete, r an javan dva puta.

PROLIC PANE iz Vrbljana, Ključ, p n m l j e n u Par t i ju 27. 2. 1943. godine, zamenik referenta saniteta.

PROTIČ MIRKO iz Baraća, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 24. 12. 1944. godine, sekretar aktiva.

PROTIČ MLADEN iz Baraća, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 12. 12. 1943. godine, rukovodilac ubojne spreme bataljona.

PUCAR PETAR iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 11. 8. 1944. godine, intendant bataljona.

RADIČ MARKO iz Gornjeg Vakufa, pr imljen u Par t i ju 26. 3. 1945. godine, sekretar aktiva.

RADIČ SAV AN iz Podrašnice, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 17. 7. 1944. godine, omladinski rukovodilac batal jona.

RATKOVICA MILAN iz Kozice, Sanski Most, primljen u Par t i ju 6. 5. 1945. godine, borac.

REBAC VLADIMIR iz Crnića, Stolac, pr imljen u Par t i ju 13. 10. 1944. godine, komesar čete.

RIBIĆ BOGDAN iz Peći, Ključ, primljen u Par t i ju 11. 4. 1943. go-dine, pomoćnik komesara čete.

RIBIČ KRSTAN iz Peći, Ključ, pr imljen u Par t i ju 11. 12. 1944. godine, desetar, poginuo 28. 4. 1945. godine.

399-

RIS MLADEN iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 5. 11. 1944. godine, pomoćnik intendanta bataljona.

RISOVlC VASO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 23. 2. 1945. godine, borac.

ROGIĆ MILAN iz Baraća, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 9. 9. 1944. godine, desetar.

ROKVIC DARA iz Stijene, Cazin, pr imljena u Par t i ju 24. 3. 1945. godine, referent saniteta.

ROLJIĆ PERO iz Gustovare, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 7. 1. 1945. godine, omladinski rukovodilac čete.

ROSIC SAVO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 28. 11. 1943. godine, vodnik, r an javan jednom.

ROSIC STANKO iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 12. 2. 1945. godine, borac.

ROŽIĆ RATKO iz Sehovaca, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 10. 7. 1944. godine, pomoćnik šefa obaveštajnog centra, poginuo 28. 4. 1945. godine.

RUNIĆ JOVO iz Rastoke, Ključ, primljen u Par t i ju 30. 8. 1944. go-dine, desetar.

SAMAC DUŠAN iz Ribnika. Ključ, primljen u Par t i ju 18. 2. 1945. godine, rukovodilac ubojne spreme.

SAMARDŽIJA BOGDAN iz Ramića, Ključ, primljen u Par t i ju 13. 4. 1945. godine, desetar, r an javan jednom.

SAMARDŽIJA GOJKO iz Humića, Ključ, pr imljen u Par t i ju 14. 1. 1945. godine, borac, r an javan jednom.

SAMARDŽIJA MILAN iz Humića. Ključ, primljen u Par t i ju 29. 10. 1943. godine, zamenik vodnika, r an javan tri puta.

SAMARDŽIJA PETAR iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Pa r -ti ju 14. 9. 1944. godine, politički delegat voda.

SAMARDŽIJA RADIVOJE iz Tramošnje, Sanski Most, primljen u Par t i ju 26. 5. 1945. godine, desetar.

SARAC MÌRKO iz Jarica, Kliuč, primljen u Par t i ju 22. 6. 1943. godine, komandant batal jona.

SAVANOVIC MILE iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 15. 9. 1943. godine, komesar čete, r an javan jednom.

SAVANOVIC OSTOJA iz Ribnika, Ključ, primljen u Par t i ju 28. 8. 1943. godine, pomoćnik komesara čete.

SAVIC MILOŠ iz Sokolova, Kliuč, primljen u Par t i ju 8. 11. 1943. godine, omladinski rukovodilac.

SAVIC NIKOLA iz Sokolova, Ključ, primljen u Par t i ju 12. 11. 1945. godine, intendant brigade, r an javan jednom.

SAVIC SIMO iz Zablaća, Ključ, primljen u Par t i ju 25. 9. 1943. godine, politički delegat voda.

SIMIC DMITAR iz Kozice, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 29. 3. 1944. godine, vodnik, r an javan dva puta.

SLIJEPCEVIĆ MILOŠ iz Tramošnje, Sanski Most, pr imljen u Pa r -t i ju 24. 1. 1944. godine, komandir čete, r an javan dva puta.

SMILJANIĆ BOŽO iz Ribnika. Ključ, primljen u Par t i ju 13. 3. 1944. godine, pomoćnik komesara čete.

STANČIĆ VLADO iz Dragoraja, Ključ, primljen u Par t i ju 20. 8. 1943. godine, vodnik.

400-

STANČIĆ CVIJO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Part i ju 15. 7. 1944. godine, vodnik.

STANIĆ MAKSIM iz Baraća, Mrkonjić, primljen u Part i ju 15. 3. 1945. godine, borac.

STRIČEVIĆ DURO iz Bravskog, Ključ, primljen u Part i ju 12. 10. 1944. godine, omladinski rukovodilac čete.

STUPAR MIRKO iz Dževara, Bosanski Petrovac, primljen u Par -tiju 10. 8. 1943. godine, zamenik komandira baterije.

SVITIĆ PERO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Part i ju 16. 1. 1945. godine, borac.

ŠAIĆ SREDOJE iz Ratkova, Ključ, primljen u Parti ju 17. 6. 1944. godine, desetar, ranjavan dva puta.

ŠAJIC MITAR iz Ratkova. Ključ, primljen u Part i ju 13. 4. 1945. godine, vodni oficir.

SARAC NIKOLA iz Ključa, primljen u Part i ju 30. 4. 1942. godine, sekretar štaba.

SIPKA STEVAN iz Bravskog, Bosanski Petrovac, primljen u Par-tiju 21. 6. 1944. godine, pomoćnik komesara čete, ranjavan jednom.

ŠARIĆ JOVO iz Ribnika, Ključ, primljen u Part i ju 25. 4. 1945. go-dine, vodnik.

SARIĆ REUF iz Starog Majdana, Sanski Most, primljen u Part i ju 1. 11. 1945. godine, član intendanture.

ŠKRBIĆ MLADEN iz Sehovaca, Mrkonjić, primljen u Parti ju 12. 4. 1945. godine, vodni oficir, ranjavan jednom.

SOBIC RATKO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Part i ju 23. 9. 1944. godine, vodnik, poginuo 28. 4. 1945. godine.

SPIKIĆ NIKOLA iz Ribnika, Ključ, primljen u Part i ju 21. 11. 1945. godine, magacioner.

SUĆUROVIĆ VOJIN iz Kozice, Sanski Most, primljen u Parti ju 13. 10. 1944. godine, desetar.

SUSlC LJUBICA iz Sarajeva, primljena u Part i ju 24. 3. 1945. go-dine, referent apoteke, ranjavana jednom.

TEGELTIJA VLADO iz Ribnika, Ključ, primljen u Part i ju 16. 8. 1944. godine, vodnik, ranjavan jednom.

TEPlC GOJKO iz Kozice, Sanski Most, primljen u Part i ju 25. 10. 1944. godine, desetar.

TEPIĆ PERO iz Kozice, Sanski Most, primljen u Part i ju 22. 2. 1945. godine, borac.

TEPIĆ SIMO iz Ribnika, Ključ, primljen u Part i ju 27. 9. 1943. go-dine, zamenik kamandanta bataljona, ranjavan četiri puta.

TERZIJA ILIJA iz Pecke, Mrkonjić, primljen u Parti ju 15. 10. 1944. godine, omladinski rukovodilac pri Štabu brigade, ranjavan jednom.

TERZIJA NIKOLA iz Pecke. Mrkonjić, primljen u Parti ju 28. 1. 1945. godine, borac, ranjavan jednom.

TODIĆ PERO iz Pecke, Mrkonjić, primljen u Part i ju 23. 3. 1945. godine, borac, ranjavan dva puta.

TODOROVIC BOGDAN iz Ribnika, Ključ, primljen u Part i ju 10. 9. 1942. godine, vodnik.

26. 13. K r a j i š k a b r i g a d a 401

TODOROVIČ NEDO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 15. 6. 1943. godine, pomoćnik komesara čete.

TODOROVIC VASO iz Medne, Mrkonjić, primljen u Par t i ju intendant.

TOMIC MLADEN iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 4. 1. 1945. godine, komandir čete.

TOMIC PETAR iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 12. 1. 1943. godine, komandant bataljona.

TOMIC PETAR iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 1. 12. 1944. godine, borac, ran javan jednom.

TOMIC SIMAN iz Graca, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 22. 4. 1945. godine, vodnik.

TOPALOVlC JOVO iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 15. 7. 1944. godine, desetar, r an javan jednom.

TOROMANOVIC MURAT iz Cazina, primljen u Par t i ju 12. 4. 1945. godine, vodni oficir, r an javan jednom.

TOSlC MIRKO iz Podova, Sanski Most, primljen u Par t i ju 14. 9. 1943. godine, vodnik.

UBAVIC ĐURO iz Pecke, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 10. 7. 1943. godine, borac.

UTJEŠANOVIC STANKO iz Lušci Palanke, Sanski Most, primljen u Par t i ju 16. 6. 1944. godine, sekretar.

VALEN STANKO iz Ribnika. Ključ, primljen u Par t i ju 13. U. 1943. godine, vršilac dužnosti pomoćnika komesara čete, poginuo.

VASIC VASO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 10. 10. 1943. godine, politički delegat voda, ran javan dva puta

VASILJEVIČ MILAN iz Sokolova, Ključ, primljen u Par t i ju 30. 10. 1944. godine, desetar.

VEKIC DANE iz Malih Stenjana, Bosanski Petrovac, primljen u Par t i ju 28. 1. 1945. godine, vodnik, ran javan jednom.

VELJKO ALEKSA iz Blagaja, Kupres, primljen u Par t i ju 21. 10. 1942. godine, komandant bataljona, ran javan jednom.

VESELINOVIC ILIJA iz Eminovaca, Sanski Most, primljen u Pa r -ti ju 28. 4. 1944. godine, vođa odeljenja, ran javan jednom.

VITUNSKI JANKO iz Bačljeva, Vrbovac, primljen u Par t i ju 11. 6. 1944. godine, politički delegat voda.

VOJINOVIC RADE iz Majkića, Ključ, primljen u Par t i ju 24. 3. 1945. godine, borac.

VOJVODIC BORO iz Mrkonjića, primljen u Par t i ju 20. 1. 1945. go-dine, borac, ran javan jednom.

VOJVODIC DANE iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 17. 7. 1943. godine, zamenik komandanta bataljona, r an javan dva puta.

VOJVODIC ILIJA iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 23. 9. 1944. godine, komesar čete.

VOJVODIC LAZO iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 1. 9. 1943. godine, politički delegat voda, r an javan tri puta.

VOJVODIC MILAN iz Vrbljana, Ključ, primljen u Par t i ju 5. 8. 1944. godine, pomoćnik komesara čete, ran javan dva puta.

VOJVODIC STANKO iz Hoćuna, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 15. 3. 1945. godine, omladinski rukovodilac čete.

402-

VOJVODIC VID iz Vrbljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 26. 6. 1944. godine, komesar čete, poginuo aprila 1945. godine.

VRACAR MIRKO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 19. 9. 1943. godine, komandir čete.

VRANJEŠ JEVTAN iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 24. 11. 1943. godine, zamenik komandira čete, r an javan dva puta.

VRTUNIC DURO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 15. 10. 1943. godine, zamenik komandira čete, r an javan jednom.

VUCKOVIC STEVO iz Graca, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 26. 5. 1945. godine, desetar, r an javan dva puta.

VUJAJMOVIC BOŠKO iz Radanovaca, pr imljen u Par t i ju 27. 7. 1944. godine, zamenik komesara čete.

VUJASIN PETAR iz Gustovare, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 21. 7. 1944. godine, higijeničar, r an javan jednom.

VUJIC BOZO iz Ribnika, Ključ, pr imljen u Par t i ju 28. 8. 1943. godine, upravnik ambulante.

VUJIC JOVO iz Zablaća, Ključ, pr imljen u Par t i ju 1. 1. 1943. go-dine, vodnik.

VUJINIC MARA iz Ključa, pr imljena u Par t i ju 27. 11. 1944. godine, bolničarka.

VUJINOVIČ OSTOJA iz Slatine. Ključ, pr imljen u Par t i ju 12. 3. 1945. godine, vodnik, r an javan dva puta.

VULIN BOSKO iz Orahovljana, Ključ, pr imljen u Par t i ju 9. 10. 1944. godine, borac, r an javan dva puta.

VULIN STEVO iz Ratkova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 5. 11. 1943. godine, politički delegat voda, r an javan dva puta.

VUKMAN VLATKO iz Trnova, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 26. 5. 1944. godine, borac.

VUKOVIC DAVID iz Plamenica, Ključ, pr imljen u Par t i ju 23. 12. 1944. godine, desetar, r an javan dva puta.

VUKOVIC JOVO iz Plamenica, Ključ, pr imljen u Par t i ju 18. 7. 1944. godine, desetar.

VUKOVIC MILOŠ iz Plamenica, Ključ, primljen u Par t i ju 2. 5. 1943. godine, desetar, r an javan dva puta.

ZAJELAC GOJKO iz Dragivića, Pakrac, pr imljen u Par t i ju 5. 1. 1942. godine, oficir OZNE, r an javan jednom.

ZEBIC MUHAREM iz Jablanice, Konjic, primljen u Par t i ju 6. 10. 1944. godine, komesar čete, ran javan jednom.

ZEC BOZO iz Gerzova, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 15. 10. 1944. godine, politički delegat voda.

ZECEVIC DUŠAN iz Kozice, Sanski Most, pr imljen u Par t i ju 3. 11. 1943. godine, zamenik intendanta.

ZELJKOVIC ILIJA iz Podgorje, Mrkonjić, primljen u Par t i ju 10. 11. 1943. godine, politički delegat voda, poginuo 28. 4. 1945. go-dine.

ZELJKOVIC MITAR iz Baraća, Mrkonjić, pr imljen u Par t i ju 15. 10. 1944. godine, politički delegat voda.

ZUKIC ĐURO iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 20. 5. 1944. godine, vodnik.

ZUKIC KOŠTA iz Sokolova, Ključ, pr imljen u Par t i ju 28. 1. 1945. godine, ekonom čete.

23' 403

ZUKIĆ MLADEN iz Sokolova, Ključ, primljen u Par t i ju 16. 1. 1945. godine, borac.

ŽITNIK JOSIP iz Ljubljane, primljen u Par t i ju 21. 3. 1945. godine, operativni oficir brigade, r an javan jednom.

ŽIVIČNIK NADA iz Bihaća, pr imljena u Par t i ju 4. 11. 1943. go-dine, referent saniteta brigade.

ŽIVKOVIC IVICA iz Garešnice, Berek, primljen u Par t i ju 8. 11. 1944. godine, vodnik, ran javan jednom.1

1 Spisak članova Par t i j e sačinjen je verovatno u m a j u 1945. godine. U nekoliko slučajeva ni je naveden datum pri jema u Par -tiju, Arhiv VII, k. 1281, reg. br. 26—10.

404-

R E G I S T A R

A Albus Zvonimir 314 Aleksa Veljko 267 Aleksić Jovan 337 Alić Husejin 112 Arambašić Dušan 29, 294 Atabajev Abdurahman 46 Atlagić Drago 28.

B Babić Ivan 315 Babić Ivica 51 Babić Mićo 84 Babić Veljko 28, 335 Banjac Bogdan 186 Banjac S. Dmitar 29 Banjac Dmitar 28, 51 Banjac Mile 28 Banjac Mirko 28 Banjac Momčilo 28, 29, 107,

328 Banjac Pero 28 Banjac Vaso 104, 108 Banjac Vlado 29, 49, 215, 291,

305, 335. Bajr ić Ramiz 315. Bariš 'ć Pero 328. Barudžija Mile 294. Basta Marinko 315. Batinica Savo 28. Bešlagić Haki ja 112. Bešlagić Hilmija 112. Biserčić Boško 281. Bjel 'ć Mićo 85, 86. Bodirožić Dušan 107. Bogojević Spiro 186, 314.

Bokan Nikola 29, 107, 108, 132, 169, 237.

Borenović Trivo 315. Branković Milan 323. Broz Josip Tito 120, 357. Bubnjević Bogdan 328. Buljan ... 230. Bundolo Ljubo 254.

C Cerić Sulejman 7.

C Camber Đoko 121. Ceko Todor Toša 134.

D Dabić Dušan 60. Dakić Damjan 116. Dakić Drago 315. Dakić Sava 28, 185, 186, 215. Delač Zvonko 314. Devic ... 234, 249, 360. Dmitrović Petar 315. Dragišić Milan 294. Dragojević Mićo 294. Dragojević Vojo 294. Drenović Uroš 8, 9, 10, 21, 55,

56, 59, 83, 84, 85, 86, 87, 137, 182, 254.

Drobac Dušan 121. Dvizac Mirko 29, 186, 267, 335.

Đ Đaković Dragan 90. Đaković Nikola 29, 73.

405-

Đidara Danilo 313, 323. Đujić Momčilo 21, 55. Đukanović Dragutin 52. Đukić Mirko 329. Đurđević Milan 274. Đurišić Pavle 349.

E Erak Božo 29.

F

Flišan Viktor 314, 337.

G Gagić ... 85. Gajić Ratko Sigerà 60. Galić David 171. Galić Jovo 28. Galić Stana 251. Gatarić Mile 294. Gogić Milorad 329. Gog'ć Nikola 49. Granić Dragan 327. Grbić Dušan 337. Grbić Milan 29. Guslov Luka 29, 53, 54. Gutić Blaž 235, 249, 360. Gutić Viktor 360.

H Hanaček Vlado 314.

I Ivanović Jovo 29. Ivić Antonije 28, 132, 154, 208,

209, 210.

J Jagodić Vid 315. Janj ić Mladen 29, 80. Jel 'čić Luka 29, 297. Jelić Bogdan 51. Jelić Borivoj 314. Jelić Simo 337. Jokić Mirko 29. Jokić Trivun 314. Jovanić Rade 29, 86. Jovanović Milan 327, 344.

Jović Drago 315. Jovišić Mladen 328. Jurišić Mlado 28, 236.

K Karać Branko 29, 49, 50, 73

79. Karać Mladen 294. Karać Vlado 28, 74. Karanović Nikola 223. Karlaš Stevo 84. Kasapović Dušan 29, 107. Kasapović Pero 28, 104, 108

129, 132, 236, 291. Kaurin Dušan 315, 328. Kaurin Mladen 29. Kecman Drago 29. Kecman Mane 29. Kevac Boško 51. Kevac Mladen 29, 294. Kiklić Nikola 251. Kljaj ić Ljubo 210. Krejić Vid 116. Krivokuća Mladen 29, 132

267, 315. Krkel jaš Božo 346. Krklj ić Nikola 315. Kočić Mirko 315. Kolak Rudi 133. Komarica Slavko 82, 133, 189 Kovačević Branko 186. Kovačević Ivan 40. Kukrić Dušan 328. Kulenović Asim 112. Kulenovx Jakub 29. Kulenović Mašo 7. Kušan Branko 314. Kutan jac Stanko 132. Kuzmanović D'mitr i je 314. Kuzmanović Vitomir 315.

L Landeka Branko 132. Landeka Jovo 116. Landeka Vojin 294, 346. Latinović Ilija 29. Latinov'ć Milan 28. Lazičić Trivo 54. Lejzer ... 101. Lisica Dako 314.

406-

Lisica Mirko 28, 36. Luburić ... 342. 349. Lučanić Đuro 314. Lukac Franjo 8.

M

Macanović Milan 29, 50. Maglajlić ... 223. Majkić Dušan 314. Malešević Vlado 29, 50, 121. Mandić Simo 29. Maran Đoko 54. Marčetić Vukašin 254. Maričić Rajko 251. Marić Dragica 294. Marković Blažo 51. Marković Dušan 29. Marković Jovo 28. Marković Rade 208. Marković Stojan 28. Mažar Josip Soša 243, 245. Medić Jovo 52, 53. Medić Lazo 239. Menart Vinko 313, 323. Mihailović Draža 55. Mihailović Marko 133. Miletić Dragut :n 221, 230. Milić Jakov 328. Milić Vukašin 251. Milošević Zika 346. Miljević Stevan 314. Miljuš Božo 108. M :šić Jovo 85, 86, 137, 254. Mitrović Miloš 315. Mutić Pavle 85, 183.

N

Nakomčić Đuro 315. Nikić Joka 72. Nikić Nikola 28. Ninković Jovo 121, 358.

O

Oljača Mihailo 329. Oparnica Mile 186. Ostojić Stevo 28, 72, 215, 256,

313. Ožegović Dušan 9.

P Pavelić Ante 5, 279. Pavlović Dušan 315. Pekić Mirko 133. Penić Aleksa 28. Perišić Ostoja 314. Petrović Tode 186, 267. Pilić Milorad 116. Popović Stevo 73. Posavec Mijo 73, 208. Prpić Krsto 221. Pucar Đuro 133. Pupić Nebojša 29. Purić Vlada 25.

R Radetić Rajko 50, 80, 132, 151,

211, 214, 236, 313. Radić Rade 254. Radulović Janko 28, 36, 80. Rajman Ljubomir 221, 230. Ribić Krstan 294. Risović Nemanja 51. Rodić Savan 315. Rodić Slavko 237. Rokvić Mane 193. Ropac Ivan 299, 315.

S Samardžija Nikola 28, 212. Samardžija Stevo 101, 102,

104, 106, 228, 244, 262. Sarač Mirko 29, 132, 208, 309. Savić Blagoje 53. Savić Niko 266. Selmajer Jozef 216. Simić Dušan 24, 77. Simić M'rko 189, 229, 233, 236,

244, 313. Smiljanić Rade 210. Solomun Petar 29, 73, 88, 109,

132. Stanić Mlado 251. Stišović Obrad 24, 133. Stjepanović Pero 112.

S Saović Branko 25. Sevo Vasilije 28.

407-

Sipka Stevo 335, 346. Skaro ... 222. Štrbac Đuro 82. Sućurović Vojln 315. Sulov Zvonko 25.

2

Zitnik Josip 314. Zlvković Ivica 186. Zujović Mladen 55.

Tanović Rako 133. Tepić Simo 267. Terzija Nikola 315. Tešanović Lazo 217, 254. Tomić Petar 29, 132, 315. Trivunčić Mitar 208.

Varga Slavko 337. Vasiljević Milan 29, 315. Vidović Jovo 34, 35, 36, 48, 53,

54, 208. Vlatković Neman ja 133. Vojinović Petar 304. Vojvodić Lazo 315. Vorkapa Nikola 254. Vračar Gojan 294. Vračar Mirko 186. Vračar Nikola 24. Vračar Simo 116. Vračar Stevo 28. Vranić M'rko 54. Vranješević Slavoljub 137. Vučković Ljubo 327. Vujić Božo 29. Vujinić Duško 49. Vujinić Krstan 25. Vujinović Mile 25. Vujinović Rade 315. Vuković Jovo 315. Vujošević Miladin Sego 77,

236. Vulin Stevo 251.

Zamern ... 245. Zelić Dušan 25. Zorić Milan 24, 133, 151, 262,

356. Zukić Spasoje 50. Zukić Zijad 328.

REGISTAR MESTA

Aleksandrovac 95, 222, 243. Austrija 353. Babino brdo 338. Bačuga 340. Bačvani 330. Bakinci 250. Balkan 55. Banja Luka 11, 13, 14, 19, 20,

21, 23, 26, 32, 33, 41, 42, 50, 57, 61, 65, 69, 86, 87, 88, 89,

90, 93, 94, 95, 96, 97, 99, 100, 103, 105, 106, 107, 109, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 121, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 133, 135, 136, 137, 140, 141, 142, 143, 146, 148, 153, 154, 155, 156, 157, 159, 163, 170, 177, 184, 189, 190, 192, 212, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 222, 223, 224, 225, 226, 228, 229, 230, 231, 232, 234, 235, 242, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 254, 255, 256, 257, 259, 262, 264, 268, 283, 284, 318, 319, 320, 322, 349.

Baraći 192, 205, 207, 209, 211, 358.

Barevo 140, 207, 210, 250. Beč 319. Begovići 330. Beograd 267, 305. Berlin 343. Bešnjevo 358. Bihać 17, 19, 153, 157, 170, 192,

193, 194, 265, 349, 356. 357. Bijelnik 338. B'la 287, 301, 302. Biljani 7. Bistrica 110, 113, 141, 316. Bitovljani 330. Bjelo Polje 268. Blagaj 330. 331.

408

Blagajski Pavlovac 355. Blajburg 352. Blažinovići 340. Blinja 337. Bočac 263, 264. Borci 263. Borkovići 111, 113, 114, 141,

155. Borojevići 338. Bosanska Gradiška 93, 95, 96,

106, 107, 218, 222, 223, 224, 228, 229, 231, 233, 234, 235, 242, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 318, 319, 320, 321, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328.

Bosansko Grahovo 17, 19, 20, 54, 123, 216.

Bosanska krajina 10, 13, 15, 19, 20, 59, 61, 77, 93, 112, 113, 135, 212, 216, 217, 253, 265, 276, 355, 361.

Bosanska Krupa 17, 19, 153, 157, 329.

Bosanski Novi 7, 65, 93, 96, 142, 216, 326, 329, 330, 331,

332, 333, 334, 336, 337. Bosanski Petrovac 10, 11, 14,

17, 19, 21, 34, 153, 180, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 198, 199, 200, 201, 202, 203, 205, 207, 216, 218, 265, 268, 357.

Bosna 55. Brajkovići 288, 299, 301, 303. Bravski Vaganac 196, 200, 201,

202, 203, 205. Bravsko 7, 10, 169, 172, 173,

182, 199, 205, 265, 268, 358. Brežice 341, 349, 350, 355. Bronzani Majdan 13, 23, 33,

41, 42, 43, 46, 47, 51, 63, 65. 69, 76, 82, 83, 84, 85, 114, 140, 141, 144, 148, 159, 234, 249.

Bukovac 318. Bukovica 272, 286, 291, 292,

295, 299, 300, 303. Bučinci 340. Bugojno 93, 274. Buna 342. Burča 263. Busije 15, 16, 170, 175, 176,

177, 182, 358.

Busnovi 167. Busovača 286, 294, 302, 304.

Cazin Lug 327. Celje 351, 352, 354, 355. Centralna Bosna 17, 19, 86,

115, 123, 151, 217, 250, 253. Cerovljani 318, 324. Čađavica 11, 13, 14, 17, 23, 57,

68, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 135,136, 137, 138, 141, 143, 144, 147, 153, 154, 155, 157, 158, 159, 162, 164, 165, 166, 168, 169, 171, 177, 180, 182, 183, 184, 190, 191, 192, 209, 210, 357.

Čajdraš 295, 309. Čaplje 63, 65, 67, 68, 70, 72,

74. Čardak 59. Catrnja 320. Cečava 263, 269. Celebinci 329. Cehi 340, 346. Celinac 94, 255, 257, 259. Cemernica 263, 264. Cenića kosa 157.

Ciče 340. Cukle 287, 289, 301, 303.

Dabar 196, 199, 200. Dalmacija 55, 57, 93, 192. Daropolje 352. Derventa 228, 246, 247, 270.

279, 327. Dešman 354. Devetaci 331. Dimitar 13, 180. Divuša 337. Doboj 270, 271, 273, 300. Dobrljin 329, 330. Dobrnja 86, 113, 125, 126, 211,

251, 358. Dolac 289. Dolovi 13, 116, 117, 118, 126,

130, 137, 147, 155, 171, 183, 185, 190, 192, 205, 207, 210.

Donji Vakuf 20, 207, 211, 212, 215, 226, 273, 285, 286.

Doribaba 255.

409-

Dragnić Podovi 20, 57, 59, 215. Draškovac 338. Dravograd 352. Drinić 195, 196, 357, 358. Drinića redak 361. Drljače 339. Drvar 7, 8, 11, 15, 19, 117, 121,

135, 144, 151, 153, 154, 157, 158, 159, 163, 169, 170, 171, 173, 180, 192, 193, 194, 196, 205, 216.

Dubica 46, 57, 129, 155, 177, 184, 255, 327.

Dubica (grad) 322, 326, 327, 329.

Dubočani 7. Dubravec 340, 341, 343. Dujakovci 46, 118, 125, 155,

177. Dvor 331, 333, 336, 337, 338.

Dželilovac 286, 297, 317.

Đakovo 319.

Evropa 343.

Francuska 181. Fur jan 356.

Gerzovo 57, 59, 192, 199, 205, 207, 209, 211, 215.

Glamoč 7, 17, 19, 93, 123, 216. Glamočko polje 8. Glinska Poljana 340. Glogovac 291, 346. Goleši 113, 114, 128, 129, 147,

155, 156. Gorica 343, 344, 348. Gorica (Bosanska krajina) 358. Gorijevac 194. Grabak 307. Grabelno 352. Graber je 340. Graci 57, 148, 177, 184, 185, 358. Gradišće 295, 309. Gradusa 338, 339. Grčka grad 'na 86, 157, 160. Grm 295, 296, 299. Grmeč 34, 196, 200, 201.

Gučja Gora 287, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 299, 300, 301, 314.

Gudci 342, 345. Gustovara 139.

Han-Kola 23, 32, 42, 57, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 94, 95', 96, 97,100, 106, 113, 125, 126, 127, 128. 129, 136, 137, 141, 155, 189, 191, 215, 227, 232, 250, 251, 261, 265, 317, 318, 319.

Hazići 127. Hercegovina 355. Hrašće 340, 343, 344, 345. Hrbl j ine 57. Hrvatski Blagaj 355.

Istočna Bosna 113. I tali ja 58, 153. Ivanjska 95, 96, 142, 143, 250,

252, 284, 316, 318, 319.

Jadransko more 124, 216, 217. Jagare 189, 255, 257, 260. Ja jce 9, 13, 14, 19, 52, 68, 113.

115, 121, 135, 136, 137, 139, 140, 141, 145, 157, 189, 190, 192, 207, 209, 210, 211, 212, 214, 215, 216, 217, 226, 250, 253, 255, 261, 262, 264, 265, 266, 268, 273, 285, 286, 317, 357, 358.

Jan jac i 302. Jan j i l a 10, 205. Jar ice 9. Jasenovac 332. Jasenovi Potoci 57, 173, 180,

215, 226. Jastrebarsko 355. Javorani 255, 262, 263. 264. Jelaš ' novci 200. Jelička 33. Jezerci 203. Jezero 157, 159, 207. Jošavka 263, 269. Jugoslavija 39, 120, 137, 275,

343.

Kadina Voda 23, 57, 90, 115, 126, 127, 129, 130, 138, 160, 161, 199.

410-

Kakan j 304, 310. Kalendari 329. Kamen 351. Kapela 340. Kapl juv 200, 203, 205. Karanovac 93, 95, 97, 156, 189,

190, 191, 192, 256, 257, 260. Karlovac 327, 340, 346, 355,

356. Katun 295, 296. Kijevo 43, 68. Kiseljak 294, 304. Klasnić 342. Klašnice 94, 95, 98, 126, 222,

228, 229, 233, 235, 237, 243, 244, 245, 246, 248, 249, 250, 263.

Klekovača 131, 180, 357. Klokotovac 13, 143, 164, 167,

168, 169, 171, 178, 180, 184. Klopče 309. Kljaci 292, 302. Ključ 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14,

17, 19, 21, 22, 26, 34, 53, 65, 67, 113, 116, 118, 137, 138, 143, 144, 146, 147, 148, 151, 153, 154, 155, 159,162, 163, 164, 165, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 178, 180, 189, 193, 196, 199, 216, 218, 265, 357, 358.

Ključki srez 5, 7, 12, 53. Kmećani 84, 92. Knežica 329. Kobaš 13. Kob'1 ja glava 297. Kočića glavica 23, 157. Komar 286. Komogovina 338. Konatari 126. 129, 130. Konjevići 29a, 299, 301, 302,

303. Konjska 286, 291. Kopjenica 7. Koranski Lug 356. Korićani 273. 286, 300. Kostajnica 326, 329, 332, 337. Kostanjevac 345. Kotor Varoš 222, 224, 256, 260. Kozara 131, 215, 248, 249, 332. Kozarac 95.

Kozarci 295, 296, 297, 299. Kozica 11, 23, 35, 48, 49, 52,

54, 85, 172. Kozlla 358. Kozline 355. Krasul je 68, 70, 71, 172. Kravarsko 340, 343. Kremenac 35, 37, 38. Kremenice 307. Kriva Reka 329. Krmine 256, 263, 264. Krn ja 357. Kruhar i 41, 67, 71, 73. Krupa na Vrbasu 106, 113,

129, 130, 136, 144, 215. Kukuruzar i 337. Kulaši 269. Kulen Vakuf 7. Kul jani 330. Kumbaruša 83, 85. Kupres 15, 19. Kuprešani 255, 266. Kurilovac 344.

Ladvenjak 355. Lađice 309. Lađevac 356, 357. Laktaši 95, 222, 243. Lamine; 317. Lat ine 338. Leskove vode 273. Leskovec 352. Lijevče polje 317, 318. Lika 55. Lipovac 255, 261, 268. Lisac 299. Liskovica 250, 358. Logarska dolina 353, 354, 355. Lokvari 57, 148, 177, 183, 184. Lomnica 344, 345. Luče 353. Lukanec 348. Lukavec 345. Lumbardenik 3^6. Lunjevača 16, 55. Lupac 292, 296, 301, 302, 303. Lusići 128, 129, 184. Luščani 340.

Ljeskovica 15. Lješl jani 329, 331.

411-

Ljubačevo 256, 257, 259, 263. L jubi ja 61, 63, 65, 76, 148. Ljubno 354, 355.

Mačkovci 324. Magaljdo 136, 139, 140, 141,

207, 210. Maglaj 270. Mahovljani 95, 222. Maline 287, 289. Malovan 57. Manjača 12, 13, 20, 21, 22, 23,

24, 46, 50, 52, 54, 56, 59, 80, 129, 131, 139, 151, 154, 183, 189, 190, 192, 205, 207, 209, 215, 216, 222, 250, 251, 261, 266, 317, 361.

Marićka 23. Markusi 340, 342. Maslovare 330, 331. Mašići 248. Mazići 330, 331, 332. Menčinčani 337, 338. Medna 57, 59, 179, 180, 199. Melina 32, 33, 43, 84, 85, 86, 92,

136, 286, 361. Mihailovići 355. Mile 136, 140, 207, 214. Mišin Han 142. Mladikovine 272. Mlaka 345. Mliništa 8, 14, 15, 55, 59, 113, 117,

144, 145, 147, 158, 159, 178, 180.

Mllnoge 339, 340. Mokrice 243, 320, 321, 322. Mosor 289. Motike 102, 103, 105, 107, 155,

156. Mrača j 144. Mrkonjić 8, 10, 11,13, 14, 17, 20,

21, 22, 23, 42, 46, 50, 58, 59, 68, 86, 113, 115, 116, 117, 118, 124, 125, 135, 136, 137, 138, 140, 141, 143, 144, 145, 146, 147, 153, 157, 177, 178, 184, 185, 189, 207, 208, 209, 212, 214, 215, 216, 250, 251, 261, 217, 357, 358, 359.

Mudrike 287. Nemačka 83, 120.

Nezavisna Država Hrvatska (NDH) 5, 82, 217.

Novo Selo 340. Novska 323, 332. Nuglašice 15, 16.

Obradovac 320, 322. Obrenovci 294, 295, 301. Obrež 340, 350. Obrovac 34, 41, 43, 54, 76, 84,

85, 159. Očauš 272. Odranska šuma 345. Okučani 323. Omarska 63, 95, 96, 103, 140,

141, 143. Opsječko 269. Orahovica 297, 299, 302. Orahovi j ani 13, 116, 137, 143,

144, 153, 155, 162, 164, 177, 358.

Orlac 304, 307. Osmača 189, 256, 257, 264. Osijek 243. Osojnica 295, 302. Oštrelj 196, 205. Otoka 330, 331.

Paj tos 138, 157, 160. Palanka 35. Pal j ika 295. Paprane 357. P a v x i 48, 86, 115, 153, 156,

163. Pavlova ravan 154, 184. Paunovac 164, 167. Pecka 57, 59, 178, 179, 180, 215,

226, 357, 358. Pecarnica 292, 294, 297, 299,

301, 303. Pečenogovci 270, 272. Peći 68, 71, 72. Pervan 32, 84, 86, 90, 114, 125,

136, 185, 215, 251, 361. Pesje 350. Petričevac 98, 108, 219, 224,

228 242. Pet r in ja 337, 338, 540. Piljuzić 272. Piskavica 57, 141, 142, 214,

215, 316.

412-

Pištanica 7. Planina 352. Planinska Vas 351. Pleševac 350. Počulica 294, 295, 296, 302,

303, 304, 307. Podbrdo 23, 58, 141, 148, 358. Podgrmeč 19, 34, 39, 57, 61,

182 199. Podgòrja 57, 59, 211, 215. Podmalje 352. Podmilačje 250. Pohance 350. Podgrašnica 14, 15, 138, 139,

177, 184, 207, 358. Pokorna 16. Pol j ice 16. Pokupsko 340, 342, 343. Popovići 16. Prekaja 117, 180. Prekounje 357. Prelac 292, 304, 305, 306, 307. Preočica 292, 302, 306. Preodac 15. Prepeličje polje 330. Previja 159, 163, 164, 165, 170,

171, 173, 177, 180. Priboj 268. Prijedor 23, 26, 32, 33, 41, 47,

61, 63, 65, 76, 82, 95, 96, 103, 113, 141, 142, 143, 146, 153. 159, 163, 170, 199, 216, 218, 224, 250, 330, 331.

Prijepolje 268. Prnjavor 246, 247. Prosečno 351. Prasci 330. Prvonožica 340.

Račune 126, 141, 184, 251. Rad ći 309. Radmanići 84, 85, 136. Rajhenburg 350, 351. Rakani 332. Rakitovača 33. Ramici 7, 172. Rankovići 263. Rastoka 7, 170. Ratkovo 46, 52, 54, 57, 85, 114,

136, 138. 143, 153, 162, 164. 169, 171, 172.

Razboj 47, 65, 68, 85. Razboj (u centralnoj Bosni)

327. Raženica 342. Rekavice 57, 113, 126, 127,

136, 155, 156, 190. Remetlnac 346. Ribnička dolina 12. Ribnik 7, 8, 9, 10, 11, 14, 15,

16, 20, 23, 48, 49, 52, 53, 81, 117, 118, 155, 158, 162.

Rijeka 355. Rim 181. Ripač 357. Rogatica 268. Rogolji 50, 58, 138, 139, 141,

144, 145, 158, 159. 178, 184, 185, 207, 358.

Romanovci 248. Rore 16. Rudice 331, 332. Rujice 357. Rupe 356.

Samobor 339. Sanica 7, 11, 12, 61, 87. Sanička dolina 12, 14, 61. Sanski Most 9, 10, 14, 19, 20,

21, 23, 32, 33, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41 , 42, 43, 47, 48, 49, 50, 51, 54, 57, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 82, 85, 86, 113, 133, 146, 147, 148, 151, 159, 167, 169, 216.

Saračica 114, 232, 249. Sarajevo 216, 252, 268, 294,

300, 303, 309, 349. Sasina 13, 32, 47, 57, 66, 67,

76. Sisak 327, 338, 340, 343. Sitnica 17, 23, 46, 57, 59, 68,

85, 115. 116, 117, 118, 125, 136, 137, 143, 146, 147, 148, 153, 154, 160, 162, 163, 164, 169, 177, 183, 189, 190, 199, 207, 210, 251, 255.

Senovo 350, 351. Skender Vakuf 9, 255, 261. Slatina 118, 173, 180, 357, 358. Slavićka 105, 141.

413-

Slavonija 95, 129. Slavonski Brod 222, 271, 285. Slovenija 55, 354. Slovengradec 352. Slunj 355. Smoljana 193, 195, 196, 197,

200, 201, 203, 205. Sokolovo 11, 12, 13, 42, 48, 52,

53, 55, 57, 85, 153, 166, 171, 172, 173, 175, 182, 183, 199, 358.

Solčava 353, 354, 355. Smetica 175, 180, 182, 357,

358. Srpski Blagaj 355, 356. Stankovac 340. Stranjani 289, 292, 294, 295,

296, 301, 316. Stara Rijeka 65. Stari Majdan 201. Stijenjavac 350. Stratinska 32, 33, 41, 43, 47, 54,

76, 83. Stričići 118, 184, 317. Stričićko polje 160. Strigovi 329. Striživojna 319. Strmac 299, 301. Suhi Dol 286, 300. Suhodol 45. Sunja 323, 337. Sur jan 50, 55, 124, 125, 136,

146, 183, 250, 358. Sušnik 354. Sv. Jakov 351. Sv. Ju ra j 351, 352. Sv. Lenard 350. Sv. Nedelja 355. Sv. Vid 350. Svodna 331.

Šator planina 15, 16. Savnik 268. Segestin 338. Sehovci 136, 250. Sehovci (Hrvatska) 341. Siljakovina 342, 344. Siprage 255, 300. Siša planina 34, 173, 182. Sišanec 340. Sljivno 85, 137, 156, 215.

Skriljevita 65. Šmar je 351. Snjegotina 263. Solici 355. Stekerovci 16, 357. Strbina 118, 158, 178, 180, 184. Šumar Leb 357. Sušnjarica 143.

Teslić 272. Tičevo 15, 16. Tolići 303, 307. Tomina 35, 68, 71, 159. Topola 95, 222, 223, 224, 228,

242, 243, 245, 318, 320, 322. Tramošnja 11, 23, 32, 33, 40, 41,

43, 44, 45, 47, 48, 49, 51, 52, 54, 85, 159.

Trapisti 98, 220, 221, 224, 225, 229.

Travnik 21, 210, 216, 264, 265, 272, 273, 285, 286, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 294, 297, 311, 312, 313, 316.

Treskavac 177. Trijebovo 57, 59, 226, 358. Trn 229, 233, 234, 235. Trnovo 57, 59, 139, 185, 199,

207, 358. Trputci 340. Tržac 356. Tržačka Raštela 356. Tuk 196, 197. Turbe 286, 316, 317. Turija 356. Turopoljski Grad 344, 345. Trk. Dubrave 243, 318, 320,

322, 323, 324, 326. Tušilović 355.

Umac 286, 289, 291. Umčani 338.

Varaždin 246. Vareš 304. Velečevo 7, 22, 169, 171. Velije 7. Velika Gorica 340. Vidovo Selo 15. Vijačani 270.

414-

Vilusi 32, 41, 57, 84, 125, 127, 130, 214, 358.

Virovitica 319. Visoko 294. Vitez 288, 292, 297, 300, 301. Vitkovci 272. Vitirog 55, 131, 211. Vitovlje 273, 287. Višegrad 268. Vjeternica 294, 295, 296, 302,

309. Vlašić planina 273, 286, 287,

293 300. Volasi 163, 167, 168, 170. Vrace 297, 298. Vranduk 297, 303. Vražić 358. Vrbinska Vas 350. Vrbi j ani 158, 175, 176, 178, 180,

182, 357, 358. Vrbuinja 337. Vrhovine 307. Vrhpolje 12, 13, 14, 21, 23, 25,

32, 33, 34, 35, 36, 37, 40, 41, 63, 65, 70, 71, 72, 146, 147, 148, 159.

Vrhselje 301, 307. Vrtoče 194, 195, 357. Vukmiri 137. Vukojevac 340. Vukomerići 340.

Zablaće 7, 169, 170, 358. Zagreb 217, 222, 230, 243, 327,

340, 342, 343, 346, 347, 348, 350, 354.

Zagrebačka gora 348. Zagorje 355. Zalužani 95, 96, 114, 139, 228,

234, 243. Zamlaća 336. Zaprešić 349, 350. Zdena 61. Zdenac 356. Zdeni do 203. Zenica 285, 288, 292, 294, 295,

297, 298, 299, 300, 301, 306, 308, 309, 310, 311, 312, 313, 315, 316.

Zidani Most 355.

Zmijanje 27, 35, 40, 48, 52, 54, 189.

Zverinjak 350.

Željezno polje 306. Zepče 270, 306. Zuljevica 331.

REGISTAR JEDINICA

četničke jedinice

Bjelićeva četnička grupa 86. Bosansko-krajiški četnički kor-pus 20, 123, 182, 185, 186, 222,

254. Četnički odred »Kočić« 20. Četnički odred »Kralj Petar

II« 20. Četnički puk »Manjača« 20. Četnici Mane Rokvića 193. Četnici Pavia Đurišića 349. Četnici popa Momčila Đujića

21. Četvrta četnička brigada 20,

57. Druga četnička brigada »Zmi-

janje« 20, 57, 84, 86, 123,124, 136, 183, 264.

Dobojska četnička brigada 272. Gagićeva četnička grupa 85. Motajička četnička brigada

217, 254, 263. Mutićeva četnička grupa 85. Osma četnička crnogorska

divizija 317. Peta četnička crnogorska di-

vizija 317. Prva četnička brigada 57, 123,

124, 125, 126, 127, 137, 254, 264.

Treća četnička brigada 57, 86, 123, 124, 186, 208, 264.

Teslićka četnička brigada 254, 263.

Trista deseti četnički korpus 217, 254.

Vrbaska četnička brigada 254, 269.

Jedinice NOV i POJ

Banja lučk i odred 262, 263. Bata l jon »Soko« (ribničkl) 8,

9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17.

Bata l jon »Zmijanje« 12. Četrdeset peta srpska divizija

326, 327, 348, 349. Četrnaes ta br igada 149, 233,

243, 244, 245, 246. Četvr ta k ra j i ška br igada 15,

16, 17, 54. Četvr ta k ra j i ška divizija 17,

20, 21, 23, 32, 42, 46, 56, 57, 64, 65, 66, 67, 68, 71, 75, 96, 111, 113, 114, 123, 129, 131, 142, 149, 153, 194, 196, 205, 223, 224, 227, 229, 238, 241, 242, 273, 275, 286, 288, 293, 294, 300, 301, 303, 304, 311.

Deseta d 'v iz i ja 20, 24, 54, 57, 64, 75, 82, 120, 121, 131, 135, 149, 289, 303, 304, 309, 310, 311.

Deseta kra j i ška br igada 19. Deveta k ra j i ška br igada 19,

57, 149, 309, 311. Divizija na rodne odbrane 312. Druga a rmi j a 318, 327, 329,

331, 350, 355. Drugi ba ta l jon Petog k ra j i š -

kog odreda 12. Drugi bosanski korpus 19, 20,

21, 22, 24, 25, 50, 55, 56, 58, 64, 68, 70, 83, 129.

Drugi korpus 327. Drug; kra j i šk i odred 8. Drvarska br igada 8. Drvarsko-pet rovački odred 20,

64, 67, 96, 100, 115, 116, 118, 144, 145, 195, 204.

Dvadeset t reća divizija 327. Dvadeset osma divizija 326,

327, 337. Dvadeseta k ra j i ška br igada

321, 322, 325, 326, 329, 330, 331, 334, 337, 340, 342, 344, 345, 348, 350, 352, 354.

Dvanaes ta k ra j i ška br igada 96, 149, 319.

Generalš tab J N A 314, 315. Gradiško- l l jevčanski odred 96. Grmečka operat ivna g rupa

20, 22, 24, 40, 51. Jedanaes ta divizija 96, 113,

126, 130, 131, 149. Jedanaes ta k ra j i ška br igada

24, 25, 64, 96, 100, 149, 197, 228, 242, 243, 302, 303, 304.

Jugoslovenska a rmi j a 314, 319, 343, 357.

Jugoslovenska mornar ica 314. Kra j i ška polubrigada 13, 14. Kozarski odred 20, 24, 64, 65,

96. Manjačk i ba ta l jon 12. M r k o n j Ićki odred 208, 209,

210, 211 , 261. Operat ivni š tab za borbu pro-

tiv četnika 152, 262, 263, 264, 265.

Operat ivni š tab za Bosansku k r a j i nu 10, 11, 12, 13.

Osamnaesta br igada 228, 234, 244, 245, 246, 262, 263, 265,

. 303. Osma kra j i ška br igada 15, 19,

21, 23, 24, 42, 46, 57, 64, 65, 72, 75, 149, 204, 228, 233, 242, 243, 244, 245, 248.

Osmi korpus 93. Pedeset t reća divizija 224, 225,

227, 228, 229, 233, 237, 244, 262, 269, 270, 272, 276, 279, 303.

Peta k ra j i ška br igada 96, 149. Peta k ra j i ška divizija 15, 17. Pet i bosanski korpus 75, 83,

91, 93, 95, 98, 101, 106, 113, 115, 117, 118, 130, 131, 135, 138, 140, 141, 144, 146, 149, 150, 151, 153, 155, 156, 162, 164, 165, 167, 168, 178, 179, 182, 186, 187, 188, 193, 194, 195, 196, 197, 198, 201, 202, 204, 208, 218, 223, 224, 225, 226, 229, 243, 245, 246, 247, 248, 250, 252, 253, 262, 266, 268, 269, 273, 281, 284, 285, 286, 303, 304, 326, 327, 328, 336.

416-

Peti kraj iški odred 9, 12, 14. Peta kra j ' ška brigada 55, 144,

146, 147, 148, 153, 155, 156, 159, 163, 187, 208, 224, 227, 261, 264, 266, 276, 322, 326, 329, 330, 332, 333, 336, 337, 340, 341, 342, 344, 345, 348, 349, 350, 352.

Prva armi ja 319. Prva proleterska brigada 136,

137, 138, 143, 145. Prva proleterska divizija 138,

140, 141, 145, 146, 171. Prvi bosanski korpu9 17, 19,

124. Prvi kraj iški odred 8, 9, 10,

14. Prvi korpus 93, 115. Podgrmečki odred 20, 39, 64.

65, 96. Radna brigada 12, 13. Ribnički odred 5, 17, 21, 22,

23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 34, 35, 40, 42, 47, 48, 52, 55, 126, 131.

Sanski odred 51, 53, 54, 64,65, 67, 101, 131.

Sedma kraj iška brigada 14,15, 52, 57, 149, 286, 289, 309, 310, 311.

Šesnaesta kraj iška brigada 149, 159, 163, 165, 167, 168, 171, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 180, 182, 187, 204, 227, 231, 232, 233, 245.

Šesta lička divizija 115. Šesta kraj iška brigada 19, 20,

21, 23, 42, 46, 54, 57, 64, 65, 66, 71, 72, 75, 96, 99, 101, 102, 103,105,107,108,110, 111,112, 113, 149, 178, 179, 180, 195, 197, 198, 201, 203, 204, 205, 206, 227, 229, 235, 238, 239, 240, 241, 242, 248, 292, 293, 294, 301, 302, 303.

Šesti kraj iški odred 12, 13. Štab partizanskih odreda Ri-

bnika 8. Treća kraj iška brigada 96,100,

101, 102, 105, 106, 108, 109, 110, 113, 115, 117, 135.

Treći kraj iški odred 8, 10, 14. Treća lička brigada 96, 98,

101, 105, 114, 117, 118. Trideset deveta kraj iška di-

vizija 131, 132, 134, 137, 142, 143, 144, 148, 149, 150, 151, 153, 156, 159, 160, 163, 165, 167, 168, 173, 174, 175, 176, 177, 180, 181, 182, 184, 194, 196, 204, 206, 208, 212, 213, 224, 225, 226, 229, 231, 232, 252, 261, 262, 264, 265, 267, 273, 274, 275, 276, 284, 311, 313, 317, 318, 320, 321, 326, 327, 329, 330, 332, 333, 337, 338, 339, 340, 342, 343, 347, 348, 349, 351, 352, 254, 355, 357, 362. rinaesta kraj iška brigada 5, 19, 24, 25, 27, 32, 39, 41 42, 43, 46, 47, 48, 50, 52, 53 54, 57, 58, 59, 63, 64, 65, 67 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75 76, 77, 78, 81, 82, 83, 34, 85 86, 97, 89, 90, 91, 92, 36, 98 99, 100, 102, 103, 104, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 117, 118, 119, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 130, 131, 132, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 167 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 187, 188, 189, 192, 193, 195, 196, 197, 198, 199, 200, 201, 202, 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 211, 212, 213, 214, 215, 216, 226, 229, 231, 232, 233, 235, 237, 241, 244, 245, 248, 249, 250, 251, 252, 253, 254, 255, 256, 257, 258, 259, 260, 261, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 273, 274, 275, 276, 279, 281, 284, 285, 286, 287, 288, 290, 292, 293, 295, 296, 297, 298,

27. 13. K r a j i š k a b r igada 417

300, 301, 302, 303, 304, 305, 306, 308, 310, 311, 312, 313, 314, 315, 316, 317, 318, 319, 321, 323, 324, 325, 327, 328, 329, 330, 331, 333, 334, 335, 337, 338, 339, 340, 342, 343, 344, 346, 347, 348, 349, 350, 351, 352, 353, 354, 355, 356, 357, 358, 360, 361, 362.

Tr inaes ta prole terska br igada 146, 148, 153, 155, 162, 164, 165, 175.

Udarn i ba ta l jon 10. Unska opera t ivna grupa 327. Uzlomački odred 262, 263. Vlašićki odred 287, 289, 303. Vrb l j anska četa 9. Vrhovni š tab 22, 24, 55, 56, 68,

82, 83, 93, 113, 115, 129, 131, 135, 144, 146, 150, 151, 171, 218, 275, 313, 314.

Zmi jan j sk i odred 122, 131, 143, 155, 211, 261, 312, 323.

Nemačke jedinice

Brande rbu r šk i puk 246. Devedeset d rugi motorizovani

puk 115 Druga oklopna a rmi j a 157. Dvadeset prv i brdski a rmi jsk i

korpus 319. Grupa a r m i j e »E« 353. Grupa »Eberlajn« 285. G r u p a »Minhauzen« 82. Grupa »Panvic« 247, 248. Grupa »Rudno« 274, 248, 249. Istočna g rupa 7. SS divizije

»Princ Eugen« 15, 16. Petnaes t i a rmi j sk i korpus 39,

94. P r v a b rdska divizi ja 115. P r v a kozačka divizija 222. Policijski SS puk »Nagel« 294. Sedma SS divizija »Princ Eu-gen« 15, 115, 137, 138, 175, 180,

297. Sedmi izviđački odred 7. SS

diviz ' je »Princ Eugen« 157. Sto osamdeset prva pešad i j -

ska divizija 181, 285.

Sto prv i školski grenadirski puk 106, 107.

Treći kozački puk 234. Tris ta osamdeset četvr t i puk

193, 195. Tr is ta pedeset devet i puk 285,

294. Tris ta sedamdeset t reća legi-

onarska divizi ja »Tigar« 193, 195, 332, 349.

Tris ta sedamdeset treći a r t i -l je r i j sk i puk 193.

Tris ta osamdeset treći g rena -dirski p u k 110.

Zapadna grupa 7. SS divizije »Princ Eugen« 15.

Ustaško-domobranske jedinice

Četvrt i lovački zdrug 94. Deseti lovački puk 94. Druga us taško-domobranska

divizija 394. Drugi lovački zdrug 193. Drugi us taški zbor 349. Dvanaesta us taško-domobran-

ska divizija 349. Jedanaes ta us taška br igada

294. Jedanaes t i gorski p u k 220, 221,

222. Osamnaes ta u d a r n a us taško-

-domobranska divizija 349. Osamnaesta us taška br igada

294. Osmi s ta jać i us taški zdrug

220, 221. Petnaes t i pešadi jski zdrug 320. P r v a us taška br igada 294. P rv i lovački puk 193. Sedmi lovački puk 63, 94, 95. Šesta us taško-domobranska

divizija 318, 320, 349. Treći gorski puk 61, 220, 221. Treći gorski zdrug 222, 230. Treći ustaški zbor 349. Trinaest i lovački puk 88, 90,

94, 95, 137, 138, 145, 157, 159, 175, 176.

418-

S A D R Ž A J

UVOD strana

FORMIRANJE 13. KRAJIŠKE NOU BRIGADE — — — 19 BROJNO I BORBENO JAČANJE BRIGADE — — — — 32 Oslobođenje Vrhpolja — — — — — — — — — 32 Borba sa Nemcima i četnicima u Tramošnji — — — — 41 Formiranje Četničkog bataljona — — — — — — — 47 Formiranje Sanskog odreda — — — — — — — — 51 Na sektoru Mliništa, Sur j ana, Sokolova — — — — — 55 Oslobođenje Sanskog Mosta — — — — — — — — 60 Mere part i jske organizacije u sređivanju i jačanju Brigade 77 Pokušaj nepri jatel ja da odbaci Brigadu od Sanskog Mosta 82 Tri napada na Han-Kola — — — — — — — — 87 AKTIVNOST BRIGADE DO SEDME NEPRIJATELJSKE

OFANZIVE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 9 3 Napad na Banjaluku — — — — — — — — — — 93 Brigada u šestoj nepri jatel jskoj ofanzivi — — — — — 112 Dejstva protiv četnika posle nepri ja tel jske ofanzive — — 123 Reorganizacija jedinica u proleće 1944. godine — — — 130 Dejstvo Brigade do desanta na Drvar — — — — — 135 Brigadna takmičenja — — — — — — — — — 149 UCEŠĆE BRIGADE U DRUGOM

NAPADU N A BANJALUKU _ _ — _ — — 153 Šira primena udarnih grupa i neke organizacione promene 183 Rušenje mosta u Karanovcu — — — — — — — 189 Napad na Bosanski Petrovac — — — — — — — 192 Oko Mrkonjića i Ja jca — — — — — — — — — 207 Drugi napad na Banjaluku — — — — — — — — 216 Dejstva Brigade posle napada na Banjaluku — — — — 249 BRIGADA U CENTRALNOJ BOSNI I ZAVRŠNIM OPERA-

CIJAMA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 254 Čišćenje prostora u međurečju Vrbasa i Vrbanje — — — 254 Aktivnost Brigade između Vrbasa i Bosne — — — — 268 Stanje part i jske organizacije i politički rad — — — — 276 O radu Brigadne intendanture — — — — — — — 282 Napad na uporišta oko Travnika — — — — — — 285 Borbe oko Zenice — — — — — — — — — — 294 Povratak Brigade u sastav Divizije — — — — — — 315 Napad na Bosansku Gradišku — — — — — — — 319 Napad na Bosanski Novi — — — — — — — — 329 Gonjenje nepri jatel ja — — — — — — — — — 337 Ulazak u Zagreb — — — — — — — — — — 343 Brigada na jugoslovensko-austrijskoj granici — — — — 349 Povratak Brigade u Bosansku kra j inu — — — — — 355 PRILOZI _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 364

27*

MILAN N. ZORIC

XIII. KRAJIŠKA BRIGADA

Jezički r edak to r Blagoje Svorcan

*

Tehnički u redn ik Andro Strugar

*

Korektor i Cordana Rosi,

Biljana Dorđević

*

Naslovna s t rana Miroslav Vajić

Š t a m p a n j e završeno decembra 1968. Tiraž 2.000

Cena 40 din.

Documents

263