27. jun 2014

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 27. JUN 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

strane 20. i 21.

U ovom broju „Glasa“

FOTOGRAFIJE MATURANATA

MA[INSKE [KOLE FOTOGRAFIJE MATURANATA

MA[INSKE [KOLE

Sve mawe Trnavacaizmiruje ra~une zavodu i kanalizaciju

TRNAVSKIIZVOR„MUTE”I BROJNIPROBLEMI

strana 7.

Kako nova pravilafunkcioni{u u auto{kolama

Ve~eras

I DAQEDE@URNIKRIVCI

strana 18.

OTVARAWEDANAFOTOGRAFIJE

strana 15.

Odbornici SG usvojili izve{taj Gradskog {tabaza vanredne situacije

[TO JE POPLAVANAÊLA,GRAD DOTUKAO

strane 4. i 5.

Odloèno izdavawe re{ewa o uklawawuoko 40 privremenih objekata

HO]EPRODU@EWEUGOVORA!

HO]EPRODU@EWEUGOVORA!

NE]EKONKURS,

NE]EKONKURS,

strana 3.

Protivgradna za{tita sve „ne` nija”

BROJ 24 CENA 30 DIN.

I @ENE BRANEPOQA OD GRADAI @ENE BRANEPOQA OD GRADA

strana 14.

IIzz ppoorrooddii~~nniihh aallbbuummaa

SE]AWE NA@IVOTU VRANI]A

Po~ela berba crvenog zlata u Draga~evu

KI[EODNELETRE]INUMALINE

KI[EODNELETRE]INUMALINE

strana 24.

strane4. i 5.

Dan mladih okupio sve generacije

strana 14.

VRVELOOD MLADOSTII RADOSTI

VRVELOOD MLADOSTII RADOSTI

strana 14.

2 PETAK 27. JUN 2014. GODINEMARKETING

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 3GRAD

Posle protesta pedesetakvlasnika i zakupaca kio-ska, koji su se u ponede-

qak okupili ispred zgradeSkup{tine grada, i sastanka sagradona~elnikom VojislavomIli}em, direktorom JP “Gra-dac” Neboj{om Jovanovi}em i~elnicima resornih gradskihuprava, dogovoreno je da “dodaqweg” bude odloèno sprovo-|ewe programa postavqawa kio-ska na teritoriji Grada, koga je2. juna donelo Gradsko ve}e. Wi-me je, da podsetimo, predvi|enoda na12 lokacija bude postavqen21 monta`no - demonta`ni i ti-pizirani privremeni objekat, asamim tim, u toku inspekcijskognadzora i ukloweni oni koji suna tim i okolnim mestima po-dignuti bez pravnog osnova. Od-mah po usvajawu programa, komu-nalna inspekcija je zapo~elakontrolu i po re~ima na~elnikaGU za inspekcijski nadzor Mi-lovana Eri}a, ve} uru~ila oko40 re{ewa o uklawawu besprav-no podignutih objekata, {to je ibio glavni povod za protestnookupqawe wihovih vlasnika iradnika.

- Gradsko ve}e je, u vreme dokje jo{ trajala vanredna situaci-ja zbog poplava, donelo odluku ouklawawu kioska i sprovo|ewulicitacije za postavqawe novihobjekata. Mi to ne prihvatamo,ve} zahtevamo da postoje}im vla-snicima i zakupcima budu pro-duèni ugovori sa preduze}em“Gradac”. Ovaj na{ zahtev podr-àvaju sve politi~ke partije ine}emo dozvoliti da se bilo {tamewa. Ne prihvatamo ni obja-{wewa da se na ovaj na~in spre-~ava “siva ekonomija”, jer vi{e

od 150 radnika je legalno zapo-sleno i prijavqeno, a od na{ihkioska ìvi skoro 800 qudi - re-kao je zastupnik vlasnika i rad-nika Aleksandar Todorovi},prenose}i wihovu odluku da ne}eu~estvovati ni na kakvim “name-{tenim” i sumwivim konkursi-ma i licitacijama i najavquju}iradikalizaciju protesta, ukoli-ko ne budu produèni ugovori saJP “Gradac”, jer, kako kaè,“brani}e kioske po svaku cenu,ne pla{e}i se ni inspekcije, nipolicije”.

Trgovinska radwa “@ivko-vi}” radi 12 godina, podse}a wenvlasnik Aco @ivkovi} i poka-zuje ugovor potpisan sa JP “Gra-dac” 19. juna 2002. godine, i ra-~un od 3.668 dinara koga treba daplati ovom preduze}u do 25. juna:

- Nigde se ne pomiwe da je ugo-vor raskinut i voleo bih da mineko objasni kako je moj objekatnelegalan. Mi èlimo da zadr-ìmo na{e kioske, a nadle`niiz GU za urbanizam i “Gradca”da nam pokaù kakvi oni trebada izgledaju. Ukoliko ne prihva-timo da napravimo takve, tek ta-da i postoje}e i nove lokacije,treba da budu date na licitaci-ju. Nemogu}e je da neko do|e,prakti~no, na moje radno mesto,na kome sam proveo 12 godina ida nastavi da radi “razra|en”posao. Zapo{qavam {est radni-ka koji primaju plate “u dan”, odkojih }e jedan ovih dana dobiti inagradu za 10 godina staà - re-kao je @ivkovi}.

Jo{ stariji ugovor posedujePetronije Popovi}, vlasnik ki-oska “Kum”, na prostoru izme|urobnih ku}a, otvorenog jo{ 1989.godine. Podse}a da je tada ~eti-

ri kioska projektovala i izra-dila firma “Alko” i da su vla-snici koji su ih u zakup dobilina licitaciji, morali o svomtro{ku da uvedu struju, vodu, ka-nalizaciju. Bez obzira na sve to,dobio je re{ewe da ga u roku od30 dana ukloni, {to smatra da jenepo{teno, ne samo prema wemu,nego i prema ostalima koji mo-raju da stave kqu~ u bravu svogobjekta.

Jedan od vlasnika objekta zaprodaju “brze hrane” u centrugrada Miroslav Radovanovi}kaè da je trako|e dobio re{ewekomunalne inspekcije da u rokuod mesec dana ukloni obejkat:“Po~eo sam da radim pre godinui po dana i tada mi niko nije ninagovestio da }e kiosci bitiukloweni. A za ovo vreme svi smouloìli zna~ajna sredstva daobjekte uredimo i privedemo na-meni. Svi zapo{qavamo odre|e-

ni broj radnika i radimo naivici rentabiliteta. Neshva-tqivo je da neko èli da uni{tisva ta materijalna dobra i sto-tine qudi ostavi bez posla, dabi na istim mestima posle mesecdana bili postavqeni drugiobjekti.”

- Po{to smo saslu{ali zahte-ve vlasnika kioska, ponovo }emorazmotriti odluku Gradskog ve-}a, da bismo videli u kom deluona treba da pretrpi odre|eneizmene. Dogovorili smo se da dotada odluka o uklawawu privre-menih objekata bude stavqenavan snage - rekao je kratko, poslesastanka sa vlasnicima i zakup-cima kioska gradona~elnik Vo-jislav Ili}, na ~iji zahtev novi-nari u ponedeqak nisu prisu-stvovali razgovoru sa pedesetakgra|ana.

Program postavqawa kioska,donet na osnovu programa posta-

vqawa privremenih objekata,usvojenim jo{ 1998. godine, bi}eponovo razmotren na sedniciGradskog ve}a, potvrdio je i Mi-lovan Eri}, na~elnik GU za in-spekcijski nadzor: “Do tada }ebiti obustavqeno izdavawe re-{ewa o uklawawu privremenihobjekata, a vlasnike kojima smore{ewa ve} uru~ili, obavesti}e-mo da su ona stavqena van snage.Prema informacijama “Gradca”,trebalo je da na celoj teritori-ji grada bude ukloweno 40 obje-kata, ~ijim vlasnicima je iste-kao ugovor, prestala va`nost iz-datog odobrewa, ili su, pak, wi-hovi objekti podignuti na loka-cijama na kojima je predvi|enapromena namene i tipova kioska,koji bi trebalo da doprinesu po-boq{awu estetskog izgleda iplanskog ure|ewa grada.”

M. N.

“Nacrt Rezolucije o podr{ciNarodne skup{tine ènskompreduzetni{tvu” bila je temaOkruglog stola, odrànog u sreduu Regionalnom centru za profesi-onalni razvoj zaposlenih u obra-zovawu, koji je organizovaloUdruèwe poslovnih èna Srbi-je, uz prisustvo potpredsedniceOlivere Popovi}. Ona je predsta-vila koncept i dosada{we rezul-tate projekta, prepoznaju}i po-trebu Udruèwa da se glas ènaja~e ~uje nego ina~e. Zato je ciqovog projekta ja~awe dijaloga iz-me|u preduzetnica i wihovihudruèwa {irom Srbije, upozna-vawe sa wihovim inicijativama iproblemima koji }e pomo}i pridono{ewu odluka i ostvarivawuuticaja na Rezoluciju, kao budu}uplatformu za re{avawe problemai poboq{awe statusa ènskogpreduzetni{tva.

Okrugli sto je realizovan uokviru projekta “Preduzetnicedoprinose razvoju ekonomske po-litike u novom politi~kom kon-tekstu”, pod pokroviteqstvom De-

legacije Evropske unije u Srbijii Kancelarije za saradwu sa ci-vilnim dru{tvom Vlade RS, a po-red Ba~kog Petrovca, Beograda,Vaqeva i â~ka, bi}e predsta-vqen i u Zaje~aru, Subotici i Bu-janovcu. O~ekuje se da Rezolucijuu novembru verifikuje predsedni-ca Parlamenta, koji institucio-nalno podràva ovaj projekat.

Dubravka Filipovski, posla-nica Narodne skup{tine i pot-

predsednica Nove Srbije, govori-la je o ja~awu ènskog preduzetni-{tva kao faktoru oporavka eko-nomskog i privrednog ìvota Sr-bije. “Ovom Rezulucijom }emo po-ku{ati da ostvarimo da se plani-ra finansirawe ènskog predu-zetni{tva iz buxeta i ostvariva-we {to ve}ih subvencija, ali iuvo|ewe rodne statistike, kakobi se ta~no znalo koliko èna uSrbiji su vlasnici firmi. Radi

podsticawa ènskog preduzetni-{tva, koje je jedan od osnovnih ci-qeva Vlade RS, i ubudu}e }emo or-ganizovati ovakve susrete”, reklaje Filipovski i dodala da je â-~ak bio nezaobilazan, jer je uspeoda osnuje i razvije, naro~ito po-sle 2000. godine, mreù privatnihpreduzetnika.

Direktorka ~a~anskog UP@“Nade`da Petrovi}” i direktorOdeqewa Privredne komore Kra-qeva u â~ku Gorana Tanaskovi}predstavila je lokalne priorite-te ove organizacije u ènskompreduzetni{tvu, a problem se od-nosi, pre svega, na finansirawe iobrazovawe.

- Problem preduzetnica u lo-kalnoj sredini je u tome {to seone bave uglavnom delatnostimakoje omogu}avaju plasman wiho-vih proizvoda na ograni~enom,lokalnom podru~ju, a da bi one us-pele i postale nosioci svog pri-vrednog razvoja, one moraju trì-{te da pro{ire na ~itavu Srbijui {ire. I to je generalni problemènskog preduzetni{tva, iza koga

stoji i problem finansirawa, od-nosno ostvarivawa ve}ih mogu}-nosti hipoteka, koje ène, naà-lost, nemaju da bi mogle da konku-ri{u za neke bitnije kredite, jeruglavnom, nisu vlasnice nekret-nina. Tako|e, i bez jedne kontinu-irane edukacije, ~ega su ène sve-sne, ne mogu uspe{no voditi svojefirme, {to podrazumeva i mewa-we svesti od malih nogu - rekla jepored ostalog Gorana Tanasko-vi}. O preduzetni{tvu â~ankigovorila je i poslanica Mirjana\okovi}, pomo}nica gradona~el-nika za ekologiju, dok je BiqanaJovani} iz Filijale Nacionalneslu`be za zapo{qavawe izloìlakakvo je stawe na trì{tu rada izènskog ugla. Prva me|u ~a~an-skim preduzetnicama oglasila seMaru{ka Topalovi}, navode}ikao bitan problem pronalaèweposla, odnosno trì{ta za svojeproizvode, a sa razvijawem potra-`we do}i }e i do zapo{qavawanovih radnika i obrnuto.

Z. L. S.

OKRUGLI STO O NACRTU REZOLUCIJE O RAZVOJU @ENSKOG PREDUZETNI[TVA

U SLU@BI EKONOMSKOG OPORAVKA ZEMQE

ODLO@ENO IZDAVAWE RE[EWA O UKLAWAWU OKO 40 PRIVREMENIH OBJEKATA

NE]E KONKURS, HO]E PRODU@EWE UGOVORA

4 PETAK 27. JUN 2014. GODINEPOLITIKA

Operativnitimovi i~ l a n o v iG r a d s k o g{taba za

vanredne situacije uloì-li su maksimalne naporetokom odbrane od poplavakoje su 15. maja zadesile â-~ak i ve}i deo Srbije i ka-snije, prilikom otklawawaposledica ove nezapam}eneelementarne nepogode, oce-na je zamenika gradona~el-nika Radenka Lukovi}a. To-kom svih tih aktivnostibilo je i odre|enih propu-sta i nedovoqne koordina-cije i sinhronizacije na te-renu, koji, ipak, nisu bilipresudni za odbranu delova

grada od êmernice, ~ijimkoritom je 15. i 16. majaproticalo oko 320 kubikavode u sekundi, ili skoro~etiri puta vi{e od uobi-~ajenih koli~ina, koje sumogli da “zadrè” projek-tovani nasipi. Lukovi} jenaglasio i da su blagovre-meno formirane sve komi-sije za procenu {tete, da jedonet pravilnik, na osnovukoga }e biti distribuiranasredstva najugroènijimdoma}instvima sa popla-vqenog podru~ja, prispelaod donatora i Republike ida je dràvna kontrolaustanovila da su sve stru~-ne komisije uradile korekt-nu procenu {tete na infra-

strukturi, u poqoprivre-di, privredi i na gra|evin-skim objektima. Odgovarju-}i na primedbe pojedinihodbornika, rekao je da dr-àva nije “zaboravila â-~ak”, odnosno da nijedna odlokalnih samouprava naime pomo}i poplavqenimpodru~jima jo{ nije dobilasredstva iz republi~kog bu-xeta. U â~ku je 69 lica, naime jednokratne pomo}i do-bilo po 19.300 dinara, a utoku je i procena {tete naobjektima, u koje bi trebaloda se vrate 32 osobe iz Ko-wevi}a i Baluge, za ~iju sa-naciju je obezbe|eno oko dvamiliona dinara.

Da li je Grad, ne ~ekaju-

}i ”Srbijavode”, mogao ne-{to da preduzme i za{titinajugroènija doma}instvaod izlivawa êmernice,pitao je odbornik DveriSlobodan Nenadi}, insi-stiraju}i i na odgovoru napitawe kada }e biti zapo-~eta sanacija ku}a i povra-tak porodica u najo{te}e-nije objekte. Odbornik iziste politi~ke grupacijePredrag Ostoji} “zaradio”je dve opomene predsedavaju-

}eg Veqka Negovanovi}a,po{to nije odustajao od ~i-tawa poduèg izve{taj Go-rane Kaplarevi}, kordina-tora u prihvatnom centru uO[ “Sveti Sava”, u kome jeona ukazala na neke propu-ste pojedinih ~lanova ope-rativnih timova, prilikomprihvata gra|ana sa popla-vqenog podru~ja i distri-bucije humanitarne pomo-}i, koji je, po oceni Dverja-na, “u nesaglasju” sa celovi-tom informacijom [tabaza vanredne situacije. Od-govornost republi~ke vla-

sti, mawkavosti u raduGradskog {taba za vanrednesituacije, podela pomo}ikoju je obezbedila lokalnasamouprava i preventivnemere koje bi trebalo da do-prinesu da se nikada ne po-novi pro{lomese~na kata-strofa, ~etiri su osnovnaproblema na kojima insi-stira odborni~ka grupaDveri, rekao je wen {efBo{ko Obradovi}. Izve-{taj Gradskog {taba zavanredne situacije je, po

oceni Aleksandra \enadi-}a iz iste grupacije, hvalo-spev, jer ne sadrì brojnepropuste, po~ev od nekih uradu prihvatnog centra, doproblema prilikom puwe-wa xakova peskom na depo-niji ~iji je vlasnik firma“Kneèvi}”. OdbornikSNS Milan Tanovi} je in-sistirao da SG bude dosta-vqen spisak sa imenima li-ca koja su dobila pomo} do-natora i Grada, a StojanMarkovi} (LDP) da se lo-kalna vlast, koja je, u vremekada je predsednik Vlade{irio paniku, ipak, uspelada organizuje odbranu gra-da, vi{e bavi prevencijomnego posledicama i da po-novo donese odluku o osni-vawu gradskih robnih re-zervi, koje su u prethodnomperiodu “pojedinci pokra-li, ne snose}i nikakvesankcije.” Najve}e {tete odpoplava pretrpeli su seqa-ci, a dobili su samo semekukuruza da zaseju najvi{epo 40 ari, podsetio je od-bornik Radisav Rackovi}(Dveri), pitaju}i za{to ni-je sanirano korito kanala,zbog koga su poplavqena do-ma}instva u Ciglarskojulici, i apeluju}i na poqo-privredne proizvo|a~e kojinisu poplavqeni da pomog-nu postradalima u poplava-ma. Gordana Plazini} Ci-ki} (SNS) je zatraìla dalokalna samouprava pomog-ne socijalno ugroènim do-ma}instvima, koja nemajupravo na pomo} zbog toga{to poseduju minimalnepovr{ine zemqi{ta i ne-

pokretnosti i da nadle`neustanove i volonteri ~e{}epose}uju i pruàju pomo}usamqenim, starim i bole-snim osobama.

DA NE DOBIJAJU PAREPO “PARTIJSKOJLINIJI”

Po{to je ocenio da jeGradski {tab za vanrednesituacije radio dobro ipodsetio da je podela pomo-}i usporena zbog zakonskeprocedure, AleksandarMaksimovi} (SNS) je insi-stirao da sredstva budu de-qena transparentno, i takodemantovane pri~e u javno-sti da pojedinci novac do-bijaju “po strana~koj lini-ji i pripadnosti”.

Ni 40 dana posle kata-strofe koja je zadesila â-~ak, niko nije snosio odgo-vornost, niti JP “Srbija-vode” koja, iako je ura|enprojekat, nije rekonstrui-sala za{titni bedem poredêmernice, kojom gazdujekao vodotokom prvog reda,upozorio je Bo{ko Obrado-vi} (Dveri). Biqana Ruba-kovi} iz iste odborni~kegrupe smatra da je najve}iproblem bio {to gra|aninisu blagovremeno obave-{teni o opasnosti koja imje zapretila 15. maja, iako jeprethodnih dana na hidro-meteorolo{koj mapi, veli-ki deo Srbije bio “obojencrvenom bojom”. Nadle`niu â~ku su tokom poplava iu periodu sanacija posledi-ca nepogode mnogo boqe re-agovali od ~elnika drugihgradova, ocena je Dragana

ODBORNICI SG USVOJILI IZVE[TAJ GRADSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE O

Po~etak posledweg skup{tinskog zasedawe, odrànog 25.juna, obeleìlo je protestno okupqawe radnika privat-nog preduze}a “Papirpak” iz Preqine, koji {trajkuju od2. juna, nekolicine taksi prevoznika i poqoprivrednihproizvo|a~a, o{te}enih od grada, koji je u utorak zade-sio nekoliko ~a~anski sela. Zbog insistirawa odbornikaBranka Lazovi}a da bude utvr|ena odgovornost nadle-`nih, zbog toga {to blagovremeno nije nabavqeno dovoq-no protivgradnih raketa, {to je, po wegovom mi{qewu,mnogo bitnije od zahteva Dverjana da bude preispitana imagistarska diploma gradona~elnika Vojislav Ili}a,usvajawe dnevnog reda, predvi|enog za posledwu sednicu,trajalo je vi{e od sat vremena. Tokom poduè rasprave,ve}inom glasova usvojen je predlog Mirjane Milenkovi}(DS) da na slede}oj sednici odbornicima bude predo~enizve{taj o radu koordinatora za romska pitawa.

Odbornicima SG obratio se na posledwoj sedniciDu{an Popovi}, predsednik {trajka~kog odbora upreduze}u “Papirpak” iz Preqine, nad kojim je 19. ju-na uveden ste~ajni postupak, posle {trajka u koga je 2.juna stupilo oko 90, od 145 zaposlenih. On je insisti-rao na odgovornosti nadle`nih institucija koje su“dozvolile” vlasniku firme da ne ispla}uje redovnoplate radnicima i doprinose za osiugurawe, zahteva-ju}i da sredstva za to budu obezbe|ena, ako ne iz pri-hoda preduze}a, ono iz gradskog buxeta.

Inicijalni razlog za {trajk bilo je ka{weweprilikom isplate aprilske zarade, dug za tri plate iz2012. i nepovezan radni sta`, podsetio je zamenik gra-dona~elnika Radenko Lukovi}, naglasiv{i da lokal-na samouprava nema ni ingerencije, ni mogu}nosti dapomogne radnicima koji, izgleda, nisu imali dovoq-no ni voqe, ni strpqewa da postignu sporazum sa me-naxmentom, preuzev{i rizik koji donosi ste~aj fir-me.

Na predlog odbornika Bo{ka Obradovi}a (Dveri)i Milana Lazovi}a (SNS) SG je donela zakqu~ak dadràvni organi ispitaju odgovornost nadle`nih in-stitucija koje “nisu radile svoj posao”, dozvoliv{iposlodavcima ne samo u ovoj, ve} i u ostalim privat-nim firmama, da zaposlenima redovno ne ispla}ujuzarade i ne upla}uju im doprinose.

NIJE BILO STRPQEWA I VOQE

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

[TO JE POPLAVA NAÊLA,

5POLITIKAPETAK 27. JUN 2014. GODINE

Biseni}a (LDP), koji sma-tra da se, i pored toga, mo-ra ista}i {ta nije bilo do-bro i {ta treba mewati.Upozorio je da su za{titnibedemi dodatno o{te}eni ida ne}e izdràti ni eventu-alno mawe poplave od pro-{lomese~nih, te da nadle-`ni moraju biti oprezni ida sugestije opozicionihodbornika ne shvataju samokao kritike, ve} kao najdo-bronamernije savete.

Voda se povukla, aliostali su problemi, rekaoje pomo}nik gradona~elni-ka Milan Bojovi}, deman-tuju}i tvrdwe pojedinihodbornika da su “qudi uKowevi}ima, Balugi i dru-

gim poplavqenim mesnimzajednicama od vlasti zabo-ravqeni”. Podsetio je da sukompetentne li~nosti i in-stitucije istakli â~akkao primer grada u kome jedobro organizovana odbra-na od poplave i sanacija{tete i pozvao sve o{te}e-ne gra|ane da preuzmu obra-sce i do 9. jula podnesu zah-teve za nadoknadu {tete.Naglasio je da je 66 licave} dobilo jednokratnu bes-povratnu pomo} od po19.300 dinara, da }e â~an-ska banka finansirati ob-novu 39 ku}a i da }e Grad saoko dva miliona dinara po-mo}i popravku objekata ukoje, iz prihvatili{ta i od

prijateqa i ro|aka, trebada se vrati oko tridesetgra|ana. Svi objekti o{te-}eni u poplavnom talasubi}e sanirani do oktobra,preneo je neke od zakqu~akasa sastanka u Vladi Srbijegradona~elnik VojislavIli}, naglasiv{i da je od-lu~eno da Republika fi-nansira rekonstrukciju lo-kalnih i nekategorisanihputeva i najugroènijimpoqoprivrednicima obez-bedi naftu i ve{ta~ko |u-brivo. Za sanaciju sviho{te}enih nasipa preduze-}u “Srbijavode” potrebnoje oko dve milijarde dinarai bez obzira na to i ~iwe-nicu da u buxetu nema toli-ko para, rekonstrukcija be-dema pored êmernice uvr-{}ena je me|u prioritete,rekao je Ili}, oceniv{i daje [tab za vanredne situa-cije u~inio sve {to je mo-gao i da su wegovi ~lanovi“dali sve od sebe, da se spa-se {to se moglo spasiti”, i{to je najva`nije, da su spa-{eni qudski ìvoti.

ZA[TO SU ZAKASNILE

RAKETE?

Grad koji je u utorak paona gradskom podru~ju i u se-lima Ro{ci, Vidova, Pri-jevor, Miokovci, Zabla}e,Gori~ani, naneo je ogromne{tete poqoprivrednim pr-oizvo|a~ima, a u poplavqe-nim mesnim zajednicamaprakti~no “dokusurio” ono{to je na~ela pro{lomese~-na poplava. Gradona~elnik

Ili} je, posle sastanka sagrupom o{te}enih proizvo-|a~a i protivgradnimstrelcima, obavestio od-bornike da je Sektor za van-redne situacije obezbediopo dve rakete za svaku pro-tivgradnu stanicu, zbog ~e-ga je lokalna samoupravaraspisala javne nabavke i30. aprila podnela zahtevpreduze}u “Milan Blagoje-vi}” za 50 raketa, a 7. maja ikompaniji “S;loboda”, odkoje je traèno 100 protiv-gradnih raketa. Naàlost,ni ove, ni 110 naru~enih upribojskom “Poliesteru”nisu stigle na vreme, rekaoje Ili}, naglasiv{i da suove godine znatno pove}anabuxetska sredstva za pro-tivgradnu za{titu i da jeod 10,5 miliona dinara, petplanirano za naknadu zastrelce, a pet za nabavku ra-keta. Po{to je grad naneo{tete ne samo poqopri-vrednim usevima, ve} i nagra|evinskim objektima, nateren }e iza}i nadle`ne ko-misije, proceniti {tetu,koju }e na objektima sani-rati Grad i zahtevati odRepublike da pomogne po-qoprivrednim proizov|a-~ima kojima je grad prepo-lovio letinu.

Rakete je trebalo naba-viti u martu, a ne u junu, za-merka je Radisava Rackovi-}a (Dveri), a pitawe wego-vog {efa Bo{ka Obradovi-}a, za{to one pre nisu ku-pqene, kada su postojala bu-xetska sredstva i ko je zaka-

zao, jer je kasnio postupakjavnih nabavki? Dràva jenespremno i neodgovorno“u{la” u sezonu odbrane odgrada, obezbediv{i polo-vinu od neophodnog brojaraketa, ocena je StojanaMarkovi}a (LDP), kojismatra i da su buxetske pa-re ba~ene, jer rakete nisublagovremeno nabavqene,zbog ~ega su brojni poqo-privrednici i vo}ari pre-trpeli ogromne {tete.

Vidno iznerviran, jer jejedan od brojnih proizvo|a-~a koje je grad “uni{tio”,Branko Lazovi} (Zajedno zaSrbiju) insistirao je naodgovoru na pitawe, da lidràva, ili lokalna samou-prava nabavqa rakete iutvr|ivawu odgovornostinadle`nih zbog toga {toone blagovremeno nisu di-stribuirane strelcima. Onje izrazio uverewe da }e se-qaci, koji su u utorak “sra-dili”, biti oslobo|eniobaveze pla}awa poreza i

komunalnih ra~una, jer suve} prezaduèni i za to ne-maju para. Grad je izdvojioove godine duplo vi{esredstava za protivgradnuza{titu, iako je ona u na-del`nosti Republike, pod-setila je Nade`da Simovi}(SNS), a Aleksandar \ena-di} (Dveri), je, po{to je op-tuìo Sektor za vanrednesituacije, ustvrdio da od-govornost za velike {tetesnosi i lokalna vladaju}akoalicija, koja ne sme da“prozove” resorno mini-starstvo. Sve tri metodeprotivgradne za{tite - ra-kete, mreè i osiguraweuseva imaju mawkavosti,smatra Mira Milinkovi}(NDS), i insistira daGrad, ukoliko ne moè dr-àva, pomogne poqopri-vrednicima da ublaè te-{ke posledice posledwe ne-pogode i da dodela subven-cija za osigurawe useva bu-de transparentnija nego dosada. M. N.

Nije normalno dru-{tvo u kome gra|a-ni i akademska jav-

nost sumwaju u fakultetskediplome, magistarske idoktorske radove najvi{ihdràvnih funkcionera,smatra Pokret Dveri, kojije zbog toga pokrenuo ini-cijativu da bude formira-na nezavisna dràvna komi-sija od univerzitetskihstru~waka iz zemqe i rase-jawa, koja bi ispitala di-plome funkcionera, po~evod predsednika TomislavaNikoli}a, ministara Ne-boj{e Stefanovi}a, Sr|anaVerbi}a, Velimira Ili}a,do predsednika op{tina,gradona~elnika, ~lanovagradskih ve}a i direktorajavnih preduze}a i ustano-va. Krajwi ciq ovakvog is-pitivawa bio bi da svioni, za koje se utvrdi da su

“kupili” diplome, odnosnoda su one plagijati, “kao{to je praksa svuda u svetu,podnesu ostavke i napustevisoke javne funkcije”, re-kao je na pro{lonedeqnojKZN ~lan Stare{instvaDveri i {ef odborni~kegrupe ovog pokreta u SG Bo-{ko Obradovi}:

- Srbija ne moè bitinormalna dràva, ukolikone znamo da li nas vode qu-di sa kupqenim i diploma-ma dobijenim preko stra-na~kih i drugih veza. Ovo jenajpo{tenija i konstruk-tivna ponuda Dveri, jer svioni koji pred nezavisnomkomisijom ne budu mogli daodbrane svoje fakultetskediplome i magistarske idoktorske radove, moraju dapodnesu ostavke. A oni, zakoje se ustanovi da su na le-galan na~in stekli svoje

diplome, na neki na~in }esprati qagu sa svog imena iniko ne}e mo}i da ih prozi-va, etiketira i u negativ-nom kontekstu koristi wi-hova imena.

Ova tema, na kojoj se “lo-mi smisao politike, mora-la i obrazovawa” u Srbijije veoma va`na, jer “stra-na~ko parazitski sistem jekancer srpskog dru{tva”, o~emu Dveri govore od kadasu stupile na politi~kuscenu, podsetio je Obrado-vi}: “Kada su strana~kivojnici osvojili vlast,shvatili su da nemaju nistru~no znawe, ni obrazo-

vawe, da bi preuzeli odre-|ene uloge u toj vlasti. Zbogtoga su, brè boqe, svi oni,po~ev od predsednika drà-ve, do gradona~elnika â~-ka, pohrlili da te nedo-statke poprave i brzopote-zno do|u do bilo kakve di-plome, i ostvare uslov da sena|u na javnim funkcija-ma”.

Nisu samo privatni uni-verziteti, poput Megatren-da, koji je posledwih dana uìì javnosti, steci{tekorupcije, tvrdi Obrado-vi} i podse}a na zata{kanuaferu “Indeks”, odnosno daispite “prodaju” i profe-

sori na dràvnim fakulte-tima. Jedan od osnovnihrazloga zbog kojih Dveripokre}u ovu inicijativu, zakoju traè podr{ku i vla-daju}ih i opozicionihstranaka, je ~iwenica da }esvi mladi qudi, koji “po-tro{e godine i godine stu-dirawa na ozbiqnim fa-kultetima, izgubiti voquda ìve u Srbiji, u kojoj nemogu da do|u do izraàjapored onih, koji su prekosvojih strana~kih i drugar-skih veza do{li do la`nihdiploma i zvawa magistarai doktora nauka”, rekao je,pored ostalog Obradovi}.

Odgovaraju}i na novi-narsko pitawe, {ef odbor-ni~ke grupe Dveri je naja-vio da }e odbornici ovogpokreta predloìti da i uSG bude formiran anketniodbor, koji bi trebalo dapreispita diplome lokal-nih politi~ara, koje su“pod znakom pitawa”. On jeuveren “da je i wima stalodo toga”, jer }e pojedincina taj na~in sprati qagu sasvog imena, ili }e, u pro-tivnom, ukoliko budu }uta-li, to predstavqati znak dazaista kriju kako su steklidiplome i zvawa.

M. N.

POKRET DVERI TRA@I DA BUDE FORMIRANA KOMISIJA KOJA ]E PREISPITATIDIPLOME SVIH POLITIÂRA NA VLASTI

DA LI NAS VODE QUDI SAKUPQENIM DIPLOMAMA?

GRAD DOTUKAOPOPLAVI OD 15. MAJA I GRADU KOJI JE U UTORAK ZADESIO NEKOLIKO ÂÂNSKIH SELA

Gradonosni oblak, na visini od oko 16 kilometarai {irine od ~etiri do pet hiqada metara, do{ao je izBosne i s obzirom na te karakteristike, nikakva pro-tivgradna za{tita ga nije mogla u potpunosti “razbi-ti”, tvrdi dr Vlajisav Papi} iz GU za lokalni eko-nomski razvoj, tako i da je bilo dovoqno raketa, â-~ak i okolna mesta ne bi bili spa{eni od grada. Ova-kvi oblaci koji se retko formiraju na visinama znat-no ve}im od uobi~ajenih, i koji uspeju da do|u do Sr-bije, posledica su velikih klimatskih promena, re-kao je on, naglasiv{i da su svih 25 protivgradnihstanica u â~ku, u funkciji, da ih opsluùju po dvastrelca, sa kojima su blagovremeno potpisani ugovo-ri i da je Grad traì i dobio saglasnost od Republi-ke, ~ija je obaveza da obezbedi rakete, da to sam uradisopstvenim sredstvima. Odgovaraju}i na dileme ve}i-ne odbornika, naglasio je da je efikasnost za{titeraketama i iz aviona od 60 do 70 odsto, a da protiv-gradne mreè najboqe {tite vo}ne zasade, koji, zbog“bo~nih udara” leda, ipak, i pod wima mogu bitio{te}eni do 30 odsto.

OBLAK STIGAO IZ BOSNE

6 PETAK 27. JUN 2014. GODINEOBRAZOVAWE

VIDOVDANSKI SUSRET PROSVETARA U PENZIJI

U VRTI]U „POLETARAC”

Na konferenciji„EYE 2014”, koja je

u Strazburu odràna od 7.do 9. maja, u timu najistak-nutijih omladinskih akti-vista i radnika iz Srbijebili su i An|elka Matije-vi} i Vladimir @ivano-vi} iz â~ka.

Na najve}u omladinskukonferenciju u Evropi od-veli su ih rezultati koje je~a~anski tim, u kome je An-|elka bila koordinator, aVladimir saradnik, posti-gli tokom kampawe “Ne go-voru mr`we”, koju je orga-

nizovalo Ministarstvoomladine i sporta.

Rezultate kampawe onisu sugra|anima predstavi-li tek 19. juna, po{to bi,kako je kazala Matijevi}e-va, zbog problema izazva-nih poplavom bilo nepri-mereno da su to u~iniliodmah po povratku izStrazbura.

Ona je podsetila da je11. februara ove godine uâ~ku odràna konferen-cija “Tolerancijom i dija-logom protiv govora mr-`we”, kao centralni doga-

|aj nacionalne kampawe. - Tada se â~ak zvani~-

no i pridruìo kampawi~iji je ciq suzbijawe mr-

`we u virtuelnom i real-nom svetu. Na{i volonte-ri, u~enici Gimnazije iO[ “Milica Pavlovi}”

koji poha|aju ~asove gra-|anskog vaspitawa, reali-zovali su niz aktivnosti,kroz koje su razvili sarad-wu sa {kolama, sportskimklubovima i dru{tvenoodgovornim preduze}ima.Na{e akcije su ocewenekao najboqe u lokalu, a

spot koji su gimnazijalcisnimili emitovan je uEvropskom parlamentu zavreme konferencije - reklaje An|elka Matijevi}.

U sali Skup{tine gradaspot su, prilikom prezen-tacije rezultata kampawe,mogli da vide i â~ani.Zahvalnice su uru~ene vo-lonterima i saradnicimau kampawi, a najavqene sui nove aktivnosti - sarad-wa sa de~ijim vrti}ima iispisivawe slogana kampa-we na zidovima i trafostanicama koje su odrediliJP “Gradac” i Elektrodi-stribucija.

E. V.

NA OMLADINSKOJ KONFERENCIJIU STRAZBURU UÊSTVOVALI I ÂÂNI

Eksponati izloèni 19.juna u dvori{tu de~ijeg

vrti}a “Poletarac”, u Haj-duk Veqkovoj ulici, nasta-li su tokom radionica or-ganizovanih u aprilu i ma-ju. Roditeqi, vaspita~i ideca zajedni~ki su izra|i-vali ramove, nakit, “magne-te” i druge ukrasne predme-te, a onda su odlu~ili da ihpokaù sugra|anima i,eventualno, ne{to zarade.

- Izlo`bu smo organizo-

vali pod sloganom “Da Po-letarac poleti”. Ona je re-zultat zajedni~kog plani-rawa i delovawa roditeqai vaspita~a i jedna u nizuakcija ~iji je ciq da se de-ci stvore boqi uslovi zaboravak u vrti}u i vaspit-no - obrazovni rad - kaèSuzana Simeunovi}, direk-torka Pred{kolske ustano-ve “Moje detiwstvo”, u ~i-jem sastavu je 11 vrti}a, me-|u kojima i “Poletarac”.

Roditeqi su nedavnofinansirali farbawe klu-pa u dvori{tu i oslikava-we ograde vrti}a, a oni }eodlu~iti i kako }e bitiutro{en novac od prodajepredmeta na izlo`bi.

Jedan od ciqeva izlo-`be bio je i skretawe pa-`we javnosti na uslove ukojima radi najstariji vr-ti} u gradu.

- “Poletarac” je starto-vao 1966. godine, u preure-

|enoj porodi~noj ku}i, i neispuwava uslove koji su po-trebni za rad savremenogvrti}a. Neophodna je kom-pletna unutra{wa rekon-strukcija, koja bi bila fi-nansirana sredstvimagradskog buxeta. Predra-~un radova je u toku - nagla-{ava direktorka PU.

Ovaj vrti} poha|a 120mali{ana, a o wima brineosam vaspita~a.

E. V.

PRODAJNA IZLO@BA UNIKATNIH PREDMETA

PREDSTAVQENI REZULTATI KAMPAWE “NE GOVORU MR@WE”

Usvojstvu organi-zatora, goste jepozdravila Do-

brila Maxarevi}, nastav-nica matematike u penziji,podsetiv{i da su prethod-na dva susreta uprili~ena2008. i 2011. godine u Pre-hrambeno - ugostiteqskoj{kola.

- Ideja je potekla odprofesora filozofije Bo-

jana Nedeqkovi}a, a ja samje prihvatila, jer sam zna-la koliko je penzionerimapotrebno da se druè iosveè se}awa na vreme ko-je su proveli obrazuju}imlade generacije - kazala jeorganizatorka, koja smatrada su mladi i stari neop-hodni jedni drugima, jermladi imaju vi{e energije,a qudi u godinama poseduju

ìvotno i profesionalnoiskustvo.

Ove godine, 24. juna, do-ma}in skupa je bio Regio-nalni centar zaposlenih uobrazovawu, u ~ijim je pro-storijama prire|ena zaku-ska i priredba za pedesetakpenzionera.

- Ovakvi doga|aji su ve-oma va`ni, jer se qudi kadodu u penziju ~esto osame, asamo}a vodi u starost - ka-zala je Danica Blagojevi},koja je predavala ruski je-zik.

Svetlana Vu~kovi} sma-tra da je ose}aj pripadno-sti zajednici potrebansvakom od nas.

- Penzioner sam ve} de-vet godina, ali vas pozdra-vqam i u ime Ma{inske{kole, u kojoj sam provelaradni vek - rekla je profe-sorka biologije u penziji.

Susret sa kolegama ob-radovao je i profesorkufrancuskog jezika QiqanuBojovi}:

- Bilo je malo prekida,

ali je divno {to smo pono-vo na okupu. Da se vidimo,setimo pro{losti i poraz-govaramo o penzionerskimproblemima.

U umetni~kom progra-mu, koji je upotpunio ovajsusret, nastupili su u~eni-ci Muzi~ke {kole i Qi-qana Bralovi}, pesnikiwaiz Prawana. Stihove su go-

vorili i penzioneri kojise bave pisawem poezije,dok se profesor MiodragJeò Panteli} kolegamaobratio u prozi.

- Ja sam stara koska.Niti pi{em pesme, nitisviram. Do{ao sam da vampoèlim dug ìvot i ve~i-tu mladost - sro~io je Jeòza ovu priliku, koju je na-

zvao divnim doga|ajem.Ulogu voditeqke pro-

grama preuzela je direk-torka RC Gorica Stanoje-vi}, u znak podr{ke kole-gama koji vi{e ne rade uu~ionicama, ali imaju ve-liko i dragoceno iskustvou obrazovawu i vaspitava-wu mladih nara{taja.

E. V.

Iako neredovni, ovakvi doga|aji penzio-nerima mnogo zna~e, jer je druèwe naj-boqi lek protiv usamqenosti i starosti

TRENUTAK SE]AWA I EMOCIJA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 7DRU[TVO

Skoro dva i po meseca ove godine Tr-navci nisu mogli da koriste vodusa lokalnog izvori{ta Trnavsko

vrelo. Iako je zbog obilnih padavina vodebilo dovoqno u rezervoaru, zbog velikezamu}enosti bila je neispravna, ~ak i zatehni~ku upotrebu. Trenutno je situacijaboqa i ovo je jedan od retkih perioda kadau Trnavi nije stacionirana cisterna savodom. Ali, nadle`ni u Mesnoj zajednicikaù da se suo~avaju sa velikim problemi-ma, pre svega zbog ogromnih dugovawa za

utro{enu vodu i prikqu~ke, ali i ~estihkvarova na vodovodnoj mreì. Vrhunac je,kaù, bio krajem maja, kada su u mreìprona{li gomilu letvica, pa ~ak i jedno}ebe! Kao jedino re{ewe za brojne proble-me u vodosnabdevawu, u MZ vide da se wi-hovo selo, koje se nalazi na desetak kilo-metara od â~ka, {to pre prikqu~i nagradski vodovod i dobije rzavsku vodu.

SAMO PET ODSTO TRNAVACAPLA]A VODU

Predsednik Saveta MZ Trnava AndrijaMiliki} navodi da je od 700 evidentira-nih potro{a~a, svega pet odsto od po~etkagodine platilo svoje ra~une. Iako cena od10 dinara po kubiku nije mewana godina-ma, sve je vi{e onih koji svoje obaveze neizmiruju! Prema procenama, dug za vodudostigao je 1,5 miliona dinara.

-Od po~etka godine bilo je samo 35uplata. Za nove prikqu~ke dug je oko dvamiliona dinara. Uz to ~etrdesetak je nere-{enih i nenapla}enih prikqu~aka, a istipotro{a~i uop{te i ne pla}aju vodu. Do-neli smo odluku da krenemo u intenzivnunaplatu, a spisak du`nika preda}emo Jav-nom pravobranila{tvu â~ka. Trnavcimoraju da shvate da se radi o op{tem do-

bru i da je to sistem u koji su oni ulagalisvoj novac, koji }e se, ako se ne odràva,uru{iti sam od sebe – obja{wava Mili-ki}.

Jedan od prvih koraka novog Saveta zavodu i Saveta MZ je popis pojedina~ne po-tro{we vode, kako bi se ta~no znalo koli-ko ko duguje. Oni koji nisu platili pri-kqu~ak na mreù, koji ko{ta hiqadu evra,mogu svoj dug da izmire na rate. Lokalnisistem Trnavsko vrelo pu{ten je zvani~nou rad 1989. godine i gra|en je najve}im de-

lom sredstvima samodoprinosa me{tana.Prema re~ima Miliki}a, veliki problemje {to su zbog starosti resursi izvori{tana izmaku, pre svega ventili i filteri,{to dovodi do ~estih kvarova.

- Od februara ove godine bila su ~aktri ve}a kvara, a presedan je bio zapu{ewevodovodne cevi, kada smo prona{li letve,da{~ice, pa ~ak i jedno }ebe. Ne znamo dali je to neko slu~ajno ili namerno uradio,ali je svakako poraàvaju}a ~iwenica -kaè Miliki}.

Ni{ta boqa situacija nije ni kada je upitawu kanalizacija. Zbog nemarnosti inesavesnosti gra|ana veoma ~esto dolazido zapu{ewa kanalizacije, koja se usledsvake ki{e izliva u dvori{ta, ba{te iwive. Od 350 Trnavaca ~ija su doma}in-stva prikqu~ena na kanalizacionu mreù,ove godine samo {est wih je platilo ra-~un.

-Nedavno smo uradili ekspertizu sastru~nom slu`bom JKP „Vodovod“ i utvr-|eno je da je od 30 do 70 odsto kanalizaci-one mreè zapu{eno zbog toga {to se u{ahte baca sve – od gra|evinskog materi-jala, do jorgana, }ebadi i uginule stoke. Ukratkom vremenskom intervalu imali smodeset intervencija, a samo jedan izlazak

cisterne za otpu{ewe ko{ta 14.500 dina-ra. Uz veoma slabu naplatu, moèmo do}ido velikih problema u daqem odràvawukanalizacije – upozorava Miliki}.

RZAVSKA VODA I U TRNAVI?!Ipak, nazire se „svetlo na kraju tune-

la“. Posle mnogo godina dogovarawa ipregovarawa, ove godine Trnava je „u{la“u proceduru prikqu~ewa na gradsku vodo-vodnu mreù. Dobijena je saglasnost me-{tana ~ija imawa se nalaze na trasi cevo-voda, a iz istog razloga uskoro }e bitiodràn sastanak sa ste~ajnim upravnikomZemqoradni~ke zadruge. Grad â~ak, kojije posedwih nekoliko godina izdvajao no-vac za po~etak radova, i ove godine jeopredelio pet miliona dinara, koliko seo~ekuje i od dràve.

-Projektni biro „Vodovoda“ o~ekuje sa-

glasnost od „Srbija voda“ i „Puteva Sr-bije“. Ovo je prva faza radova, a projekatse radi za celo selo. Ne smemo do}i u situ-aciju da novac i ove godine bude neiskori-{}en. Sredstva od grada i dràve dovoq-na su za prvu fazu, kojom }e rzavsku vodudobiti urbani deo sela, gde su {kola,zdravstvena ambulanta, obdani{te... U

slede}oj fazi do{lo bi se do drugih delo-va sela i za to je prema nekim procenamapotrebno 10-15 miliona dinara – kaèMiliki}.

On podse}a na rezultate referendumaod pre dve godine, kada se za dovo|ewerzavske vode izjasnilo 67 odsto me{tana, a33 bilo protiv. Miliki} kaè da }e se po-stoje}a vodovodna mreà iskoristiti zarzavsku vodu. Kada Rzav „stigne“ u selo,poslove odràvawa i naplate vr{i}e JKP„Vodovod“, dok }e novi prikqu~ci biti unadle`nosti MZ, koja }e novac iskoristi-ti za poboq{awe infrastrukture u selu.Izvori{te „Trnavsko vrelo“ ne}e se „ga-siti“, ve} }e se i ubudu}e odràvati, za“ne daj Boè”. U gradskoj upravi vi{e pu-ta je re~eno da je zbog velikih tro{kovanemogu}a gradwa paralelne mreè, kojabi, po ranijim predra~unima ko{ala vi-

{e od 200 miliona dinara.I pored svih problema, rukovodstvo se-

la Trnava isti~e da je veoma zahvalno JKP„Vodovod“ zbog pomo}i, pre svega u ci-sternama za vodu, kao i Zavodu za javnozdravqe â~ka koji redovno vr{i kontro-le i blagovremeno izdaje obave{tewa o is-pravnosti vode. V. T.

SVE MAWE TRNAVACA IZMIRUJE RAÛNE ZA VODU I KANALIZACIJU

Na lokalno izvori{te prikqu~e-no je 700 potro{a~a, za koliko je Tr-navsko vrelo i projektovano. Ali po-stoje i mnogi neregularni i “divqi”prikqu~ci, kojih je, po procenamavi{e od sto. Sada{wa dnevna potro-{wa vode je oko 2.100 kubnih metara.Kada su mawe padavine, potro{wa jeoko 680 kubika, dok se u su{nom peri-odu ona „spusti“ na oko 300-400 kubi-ka, zapravo ni kubik po doma}instvu.Miliki} kaè da u letwem periodumnogi me{tani u niìm delovima se-la vodom zalivaju svoje wive i tro{e~ak i vi{e od hiqadu metara kubnihvode, dok su u drugim delovima selaslavine bez ijedne kapi.

LETI NI KUBIK VODE PO DOMA]INSTVU

U Trnavi su za posledwih dvadesetak godina bile dve epidemije ùtice. Sporo-vi koje Trnavci vode zbog tada{wih zaraza jo{ su pred nadle`nim sudovima.

-Ne smemo dozvoliti da se tako ne{to ponovo dogodi. Ciq nam je da Trnava naj-zad re{i pitawe kvalitetnog i kontinuiranog vodosnabdevawa, da ìvimo kao no-ramalan svet, a ne kao da smo jo{ u ko zna kom veku – zakqu~uje Miliki}.

TRNAVSKI IZVOR „MUTE“I BROJNI PROBLEMI

Predsednik Saveta MZ Trnava Andrija Miliki}

]ebe u vodovodnoj mreì

Nemar ili namera?

8 PETAK 27. JUN 2014. GODINEDRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

Buja rastiwe, miri{uzemqa i vazduh, a sunce, po-sle dugotrajnih ki{a, ne-milice deli qudima svojedarove. Tako je ovih dana uMojsiwu, mirnom i plod-nom selu nadomak â~ka irodnom mestu fizi~ara@ivote Vrani}, koji je u se-}awu snahe Radosave, supru-ge wegovog starijeg brataRadovana, ostao kao “du{aod ~oveka”, mladi} koji jenesebi~no voleo bli`we iza svakog imao vremena irazumevawa.

Kada se ona, kao mladau~iteqica, rodom iz Pri-slonice, udala za kolegu i“do{la u Vrani}e”, @ivotaje bio student fizike naPrirodno - matemati~komfakultetu u Beogradu.

- Nikada nisam upoznala~oveka sa vi{e pozitivneenergije. Osetqiv i razu-man u isto vreme, uvek spre-man da pritr~i ~oveku. Bioje omiqen, ne samo u fami-liji nego i u celom selu -opisuje Radosava pokojnogdevera.

NAJBOQIU GIMNAZIJII NA FAKULTETU

U porodici Vrani} su uvreme @ivotinog detiw-stva ìvele tri generacije:Deda Milutin i baba Jelka,otac Ilija i majka Milica,stariji brat Radovan i mla-|a sestra @ivka. êtirirazreda osnovne {kole jezavr{io u rodnom selu, aniè razrede gimnazije uâ~ku, sve sa odli~nimuspehom. Gimnazijsko {ko-lovawe je nastavio u Uì-cu, gde mu je brat poha|aoU~iteqsku {kolu, pa je po-rodica procenila da }e ihu istom mestu lak{e izdr-àvati. U istoriji Uì~kegimnazije ubeleèn je kao|ak generacije, a u se}awi-ma {kolskih drugova kaoradoznao mladi}, koji jenajvi{e voleo fiziku i ma-tematiku, ali dosta vreme-na provodio i u ~itawukwièvnih dela.

Studiraju}i fiziku naPrirodno - matemati~komfakultetu u Beogradu, in-deks je ispunio devetkama idesetkama, a naro~ito ga jeprivla~ila nuklearna fi-zika, koja je sredinom pro-{log veka bila tek u povoju.Umesto da ga odvede u svetnauke, ovo interesovawe }edvadeset~etvorogodi{wakaodvesti pravo u smrt.

- îm je apsolvirao po-~eo je da traì posao, aliga nigde nisu primili, ia-ko su u to vreme fiziku u{kolama predavali i u~i-teqi - kursisti. Nije segledao kvalitet ve} su pred-nost imali oni ~ije poro-dice nisu imale zemqu. On-da je, kao izvanredan stu-dent, dobio priliku da u“Vin~i” radi eksperimentei priprema diplomski rad.Posledwi put je u Mojsiwubio uo~i nesre}e, kada mu seudavala sestra. Kao da jepredose}ao da mu je to po-sledwi susret sa rodbinomi kom{ijama, @iko je leteona sve strane, èleo je da sesa svima vidi i porazgova-ra - kazuje Radosava, vidnopotresena, iako je od deve-

rove smrti proteklo vi{eod pola veka.

Narednog dana, 15. okto-bra 1958. godine, u “Vin~i”,{estoro mladih qudi kojisu radili na eksperimen-talnom reaktoru (RadojkoMaksi}, @ivota Vrani},Roksanda Dangubi}, @ivo-rad Bogojevi}, Stjepko Haj-dukovi} i Dra{ko Gruji})iznenada je osetilo neuobi-~ajen miris ozona, {to jebio znak da je vazduh jonizo-van, a ure|aji za merewezra~ewa pokazali su ogrom-ne brojke. Svi saradnici subili ozbiqno ozra~eni, anajvi{e @ivota koji se, ka-ko je kasnije svedo~io u~e-snik doga|aja Radojko Mak-si}, popeo na reaktor i zau-stavio “nekontrolisanu re-akciju”.

U ZAVIÂJ SE VRATIOU KOVÊGU

Dok je incident u “Vin-~i” od doma}e javnosti pri-krivan koliko god je to bi-lo mogu}e, dotle mu je “slo-bodni svet” poklawaoogromnu pa`wu. Svih {e-storo ozra~enih fizi~ara

je ubrzo avionom preba~enou parisku bolnicu “Kiri”,gde je tim doktora @oràMatea, 11. novembra, svima,osim Bogojevi}u kome ovaintervencija i nije bilapotrebno, presadio ko{ta-nu sr`, prvi put u istorijimedicine. Donatori su bi-li Francuzi, a zahvat ura-|en uz veliki rizik, bezprethodne tipizacije tkivai samo na osnovu krvne gru-pe. Svi su se oporavili,vratili u Jugoslaviju posle~etiri meseca, radili u na-u~nim institucijama i do-ìveli pozne godine. Izu-zetak je bio @ivota, kod ko-jeg lekarski zahvat, zbogstepena zra~ewa i o{te}e-wa vitalnih organa, nijedao èqeni rezultat. On jeu Parizu proveo svega me-sec dana, preminuo 16. no-vembra, a u zavi~aj se vra-tio u mrtva~kom kov~egu.

Kasnije }e mu se, na gro-bqu u Mojsiwu, pridruì-ti roditeqi i brat.

- Svekrva je danima cvi-lela na wegovom grobu, gle-daju}i fotografije koje jedràla u kutiji i nosila ih

na grobqe. Gubitak sina jesigurna ostavio velike po-sledice i na svekra koji jesvoj ìvot okon~aosamoubistvom. Moj mu` jeimao mnogo obaveza i u do-ma}instvu i u {koli, bio jedobar ~ovek i izuzetno vre-dan ~ovek, ali je i on zavr-{io tragi~no. Poginuo je ublizini ku}e, 1980. godine,kada je na wega naletelovozilo - pri~a Radosava, koja ìvi sama uku}i koju su u Mojsiwu po-digli ona i Radovan. K}er-ka Milica, koja je ro|enapre stri~eve smrti i ~iju jefotografiju @ivota dràokod sebe u bolni~koj sobi,nastawena je u Beogradu,dok Du{ica ìvi u â~ku.

ISPUNILA MU SE@EQA DA VIDI PARIZ

Radosava ~uva sveàwpisama koja je @ivota pi-sao roditeqima iz Pariza.Ona otkrivaju mladala~kusnagu i strast za ìvotom,

vezanost za roditeqe, bratai sestru i veru da }e se le~e-we uspe{no okon~ati. U na-stojawu da nesre}u koju jedoìveo {to vi{e ublaì,on u jednom od prvih pisamaboravak u Francuskoj nazi-va malom turnejom po Evro-pi.

- U “Vin~i” nam se desiojedan mali udes sa zra~e-wem, pa po{to nema speci-jalista u Beogradu to su nasotpremili avionom. Puto-vali smo preko Austrije izapadne Nema~ke i spustilise u Minhenu, a onda smoproduìli za Pariz. Iz Be-ograda smo po{li u jedanpo podne, a u Parizu smobili ve} u devet uve~e. Sa-~ekao nas je ovamo i ambasa-dor Uvali}. U putu je bilodivno. Avion sam vrlo lepopodneo... Odmah da vam ka-èm da sam dobro i da mojezdravqe uop{te nije u pita-wu. Ja sam mislio da vam otome ni{ta ne javqam, alimo`da }ete saznati sa nekedruge strane, pa }ete se jo{gore sekirati... Nemojteslu~ajno da se izlaète tro-{kovima i da putujete zaxaba u Beograd. To bi zai-sta bila besmislica. Mi

ovde imamo para koliko ho-}emo i vrlo lepo ìvimo.Pruìla mi se prilika davidim Pariz - pisao je @i-vota porodici 17. oktobra1958. godine.

O svojoj velikoj, jo{gimnazijskoj èqi da pose-ti Grad svetlosti, govori iu slede}im pismima. Da bisvojima kod ku}e do~araolepote novog prebivali-{ta, ponekad im {aqe irazglednice. Hvali fran-cuske lekare, hranu i usloveu bolnici i ne propu{tapriliku da naglasi da obo-qewe “nije ni najmawe opa-sno” i da }e sve pro}i bezposledica. Pismo od 2. no-vembra sadrì dodatak ukome @ivotin prijateq ikolega Radojko Maksi} po-zdravqa wegove roditeqe,dok u pismo od narednog da-na dr Branislav Pendi},lekar koji je iz Beogradaoti{ao u Pariz sa ozra~e-nim fizi~arima, ispuwava@ivotinu molbu i u neko-

liko re~enica izve{tavaVrani}e u Mojsiwu o wego-vom zdravstvenom stawu.Svi su, naravno, puni ve-drine i optimizma, a dana-{wem ~itaocu ostaje samodilema da li su ovi qudibili toliko hrabri i pri-sebni ili se, jednostavno, uto vreme nije dovoqno zna-lo o posledicama radioak-tivnog zra~ewa.

@ivota obave{tava po-rodicu da boravak u ino-stranstvu koristi i za usa-vr{avawe francuskog jezi-ka, interesuje se za svakogsrodnika ponaosob, ponovoih moli da ne brinu za we-ga, a dedi poru~uje: “Kaìte|edu da je on u mojim godi-nama uveliko bio solunacpa je opet, hvala Bogu, do~e-kao lepu starost.”

Posledwe pismo, me|u-tim, sadrì svega nekolikore~enica, rukopis je krivu-dav i odaje ~oveka koji jedvauspeva da vlada olovkom.

- Znam da ste se malo uz-nemirili kad od mene nijebilo pisma. Ovi Francuzipraznuju brate mnogo. Tata,{to mi pi{e{ da li mitreba para ili paketi. Ne,brate, jer mi ovde imamo

Da se novembra 1958. godine u Institutu“Vin~a” nije dogodila nesre}a, nema sum-we da bi @ivota Vrani} bio poznato imeu svetu nuklearne fizike. Ovako je uistoriju nauke u{ao kao prva `rtva radi-oaktivnog zra~ewa i jedan od prvih qudina Zemqi kojima su lekari presadili ko-{tanu sr`. Ro|en je pre 80 godina u Mojsi-wu kod â~ka, a uspomenu na wega bri`noneguju wegovi srodnici, kolege sa Prirod-no - matemati~kog fakulteta u Beogradu iUì~ka gimnazija, koja je pre dve godineobnovila fond iz kojeg nagra|uju najboqemlade fizi~are

SE]AWE NA @IVOTU VRANI]A

@ivota Vrani} (stoji prvi sdesna) sa dedom, babom, roditeqima, bratom i sestrom

Indeks fizi~ara nastradalog u „Vin~i”

Ocena iz nuklearne fizike

9DRU[TVOPETAK 27. JUN 2014. GODINE

svega. Milo mi je da stedobro. Ja sam tako|e dobroi za mene ne brinite. Milomi je da ste po~eli da sre|u-jete letinu. Kako ste mi visvi. Sve vas mnogo voli ipozdravqa va{ @ika - is-pisao je @ivota Vrani} 10.novembra, nekoliko danapre nego {to }e zauvek na-pustiti ovaj svet.

U@IÂNI SEODU@ILI @IVOTI

Iako je zvani~na komi-sija konstatovala da je ne-sre}u u “Vin~i” prouzroko-vala nepa`wa mladih fizi-~ara, porodici je odavno ja-sno da je ona bila posledi-ca brojnih propusta u si-stemu za{tite od nuklear-nog zra~ewa i velika opo-mena onima koji su rukovo-dili Institutom.

Radosava nam pokazuje@ivotin indeks, ali neuspeva da prona|e onu kuti-ju sa fotografijama koju jesvekrva nosila na grobqe,kao ni diplomu koju je @i-vota posthumno dobio odFakulteta. Mo`da su, kaè,kod zaove @ivke, koja ìviu Beogradu i ima dve k}er-ke, Biqana i Sawa.

@ivotu nisu zaboravileni fizi~ari sa kojima je uvreme nesre}e radio ekspe-rimente na reaktoru.

- Posle @ikove smrti sudolazili u Mojsiwe na sva-ki pomen. Sa Radojkom

Maksi}em smo i dan danasu vezi. Nijedan praznik nepro|e, a da me on ne pozovetelefonom i ne ~estita mi.Wih dvojica su bili kaobra}a. Dolazio je i u Uì-ce, kada je prikazan doku-mentarni film “Diplomaza ìvot”, koji je snimilanovinarka Jelena Boòvi}iz dopisni{tva Radio tele-vizije Srbije.

Radi ~uvawa uspomene nanekada{weg najboqeg |aka,Uì~ka gimnazija je 1962.

godine ustanovila fondpod wegovim imenom i uve-la nagradu za najboqeg mla-dog fizi~ara, koji je, zbogvelike inflacije, devedese-tih godina pro{log vekaprestao da postoji. Obno-vqen je pre dve godine, kadaje nagradu u~eniku Milo{uJankovi}u uru~io nuklear-ni fizi~ar i @ivotin naj-boqi prijateq RadojkoMaksi}.

Emilija Vi{wi}Radosava Vrani} ispred svoje ku}e u Mojsiwu

Lice i nali~je razglednice koju je @ivota poslaobratu iz Pariza

Gimnazija u Uìcu dodequje nagradu „@ivotaVrani}” najboqem mladom fizi~aru

Reymond Castanier,Francuz koji je donirao@ivoti ko{tanu sr`, sasuprugom i unukom, mart2001

marketing 032/342-276



11MARKETING


PETAK 27. JUN 2014. GODINE



PRODAJA POSLOVNOG OBJEKTA NA IZUZETNOJ LOKACIJI

POGODNOST WEGOVE LOKACIJE ZASNOVANA JE NA:

- Blizini, odnosno direktnom dodiru sa dràvnim putemprvog reda M5, deonica â~ak – Uìce, odnosno udaqenostod samo 6 km od veoma zna~ajne saobra}ajne petqe Preqina –raskrsnice dràvnih puteva prvog reda M5 (Beograd – grani-ca sa Crnom Gorom) i M22 (Beograd – Kraqevo – Ra{ka). Tre-nutna frekvencija vozila na delu od petqe Preqina do loka-cije na{eg poslovnog objekta je 16.720 vozila dnevno. Pro-stornim planom Republike Srbije petqa Preqina je odre|e-na kao najzna~ajnije saobra}ajno ~vori{te centralnog delaSrbije i u toj ta~ki je planirano ukr{tawe, dva auto putaE761 (Pojate – granica Republike Srpske) i E763 (Beograd –Ju`ni Jadran). Tako|e se u Preqini ostvaruje veza ovih auto-

puteva sa dràvnim putevima prvog reda M5 i M22, ali i kaopo~etak veze ova dva auto puta sa auto putem E75 (Horgo{ –granica sa Makedonijom), preko Kragujevca i Bato~ine.

- Blizini aerodroma La|evci (oko 20 km)- Centralnom poloàju u gradskom rejonskom centru „ Al-

vaxinica“, najve}em i najzna~ajnijem sekundarnom gradskomcentru â~ka.

- Ovaj rejonski centar je najsadràjniji gradski centar,{to za posledicu ima i ekspanziju stambene i poslovne grad-we u okruèwu.

U neposrednom susedstvu ovog poslovnog objekta izgra|enisu: TC Roda, Maxi, TC Tehnomarket, TC Vin Vin komputers,dve stanice Eko petrola, Distributivni centar „Jelen piva“,SRC „Remont“...

PRISTUP I NAMENA LOKACIJE

Pristup objektu je mogu}e ostvari-ti sa vi{e postoje}ih ure|enih i ko-munalno potpuno opremqenih saobra-}ajnica. Pre svih sa dràvnog putaM5 preko postoje}eg prikqu~ka, sagradske saobra}ajnice prvog reda - Bu-levara oslobo|ewa, sa Ulice broj 184 -i sa koje se ostvaruje i pristup TC Ro-da.

Telefon: 069/ 690 -663

Izgra|eni objekat je samostalni slo-bodno stoje}i objekat, spratnosti:

prizemqe, me|usprat i sprat. Obe etaèkoriste se kao magacinski prostor, saizgra|enim prate}im prostorijama, ma-nipulativnim i teretnim liftom izme-|u dve etaè, na K.P. br. 4458/ 255 uâ~ku, u Bulevaru oslobo|ewa 37.

Bruto povr{ina jedne etaè iznosi1.620 m2, me|usprata 200 m2, tako daukupna bruto povr{ina objekta iznosi3.400 m2.

Poslovni objekat nalazi se na izu-zetno pogodnoj i atraktivnoj lokaciji ugradu â~ku.

13PRAVOSLAVQEPETAK 27. JUN 2014. GODINE

14 PETAK 27. JUN 2014. GODINEDRU[TVO

Na Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku u subotu, 21.juna, odràn je probni prijemni za oko 260 kandi-data koji }e ove godine konkurisati za upis na pr-

vu godinu studija na jednom od {est studijskih programaosnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija.

- Fakultet tehni~kih nauka ve} nekoliko godina orga-nizuje besplatnu pripremnu nastavu za sredwo{kolce ko-ji èle da upi{u ovaj fakultet, a posledwe tri godine or-ganizujemo probni prijemni ispit kako bi maturanti pro-verili znawe koje su stekli i eventualno ispravili ono{to nisu savladali. Procedura za probni prijemni ispitje veoma sli~na kao za pravi prijemni, tako da je ovo na~inda budu}i studenti ublaè tremu, da vide kako sve funk-cioni{e, a sa ciqem da postignu {to boqe rezultate - re-kao je prodekan za nastavu dr Milan Plazini}.

Pripremna nastava se izvodila za sve predmete koji sepolaù kod nas na prijemnom, a to su: matematika, fizika,osnove elektrotehnike, organizacija i informatika.

Ove godine na Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku napet ~etvorogodi{wih i jednom petogodi{wem studijskomprogramu ima mesta za 200 buxetskih i 55 samofinansira-ju}ih studenata. [kolarina iznosi 68 hiqada dinara imoè se izmiriti u vi{e mese~nih rata. Prijavqivawekandidata na konkurs bi}e od 2. do 4. jula, dok je polagaweprijemnih predvi|eno za 10. jul u 11 ~asova.

Da bi trogodi{wakhodao po uètu, mo-rali su ga dovesti

roditeqi… Da bi de~akod, oko dve i po godine, seou motornog zmaja, koga jepredstavio Aero klub â-~ak iz Preqine, i bioopremqen kacigom i poja-sevima, i osetio miris izvuk motora ove metalnenebeske ptice, u ~emu mu jepomogao pilot Ilija Ste-fanovi}, morali su ga do-vesti roditeqi… Da bidve dvogodi{we devoj~iceodigrale partiju {aha,ili malo stariji de~aciodigrali hokej na travi,ili se udruìli da bi odi-grali timski turnir ubadmintonu, zahvaquju}iklubu za ovaj sve popular-niji sport, koji je osnovanpre dve godine, a vodi gaPredrag Mari}, doveli suih bake i deke, starije se-stre ili bra}a… A onimalo stariji i jo{ stari-ji, sve do sredwo{kolskogi studentskog uzrasta imnogo mladih roditeqa,na{li su se tu iz radozna-losti, zabave, novih sazna-wa i poznanstava, testira-wa sopstvenog znawa… Vr-velo je od mladosti i rado-sti u subotu od 16 do 20 ~a-

sova u Gradskom parku, ka-da je ~a~anski Kulturnicentar “Lift” okupio svegeneracije â~ana, orga-nizuju}i ~etvrtu manife-staciju “Dan mladih”, savi{e od 30 u~esnika, i nu-de}i na taj na~in bogatulepezu mogu}nosti da sekvalitetno i kreativnoprovede slobodno vreme,

prona|e svoj hobi, a mo`dai budu}a profesija.

Mladi slikari pred-stavili su sa svojim radi-onicama i mentorima,Draganom Lazovi}, Zora-nom Dragi}evi}. Sandra[esto \eki} organizova-la je ekipu kreatora moza-ika, na licu mesta su pra-vili divne ornamente…

Oni iz primewenih umet-nosti, pravili su nakit,vajari vajali… Iz Bibli-oteke su stigle lepe porukei promovisane slikovni-ce, za svakoga je tu bilopone{to. Velika gu`va svevreme bila je pored timamladih angaòvanih napromociji nauke. Oni susvojim “tajnim” znawima

iz hemije i fizike izvodi-li raznovrsne eksperimen-te i zadivili mali{ane…Tu su bili i sportski klu-bovi, a radoznalost deceizazvali su i izvi|a~i sapostavqenim {atorima uuniformama, sa mapama iostalim rekvizitima. Re~je o Klubu izvi|a~a “Voj-voda Stepa”, koji se pono-vo aktivirao pre nekolikomeseci, sa èqom da pou~imlade osnovnim pravili-ma preìvqavawa u pri-rodi. Kako se slika sprejo-vima u boji demonstriraoje Bojan Spasojevi}. Najednom {tandu ve`balo sekako se prave figure odpapira, na drugom, kako secrtaju stripovi, ~ak i najastuku...

Profesorka istorijeDanijela ]irkovi} i u~e-nici sedmog razreda O[“Dr Dragi{a Mi{ovi}”organizovali su za prola-znike kviz znawa… Kad je

palo Zapadno Rimsko car-stvo, koje godine se desioKosovski boj, a koje odi-grala Mari~ka bitka, ko jebio prvi srpski arhiepi-skop, ko je otkrio Ameri-ku, a ko dokazao da je ze-mqa okrugla… Neke odistorijskih li~nosti va-qalo je na slikama i pre-poznati! Olivera J. Labu-dovi} i Du{ka Stanojko-vi} s decom iz O[ “Fi-lip Filipovi}” organi-zovale su radionicu “Pi-{em ovo pismo”. U vremekratkih i jezi~ki siroma-{nih SMS dopisivawa,oni su ponudili stare do-bre koverte, markice isandu~e za slawe pisama iobe}ali da }e svako sti}ina nazna~enu adresu. Jo{kaù, odziv je bio dobar!Kroz zabavu i igru, eto iznawa, i podse}awa, i ro-mantike!

Te{ko je proceniti ko-liko je qudi pro{lo krozGradski park u subotu popodne. Posle tmurnih danai dosadne ki{e i vreme jeposluìlo. Sigurno je jed-no, svi su poèleli da svo-je mali{ane pored ne~egaili nekoga slikaju, ukqu~eih u vi{e aktivnosti, upu-te ih da isprobaju ne{tonovo… Slu{ala se muzika,mnoga lica su bila vesela,nasmejana, i sve je izgleda-lo kao praznik za o~i i du-{u… Vaqalo bi da je ~e-{}e!

Z. L. S.

NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

ODR@AN PROBNIPRIJEMNI

Kada je u avgustu pro{le godi-ne dobio otkaz u jednoj pri-vatnoj firmi, u kojoj je od

2002. godine radio kao prodavac autodelova, tridesetogodi{wi @eqkoKrupe` iz Rakove kod â~ka, odlu-~io je da se okrene privatnom bizni-su i sam po~ne ne{to da radi i stva-ra.”Konsultuju}i” internet i isku-stva drugih pronalaza~a, “skinuo” jecrte` traktorske prikolice koja, za-hvaquju}i “hidraulici” sama saku-pqa, slaè i istovara bale sena, {te-de}i tako “ìvu” radnu snagu i vremevlasnika. Na prikolicu duìne okoosam metara, obja{wava mladi pro-nalaza~, staje deset bala sena, slame,deteline. On tvrdi da takva ma{inau Srbiji ne postoji, ve} da poslovekoje sam voza~ traktora sa wom oba-vqa, danas na poqima radi vi{etraktorskih prikqu~aka, koje samimtim opsluùje i ve}i broj radnika:

- Prikolicu sam pravio od avgu-sta pro{le, do maja ove godine, is-kqu~ivo zbog toga {to nisam imaodovoqno sredstava i {to sam u tokurada mewao i “pode{avao” wene di-menzije. Posedujem sopstvenu radio-nicu, neophodan alat i kada bihimao novca, slede}u prikolicu bihmogao da napravim za nepuna dva me-seca.

Jo{ u toku izrade mnogi potenci-jalni korisnici i ratari {irom Sr-bije su se interesovali za @eqkovproizvod, zbog ~ega veruje da }e se ja-viti prvi kupac, tim pre {to ovakve

prikolice ne poseduju ni ve}i poqo-privredni proizvo|a~i u Vojvodinii da }e zara|enim novcem mo}i da na-stavi proizovdwu. Samouvereno na-pomiwe da nije bilo potrebe da to-kom rada eventualno konsultujestru~wake sa fakulteta ili kompe-tentnih institucija, ali je po zavr-{etku posla poku{ao da na kraguje-va~kom Ma{inskom fakultetu ate-stira traktorsku prikolicu:

- Odustao sam od takve potvrde, jerbi ona podigla cenu prikolice, ~ijaizrada me je ko{tala skoro 4.000evra, najmawe za tridesetak odsto.Smatram da po selima ima velikibroj i neregistrovanih ma{ina iprikqu~aka, te da i za wu nisu neop-hodne neke posebne dozvole. Da je imeni potrebna, kupio bih je neate-stiranu, upravo zbog toga {to je ta

provera i potvrda izuzetno skupa i{to bi uticala na kona~nu cenu.

Pomalo {krt na re~ima, @eqkone moè da objasni ni kako se kaoekonomski tehni~ar obreo u “inova-torskim vodama” i preorjentisao natehniku i bravariju. Jednostavno,ideja je potekla iz saznawa da poqo-privredna oprema koju je izumeo, ka-ko tvrdi, u Srbiji uop{te ne postojii da bi prikolica, napravqena odgvo`|a i drugih skupih materijala,mogla na}i {iroku primenu u doma-}oj poqoprivrednoj proizvodwi. Zaizradu prve potro{io je ~itavuu{te|evinu i ne{to novca pozajmqe-nog od prijateqa, zbog ~ega je proda-ja “originalnog primerka” osnovniuslov da mladi Krupe` nastavi pro-izvodwu.

M. N.

@EQKO KRUPE@ IZ RAKOVE NAPRAVIO PRIKOLICU KOJA SAMA SAKUPQA I ISTOVARA BALIRANO SENO

OTKAZ GA „OTERAO” U PRIVATNE VODE

DAN MLADIH U SUBOTU U GRADSKOM PARKU OKUPIO SVE GENERACIJE

SVE VRVELO OD MLADOSTI I RADOSTI…

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 15KULTURA

POKLON KWIGE

Bele`nica profesoraMi{kovi}a je romano tajnama oko nas i o

qudima koji su sa wima po-vezani. Te tajne nas pone-kad nateraju da krenemo pu-tem za koji nismo ni znalida postoji. To }e se dogodi-ti novinaru beogradskoglista Argument Bo{ku Ste-vanovi}u kad u prole}e2002. godine dobija zadatakda napi{e tekst o nau~nojostav{tini preminulogsrpskog etnologa ArsenijaMi{kovi}a. Tog dana, umesto o~ekivano dosadnog razgo-vora s udovicom Mi{kovi}, ènom u godinama koja ~ekaposledwe ìvotno putovawe, on }e se susresti sa serijommisterioznih i nau~no neobja{wivih doga|aja o kojimanije ni sawao da su mogu}i, a kamoli da su se odigrali ida jo{ uvek traju u Srbiji.

Ti doga|aji ~ine sadràj jedne male bele`nice sa cr-nim koricama, koju }e udovica Mi{kovi} pokloniti no-vinaru Stevanovi}u. Ono {to tamo pi{e dugogodi{wa jeopsesija nekih qudi iz inostranstva – Be~a, Londona,Moskve... i jednog gradi}a u Arizoni. Vest o smrti etno-loga Mi{kovi}a pokrenula je lavinu ~udnih doga|aja ko-ji }e porodicu i prijateqe beogradskog novinara Bo{kaStevanovi}a dovesti u ìvotnu opasnost..

Nesvakida{wa temat-ska zbirka pri~a „Ga-vrilov princip“ iz

edicije Talasi koja }e zadovo-qiti i najprobirqivije ~i-taoce.Kwiga „Gavrilov princip“koju je priredio Vule @uri}sa~iwena je od pri~a ~etrna-est pisaca o Sarajevskomatentatu.Sto godina nakon {to je naVidovdan 1914. GavriloPrincip u Sarajevu ubioFranca Ferdinanda i wegovuènu Sofiju, ~etrnaestorokwièvnih zaverenika pi{eo doga|aju koji ve} ceo jedan vek nikoga ne ostavqa ravno-du{nim. I dok se istori~ari ni do danas nisu usaglasilida li je Gavrilo Princip bio heroj ili terorista, da li jeMlada Bosna bila vojno-politi~ka organizacija, kultur-ni pokret ili prete~a pank benda, da li su atentat organi-zovali Apis i wegova Crna ruka ili su ga pre}utno omo-gu}ili sami Austrijanci, ~etrnaestoro doma}ih pisaca izSrbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kanade i SADprionulo je na posao ~iji je rezultat pred vama.„Gavrilov princip“ je ultimativna kolekcija najnovijihpri~a o onome {ta se tog letweg dana u Sarajevu desilo, a{ta je tek moglo da se desi. U ~etrnaest verzija pri~e oatentatu i atentatorima sazna}ete ko je, u stvari, pucao naFerdinanda, da li je, zapravo, re~ o klasi~nom samoubi-stvu, ko je Moric Alkalaj, kojih je kola~a Princip ostaoèqan, i da li se, sto godina kasnije, mo`da vratio i ko-ga namerava da ubije.Autori ~etrnaest pri~a o dva pucwa i jednom principu suVladimir Pi{talo, Zoran ]iri}, Miqenko Jergovi},Vladimir Kecmanovi}, Igor Marojevi}, Sr|an Srdi},Dejan Stojiqkovi}, Ivan~ica \eri}, Miroslav Tohoq,Vule @uri}, Milo{ K. Ili}, Jelena Rosi}, Dr Nele Ka-rajli} i Muharem Bazduq.

Priredio Vule @uri}GAVRILOV PRINCIP

Ratko Dmitrovi}BELE@NICA PROFESORAMI[KOVI]A

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi brojâ~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,radno vreme 9-21.

Deseta, jubilarana “No} kwi-ge” koju je organizovao ~itavlanac kwiàra “Delfi”, u pe-

tak od 17 do 24 ~asa opravdala je po-stojawe manifestacije. Uprkos bes-parici, qubiteqi kwige u na{emgradu nisu propustili priliku da poznatnim popustima ove ve~eri do|udo èqenih naslova ovog, ali i dru-gih izdava~a. Od Katarine Simeuno-vi}, {efa kwiàre “Laguna” u na-{em gradu, saznajemo da je ovo tre}iput da manifestacija zapo~iwe u 17~asova, {to se pokazalo opravdanim,jer ~itaoci dolaze ve} na samom po-~etku. Najve}e interesovawe bilo jeza kwige sa “Lagunine” top liste, ko-ja je dala najve}e popuste od 25 do 40odsto, {to je gotovo upola od svakecene nazna~ene na kwigama. Najvi{esu prodavani hit naslovi: “Rukopisotkriven u Akri” Paola Koeqa, “Po-sledwe prole}e u Parizu” Jelene Ba-~i} Alimpi}, “Vreme smrti” Dobri-ce ]osi}a, a prodavani su i klasici,kao i modernija literatura. Traènaje bila i kwiga “Fajront u Sarajevu”,koju potpisuje dr Nele Karajli}, na-pisana pomalo te{ko i bolno, aliopet svi donekle pate za tim vreme-nom, mnogi su se prona{li u ovojkwizi i bila je jako traèna ne samoove no}i, ve} posledwih dana od kakose pojavila. Kada govorimo o genera-cijskim parametrima, Katarina Si-meunovi} isti~e, imaju}i u vidu du-gogodi{we li~no iskustvo u ovomposlu, da za wu nije iznena|ewe koli-ko mladi qudi odvajaju od svog xe-

parca i s ushi}ewm o~ekuju upravo“No} kwige”, kako bi mogli sebi dapriu{te vi{e primeraka:

- I to je vrlo lepo videti. Vrlosmo zadovoqni, svaka “No} kwige” jekod nas jako dobro ispra}ena i uti-sak je da je malo manifestacija togtipa u â~ku, tako da ona qubiteqi-ma kwiga mnogo zna~i. Kada u “Lagu-ni” iza|e neka nova kwiga doma}egautora, mi uglavnom pravimo promo-cije, ili recimo za ro|endan kwià-re pozivamo neke pisce. Tako su kodnas do sada bili Vesna Dedi}, Uro{Perovi}, Qubivoje R{umovi}, Jele-na Ba~i} Alimpi}, Dejan Stojiqko-vi}, Vawa Buli} i drugi…

Najatraktivniji su definitivnobili “Lagunini” popusti od 25 do 40odsto, dok su drugi izdava~i, koji susa 30 do 40 odsto izdawa u~estvovali

u ovoj “No}i kwige”, cene snizili 20odsto, i treba naglasiti da }e ovipopusti drugih izdava~a trajati inarednih sedam dana, a me|u wima suizdawa “Derete”, “Vulkana”, ”Arhi-pelaga”, “Geopoetike” i drugih, a imaih vi{e od 30. U proseku su se kupo-vale tri do pet kwiga, a bilo je i ta-kvih qubiteqa literature koji su ku-povali ~itave serijale, pogotovu ep-ske fantastike, {to zna~i ne mawe oddest kwiga.

Me|u najskupqa izdawa spadajuenciklopedije, koje se ne prodaju sva-ki dan, a ovakve ve~eri su prilika dase i do wih do|e s popustima. Uz svekupovine ove ve~eri kupci su dobija-li poklone, mawe ili vi{e vrednesitnice, koje su ih obradovale.

Z. L. S.

Ve~eras u 19 sati u Likovnomsalonu Doma kulture bi}eotvoreni 12. Dani fotografi-

je Srbije - â~ak 2014. Pokroviteqimanifestacije koju organizuje Fotokino klub “â~ak” su Foto savez Sr-

bije, Grad â~ak i sve ustanove kul-ture u gradu. Program Dana fotogra-fije Srbije kojima je na{ grad doma-}in ve} 12 godina predstavio je u uto-rak na konferenciji za medije pred-

sednik FKK â~ak Radenko Radova-novi}.

Otvarawe Dana fotografije tra-dicionalno prate Republi~ka izlo-`ba fotografija na kojoj se dodequjunagrade, Izlo`ba 10 najuspe{nijih

autora FSS u 2013, izlo`ba EX - Ex-

periment and Explore, izlo`ba ~asopi-sa Refoto “Novi po~etak”, nakon ~e-ga }e biti odràne digitalne projek-cije u formi autorskih izlo`bi Bo-

jana Petrovi}a, KMF FSS, najuspe-{nijeg autora u 2013. i â~anina Vo-jislava Pe{terca, MF FSS “Cuba-

street life”. Otvarawu manifestacijeprethodili su sino} samostalna iz-lo`ba Daniele Marinkovi} u Legatu“Risim”, foto tribina BranislavaBrki}a na temu “Fotografije sa pu-tovawa” i zajedni~ka izlo`ba BojanaPaji}a i Du{ka Sre}kovi}a u “@u-toj ku}i”. Sutra }e u 9 ~asova bitiodràna Foto berza u holu Domakulture, slede Godi{wa skup{tinaFSS u 11, foto tribina o Novimtendencijama u okviru nacionalnogsaveza u 13 ~asova, projekcije kolek-cija za umetni~ka zvawa u 2014, kao iotvarawe samostalnih izlo`bi fo-tografija Dragoslava Ili}a, MFFSS u 19 ~asova u Galeriji Narod-nog muzeja i Milana @ivkovi}a, MFFSS u 20 ~asova u Legatu “Risim”,koji }e potom, u 21 sat odràti Fotoradionicu “Svakome treba kwiga”.Nedeqa je rezervisana za atraktivnifotografski izlet za u~esnike mani-festacije, a organizatori o~ekuju do-lazak oko 100 fotografa sa gostimaiz Makedonije i BiH.

Z. L. S.

VEOMA POSE]ENA DESETA „NO] KWIGE” U KWI@ARI „DELFI” U Â^KU

ME\U KUPCIMA VELIKI BROJ MLADIH

VEÊRAS OTVARAWE 12. DANA FOTOGRAFIJE SRBIJE - ÂÂK 2014.

NAJBOQE VI\ENO OKOM UMETNIKA

16 PETAK 27. JUN 2014. GODINETV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE



23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza


10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI


12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.



16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.



20:00 FILM




NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DEÎJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM


PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA


10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA


16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA


23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica


10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.


16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet



SREDA

08:15 OGLASI


09:15 MERIDIJANIMA



10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI


12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA


16:15 SERIJA -Izlog strasti -


17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU


JAWA



ÊTVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA



10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI


12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW




JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.



- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 17KULTURA

Od 1993. godine, kada se pojavoprvi broj Srpskog narodnogkalendara, izdava~ Agencija

“^vorak” i wegov prire|iva~ Slobo-dan ^vorovi} nisu imali teù godi-nu. Neizvesnost koja je pratila po-sledwe izdawe potvr|uje i vreme we-gove pojave iz {tampe, naàlost, teksredinom juna. A nekada je Kalandarsve~ano promovisan na sceni Domakulture po~etkom februara, uz pri-godan kulturno-umetni~ki program,~itani su wegovi sadràji. Op{tabesparica u dru{tvu i privredi, ko-ja je itekako podràvala ovu narodnu~itanku, objavqenu u vi{e od 85. 000primeraka, odrazila se ove godine nasve planove, od prire|ivawa do rea-lizacije. Zahvaquju}i ^vorovi}u,kwiga je stigla na gotovo sve meridi-jane sveta.

Moglo se, po svemu sude}i, lako de-siti da ova lepa tradicija bude pre-kinuta?

- Nikada nije bilo teè nego sadaizdati 21. Srpski narodni kalendar.Na{i prvi tiraì su bili ogromni,a dobro~initeqi, kao da su nestaja-li, firme su se zatvarale, propada-le... A neki mladi rukovodioci nisuzainteresovani za tu vrstu dobro~in-stva, ne razumeju potrebu za o~uva-wem tradicije i kulture svog naroda.Neki odani dobro~initeqi jedva sa-stavqaju kraj s krajem, pa im izgledai pomo} kalendaru te{ko pada.Mno-gima danas nije do kwige. Razumem ihsve. Znam da bi mnogi pomogli daimaju novca. Objavqivao sam wihoveporuke, iako su samo jednom pomogliizdavawe kalendara, u nadi da }e po-mo}i nekada opet – pri~a Slobodan^vorovi}.

Da li biste opet priredili i{tampali Kalendar?

-Za ovih 20 godina bilo je vi{eradosti sa ovom kwigom, nego muka.Iako je bilo i neprijatnih situacijai neprihvatawa, ipak se se}am lepihpri~a po celom svetu. Na Novom Ze-landu jedna èna prepisuje pesmu oSvetom Savi iz Kalendara, jer nisamimao vi{e primeraka. I tada sam sezarekao – {tampa}u ih opet! – kaèSlobodan ^vorovi}.

Kalendar Vam je donosio i neke ne-svakida{we privilegije. Jugosloven-ske, francuske, holandske avio kom-panije su Vam za objavqene reklamneporuke u Kalendaru davale avionskekarte?

- Tako sam, zahvaquju}i Kalenda-ru bio u Londonu, Parizu, Amsterda-mu, Moskvi… I{ao sam nekim dru-gim putevima po svetu. Na Ingvau vo-

dopadima, na granici Brazila i Ar-gentine, uz tekstove iz Kalendara i“Dezert” kola~e iz â~ka, proslavi-li smo Badwe ve~e. Na Vaskrs bili saSrbima u crkvi Svetog apostola To-me u Ju`noafri~koj Republici. Ka-lendare sam poklawao i u na{im am-basadama {irom sveta. Radio Beo-grad je u svojim programima preno-sio moja javqawa iz svih krajeva sve-ta. I mnoge televizijske i novinskeku}e su pratile na{e susrete sa Sr-bima u svetu.

Ulaze}i u tre}u deceniju postoja-wa, Srpski narodni kalendar nasta-vqa svoju misiju koju su vizionarski,uz blagoslov Svetog Sinoda SPC,osmislili wegovi prvi prire|iva~i,ugledni srpski novinari i publici-sti Miroslav Nikitovi} i QubisavS. Kruni}. Iako nastaje u gradu naMoravi, Kalendar nije samo ~a~an-ski, mada u ovom gradu ìve wegoviprire|iva~i i brojni autori prilo-ga. Po svom sadràju to je trajna ~i-tanka za sve generacije i za sva vreme-na, jer afirmi{e duhovne vrednostisvog naroda, stvarala~ki poniru}i uznamewa pro{losti, savremena po-stignu}a, ali s verom u budu}nost.Tako misiju Kalendara ve} dve dece-nije vide i wegovi ovogodi{wi pri-re|iva~i Radovan M. Marinkovi},Mirko Drmanac i Slobodan ^voro-vi}. Ova kwiga je u celini Duhovnadarovnica, koja osim pravoslavnihsimbola, molitvi, re~nika, krsnihslava, svetili{ta i Srba svetiteqa,obi~aja, donosi istorijska ponirawau rubrikama Drevnik, Nezaboravnik,i Povesnica, beleì Pesni~ka zave-{tawa, poeziju ìvota, hronologijuva`nijih poslova koji se obavqaju pomesecima, i drugo narodoumqe.

Z. L. S.

Usubotu, 21. juna, u autokampu uOv~ar Bawi, odràn je ~etvr-ti skup rotarijanaca u orga-

nizaciji Rotari kluba â~ak. U go-ste su stigli prijateqski klubovi izAjdov{~ine i Logateca iz Slovenije,koji su nedavno RK â~ak doniralihranu i HTZ opremu, u vrednosti od50.000 evra, koju je RK â~ak predaogradu â~ku.

Pored wih, â~ani su ugostiliRotarijance iz klubova iz Italije,Kraqeva, Vaqeva, Smedereva, Kragu-jevca, Beograda... Zabavili su se naturniru u badmintonu, ko{arci, po-setili su manastir Blagove{tewe iOv~ar Bawu, a sutradan su â~aniodveli prijateqe iz Slovenije i Ita-

lije na izlet na Me}avnik, vo`wu[arganskom osmicom, kao i obila-zak Vi{egrada. Susreti imaju huma-nitarni karakter, jer se novac pri-kupqen donacijama i od humanitarnelutrije opredequje za humanitarneakcije koje }e RK â~ak sprovesti najesen.

Nenad Tutunovi}, sekretar Rota-ri kluba â~ak isti~e da je u prote-klih godinu dana sprovedeno niz ak-cija:

- Donirane su magnetne table gim-naziji u â~ku i osnovnoj {koli uPrijevoru, data je nov~ana pomo} Vu-kovoj zadu`bini u â~ku, za izdava-we kwige povodom 100 godina po~et-ka Prvog svetskog rata, dostavqena

je pomo} u hrani i ode}i {esto~lanojporodici u Trnavi, nastavqeno jestipendirawe studenta Muzi~ke aka-demije u Ni{u. Zajedno sa Rotariklubom iz Ajdov{~ine, dostavqena jepomo} gradu â~ku za vreme poplavavredna preko 50.000 evra. â~anskiklub u~estvovao je i u prikupqawunov~anih sredstava za pomo} popla-vqenim podru~jima na nivou di-strikta Srbija i Crna Gora.

U budu}em periodu planiran je na-stavak akcije nabavke magnetnih ta-bli za {kole, opremawe kwigama bi-blioteka seoskih {kola, a u toku su idogovori o donirawu â~anima no-vog hematolo{kog ure|aja za analizukrvi, vrednog oko 50.000 dolara.

SRPSKI NARODNI KALENDAR ZA 2014. AGENCIJE “^VORAK” OBJAVQEN TEK SREDINOM JUNA

MUKE PO KALENDARU

„DANI ROTARIJA” U OVÂR BAWI

POKLON KWIGE

@ivot viktorijanskogsveta prepun je miste-rije i neobi~nih si-

la...@ena s izuzetnim mo}ima borise protiv tajanstvenog neprija-teqa, ali i protiv naklonostikoju ose}a prema jedinom mu-{karcu koji moè da joj pomog-ne.Gospo|ica Beatris Lokvud is-pod sive haqine jednostavnogkroja krije pi{toq spreman daopali. Unajmqena dru`benicana tajnom zadatku, s jo{ tajni-jom pro{lo{}u, zna da u sva-kom trenutku mora da se bori za opstanak. Me|utim, za-gonetni mu{karac koji joj se pridruìo u odgonetawuzlo~ina, potpuno }e je iznenaditi. Dò{ua Gejd` nestaoje kao utvara u senkama, ostaviv{i za sobom samo poset-nicu.Dò{ua je podjednako zainteresovan za zlo~in, ali i zagospo|icu Lokvud, osumwi~enu za ubistvo. Potraga zawom odvratila ga je od mra~nog nagona da se baci u zape-nu{ale morske talase. @eleo je da sazna {to vi{e o pra-voj Beatris, ~iji duh je, kao {to je i sumwao, mnogo sna-`niji nego {to bi se dalo prosuditi po wenoj krhkoj po-javi. U jedno je siguran: crvenokosa lepotica bila je uAkademiji u no}i ubistva Rolanda Fleminga. Kriva iline, bi}e wegov vodi~ po tragu krvi, ucene i ludila, koji}e ga odvesti u kandè tajanstvenog ubice...

Dora êjmbers stiè uîkago tokom Svet-skog sajma 1893. godi-

ne, a sa wom i sudar moder-nog, egzoti~nog i revolucio-narnog. Pra}ena tajanstve-nom pro{lo{}u, zapo~iwebrak sa ârlsom koji zahtevada se pridruì Damskomupravnom odboru. Vo|enaèqom da udovoqi muù idonese mu stepenik vi{e udru{tvu, prihvata nimalozavidan zadatak da napraviizmene u kostimima i plesuegipatskih trubu{nih plesa~ica iz Kaira. Kako ih bli-è upoznaje, Dora postaje zadivqena senzualnom igrom iegzoti~nim, zavodqivim izgledom plesa~ica a naro~itowihovim zagonetnim menadèrom, koji je nepoverqiv iuzdràn, iako je wegovi tajanstveni pogledi neodoqivoprivla~e i nagove{tavaju ne{to drugo.Rizikuju}i sigur-nost i dru{tveni status, Dora }e ra{irenih krila pole-teti van granica pokornog ìvota i o~ekivawa dru{tva,i skupiti hrabrost i snagu da se oslobodi skrivene stra-sti i èqe u svom srcu, koje prevazilaze wene najlu|esnove.

Deana Kameron NA VRHOVIMA PRSTIJU

Amanda Kvik ZAÂRANI KRUG

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKANIZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-ri Vulkan u Roda centru.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWADOM KULTURE

Petak, 27. jun u 19 ~asova - 12. Dani fotografije Srbije - â~ak 2014. (Likovni sa-lon)

Petak i subota, 27. i 28. jun u 20,30 - “Nevidqiva èna”, igrani film Ralfa Fajnsa.Uloge: Ralf Fajns , Kristin Skot Tomas, Felisiti Xons i Tom Holander. (velika sala)

Ponedeqak, 30. jun - 5. jula u 19 i 21 sat - Evropski filmski festival - revija novihigranih i dokumentarnih filmova iz 12 zemaqa (velika sala). Ulaz slobodanNARODNI MUZEJ

Subota, 28. jun u 18 ~asova - “Junaci Velikog rata”, promocija kwige mr Grozdane Ko-madini}, izdawe Ogranka Vukove zadu`bine (Galerija Narodnog muzeja)

Usubotu prva letwa svirka na gradskom{etali{tu. Mondo, Korzo, Hotel Beogradi Orkestar [e{ir moj pozivaju Vas na

mali predah od svakodnevnice. Do|ite da sezabavimo uz zvuke doma}ih i stranih hitova imuzikom po~nemo jo{ jedno toplo leto.

PRVA LETWA SVIRKA NA GRADSKOM [ETALI[TU

Zbog nemogu}nostida ispune sve uslovepropisane novimPravilnikom o obu-

ci voza~a i na~inu polaga-wa voza~kih ispita, ve}inaauto {kola u Srbiji bilaje zatvorena krajem pro{legodine. U to vreme ni uâ~ku nije radila nijedna{kola za obuku voza~a. Po-novo su po~eli da rade jo{pre Nove godine, ali nemi-novno se name}e pitawe ko-liko pojedina nova pravi-la zaista doprinose bez-bednosti u saobra}aju.

- Za sada obu~avamo vo-za~e skutera, motora do 125kubika i putni~ka vozila.U maju smo podneli zahtevza A, A2, C i E kategorije.Po novim pravilima, za

svaku kategoriju morateimati sopstveno vozilo.Kada govorimo o novomPravilniku, ube|en sam dapojedine odredbe najmawedoprinose bezbednosti sao-bra}aja, {to bi trebalo dabude wegova svrha. Na pri-mer, imamo previ{e admi-nistrativnog posla, a sva-ka gre{ka u popuwavawuranih formulara moè nasko{tati 60 i vi{e hiqadadinara. Ne znam kako admi-nistrativni poslovi mogudoprineti bezbednosti usaobra}aju? - pita se Rado-qub Vuli}evi}, vlasnikAuto {kole “Krimleks û-po”.

Ono {to je dobro u no-vom Pravilniku, navodiVuli}evi}, je ponovno uvo-

|ewe teorijske nastave, zarazliku od ranije, kada subudu}i voza~i odmah seda-li za volan. Mnogim {ko-lama moè da bude velikinamet to {to svakom kandi-datu moraju da omogu}e ra-~unar za nastavu. Tu ne na-staju samo problemi fi-nansijske prirode, jer nemali broj kandidata ne znada radi na ra~unarima. ê-sto se de{ava, da zbog in-formati~ke nepismenosti,pogre{e na testovima i napitawima koja dobro znaju.Sve te okolnosti instruk-torima dodatno oteàvajuposao.

Tako|e, prema novimpravilima, svaka auto {ko-la mora imati zaposlenogsaobra}ajnog inèwera ko-ji poseduje instruktorskulicencu.

- Smatram da to pravilo

nije bilo toliko neophod-no. Skoro svaka {kola imaiskusne instruktore kojidecenijama rade sa kandi-datima. Svi mi odli~nopoznajemo saobra}ajne pro-pise. Zbog novih pravilasmawili smo i broj zapo-slenih, {to ne bih rekao daje u op{tem interesu. Mo-ram da napomenem i jednu~iwenicu koja sve nas vrlopoga|a. Gotovo posle svaketeè saobra}ajne nesre}e,

pojedinci u medijima kri-tikuju auto {kole i obukevoza~a. Ispadosmo mi kri-vi za sve. Ne znam samo za-{to smo odgovorni ako ne-ko sedne za volan u alkoho-lisanom stawu ili je, naprimer, prekora~io brzi-nu. To ni u jednoj auto {ko-li nije mogao da nau~i, adrugo, ne znam kako mi mo-èmo da prevaspitamo pu-noletne qude? Bilo bi po-èqno da saobra}ajnu kul-

turu usvajaju jo{ od malihnogu, ne kada do|u na obuku- smatra Vuli}evi}.

Iako su odavno po~elida rade, sve auto {kole ~e-ka jo{ pravila koja nared-nih godina moraju ispuni-ti. Na primer, do 2018. mo-raju imati poligone za obu-ku voza~a. â~anski in-struktori trenutno kori-ste poligon kod “Cera”, ko-ji su sami uredili i dobiliga zahvaquju}i “Slovasu”.Izgradwa jednog poligonako{ta vi{e od 100 hiqadaevra i za sada je za {kole tasuma nedosti`na. Kada jere~ o stalnoj lokaciji, jo{uvek su u statusu kvo i ~eka-ju odgovore nadle`nih.

Kako jo{ napomiwu vla-snici auto {kola, nemajumnogo kandidata koji vo-`wu polaù po novim ce-nama, {to iznosi izme|u700 i 800 evra sa svim tak-sama koje kandidati pla}a-ju MUP-u i obaveznu obukuiz prve pomo}i. Ve}ina po-laznika koja sada poha|a~asove, upisala je vo`wupre primene novog Pravil-nika i za wih je obuka znat-no jeftinija.

Z. J.

18 PETAK 27. JUN 2014. GODINESAOBRA]AJ

Uciqu pripreme vozi-la za bezbednije u~e-

{}e u saobra}aju, Mini-strstvo unutra{wih po-slova Republike Srbije,u saradwi sa Automotosavezom i Asocijacijomtehni~kih pregleda vozi-la od 23. do 27. juna, od 7do 20 ~asova, sprovodi

preventivno-propagand-nu akciju poja~ane kon-trole saobra}aja “Is-pravno vozilo - bezbednovozilo”.

Osnovni ciq akcije jebesplatna provera teh-ni~ke ispravnosti vozi-la, kako bi uo~ene nepra-vilnosti blagovremenobile otkolowene i takoostavrili povoqni pred-uslovi za bezbedno odvi-jawe saobra}aja. Osimpomenutog, znatno bi biopove}an stepen ispravno-sti vozila na na{im pu-tevima.

Tokom sprovo|ewa ak-cije, saobra}ajna poli-cija }e poja~ati kontro-lu vozila i voza~a, poseb-no na putevima i ulicamau naseqenim mestima ivoza~ima ukazivati nazna~aj ispravnosti vozi-la u saobra}aju, posebnoure|aja za upravqawe izaustavqawe, ure|aja spa-jawe vu~nog i prikqu~-nog vozila, pneumatika,svetlosno-signalnih iure|aja za pogon na sabi-jeni ili te~ni gas, kao ipo{tovawe pravila sao-bra}aja

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ÂÂK

KAKO NOVA PRAVILA FUNKCIONI[U U AUTO [KOLAMA

I DAQEDE@URNI

KRIVCI

ISPRAVNOVOZILO BEZBEDNO

VOZILO

PETAK 27. JUN 2014. MARKETING 19

Servis ‘’Dragačevac’’ D.O.O.32212 Prislonica

032/5-485-730032/5-485-740

032/5-485-750063/629-136

LETNJA AKCIJA

U redovan servis je uračunato:

• zamena ulja,• filtera ulja,• filtera goriva,• filtera vazduha i filtera klime

U Servisu

Dragačevacza sve modele MERCEDESOVIH putničkih vozila!

POUZDAN SERVISER ZA SVE MODELE MERCEDESOVIH VOZILA!

Traje u toku juna i jula!

A 160 5.335 din.

ML 270 cdi 9.975 din.E 270cdi 9.945 din.

S 320 cdi 8.875 din.

Ulje Mobil za pređenih20.000 kilometara

22 PETAK 27. JUN 2014. GODINEAKTUELNO

PROTIVGRADNA ZA[TITA SVE „NE@NIJA“

Kad na nebu po~nu dase navla~e te{kioblaci, ponekad cr-

ni kao no}, i zahu~i sasvih strana, ve}ina qudiùri da se skloni na sigur-no, jer znaju da dolazi ne-vreme. Ba{ tada na „scenu“od ki{e, vetra, muwa i gro-mova, stupaju protivgrad-ni strelci. Kaù da je tonezahvalan posao - i zbogqudi, koji misle da je stre-lac svemogu}, ali i zbogwiva i vo}waka, koje je sveteè braniti sa malimbrojem raketa. Zbog toga,ali i malih nadoknada kojedobijaju za svoj trud, nakraju sezone ~esto kaù daje to kraj, ali ve} slede}egprole}a ponovo uzimaju ra-dio-stanice i oslu{kujunebo, jer, kaù, neko morada brani poqa.

Me|u strelcima je svevi{e èna, koje naj~e{}euz svoje muève ~ine „posa-du“ za odbranu od grada.Ima i onih koje su vreme-nom postali glavni strel-ci i taj posao rade kao od{ale.

„NAJGORE JE KAD IDEOBLAK, A NEMARAKETA“

Sa protivgradne stani-ce boj 91 u selu Kalimani-}i, desetak kilometara odGorweg Milanovca, svoje iokolna sela brani sedamde-set~etvorogodi{wa Miq-ka Povrenovi}. Prvo je od1991. godine bila „rezer-vni igra~“ uz svog pokojnogsupruga Bogdana, koji je taj

posao „nasledio“ od svogoca. Od pre desetak godinaMiqka je glavni strelac.Slu{a komande sa Bukuqe,a kad se, kao ove sezone, ne-bo svaki ~as „joguni“ pri-pravnost traje po 24 sata.

Baka Miqka sa~ekalanas je sa {tapom u jednoj iradio-stanicom u drugojruci. Kaè da je nedavnopovredila nogu i da rananikako da zaraste, ali sre-}a da joj je stanica blizu,pa ne mora mnogo da pe{a-~i. Od radio-stanice se neodvaja, jer ve} sedam danatraje pripravnost.

-Ima strelaca koji pre-|u i po pet kilometara dastignu do raketa. Teàk jeovo posao, i psihi~ki ifizi~ki. Stalno sam naoprezu. Kad je kao sad pri-pravnost, nigde ne mogu damrdnem. Kad me prozovuostavqam sve – ru~ak na{poretu, goste, svaki po-sao mora da sa~eka... Doga-|a mi se da na stanici bu-dem i po desetak sati. To nezna~i da }u i pucati, jer~eka se naredba sa Bukuqe.Najgore je kad vidi{ daide oblak, a nema{ vi{eraketa... Ja sam ostala sada

na dve, jer sam pre desetakdana ispalila ~etiri u jed-nom dejstvu. Te{ko je i pono}i, kad mora{ da usta-ne{ iz kreveta. Svi drugispavaju, a ti mora{ po ki-{i i oluji da puca{ u ne-besa. Po mraku se uvek ~inida je oluja stra{nija i ki-{a ja~a, a ja uzmem baterij-sku lampu i na stanicu, ~e-kam daqe komande – pri~aMiqka, dok nas vodi doprotivgradne stanice.

Gorwomilanova~ka op-{tina po povr{ini spadame|u najve}e u Srbiji, pa sesa dvadesetak protivgrad-nih stanica brani blizu 55hiqada hektara. Strelciod dràve dobijaju samo po4.500 dinara mese~ne na-doknade, od op{tine Gor-wi Milanovac jo{ toliko.Sre}om, kaè Miqka, onaima i poqoprivrednu pen-ziju od desetak hiqada di-nara.

-Me|u strelcima je malomla|ih qudi, jer ih na selui nema mnogo, a i niko ne}eda se prihvati ove obaveze.Dok traje sezona i pri-pravnost nema slavqa i ve-seqa, ve} samo, ako ne dajBoè, ima{ neku àlost,onda moraju da obezbedenajbliù stanicu da branii tvoju teritoriju. I tako{est meseci, a pare dobija-mo tromese~no. Ma nikoovo ne radi zbog para, ve}{to mora neko da braniovaj narod od grada. U seluni{ta nije udobno, jo{ kadumlati grad, ni{ta neostane. Prihvatila sam seovog posla i nema ne mogu –obja{wava ova nasmejana ivedra èna, dok nam poka-zuje kako raketu stavqa nalansirnu rampu.

-Sad je to mnogo jedno-stavnije. Se}am se kad je

svekar radio i kad za dej-stvovawe nije imao koman-du, ve} je fitiq palio kadvidi oblak i oceni da imagrada – prise}a se Miqka.

Stiè ona i da uradi iposlove po ba{ti i {tali.Ranije je dràla krave, si-rila, sada gaji jagawce iima deset ovaca. U Kalima-ni}ima je sada sama, jer sini }erka ìve u Milanovcu,od kojih ima troje unu~adii troje praunu~adi. Dolazesvi, kaè, kad mogu, aliimaju oni svoje ìvote isvoje poslove.

BRA^NI PAROVI- STRELCI

Od 50 strelaca u 25 pro-tivgradnih stanica na te-ritoriji â~ka, 12 su ène.[ e z d e s e t d v o g o d i { w aMilkica Tanaskovi} izPreqine je jedna od prvihèna koje su se „prihvati-le“ raketa. @ene pomo}ni-ci strelaca su i u Trbu{a-nima, Stan~i}ima, Mr~a-jevcima, Dowoj Gorevnici,Jezdini, Prislonici...

Milkica je postala po-mo}nik strelca svom su-prugu Velimiru, kada jekom{ija odustao od tog po-sla. Mada, je on „glava“protivgradne stanice uPreqini, Milkica je uvektu radi pomo}i i sigurno-sti - ako je glavni strelacspre~en ili mu se ne{todogodi. Do wihove staniceima vi{e od dva kilome-tra, a dobar deo puta morase pro}i kroz wive i vrzi-ne. Kad se dejstvuje no}unaj~e{}e idu zajedno, jerdok jedan stavqa raketu nalansirnu rampu, pomo}nikosvetqava baterijskomlampom... Dogodilo se,pripovedaju, i da je u jed-nom obli`wem selu strel-

ca ujeo str{qen. Da nijebilo pomo}nika koji je po-zvao hitnu pomo}, moglo jesva{ta da bude.

Zajedno slu{aju naredbei obave{tewa sa uì~kogpoligona. Dok traje sezona,koja je ove godine znatnokra}a, prva prozivka je u10 sati, u 15.30 stiè oba-ve{tewe da li je stawe re-dovno ili je pripravnost.U 20 ~asova je saop{tewekako je u toku no}i, da li}e i koliko biti u pri-pravnosti.

-Najboqe je kad se ve}ode na stanicu i da se puca,ali sa poligona odre|ujukoje }e stanice i kada dej-stvovati. To zavisi odmnogo ~ega - od oblaka gdese nalazi, da li lete avio-ni... Ove godine, sre}om,mu` je samo jednu raketuispalio, a u rezervi imamosvega ~etiri – obja{wava„pomo}nica“ Milkica.

Velimir dodaje da, kadje on 1984. godine postaostrelac, nije bilo èna naprotivgradnim stanicama.

-Nije to teàk fizi~kiposao, ali je èna nekakopla{qivija, mada ima itakvih mu{karaca – {aqi-vo kaè Velimir.

Kaù da imaju dobru sa-radwu sa poligonom uUìcu, ali da je protiv-gradna za{tita sve lo{ija,

ne zbog strelaca koji su„marqivi i odgovorni“,ve} zbog nedostatka raketai sve kra}e sezone.

-Ove godine sezona je po-~ela 1. maja, 15 dana kasni-je nego {to je to bilo rani-je. Ugovore smo potpisalido 31. avgusta, a ranije jebilo do polovine oktobra.Ve} u aprilu na wivama sukrompir i luk, a doga|alose da se grad sru~i i tada.Sada je sezona od 1. maja, pani tada nismo dobili rake-te, ve} nekoliko dana ka-snije. Ne znam ni {ta semisli za septembar, kad jena poqima kupus, paprika,vo}e... Kad sam pre tride-set godina po~iwao, dobi-jali smo po 18 raketa presezone, pa ~im se dejstvuje,ve} drugi dan je dopuna.Sad smo po~eli sa tri ra-kete od dràve i jo{ dvesmo dobili od grada â~-ka. Nema dopuna, ve} se vr-{i preraspodela - kad ne-stane jednoj stanici, uzi-maju gde ima i nose. A desise da u dejstvu ~etvrtinastanica ostane bez raketa –navodi Velimir.

Sve je teè biti protiv-gradni srelac, kaù Tana-skovi}i, ne zbog oblaka iodgovornog posla, ve} {tose golim rukama ne mogubraniti wive i vo}waciod grada. V.T.

Na Povreni}a br-du u Kalimani}ima jejedna od retkih pro-tivgradnih stanica uSrbiji gde su „na bra-niku“ dve ène, jer jepomo}ni strelacMiqkina duplo mla-|a kuma Marija Rado-savqevi}, koja je na tomesto do{la umestosvog muà. Ona je tukad zatreba, ali bakaMiqka je blià sta-nici i brè stigne dowe. Kalimani}i suina~e bili zadwa li-nija fronta u ~uvenojKolubarskoj bici to-kom Prvog svetskograta. U susednom seluVrn~ani, u mestu zva-nom Lokva, austrou-garske snage su se za-glavile sa svojim te-{kim naoruàwem.Tu ih je srpska vojskaporazila i preokre-nula bitku u svoju ko-rist.

I @ENE BRANE POQA OD GRADA

Baka Miqka Povrenovi}

Milkica i Velimir Tanaskovi}

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 23GORWI MILANOVAC

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

Petak, 27. jun , 21 sat, pasa` kafea “Vertigo”Predstava Prezentacija”

Predstava “Prezentacija”, produkcijski proje-kat pozori{ta “Otpisani” iz â~ka i teatra “Le-vo” iz Beograda, u reìji Ba}ka Bukumirovi}a, po-sle beogradske premijere bi}e predstavqena i gor-womilanova~koj pozori{noj publici ve~eras u 21sat, u pasaù kafea “Vertigo” u Kara|or|evoj uli-ci.

“Prezentacija” je komad Borisa Kapetanovi}a,koji na prvi pogled li~i na malu lakrdiju, u kojojnema pozori{ne iluzije, sukoba, zapleta, dramsketenzije, qubavne intrige, razre{ewa, niti i~ega odsvega onoga {to bi jedan dramski tekst morao da sa-drì. Studioznije gledano, “Prezentacija” je pri-~a o potro{a~kom dru{tvu, o ulozi pojedinaca usistemu kupovine i prodaje, ponude i potra`we...To je pri~a o potro{a~kom sistemu i “totemima”trì{ne ekonomije, koji svest individue svode nasvest mase - svest izopa~enosti, preteranosti i op-~iwenosti medijima koji nam govore {ta da jedemo,{ta da pijemo, kad da spavamo, {ta da volimo, ~emuda se radujemo... “Prezentacija” je i pri~a o qudi-ma koji bezuspe{no poku{avaju da na|u svoje mestou dru{tvu svedenom na suvi interes, ~ak i robnurazmenu du{e i tela. Predstava se na neki na~indoti~e i braka, “prijateqstva”, ali sve iz ugla su-novrata modernog ~oveka...

Glavni junaci ove savremene pri~e su Ba}ko Bu-kumirovi} (menaxer), Predrag Lo{i} (asistent) idenserke “Star dens studija” u â~ku Tamara Bla-gojevi} i Sofija Popovi}.

Organizator predstave je Kulturni centar.

êtvrtak, 3. jul, 17:30 sati, Rudnik - De~je odma-rali{te

Predstava “Luckasti klovnovi”

Predstava “Luckasti klovnovi” u izvo|ewu po-laznika dramskog studija “Be Happy”, u ~etvrtak, 3.jula, u 17:30 sati bi}e predstavqena deci Obrenov-cam, koja borave u de~jem odmarali{tu na Rudniku.Predstava je ura|ena po istoimenom tekstu TodeNikoleti}a. Reìju potpisuje Ivan Pantovi}, di-plomirani glumac, a uloge tuma~e Natalija Powa-vi}, \ur|a Vu~i}evi}, Tijana Milojevi}, LukaStepi}, Teodora Gli{ovi}, Jana i Vasilije Jako-vqevi}, Nikola \or|evi}, An|ela Milinkovi},Andrej Polomac, Aleksandar Raj~i}, DarjanaIli}, Nikola Bradowi}, Vuk âlukovi}, Sara Lu-kovi}, Bogdan Luki}, Ema Dmitri}, i Mina Dmi-tri}.

Organizator predstave je Kulturni centar Gor-wi Milanovac.

Postavqawem pr-vih 1.400 metaravodovodnih cevi

zapo~eta je gradwa vodo-vodne mreè od GorwegMilanovca prema Rudni-ku, u ukupnoj duìni od13,5 kilometara. Ovomkapitalnom investici-ojm bi}e dugoro~no re-{en problem snadbevawa

~istom pija}om vodomrudni~kog kraja, koji po-red privrednog ima i ve-liki turisti~ki poten-cijal.

Izvo|a~ radova je gra-|evinska firma „Stabil-Pro“ iz Uìca, a proje-kat }e biti realizovan uvi{e faza.

Za nabavku potrebnogmaterijala, konkretnovodovodnh cevi, do sadasu dva puta izdvajanasredstva, iz op{tinskogbuxeta za 2012. godinu9.888.000 dinara, dok je izpro{logodi{weg obezbe-}eno 13.650.000 dinara.Izvo|a~ki radovi za po-stavqawe prvih 1.400 me-tara vodovodne mreè ko-{taju oko 10 miliona di-nara. Republi~ka direk-cija za vode je za realiza-ciju ove investicije iz-dvojila 20 miliona dina-ra, a isto toliko sredsta-va iz ovogodi{weg buxe-ta obezbedila je lokalnasamouprava.

Prijateqska op{tina Slo-vew Gradec uputila je nov-~anu donaciju za sanaciju

posledica majskih poplava, koja iz-nosi 8.600 evra. Predstavnici pri-jateqske op{tine iz Slovenije oba-vestili su po~etkom sedmice pred-sednika op{tine Milisava Mirko-vi}a o odluci Op{tinskog ve}aSlovew Gradeca da pruì pomo}ìteqima gorwomilanova~kog pod-ru~ja, koje je tokom maja bilo zahva-}eno poplavama.

Me|u prvim stranim bratimqe-nim i prijateqskim op{tinama, ko-je su se oglasile povodom majskihpoplava, bilo je upravo rukovod-stvo Slovew Gradeca. Oni su tadaponudili Gorwomilanov~anima daim dozna~e spiskove potrebne huma-nitane pomo}i za ugroèno podru~-je, ali je [tab za vanredne situaci-je odlu~io da wihovu ponudu pri-hvati kao rezervu, ukoliko do|e dove}e potro{we postoje}ih zaliharobe.

Predsednik op{tine MilisavMirkovi} je zahvalio slovena~kimprijateqima na nesebi~noj pomo}ii ispoqenom razumevawu, precizi-

raju}i da }e donirana sredstva bitiraspodeqena o{te}enima od popla-va i klizi{ta ~im se za to steknu za-konski uslovi.

ZAPOÊTA GRADWA VODOVODA PREMA RUDNIKU

REALIZACIJA PROJEKTA U VI[E FAZA

NOVA SLOVENA^KA DONACIJA ZA SANIRAWE POSLEDICA POPLAVE

ISTRAJNI U @EQI DA POMOGNU

24 PETAK 27. JUN 2014. GODINELUÂNI

Ste~ajni upravnik „EUROTOURS“ doo u ste~aju, Gu~a

O G L A [ A V AIZDAVAWE U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA

1. Zgradu Hotel "Zlatna truba" - objekat u Gu~i na adresi Trg Slobode bb ioprema koji se u objektu nalaze. Pre davawa ponude potrebno je da se potenci-jalni zakupci na licu mesta upoznaju sa detaqnim popisom imovine koja seizdaje u zakup kao i detaqnijim uslovima za davawe ponude.

1. Ugovor o zakupu se zakqu~uje na odre|eno vreme za poslove vezane zaSabor truba~a u Gu~i u 2014 godini i to u periodu 26. 07. 2014 godine do 20.08. 2014 godine

2. Pravo u~e{}a na oglas imaju sva pravna i fizi~ka lica, koja uplatedepozit u visini od 200.000,00 dinara na ra~un ste~ajnog du`nika br.355-3200083968-20 Vojvo|anska banka Novi Sad.

3. Ponude se dostavqaju li~no na adresu ste~ajnog du`nika: "EUROTOURS" u ste~aju, Trg Slobode bb, Gu~a, (kancelarija u hotelu) ili

li~no na dan otvarawa ponuda 15 minuta pre otvarawa ponuda- krajwi rok za dostavqawe ponuda je 14. 07. 2014.godine. do 12.00 ~asova

Otvarawe ponuda obavi}e se dana 14. 7. 2014. god. u 12, 15 ~asova u Hotel"Zlatna truba" Gu~a, Trg Slobode bb, u prisustvu komisije za otvarawe ponu-da i zinteresovanih ponu|a~a.

Detaqniji uslovi oglasa mogu se dobiti kod Ste~ajnog upravnika ili naadresi ste~ajnog du`nika u Gu~i, uz kontakt telefonom br: 064/549-2567

Lice za kontakt Ste~ajni upravnik Ne{kovi} Mili}, 063/285-617

Obilne ki{e u aprilu i maju umawi-le su zna~ajno rod maline u Draga-~evu. Kako procewuju proizvo|a~i

ovog cewenog izvoznog vo}a, ovogodi{waberba maline ne}e biti ni pribli`no do-bra kao pro{logodi{wa. Koliko je mali-na bila izdr`qiva na udare vremenskihprilika, dobrim delom je zavisilo i odpoloàja parcela. Malina je boqe rodilau vi{im predelima i na ocednijim tere-nima, dok je najvi{e podbacila u maliwa-cima koji se nalaze pored potoka i reka,gde su obilne ki{e i poplave uni{tileprete`ni deo roda. Generalno uzev, mali-na je podbacila u ovoj sezoni zbog speci-fi~nih vremenskih prilika, obiqa pada-vina, poplava, ali i grada, koji je zahva-tio pojedina draga~evska sela. Prema pr-vim procenama, rod ove cewene vo}ne kul-ture bi}e niì za tridesetak odsto.

Sa berbom maline krenula je i otkupnakampawa. Akontna cena maline iznosi 157dinara po kilogramu i znatno je nià odpro{logodi{we. Proizvo|a~i maline senadaju da }e ovogodi{wa malina do krajasezone posti}i ako ne vi{u, onda bar pro-{logodi{wu cenu, kako bi uspeli da po-kriju tro{kove proizvodwe i ostvare ne-ku najminimalniju zaradu. Na po~etkuberbe, kvalitet maline je bio sporan, alisa stabilizacijom vremenskih prilikabi}e boqi, {to }e im mo`da pruìti{ansu da izvuku uloèno u ovoj sezoni.

A da je ova sezona od samog po~etka bi-la sasvim nizvesna, potvrdili su nam imalinari Turice, koji kaù da je slikamaliwaka na terenu prili~no raznolika.Ima sjajnih zasada, koji su dobro rodili,uprkos vremenskim prilikama, ali je tore|a pojava. Daleko su brojniji maliwaciu kojima je rod podbacio i mawi je od pro-{logodi{weg i do 30 odsto, a u pojedi-nim slu~ajevima i vi{e. Neujedna~en je ikvalitet maline. Ima i onih prvokla-snih, ali je prete`ni deo roda slabijegkvaliteta.

Simeunovi}i iz Turice malinarstvom

se bave vi{e od 30 godina. Trenutno imajuzasad maline od 30 ari, a podigli su i no-vi maliwak. S obzirom na nepovoqne vre-menske prilike, u ovom doma}instvu isti-~u da je rod maline na wihovoj parceli za-dovoqavaju}i. Imali su sre}e {to je ma-liwak malo udaqen od reke, pa nije leàopod vodom, {to nije slu~aj sa susednim za-sadom koji se nalazi samo dvadesetak me-

tara daqe. Na wemu su vidqiva o{te}ewa. - Na po~etku berbe imali smo sitniju

malinu, ali sa ovim sun~anim danima po-pravqa se i wen kvalitet. Sada beremkrupne maline i nadamo se da }emo imatiovako dobar kvalitet do kraja berbe. O~i-gledno je da smo pro{li bez nekih ve}iho{te}ewa u ovom maliwaku, pa o~ekujemoda }emo imati solidan rod. Ipak, kada svesagledamo, {tetu smo pretrpeli na drugojparceli, gde je zbog prevelike vlage do-{lo do su{ewa maline - kaè Dragan Si-

meunovi} iz Turice. On dodaje da bi ot-kupna cena maline trebalo da bude mini-malno 200 dinara, kako bi proizvo|a~iuspeli da pokriju tro{kove proizvodwe,koji su bili itekako visoki zbog pove}a-nih ulagawa. Maliwaci su zahtevali in-tenzivniju hemijsku za{titu zbog speci-fi~nih vremenskih prilika.

Berba maline na podru~ju Draga~eva

startovala je pre petnaestak dana. Vlasni-ci maliwaka u ovim prvim danima berbepoku{avaju da samostalno iznesu posao,angaùju}i sve radno sposobne ~lanovedoma}instva. U pomo} im pristiù i de-ca, koja rade i ìve u drugim sredinama,jer i to predstavqa dobar na~in da u ova-kvim uslovima, kada je wihova “uzdanica”slabije rodila, ostvare bar neku u{tedu.Ipak, oni koji poseduju ve}e zasade, ve}narednih dana }e morati da angaùju rad-nike sa strane i da za wihove dnevnice

obezbede novac.U draga~evskom kraju malina se uzgaja

na oko 1.000 hektara. U boqim godinama,maliwaci na tim povr{inama donosilisu vi{e od hiqadu vagona vrlo kvalitetnemaline. Kako isti~e \oko Suruxi}, teh-ni~ki direktor “Vo}ar produkta” iz Gu-~e, zbog specifi~nih vremenskih prilikakvalitet ovogodi{we maline nije dobarkao {to je bio u prethodnim sezonama iwime nisu zadovoqni ni otkupqiva~i, ani proizvo|a~i ove vo}arske kulture uDraga~evu. Ki{e su u~inile svoje i to sesvakako odrazilo i na koli~inu i na kva-litet maline. Suruxi} procewuje da }erod maline u Draga~evu biti umawen ~aki vi{e od 30 odsto, iako su povr{ine podmaliwacima uve}ane u odnosu na prethod-nu godinu. Mnogi zasadi maline su zbogpoplava i vi{ka vlage u zemqi{tu o{te-}eni i u wima je do{lo do su{ewa biqa-ka.

- Ovde se prete`no uzgaja “vilamet”,koji je veoma podloàn su{ewu u ovakoki{nim godinama. Otuda bi u narednomperiodu proizvo|a~i trebalo da razmisleo podizawu novih zasada, u kojima }e bitizastupqene nove sorte maline, koje su veo-ma traène na svetskom trì{tu - kaèSuruxi}, dodaju}i da su srpski malinaridavno izgubili primat, koji su imali uproizvodwi “crvenog zlata”, jer nisu pra-tili savremene svetske trendove. U prote-kle ~etiri godine hladwa~ari su gubilina izvozu maline, jer su imali visoke ula-zne cene, a lo{ kvalitet maline, tvrdiSuruxi}. On dodaje da bi malinari Srbi-je trebalo da rade na kvalitetu ovog izvo-znog vo}a i da primewuju nove tehnologi-je u proizvodwi, kako bi podigli prinose.Ako se u Poqskoj ili nekim drugim ze-mqama dostiù prose~ni prinosi od 20tona po hektaru, a zna se da su u Srbijiupola mawi, sasvim je jasno zbog ~ega jena{e malinarstvo upalo u krizu.

V. S.

Biblioteka op{tineLu~ani organizova-la je u ~etvrtak, 19.

juna, dve kwièvne ve~eri

u Draga~evu. Prva je upri-li~ena u Centru za kulturui sport u Gu~i, a druga uvelikoj sali Doma kultureu Lu~anima. Gost dobroosmi{qenog programabio je poznati pesnik i

akademik Matija Be}ko-vi}, koji je svojim stihovi-ma razgalio draga~evskequbiteqe poezije.

Prvi deo nastupa je biorezervisan za pesme i poe-me teolo{ke i rodoqubivetematike. Drugi deo je obu-hvatio setnija dela, a nakraju kwièvnih ve~eripesnik je svojom duhovito-

{}u izazvao buru smeha.Re|ala su se dela: „Bogoja-vqewe“, „Bode`“, „Ogleda-lo“, „Vera Pavladoqska“,„Kad budem mla|i“, „]era-}emo se jo{“, „Kad budemjo{ mla|i“ i mnoga druga.Publika je reagovala suza-ma, odu{evqewem, smehom,a nekoliko puta je wegovnastup prekinula ogrom-nim aplauzom. Ovakve re-akcije gledalaca najboqepotvr|uju koliko su nastu-pi Matije Be}kovi}a biliuspe{ni.

Biblioteka op{tineLu~ani se i ovoga puta po-kazala kao odli~an doma-}in i organizator progra-ma. Ovo kwièvno ve~e jejo{ jedna u nizu potvrda dakultura nije zamrla i da zawu na prostorima Draga-~eva jo{ uvek ima dovoqnomesta. V. S.

POÊLA BERBA MALINE U DRAGAÊVSKOM KRAJU

SJAJNO VEÊ SA POZNATIM PESNIKOM MATIJOM BE]KOVI]EM

OD SUZA DO SMEHA...

KI[E ODNELE TRE]INU RODA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 25LUÂNI

Od svog osnivawa 1958. go-dine, Industrijski kom-binat u Gu~i nikada nije

bio u teòj situaciji. Firma jeradila do 20. maja, kada je u pot-punosti zaustavqen radni pro-ces. Posledwa zarada zaposleni-ma u Livnici ispla}ena je predva meseca, a ukupno im se dugujepet plata i 12 mese~nih naknadaza prevoz. Livnica trenutno ima410 radnika. Radnici su, po pre-puruci, oti{li na godi{we od-more, a nakon wihovog isteka na-stavili su da koriste pla}enoodsustvo. S obzirom na to damnogima od wih polako isti~upla}ena odsustva sa posla, a jo{uvek se ne zna na koji na~in }ebiti razre{ena nastala situaci-ja, radnici su se u ~etvrtak, 19.juna, okupili u krugu Industrij-skog kombinata, kako bi od nad-le`nih zatraìli odgovore kada}e im biti ispla}ena zaostalapotraìvawa i {ta }e biti sawihovim kolektivom.

Kako isti~e Mirko Jokovi},direktor Industrijskog kombi-nata u ostavci, posledwa zaradakoju su radnici Livnice dobiliispla}ena je za decembar pro{legodine. U 2014. godini ispla}enesu im tri plate, tako da im se du-guje ukupno pet li~nih dohodaka.Zaostatak u isplati zarada i put-nih tro{kova je nastao tokomprethodne godine.

- Uzimaju}i u obzir celokupnuekonomsku situaciju u dru{tvu,zaposleni u Kombinatu su po~elive} po~etkom godine da traè za-ostale zarade, jer vi{e nisu mo-gli da izdràvaju porodice. Do-bili su po jednu platu u januaru,februaru i martu. U aprilu je is-plata kasnila, a u maju nismo us-

peli da im obezbedimo novac iqudi su samoinicijativno pre-stali da rade, ~ekaju}i da se stvo-re uslovi za normalizaciju po-slovawa. Imali smo i odre|eneprobleme u nabavci repromate-rijala, ali to nije bio presudnirazlog obustavqawa rada, jer smoih u hodu i razre{avali. Kada jeproizvodwa stala, otpo~eli smogodi{wi remont ma{ina, koji jeionako planiran, kako bismo pe-riod do stvarawa uslova za is-platu radni~kih potraìvawapremostili. Planirani radovibi trebalo da se zavr{e do 10. ju-la i nadam se da }e do tada nadle-`ni uspeti da prona|u adekvatnore{ewe, kako bi se proizvodniciklus nastavio - rekao je u izja-vi za “â~anski glas” Jokovi},neposredno pre zakqu~ewa najno-vijeg izdawa lista. Ina~e, za re-mont ma{ina je angaòvana jednauslu`na organizacija iz Beogra-da, kao i petnaestak bravara“Farmakoma”.

Jokovi} kaè da je status rad-

nika trenutno regulisan. Kori-ste godi{we odmore, zara|ene da-ne i pla}eno odsustvo, koje uskladu sa zakonom traje 45 dana.Za pojedina~ne slu~ajeve, gde jepla}eno odsustvo isteklo, bi}eprona|eno odgovaraju}e re{ewe.

- O situaciji u kojoj se Livni-ca nalazi razgovarali smo sa za-menikom direktora koncerna Sa-

{om @ivanovi}em, koji je pro-{le sedmice dolazio u Gu~u. Onje obe}ao radnicima da }e ruko-vodstvo “Farmakoma” nastojatida prona|e odgovaraju}e re{eweda se u {to kra}em roku isplatibar deo wihovih potraìvawa.Izrazio je uverewe da }e do krajaremonta u pogonima Kombinatado}i i do normalizacije odnosasa RTB “Borom”, koji je najve}ikupac flotacionih kugli koje seproizvode u na{oj livnici. Pre-govori su jo{ uvek u toku - navo-di Jokovi}, obja{wavaju}i da sudugovawa “Farmakoma” prema“Boru” nastala u protekle tri-

~etiri godine i da je Livnica,sticajem okolnosti, u toku pro-{le godine uspe{no vratila pre-te`ni deo tih potraìvavawa.Da bi se dug pokrio u celeni, ka-ko procewuje Jokovi}, Kombina-tu bi bilo neophodno jo{ dva me-seca, pod uslovom da se u pogoni-ma normalno odvija proizvodwa.

Kako isti~e Jokovi}, postoje

dva re{ewa za izlazak iz ove kri-zne situacije. Jedno od wih jenormalizacija poslovne saradwesa “Borom”, koja bi mogla uz do-bru voqu zainteresovanih stranavrlo brzo da se uspostavi. Liv-nica u Gu~i trenutno ima na za-lihama velike koli~ine flota-cionih kugli, koje vrede vi{e od50 miliona dinara. Ukoliko bise postigao dogovor i ponovo us-postavila proizvodwa, vrlo br-zo bi se stvorili i uslovi za is-platu zaostalih zarada radnika.Ina~e, Industrijski kombinat uGu~i je jedini proizvo|a~ flota-cionih kugli u Srbiji.

Drugo re{ewe je program re-struktuirawa “Farmakoma”, kojibi sve postoje}e probleme petfirmi koje posluju u okviru kon-cerna razre{io dugoro~nije.

Ina~e, za sedam godina, koli-ko posluje u sastavu velikog kon-cerna “Farmakom MB” iz [ap-ca, Kombinat je zna~ajno pove}aoplasman proizvoda na doma}em iinostranom trì{tu. Stariproizvodni program pokriva po-trebe doma}e rudarske industri-je i Elektroprivrede Srbije. Unovoj livnici se nalaze dve sa-vremene proizvodne linije, kojesu univerzalne, jer mogu da zado-voqe potrebe automobilske,traktorske i industrije motora,pa sve do termo programa. Proiz-vodwa pe}i i kamina zapo~eta jeu 2011, sa skromnih dve do tri hi-qade jedinica, da bi ve} u nared-noj 2012. godini bila uve}ana nadeset hiqada grejnih tela. Se-damdeset odsto proizvedenih pe-}i i kamina u tom periodu plasi-rali su na ruskom trì{tu.

V. S.

Za 40 dana u velikoj ìì interesova-wa doma}e i strane javnosti bi}e ma-la varo{ u srcu Draga~eva, koja }e u

svoje okriqe, od 6. do 10. avgusta, za vremenajve}e truba~ke fe{te na svetu, primitinajmawe 500.000 sabora{a sa razli~itihgovornih podru~ja i svih kontinenata.Draga~evci }e i ovoga puta nastojati dadostojno odgovore istinskom izazovu dadoma}inski do~ekaju doma}e i strane go-ste, po tradicionalnom srpskom obi~aju,uz {qivovicu i razne specijalitete.

Najve}a smotra truba{tva i izvornognarodnog stvarala{tvana na svetu ove go-dine }e trajati pet dana. Za u~esnike utakmi~arskom delu manifestacije i ovogaputa vaì pravilo da truba~ki orkestriizvla~e kompozicije za nastup 60 dana uo-~i predtakmi~ewa. Organizatori truba~-ke smotre su smatrali da ova nova propo-zicija u takmi~ewu, po prvi put uvedenapro{le godine, pozitivno uti~e na kvali-tet programa, jer nema ponavqawa izvor-nih pesama, koje je ranijih godina predsta-vqalo ustaqenu pojavu. Tako|e, ovom no-

vinom u potpunosti je iskqu~ena mogu}-nost da pojedini truba~ki orkestri izvo-de izvorne pesme koje ne poti~u iz wiho-vog kraja.

Kako isti~e Adam Tadi}, direktorCentra za kulturu i sport, ove godine vla-da daleko ve}e interesovawe truba~a zapredtakmi~ewa. Pobedni~ki truba~ki or-kestri }e nastupiti u finalnom takmi~e-wu Sabora truba~a. Na predtakmi~ewu uBoqevcu nastupilo je 14 truba~kih orke-stara iz isto~ne Srbije, od kojih su se ~e-tiri direktno plasirala za finalno tak-mi~ewe - tri u seniorskoj i jedan u omla-dinskoj konkurenciji. Sa predtakmi~ewau Kova~ici, na kome je nastupilo pet tru-ba~kih orkestara iz Vojvodine i Beogra-da, u Gu~u dolaze dva, jedan seniorski i je-dan omladinski. Nadmetawe truba~kihorkestrara Moravi~kog i Ra{kog okrugabi}e odràno 7. jula u Kotraì. Za takmi-~ewe se prijavilo pet orkestara, od kojih}e se dva direktno plasirati u finalnideo takmi~ewa. U Bajinoj Ba{ti }e 15. ju-la biti organizovano takmi~ewe omla-

dinskih i pionirskih orkestara iz zapad-ne Srbije, na kome }e truba~ki podmladakpokazati svoje ume}e. Predtakmi~ewe uSurdulici bi}e uprili~eno od 10. do 13, ana Zlatiboru 20. jula.

- Pro{le godine su plasirane brojneneistine o Saboru truba~a, a op{tu hajkusu inicirali zlonamerni pojedinci, kojisu imali nameru da uru{e samu manife-staciju i diskredituju organizatore Sa-bora. Nismo mogli da dozvolimo da nekoupropasti manifestaciju, koja je ime Dra-ga~eva pronela na sve meridijane. âsno ikorektno smo pristupali poslu i nastoja-li smo da manifestaciju unapredimo. Sva-ki na{ potez je bio vo|en ~iwenicom da jena{a draga~evska smotra postala istin-ski svetski brend. Radili smo transpa-rentno i iskqu~ivo u interesu ìteqaDraga~eva, kao i svih qubiteqa trube itruba{tva u ~itavoj Srbiji i svetu, pri-dràvaju}i se ustanovqenih pravila - re-kao je Tadi}, izraàvaju}i veliko zado-voqstvo {to su truba~ki orkestri ovogaputa pokazali daleko ve}e interesovawe

za predtakmi~ewa, nego {to je to bio slu-~aj u pro{loj godini. Kako isti~e Tadi},zabeleèno je i poja~ano interesovawestranih orkestara za nastup na me|una-rodnom takmi~ewu, gde po ustanovqenimpravilima izvode dve kompozicije, jednuiz sopstvene zemqe, a drugi sa na{ih pro-stora.

Kako navodi Adam Tadi}, iako je doSabora truba~a ostalo jo{ 40 dana, jo{uvek nisu jasno precizirani svi prate}iprogramski sadràji. [to se ti~e takmi-~arskog dela manifestacije, sve je defini-sano i propozicije su sasvim jasne. U fi-nalnom delu takmi~ewa }e u~estvovati 16truba~kih orkestara u seniorskoj konku-renciji. U me|unarodnom takmi~ewu snage}e odmeriti 12 truba~kih orkestara. Uomladinskoj konkurenciji nadmeta}e se11, a u pionirskoj pet orkestara. Na ovo-godi{wem Saboru }e nastupiti najboqitruba~ki orkestri i majstori trube BobanMarkovi}, Dejan Lazarevi}, Dejan Petro-vi} i druga proslavqena imena srpskogtruba{tva. V. S.

U SUSRET 54. DRAGAÊVSKOM SABORU TRUBAÂ: ODR@ANA PREDTAKMIÊWA U BOQEVCU I KOVAÎCI

DOBAR ODZIV TRUBA^KIH ORKESTARA

INDUSTRIJSKI KOMBINAT U GUÎ NAKON OBUSTAVQAWA PROIZVODWE

PLA]ENA ODSUSTVA PRI KRAJU, A SUDBINALIVNICE JO[ UVEK NEIZVESNA!

26 PETAK 27. JUN 2014. GODINEIVAWICA

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN

BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat,

telefon: 064 4057005, 065 3911900

Gra|evinsko preduze}e“Graditeq” AD u ste-~aju, posle pola godi-

ne ponovo }e se na}i na pro-daji 4. jula. Predvi|ena jeprodaja neposrednom pogod-bom iz prikupqenih pisa-nih ponuda, a bi}e odrànau Agenciji za privatizacijuu Beogradu. Na prodaju sunepokretna imovina, zgra-da, objekat, gra|evisnko ipoqoprivredno zemqi{te,vozila, ma{ine... Procewe-na vrednost preduze}a je 255miliona dinara. Prva ce-lina, 16 objekata i pet hek-tara zemqi{ta, je najsku-pqa. Procewena je na231.325.000 dinara, a neop-hodan depozit je 11.566.000.Za ovu celinu zainteresova-na je i op{tina Ivawica,koja se nadmetala i na pro-

{loj, neuspeloj, privatiza-ciji. Osim op{tine, poja-vili su se i preduze}a “Ma-tis” i “Kroforesta”.

Najve}i poverioci ovogivawi~kog preduze}a su Po-

reska uprava i Komercijal-na banka. Namera Op{tineje da privu~e investitorekoji }e pokrenutiproizvodwu

U~esnica Olimpijade i prvakiwaBalkana u maratonu Ana Suboti}progla{na je za najboqu sportist-

kiwu Moravi~kog okruga u 2013. Prizna-we za Anu stiglo je od ovda{weg Udruè-wa sportskih novinara.

- Ona je po peti put progla{ena zasportistkiwu godine, {to dovoqno govo-ri o wenom radu i zalagawu - rekao je Dar-ko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog oku-ruga, koji je Ani uru~io priznawe.

- Ova nagrada je posebna i bi}e mi do-datni motiv da se jo{ boqe pripremim zanarednu Olimpijadu - obe}ala je najboqaatleti~arka. Svake pripreme zahtevaju iverlika nov~ana ulagawa. Tom prilikomAnin trener Du{ko Orestijevi} zatraìoje od lokalne samouprave i Sportskog sa-veza finansijsku pomo}. Sekretar SavezaMiladin Boòvi} istakao je da ova orga-nizacija odavno prati wen rad i da poma-è koliko moè.

Kancelarija za mladeop{tine Ivawicaorganizuje {kolu

plesa. Predava~ je licen-cirani zumba instruktorMarina Stojkovi}, koja jei diplomirani ekonomi-sta. âsovi su po~eli uutorak ve~e i bi}e odrà-vani u klubu za mlade triputa sedmi~no. Pre po~et-ka rada {kole, prijavilose petnaestak sredwo{kol-ki, a organizatori poziva-ju sve zainteresovane gra-|ane da im se pridruè, bezobzira na godine.

Prvih mesec dana, doktraje projekat Kancelarijeza mlade, ~asovi }e bitibesplatni. Kako najavqujeinstruktorka Marina, po-laznici }e nau~iti vi{evrsta plesova i pokreta iz

razli~itih krajeva sveta.- Ovaj projekat smo ve}

radili sa Kancelarijom zamlade, tako da je ve}inaprijavqenih kandidata ve}poha|ala {kolu plesa. â-sovi }e trajati sat vreme-

na, u slu~aju potrebe, i du-è. Polaznike o~ekuju ra-znovrsni plesovi, salsa,kumbia, regeton... - naja-vquje Stojkovi}eva.

Izvor:

Ivawi~ki radio

Uhotelu “Park” tre-nutno nema mnogogostiju, ali u petak

bi trebalo da stignu spor-tisti na pripreme, odboj-ka{ka i rukometna repre-zentacija. Direktor “Ve-stern turist” Golub Labo-vi} kaè da su se vremenske

prilike nepovoqno odra-zile na dosada{wu turi-sti~ku sezonu. Ipak, opti-mista je, kada je re~ o we-nom nastavku.

- Pored svih neda}a ko-je su nas pratile od po~et-ka godine, o~ekujem da udrugoj polovini godine

nadokanadimo izgubqenoili, makar, ublaìmo gu-bitke. Sve sportske ekipei u~esnici seminara kojisu otkazali boravak u pr-voj polovini godine, naja-vili su dolazak u septem-bru i oktobru. Kada je re~o hotelskoj sali za prosla-ve, ona je rezervisana donovembra - navodi Labo-vi}.

On napomiwe i da u ho-teli “Park” i “Siti” ve}primaju rezervacije zapredstoje}i Sabor truba~au Gu~i, a solidna je i po-tra`wa sme{tajnih kapa-citeta za “Nu{i}ijadu”.Od 22 do 26. jula Ivawica}e biti doma}in Balkani-jade u odbojci, kada }e u“”Parku” biti sme{tenepionirke iz osam zemaqa.

Uciqu efikasnijeg rada u Domu zdra-vqa, sada su pacijentima dostupnibrojevih mobilnih telefona na koje

mogu zakazivati preglede. Kako je rekao di-rektor Doma zdravqa dr Milo{ \okovi},sve linije }e biti otvorene u radno vreme.

- Imaju}i u vidu preoptere}enost tele-fonske centrale, kao i veliki broj nerea-lizovanih poziva, odlu~ili smo da paci-jentima omogu}imo da preglede zakazuju iputem mobilnih telefona. Svaka sestraizabranih lekara }e imati poseban brojkoji }e uvek biti dostupan. Tako }emo ras-teretiti centralu i omogu}iti brè i efi-kasnije zakazivawe pregleda. Brojevi mo-bilnih telefona bi}e istaknuti u svim ~e-kaonicama Doma zdravqa, a objavi}e ih ilokalni mediji - obja{wava dr \okovi}.

Koliko je ovakav na~in zakazivawapregleda bio neophodan, pokazuju i velikegu`ve u Domu zdravqa.

PRIVREDA

OPET PRODAJA „GRADITEQA”

„VESTERN TURIST”

POÊTAK NE OBE]AVA MNOGO

ZDRAVSTVO

ZAKAZIVAWE PREGLEDAPUTEM MOBILNOG

ATLETIKA

ANA PONOVO NAJBOQA U OKRUGU

AKTIVNOSTI KANCELARIJE ZA MLADE

POÊLA [KOLA PLESA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 27

Maj i jun su mesecicve}a i matura.Razlog za slavqe

imala su i nekada{wi u~e-nici U~iteqske {kole uUìcu, generacija 1952/53.godine, jer se navr{ila 61godina od kada su okon~ali{kolovawe i stekli zvaweu~iteqa.

Prvi put su slavili po-sle 20 godina, a od tadasvake godine. Uvek u dru-gom mestu: â~ku, Kraqevu,Poèzi, Gorwem Milanov-cu, Lu~anima, Vrwa~kojBawi, Ivawici, Zlatibo-ru, Mokroj Gori, Ko{tu-ni}ima... Ove godine jeproslava organizovana uUìcu. Ni jaka ki{a nijemogla da spre~i slavqeni-ke da do|u i vide se sa svo-jim {kolskim drugovima.Prkosili su nevremenu i{etali gradom ~ije su uli-ce, kad su oni poha|aliU~iteqsku {kolu, bile po-plo~ane kaldrmom. Samoponeka ku}ica prekrivena}eramidom, wihova vr-{wakiwa, podse}a na Uì-ce wihove mladosti. Sadaje to veliki i moderangrad, sa asfaltiranim uli-cama, visokim zgradama,savremenim trgovima i

parkovima. Bilo je lepo idirqivo videti vreme{nequde koji, ispod raznoboj-nih ki{obrana, prelazemost na \etini drè}i seruku pod ruku ili za ruke,kao da su deca. Hodali supolako, kako bi {to vi{euìvali u divnim trenuci-ma. Zaboravili su na sveprobleme i te{ko}e u ì-votu. [alili su se, pri~a-li o dogodov{tinama iz{kolskih dana i kasnijegìvota. Nisu ùrili. A iza{to bi?

Dogovorili su se da seslede}e godine okupe uGorwem Milanovcu. Nekaim je sre}no, neka se jo{dugo raduju ìvotu i slavegodi{wice mature.Du{anka âkajac \or|evi},

u~iteqica u penziji

i jedna od slavqenika

NEKADA[WI \ACI UÎTEQSKE [KOLE U U@ICU PROSLAVILI 61. GODI[WICU MATURE

VI\AMO SE I SLAVIMO SVAKE GODINE

ÎTAVO ODEQEWE ÂÂNA

Generacija 1952/53. godine najbrojnija je uistoriji U~iteqske {kole u Uìcu. Iz we suiza{la 142 u~iteqa, od kojih polovina izuì~kog, 43 odsto iz ~a~anskog, a samo sedamodsto iz ostalih delova zemqe. Ve}ina u~eni-

ka je poticala iz seoske sredine i zemqorad-ni~kih porodica. Pripadnici ove generacije{kolovali su se u te{kom vremenu, kada seoskudevalo ne samo u kwigama, ve} i u ode}i ihrani, a ve}ina ih je, po sticawu diplome, ra-dila u nerazvijenim krajevima - na Kosovu iMetohiji, u Sanxaku i Bosni i Hercegovini.Mesta za u~iteqe u gradovima i obli`wim se-lima nije bilo, pa su “trbuhom za kruhom” od-lazili u najzabitije krajeve, bez struje, puta i

lekara. Radili su od jutra do ve~eri, ne samosa |acima nego i sa odraslima, koje su opisme-wavali i prosve}ivali, dràli im razne kur-seve i organizovali kulturno - zabavni ìvot.

Vi{e podataka o generaciji u celosti i po-jedincima mogu}e je prona}i u “Monografijiu~iteqa iz generacije {kolske 1952/ 53. godi-ne”, objavqenoj 2003. godine. Kwigu je napisaoAnto \unovi} \une, koji i sam pripada ovojgeneraciji.

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih ì~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Kontakt telefon 063 635 033

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama(tel, adsl)

- Poslovnoizlo`beni magacins-ki prostor od 200m2 naodli~noj lokaciji800m od centragrada (wc, tel, adsl)

- Lokal uNemawinoj 58pored kafi}aLe Piaf,130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri~vor, prilaz dadostavu robe

- Magacinski prostor uObili}evoj ulici od 80do 160 m2 (ima mernugrupu - industrijska stru-ja) na samo 800m od cen-tra grada

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

28 PETAK 27. JUN 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena18.000 evraP-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG,cena 17.500 evraP-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat,cena 19.000 evra sa PDV-omP-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena19.000 evraP-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena24.000 evraP-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG,terasa, cena 23.000 evraP-30 m2, Nemawina, prizemqe,CG, cena 20.000 evraP-32 m2, centar, 2. sprat, CG,cena 18.000 evraP-36 m2, dvosoban, centar, VP,CG, terasa, parking, cena 29.000evraP-40 m2, centar, prizemqe, pogo-dan za poslovni prostor, cena25.000 evraP-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat,lift, CG, terasa, spava}a soba,cena 26.000 evraP-32 m2, Nemawina, spava}a soba,CG, cena 22.000 evraP-39 m2, centar, 3. sprat, CG,cena 27.000 evraP-43 m2, nov, centar, 3. sprat,lift, CG, cena 750 evra/m2P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG,terasa, cena 25.000 evraP-45 m2, nov, Obili}eva,prizemqe, cena 35.000 evraP-43 m2, centar, 4. sprat, TA,terasa, cena 27.000 evraP-43 m2, noviji, Balkanska, 2.sprat, CG, cena 26.000 evra

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat,CG, terasa, renoviran, cena 31.000evraP-47 m2, noviji, centar, 4. sprat,CG, terasa, cena 35.000 evraP-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2.sprat, CG, cena 32.000 evraP-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas,lift, cena 26.000 evraP-49 m2, Stari Autoprevoz, 4.sprat, CG, terasa, cena 27.000 evraP-54 m2, centar, 9. sprat, lift,CG, cena 32.000 evraP-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA,terasa, cena 28.000 evraP-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG,terasa, cena 28.000 evraP-52 m2, centar, VP, pogodan zaposlovni prostor, cena 26.000evraP-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat,CG, lift, terasa, cena 27.000 evraP-52 m2, nov, Avlaxinica, 3.sprat, EG, cena 33.000 evraP-58 m2, nov, Qubi} kej,trosoban, 4. sprat, lift, CG,terasa, cena 39.000 evraP-57 m2 , Avenija, VP, zgradafasadne cigle, CG, terasa, cena28.000 evraP-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2.sprat, TA, terasa, cena 31.000 evraP-66 m2, centar, 1. sprat, pogodanza poslovni prostor, cena 47.000evraP-63 m2, nov, H. Morava,trosoban, cena 33.000 evraP-68 m2, centar, 1. sprat, TA-GAS, terasa, cena 40.000 evraP-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2.sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat,CG, lift, terasa, zgrada fasadnecigle, cena 48.000 evraP-76 m2, ul. Svetog Save,trosoban, CG, terasa, cena 30.000evraP-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG,lift, terasa, cena 37.000 evraP-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,terasa, lift, cena 38.000 evraP-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat,zgrada fasadne cigle, CG, terasa,renoviran, cena 45.000 evraBEOGRAD-VRAÂR prodajemnovu garsoweru na prvom spratu,ul. Gospodara Vu~i}a, odmah use-qiva, cena 38.000 evraCRVENI KRST , nov, trosobanstan, 1. sprat, CG, terasa, odmahuseqiv. Cena 92.000 evra

KU]E

P-70 m2, plac 4.13 ari, kodProletera, cena 42.000 evraP-125 m2, plac 5 ari, centar,blizu KMN-a, cena dogovorP-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~evehale, ili zamena za stanP-50 m2, kod Hotel Morave, ren-ovirana, cena 27.000 evra

LOKALI

P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000evraP-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000evraP-72 m2, S. Markovi}a, mogu}apodela na dva lokala od po 36 m2sa mokrim ~vorom

HITNO - NOV TROSOBAN STAN,BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna garaà. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwièna.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa garaòm,kod Arene, ukwièn

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

ÂÂKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa garaòm, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ÂÂK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvadìnica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvadìnica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/222-552064/158-93-63064/673-2-969â~ak, Vojvode Stepe [email protected]

PETAK 27. JUN 2014. GODINE 29SPORT

Uènskom finaluEvropskog junior-skog turnira za

igra~e do 14 godina “â~akopen 2104” Rumunka Sabi-na Dada~iu savladala jeSrpkiwu Jovanu Samo~etusa 2:0 (6:3, 7:6). Mu{ko fi-nale pripalo je na{im te-niserima. Bodin @arko-vi} pobedio je MihailaPopovi}a istim rezulta-tom 2:0 (6:3, 6:2). Pre dvegodine, Bodin je u â~kuosvojio “Viner {tedi{ekup”za igra~e do 12 godina.

- Sada sam krenuo maloslabije, ali kako je turnirodmicao, bio sam sve boqii boqi - izjavio je Bodin.Za nekoliko dana o~ekujuga me|unarodna takmi~ewau Francuskoj i Nema~koj.

Pobednica iz Rumunijedolazi iz Konstance, izistog grada odakle je tre-nutno jedna od vode}ihigra~ica sveta Simona Ha-lep, ovogodi{wa fina-listkiwa gren slem turni-ra na Rolan Garosu.

- Naravno da bih volelada jednog dana budem kaoona. Ovde mi je bilo feno-menalno, qudi su qubaznii dobri. Zaista nosim naj-

lep{e uspomene iz â~ka -napomenula je Sabina.

Nagrada za fer plej pri-pala je Aleksandru Gimi.Osim trofeja i nagrada po-bednicima, organizatori14. “â~ak opena” uru~ili

su priznawa pojedincima iinstitucijama koji su po-mogli da i ovoga puta tur-nir bude odràn na vrhun-skom nivou. Priznawa supripala gradu â~ku, kom-paniji “Sloboda”, Teni-

skom savezu Srbije i Veri-ci Kosti}, direktoru UTP“Morava“. Predstavniciovih preduze}a i organiza-cija dodeli su nagrade po-bednicima “â~ak opena”.

Na juniorkom turniru

iz kalendara Tenis Evropeod 14. do 21. juna takmi~i-lo se 170 de~aka i devoj~i-ca iz 19 zemaqa. Kako orga-nizatori napomiwu, ovajsportski doga|aj obogatioje turisti~ku sezonu â~ka

i doprineo razvoju drugihprivrednih grana.

Generalni sponzor 14.“â~ak opena” bila je kom-panija “Sloboda”, a pokro-viteq grad â~ak.

Z. J.

Lekari Zavoda za javno zdravqe â-~ak i Polivalentno patrona`naslu`ba Doma zdravqa obeleìli

su 26. jun, Me|unarodni dan protiv zlou-potrebe i krijum~arewa droga. Dan posve-}en borbi protiv droga obeleèn je kodnas u ponedeqak, nekoliko dana ranije, ka-da je otvoren 11. Ko{arka{ki turnir “Zi-cer” na igrali{tu kod Medicinske {ko-le. Na jednom mestu okupilo se na desetinemladih ko{arka{a i posetilaca koji suponovo imali priliku da utvrde postoje}ai steknu nova saznawa o {tetnosti psiho-aktivnih supstanci.

- Nismo slu~ajo odlu~ili da na sport-

skom terenu realizujemo svoje prosvetno-vaspitne aktivnosti. Sport, ples, umet-nost... su odli~na prevencija protiv dro-ga koje mewaju li~nost i stavraju fizi~kei psihi~ke poreme}aje. Ne postoji nijedandobar razlog zbog koga bismo mogli da po-segnemo za drogom - napomenula je dr Qi-qana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promo-ciju zdravqa u Zavodu za javno zdravqeâ~ak. Ona je podsetila i da se prevenci-ja protiv zloupotrebe i krijum~arewa de-li u nekoliko grupa, univerzalnu koja jeposve}ena ~itavoj populaciji, selektivnu,usmerenu na pojedine grupe i individual-nu. U â~ku i Srbiji nema pouzdanih po-

dataka o tome koliko u na{oj sredini imanarkomana. Jedino su verodostojniji po-daci o wihovom bolni~kom le~ewu. Pou-zdanu brojku je te{ko utvrditi, jer nisuretke ni zloupotrebe sedativa i tableta.

Zavod za javno zdravqe i Crveni krsttokom godine organizuju u ~a~anskimosnovnim i sredwim {kolama predavawao {tetnosti psihoaktivnih supstanci.Kako }e celo leto na terenima kod Medi-cinske {kole biti posve}eno sportu, le-kari Zavoda najavquju nove vaspitno-pro-svetne aktivnosti usmerene prvenstvenoka mladima.

Z. J.

Na sportskom terenu kod Medi-cinske {kole, popularnomMedicinskom, tek je po~elo

sportsko leto. Otvorio ga je 11. Ko-{arka{ki turnir “Zicer” na komeu~estvuje pet seniorskih ekipa, a u re-vijalnom delu igrali su de~aci od{est do deset godina, kojih je bilo vi-{e od 150. Iako je prijavqeno svegapet ekipa, “Zicer” sadrì sve faze

jednog turnira, kvalifikacije, polu-finale i finale. Po{to je i vremeovih dana promenqivo, finalni me-~evi najverovatnije }e biti odigraniza vikend.

- Dosta mladih ìvi u Mesnoj za-jednici “3. decembar” i trudimo se daim svake godine obogatimo raspustsportskim sadràjima. Posle ko{ar-ke, slede turniri u malom fudbalu i

odbojci - najavquje Violeta Marko-vi}, predsednik MZ “3. decembar”.

Osim “3. decembra”, organizatorturnira je Ko{arka{ki klub Top zi-cer, a pomogli su im i brojni sponzo-ri. Ovoga puta }e mo`da da izostanegostovawe nekog proslavqenog ko-{arka{a, ali }e, kako organizatorinajavquju, biti dovoqno zabave iigre. Z. J.

Tradicionalni turnir klubova u kojima je igrao Ha-ris Brki} odràn je pro{le sedmice u Podgorici. Nad-metale su se kadetske selekcije Budu}nosti, Borac Mo-cart sporta, Partizana i Bosne. Prvog dana turnira â-~ani su izgubili od Budu}nosti, 77:67, a sutradan su uborbi za tre}e mesto pobedili Bosnu, 103:51. Prvo mestopripalo je Podgori~anima koji su finalu savladaliPartizan, 97:67.

Borac Mocart sport bi}e dogodine doma}in 15. Me-morijala “Haris Brki}”. Z. J.

I U Â^KU OBELE@EN ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV DROGA

ZNAWE I SPORT NAJJAÊ ORU@JE

TENIS

BODIN I SABINA POBEDNICI „ÂÂK OPENA 2014“

SPORTSKO LETO NA MEDICINSKOM KO[ARKA

KO[ARKA[I OTVORILI SEZONU BORAC TRE]I NAMEMORIJALU

„HARIS BRKI]”

Sabina i Bodin

PETAK 27. JUN 2014.SPORT30Страну припремио М. Ристић

ПЕ ТЛИ ЋИ БОР ЦА ПР ВА ЦИОКРУ ЖНЕ ЛИ ГЕТри се лек ци је Бор ца, омла дин ци, ка де ти и

пи о ни ри ко је се так ми че у Kва ли тет ној ли ги Ср би је успе шно су окон ча ли про те клу так ми чарску се зо ну, а пе тли ћи ча чан ског су пер ли га ша три јум фал но су окон ча ли пр вен ство у Oкру жној ли ги. Иза бра ни ци тре не ра Ива на Ма ри ћа за „ко пље” су над ви си ли све ри ва ле и пр вен ство окон ча ли са 13 бо до ва „ви шка” у од но су на друго пла си ра ни Ме та лац из Гор њег Ми ла нов ца.

Окружна лига1 Младост Прељина2 Овчар (Марковица)3 Спартак Трнава4 Јединство Коњевићи5 Слатина6 Миоковци7 Напредак Сврачковци8 Доња Врбава9 Јединство Горња Горевница10 Пријевор11 Младост Атеница12 Бацковац Јунајтед13 Омладинац Заблаће14 Парменац15 Котража16 Луњевица

Градска лига1 Морава Катрга2 Кеј3 Лугови4 Вујан5 Чачак 946 Задругар7 Планинац8 Морава Мојсиње9 Будућност10 Ракова11 Премећа 12 Стрелац Миоковци13 Полет Горичани14 Пријатељи Чачак

ОФЛ Лучани1 Горушица2 Брезова3 Братство4 Прилике5 Јединство6 Јелица7 Раднички8 Слога9 Бјелица10 Дедиње Јунајтед11 Врело12 Градина

ОФЛ Г. Милановац1 Мајдан2 Озрем ПМХ3 Велереч 944 Јабланица5 Омладинац6 Брезак7 Младост 098 Шумадија9 Млади Рудар10 Шилопај11 Озремица12 Таковски Устанак

1 Борац 1 702 Металац 57

3 Гуча 53

4 Јавор 46

5 Киндер 45

6 Младост Радост 41

7 Борац 2 38

8 Гаучоси 37

9 Орловац 36

10 Чачак 94 24

11 Слобода 20

12 Младост 18

13 Таково Јуниор 7

14 Српски Орлови 3

1 Парменац 24 22 1 1 109 20 672 Кеј 24 14 2 8 55 37 443 Лугови 24 12 4 8 54 42 404 Вујан 24 11 4 9 40 37 375 Чачак 94 24 10 6 8 37 49 366 Задругар 24 9 7 8 47 38 347 Планинац 24 9 5 10 34 38 328 Морава 24 8 8 8 40 51 329 Будућност 24 8 7 9 53 50 3110 Ракова 24 8 6 10 41 52 3011 Премећа (1) 24 7 7 10 36 42 2712 Стрелац (2) 24 6 2 16 31 63 1813 Полет (Г) (1) 24 1 3 20 30 88 5

� САСТАВИ ЛИГА ЗА ТАКМИЧАРСКУ СЕЗОНУ 2014/15Јелен супер лига

1 Црвена звезда2 Партизан3 Јагодина4 Војводина5 Чукарички6 Раднички Ниш7 Вождовац8 Нови Пазар9 Напредак10 Спартак11 ОФК Београд12 Доњи Срем13 Раднички 1923 Крагујевац14 Рад ?15 Младост Лучани16 Борац Чачак

Прва лига1 Јавор Ивањица2 Слобода Поинт Ужице3 Металац Горњи Милановац ?4 Бежанија5 БСК Борча6 Слога Петровац на Млави7 Слога Краљево8 Јединство Путеви9 Пролетер (Нови Сад)10 Радник Сурдулица11 Синђелић Београд12 Инђија13 Мачва Шабац14 Бачка Бачка Паланка15 Моравац Орион Мрштане16 Колубара Лазаревац

Српска лига Запад1 Смедерево2 Полет Љубић3 Лозница 19194 Железничар Лајковац5 Шапине6 Рудар Костолац7 Јошаница НД 20118 Победа Белошевац9 Сељак Михајловац10 Бане Рашка11 Крушик Ваљево12 Шумадија Аранђеловац13 Партизан Бумбарево Брдо14 Звижд Кучево15 Слога Пожега16 Шумадија 1903 Крагујевац

Зона Морава1 Слобода Чачак2 Мокра Гора, Зубин поток3 Таково4 Орловац5 Полет Трбушани6 Славија Крагујевац7 Металац Краљево8 Драгачево9 Омладинац Ново Село10 Трепча К. Митровица11 Водојажа, (Грошница)12 Тутин13 Рудар Баљевац14 Рудар Бресница15 Партизан Церовац16 Браћа Вуковић Лађевци

Коначна табела градске лиге

Поиграли се са противницима: фудбалери Парменца постигли су 109 голова на 24 утакмице

PETAK 27. JUN 2014. SPORT 31Страну припремио М. Ристић

Да постоји и друга страна медаље, а ре зул та ти на те ре ну,

оства ре ни у тек окон ча ној пр венстве ној тр ци за бо до ве мо гу би ти заборављени барем за 90 минута потврдили су фудбалери ви це пр ва ка Срп ске ли ге За пад По ле та из Љу би

ћа. Ду го го ди шња са рад ња по плу арних „гре би ћа” и Је дин ства из Ко њеви ћа “кру ни са на” је пријатељским одмеравањем снага и „братским гестом” ру ко вод ства, струч ног шта ба и игра ча По ле та. Ком плетан при ход са утакмице одигране

у Коњевићима уплаћен је на рачун домаћина, а ру ко вод ство срп сколи га ша одлучило се на још један хуман потез. Јединство је на поклон од пријатељског клуба добило спортску опрему и „приде” много мање важна три гола у мрежи.

„Гре би ћи” за при мер

Шеф струч ног шта ба Бо гић Бо ги ће вић са са рад ни ци ма Дра га ном Цве ти ћем,

Ми о дра гом Стар че ви ћем и тре не ром голма на Зо ра ном Са ви ћем обавиће да нас у 17 ча со ва „про зив ку” на Град ском ста ди о ну. Иа ко су на го ве ште не кадровске промене, оче ку је се да се на пр вом оку пља њу по ја ве сви игра чи из са ста ва ко ји је из бо рио пласман у Са ве зни ранг так ми че ња. Ни је тај на да се за ве ћи ну фуд ба ле ра Бор ца ин те ресу ју клу бо ви са до ма ће сце не и ино стран

ства, али још ни ко ни је до био од ре ше не ру ке у из бо ру но ве сре ди не. Ин те ре сова ње по сто ји за Ни ко лу Бо ра ни ја ше ви ћа, Ма риа Ма сла ћа, Бран ка Јо ви чи ћа, Ми ла на Јев то ви ћа, али Ча чак мо гу да на пу сте са мо уз одо бре ње клу ба с` об зи ром да су чврсто ве за ни уго вор ним оба ве за ма. Спортски ди рек тор Сло бо дан Илић још увек не от кри ва „кар те” ка да је у пи та њу спи сак по ја ча ња, али је из ве сно да ће би ти ан гажо ва на нај ма ње че ти ри игра ча.

Први део тренажног процеса који ће трајати до 15 јула Борац ће обавити у Чачку. Потом следи одлазак на двонедељне припреме, на Тари, Златибору или у Охриду. До старта пр вен ства панирано је од и гравање десе так кон трол них утак ми ца, а нај ва жни ја про ве ра би ће Ме мо ри јал ни тур нир “Жи ворад Би ја Стан ко ви ћ”, 2. и 3. ав гу ста на којем ће уз до ма ћи на уче ство ва ти Рад нич ки 1923, Мла дост из Лу ча на и Ја вор из Ива њице. Ча чан ску јав ност ипак нај ви ше ин те ре

су је за вр ше так ра до ва на ре кон струк ци ји Град ског ста ди о на. Вре ме на је све ма ње, а пре о ста ло је да се по окончању свих радова из вр ши пре глед и при је м ста ди о на ка ко би Бо рац већ у пр вом ко лу мо гао да уго сти еки пу До њег Сре ма. То под ра зу мева по ста вља ње 3000 сто ли ца на ис точ ној три би ни, ста вља ње у функ ци ју ре флек тора, као и из град њу ре стрик тив ног про стора за го сте и слу жбе на ли ца.

ДА НАС ПО ЧИ ЊУ ПРИ ПРЕ МЕ БОР ЦА

Утак ми цом са ре пре зен та ци јом Окру жне ли ге фуд ба ле ри Ру да

ра, про сла ви ли су осва ја ње пр вог ме ста и пла сман у зо ну “Мо ра ва”. Бре сни ча ни су до пр вог ме ста сти гли по сле „мр тве тр ке” са

еки пом Мла до сти из Пре љи не ко ја је окон ча на бо дов ним „ега лом” уз бо љи ме ђу соб ни скор Ру да ра. На ре ви јал ној утак ми ци при зна ња до ма ћи ну уру чи ли су ге не рал ни се кре тар ФСМО Ми лош Сте ва

нић и Алек сан дар Сте фа но вић председник Удру же ња спорт ских но ви на ра Чач ка. Пе хар за фер плеј до де љен је еки пи Бац ко вац Ју најте да из Гор њег Ми ла нов ца.

РУДАР: Га че вић, Л. Мар ко вић, Ви доје вић, Шво ња, И. Ђо кић, Па у но вић, Ј. Јо ви чић, Но ва ко вић, М. Мар ко вић, Н. Јо ви чић, Ми ја то вић. Игралисујош: Је ле си је вић, Ж. Ђо кић, Ни колић, Гли шо вић, Ми ло ше вић, Ми лић

МОРАВИЧКИОКРУГ: Осто јић (Овчар), Бо жо вић (Ми о ков ци), Дра шкић

(До ња Вр ба ва), Ма рин ко вић (Ов чар), Пла зи нић (Сла ти на), Ра ђе но вић (Ов чар), Зла тић ( Ов чар), Илић (Напре дак), Со ко лов ски (Мла дост Ате ница), Јо ва но вић (Спар таК), Сми ља нић (Спар так).

Игралисујош: Гр бић (Је дин ство ГГ) и Па ре за но вић (Спар так)

РУДАР–МОРАВИЧКИОКРУГ4:2 (1:1)

Игра ли ште у Бре сни ци. Гле да ла ца 200. Су ди ја Бор ко Ра до вић (Ча чак). Стрелци: 0:1 Со ко лов ски у 22. 1:1 Ј. Јо ви чић у 30. 2:1 Л. Мар ко вић у 50. 3:1 Л. Мар ко вић у 52. 3:2 Сми ља нић у 64. 4:2 Н. Јо ви чић у 73.

Бре сни ча ни дру ги пут у зо ни

Хуманитарна утакмица у Коњевићима:

Јединство-Полет0 : 3

Потпредседник Полета Мићо Јовановић и председник Јединства МИлинко Максимовић

32 PETAK 27. JUN 2014. GODINESPORT

SNOUBORD

KARATE

KUGLA[KI KLUB ÂÂK

Na zavr{nom turniru u Sokobawi ka-ratisti Nemawe ponovo su se pokaza-

li u punom sjaju. Milisav Ristanovi} je biotre}i u katama pojedina~no, Awa Krsmanovi}prva, a Sara Stanojkovi}, tako|e, tre}a. U is-toj disciplini, kate pojedina~no, Vuk Kerkezje zauzeo drugo mesto, kao i Tadija Rakowac.Vuk je osvojio drugo mesto i u dogovorenom

sparingu. Takmi~ewe je odràno u sklopudruge federacije JKA [otokan karatea.

Posle julske pauze, karatisti Nemawe po-novo }e se okupiti u avgustu, a od septembra jeupis novih ~lanova. U narednom periodu bi-}e odràn i drugi Memorijalni turnir “Ne-mawa Bulatovi}”, koji je u maju odloèn zbogpoplava. Z. J.

ZAVR[NI UDARAC NEMAWA

Uprkos svim turbulencijama koje su uhpratile posledwih godina, kugla{i

â~ka uspeli su da se izbore u sam vrh naskoro svim dràvnim takmi~ewima {iromSrbije. Verovatno je malo poznato da su se usezoni 2011/12. plasirali u Super ligu Sr-bije u kojoj nisu mogli da se takmi~e zbog ne-dostatka novca. âk i posle takve prepreke,uspeli su da se ponovo uzdignu. Krenuli suod nule, okupili nove ~lanove, vratili sta-re i formirali ekipe Jovo-nanovo, a imaloje dovoqno mesta i za rekreativce. O ponov-nom uspehu najboqe svedo~e rezultati za pr-vih pet meseci ove godine, u polusezoni 2014.Podjednako uspe{ni bili su i stari i novi~lanovi. Uporedo sa liga{kim prvenstvom,ohrabruju}e rezultate pokazale su i pripre-me sa ~lanovima udruèwa osoba sa invali-ditetom i decom bez roditeqskog starawa.- Mi nismo napla}ivali ~lanarinu i zbogtoga smo vrlo ponosni. Odli~no sara|ujemosa udruèwima slepih i slabovidih “Do-dir”, gluvih i nagluvih, hraniteqa “îstosrce - De~iji osmeh”. Uloìli smo velikitrud da pomognemo osobama sa invalidite-tom, ali ne uzalud. “Dodir” ima vrhunske ku-

gla{e, a uskoro }emo i me|u gluvonemima inagluvima biti takmi~ara vrednih pa`we -najavquje Zoran Golubovi}, predsednik KKâ~ak. Nedostatak novca, bez koga nema nidobrih rezultata, do sada su uspevali da na-domeste jedino radom i entuzijazmom. Bez obzira na rezultate, kuglawe je sport ko-ji donosi veliko zadovoqastvo, poèqantakmi~arski duh i nezaobilazno opu{tawesa prijateqima. Iako je jo{ uvek, po srpskimmerilima zanemaren sport, zainteresovanihrekreativaca je sve vi{e. Ni{ta tako dobrone razbije stresnu svakodnevicu kao sponta-no druèwe sa prijateqima uz obarawe ~u-weva. Do sada kugla{i su trenirali u pro-storijama Saveza gluvih i nagluvih Mora-vi~kog okruga. Tu im je bila po~etna i glav-na stanica na putu za brojne medaqe koje sudoneli u â~ak. Z. J.

REZULTATI KKÂÂK

Boì}ni turnir Kraqevo2014Mira Milojevi} - tre}e me-sto pojedina~no

Me|unarodni turnir Kragujevac

Mira Milojevi} - prvo mesto@enska ekipa KK â~ak -drugo mesto

Pojedina~no i prvenstvo pa-rova Prve lige Srbije - cen-tar, KragujevacQiqana Kandi} - prvo mestoMira Milojevi} - 12. u kon-kurenciji 45 takmi~arki

Ivana Jolovi} - 16. mesto

Takmi~ewe u sprintuMira Milojevi} - prvo mestoIvana Jolovi} - ~etvrtoQiqana Kandi} - {estoNa dràvnom prvenstvu u Vr-basu wih tri su igrale u ~e-tvrtfinalu.

DODIR PUTUJEU KRU[EVAC

Kugla{i Udruèwa “Dodir” u nedequ, 29. ju-na, igraju peto kolo Druge lige Srbije. Tak-mi~ewe }e biti odràno u Kru{evcu.

JO[ DA OBORE BESPARICU

â~anski Klub ameri~kog fudbala An|e-oski ranici od naredne sezone igra}e u

Super ligi. Ratnici su u baraù za prelazaku vi{i rang takmi~ewa savladali Lovce izVr{ca sa 44:6. Utakmica je pro{le nedeqeodigrana na stadionu FK BIP. Nova sezonau najja~em rangu takmi~ewa po~iwe u martu

2015. godine.Najmla|i ratnici, od 11 do 15 godina, osvo-jili su pro{log vikenda na finalnom tur-niru u Kraqevu srebrnu medaqu i prvenstvookon~ali sa 11 pobeda i dva poraza. Igra~~a~anskog kluba Neboj{a Proti} progla-{en je za najkorisnijeg igra~a turnira. Z. J.

Mo`da zvu~i pomalo neverovatno, aliâ~ak je na putu da dobije uspe{nog

skija{a i snoubordera. Junior Janko Kola-revi} (16) ove godine domogao se tre}e {am-pionske titule u snoubordu, najmla|e olim-pijske discipline. Osvojio ju je nedavno nadràvnom prvenstvu na Kopaoniku gde jepobedio u dve discipline, slope style i big

air.Prvu tituli dràvnog prvaka Janko je

osvojio 2012. Ove godine u~estvovao je i na Evropskim

kupovima u Bugarskoj, Makedoniji i ê-{koj, gde je bio najmla|i takmi~ar. Kao~lan juniorske reprezentacije Srbije, prenekoliko dana je otputovao u Austriju napripreme. Zanimqivo je da on, kao i ostalireprezentativci, sam pla}a tro{kove spe-cifi~nih priprema. Od Skija{kog savezaSrbije jedino su dobili vozilo, dok se zagorivo, hranu, sme{taj i opremu sami snala-ze. Dodatni udar na wihove buxete zadaju im

i klimatske promene. Kako je kod nas i zimi klima postala me-

diteranska, bilo je apsolutno nemogu}e tre-nirati u â~ku ili bliòj okolini, a Jan-ka ve} za pola godine o~ekuje veliko takmi-~ewe. Po~etkom 2015. nastupi}e sa repre-zentacijom Srbije na Juniorskoj olimpija-di u Austriji.

- Moja razredna Slavica Grujovi} i di-rektor Prehrambeno-ugostiteqske {kole,koju poha|am, su mi velika podr{ka, jer ~e-sto odsustvujem iz {kole. Porodica me fi-nansira i ba{ zbog toga, stalno stremimnajboqim rezultatima. Trenutno sam oku-piran osvajawem medaqe na Olimpijadi uAustriji. Poku{a}u, pa {ta bude - kaèJanko. Osim u sport, postiè solidne rezu-late i u {koli. Odli~an sportista - vrlodobar |ak, od septembra }e poha|ati tre}irazred turisti~kog smera u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli.

Z. J.

AMERI^KI FUDBAL

JANKOTROSTRUKI[AMPION DR@AVE

JANKOTROSTRUKI[AMPION DR@AVE

RATNICI U SUPER LIGI


STANOVIP-20 m2, 13. sprat, CG, KnezaMilo{a, 17.000 evraP-32 m2, prizemqe, TA, Kej,20.000 evraP-36 m2, visoko prizemqe,TA, kod Hotel Morave, 24.000evraP-36 m2, visoko prizemqe,TA, Kej, 22.500 evraP-31 m2, 7. sprat, CG,Avlaxinica, 21.000 evraP-43 m2, visoko prizemqe,TA, Avlaxinica, 21.000 evraP-49 m2, 1. sprat, TA, kodHotel Morave, 23.000 evraP-43 m2, 8. sprat, CG,Avlaxinica, 31.000 evraP-51 m2, prizemqe, TA, 9.Jugovi}a, 26.000 evraP-53 m2, 7. sprat, CG,Nemawina, 25.000 evraP-49 m2, 5. sprat, CG, kodBrvnare, 32.000 evraP-41 m2, visoko prizemqe,CG, Qubi}ska - nov, 36.000evraP-47 m2, 1. sprat, CG,Obili}eva - nov, 41.000evra sa pdv-omP-52m2, 7. sprat, CG,Avlaxinica - nov, 37.000evraP-57m2, prizemqe, CG,Avenija, 28.500 evraP-60 m2, 1. sprat, TA, kodMilice Pavlovi}, 35.000evra

P-67 m2, 12. sprat, CG, Kej-dupeks, 43.000 evraP-74 m2, 2. sprat, CG,Obili}eva, 49.000 evraP-82 m2, 4. sprat, CG, kodgradskog parka, 62.000 evraP-89 m2, 2. sprat, CG,Gvo`|ar, 50.000 evraP-92 m2, 1. sprat, CG,Gvo`|ar, 60.000 evraP-95 m2, 1. sprat, CG,Avlaxinica, 75.000 evraP-32 m2, 5.sprat, CG,Balkanska, 24.000 eura

KU]EP-40 m2, 4 ari, Suvi breg,13.000 evraP-70m2, 4 ari, Topalovobrdo, 26.000 evraP-129 m2, 1.5 ari, kodma{inske {kole, 26.000 evraP-114 m2, 2 ari, Amixina,50.000 evraP-208 m2, 6,8 ari, kodSlobode, 50.000 evraP-80 m2, 16 ari, Parmenac,29.000 evraP-70 m2, 4 ari, Kulinova~kopoqe, 30.000 evraP-66 m2, 4 ari, kod bolnice,45.000 evraP-120 m2, 5 ari, Qubi},50.000 evraP-240 m2, 6 ari,Qubi},60.000 evraP-82 m2, 2 ara, {iri centar,17.000 euraP-78 m2, 5.23 ara, {iri cen-

tar, 50.000 euraP-80 m2, 2 ara, centar,60.000 eura

IMAWAP-70 m2, 40 ari, Slatinskabawa, 12.000 evra2 ku}e, 30 ari, Ri|age,15.000 evraP-40m2, 3,2 h, G. Miokovci,16.000 evraP-110 m2, 34 ari, Loznica,20.000 evraP-70 m2, 50 ari, G. Atenica,21.000 evraP-90 m2, 2,5 ha, Ka~ulice,vi{e pomo}nih objekata,35.000 evraP-50 m2, 90 ari, G.Gorevnica, 26.000 evraP-70 m2, 60 ari, Kuki}i, 5 ari, Jeèvica, 10.000 eura

LOKALIP-37 m2, Obili}eva, 41.000evraP-60 m2, Bate Jankovi}a,52.000 evraP-49 m2, Bulevaroslobo|ewa, 36.000 evra

VIKENDICE60 ari, Kuki}i, 13.000 evra8 ari, Jelica, 5.500 evraP-60 m2, Me|uvr{je, 40.000evra

JEDNOSOBAN STAN P-34 m2,2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 EJEDNOSOBAN STAN P-31 m2,4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 EJEDNOSOBAN STAN P-36 m2,4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 EJEDNOSOBAN STAN P-39 m2,3.sprat, CG, centar, 25.500 EJEDNOSOBAN STAN P-37 m2,6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 EJEDNOSOBAN STAN P-37 m2,5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 EJEDNOIPOSOBAN STAN P-47m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000EJEDNOIPOSOBAN STAN P-47m2,2.sprat, CG, Avenija 1,27.000 EJEDNOIPOSOBAN STAN P-46m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva,800 E + PDVGARSOWERA P-27 m2, 4.sprat,CG, Nemawina, 25.000 EDVOSOBAN STAN P-58 m2,6.sprat, CG, Kej, 31.000 EDVOSOBAN STAN P-54 m2,3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E

DVOSOBAN STAN P-56 m2,2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000EDVOSOBAN STAN P-58 m2,3.sprat, CG, Vinara, 39.000 EDVOSOBAN STAN P-51m2,VP,TA,centar, 26.000 EDVOSOBAN STAN P-56 m2,4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 EDVOIPOSOBAN STAN P-68m2, 4.sprat, CG, Balkanska,39.000 EDVOIPOSOBAN STAN P-58m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej,37.000 ETROSOBAN STAN P-63 m2,3.sprat, CG,Kej, 40.000 ETROSOBAN STAN P-77m2+18 m2,DUPLEX, 12.sprat, CG, Kej, 43.000 EÊTVOROSOBAN STAN P-93m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000EÊTVOROSOBAN STAN P-78m2, 6.sprat,CG, {iri centar,46.000 E

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOMSPRATU, 21.500 E

AGENCIJA

SSSSIIIIGGGGMMMMAAAANEKRETNINE

â~ak, Bra}e Gli{i} 9Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270e-mail: [email protected]

GARSOWERE23 m2, vp, 21500 eura. [iri centar30 m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija16 m2, bp, 14500 eura, Ljubi} kejU ponudi jo{ 8 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar43 m2,1, 27000 eura, Avladìnica32 m2, 5, 23000 eura, [iri centarU ponudi jo{ 16 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar53 m2, 6, lift, 29500 eura, RestoranBrvnara37 m2, nov, 4, lift, sa stvarima , 32000eura, Avenija49 m2, 4, 27000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova

DVOSOBNI STANOVI49 m2,1, 25000 eura, Hotel Morava57 m2,14, lift, 25000 eura, Hotel Morava47 m2, dvori{ni stan, 26000 eura , HotelMorava49 m2, 4, 27000 eura, Hotel Morava58 m2,1,36000 eura, Ljubi} kej55 m2, vp, 26000 eura, Ljubi} kej50 m2, 4, 28000 eura, Nemawina52 m2, 3 , lift, 28000 eura, [iri centar57 m2, 6 , lift,29500 eura, Avenija57 m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija55 m2, 1, 32000 eura, Avenija53 m2, 3, 36500 eura, Avenija

63 m2,3, 31000 eura, Avladìnica55 m2, vp, 32000 eura, [iri centar49 m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina61 m2, 4, 34000 eura, Centar51 m2, 4, 25000 eura, Centar55 m2, 3, 31000 eura , CentarU ponudi jo{ 52 dvosobna stanaDVOIPOSOBNI STANOVI 54 m2,1, 29000 eura,Hotel Morava64 m2,12, lift,33000 eura, Hotel Morava53 m2,1, 35000 eura, Hotel Morava67 m2, 7,lift, 37000 eura, [iri centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Ljubi} kej67 m2, 4, lift, 45000 eura , AvladìnicaU ponudi jo{ 21 dvoiposoban stanTROSOBNI STANOVI67 m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava71 m2,1, 43000 eura, Avenija80 m2,1, 44000 eura, Ljubi} kej78 m2, vp, 45000 eura, [iri centar71 m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80 m2,1, sa stvarima, 50000 eura, [iricentar78 m2, 6, lift, 50000 eura, [iri centarU ponudi jo{ 35 trosobnih stanova

U ponudi jo{ 35 trosobnih]stanova

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikendku}a i seoskih doma}instava.

Kompletnu ponuduAgencije „GA[O

NEKRETNINE“ moètevideti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

OGLASI34 PETAK 27. JUN 2014. GODINE

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosobanstan od 110 m2 kod hotela “Morava”, CG, terasa 20 m2.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban novstan kod hotela “Morava”, 4.sprat. Cena 48.500 evra saPDV-om. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stanod 77 m2, centar, 3. sprat, CG,terasa, cena 50.000 evra. Tel.060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan ucentru, prvi sprat, gas, cena40.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stanna Qubi} keju -lamela , CG.Mogu}a zamena. Tel. 064/14-14-324PRODAJEM trosoban stan 73m2 + 6 m2, strogi centar, cena43.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM trosoban stanod 67 m2, 37.000 eura. Tel. 063/691-761PRODAJEM trosoban stanod 62 m2, cena 27.000 eura,korekcija. Tel. 032/ 342-190PRODAJEM trosoban stanod 80 m2, Avenija 2, 2. sprat,CG, lift, cena 38.000 evra.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stan,nov, kod hotela “ Morava”,dupleks, odmah useqiv. Cena42.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stanod 76 m2, stari “Autoprevoz”,CG, terasa, cena 38.000 evra.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stanna “Gvo`|aru”, moè zamenaza Beograd. Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM trosoban stan uBeogradu, kod Crvenog krsta,nov, 1. sprat, CG, terasa, cena92.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban novstan , Balkanska, cena 32.000evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvoiposobanstan od 54 m2, cena 29.000eura. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stan uvlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2. Cena 31.000 eura.Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2, po ceni od 31.000evra. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2, cena 26.000 eura.Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2, cena 29.500 eura,korekcija. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2 u Aveniji, hitno,cena 28.000 eura. Tel. 064/ 673-

29-69PRODAJEM dvosoban stanod 56 m2, cena 30.000 eura.Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stanod 55 m2. Cena 34.000 eura.Tel. 060/ 76-76-060PRODAJEM dvoiposobanstan od 53 m2, cena 35.000eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvoiposobanstan od 47 m2 na Zlatiboru, 3.sprat, sa name{tajem, cena 47.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM dvosoban stan 53m2, na Alvaxinici, CG,terasa. Cena 25.000 eura. Tel.065/ 346-541-1PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2. Cena 29.500 eura.Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2 na Alvaxinici, 4.sprat, lift, cena 27.000 evra.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stanod 52 m2, cena 28.000 eura.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 51 m2 , blizu “Tempa”,povoqno. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stanod 50 m2, cena 28.000 eura.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stanod 50 m2 kod hotela “Morava”,2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM dvosoban stanod 49 m2. Cena 27. 000 eura,korekcija. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stanod 49 m2, cena 32.000 eura.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 49 m2, cena 25.000 eura,korekcija. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvori{ni stanod 47 m2. Cena 26.000 eura.Tel . 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stanod 45 m2, cena 26.000 evra.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 45 m2, cena 26.000 eura.Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stanod 32 m2, cena 28.000 evra.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanna Alvaxinici , cena 36.500eura. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stankod Brvnare, cena 32.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban novstan na Alvaxinici, 3. sprat,cena 33.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan uAveniji 2, prvi sprat, CG,useqiv, cena 29.000 evra. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM dvosoban nov

stan, centar, 3. sprat, CG,lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/317-1-701PRODAJEM dvosoban stanna Qubi} keju, 2. sprat, CG,cena 32.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban stankod Medicinske {kole, 3.sprat, cena 24.000 evra. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM mawi dvosobanstan u Nemawinoj ulici.Cena 22.000 evra. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM jednoiposobanstan od 49 m2, cena 27.000eura, korekcija. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM jednoiposobanstan od 46 m2, Avenija 1. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 33 m2 u centru grada,CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM jednosoban stanna Qubi} keju , od 33 m2,hitno, cena 16.000 eura. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM jednosoban stanod 36 m2 , sa CG u blizinihotela “Morava”. Tel. 064/673-29-69PRODAJEM jednosoban stanod 36 m2 , 4.sprat, TA,Nemawina, 21.000 E. Tel.060/348-9-270PRODAJEM jednosoban stan43 m2, {iri centar grada.Tel. 065/ 345-541-1PRODAJEM jednosoban stanod 39 m2, 3.sprat, CG, centar.Cena 25.500 E. Tel.060/348-9-270PRODAJEM jednosoban stanod 43 m2, cena 27.000 eura,korekcija. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM jednosoban stanod 37 m2, 6. sprat, CG,Nemawina. Cena 23.000 E.Tel. 060/ 348-9-270PRODAJEM jednosoban stanod 35 m2, blizu crkve. Cena25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM jednosoban stanod 32 m2, 5. sprat, CG,Nemawina. Cena 23.000 E.Tel. 060/ 348-9-270PRODAJEM noviji stan od31 m2 u centru, na 2. spratu.Cena 18.000 evra. Tel. 064/317-1-701PRODAJEM jednosoban stanod 31 m2, 4. sprat, CG, H.Morava, 20.000 E. Tel.060/348-9-270PRODAJEM stan od 65 m2 uBawalu~koj. Cena 30.000 eura.Tel. 064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 65 m2

kod H. Morave. Cena 31.000eura. Tel. 064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 65 m2, uQubi}skoj ulici, 2. sprat.Tel. 060/ 731-8-148PRODAJEM stan od 63 m2 naAlvaxinici. Cena 33.000eura. Tel. 064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 60 m2 uObili}evoj. Cena 40.000 eura.Tel. 064/137-4-137PRODAJEM stan od 58 m2 naQubi} keju, 2. sprat. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan od 57 m2 uAveniji 2, 28.000 eura. Tel.064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 54 m2 uAveniji 1. Cena 35.000 eura.Tel. 064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 54 m2, naAlvaxinici, cena 24.000 eura.Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM stan od 54 m2 ublizini hotela “Morava”.Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM stan od 53 m2 uAveniji 1. Cena 35.000 eura.Tel. 064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 52 m2,centar grada, pogodan zaposlovni prostor. Cena26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM stan od 51 m2 ustrogom centru, cena 480 evra/m2. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 51 m2 ucentru. Cena 26.000 evra. Tel.065/ 346-541-1PRODAJEM stan od 49 m2, 4.sprat. Cena 27.000 eura. Tel.064/146-8-732PRODAJEM stan od 42 m2,novija gradwa, u blizinihotela “ Morava”, CG. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan od 40 m2,nov, prizemqe. Cena 32.000eura. Tel. 064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 38 m2 uul. S. Save. Cena 22.000 eura.Tel. 064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 38 m2 ublizini O[ “MilicePavlovi}”, 3. sprat, nov . Tel.064/ 673-29-69PRODAJEM stan od 36 m2 uAveniji 1. Cena 25.000 eura.Tel. 064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 33 m2,centar, 27.000 eura. Tel.064/137-4-137PRODAJEM stan od 30 m2 uNemawinoj. Cena 18.000 eura.Tel. 064/146-8-732PRODAJEM stan od 30 m2 uNemawinoj ulici. Cena 18.000eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od27 m2, centar, sa novimstvarima, cena 24.000 evra.Tel. 060/349-8-490PRODAJEM garsoweru uBeogradu, Vra~ar, 1. sprat,ulica G. Vu~i}a, cena 38.000evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM garsoweru naQubi} keju, cena 15.000 eura.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan - garsoweruod 19 m2 na Qubi} keju. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM garsoweru od 26m2 na Qubi} keju. Tel. 063/349-333PRODAJEM ~etiri apart-mana na Zlatiboru, ôlovi}abrdo, od 30 do 40 m2, naprizemqu i 1. spratu. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u od 40 m2 ucentru, povoqno. Tel. 064/208-6-115, 034/ 384-044PRODAJEM novu ku}u uâ~ku, 2 km od centra. Tel.064/ 200-8007PRODAJEM ku}u od 120 m2 i6,5 ari placa sa pomo}nimobjektima, u Atenici. Tel.064/ 673-29-69PRODAJEM sala{ satrenom, veoma povoqno, u seluZeoke. Tel. 064/ 494-2-268, 064/

448-0-275PRODAJEM vo}wake 2 i 3klase. Tel. 064/ 339-9-084PRODAJEM noviju ku}u od150 m2 u Aveniji, plac 4.5ari, sa pomo}nim prostorija-ma. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM ku}u u Ateniciod 80 m2, plac 3.50 ari. Cena25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM sre}enu i ren-oviranu ku}u kod hotela“Morava”, cena 27.000 evra.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u u â~kuili mewam za Beograd.Povoqno. Tel. 064/65-12-123PRODAJEM ku}u kod TitoveVile na Zlatiboru od 80 m2,plac 6 ari. Cena 70.000 evra.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u uTrbu{anima, povr{ine 50 m2,plac 10 ari, Cena 26.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM livadu 1.5 ha, 8km od centra, na putu zaPrijevor, asfalt, voda, struja,odobrena gradwa. Tel.060/480-555-8PRODAJEM vo}wak potesPajovi}i na relaciji Zabla}e- Jeèvica kraj puta. Tel. 060/66-188-35PRODAJEM vikendicu uLoznici sa 15 ari, vo}em, uve-dena struja. Tel. 064/ 462-1222PRODAJEM vikendicu sa 10ari placa na Jelici. Tel. 065/344-9-428, 032/ 346-230PRODAJEM novu monta`nuku}u i 50 ari placa sapomo}nim prostorijama uKuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM seoskodoma}instvo, ku}u saoku}nicom, selo Radovi}ikraj Poège. Tel. 031/ 381-71-44 , 065/ 6450-287PRODAJEM lokal od 135 m2u Rakovi, ukwièn, magacin,mokri ~vor. Cena 10.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM poslovni pros-tor sa lokalom u Viqu{i,magacinom 170 m2, plac 10ari, cena 8.000 evra. Tel. 064/317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2ku}e sa placem od 4 ara,Alvaxinica. Mogu} svakidogovor. Tel. 064/ 392-0-325 PRODAJEM ILI IZNA-JMQUJEM kompletnoopremqen lokal brze hrane ucentru. Tel. 060/ 334-1-406PRODAJEM SPRAT ku}e od88 m2, potkrovqe, terasa, luk-suzno opremqen, Raji}eva,52.000 E. Tel.063/ 206-450

NEKRETNINE- IZDAVAWE

IZDAJEM jednosoban stan uBeogradu, na Vra~aru. Tel.064/ 242-7-478IZDAJEM stan kod Vuka uBeogradu za studentkiwe. Tel.063/843-414-9IZDAJEM na Vo`dovcudvosoban poluname{ten stan,nov, CG, garaà. Tel. 064/ 292-3-812IZDAJEM jednoiposobanname{ten stan u Beogradu,U~iteqsko naseqe. Tel. 063/807-9-958IZDAJEM sobu sa upotrebomkuhiwe i kupatila, Beograd -Cerak. Tel. 032/ 341-948IZDAJEM dvosobannename{ten stan, posebanulaz, ku}a, sve odvojeno. Tel.032/ 332-761IZDAJEM ku}u, zasebnodvori{te za stambeni iliposlovni prostor, na duìperiod. Tel. 060/ 363-8-612IZDAJEM poluname{ten jed-noiposoban stan, Qubi}ska,nov, na duì period. Tel.064/ 148-6-958

IZDAJEM 1 ar placa, pogod-no za trafiku ili monta`niobjekat. Tel. 060/ 363-8-612IZDAJEM jednosobannename{ten stan, ima kuhiwu.Tel. 065/ 346-541-1IZDAJEM lokal od 15 m2 uDraga~evskoj ulici. Cena 40evra. Tel. 032/ 334-218, 064/201-8-845IZDAJEM garaù uDraga~evskoj ulici. Tel. 064/995-0-345IZDAJEM vrlo povoqnodvosoban nename{ten stan sagrejawem, lokacijaCiganmala. Tel. 5372-816,064/5426-726IZDAJEM name{tenu gar-soweru. Tel. 065/346-541-1IZDAJEM name{tenu gar-soweru, grejawe na gas, park-ing prostor. Tel. 064/ 031-7-072

IZDAJEM name{ten stan od43 m2, na Keju, 2. sprat. Tel.065/ 38-33-033IZDAJEM zaseban stan zau~enice kod Medicinske{kole. Tel. 063/182-2-722IZDAJEM u Soko Bawiapartmane i sobe sa kupatili-ma. Tel. 064/ 30-22-419IZDAJEM ku}u u Soko Bawi.Tel. 063/ 875-7-021IZDAJEM stan u Bau{i}imaza letovawe. Tel. 061/ 60-900-44IZDAJEM stan za letovawe uBau{i}ima. Tel. 032/ 341-948

IZDAJEM jednosoban stan naQubi} keju, nename{ten. Tel.064/864-71-71IZDAJEM jednosoban novstan, cg, prazan, ulica Pigova. Tel. 060/ 026-10-60IZDAJEM jednosoban stan naAlvaxinici, CG, terasa, pol-uname{ten, useqiv. Tel. 060/349-8-490IZDAJEM jednoiposobanstan u strogom centru grada.Tel. 065/881-3-066IZDAJEM poluname{ten jed-nosoban stan blizu pijaca,CG. Tel. 063/ 573-452 IZDAJEM ku}u od 90 m2,ulica Lomina, renovirana,name{tena, cg, klima. Tel.063/ 603-984IZDAJEM name{tene kance-larije u Obili}evoj ulici,od 15 do 50 m2. Tel. 063/ 635-033IZDAJEM dvosoban polu-name{ten stan, TA, kodMedicinske {kole. Tel. 032/712-547IZDAJEM dvosobanname{ten stan kod Hotela“Morava”, 3. sprat. Tel. 064/230-4-202IZDAJEM nename{ten stanod 55 m2 u {irem centruâ~ka. Tel. 064/5720-519IZDAJEM noviji dvosobanname{ten stan. Tel. 065/ 346-541-1IZDAJEM dvosoban stan uNemawinoj ulici, visokoprizemqe, komplet name{ten,useqiv. Tel. 064/ 317-1-701IZDAJEM name{tenu ku}u od45 m2 u {irem centru â~ka,povoqno. Tel. 064/5720-519IZDAJEM poluname{tenstan u ku}i od 35 m2, uQubi}u , ulica 39, broj 12,poseban ulaz. Tel. 032/ 354-767IZDAJEM ku}u od 90 m2,nename{tena, blizu Hotela“Morava”, useqiva. Tel. 060/349-8-490IZDAJEM stan 38 m2, 1sprat, cg, terasa, naAlvaxinici. Tel. 060/ 34-984-90IZDAJEM garsoweru sa CG uzgradi na Qubi} keju. Tel.032/ 346-460, 061/ 815-43-95IZDAJEM lokal od 53 m2 u

DE@URNI STOMATOLOGdeùrni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetikeâ~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

MALI OGLASI

POVOQNO - ÂSOVI

NEMA^KOG, GR^KOGI ENGLESKOG JEZIKAZA SVE NIVOE IUZRASTE.065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI, ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKA,MLADE [QIVE STER-LEJKE, ÂÂNSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

OGLA[AVAMIZGUBQENOM RADNUKWI@ICU NA IMEMLA\ENA VASILIJE-VI]A IZ Â^KA, UL.VOJVODE STEPE 245.

PRODAJEM traktorskubo~nu kosa~icu IMT.tel: 385-396

IZDAJEM sviwac saboksevima i re{etka-ma.

060/015-20-25

NAJJEFTINIJE [OFER[AJBNE ZA SVE VRSTEAUTA, KOMBIJA,KAMIONA I AUTOBUSA.NABAVKA, PREVOZ,UGRADWA. POSEBANPROLE]NI POPUST.TELEFONI: 032/800 200i 063/606 979.


glavnoj ulici u G.Milanovcu, grejawe na gas.Tel. 032/ 727-026, 060/ 575-8-700IZDAJEM dvosobanname{ten stan , lift, cg,interfon, PVC stolarija.Tel. 031/ 3887-792 , 066/487-792IZDAJEM dvosobanname{ten stan, TA, Nemawina50. Tel. 712-547IZDAJEM garsoweru od 26m2, u soliteru na Qubi} keju.Tel. 063/ 349-333IZDAJEM lokal od 11 m2, ustrogom centru â~ka, pored“Galije”, cg, klima. Tel. 064/923-238IZDAJEM name{tendvosoban stan kod gradskogparka, 2. sprat, cg, ktv. Tel.064/182-83-78IZDAJEM poslovni prostorod 200 m2, pogodan za svedelatnosti. Tel. 064/031-70-72IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u ulici KraqaMilo{a, ima parking. Tel.064/031-70-72IZDAJEM magacine od 80 do200 m2 u Obili}evoj, uzkru`ni put. Tel. 063/ 635-033

PLACEVI

PRODAJEM placeve kodSpomen parka. Tel. 062/ 964-2-896PRODAJEM plac od 5 do 10ari, sa svim prikqu~cima kod“Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508PRODAJEM plac od 12 ara,Qubi} brdo, blizina rasad-nika. Cena 5. 000 evra. Tel.063/ 868-1-371PRODAJEM plac od 25 ari,moè i u delovima, uKulinova~kom poqu. Tel. 064/471-74-83PRODAJEM dve parceleukupne povr{ine 1 ha 30 ari,u G. Gorevnici, pored puta.

Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71PRODAJEM plac u Atenici13 ari, moè zamena za razno.Povoqno! 062/755-020PRODAJEM parcelu od 1.56ha, prva klasa, voda, struja, uZabla}skoj Baluzi. Tel. 064/177-07-67PRODAJEM imawe sa dveku}e u Pakovra}u, pored{kole. Tel. 064/ 196-4-705PRODAJEM plac naZlatiboru - Vodice. Tel.061/732-47-95PRODAJEM plac na Qubi}brdu 12 ari, blizu rasadnika.Cena 5.000 eura. Tel. 063/868-13-71PRODAJEM plac na Suvombregu, 4 ara. Tel. 5549-204PRODAJEM livadu 1,5 h, naputu za Prijevor, asfalt,voda, struja, odobrena gradwa.Tel. 060/480-555-8

RAZNO

PRODAJEM {poret na drva,cisternu i kotao za CG. Tel.064/938-79-97 PRODAJEM polovnu mu{kubiciklu u ispravnom stawu.Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125PRODAJEM postoqa za sun-cobrane. Tel. 064/ 294-2-141,032/ 374-125PRODAJEM o~uvanu sve-tle}u reklamu. Tel.063/ 84-34-149PRODAJEM gr~ki duvan,najkvalitetniji na Balkanu.Tel. 064/ 467-0-822PRODAJEM raznu stolariju.Tel. 062/ 80-56-782PRODAJEM friìder“Obodin”, odli~an pod garan-cijom. Tel. 032/ 391-680PRODAJEM veliki dvodelnifriìder sa zamrziva~emmarke LG, odli~an. Tel. 032/326-747PRODAJEM vi{e tepiha.Tel. 062/ 80-56-782PRODAJEM o~uvanu drvenutrgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM fotequ zamasaù, pruà veliki brojkombinacija masaà, kontro-la preko daqinskog, za welnes

i fitnes centre, i salone lep-ote. Tel. 064/ 945-6-205PRODAJEM novu traktorskukorpu, cena 150 evra. Tel. 066/910-9-889PRODAJEM traktor “ TomoVinkovi}” 420 , 1985 god. saprikqu~cima. Tel. 880-028,064/ 1600-876 PRODAJEM auto prikolicu,atestirana, sa ceradom. Tel.062/755-020PRODAJEM kau~. Tel.062/80-56-782PRODAJEM drvena vrata bez{toka. Tel. 063/84-34-149PRODAJEM novu kadu zakupatila. Tel. 064/ 2942-141,032/ 374-125 PRODAJEM dve o~uvaneletwe automobilske gume,~etrnaestice. Tel. 063/84-34-149PRODAJEM belu pamu~nu~ipku, ve}a koli~ina, povo-qno. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM ku}ni bioskopLG, povoqno. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125PRODAJEM drvene garni{neraznih veli~ina. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM p~eliwadru{tva i rojeve u DBko{nicama. Povoqno. Tel.032/ 334-218, 064/ 201-88-45

PRODAJEM kau~, 3 tepiha iregal. Tel. 062/ 80-56-782PRODAJEM polovniname{taj - regal. Tel. 064/2942-141, 032/ 374-125PRODAJEM solarnu su{aru.Povoqno. Tel. 065/ 985-82-13PRODAJEM kamp ku}icu“Treska”, 2 + 1 u ekstra stawu,povoqno. Tel. 064/ 995-0345PRODAJEM okretne i preno-sive dvori{ne su{ilice zave{. Tel. 064/ 2942-141OTKUP starih dotrajalih,neispravnih i havarisanihvozila. Tel. 065/ 548-5-855

AUTOMOBILI

PRODAJEM neregistrovanuFord Fiestu 1997. godi{te, uodli~nom stawu. Tel. 062/809-39-78PRODAJEM kamion Iveko ,registrovan do maja 2015.

godine, nosivost 5 tona. Tel.064/ 230-4-202

USLUGE

USLUGE specijalnog zavari-vawa gusa , aluminijuma / cevi/ i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889USLUGA popravke prskali-cabakarnih i plasti~nih,mu{tika, {tapova i dizni.Tel. 064/ 120-6-572USLUGE - IZRADA kotlovapo naruxbini “ekonomik”(velika u{teda ogreva) Tel.065/ 5900-651

ZAPOSLEWE

@ENSKA OSOBA starosti35 godina traì bilo kakvozaposlewe. Tel. 061/ 321-2-416

PRODAJEMOKRETNE IPRENOSIVEDVORI[NESU[ILICE

ZA VE[

TELEFONI: 064/ 294-2-141,

Narodni heroj Milica Pavlovi} Dara,kao borac NOR-a, u borbi za slobodupoloìla je svoj mladi ìvot 26. juna

1944. godine pod ~etni~kom kamom u selu Le-li}ima kod Vaqeva.

Milica Pavlovi} Dara ro|ena je 1915. uâ~ku. Kao sredwo{kolka u â~ku prikqu~i-la se radni~kom pokretu, a kao studentkiwabeogradskog Univerziteta aktivno je u~estvo-vala u revolucionarnom radu, kada je postala~lan KPJ. Po zavr{etku studija bila je na-stavnik Trgova~ke akademije u Vaqevu, gde janastavila svoju aktivnost na organizovawuKPJ na vaqevskom podru~ju. Kao ~lan Okru-`nog komiteta KPJ za Vaqevo u ustani~koj1941. godini aktivno u~estvuje u organizaci-ji ustanka u vaqevskom kraju. U tom kraju bi-la je poznata kao ilegalka Dara. Bila je ~uve-na po svojoj hrabrosti, hladnokrvnosti i sna-la`qivosti u izvr{avawu partijskih zadata-ka. Od 1942. godine sekretar je Okru`nog ko-miteta KPJ za Vaqevo. U tim te{kim ratnimuslovima velike su wene zasluge na ja~awu or-

ganizacije KPJ i ak-tivnosti Vaqevskogpartizanskog odreda,koji je postojao za svevreme rata, u velikomokruèwu neprijateq-skih snaga.

U toj svojoj aktivnosti pala je u ruke ~et-nicima, koji su je svirepo mu~ili, traè}i odwe da oda postojawe organizacije KPJ, kojomje rukovodila, i druge istaknute rukovodio-ce KPJ i partizanskog odreda. Po{to od wenisu uspeli da iznude nikakvo priznawe, te-{ko rawenu i izmrcvarenu, zaklali su je u se-lu Leli}ima kod Vaqeva, u ranim jutarwim~asovima, 26. juna 1944. Za narodnog herojaprogla{ena je 14. decembra 1949. godine.

Posle rata wene kosti su prenete i sahra-wene na â~anskom grobqu, u prisustvu veli-kog broja gra|ana, a jednoj osnovnoj {koli uâ~ku, gde je ro|ena, dato je weno ime.

Gradski odbor

SUBNOR-a â~ak

Dana 26. 6. 2014. godine navr{ilo se14 godina od smrti na{e drage

Godine koje su pro{le nisuumawile se}awe i qubav natebe.Sa ponosom te pomiwemo.

ZAHVALNA PORODICA17907

OLGEGOJKOVI]

Za potrebe novog, modernog hotela u â~ku - "Hotel Aveny",raspisujemo konkurs za radno mesto:

RECEPCIONERPotrebne kvalifikacije:

- Radno iskustvo u hotelijerstvu ili turizmu- VSS (prednost Turizmologija, PMF, Vi{a hotelijerska/turisti~ka)- Odli~no znawe engleskog jezika, poèqno poznavawe jo{ jednog stranogjezika- Poznavawe rada na ra~unaru i MS Office paketu- Timski duh- Spremnost na rad u smenama i vikendom

Ukoliko ste zainteresovani , molimo Vas po{aqite va{e prijave sa rad-nom biografijom na e-mail [email protected] kandidati koji u|u u uì krug bi}e kontaktirani.

SE]AWE NA NARODNOGHEROJA DARU

- Zanatska zadruga „Univerzal“ â~ak, izdaje kancelariju uBra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar - povr{ine 15,10 m2, saparnim grejawem i vrlo povoqno.

- Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan.

Kontakt telefon: 032/344-997

Vi{e od se}awa, na...

Ne sre}emo se vi{e,Prolaze reke qudi,Sad je to sumorna slika.Tuàn mi ovaj grad,Bez ukusa od tvoga lika.

ONAupl.

SLAVKAPOPOVI]Alaborant Medicine rada

ÎTUQE

POSLEDWI POZDRAVna{em dragom zetu i te~u

MILOQUBU PETROVI]U PELU

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanikeda je na{ dragi i nikada preàqeni

MILOQUBPETROVI] PELE

Dana 23. 6. 2014. godinepreminuo je na{ dragi

MILOQUBPETROVI] PELE

Jedna }e zvezda zasijati na nebu.]erka SAWA, zet ZORAN i unuci STRAHIWA,

NEMAWA i NIKOLA17905

Dana, 23. juna 2014. godineiznenada je preminuo na{ dragi

JOVAN SPASOVI]28. 8. 1938 - 23. 6. 2014.

Ponosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni{to smo te izgubili.Ve~no }emo te nositi u srcu.

Supruga BRANKA, sin VUKOMAN, }erke VUKO-MANA i VIDA, unuk ALEKSANDAR i praunuk

MARTIN17902

Dana 1.7.2014. godine navr{ava se DESET GODINAod kada nije sa nama na{ voqeni sin i tata

Majka ANGELINA, }erke IVANA i JOVANAi sin NIKOLA

17906

DRAGANDOBRIÎ]

1957 - 2004.

2. 7. 2007 - 2. 7. 2014.U sredu 2. jula navr{ava se SEDAM GODINA

od smrti na{eg dragog

Vreme je pro{lo a se}awe i uspomena na tebe su na{aqubav i nezaborav.

Supruga NADA i sestra MARA sa porodicom17897

DANILA DAÂVRANI]

Dana, 27. juna 2014. navr{ava seGODINA DANA na{oj dragoj

Bol i tuga se ne meri re~ima, nivremenom koje prolazi, ve}

prazninom koja je u nama. Nedostaje{ nam.WENI: suprug SRBOQUB, sin MILAN,

}erka JELENA, zet ACO, snaha ANA, unuci LUKA,STEVAN, NINA i KONSTANTIN

17904

MIRJANIKECOVI]

Dana 26. 6. 2014. godine navr{ava se [EST GODINAod kada nije sa nama na{a draga majka, }erka i sestra

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvajuweni najmiliji, majka @IVANA, sin VLADIMIR,

}erka IVANA i brat SLOBODAN sa porodicom17901

SVETLANAANDREJI]

OGLASI I ÎTUQEPRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276

36 PETAK 27. JUN 2014. GODINE

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moète predati i u Lu~anima,u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Mnogo je lepih trenutaka i uspomena da te ve~nopamtimo.

O@ALO[]ENI: porodice BUJO[EVI],PETKOVI] i ANIÎ]

17905

Posle kra}e bolesti preminuo 23. 6. 2014. godine u 69-oj godini ìvota.Sahrana }e se obaviti u petak u 13 ~asova naâ~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: supruga MIRJANA, sinSA[A, }erka SAWA, zet ZORAN, unuci STRAHI-

WA, NEMAWA i NIKOLA17905

Dana, 23. juna 2014. godinenapustio nas je na{ voqeni brat

JOVAN SPASOVI]Tu`na je istina da te vi{e nema. Zauvek }e{ ìveti una{im srcima sa~uvan od zaborava.

Bra}a PERO i SLOBODAN, sestre RADMILA,NADE@DA i STANA sa porodicama

17902

ÎTUQE

Godina pro|e, dan nikad...

MIRKA BJELI]3. 7. 2013 - 3. 7. 2014.

SE]AWE

MI[ULAPETROVI]

2. 7. 2013 - 2. 7. 2014.

SE]AWE

MI[ULAPETROVI]

2. 7. 2013 - 2. 7. 2014.

OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276


27. juna 2014. godine navr{ava seDVE GODINE


S po{tovawem uspomenu na wega~uvaju

supruga \UR\INA, sinovi QUBI[A iNEBOJ[A, snaha GORDANA i unuka NASTASIJA

17889

MILUTINAIVANKOVI]A - MILUNA

Bio si idejni vo|a...

MI[EC sa porodicomfak.

S qubavqu i po{tovawem~uvamo uspomene.

Majka STANISAVAi brat QUBI[A

sa porodicomfak.

MI[ULAPETROVI]

DRAGOSLAVJEVREMOVI] JERO

Veliko hvala za sve.Kolektiv „TV Galaksija"

( 2. jul 2013 - 2. jul 2014 )

SE]AWE

SE]AWE

MI[ULAPETROVI]

2. jul 2013 - 2. jul 2014.

âstan ~ovek. Po`rtvovan sin, suprug, otac,brat i deda.

Svojom neiscrpnom energijom i dobrotom,{titio nas je i davao snagu.

Utirao put kojim }emo hodati uzdignuteglave.

Ponosni smo {to si bio na{ i {to smotvoji...

Blago tome ko dovijek ìvi,

imao se ra{ta i roditi!

Supruga SMIQA, sin SA[Ai }erka VAWA sa porodicama

I kada }uti{, ~uju te oni koji te vole i koje sivolela...

Nedostaje{ nam: suprug DRAGOSLAV,}erke MILKA i MARINA, unuci MAGDALENA,

DUWA i MATEJA17903

Neverica i beskrajna tuga,ve} GODINU DANA nije sa nama na{

@IVORAD @IKOJOVANOVI]

27. 6. 2013 - 27. 6. 2014.

Qubav i po{tovawe ìve}e zauvek u uspomenamawegove supruge, sina i }erke sa porodicom

17898

SE]AWE28. 6. 1989 - 28. 6. 2014.

Bila je ~ast imati takvu suprugu imajku, nikada zaboravqenu.

TVOJA PORODICA17899

LEPA SIMOVI]

IN MEMORIAM

dipl. ing.

SAVOVI] MILIJAN SALE27. 6. 2009 - 27. 6. 2014.

Pet godina je pro{lo od kada nisi sa nama.Ve~no }e{ ìveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru dragi moj o~e.

Supruga QIQA i k}i TAWA

upl.

ÎTUQE

Dana 19. 6. 2014. godine u 23:55preminuo je na{ dragi

RANKO KRIVOKU]A

SE]AWE27. jun 2006 - 27. jun 2014.

JELENA KUVEQI]ro|. Stani}

Dana 28. juna navr{ava seDVE GODINE od kako nije sa nama

na{ dragi

DEJAN DROBWAK2012 - 2014.

SLAVICA MITROVI]ro|ena Kari}

U ~etvrtak, 3. 7. 2014. navr{avaju se ÊTIRI tu`negodine od prerane smrti na{e drage i nikada ne

preàqene sestre i }erke.Ponosni smo {to smo te imali, tu`ni {to smo te

izgubili. ûvamo te u srcu i mislima.

VE^NO O@ALO[]ENI: brat DRAGAN,majka SIBINKA i otac MIQKO

17893

QUBANPAVLOVI]27. 6. 1999 - 27. 6. 2014.

[ELOVI]I

[elka, pro|e godina tu`na i te{ka za mene, za tebe jeboqa zato {to si sa na{im sinom jedincem.Ja }u vam tugovati dok sam ìva. Pozivam ko èli dastane pored na{e ve~ne ku}e, 28. juna u 12 ~asova.

Va{a tu`na MIRKA17888

RADE1938 - 2013.

GORAN1964 - 1982.

5. 7. 2014. u 13 ~asova na novom grobqu u Brusnicidava}emo ÊTRDESETODNEVNI pomen na{oj dragoj

Bila si vredna i odana supruga,dobra majka i voqena baka.

TVOJI: suprug DOBROSAV, sinovi DRAGANi DU[KO, }erka DU[ICA, snahe CICA

i TAWA, unuk BRANKO, unuke IRENA, EMA,KA]A i JANA

17882

\UR\IJIJELI] JULI

1940 - 2014.biv{a radnica medicinskog

centa u â~ku

29. juna 2014. godine navr{avaju seDVE GODINE pune tuge za na{im

WEGOVI: supruga MIROSLAVA,k}i KATARINA, unuk \OR\E, zet DRAGAN

17887

RAJKOVI]TOMISLAVOM

dipl. ekonomistom

29. 6. 2014. navr{ava se OSAM GODINAod smrti na{eg dede

Mirno spavaj |ede moj, tebe pamti unuk tvoj. Tamo gdesi stao ti, unuk }e da nastavi.

Od unuka DU[KA i unuke MAJE17886

MILORADAMI]A

PLANINÎ]A

Sa puno qubavi i se}awem na Tebe~uvamo Te od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI17890

TOMISLAV JOROVI]27. 6. 2004 - 27. 6. 2014.

Dana 27. 6. 2014. navr{ava se30 godina od smrti na{eg

dragog i voqenog

\OR\A AJDAÎ]A

OGLASI I ÎTUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

38 PETAK 27. JUN 2014. GODINE

Supruga SLAVKA, sin RADENKO i }erka DANICA17891

Osam godina ìvi{ u na{im srcima, u na{im misli-ma, u uspomenama.Nedostaju nam tvoje o~i, tvoj osmeh, topla re~, Ti namnedostaje{.Te{ko je ìveti rawene du{e, videti te svuda, a nigdete ne na}i.

K}i TEODORA i porodica STANI]17885

Sahrawen je 22. 6. 2014. godine.Beskrajno hvala {to si bio na{, i {to smo mideo Tebe. Praznina zauvek...Ponos i snaga opstaju.

TVOJI NAJDRA@I

17895

Istina je bolna, tuga je ve~na koju nosimo.TVOJI NAJMILIJI

17892

Veliki su bol i tuga koje nosimou srcu. Bez tebe je ìveti te{ko. Na{ ìvot je ispuwensuzama, patwom i se}awem na tebe.Voleli smo te i uvek }emo te voleti. Zauvek }e{ ostatiu na{im mislima i znaj da za nas ti jo{ postoji{.Mnogo nam nedostaje{.

TVOJI: majka CMIQKA i sestra SELENAsa porodicom

17896

ÎTUQE

Dana 4. jula 2014. godine u 11:30 ~asovana â~anskom grobqu dava}emoÊTRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

VOJISLAVUMILO[EVI]U

VOJU

WEGOVI: supruga ÊDA, }erka VESNAi sin MILOVAN sa porodicama

17884

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu 28. 6. 2014. u 12 ~asovana grobqu u Ov~ar bawi obavqamoGODI[WI POMEN na{em voqenom

SLOBODANU BOBANU[EVI]U

1981 - 2013.


Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moète predatii u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1

(preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to te izgubismo.Zauvek }e{ ìveti u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI:}erka EMILIJA, supruga IVANA,

majka DU[ANKA, otac DRAGOQUB, sestra NEDA17894

DANA 28. 6. NAVR[AVA SE GODINA DANAOD KADA NISI SA NAMA

RADE NENADOVI]

Te{ko je poverovati u istinu, srca pla~u,a bol sve ja~a.

Otac MILENKO, majka BISA, supruga SNE@ANA,sinovi MARKO i IVAN i sestra ANA sa decom

17883

U ponedeqak, 30. juna 2014. navr{avaju seDVE GODINE


STEVANA JOKSI]ASvako jutro, novi dan ne donosi utehu, velika tuga u na{im srcima,

samo na{ Stevo. An|eli ~uvajte ga.

WEGOVI NAJMILIJI: majka DMITRA, supruga DANA,brat CANE, sinovi, snaje, unuke, sinovci i snaje i rodbina

17900

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

Documents

27. jun 2014