PRi Ru nik

s a radionicama za Graansko vaspitanje u srednjim kolama

PRi Ru nik

sa radionicama za Graansko vaspitanje u srednjim kolama

Izdava: Graanske inicijative Za izdavaa: Miljenko Dereta Ureivaki tim: Ivana Ili underi, Branka Pavlovi, Dragana uri, Milka Mihailovi Izvrna urednica: Nataa urii Prelom i tampa: YU TOPag

CIP - , 371.3::172(035) PRIRUNIK sa radionicama za graansko vaspitanje u srednjim kolama / [ureivaki tim Ivana Ili underi... et al.]. - Beograd : Graanske inicijative, 2008 (Novi Sad : yu TOP ag). - 110 str.; 20 cm Tira 500. ISBN 978-86-7408-026-9 1. -, ) - - - COBISS.SR-ID 229531655

2

SADRAJ

Uvod....................................................................................................................................................................................................... 5

I modul GRAANSTVO U MODERNIM DRUTVIMA ......................................................................................................................... 7 Participativna prava uenika/ca u koli (dvoas) ............................................................................................................ 7 Informisanost uenika/ca o njihovim pravima i odgovornostima u koli ............................................................. 11 Analiza zainteresovanih grupa u pripremi kolske akcije............................................................................................14 Analiza ciljeva ocenjivanja .....................................................................................................................................................17 Poveanje ukljuenosti srednjokolaca/ki u rad akog parlamenta ....................................................................19 II modul GRAANSTVO I DRAVA ..........................................................................................................................................................21 Ko je graanin/graanka? ......................................................................................................................................................21 Ko je graanin/graanka? .......................................................................................................................................................23 III modul LJUDSKA PRAVA ..........................................................................................................................................................................26 Krenje prava................................................................................................................................................................................26 Obrazovanje, kola i prava deteta ........................................................................................................................................32 Humanitarno pravo ...................................................................................................................................................................34 Graanska neposlunost .........................................................................................................................................................36 IV modul MEDIJI .............................................................................................................................................................................................43 Ekonomska propaganda u medijima reklame .............................................................................................................43 Medijski uzori mladih ................................................................................................................................................................45 Nasilje u medijima i mladi .......................................................................................................................................................47 Deca u medijima .........................................................................................................................................................................51

3

V modul SOCIJALNA POLITIKA ................................................................................................................................................................53 Lokalna socijalna politika za mlade aktivno uee srednjokolaca ..................................................................53 Uee porodice u radu srednje kole mogunosti i izazovi ..................................................................................55 Volonterske aktivnosti u lokalnoj zajednici .....................................................................................................................59 Vrnjako nasilje u koli ............................................................................................................................................................61 Vrnjako nasilje u koli uee srednjokolaca u prevenciji ..................................................................................63 VI modul KULTURNE I MORALNE PRETPOSTAVKE GRAANSTVA................................................................................................67 Govor mrnje ...............................................................................................................................................................................67 Kakav/a treba da bude idealan/a politiar/ka? ................................................................................................................69 ivotni stil kojem mladi tee i vrednosti koje zastupaju..............................................................................................71 VII modul EKONOMSKA POLITIKA ............................................................................................................................................................73 Ekonomska politika i demokratija iz aspekta deijeg rada.........................................................................................73 Od ideje do biznisa ....................................................................................................................................................................76 Moj lini poslovni plan kako vidim sebe u profesionalnom smislu za 10 godina ...........................................78 Zato bi mladi ostali da ive i rade u svom mestu? ........................................................................................................80 VIII modul EVROPSKE INTEGRACIJE...........................................................................................................................................................81 Moja Evropa ..................................................................................................................................................................................81 Uimo o EU ..................................................................................................................................................................................83 Prednosti i izazovi lanstva u EU za mene kao pojedinca/ku ....................................................................................84 POJMOVNIK ..................................................................................................................................................................................85 TEHNIKE RADIONIARSKOG RADA ......................................................................................................................................95 Biografije nastavnika/ca autora/ki radionica u okviru Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjim kolama ............................................................................... 103 Literatura za nastavnike/ce tokom Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce GV ......................... 107

4

UvodOvaj prirunik je jedan od rezultata rada u toku Specijalistikog programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli. Ideja o organizovanju Specijalistikog programa za nastavnike/ ce Graanskog vaspitanja nastala je kao rezultat iskustva koje su Graanske inicijative stekle tokom sprovoenja obuka trenera/ica i nastavnika/ca GV, kao i razvijanja programa i pisanja prirunika iz Graanskog vaspitanja (V, VI razred osnovne kole i III i IV razred srednje). Uoeno je da je nastavnicima/cama Graanskog vaspitanja potrebna dodatna edukacija iz oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, kao i iz vetina radioniarskog rada. Sadraj pilot-programa sainjen je na osnovu prethodnih iskustava iz raznih aktivnosti sprovoenih u okviru Programa graanskog obrazovanja Graanskih inicijativa, saradnje sa nastavnicima/ cama Graanskog vaspitanja i sa brojnim saradnicima/cama Graanskih inicijativa strunjacima za razne oblasti drutvenog ivota. Krajem 2005. zapoeti su pregovori izmeu Graanskih inicijativa i Fakulteta politikih nauka o razvijanju pilotprograma za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u cilju institucionalizacije ovog predmeta. Ustanovljen je tim eksperata iz oblasti politikih nauka, psihologije i sociologije koji je razvio nastavni program Specijalistikog pilot-programa. Opti cilj specijalistikog kursa je poboljanje kvaliteta izvoenja nastave Graanskog vaspitanja u srednjim kolama kroz unapreenje profesionalnih kompetencija nastavnika/ca ovog predmeta. Specifini ciljevi su: 1. Poveanje nivoa znanja nastavnika/ca uesnika/ca u Specijalistikom pilot-programu o teorijskom i drutvenom kontekstu Graanskog vaspitanja. 2. Unapreenje vetina nastavnika/ca uesnika/ ca u Specijalistikom pilot-programu u pripremi i voenju radionica i drugih aktivnih naina izgraivanja znanja kod uenika/ca. 3. Aktivno uee nastavnika/ca uesnika/ca u Specijalistikom pilot-programu u kreiranju modela budue specijalistike obuke za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja. 4. Razvijanje opte strukture modela budue specijalistike obuke za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli. Specijalistiki pilot-program bio je sastavljen od osam modula koji predstavljaju kombinaciju predavanja i radionica. Svaki modul se bavio jednom od sledeih oblasti: Graanstvo u sloenim drutvima Graanstvo i drava Ljudska prava Mediji Socijalna politika Kulturne i moralne pretpostavke graanstva Ekonomska politika Evropske integracije Na kraju svakog modula, kao deo obuke na svaku temu, uesnici/ce su kroz kooperativni rad u malim grupama dizajnirali/e radionice. Radionice su tematski bile vezane za glavnu temu obuke u odreenom modulu. Uesnici/ce su imali/e priliku da biraju neku od ponuenih tema ili naslova radionice ili da ih sami/e osmisle. Ciljeve i druge elemente dizajna radionice kreirali/e su sami/e uesnici/ ce. Format dizajna radionice je u svojim osnovnim elementima bio jedinstven i dogovoren je u prvom modulu obuke. U toku svakog modula, uesnici/ ce su dizajnirali/e po etiri radionice u proseku. Takoe su pravili/e izbor kljunih pojmova koji bi

5

trebalo da se prorade u toku svake radionice. Izmeu dva modula obuke, uesnici/ce su imali/e domai zadatak da kroz e-mail komunikaciju izmeu lanova/ica svake male grupe detaljno dizajniraju radionice, definiu kljune pojmove i u nastavi Graanskog vaspitanja izvedu sa svojim uenicima/cama radionicu u ijem su dizajniranju uestvovali. Uesnici/ce su pripremali/e i zajedniki pisani izvetaj o primeni radionice, koji je ukljuivao sva zapaanja i sugestije, znaajne za buduu primenu radionica. Kao rezultat ovog dela rada u okviru Specijalistikog pilot-programa obuke za nastavnike/ce, nastala je zbirka radionica koja e biti korisna za sve nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli. Zbirka je, s jedne strane, dovoljno instruktivna da omogui razumevanje sutine svake radionice i mogunosti njene primene, a s druge, doputa slobodu i inovativnost u razradi detalja u skladu sa realnim kontekstom rada, odnosno karakteristikama grupe uenika/ca, resursima za rad kojima raspolae i drugim faktorima u radnom okruenju. Neki od razloga zbog kojih su ove radionice i kreirane: Kroz kreirane radionice u program Graanskog vaspitanja u srednjoj koli uvedene su nove oblasti koje do sada nisu bile zastupljene, kao to su socijalna i ekonomska politika, kulturne i moralne pretpostavke graanstva i evropske integracije. Primenjen je inovativan pristup u kreiranju radionica uesnici/ce su pripremali/le osnovnu strukturu ili dizajn radionica umesto detaljno razraenog scenarija. Ovakav pristup doputa svakom/oj nastavniku/ci nadogradnju u toku praktine primene. Veina radionica (oko tri etvrtine od ukupnog broja) proverene su u praksi, odnosno testiran je njihov kvalitet u neposrednom radu s uenici-

ma/cama, i to u po tri grupe uenika/ca u proseku. Na taj nain, uesnici/ce ovog programa su pruili/e aktivan doprinos razvijanju programske eme Graanskog vaspitanja u srednjoj koli, to je jedan i od metodiko-didaktikih postulata specijalistikog kursa. Vana ideja o realizaciji Graanskog vaspitanja jeste da nastavnik/ca ima slobodu u stvaranju novih pristupa i razvijanju znanja i vetina kod uenika/ca, a ne samo da se bavi prenoenjem informacija uenicima/cama. Radionice su nastale kroz proces razmene iskustava izmeu uesnika/ca u kom su i oni/e nadograivali/e svoja profesionalna znanja i vetine, to znai da je kreiranje radionica imalo povratno dejstvo na njihove kreatore/ke. U ovom priruniku publikovano je 30 radionica. Izbor radionica napravljen je na osnovu predloga i ocena njihovog kvaliteta uesnika/ca pilot - programa koji nisu uestvovali/e u izradi odreene, konkretne radionice. Trudili smo se da radionice koje se nalaze u ovom priruniku ostanu u svojoj autentinoj verziji. Sve izmene koje su izvrene odnose se na njihovu formu, odnosno na njihovo prilagoavanje jednoobraznom formatu koji bi trebalo da drugim nastavnicima/cama, koji ele da izvedu ove radionice, olaka razumevanje i mogunu primenu. Na ovaj nain eleli smo da podrimo glas nastanika/ca. inilo nam se da e upravo prirunik koji/e sami/e nastavnici/e prave za svoje kolege/inice biti dobra prilika i pokuaj da se odgovori na njihove stvarne potrebe. Na kraju Prirunika nalaze se jo tri poglavlja Pojmovnik, Tehnike radioniarskog rada i Biografije nastavnika/ca koji/e su kreirali/e radionice.

6

I modul GRAANSTVO U MODERNIM DRUTVIMANAZIV RADIONICE: Participativna prava uenika/ca u koli (dvoas)Autorka: Milka Mihailovi, Gimnazija Branislav Petronijevi, Ub

CILJ(EVI) RADIONICE: Upoznavanje uenika/ca sa razliitim stepenima participacije uenika/ca u koli Podizanje svesti o znaaju uea uenika/ca u kreiranju kolskog ivota Upoznavanje sa sadrajem Konvencije o pravima deteta

3. to vie prava za decu, to manje prava za odrasle 4. Dajemo deci prava, a ta je sa njihovom odgovornou 5. Najvee obaveze u pogledu prava deteta snose roditelji 6. Prema ovim pravima, deca imaju pravo da rade ta hoeTehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

papir, markeri

I as Tematska celina: UVOD Koliko znamo o pravima deteta 15 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su osposobljeni/e da prepoznaju sopstvene zablude o pravima deteta.

Tematska celina CENTRALNI DEO Upoznavanje sa katalogom prava deteta / Konvencijom 25 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e sa Konvencijom o pravima deteta i njenim pojedinim lanovima.

Uenici/ce su uoili/e prava.

meusobne povezanosti

Uenici/ce su osposobljeni/e da zastupaju sopstvene stavove i prepoznaju predrasude.Opis aktivnosti: Voditelj/ka ita nekoliko tvrdnji* koje predstavljaju zablude o pravima deteta, a uenici/ce se rasporeuju u prostoru prema tome da li se sa tvrdnjom slau, ne slau ili su neodluni; svaka grupa daje argumente za svoja uverenja, a posle toga imaju pravo da promene mesto.

Opis aktivnosti: Uenici/ce su podeljeni/e u male

* Tvrdnje iz Vodia kroz prava deteta 1. Deca nisu dovoljno zrela da uestvuju u donoenju vanih odluka 2. Mala deca ne mogu da donose odluke

grupe. Svaka grupa dobija nekoliko kartica prava iz Konvencije o pravima deteta. Njihov zadatak je da dobijene kartice prava razvrstaju prema tome da li je njihov sadraj takav da: 1. neto obezbeuju (uslove koje obezbeuje drava, roditelji...) 2. tite od neega to ugroava ili 3. odnose se na uestvovanje (garantuju mogunost da se neto ini). Svaka grupa ita prava sa kartica koje je dobila i lepi ih na pano, uz obrazlaganje.

Tehnike rada: rad u malim grupama

7

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

kartice prava, pano, selotejp, markeri Izgled panoaOdnose se na OBEZBEIVANJE Odnose se na ZATITU

Odnose se na UESTVOVANJE (participaciju)

O emu uenici/ce mogu da SAMOSTALNO ODLUUJU Kako uenici/ce mogu DATI DOPRINOS KOLSKIM AKTIVNOSTIMA (u saradnji sa nastavnicima/cama) Koje akcije mogu SAMI DA PLANIRAJU I IZVEDU Zadatak je da uenici napiu to vie situacija/primera iz kolskog ivota u kojima mogu da uestvuju. Posteri se alju ukrug kako bi svaka grupa imala priliku da dopie primere za svaki oblik participacije. Predstavnici grupa izvetavaju.Tehnike rada: rad u malim grupama sa promenom

II as Analiza participativnih prava i oblici participacije uenika/ca u koli 30 minutace su stekli/e znanja o znaenju i razliitim oblicima svog uea u ivotu i radu kole.Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/

pitanja na kojima se radi (kafe metod)

nazivima oblika participacije, markeri

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: 6 panoa s

Uenici/ce su razvili/e lini stav i odnos prema svom ueu u ivotu i radu kole.Opis aktivnosti: Voditelj/ka ita prava koja su uenici/ce svrstali/e u participativna i ukazuje na znaaj uestvovanja uenika/ca u ivotu i radu kole. Napominje da postoje razliiti nivoi participacije uenika/ca i da e se u narednoj aktivnosti baviti ueem uenika/ca u ivotu i radu kole.

Tematska celina ZAVRNI DEO Participacija uenika: prednosti i tekoe 15 minutaOekivani ishod rada na toj tematskoj celini: Uoene su razvojne, saznajne i vaspitne prednosti uea uenika/ca u ivotu i radu kole, kao i razliite tekoe u ostvarivanju participativnih prava uenika/ca. Opis aktivnosti: Uesnici/ce na stikerima piu prednosti participacije uenika/ca i tekoe sa kojima se susreu. Stikere lepe na pripremljen pano. Prednosti participacije uenika/ca Tekoe participacije uenika/ca

Uenici/ce su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija jedan od est unapred pripremljenih postera. Na svakom posteru je ispisan jedan od oblika participacije uenika/ca u koli: O emu uenici/ce treba da budu INFORMISANI Za ta sve uenici/ce treba da budu pitani (da IZRAZE MILJENJE) U kojim situacijama u koli uenici/ce treba da UESTVUJU U DONOENJU ODLUKA

Voditelj/ka sumira prednosti i tekoe i naglaava da participacija uenika/ca ne zavisi samo od uenika/ca ve i od nastavnika/kole koji stvaraju uslove i podstiu uee aka.

8

Koliko sam SADA informisan/a o pravima deteta 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/le nivo sopstvenih znanja o pravima dece na participaciju u koli. Tehnike rada: Skala za procenu (petostepena skala,

1 nedovoljno; 5 potpuno).

MATERIJALI PRILOG ZA NASTAVNIKEE-vodi kroz prava deteta

Temelji na kojima poiva KonvencijaKonvencija poiva na etiri temeljna principa, bez ijeg zadovoljenja nije mogue ostvariti ni ostala prava: pravo na ivot, opstanak i razvoj koje drava mora da obezbedi svakom detetu u maksimalno moguoj meri (lan 6); nediskriminacija svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja (lan 2); najbolji interes deteta u svim postupcima koji se tiu deteta, njegov/njen najbolji interes imae prioritet (lan 3); uvaavanje miljenja deteta pravo deteta da izrazi svoje miljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiu i da se to njegovo miljenje uzme u obzir (lan 12).

manje vana prava, jer sva zajedno ine celinu. Radi lakeg razumevanja, prava iz Konvencije o pravima deteta bie grupisana na sledei nain: 1. Prava na odgovarajuu brigu i staranje drave (l. 4, 6, 8, 11, 18, 23, 24, 26, 27, 39, 40) 2. Lina prava (l. 7, 9, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 21, 28, 29, 30, 31) 3. Prava na zatitu (l. 19, 20, 22, 25, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38) - Konvencija u lanu 5 istie prava i odgovornost roditelja, odnosno proirene porodice, da usmeravaju i savetuju dete u vezi s njegovim pravima, shodno njegovim razvojnim mogunostima.

Kako se moe koristiti Konvencija?Konvencija je delo profesionalaca i strunjaka i namenjena je, pre svega, nastavnicima/cama, vaspitaima/cama, zdravstvenim i socijalnim radnicima/cama, advokatima/cama, sudijama/cama i pripadnicima svih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu sutinu treba da poznaju u najveoj moguoj meri i sama deca. Poznavajui i razumevajui blagovremeno sva prava koja im pripadju samim renjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca e sazrevati u odgovorne osobe koje e znati da potuju i tua prava i da se bore za to doslednije ostvarivanje svojih. Na uskraenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak krenje nekog prava iz Konvencije moe da ukae svako. Kad god se prava deteta ne potuju, treba da reaguje pojedinac, grupa ili institucija i da se skrene panja nadlenima: ministarstvima, institucijama, slubama, lokalnim organima, ili se obrati organizacijama za prava dece za pomo i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, slui kao putokaz ta i kako treba initi.

Koja prava su sadrana u Konvenciji?Konvencija sadri sve vrste ljudskih prava koja su meusobno isprepletena. Ne postoje vie ili

9

NEKE ZABLUDE O PRAVIMA DETETANeka prava su vanija od drugih. NETANO. Nema vie, odnosno manje vanih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo moe u odreenoj situaciji da postane najznaajnije za pojedino dete ili za njegovo blie okruenje. Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon. NETANO. Iako ju je prvobitno usvojila Generalna skuptina UN, Konvencija postaje obavezna za dravu tek kad je ona, tj. njen parlament usvoji. Prema Ustavu Republike Srbije, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije reeno, Konvencija je Deji ustav. Deca imaju pravo da rade ta hoe. NETANO. Prava deteta ne znae apsolutnu slobodu injenja. Sutina prava dece je da im se obezbedi ivot i razvoj u sigurnosti, zdravom okruenju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos drutvu, i kao deca i kao odrasti. Mala deca ne mogu da donose odluke. NETANO. Nijedno dete nije toliko malo da ne moe da izrazi svoju potrebu, elju ili miljenje. Pitanje je samo kako to saoptava i kako odrasli na to odgovaraju. Male bebe to ine pokretima, mimikom i plaem, a starija deca reima. Uvaavanjem tako iskazane potrebe ili elje, odrasli daju mogunost detetu da na svoj nain utie na donoenje odluke. Deca nisu dovoljno zrela da uestvuju u donoenju vanih odluka. NETANO. Da li je neka odluka vana za samo dete, znaemo tek onda kada ga to pitamo. U ivotu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se neposredno tiu i koje su za njega vane. Mnogo je tema i sadraja u porodici, koli ili usta-

novi o kojima dete moe i treba da bude sasluano, a njegovo miljenje uvaeno. Vie prava za decu - manje prava za odrasle. NETANO. Smisao dejih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, ve stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast. Dajemo deci prava, a ta je s njihovom odgovornou? NETANO. Prvo, ne dajemo MI deci prava, ve im ona pripadaju roenjem. Drugo, uei da imaju prava, deca istovremeno ue da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalaui se za potovanje sopstvenih prava, deca razvijaju oseaj odgovornosti i potovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, uestvujui u donoenju odluka, deca lake preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu. Najvee obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima. NETANO. Najvea odgovornost i obaveza da se prava dece to doslednije i svestranije ostvaruju lei na dravi. Drava je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadlenim slubama garantuje da e se ta prava i uivati u praksi. Meutim, prema Konvenciji, uloga roditelja je od najveeg znaaja i drava mora da potuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi s njegovim/njenim pravima, shodno njihovim razvojnim mogunostima.

10

TA NAM JE INITI? Prihvatiti koncept dejih prava kao svakodnevnu praksu. Raditi na njegovom popularisanju: u porodici, koli, zdravstvenim, socijalnim i drugim slubama i svuda gde su prisutna deca sa svojim potrebama. Kao pojedinac, dati doprinos to potpunijem ostvarivanju prava deteta u naoj zemlji. Brojne aktivnosti na ostvarivanju prava deteta u naoj zemlji su jo pred nama. To e biti stalan proces, jer stiu nove i nove generacije dece koje moraju da budu upoznate sa svojim pravima i odgovornostima, kao i odgovornostima odraslih prema njima. ODRASLI, PODSETITE SE, I PRIHVATITE SVOJE OBAVEZE I ODGOVORNOSTI PREMA DECI!

NAZIV RADIONICE: Informisanost uenika/ca o svojim pravima i odgovornostima u koliAutor: Miodrag Pavlovi, Srednja kola, Ljig

CILJ(EVI) RADIONICE: Podsticanje uenika/ca na informisanje o svojim pravima i odgovornostima u koli Razvijanje svesti uenika/ca o povezanosti informisanja o njihovim pravima i odgovornostima s mogunou uea u ivotu i radu kole

Tematska celina UVOD Koliko poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 7 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su identifikovali/e kako vide sopstvena prava i odgovornosti u koli.

Uenici /ce su osposobljeni/e da vrednuju poznavanje uenikih prava i odgovornosti.Opis aktivnosti: Nastavnik/ca na radnom panou

pripremi skalu procene; na njoj su ubeleene vrednosti od 1, iznad ega pie ne poznajem svoja prava i odgovornosti u skoli), preko 3 (iznad ega pie voleo/la bih da vie poznajem svoja prava i odgovornosti u koli) i preko 5 (iznad ega pie osrednje poznajem svoja prava i odgovornosti u koli) do 7 (iznad ega pie poznajem svoja prava i odgovornosti u koli koliko je potrebno za moj rad, uenje i ivot u koli) i 10 (iznad ega pie u potpunosti poznajem svoja prava i odgovornosti u koli). Radionicu nastavnik/ca zapoinje kratkim izlaganjem o ciljevima radionice u kojoj e uestvovati. Nastavnik/ca naglaava da e biti rei o tome koliko uenici poznaju svoja prava i odgovornosti u koli, kao i o njihovoj ulozi i znaaju u radu, ue-

11

nju, druenju i ueu u razliitim aktivnostima u koli. Nastavnik/ca zatim uenicima/cama prikazuje i tumai skalu procene i poziva ih da uzmu jedan od flomastera, priu panou sa skalom procene i jednim plusom vrednuju poznavanje svojih prava i odgovornosti u koli. Kada uenici/ce zavre ovu aktivnost, nastavnik/ca je prokomentarie u skladu sa dobijenim rezultatima. Nastavnik/ca e posle komentarisanja skale procene podstai radnu aktivnost uenika/ca tako to e najaviti anketu koja bi trebalo da pokae koliko zaista poznaju svoja prava i odgovornosti.Tehnike rada: individualni rad (skala procene) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

komentariu stepen poznavanja svojih prava i odgovornosti u koli.Opis aktivnosti: Nastavnik/ca proverava odgovore

radni pano (unapred pripremljena skala procene)

uenika/ca iz ankete. Najfunkcionalnije je da nastavnik ita svako pitanje, da se uenici/ce izjanjavaju dizanjem ruku da li su odgovorili potvrdno ili odrino, da zatim ponudi i, prema potrebi, objasni ili protumai svaki odgovor. Nastavnik/ca formira dve kolone na radnom panou i upisuje broj tanih i netanih odgovora (na primer, ukoliko je vie od polovine grupe odgovorilo tano na postavljeno pitanje, upisuje se plus, a u obnutom sluaju minus). Ako anketa u bitnoj meri odstupa od rezultata skale procene, zanimljivo je da e to motivisati uenike/ce da se vie zainteresuju za prava i odgovornosti koje imaju.

Tematska celina CENTRALNI DEO Koliko poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su na konkretnim sadrajima identifikovali/e koliko poznaju osnovna prava i obaveze koje imaju u okviru kole. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podeli uenicima/

Posle komentarisanja ankete, nastavnik/ca zapoinje diskusiju sa uenicima/cama. Cilj je podsticanje uenika/ca da izdvoje i na konkretnim primerima komentariu vanost poznavanja svojih prava i odgovornosti u koli. Nastavnik/ca podstie uenike/ce da se sete neke konkretne situacije iz kole u kojoj su uenici/ce bili u prilici da se pozovu na svoja prava. Takoe, nastavnik/ca naglaava i vanost ne samo svojih prava ve i odgovornosti koja ona donose.Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

cama anketne listove (Prilog 1). Ponuena su ogledna pitanja, a nastavnik/ca ih moe modifikovati ili skratiti, moda i proiriti, u skladu sa karakteristikama radnog okruenja.

Tehnike rada: individualni rad (anketa) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

pano, flomasteri u boji za beleenje odgovora uenik/ca u obliku teza

Zato je vano da poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 25 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su motivisani/e da uoe i na objektivan nain

Prilog 1, pano, flomasteri u boji

Tematska celina - ZAVRNI DEO Gde mogu da se informiem o svojim pravima i odgovornostima? 3 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e s kljunim elementima Zakona o osnovama obrazovanja i Pravilnika rada kole.

12

Opis aktivnost i: U zavrnici radionice nastavnik/ca upoznaje uenike/ce s osnovnim dokumentima iz kojih mogu da se informiu o svojim pravima i odgovornostima u koli. To su Zakon o osnovama obrazovanja i Pravilnik rada kole. Povoljno je da nastavnik objasni nain na koji su ovi dokumenti formirani i usvojeni, ko je odgovoran za njihovo sprovoenje i na koji nain se njihov sadraj upoznaje, razumeva ili pak primenjuje. ak i ako po-

znaju ova dokumenta, za uenike/ce e biti korisno da u njima zapaze neku odredbu ili lan koji ranije nisu zapamtili ili koji im nije bio od veeg znaaja.Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: primerak/ primerci Zakona o osnovama obrazovanja i Pravilnika rada kole.

MATERIJALI Prilog 1 Anketni list za uenike/ce Postavi znak X na odgovarajue mesto u sledeoj tabeli1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Uenici/ce ne mogu da pokrenu objavljivanje asopisa, rad kolskog razglasa ili nekog drugog oblika informisanja u koli. Uenik/ica ima pravo da prisustvuje Nastavnikom i Odeljenskom veu, ali nema pravo da diskutuje ili da na neki drugi nain uestvuje u njihovom radu. Uenik/ica ima pravo da izostaje sa nastave ukoliko proceni da nije na odgovarajui nain savladao loe ispredavano gradivo. Uenik/ica koji izostaje sa nastave u broju asova koji je jednak dvema treinama od ukupnog broja asova mora ii na razredni ispit. Uenik/ica koji ima nedovoljnu ocenu iz vladanja ponavlja razred. Profesor/ka ne mora da saopti ueniku/ci ocenu odmah poto je zavrio njegovo ispitivanje. Profesor/ka ne mora da vrati pregledan test ili sadraj kontrolnog zadatka uenicima/cama. Uenici/ce imaju pravo da uestvuju u izradi Godinjeg plana i programa rada kole. Uenici/ce mogu dobiti informaciju o tome kako se troe sredstva od kolarine uplaene kao upisnina na poetku kolske godine. Konanu odluku o datumu i mestu izvoenja ekskurzije donose uenici/ce. Uenici/ce kole ne mogu saraivati sa vankolskim nevladinim organizacijama ili bilo kojim organizacijama iz civilnog sektora. Uenici/ce ne smeju tokom rada i boravka u koli kontaktirati nikoga iz Graanskih inicijativa bez dozvole odeljenskog starenine ili direktor/ke kole. kola nema obavezu da upoznaje uenike/ce sa zakonskim i podzakonskim aktima o obrazovanju, ve to uenici, ako ele, mogu uiniti svojom voljom. Uenici/ce imaju pravo da uestvuju u radu kolskog odbora tako to smeju diskutovati i davati predloge, ali ne mogu uestvovati u glasanju. Uenik/ca koji ima dvadeset pet neopravdanih izostanaka automatski se iskljuuje iz kole, bez zasedanja i izjanjavanja Nastavnikog vea.

DA

NE

13

NAZIV RADIONICE: Analiza zainteresovanih grupa u pripremi kolske akcijeAutorka: Dragana uri, Medicinska kola, Uice

markeri

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: veliki papir,

CILJ(EVI) RADIONICE: Prepoznavanje kljunih partnera i opozicionih grupa u realizaciji kolske akcije Osmiljavanje naina za korienje podrke partnera/ke u realizaciji kolske akcije Osmiljavanje plana za ublaavanje uticaja opozicione grupe

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e metod mapiranja zainteresovanih grupa. Opis aktivnosti: predstavljanje osnovnih dimenzija (motivacija i mo) na osnovu kojih se prate uticaji identifikovanih grupa. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su upoznati/e sa pojmom zainteresovana grupa.

Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljem radionice 5 minuta

Prilog za nastavnike/ce Mapiranje zainteresovanih grupa 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su mapirali/e identifikovane zainteresovane grupe u pripremi kolske akcije. Opis aktivnosti: Uenici/ce mapiraju nabrojane ak-

i znaaj analize zainteresovanih grupa u pripremi neke akcije. Zatim svaki/a uenik/ica obelei na skali od 0 do 5 linu procenu sopstvene obavetenosti o svojim pravima i odgovornostima u koli.Tehnike rada: izlaganje nastavnika i skala procene Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca ukratko objasni pojam

papir, markeri

Tematska celina CENTRALNI DEO Formiranje liste zainteresovanih grupa 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su identifikovali/e aktere koji mogu pomoi ili odmoi kolskoj akciji.

tere radei u 4 grupe: 1. Potencijalni/e partneri/ke izlistani/e prema motivaciji 2. Potencijaln/e partneri/ke izlistani/e prema stepenu uticaja u koli 3. Potencijalni/e protivnici/ce izlistani/e prema motivaciji 4. Potencijalni/e protivnici/e izlistani/e prema stepenu uticaja u koli (zadaci za rad grupa su u Prilogu 1)

Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

pomoi, odnosno odmoi u sprovoenju akcije; nastavnik/ica odgovore belei na tabli.Tehnike rada: modana oluja (brainstorming)

Opis aktivnosti: Uenici/ce nabrajaju ko sve moe

Izrada Matrice zainteresovanih grupa 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Odabrani/e akteri/ke su analizirani/e na osnovu Matrice zainteresovanih grupa.

Prilog 1, veliki papiri, markeri

14

Opis aktivnosti: Svaka grupa popunjava Matricu zain-

teresovanih grupa za aktera/ku koji/a je oznaen/a u prethodnom koraku kao najuticajniji/a

(uzimajui u obzir poloaj, mo) da nam pomogne u realizaciji nae akcije. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko ima najvie uticaja! ZADATAK ZA TREU GRUPU Pogledajte spisak onih koji su protiv nae kolske akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko je vie, a ko manje zainteresovan da se ova akcija ne pokrene. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko je najljui protivnik nae akcije. ZADATAK ZA ETVRTU GRUPU Pogledajte spisak onih koji su protiv nae kolske akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko ima vie ili manje moi po svom poloaju i uticaju u koli. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko je najuticajniji protivnik nae akcije.

Tehnike rada: rad u malim grupama

(Matrica zainteresovanih grupa)

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2

Tematska celina ZAVRNI DEO Prezentacija akcije uticaja na zainteresovane grupe 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e znaaj dobre procene zainteresovanosti potencijalnih partnera/ki. Opis aktivnosti: Grupe prezentuju ideje iz tabele

(desna kolona); nastavnik/ca sumira na osnovu produkata grupa i istie vanost dobre procene zainteresovanih potencijalnih partnera/ki.

Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

MATERIJALI Prilog 1 zadaci za rad po grupamaZADATAK ZA PRVU GRUPU Pogledajte spisak onih koji mogu da nam pomognu u akciji, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko je vie, a ko manje zainteresovan da pomogne. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko je najvie motivisan da pomogne! ZADATAK ZA DRUGU GRUPU Pogledajte spisak onih koji mogu da nam pomognu u realizaciji akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko ima vie, a ko manje mogunosti

15

Prilog 2 za svaku grupu po jedna tabela Matrica za analizu zainteresovanih grupaNaziv zainteresovane grupe Potrebe i interesi zainteresovane grupe (vani za ostvarenje akcije) Spremnost zainteresovane grupe za promenu (znanja, vetine, kontakti) Naini i akcije kojima bi se moglo uticati na zainteresovane grupe

Prilog za nastavnike/ce Zainteresovane grupeSvaka organizacija ima u svom okruenju grupe koje su vane za njen rad. Te grupe nisu iste za svaku organizaciju, ali postoje neke koje su zajednike za sve. To su: korisnici/e donatori zakonodavne institucije mediji lokalne vlasti zaposleni/e u organizaciji Svaka organizacija ima neke potrebe/interese u odnosu na sve te grupe, i svaka od tih grupa ima potrebe/interese u odnosu na nju. Zato te grupe oznaavamo zajednikim imenom zainteresovane grupe. Svaka organizacija treba da prepozna zainteresovane grupe u odnosu na svoj rad.

osoblje

zakonodavne institucije mediji korisnici/ceorganizacija

lokalne vlasti donatori

16

NAZIV RADIONICE: Analiza ciljeva ocenjivanjaborAutorka: Stamenka Sudar, Ekonomska kola, Som-

Tehnike rada: individualni rad (skala procene) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1, papir A3 na njemu je ista lista, veeg formata, za sumiranje rezultata.

CILJ(EVI) RADIONICE: Poveanje informisanosti uenika/ca o sadraju Pravilnika za ocenjivanje. Kritiko sagledavanje kolske prakse koja se tie ocenjivanja uenika/ca.

Tematska celina CENTRALNI DEO Analiza prakse 15 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su kritiki preispitali/e sopstveno miljenje kroz suoavanje sa drugaijim miljenjem i stavom o istom dogaaju (pojavi, postupku). Opis aktivnosti: Uenici/ce javno kau kako su oce-

Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljevima ocenjivanja 10 minutace su upoznati/e sa ciljevima ocenjivanja.Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/

Nastavnik/ca je ostvario/la uvid u stavove uenika/ ca o stepenu ostvarenosti ciljeva ocenjivanja.Opis aktivnosti: Nastavnik/ca kratko obrazloi ciljeve asa i proita iz Slubenog glasnika Srbije vaee ciljeve ocenjivanja u koli. Podeli uenicima/ cama listie na kojima su ispisani ti ciljevi, pretoeni u tvrdnje, a od uenika/ca se trai da se na petostepenoj skali izjasne o stepenu ostvarenosti tih ciljeva (Prilog 1).

nili predloene tvrdnje. Potom se dele u grupe na osnovu rezultata iz skale procene. Jednu grupu ine afirmativni (+1,+2), drugu grupu negativni (-1,-2). One koji su na skali zaokruili 0 za petu tvrdnju, nastavnik/ca razmeta u afirmativnu i negativnu grupu vodei rauna o ravnotei u broju lanova grupe. Obe grupe dobijaju po veliki papir i flomastere. Zadatak svake grupe je da svoje izjanjavanje na skali potkrepi pravim argumentima, tj. navede primer iz kolske prakse koji dokazuje to to oni tvrde (dakle, najmanje pet navedenih primera argumenata). Nastavnik/ca obilazi obe grupe tokom rada i ukazuje im na eventualne nekvalitetne argumente (npr. navoenje interpretacija, a ne injenica).

Uenici/ce se izjasne. Jedan od njih pokupi sve papire, promea ih i podeli ponovo, tako da se sauva anonimnost izjanjavanja. Potom nastavnik/ica za svaku tvrdnju pita koliko je stepena: -2, -1, 0, +1 i +2. Uenici/ce podiu ruke i govore ta pie na papiru (ne znaju ko ga je popunjavao), a nastavnik/ica to belei na panou (uvelian primerak Priloga 1) Nastavnik/ica ponudi uenicima/ama da daju svoje miljenje o rezultatima, a ako ima potrebe, i sam/a daje komentar ukoliko uenici/ce propuste da primete neto znaajno (npr. veliki broj neutralnih nemaju izgraen stav, ili...)

Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: dva velika

Dokazi i demanti 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su sagledali/e tipine kolske situacije iz pozicije razliitih aktera ukljuenih u ivot kole. Opis aktivnosti: Prezentacija panoa, replika pripadnika/ca suprotne grupe, razgovor o kvalitetu argu-

papira panoa i markeri

17

menata da li su navedena realna deavanja ili su data subjektivna tumaenja.Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

dva velika papira - panoa i markeri.

u velikoj meri zavisi od kriterijuma ocenjivanja i doslednosti u primeni i podsea na razliitost njihovih miljenja i stavova, naglaava vlastitu odgovornost za oseanja koja nas preplavljuju i neophodnost samokontrole.Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

Tematska celina ZAVRNI DEO Subjektivnost doivljavanja 10 minutace su stekli/e uvid u sopstvenu odgovornost za stavove, postupke i doivljaje koje ispoljavaju u koli.Opis aktivnosti: Obe grupe imaju pravo da formuliu Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/

MATERIJALI Prilog 1 Skala proceneSkala procene ciljevi ocenjivanja u obliku tvrdnje kojom treba izraziti stepen slaganja na petostepenoj skali, od 2 (Nimalo se ne slaem) do +2 (Potpuno se slaem) * Ciljevi ocenjivanja preuzeti iz Slubenog glasnika Republike Srbije, br. 33/1999.

i saopte zavrnu re, a onda svaki pojedinac/ka moe da pree u suprotnu grupu ukoliko je njenim argumentima naveden/a da promeni miljenje. Nastavnik/ca daje kratak rezime u kom naglaava koji su ciljevi ocenjivanja i da njihova ostvarivost

Prilog 1 Skala proceneRedni broj tvrdnje 1. 2. 3. Tvrdnja cilj ocenjivanja * Ocena je objektivna i pouzdana mera napredovanja uenika/ca u savladavanju nastavnog plana i programa Ocena uenika/ca obavestava, redovno, o postignuu Ocena podstie na aktivan odnos prema nastavi, drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada i uenja Ocena uenika/ca osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih postignua i postignua drugih uenika/ca Ocena je pokazatelj uspenosti rada nastavnika/ca i kole Stepen slaganja

-2 -2 -2

-1 -1 -1

0 0 0

+1 +1 +1

+2 +2 +2

4.

-2

-1

0

+1

+2

5.

-2

-1

0

+1

+2

18

NAZIV RADIONICE: Poveanje ukljuenosti srednjokolaca/ki u rad akog parlamentatehnika kola, Loznica, Milka Mihailovi, Gimnazija Branislav Petronijevi, UbAutori/ke: Miroljub Avdalovi, Hemijsko-tekstilno

CILJ RADIONICE: Motivisanje uenika/ca na aktivno uee u radu akog parlamenta

ko, malo, srednje i potpuno). Nastavnik/ca izvodi zakljuak o nivou njihove participacije u koli. Potom na as uvodi goste koji im saoptavaju svoja iskustva vezana za uestvovanje u ivotu kole i lokalne sredine. Tanjina pria: ao svima; ja sam Tanja; ve tri godine sam aktivista Crvenog krsta u Loznici; zastupam nau kolu; izveli smo nekoliko humanitarnih akcija u gradu; ukljuila sam se sluajno, preko drugarice; ao mi je to nas je malo iz moje kole; imamo edukacije, klub mladih; bili smo dva dana u Soko-gradu; rekla sam im da pokreete akciju u akom parlamentu, oni vam poklanjaju olovke i blokove; ukljuite se... Darkova pria: Zovem se Darko, uenik sam III1; subotom od 11 do 1, na I programu Radio Podrinja, Ana i ja uestvujemo u kreiranju omladinske muzike emisije Kreni prema meni. Ukljuio sam se nedavno, i to zahvaljujui nastavi GV. Odaberite svoje pesme, osmislite poruku, uestvujte uivo putem kontakt telefona na oglasnoj tabli, tamo ste dobrodoli... Jelenina pria: Verovatno nikad ne bih otila u Meksiko da nisam lan prvog ansabla KUD Vuk Karadi iz Loznice. Dobili smo poziv, idemo u aprilu. Prole godine izveli smo svoj program u Poljskoj. Nastupala sam u desetak gradova u Srbiji. Sino je sala Vukovog doma kulture na naem koncertu bila prepuna... Ako i vi ovo volite, doite... Potom se uenici/ce dele u 3 grupe. Svakoj grupi se pridruuje jedan gost radi zajednikog rada. Zadatak grupa je da odaberu jedan problem i da osmisle predlog za odreenu akciju koja bi angaovala to vie uenika/ca u okviru akog parlamenta.

Tematska celina UVOD Koliko uenici/ce uestvuju u radu kole? 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na razmiljanje o vanosti svog uestvovanja u kolskom ivotu.

na razliite naine participacije u koli i naglaava da je vana spremnost uenika/ca da uestvuju u konkretnim aktivnostima u koli.Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podsea uenike/ce

Tematska celina CENTRALNI DEO Na koje naine uenici mogu da uestvuju u radu kole? 30 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e aki parlament kao mesto gde se zastupaju interesi uenika/ca unutar kole.

Uenici/e su odredili stepen sopstvenog uea u kolskom ivotu.Opis aktivnosti: Uenici/ce zauzimaju mesto u pro-

storu koje izraava stepen njihovog dotadanjeg uea u kolskom ivotu i lokalnoj sredini (nika

19

Tehnike rada: rad u malim grupama kroz vrnjako poduavanje (mentorstvo)1 Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

papir, markeri

Tematska celina ZAVRNI DEO Zato je vano da uestvujem? 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uvideli/e znaaj i mogunosti svog uea u radu akog parlamenta. Opis aktivnosti: Uenici/ce na stikere (post-it papirie) piu po jednu re /reenicu kojom izraavaju svoje miljenje o tome ta bi mogli dobiti oni lino, a ta drugi u okruenju ukoliko se vie angauju u radu akog parlamenta svoje kole. Tehnike rada: individualni rad Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: stikeri

1

Vrnjako poduavanje/mentorstvo jedan/a od lanova/ ica vrnjake grupe koji/a ima vie znanja u nekoj oblasti od ostalih, kroz komunikaciju sa grupom deli ta znanja sa drugim lanovima/cama i usmerava njihov tok razmiljanja ka eljenom ishodu ili reenju problema na kom svi zajedno rade.

20

II modul GRAANSTVO I DRAVANAZIV RADIONICE: Ko je graanin/graanka?Autori/ke: Milka Mihailovi, Miodrag Pavlovi, Jasna Vujai, Uro Ili, Mirjana Sremevi, Melita Ranelovi

Uenici/ce su razumeli/e znaaj potovanja ljudskih prava za razvoj i kvalitet ivota oveka.Opis aktivnosti: Nastavnik/ca pita ta je potrebno

CILJ(EVI) RADIONICE Bolje razumevanje pojma graanin/ka Identifikovanje razliitih prava, odgovornosti i uloga graanina/ke u drutvu

Tematska celina UVODNI DEO Ljudska prava i prava deteta 10 minuta

odraslom oveku da se osea kao slobodan i ravnopravan lan zajednice, drutva. Uenici/e su podeljeni/e u male grupe i svaka grupa dobija po nekoliko kartica prava, uz mogunost da na praznim karticama dopie ukoliko smatra da je izostavljeno neto to je potrebno odraslom oveku. Grupe izvetavaju, uz navoenje slinosti i razlika izmeu onoga ta je potrebno detetu, a ta odraslom oveku. Sumacija nastavnik/ca uvodi pojam ljudskih prava pravei analogiju sa Konvencijom o pravima deteta, a potom, pozivajui se na potovanje ljudskih prava, uvodi pojam graanin/ka.

ce su razumeli/e da su prava deteta prepoznate potrebe svakog deteta da raste i da se razvija nesmetano. Opis aktivnosti: Na velikom listu papira nacrtana je silueta deteta. Nastavnik/ca pita ta je detetu potrebno da odraste i stekne odgovarajue fizike, mentalne i karakterne osobine. Koji su uslovi i materijalni izvori potrebni da dete odraste i razvije se u celovitu osobu? Nastavnik/ca belei odgovore na pano i trai njima analogna prava iz kataloga prava po Konvenciji o pravima deteta (kao minimum onoga to je svakom detetu potrebno da odraste) Tehnike rada: voeni dijalog Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, markeri

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/

Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, karti-

Graanska i politika prava 15 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su razumeli/e da je graanin pripadnik/ca demokratske zajednice koji/a ima prava, preuzima odgovornosti, ispunjava obaveze prema zajednici i aktivno uestvuje u ivotu zajednice. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca naglaava da je graanin/ka osoba koja je nosilac prava i stoga slobodan da ravnopravno i aktivno uestvuje u svim pitanjima koja ga se tiu, da predlae, kontrolie vlast, itd. (Preporuuje se korienje kartica koje se odnose na politiki pojam graanina.)

ce (Prilog 1)

Tematska celina CENTRALNI DEO Graanin kao nosilac ljudskih prava 15 minutasu upoznati/e sa pojmom ljudskih prava.Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e

Sva prava pripadaju oveku po roenju, ali se neka mogu ostvariti tek kada osoba (graanin/ka) po-

21

stane punoletna; takva prava nazivamo politika prava. Ostaviti mogunost za pitanja ili krau diskusiju.Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Opis aktivnosti: Evaluacija radionice (Koliko sam

pano, markeri

Tematska celina ZAVRNI DEO Evaluacija 5 minuta

razumeo/la pojam graanin/ka) nastavnik/ca nacrta dve mete sa tri stepena: na jednoj meti pie Ranije sam znao/la ovoliko... ta znai pojam graanin/ka (uenik/ca stavi svoj znak), a na drugoj meti: A sada znam ovoliko. Tehnike rada: individualni rad (meta) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, markeri

ce su razumeli/e pojam graanin/ka.

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/

MATERIJALI Prilog 1

KARTICE NA KOJIMA SU OPISANA PRAVA, SLOBODE, ODGOVORNOSTI I OBAVEZE GRAANINA/KE ZA RADIONICU KO JE GRAANIN/KA Da kae ta misli bez straha od posledica da osnuje brak i porodicu ukoliko to eli dravljanin Da ima radno vreme i odmor Da obezbedi sredstva za ivot Da potuje zakone zemlje u kojoj ivi Da kontrolie vlast Da glasa (bira) Da putuje i ivi gde eli Da osniva preduzee Da se udruuje sa drugim ljudima besplatno kolovanje za decu medicinska zatita i leenje ako je bolestan Da se smatra nevinim dok se ne dokae da je kriv Da aktivno uestvuje u zajednici ivotni standard Da dobije pravnu pomo ukoliko mu treba Da ostvaruje svoja prava Da ivi kako eli, da se potuje njegova privatnost Da protestuje i trajkuje da bude informisan da radi da bude plaen za posao koji obavlja da plaa porez da utie na vlast da bude biran da bira profesiju i posao da radi i stie imovinu da uestvuje u politikom ivotu socijalna pomo ako je nezaposlen pravedno suenje ako je u situaciji da odgovara za neto da niko ne sme proizvoljno da ga uhapsi i/ili mui da veruje i upranjava svoju veru zdravlje i blagostanje da se obrazuje i usavrava jednakost pred zakonom da ne bude odbijen/ugroen zbog vere, nacionalne pripadnosti, pola i sl.

22

NAZIV RADIONICE: Ko je graanin/graanka?Autori/ke: Zdenka Vojni Tuni, Miljana Kitanovi, Stamenka Sudar, Slaana Stojanovi, Julija Gruji Simeunovi, Dragana uri

odgovornost graanina/ke na razliitim drutvenim nivoima i iz razliitih drutvenih uloga.Opis aktivnosti: Nastavnik/ca deli uenike/ce u est

CILJ(EVI) RADIONICE Definisanje pojma graanin/ka kroz samostalni rad uenika/ca Prepoznavanje karakteristika i uloge graana/ki u drutvu Uoavanje povezanosti izmeu drutvenih uloga, prava i obaveza svakog graanina/ke

grupa i svakoj grupi daje opis situacije i zadatak vezan za prepoznavanje krenja prava i primenu ljudskih prava (Prilog 1). Po dve grupe dobijaju opis iste situacije. Uenici/ce rade u malim grupama i prave pano sa predlozima reenja situacije.

Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Prilog 1, panoi za svaku grupu, markeri

Tematska celina UVODNI DEO Pojam Graanin/ka 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e znaenje definicije pojma graanin/ka: Osoba koja ima osnovna ljudska prava, jer je pripadnik/ca ljudskog roda Osoba koja ima odreena prava i obaveze kao pripadnik/ca odreene zajednice (drave, lokalne zajednice...) Opis aktivnosti: Uenici/ce daju asocijacije na pojam graanin/ka, nastavnik/ca ih zapisuje, zajedniki izdvajaju 5 najvanijih karakteristika. Potom uenici/ce od tog materijala prave radnu definiciju pojma. Tehnike rada: modana oluja (brainstorming) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Kakav je graanin/ka 20 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su informisani/e o svojim i tuim pravima i odgovornostima.

Uenici/e su prepoznali/e nepotovanje ljudskih prava (opisane situacije su takve da se uenici/ce i emotivno ukljuuju, preispituju svoja uverenja i sistem vrednosti).Opis aktivnosti: Predstavnici/ce grupa kazuju rezultate, lanovi/ce drugih grupa se ukljuuju i raspravljaju, postavljaju pitanja, dopunjavaju. Nastavnik/ca vodi razgovor. Tehnike rada: prezentacija produkata rada u malim

grupama

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, mar-

keri.

Razliiti ivotni konteksti graanina 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e krenje prava i obaveza i uvideli

pano, markeri

Sumiranje 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e da deluju u situacijama krenja ljudskih prava, da ne prihvataju pasivnu ulogu, da se angauju i podstiu druge.

23

Opis aktivnosti: Na osnovu diskusije sa asa, na-

stavnik/ca sumira i naglaava najvanije zakljuke, u skladu sa ciljevima asa. Zatim svaki uenik/ca dobija Prilog sa definisanim osnovnim pojmovima (Prilog 2).

Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Prilog 2 za uenike

Profesor zamoli da potuju pravila saoptivi da je ve razgovarao sa kolegom i vozaem da se vie ne pui u autobusu. Posle odlaska nezadovoljne delegacije, do profesora nepuaa stiu delovi razgovora dva puaa i jasno uje reenicu kolege profesora: Nisu oni isto to i mi. Posle nekoliko sati, voza i profesor su ponovo zapalili cigaretu u autobusu. Va zadatak je da pomognete profesoru nepuau da postupi kao pravi GRAANIN/KA, ili, ako tako vie volite, da tu ulogu odigra neko od 40 prisutnih uenika/ca. Navedite koja prava su bila ugroena i koje su obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori. Situacija 2 Livija ima 15 godina, romskog je porekla i uenica je prvog razreda srednje kole. Prestala je da dolazi na nastavu. Odeljenjski stareina i pedagog kole bezuspeno su pokuavali da stupe u vezu sa njenim roditeljima. Posle 20 dana, jedan uenik iz Livijinog odeljenja saoptava da je od njenog roaka uo da su je roditelji prodali i da e ona morati da se uda za nekog matorca. Va zadatak je da odaberete u kojoj ete ulozi nastupiti nastavnik/ca, odeljenjski stareina, pedagog, psiholog, direktor/ka, neko od roditelja druge dece (ko je upoznat sa sluajem), uenik/ca kole. Kada odaberete ulogu, onda postupite kao pravi GRAANIN/KA. Navedite koja prava su bila ugroena i obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori.

MATERIJALI Prilog 1Situacija 1 U toku je maturska ekskurzija. U autobusu su dva odeljenja, dvoje odeljenjskih stareina, dva ofera i jedan vodi puta. Na poetku putovanja, vodi se obraa uenicima/ cama i, izmeu ostalog, naglaava da u autobusu ne sme da se pui, jer, u skladu sa Zakonom, potuje se pravilo o zabrani puenja u javnom prevozu. Ukoliko saobraajna policija zaustavi autobus i otkrije da se Zakon kri, ima pravo da iskljui autobus iz saobraaja. Posle nekoliko sati vonje, jedan voza i jedan odeljenjski stareina zapale cigarete. Dve uenice ulau protest svom odeljenjskom stareini profesoru nepuau, jer one sve vreme piju tablete protiv munine i ne podnose miris dima cigarete. Njihov odeljenjski stareina prie puaima i tihim glasom prenese proteste, zamolivi da posle ove cigarete vie ne pue u autobusu. Kad se vratio na mesto, iz araga stie delegacija iz njegovog razreda sa pitanjem:Moemo li i mi da zapalimo?

24

Situacija 3 Vaa bliska rodbina ivi u Panevu, gradu sa razvijenom naftnom industrijom. Svi odrasli lanovi vae rodbine zaposleni su u Rafineriji nafte u Panevu. Skoro svaki dan se ujete telefonom. Oni su oajni i preplaeni, jer su svakodnevno izloeni delovanju opasnih materija za koje znaju da mogu izazvati loe posledice po njihovo zdravlje. Ne znaju koliko loe, jer dobijaju protivurene informacije i od medija i od organa vlasti. Ti si jedan savestan GRAANIN/KA i ti... Va zadatak je da odredite koja su prava vaih roaka ugroena, da pokuate da zatitite ta njihova prava, a da pri tom ne ugrozite neka druga (koja?) i/ili prava nekih drugih ljudi. Budite najbolji mogui GRAANIN/KA. Navedite koja prava su bila ugroena i obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori.

Da bi se neko drutvo razvijalo u pravcu demokratije, potrebno je da njegovi/e pripadnici/e, GRAANI/KE: imaju znanja i svest o svojim pravima i odgovornostima deluju u situacijama u kojima su njima samima ili nekom drugom prava ugroena, ponaaju se tako da uvaavaju druge i ne kre tua prava (tolerantno) budu spremni da se uvek informiu o javnim zbivanjima, vanim za ivot zajednice budu spremni da se udruuju sa drugima u cilju zatite prava i interesa, pojedinanih i zajednikih budu spremni da se angauju na poboljanju kvaliteta ivota u zajednici prate i kontroliu naine i efekte vrenja vlasti onih koje su za te poslove izabrali.

Prilog 2Graanin/ka je svaki/a pripadnik/ca ljudskog roda i kao takav ima osnovna ljudska prava i odgovornosti . Zakonima i sporazumima na meunarodnom nivou zagarantovana su osnovna ljudska prava svakom ljudskom biu, ali se za njih mora zalagati i boriti jer se svakodnevno deava krenje neijih prava. Osoba koja poseduje dravljanstvo neke zemlje je graanin/ka te drave dravljanin/ka i to mu/joj omoguava korienje politikih prava da bira i bude biran/a za izvrioca vlasti. Kako osnovna ljudska prava i odgovornosti ne mogu biti manja ili vea, nego su jednaka za sve ljude, tako politika prava moraju biti jednaka za sve dravljane/ke unutar jedne drave.

25

III modul LJUDSKA PRAVAOpis aktivnosti: uenici/ce dobijaju priu (Prilog 1) i Tabelu (Prilog 2) koju popunjavaju u malim grupama. Tehnike rada: rad u malim grupama, studija sluaja Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Zadati sluaji (nastavni listovi, Prilog 1 za uenike/ce), Tabela (nastavni listovi, Prilog 2 za uenike/ce)

NAZIV RADIONICE: Krenje pravaAutori/ke: Milka Mihailovi, Miodrag Pavlovi,

Mirjana Sremevi, Uro Ili, Melita Ranelovi, Jasna Vujai

CILJ(EVI) RADIONICE: Osposobljavanje uenika/ca za prepoznavanje krenja ljudskih prava i razvijanje osetljivosti za situacije kada su ta prava ugroena Pronalaenje naina za delovanje u korist zatite ljudskih prava Upoznavanje uenika/ca sa meunarodnim dokumentima koji se odnose na ljudska prava

Analiza primera krenja ljudskih prava 12 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su razumeli/e razliite oblike i naine krenja ljudskih prava. Opis aktivnosti: Predstavnici/ce grupa proitaju priu svima, potom izvetavaju o uoenim prekrenim pravima, a ostali dopunjavaju svojim utiscima. Zatim sastavljaju listu onih koji su prekrili prava (pojedinci/ke, grupe ljudi, institucije, drave...), prepoznaju vrste prekrenog prava i naina na koji je prekreno. Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, flo-

Tematska celina UVOD Osvrt na prethodne radionice o ljudskim pravima 3 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su obnovili/e svoja prethodno steena znanja o ljudskim pravima, njihovom osnovnom sadraju i znaaju. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

masteri u boji

Tematska celina CENTRALNI DEO Uoavanje krenja ljudskih prava u konkretnim situacijama 20 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e primere krenja ljudskih prava kroz analizu zadatog sluaja.

Tematska celina ZAVRNI DEO Zatita ljudskih prava 9 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uvideli/e znaaj poznavanja ljudskih prava kao osnovu za njihovu zatitu.

Uenici/ce su se upoznali/e s osnovnim meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima.

26

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca sumira rad tako to

istie ne samo znaaj poznavanja ljudskih prava ve i spremnost na delovanje u korist prava. Uenici/ce izlistavaju kome sve mogu da se obrate u sluaju krenja ljudskih prava (obraanje javnosti i odgovarajuim organizacijama u cilju ukazivanja na sluajeve krenja ljudskih prava Prilog 3).

MATERIJALI Prilog 1 za uenike Prie (studije sluaja)Pria 1Ve mesecima, novinar N.N. istraivao je sluaj krenja zakona prilikom privatizacije jedne velike firme. Otkrio je dokumenta kojima se neposredno dokazuje da su uesnici u tenderu imali meusobni sporazum i da su nametali cene ponude. Ista grupa privrednika pojavljivala se na tenderima slinih firmi, to je N.N. prepoznao jo u prologodinjim izvetajima Vlade Republike Srbije. Dokument mu je ustupio kolski drug, koji je bio osnova za tekst: Ko stoji iza najveeg tendera na Balkanu, a koji je N.N. objavio jue. Umoran i bezvoljan, N.N. je uao u svoj mali stan. Oseajui neprijatan drhtaj u grudima, N.N. je zakoraio u predsoblje i polako ukljuio svetlo. U velikoj sobi nita nije stajalo na svom mestu. Knjige su bile po podu, razbacane, iscepane, izgaene, ekran televizora razbijen. Odea iz plakara bila je izvaena, razbacana, orman izrovaren, kao da je neko motkama pretraivao njegovu intimu. U radnoj sobi ga je ekao jo runiji prizor. Radni sto bio je razbijen, fioke razvaljene, fascikle pocepane... Zidovi su bili zaprljani nekom garei, kao da je neto spaljivano. A onda... onda se setio. Pojurio je ka komodi pored kreveta. Ispod njenog masivnog stuba drao je sakrivenu fasciklu sa dokazima o nelegalnom tenderu. Zatekao je razvaljenu komodu i prainu koja je oiviavala mesto gde je nekada stajala plava fascikla. Tad mu je zazvonio mobilni telefon. Privatni broj. Imao je jo samo snage da uje hrapav glas koji mu je kroz slualicu siunog aparata govorio: Tako prolaze oni koji staju na put monicima. A onda je osetio tup i bolan udarac u potiljak.

Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, modana

oluja

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Meunarodni dokumenti o ljudskim pravima

Instrukcije za domai rad:- Uenici/ce dobijaju po jedan primerak Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima. Njihov zadatak je da svakom od prepoznatih prekrenih ljudskih prava u studijama sluaja dodaju odgovarajui lan (odgovarajue lanove) koji se odnose na prekreno pravo (prekrena prava). - Ukoliko nastavnik/ca proceni da je zadatak zahtevan za sve uenike/ce ili ukoliko smatra da je dovoljno da to uradi nekoliko uenika/ca, zadatak se sa svim prateim materijalom uruuje samo njima, uz odgovarajue instrukcije. - Uenici/ce se obavezuju da na poetku narednog asa referiu o rezultatima svoga rada u vremenskom opsegu od po dva, tri minuta po jednom sluaju.

27

Pria 2Srce D.A. poslednjeg tromeseja kucalo je za njega, za Bojana. Imao je devojku. Bila je to najbolja drugarica D.A. Sanjive i zamiljenje oi D.A. zasijale su nekim udnim sjajem kada je na tabli proitala temu treeg pismenog zadatka koju je profesor zadao. Najpre je mirkavo posmatrala zelenu povrinu table na kojoj su se izvijala profesorova dobro poznata slova, a onda je jo jednom poluglasno izgovorila za sebe naslov teme: Poveriu vam tajne svog srca, da sebe oslobodim tajne muenja svoje due. Drhtavom rukom od uzbuenja, D.A. je dohvatila pero, a onda su rei poele da se pletu redovima vebanke same od sebe. as je bio zavren, a D.A. se oseala kao da je u kabinetu knjievnosti ostavila stenu koja joj je pritiskala grudi bezmalo pola godine. ivot se inio moguim posle ovog pismenog zadatka, i on je to svakim danom postajao, najvie onda kad ju je profesor na sledeem asu zagonetno pogledao, s razumevanjem klimnuo glavom i saoptio joj da je dobila najviu ocenu i pohvalu. Ve rastereena svoje brige, D.A. je poela mirnije da ivi, ali njenu smirenost prekinuo je jednoga dana upravo Bojan koji je seo kraj nje na asu biologije. Zajedno su bili u grupi za seciranje aba i on je silom prilika morao da joj se pridrui. Ruke su joj drhtale, nije razmiljala ni o abi, o gaenju koje osea, niti o ekolozima koji se protive ovakvim eksperimentima. Ali noi kojim je trebalo razrezati trbuh abe nije mogla mirno da dri u rukama. ta je sa tobom? pitao je Bojan glasno i uzeo noi iz njene prebledele ruke. Kako ta, pa dopada joj se, Bojane, ula je glas profesorke biologije. Mi smo drugovi, pokuala je da promuca D.A. uzbueno, i ne razmiljajui o znaenju profesorkinih rei. Ne bi se reklo da je drugarstvo ono o emu si pisala u pismenom zadatku, nastavljala je sve raspoloenija biologiarka. Zadatak je ula cela zbornica,

Pria 3

proitao nam ga je profesor. D.A. je bila izbezumljena. Boe, o emu vi razmiljate, umesto da uite... Zaljubljena u drugariinog deka... Svata! Biologiarka je prevrtala oima i kretala ka drugoj grupi. U kabinetu je zagospodarila potpuna tiina. uli su se samo jecaji jedne devojke i zvuk zalupljenih vrata. D.A. je osramoena trala hodnikom kole elei da se u njoj vie nikad ne pojavi.

D.D. je iveo u zemlji Srbiji. To je, izmeu ostalog, podrazumevalo da je svoje najbolje godine proveo u drutvu pod sankcijama, da se uenje stranih jezika smatralo luksuzom i da je prvi paso izvadio sa punih dvadeset osam godina. D.D. nije bio razoaran. To je bio njegov ivot. I to je bila Srbija. Mala, ali draga njemu. Ve sledeeg prolea, po dobijanju pasoa, njegovi roditelji su zahtevali da otputuje u posetu tei Dragovanu u Minhen. Sutradan, pre utakmice Italije i Nemake, pozvao ga je na mobilni telefon roak i rekao mu da sam ue na stadion, jer ga obaveze zadravaju i ne moe stii na utakmicu. Tako je i postupio. Ali, pred samim ulaskom na stadion, burni i pivom osokoljeni nemaki navijai su poeli najpre bezazleno da dobacuju italijanskim navijaima. Nije razumeo, ali je po pokretima navijaa meu kojima se naao shvatao da su uvrede grube, a da navijai postaju razjareni. Tada, ni sam ne zna kada ni kako, zapoela je sveopte tua. On je bio kao izmeu dve vatre. Ispao mu je mobilni telefon i kada je posegnuo da ga dohvati, video je samo izmu nekog zajapurenog naci mladia kako ga bezduno gazi. Zatim je osetio isto to gaenje na svojoj ruci, a kada je pokuao da se odbrani, osetio je jak udarac u svoju bradu. Ono to je bio deaki san i ono to je bio doivljaj ureene drave u kojoj vladaju meuljudsko razumevanje i solidarnost pretvorilo se u pakleni komarni san.

28

Meu zavaenim navijaima ubrzo se uvukao neki udan dim. D.D. je shvatio da je to suzavac. A onda je osetio najgrublji mogui stisak na svom laktu, kojeg nije uspevao da se oslobodi. Tada je video da ga maskiran i maskom zatien policajac vue svom snagom ka policijskoj marici. Za nekoliko trenutaka naao se u njoj sa desetak drugih nemakih navijaa. Svi su bili pijani i svi su vikali i razjareno su lupali iz sve snage po zidovima vozila. Kao odgovor dobijali su samo prezrivo utanje policajaca. D.D. nije smeo ni glas da pusti. U policijskoj stanici nije razumeo ni jednu jedinu re. Uspeo je da saopti odakle je i pokuavao je da objasni kako se neduan naao meu navijaima, ali je od svega dobio samo prezriv osmeh policajca koji ga je ispitivao. Taj prezriv osmeh na re Beograd nikad u ivotu nee zaboraviti, kao ni hladnou pritvorske elije u koju je ubrzo posle razgovora sa policajcem dospeo. Oseao se usamljeniji nego ikad u ivotu. Dok je drhtao u strahu i hladnoi, razmiljao je o tome kako je dospeo ovde. I pitao se ta da ini sada.

sti bio toliko lak i toliko lep da je u jednom trenutku . . poeleo da zauvek ivi samo tako i nikako drugaije. U svom ushienju nije primetio da je put ka uspehu u svetu kriminala brz podjednako kao i srljane u potpunu propast. Jednog dana, u novobeogradskom stanu ga je doekala policijska zaseda. Ruke su mu vezane na potiljak, zatim je osetio udarac pendreka po leima, a onda ga je neko samo upitao da li je on taj .. Sproveden je do marice brzo, a zatim i do istranog zatvora. I tako je sada pred inspektorom Pravdiem. Inspektor je traio priu. .. je utao. U grlu je jo oseao gorinu cevi pitolja, a u grudima strah od toga ta ga eka, ali i neka oputenost da e se ipak sve dovesti u red, da e neko iz ekipe ve doi do ovog Pravdia koji za tri marke radi prljavi inspektorski posao i da e se sve srediti s nekoliko novanica. Ali neto u Pravdievom pogledu nije mu dalo da se opusti. Osetio je jezu kada ga je inspektor Pravdi pozvao da krene za njim. Uveo ga je u omanju prostoriju iji su pod i zidovi bili zaliveni betonom, a na ijoj se sredini nalazila jedna drvena stolica sa jakim naslonom. Postavljen je na stolicu, i pre nego to je shvatio ta se deava, ruke su mu bile ve vrsto vezane za naslon stolice, a na desnom obrazu osetio je prvi amar. Govori, ko je u ekipi sa tobom! Ko jo diluje?! uo je inspektora kako urla. A zatim je sledio udarac za udarcem. Pravdi se nije tedeo. Tukao mu je bradu pesnicama, zatim elo kratkom drvenom palicom, tukao ga je njome i u potiljak, bezduno, dugo, urlajui. ..-u je pljuvaka ispunjena krvlju guila grlo i spreavala da doe do spasonosnog daha. Osetio je da su mu zubi polomljeni, da mu vilica trne od bola, da na jedno oko vie ne vidi. Kada je pomislio da je muenju kraj, .. je bio odvezan i grubo baen na pod. Tad je poelo najgore. Inspektor ga je svom snagom utirao nogom u dno lea, na ono mesto

Pria 4ivot se poetkom 1993. godine .-u inio kao udo koje je prieljkivao celu svoju mladost. Upoznao je Dapu, ovaj ga je povezao sa Njokom, a ovaj i Srki su ve znali kako da se ivi i za ivot bori. Samo u leto te udesne godine prodali su ukupno dvadeset pet kilograma heroina u Beogradu. Pred oima ..-a pojavljivale su se skupocenosti iz porodinih stanova i kua, u njegove ruke dospevao je novac godinama pre toga uvan ispod presvlake, na dnu ormana, u njegovim depovima su se talasale banknote svih vrsta novca, u njegove dlanove dospevale su novanice koje su tu gurale iscrpljene, mlitave, prozrane od mravosti i iscrpljenosti ruke zavisnika. ivot mu je i pored tih neprijatno-

29

gde su bubrezi. Taj bol bio je toliko jak da je mladi ostajao bez svesti. Budile su ga kofe hladne vode. Usledio bi kratak predah dok je Pravdi puio cigaru, a zatim se tua nastavljala i ponavanje istog pitanja: Ko su saradnici, ubre kriminalsko?! .. je jeao. ak i da je poeleo da oda svoje saradnike, to vie nije mogao. Od poizbijanih zuba i krvi u grlu i ustima nije mogao ni re da progovori.

Prilog 2 Radni list za uenikeKoja su sve prava prekrena? Ko je prekrilac? Kome se moemo obratiti radi zatite prava?

Prilog 3 Ko nadgleda ljudska pravaSvaki ovek ima osnovna prava koja su prepoznata i garantovana pojedincu. Meutim, ni meunarodni, ni nacionalni dokumenti, niti apel za potovanje ljudskih prava nisu dovoljni, jer se ljudska prava ne potuju uvek i svugde. Krenja ljudskih prava nisu ograniena ni na odreene kontinente, ni na drave, niti na odreene politike sisteme ili religije: gotovo da ne postoji drava u kojoj se u toku jedne godine ne desi krenje ljudskih prava. Za povrede ljudskih prava je odgovorna drava, ma ko da ih ini, jer je drava garant potovanja prava graana. Od usvajanja Opte povelje o ljudskim pravima 1948. godine, Ujedinjene nacije irom sveta prate da li se ljudska prava potuju. One ne mogu da spree svako krenje prava, ali nastoje da deluju protiv tih prekraja. Ujedinjene nacije imaju razne

komisije, potkomisije i odbore, komitete, fondove (npr. Unicef za prava deteta, Odbor protiv diskriminacije ena, Komitet UN za ljudska prava i sl.), zatim Sud za ratne zloine (tribunal) i Visokog komesara za ljudska prava (od 1993. godine). Razliite nevladine organizacije sarauju s Ujedinjenim nacijama tako to nadgledaju potovanje ljudskih prava u svim zemljama i objavljuju izvetaje o krenju ljudskih prava. One mogu da izvre pritisak na vlade drava kada im javno predoe da se kre ljudska prava, ali ne mogu da odrede sankcije. Neke od najpoznatijih meunarodnih NVO su: Amnesty International, Human Rights Watch, One World.. U Srbiji se ovom oblau bave Beogradski centar za ljudska prava, Helsinki odbor za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i mnoge NVO lokalnog karaktera. Regionalna organizacija Savet Evrope ostvarila je veliki napredak u zatiti ljudskih prava, pojedinac

30

moe da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava kada je iscrpeo sve pravne lekove u svojoj zemlji. Ombudsman (zatitnik graana), dravni slubenik koji je zaduen da titi interese graana od povreda njihovih prava usled nepravilnosti u radu dravnih organa. Pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava otvoren je SOS telefon za ljudska prava, namenjen graanima/kama kojima su ona ograniena, ugroena ili povreena.

Prilog 4 Meunarodna dokumenta o ljudskim pravimaDa bi znao/znala koja ljudska prava ima, graanin/ graanka treba da zna koja dokumeta ih propisuju. Sva relevantna meunarodna dokumenta o ljudskim pravima nlaze se na Internet adresi Beogradskog centra za ljudska prava: http://www.bgcentar.org.yu/ (podstranice Biblioteka Dokumenti Meunarodni dokumenti o ljudskim pravima) i http://www.bgcentar.org.yu/index.php?p=156, gde su klasifikovana prema meunarodnoj dokumentaciji koja ih je donela na sledei nain:

Dokumenti Ujedinjenih nacija Paktovi Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966) Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966) Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1989) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) Konvencije Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida (1948)

Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (1979) Fakultativni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (2000) Konvencija o pravima deteta (1989) Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka (1984) Deklaracije Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948) Kodeks ponaanja lica odgovornih za primenu zakona (1979) Skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima (1955) Osnovna naela nezavisnosti sudstva (1985) Naela medicinske etike koja se odnose na ulogu zdravstvenog osoblja, naroito lekara u zatiti zatvorenika i lica u pritvoru od muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka (1982) Deklaracija o osnovnim naelima pravde u vezi sa rtvama krivinih dela i zloupotrebe vlasti (1985) Garantije za zatitu prava osoba nad kojima treba da bude izvrena smrtna kazna (1984) Opti komentari i preporuke tela za zatitu ljudskih prava Komitet za ljudska prava Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Komitet za ukidanje rasne diskriminacije Komitet za eliminaciju diskriminacije ena Komitet za prava deteta

31

Dokumenti Saveta Evrope Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih i poniavajuih kazni i postupaka (1987) Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina (1995) Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992) Evropska socijalna povelja (revidirana) (1996) Dokumenti OEBS-a Hake preporuke o pravu nacionalnih manjina na obrazovanje iz 1996. godine Preporuke iz Osla o pravu nacionalnih manjina na upotrebu sopstvenog jezika iz 1998. godine Preporuke iz Lunda o delotvornom uestvovanju nacionalnih manjina u javnom ivotu iz 1999. godine Dokumenti Meunarodne organizacije rada Konvencija broj 29 o prinudnom ili obaveznom radu, 1930. Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, 1948. Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i kolektivne pregovore, 1949. Konvencija broj 100 o jednakosti nagraivanja muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti, 1951. Konvencija broj 111 odnosi se na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja, 1958. Konvencija broj 135 o zatiti i olakicama koje se pruaju predstavnicima radnika u preduzeu, 1971.

NAZIV RADIONICE: Obrazovanje, kola i prava detetaAutori/ke: Slobodan Pavlovi, Katarina Gluvi, Jasmina uri, Nadeda Milovanovi, Duica orevi, Mirjana Mihailovi

CILJ(EVI) RADIONICE: Upoznavanje uenika sa lanom 28 i 29 Konvencije o pravima deteta, koji se tiu prava svakog deteta na obrazovanje Razumevanje ostvarivanja ciljeva obrazovanja u koli

Tematska celina UVOD Predstavljanje optih ciljeva obrazovanja u koli 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su se upoznali/e sa ciljevima obrazovanja u koli, propisanim u lanu 28 i 29 Konvencije o pravima deteta. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

Tematska celina CENTRALNI DEO Poznavanje prava u oblasti obrazovanja 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razmenili/e iskustva u vezi s njihovim vienjem primene/potovanja prava na obrazovanje kod nas . Tehnike rada: diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

Vrednovanje realne ostvarenosti ciljeva obrazovanja 15 minuta Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su procenili/e ostvarivanje ciljeva obrazovanja u svojoj koli.

tabla/hamer

32

Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Nastavni materijal upitnik za uenike (Prilog 1)

MATERIJALI Prilog 1 Upitnik Molimo vas da na sledeu grupu pitanja odgovorite ocenom od 1 do 5, pri tom vodei rauna da ocena 1 predstavlja najniu ocena za datu vrednost koja se meri, pa do ocene 5 kao najvie ocene koja se daje za potvrdu ponuene tvrdnje (odgovor unesite obeleavajui pripadajui kvadrat ispod ponuenih ocena):1. Smatram da kola RAZVIJA : 1 2 3 a) fizike sposobnosti uenika/ce b) intelektualne sposobnosti uenika/ce c) linost uenika/ce d) kreativnost i talente uenika/ce 2. U toku svog kolovanja UIM da : a) potujem svoje roditelje b) potujem svoju kulturu i jezik c) nacionalne vrednosti svoje zemlje i drugih zemalja 1 2 3 4 5

Odgovornosti i mogunosti 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uvideli/e razloge i odgovornosti za (ne)uspeh u ostvarivanju ciljeva obrazovanja. Tehnike rada: diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

Tematska celina ZAVRNI DEO ta dalje? 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su formulisali/e predloge aktivnosti za unapreenje ostvarivanja ciljeva obrazovanja u svojoj koli.

nicima/ama Koliko je za njih vana tema o kojoj se razgovaralo tog asa? Zato?Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vodi razgovor sa ue-

4

5

3. Kroz kolski ivot i rad PRIPREMAM se : 1 2 3 a) da budem aktivan/a lan/ica u svojoj socijalnoj sredini b) da odgovorno izvravam svoje obaveze

4

5

4. Moje kolovanje PROTIE U DUHU POTOVANJA: 1 2 3 4 5 a) prava i sloboda b) tolerancije c) jednakosti meu polovima i prijateljstva

33

NAZIV RADIONICE: Humanitarno pravoAutori/ke: Dragica Bogojevi, Miroljub Avdalovi, Vesna Pei, Milanka Antov, Slavia evrt

Uvoenje pojma Meunarodnog humanitarnog prava iz perspektive osnivanja i razvoja MKCK (Anri Dinan) 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su upoznati/e s osnovnim elementima Meunarodnog humanitarnog prava (MHP). Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: FC, prilog

CILJ(EVI) RADIONICE: Upoznavanje uenika/ca s pojmom i principima humanitarnog prava

Tematska celina UVOD Meunarodno humanitarno pravo MHP (uvod u temu) 15 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli znaaj zatite ljudskih prava u toku rata. Opis aktivnosti: Uenici/ce rade u malim grupama;

za nastavnike, enevska konvencija izvor MHP

Tematska celina ZAVRNI DEO Sumiranje 10 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e znaaj potovanja i primene MHP. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vraa uenike/ce na studije sluajeva koje su imali/e i trai od njih da preispitaju reenja koja su dali/e ta bi sada odluili/e? Tehnike rada: rad u malim grupama, prezentacija

svaka grupa dobija priu (Prilog 1) za koju treba da predloi reenje; posle izlaganja grupa, sledi rasprava na nivou odeljenja.

Tehnike rada: rad u malim grupama, grupna disku-

sija

rada u malim grupama

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1

Tematska celina CENTRALNI DEO Ljudska prava u ratu 15 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razvili/e osetljivost za prepoznavanje situacija u kojima se primenjuje MHP. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vodi diskusiju uenika/ca u smeru da li je u ratu sve dozvoljeno i ta je sa zatitom ljudskih prava u toku ratnih sukoba. Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1

uenike.

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog za

34

MATERIJALI Prilog 1Paljivo proitajte priu, uivite se u ulogu, naite reenje zadatka na nivou grupe (zadatak glasi: odluite ta da radite)

bunkera je na nas otvorena vatra i ubijena su dva naa oveka. Moji vojnici su hteli da ih ubiju. Kao njihov pretpostavljeni, imao sam mnogo muke da momke smirim i obezbedim bezbedno sprovoenje zarobljenika do nae baze. Kasnije sam morao da spreim svog narednika da ih ne maltretira tokom ispitivanja. Zar ne zna nita o zakonima rata? povikao sam. On me je ljutito pogledao. Samo sam pokuavao da iz njih izvuem istinu, rekao je, stalno lau i ne daju nam informacije koje su nam potrebne. ena je tvrdila da su samo pecali i uleteli u bunker da bi izbegli rafalnu paljbu. Iz oiju su joj lile suze dok me je gledala pravo u oi i zaklinjala se da je neduna. Uhvatili smo ovu enu i njenog prijatelja na delu. Krivica im je bila ispisana na elu mora da su krivi! Ali, odjednom vie nisam bio tako siguran. ta ako govori istinu? Kao porunik, odluite ta treba uraditi.

Pria 1 ta sad da uradim?Porunik komanduje vodom koji ima zadatak da zarobi ljude i uzme materijal iz onesposobljenog neprijateljskog konvoja od etiri mala amca. Njegov vod dolazi i vidi dva nasukana amca. Na vod se otvara slaba paljba i oni napreduju i uzvraaju vatru. Tada nekoliko ljudi izlazi iz zaklona na obali kanala i prilazi s rukama podignutim uvis. On okuplja ovu grupu zarobljenika, ali ne zna kuda su otila druga dva neprijateljska amca. Tada jedan pripadnik voda izvlai teko ranjenog neprijateljskog vojnika iz kanala. Kleknuvi pored tog oveka, porunik pomisli: O, Boe, ta sad da radim? Mogao bi da radio-vezom pozove bolniki helikopter svoje strane da doe po ranjenike, ali koliko je njegov vod bezbedan ako ostane u toj oblasti? Da li su neprijateljski borci napustili tu oblast, ili se nalaze meu drveem i ekaju prvu priliku da ih napadnu? Rana neprijateljskog vojnika je previe teka da bi ga vod preneo do baze. Stavite se u ulogu porunika i odluite ta biste uradili.

Pria 3 Da li da otvorim vatru na selo?U zoru, naa kolona tenkova krenula je putem kroz gusto naseljeno predgrae. Stali smo da procenimo situaciju. Moj drugar na kupoli tenka je rekao: Ne svia mi se kako ovo izgleda. Na radio-vezista se okrenuo prema meni i rekao da je upravo uo izvetaje da se mnogo gerilskih vojnika krije u toj oblasti. Sa mesta na kom sam ja stajao kao niandija tenka imao sam prilino ist vidik. Kroz prainu i oblano jutro nazirao sam siluete koje tre na poziciju izmeu niza seoskih kua nasuprot naeg voda koji se nalazio u transpoterima na putu. Takoe sam mogao jasno videti da su te figure naoruane. Kao niandija tenka, odluite ta treba da uradite.

Pria 2 ta ako govori istinu?Kada je pucnjava prestala, opkolili smo bunker. Neko je jo bio unutra. Povikali smo da se predaju. Jedan ovek i jedna ena su izali s rukama podignutim uvis. U bunkeru smo zatekli dva mrtva borca s orujem i dokumentima. Bili smo sigurni da su ovek i ena neprijateljski borci. Iz njihovog

35

ira literatura: D. Petrovi, M. Krivai, B. Popovi, D. Ili Istraivanje humanitarnog prava, obrazovni modul za nastavnike, Program adaptirala grupa MOST Marko Sasoli, Antoan Buvije Kako pravo titi u ratu? (sluajevi i dokumenta), MKCK, eneva 1999. K. Obradovi, M. ahovi, M. Despotovi Meunarodno humanitarno pravo (razvoj, primena, sankcije); Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2002. V. Dimitrijevi i ostali Osnovi meunarodnog javnog prava; Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2005. Izvori meunarodnog humanitarnog prava (prirunik za profesionalne vojnike, pravnike i aktiviste Crvenog krsta); priredio prof. dr Miodrag Starevi, Beograd 2002. Anri Dinan Seanje na Solferino, eneva 1862.

NAZIV RADIONICE: Graanska neposlunostAutori/ke: Dragana uri, Julija Gruji-Simeunovi, Stamenka Sudar, Zdenka Vojni Tuni, Miljana Kitanovi, Slaana Stojanovi

CILJ(EVI) RADIONICE: Razumevanje pojma graanske neposlunosti Uoavanje ogranienja i mogunosti postizanja cilja putem graanske neposlunosti

Tematska celina UVOD Pojam zadovoljenja pravde 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uoili razliku izmeu pojmova pravo i pravda. Opis aktivnosti: Uenici/ce na stikerima piu ta je

pravo, a ta pravda.

Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

stikeri za uenike/ce

Tematska celina CENTRALNI DEO Pojam i analiza graanske neposlunosti 25 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e s pojmom i funkcijom graanske neposlunosti i osposobljeni su da u ivotnim situacijama prepoznaju kljune elemente graanske neposlunosti. Opis aktivnosti: Najpre se definie pojam graanske neposlunosti (Prilog 1). Svaka grupa dobija po jedan primer graanske neposlunosti (Prilog 3). Nastavnik/ca izlae pano sa est kljunih elemenata graanske neposlunosti (Prilog 2) i svaka grupa svoj primer testira da se proveri da li je to autentian primer GN. Posle prezentacije, uenici/ce po

36

grupama daju primere graanske neposlunosti za koje znaju iz svakodnevnog ivota. grupama, prezentacija rada u malim grupama, grupna diskusijaTehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, rad u malim

MATERIJALI Prilog 1 za uenike (varijanta sve grupe dobijaju isti prilog, preporuujemo je za III stepen)Moe li pojedinac legitimno da prekri zakon u demokratiji? Graanska neposlunost javno i nenasilno krenje zakona radi odbrane nekog vanog naela ili vitalnog interesa ima poasno mesto u istoriji demokratije. Ona se moe razlikovati od kriminalnog krenja zakona svojom otvorenou, svojim politikim ciljem i injenicom da oni koji u njoj uestvuju ne pokuavaju da izbegnu suenje ili kaznu za svoje prekraje. Cilj graanske neposlunosti obino jeste da skrene panju na neku nepravdu ili zloupotrebu koju su poinile vlasti ili mona privatna tela, da dovede do izmene takve politike u sluajevima kada su se drugi metodi publiciteta i ubeivanja pokazali nedelotvornima. Neto ree, njen cilj je da mere koje su je izazvale uini neprovodivim putem organizovanja masovnog otpora. Meutim, budui da se tako kri naelo recipronosti, kojem se u demokratiji temelji pristanak na zakon, ovu meru treba razmatrati samo u izuzetnim prilikama, a i onda samo kao poslednji izlaz.

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog o

GN iz prirunika za GV3 ili tekstovi s primerima, pano s ispisanim osnovnim elementima graanske neposlunosti 2, prilog za nastavnika/cu

Tematska celina ZAVRNI DEO (Ne)dostizanje pravde, pojam graanske hrabrosti 15 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili/e mogunosti, ogranienja i rizike primene graanske neposlunosti. Opis aktivnosti: kroz diskusiju o posledicama akcija graanske neposlunosti, uenici/ce zakljuuju kakva ogranienja i rizike graanska neposlunost nosi sa sobom. Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

Prilog 2Pano elementi graanske neposlunosti: GN je in koji se odnosi na konkretan zakon GN je uvek nenasilna GN je uvek javni in GN je uvek politiki akt (reaguje se na nepravdu) GN zapoinje tek kada su iscrpljena sva legalna (institucionalna) sredstva GN ne sme da narui javni poredak (ne menja itav sistem, to nije revolucija)

2 Grupa autora ove radionice zamislila je dve varijante sa ciljem da se ona prilagodi razliitim karakteristikama uenika (interesovanjima, nivou predznanja, sposobnosti koncentracije na tekst, itd.) Prvu var