аутор:аутор:профпроф..историјеисторије

ШућроШућро МалићевићМалићевић

ПРИВРЕДА, ДРУШТВО И КУЛТУРА

У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

Привредни развитак Србије (12 – 15.век)

• Пољопривреда • Земљорадња

• Земљорадња је у Србији била главно занимање.

• Поред старих ратарских и повратарских култура хељде и проса, узгајане су и нове – пшеница, јечам, овас и раж, махунасте биљке (боб, сочиво, грашак) и

поврће (зеље, купус, лук, ротква, репа, тиква и бостан)

• Сточарство Свако домаћинство је гајило стоку за сопствене потребе, а један слој сточара (Власи и Арбанаси) бавио се сточарством као главним занимањем.

• Сточари су производили сир, суво месо, кожу и грубе вунене тканине

Рударство• Развоју укупне привреде допринели су

немачки рударски стручњаци Саси.

• Они су обнављали некадашње римске руднике и отварали нове:

• Брсково (код Мојковца на Тари), • Рудник, • Трепча, • Јањево,• Ново Брдо• Домаћи рудари, које су обучили Саси,

отворили су двадесетак рудника, већином сребра, олова и злата

Рудник Трепча

Стари Рас је средњовековни комплекс споменика који се налази на месту на коме су се спајали путеви са запада и југа и водили даље ка истоку.

Током једног миленијума ту су се смењивале разне војске, државе, а значај града је временом растао и опадао.

Стари Рас

Утврђење Голубац XIV век

XIV век

Капије су биле улаз у утврдђење и њен најслабији део који често трпео најћешће ударе освајача.

Главна градска капија је била симбол града и чест је мотив на грбовима средњевековних утврђених насеља

Ново Брдо је тврђава у Србији која се налази 20km источно од Приштине односно 30km—35km северно од Гњилана код истоименог насеља. Тврђава је подигнута почетком XIV века са циљем заштите богатог рудног подручија у коме се експлатисало гвожђе, олово, сребро и злато и које од средине XIV века(од 1349. године кује сопствени сребрни новац) постаје најзначајнији рудник у Србији.

Ново Брдо

Смедеревска тврђава

Утврђење око манастира Манасија

Градови

• Већина градова у Србији потиче из римског периода : Рас, Липљан,Призрен, Ниш, Скопље, Београд,Браничево.• Важну илогу имали су приморски градови:• Котор, Будва, Бар, Улцињ, Скадар.• Најважнији тргови соли били су :• Дријева на Неретви и • Св.Срђ на Бојани.• Рударски градови :• Трепча, • Брсково ,• Рудник и Ново Брдо.

• Ново Брдо (почетком 15.век имало је око 40 000 становнока)

Трговина• Од средине 13. века развијају се занатство и трговина као

посебне професије• Главни извозни производи из Србије били су руде, метали,

сточарски производи(сир, суво месо, кожа,крзно) и восак.• Роба се транспортовала караванима.• Из примарских градова су се увозили луксузни производи и со

неопходна за људе и стоку• У градовима се развијау: ткачки, кројачки, обућарски, ковачки , златарски и други занати.

Смедеревска тврђава је градска утврда у Смедереву коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини XV века (од 1428. године) подигао деспот Србије Ђурађ Бранковић(1427 - 1456), по њој назван Смедеревац. Тврђава је по свом типу класична водена (опкољена је Дунавом и Језавом, а са југа вештачким шанцем који повезује две реке) равничарска утврда.

што је чини јединственом у српској средњевековној архитектури ,узор приликом градње узет је Цариград и његови бедеми. Према својој површини од 10ха 41а 14m²

(11,3272ha према мерењима из 1975. године[4]) без спољашњег бедема и кула односно 14.5ха са њима, представља једну од највећих тврђава у Европи и највећу тог типа.

Смедеревска тврђава

Финансије владара• Финансије владара ковање

новца, рударство, тржне таксе и царине владарима су доносиле знатне приходе.

• Владару је плаћен рударски порез звани урбура у износу од 8 – 10 % руде и десетина вредности добијеног производа.

• Раст прихода владара у време краља Милутина.

Новац • До 13. века у српским земљама

је био у оптицају страни новац али како он није задовољавао потребе привреде, кован је домаћи.

• Најстарији сачувани новац је краља Радослава, кован од бакра

• Краљ Урош I је ковао сребрни новац (динар или грош) по угледу на венецијански.

•

Крстасти динар краља Милутина (1282–1321)

За време краљевског периода српске средњовековне државе, владари, почев од краља Стефана Радослава, започињу ковање новца, који се израђује од сребра из домаћих рудника. Новац, чији је назив динар, представљао је једно од најбитнијих обележја самосталности српске државе у средњем веку. На новцу краљевског периода честа је представа владара и св. Стефана, о чему сведоче и крстасти динари краља Стефана Уроша II (Милутина).

ДруштвоДруштво ии државадржава

Сељак иде у рат. Одећа и наоружање у XIV веку.

Изглед Влаха - сточара, према описима путописаца и живописа из тог времена.

Ниска од стаклене пасте пронађена на гробљу Матичане код Приштине. Датира из X-XI века.

Девојка са црвеном капом, према опису путописаца из XIV и XV века.

Друштво

• ВЛАСТЕЛА – владајућа класа

• Владајући друштвени слој у Србији у почетку се састајао од војника и властеле.

• Настале су разлике међу властелом, која се поделила на велможе и властеличиће.• Основна дужност властеле било је ратовање (војна служба)

• Они који су се у рату истицали стицали су имања и највиша звања у војсци-војвода и велики војвода.

• Владари су заслуженим појединцима давали на доживотно коришћење који су се као и у Византији називали пронија

• Од проније су се разликовале баштина - породицно имање које власнику нико, па ни владар није могао одузети.

• Посебну врсту поседа чинила су црквена имања од којих је издржавано бројно свештенство

• Свештенички позив постао је престижно занимање и свештенство је престављало одвојени слој

С ебризависно

становништво

• Међу Себрима најбројнији су били сељаци-земљорадници меропси, а следили су мајстори ( занатлије)

• и отроци.• Меропси су велможама морали да ,,работају’’ два дана у седмици ( сетва,

косидба,жетва)• Део обавеза плаћали су у натури (жито и стока)

• Мајстори ( занатлије ) су обрађивали манастирска имања, израдивали алатке, радили као послуга.

• Отроци су имали обавезе сличне меропсима.

• Поред себарског становништва у Србији су живели Власи, Дубровчани, Саси....Власи потомци староседелаца искључиво се бавили сточарством и транспортом робе., живели у планинским пределима и држави плаћали такозвани десетак.

• Дубровчани ( трговци) - данас у Јањеву живе потомци Дубровчана • Саси - посебна права и аутономију у рударским насељима и општинама • ( Њиховом заједницом управљао је кнез и12.грађана (пургара)

Себри

Изглед средњовековног српског села из XIV века.

Манастир Дечани, црква Вазнесења Господњег - око 1345. године. Детаљ орања из циклуса "Стварање света". Сељак на фрески насликан је према античком узору, а не у тадашњој средњовековној одећи.

Пресек средњовековне сеоске кућеКућа

Током XIII и XIV века, у сеоском градитељству преовлађују дрво и камен као основни грађевински материјали, али се као локалне варијанте јављају

бондручаре и камене куће.

• Села су скоро увек била подизана на месту где постоји пијаћа вода, била то већа река или неки мањи извор•Просечно село је бројало око 40 кућа, али је број могао да варира од 10 па до 200 домова. Често се у средишту села или на оближњем брежуљку налазила сеоска црква око које се простирало гробље. • Сви становници села - меропаси (земљорадници) су спадали у групу феудално зависног становништва, у којој су били још и • власи - сточари, зависне сеоске занатлије, • сокалници (врста послуге), • отроци (робови) и један део сеоских попова. • Ову групу зависног становништва Душанов законик назива себрима.

Живот сељака средњевековне Србије

ДржаваДржава

Црква светог Стефана у Крушевцу - Лазарица, задужбина кнеза Лазара и дворска црква при његовом двору у Крушевцу.

Двор

• Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт.

• Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле.

• Први српски владари ( Немањићи ) имали су скромне дворове

• Раскошан двор имао је краљ Милутин (византијски утицај )

• Установио краљевску канцеларију која је издавала повеље и хрисовуље црквама.

• (Модеран средњоевропски двор)

Смедеревска тврђава, поглед из ваздуха; На слици је приказан Мали град где се налазио двор деспота Ђурђа Бранковића. Двор у Смедеревском граду припада типу урбаних резиденција карактеристичних за последњи период средњовековне српске државе.

Државни сабор• Моћ владаоца је ограничавао државни сабор представничко тело у

коме су били заступљени племство и свештенство.• Одлучивао је о најважнијим питањима:

1. крунисање владара,

2. доношење закона,

3. објаву рата,

4. закључивање мира.

Право• Обичајно право задржало се до краја 13.века.• У селима и жупама властела сама решавала спорове.• Градови имали пуну аутономију• Од времена цара Душана владаре заступају чиновници кефалије (главари)

са широким овлашћењима али и са великом одговорношћу.• Српска црква прва уводи писана правила• ( преводи византијског права )

• Врхунац српског законодавства у средњем веку представља

Законик цара Стефана Душана.