31 30. Redovni Sastanak Držan u Beogradu 2. Juna 1919. Godine

STENOGRAFSKE BELEKE PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA. !^

30. REDOVNI SASTANAK PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA DRAN U BEOGRADU 2. JUNA 1919. GODINE.

PREDSEDAVAO:

Predsednik dr. Draa M. Pavlovic SEKRETAR;

Sekretar, Dr. Aleksandar Mijovi. Prisutni su bili gg. Ministri svi sem Ministra

Vojnog i Ministra pota. Poetak u 16 asova.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic. - - Otvaram 30. redovni sastanak. Izvolite uti protokol prolog sastanka.

Sekretar dr. Aleks. Mijovi. Proita protokol 29. redovnog sastanka.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic. Ima li primedaba na proitani protokol? (Nema). Objavljujem, da je protokol primljen. Izvolite

uti molbe i albe. Sekretar dr. Aleksandar Mijovi. ita:

a) Sud optine Slianske, srez Jablaniki, moli da mu se uini pozajmica od 20.000 dinara sa ro- kom od etiri godine po demobilizaciji, koja bi se suma utroila za podizanje kole, optine i osta- loga, poto su Bugari za vreme njihove okupacije ovu optinu i njeno stanovnitvo unitili tako, da je samo iz ove optine streljano 257 dua, od novorodjeneta do staraca, internirano 300 dua, na razne naine oko 400 dua, oci kojih je povei broj od zlostava do sad umrlo, a i sad umiru. Zatim je popaljeno 520 kua za sta- novanje i 1.600 ostalih zgrada i na nasilni i plja- kaki nain pored pokuanstva i odela poplja- kana i popaljena kako ljudska, tako i stoqna hra- na i oduzeto 170 konja, 1170 grla govedi, 7797 brava ovaca, 1549 komada koza i,445 komada svinja, tako da narod bez traene pomoi nemoe opstati.

b) Laza Petrovi i drugi gradjani sela Pe- trovca sreza leskovakog molcza pomo u na-

mirnicama, stoci a naroito u poljoprivrednim alatima, jer su sasvim postradali od Bugara.

c) Gradjani sela Barja mole za pomo u nov- cu, hrani, stoci i odelu kako bi poboljali svoje bedno stanje.

d) Sofija J. Milovanovi udova moli za penziju njenog mua.

e) Jelena VeliKOvi udova moli za stalnu mesenu pomo.

f) Jelena udova pok. Radomira Drinia iz Teoina sreza Takovskog okruga Rudnikog moli za stalnu godinju pomo, i

g) Stana udova Danila Lukia iz Cubure, sreza Negotinskog, okruga Vranjskog, moli za stalnu mesenu pomo.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic. - Oosptfdo, ove e se molbe i albe uputiti odboru za molbe i albe.

Izvolite uti, gospodo, molbe za izdavanje poslanika sudu:

Sekretar Dr. A. Mijov': - - ita: a) Mi- nistarstvu unutranjili Dela na molbu kotarskog suda u Rumi na tubu Vladislava pl. Jano i drug.. Moli da se g. dr. arko Miladinovi, lan Narod.- nog Predstavnitva za delo uvrede po 488. i 491. austrijskog kaznenog zakona izda sudu.

P. broj. 18.642. U Beogradu, 29. maja 1919.

Gospodinu Predsedniku Narodnog Predstav- nitva

Beograd. Proti lanu Narodnog Predstavnitva g. dru

arku Miladinoviu, podneo je Ladislav pl.

780 Stenografske beleke.

Jancso, kraljevski javni bilenik u Rumi, kaznenu prijavu radi prekraja suproti sigurnosti potenja odn. -a 488. i 491. k. z.

Na osnovu te kaznene prijave, kr. kot. sud u Rumi moli za dejstvo, da mu se spomenuti" narodni poslanik izrui.

Dostavljajui vam sva akta u predmetu, ast mi je umoliti vas za dejstvo, da Narodno Pred- stavnitvo u duhu svoga poslovnfea o molbi kr. kot. suda u Rumi donese reenje.

Ministar Unutr. Dela Pribievi.

b) Mesni sud u Ljubljani, na tubu Jurija Le- tieka i ostalih moli da se g. Josip Petejan, narodni poslanik i urednik lista ,,Naprej" u Ljub- ljani za uvredu asti po . 487. i 491. austrijskog kaznenog zakona izda sudu.

Pr. 4/19. 3

Predsedstvu Narodnega predstavnitva"

v Beogradu.

Notarska zbornica v Ljubljani in notarji Jurij Letiek, Lovro Ba, dr. Ivan Stojan, Karl Plei- weis, Vekoslav Kranjc, dr. Jurij Puko, Josip Smodej, Anton Carli, Lenek, dr. Andrej Kuhar, Matej Marinek, Alojzij Pegan, dr. Kaj-el Schmie- dinger, Alexander Hudovernik, Ivan Plantan, Hubert Zavrnih, in Josip Rohrman so dne 22. marca 1919. pod opr. t. Pr. IX 4/19/l pri pod- pisanem sodiu vloili zoper Josipa P e t e j a- n a, lana Narodnega Predstavnitva v Beogra- du in odgovornega uradnika dnevnika ,,Naprej" v Ljubljani, ovadbo radi pregreka zoper varnost asti po 487, in 491 k. z, s predlogom, da Se zoper Josipa Petejana uvede uvodna preikava v smislu 91. k. z. p, r.

Josip Petejan je kot odgovorni uradnik soci- jalno demokratinega glasila .Naprej" v Ljubljani v t. 34. imenovanega dnevnika z dne 11. febru- arja 1919. dal priobiti na prvi strani v prvi ko- loni lanek: Notarji in notarski kandidatje", kjer je govor med drugimi tudi o postopanju no- tarjev z notarskimi, kandidati. Po naziranju ova- diteljev je v vsebini navedenega lanka obseen pregreek zoper varnost njihove asti v smislu 487. in 491. k. z.

Ker podpisani ni vedel, da je Josip Petejan lan Narodnega Predstavnitva, je dne 15. aprila 1919. storil sklep na uvodno preiskavo zoper njega in ga povabil na 24. aprila 1919. kot obdoen- ca k zaslianju.

Petejan ki je vabilo sprejel, se ni odzval, am- pak je poslal sodiu 28. aprila 1919. po svojem zastopniku drju Milanu Korunu, odvetniku v Lju- bljani pismen protest, da se ga kot lana Narod- nega Prdstavnitva radi omenjene ovadbe sodno kazensko preganja, sklicujo se pri tem na imuni- teto.

Predsedstvo Narodnega Predstavnitva z vpo- iljatvijo spisov naproam, da v sluaju, e lanom Narodnega Predstavnitva pristoja pravica imunitete, semkaj sporoi, e Narodno Predstavni- tvo privoluie v kazenski pogon zoper Josipa Pe- tejana v smislu spredej navedenega predloga.

Istoasno se je poslalo poroilo Ministarstvu za pravosodje v Beogradu.

Proti povrnitvi spisov! Deelno sodie v Ljubljani,

odd. IX., dne 27. maja 1919. Preiskovalni sodnik:

Dr. tular Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi.

Gospodo, ove e se molbe i albe na izdavanje poslanika sudu, uputiti odboru za izdavanje poslanika sudu.

Izvolite uti, gospodo, izvetaj gg. Ministara, kada e odgovarati na pojedina poslanika pitanja i interpelacije.

Sekretar dr. Aleks. Mijovi ita: a) Ministar vojni i mornarice, da je primio pitanje g. Ace Bogdanovia. narodnog poslanika o komandantu mesta u Vinkovcima, da e na isto odgovoriti irrr prikupi potrebne podatke.

b) Ministar za Ishranu i Obnovu Zemlje, da e na interpelaciju g. Josipa Boinovia zbog sa- movolje prodaje 20.000 kg. eera od strane g. Ilije Joksimovia narodnog poslanika, dodijeljenog stanovnitvu sreza Jadranskog odgovoriti kad ista bude stavljena na dnevni red.

c) Ministar za ishranu i obnovu zemlje, da e na interpelaciju Zivojina Zlatica narodnog poslanika o kupljenom zejtinu na Krfu odgovoriti kad se stavi na dnevni red.

d) Ministar poljoprivrede da e na interpelaciju g. dra Gjure urmina o zapljenjenom sum- poru u Osijeku odgovoriti kad bude stavljena na dnevni red.

e) Ministar poljoprivrede da e na interpelaciju g. Kerubina egvia o zatiti Humljana u Hercegovini odgovoriti kad bude stavljena na dnevni red.

f) Ministar Unutranjih Dela, da e na interpelaciju g. Duana Tuanovia i drugova o za-

30. red. sast, od 2. juna 1919. 781

tvaranju Radnikog Doma i hapenju u Velikoj Kikindi odgovoriti, 'kad prikupi potrebne podatke.

g) Ministar Unutranjih Dela, da.e na interpelaciju g. Duana Tuanovia i drugova o cen- zurisanju lista ,,Slobode" u Novom Sadu odgovoriti im prikupi potrebne podatke.

h) Ministar finansija, da e na interpelaciju g. Svetozara Gjorgjevia o oskudici monopolskih artikala odgovoriti im prikupi potrebne podatke.

Predsednik dr. Drag. M'. Pavlovic. Izvolite, gospodo, uti nekoliko zakonskih predloga.

Sekretar dr. Aleks. Mijovi. Q. Mini- star Prosvete upuuje Narodnom Predstavnitvu zakonski predlog o izmenama i dopunama u zakonu o narodnim kolama, zajedno za miljenjem Dravnog Saveta i Ukazom.

MINISTARSTVO PROSVETE. kraljevstva

Srba, Hrvata i Slovenaca odelenje za osnovnu nastavu

P. Br. 15.562. 1. juna 1919. godine

Beograd.

Privremenom narodnom predstavnitvu, Na osnovu Najvieg ovlaenja po ukazu od

1. ovog meseca ast mi je podneti Narodnom Predstavnitvu Predlog Zakona o izmenama i do- imnama o Zakonu o Narodnim kolama od 19. aprila 1904. godine, zajedno sa miljenjem Dra- vnog Saveta, po ovom Predlogu.

Izmene i dopune tiu se u glavnom lana 29. i 30, Zakona o Narodnim kolama, koji se odnose na polaganje ispita stalnih i privremenih uitelja Narodnih kola i lana 33. zakona o Narodnim kolama, koji se odnosi na uiteljske plate.

Kako je veliki broj stalnih i privremeni nastavnika Narodnih kola bio ometen ratom, da se koristi odredbama lana 29. i 30. o polaganju ispita, to je potrebno da se ove izmene po predloenom smislu, a tako isto da se regulie i poloaj i plata uiteljima Narodnih kola.

U prilogu pod 1.) ukaz. Ministar prosvete

Ljub. M. Dav5dovl, s. r.

U ime Njegovog Velianstva

PETRA I. po milosti bojoj i volji narodnoj

KRALJA SRBA, HRVATA I SLOVENACA MI

ALEKSANDAR NASLEDNIK PRESTOLA

Na predlog Naeg Ministra Prosvete, a po sasluanju Naeg Ministarskog Saveta, reili smo i reavamo:

Ovlauje se Ministar Prosvete, da Privre- menom Narodnom Predstavnitvu, sazvanom u vanredni saziv 1. marta 1919. godine podnese reenje: predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o narodnim kolama od 19. aprila 1904, godine.

Na Ministar Prosvete neka izvri ovaj 1. juna 1919. god.

Beograd. ALEKSANDAR, s. r. Ministar Prosvete,

Ljub. M. Davldovic, s. r. Predlog Zakona

o izmenama i dopUnama u zakonu o Narodnim

kolama od 1. aprila 1904. godine.

lan 1. Izuzetno od lana 29. zakona o narodnim

kolama, kao i od l. 7. zakona o regulisanju kolskog, rada zbog rata i njegovih posledica, stalni uitelj (uiteljica), koji zbog rata nije mogao polagati praktini ispit, polagae ga u roku od dve godine posle svrene demobilizacije. Sve do toga roka imae pravo na periodske poviice, ako u doba stupanja u ivot ovoga zakona bude imao najmanje pet godina nastavnike slube, a ispu- njava ostale pogodbe l. 29. zakona o narodnim kolama.

lan 2. Godinja plata ovakvog stalnog uitelja (ui-

teljice) bie ravna plati stalnog uitelja sa prvom poviicom, ako u doba stupanja u ivot ovoga zakona bude imao manje-od 10 godina nastavnike slube plata e mu biti ravna plati stalnog uitelja s drugom periodskom poviicom.

782 Stenografske beleske.

Clati 3.

Stalni uitelj (uiteljica), 'koji na ovaj nain stekne pravo na poviicu, a u dvogodinjem roku od svrene demobilizacije.ne bude poloio praktini ispit, ostae i dalje s platom, koju je po ovome zakonu dobio (dobila), sve do naknadno poloenog ispita. Vreme od isteka dvogcd'njeg roka do naknadno poloenog ispiti nee mu (joj) se raunati ni za poviicu ni za linu penziju. Sve ostalo vreme stalne uiteljske slube raunaco mu se po poloenom ispitu i za linu penziju i za periodske poviice.

lan 4.

Odredbama lana 1., 2. i 3. ovoga zakona moe se korist'.ti samo ona] stalni uitelj (uiteljica), koji nije do l. maja 1914. godine imao vie od pet godina slube.

lan 5.

Izuzetno od lana 30. zakona o narodnin. kolama privremeni uitelj (uiteljica) narodnih kola sa kvalifikacijama predvidenim u tome lanu, koji zbog rata nije mogao polagati uiteljski ispit po pomenutomc lanu zakona, ako u doba stupanja u ivot ovoga zakona bude imao najmanje pet godina nastavnike slube, postae stalni uitelj (uiteljica) s platom stalnog uitelja s prvom poviicom. S tim, da u roku od 2 godine po svrenoj demobilizaciji svri uiteljski ispit, stru- ni i praktini. Kad bude poloio oba ova ispita uraunae mu (joj) se za periodsku poviicu i za linu penziju sve vreme od 12. jula 1914. godine, odnosno od dana postavljenja ( je posle toga roka stupio u slubu), do dana prevoenja po. ovome zakonu.

Vreme izmeu isteka dvogodinjeg roka i poloenog praktinog ispita nee mu (joj) se raunati ni za linu penziju, ni za periodsku poviicu.

lan (). Odredbama lana 4. ovoga zakona moe se

koristiti samo onaj privremeni uitelj (uiteljica) koji nije do 1. maja 1912. godine imao vie od ptt' godina nastanivke slube.

lan 7.

Odredbama lanova ovoga zakona mogu St koristiti sva ona lica pomeiiuta u poslednjoj alineji 61. 33. zakona o narodnim kolama, ako ispunja-^ vaju ili 'i;ad ispune pogodbe propisane u l. 1., 2. i 3. ovoga zakona. ,

lan 8.

lan 33. zakona o narodnim kolama menja se i glasi: ,',Plate uitelja i uiteljica osnovnih kola po lanu 29. zakona o narodnim kolama od- redie se kao i ostalim inovnicima i dravnim slubenicima sa. poloenom maturom, a plata uitelja i uiteljica po lanu 30. zakona o narodnim kolama, i plate zabavilja, po lanu 41. zakona o narodnim kolama, bie ravna platama inovnika i dravnih slubenika koji imaju manju spremu cd mature ili .role ravne maturi.

lan 9.

Stalni uitelji i stalne uiteljice, po lanu 29. zakona o narodnim kolama imae, kad bude u- redba o inovnikim platama doneta, i jednaku platu, a tako isto i privremenim! uitelji i privre- mene uiteljice po lanu 30. pomenutog zakona imae jednaku platu.

lan 10.

Ovaj zakon stupa na snagu kad ga Narodna Skuptina primi i Kralj potpie. No pojedini lanovi ovoga zakona ne spreavaju redovnu prime- rni dotinih lanova zakona o narodnim kolama

sluajeve normalne upotrebe njihove. Dok se plate uitelja, uiteljica i zabavilja ne

reguliu uredbom i platama inovnik i dravnih slubenika, vaie ove odredbe o platama i drugim pravima dananjeg zakona o narodnim kolama predvidjene lanom 33. 141. pomenutog zakona.

Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca

DRAVNI SAVET Broj 288.

29. maja 1919. god. u Beogradu.

Gospodine Ministre, Dravni Savet prouio je predlog zakona za

izmene i dopune zakona o narodnim kolama, koji ste mu pismom Vaim od 20. maja 1919. god. O. Br. 965 1. na miljenje dostavili i na osnovu lana 144. Ustava ima ast dostaviti vam sledee svoje miljenje:

Na odredbe ovoga predloga Dr- avni Savet nema nita stvarno da primeti, i sma- tra da treba eleti da se veinom to pre oza- kone. To naroito vredi za odrebe, koje reguliu pitanje onih uitelja i uiteljica, koji zbog ratnih

30. red. sast. od 2. juna 1919. 783

dogadjaja nisu mogli poloiti zakonom propisane strune i praktine ispite, te su usled toga za sve ovo vreme ostali na poznatim nedovoljnim poet- nim platama.

Pravda i opti interes zahtevaju da se toj ka- tegoriji prosvetnih radnika to pre likae pomo koju predlog predvia.

Veliki dogadjaji koje je preiveo narod u Kra- ljevini Srbiji, otkrili su i posvedoili u njega zna- tnu moralnu snagu, za koju dobrim delom pripa- da zasluga srpskom uiteljstvu, pa je opravdano, to se ovome poklanja staranje ovim zakonskim predlogom.

Primite, Gospodine Ministre, uverenje mog odlinog tovanja.

Zastupnik predsed. Dr. Saveza lan

iv. ivanovi, s. r. Gospodinu Ministru Prosvete.

G. Ministar Prosvete upuuje Narodnom Predstavnitvu predlog zakona za izmene i dopune u zakonu o univerzitetu zajedno sa miljenjem dravnog Saveta i Ukazom. MINISTARSTVO PROSVETE

Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca

Opte odelenje P. Br. 10561.

1. juna 1919. godine Beograd.

Narodnom Predstavnitvu, Na osnovi Najvieg Ovlaenja po ukazu od

1. ovog meseca, ast mi je podneti Narodnom Predstavnitvu Predlog za izmene i dopune u Za- konu o Univerzitetu, zajedno s miljenjem Drav- nog Saveta o ovome predlogu.

Odredbe sadanjeg Zakona o Univerzitetu, ije se izmene predlau, uticale su vrlo nepovolj- no na pravilan razvoj ove nae visoke prosvetne institucije. Predloenim izmenama dae se vie poleta profesorima Univerziteta za njihovo na- uno i nastavniko delovanje i uklonie se sme- tnje, koje su u mnogome koile rad na Univerzi- tetu.

U prilogu /: ukaz. Ministar Prosvete

Ljub. M. Davidovi, s. r.


PETRA I. po milosti bojoj i velji narodnoj

KRALJA SRBA. HRVATA I SLOVENACA MI


Na predlog Naeg Ministra prosvete, a po sasluanju Naeg Ministarskog Saveta, reili smo i reavamo: Ovlauje se Ministar Prosvete da Privremenom Narodnom Predstavnitvu, sazva-

u vanredni saziv 1. marta 1919. godine, pod nese na reenje predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o Univerzitetu od 27. februara 1905. godine.

1. juna 1919. godine u Beogradu. ALEKSANDAR, s. r.

Ministar Prosvete, Ljub. M. Davidovi. s. r.

Predlog Zakona o

izmenama i dopunama u zakonu o Univerzitetu od 27. februara 1905. godine.

I. . lan 4. menja se i glasi: Univerzitet ima est

fakulteta: bogoslovs.d, filosofski, pravniki, me- dicinski, tehniki i poljo-privredni". Drugi stav ovoga lana ukida se.

U lanu 18. ostaje samo prvi stav. Drugi i trei i etvrti ukidaju se.

lan 23. ukida se. U lanu 24. stav trei menja se i glasi: Do-

centi imaju platu za prve dve godine 3.000 dinara godnje, a poev od tree godine 4000 dinara". Stav peti ukida se, a dodaje se novi: Dananji stalni docenti imaju se podvri izboru do kraja godine"

U lanu 38. stavu drugom, izostavljaju se re- i: poljo-privredni odsek i".

Prelazno naredjenje. Ovlauje se Ministar Prosvete, da u spora-

zumu sa Univerzitetskim Savetom, izuzetno od lanova 6. i 34. zakona o Univerzitetu i s obzirom na lan 2. zakona o regulisanju kolskog rada zbog rata i njegovih posledica, propie specijalna privremena pravila za studente, koji su zbog rata zaostali u kolovanju i one, koji sad stupaju na Univerzitet i to o trajanju uenja u pojedinim fa-

iii


kultetima, o polaganju ispita, poetku i svretku pojedinih semestara il t. d., kao i o trajanju toga provizorijuma i prelazu u normalni universitetski rad prema zakonu.

II. Ovaj zakon stupa u ivot od dana potpisa

Kraljevog, a obaveznu snagu zadobija od dana obnarodovanja u Slubenim Novinama".

Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca s

DRAVNI SAVET Broj 287.

29. maja 1919. god. u Beogradu.

Gospodine Ministre, Dravni Savet prouio je predlog zakona o

izmenama i dopunama u zakonu o Univerzitetu od 27. februara 1905. godine, koji ste mi pismom Vaim cd 21. maja o. g. P. Br. 7116 na miljenje Jostavili, i na osnovu lana 144. Ustava imat" ast dostaviti Vam sledee svoje milenje: Pred- .oene izmene, ukupno uzete potrebne su i opra^ Jane. Medu njima naroito se istie ifeidanje la- 23. dosadanjeg zakona. Taj lan, ponikao iz o^ ira tednje, u vreme kad su se srpske dravi". finansije istom poele sreivati, imao je nepre^ djenih posledica, ne samo tekih po materijalno stanje mnogih nastavnika nego i vrlo tetnih za stanie duhova i odnosa u nastavnikom osoh' i univerzitetskom. Zato se jo ranije pojavila potreba, da se on ukine, i ta je potreba danas posta- la jo akutnijom. Isto je tako jasna opravdani)' t predloenog prelazncg nareenja, dok je rnanjs jasan razlog: zato je u predlog unesena odredbo' da se sadanji stalni docenti imaju jo jednou podvri izboru. To bi se od njih moglo s pravom traiti, kad bi se predlogom traile od docenata kakve nove kvalifikacije ili im se davala prava ve- a od sadanjih; ali toga ovde nema. Zato ta**' propis, jo izuzetno samo za ovu jednu kategoriju nastavnika, naelno cenjen, nije opravdan, a nije koristan za kontinuitet i stalnost, koji treba da vladaju u velikim ustanovama, kakvi su Univerzi- teti. Pored toga, sadanji stalni docenti pretposta- vili su, pre vie godina, skromno docentsko zva- nje drugim, esto lukrativnijiina. Oni su tom prilikom ispunili sve, to zakon od njih trai. Stoga nije pravo oduzet tim ljudima sada ono, to su je- dnom stekli i izloiti ih ponovnom izboru, iji e rezultat zavisiti od ocene njihovih stariji, nekad

samo srenih drugova. Napominjemo, da u zakonskom predlogu nije predvideno, ta e biti s onim stalnim docentima, koji ne budu ponovno izabrani, ili s onima, koj budu ponova izabrani ali imaju platu veu od ove, koju predvia ovaj predlog.

Primite, Gospodine Ministre, uverenje mog odlinog tovanja.

Zastupnik Predsed. Dr. Saveta iv. ivanov, s. r.

Ministar Pravde podnosi Narodnom Predsta- vnitvu zakonski predlog o izmenama i dopunama u zakonu o moratorijumu od 29. jula 1914. godine

Ministarstvo pravde Br. 7720.

31. maja 1919. godine Beograd.

Privremenom Narodnom Predstavnitvu, Ovlaen ukazem Njegovog Kraljevskog Vi-

soanstva Prestolonaslednika od 28. maja o. g. Br. 7720, koji se prilae, ast mi je podneti Pri- vremenom Narodnom Predstavnitvu: Predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o obustavi izvrenja i obezbedjenja kao i toku rokova od 29. jula 1914. god.

Ovom aktu prilau se: predlog ovog zakona miljenja Dravnog Saveta o tom predlogu od 19 maja o. g. broj 229, kao i pismo g. Ministra Pra- vde od 12. maja 0. g. broj 6533 upueno Drav- nom Savetu a u kome su izloeni motivi za ovaj predlog zakonski.

Zastupnik Ministra Pravde Ministar 'Pripreme za Ustavotvornu Skup-

tinu i Izjednaenje Zakona. Dr. Albert Kramer s. r.



KRALJA SRBA,^ HRVATA I SLOVENACA Ml


Na predlog naega Zastupnika Ministra Pra- vde, Ministra za Izjednaenje Zakona i Pripremu za Ustavotvornu Skuptinu a po sasluanju Nae- ga Ministarskog Saveta, reili smo i reavamo:

30. .red. sast. od 2. juna 1919. 785

Ovlauje se Na Zastupnik Ministra Pravde Ministar za Izjednaenje Zakona i Pripremu za Ustavotvornu Skuptinu da Privremenom Naro- dnom Predstavnitvu sazvanom za 1. mart 1919. godine podnese na reenje:

Predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o obustavi izvrenja i obezbedjenja kao i toku rokova od 29. jula 1919. god.

Na Zastupnik Ministra Pravde Ministar za Izjednaenje Zakona i Pripremu za Ustavotvornu Skuptinu neka izvri ovaj ukaz.

Br. 7720. 28. Maja, 1919. god.

Beograd. ALEKSANDAR, s. r.

Zastupnik Ministra Pravde Ministar za Izjednaenje Zakona i Pripremu

za Ustavotvornu Skuptinu. Dr. Albert Kramer, s. r.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama u zakonu o obustavi izvrenja i obezbedjenja kao i toka rokova od 29.

jula 1914. godine. U l. 3. dodaje se nov odeljak koji glasi: Za obezbedu pozajmice, koje bude drava

izdavala svojim dravljanima u cilju privredne obnove zemlje, sudovi e odobravati sve vrste obezbedjenja na njihovu pokretnost kao i intabu- lacije na njihova nepokretna imanja.

Ovaj zakon stupa u ivot od dana kad ga Kralj potpie a dobija obaveznu silu kad se obnaroduje. MINISTARSTVO PRAVDE

Br. 6533. 12. maja 1919. godine.

Beograd.

Dravnom Savetu. ast mi je podneti Dravnom Savetu prilo-

eni projekat zakona o izmenama i dopunama u zakonu o obustavi i obezbedjenja kao i toku rokova od 29. jula 1914. g. s molbom, da bi u smislu l. 144, Ustava, izvolili dati svoje miljenje.

Razlozi koji su me rukovodili da ovaj zakonski projekat podnesem sledei su:

Po zakonu i pomoi nevoljnika u ratu, drava je pozvana da radi privredne obnove zemlje ini pozajmice gradjanima, optinama, srezovima i okruzima.

U l. . istog zakona predvidjeno je da se samo za zaduenje optina. srezova i okruga mo- e staviti hipoteka na nepokretno imanje ili na za- logu, kakvog prihoda ili prireza i da hipoteka ili zaloga vai od dana prijave bez obzira na zakon o moratorijumu.

Kako e drava biti prinudjena da svojim dravljanima radi privredne obnove zemlje ini pozajmice, to je neophodno potrebno da za te ui- njene pozajmice bude obezbedjena.

Ministar Pravde, M. N. Trifkovi, s. r.

DR2AVN1 SAVET Kraljevine Srbije

Br. 229. 29. maja 1919. godine

u Beogradu.

Gospodine Ministre. Dravni Savet prouio je predlog zakona o

izmenama i dopunama u zakonu o obustavi izvrenja i obezbedjenja kao i toka rokova od 29. jula 1914. god. koji ste mu pismom svojim od 12. maja o. g. broj 6533 na miljenje dostavili, i na osnovu l. 144. Ustava, ima ast dostaviti Vam sledee svoje miljenje:

Da Dravni Savet nema nita da primeti protivu ovoga, to se kao odluka savetskog plenuma dostavlja.

No sem ove odluke, pojavila su se u Drav- nom Savetu, a u objanjenje ili dopunu ovoga predloga i sledea odvojena miljenja, koja se, kao sastavni deo savetskog miljenja, takodje u produenju iznose, i to:

Odvojeno miljenje Dravnog Saveta G. G. J. Stankovia, Ljub. Jovanovia, M. S. uriia, Sp. Radoiia i Mil. Paunovia, koje u celini glasi:

Predloenom dopunom l. 3. ovog zakona, doputa se dravi, da se moe obezbediti na imanje dunikovo za one zajmove, koja ona bude davala svojim dravljanima u cilju privredne obnove zemlje. Medjutim, za sve druge poverioce ostaje i dalje u snazi zakonsko naredjenje, po kome oni ne mogu staviti duniku nikakva obezbedjenja za svoja potraivanja.

Na ovaj nain drava hoe putem ovoga zakona da stvori za svoje privatno pravo izuzetni, privilegovani poloaj na tetu svojih dravljana, koji, ma da su i raniji poverioci, ma da moda i mobilisarii, ne mogu traiti da se za svoja potrai-

iii*

786 Stenografske beleske.

vanja obezbede, i usled privilegovanog obezbedjenja, koje bude stavila drava, njihova potraivanja mogu propasti. Ovo je protivno velikom naelu gradjanskog prava: da su u pogledu pri- vatnih prava, svi ravni, kako dravljani medju sobom, tako i Kralj i Drava sa njima (vidi . 19. gradj. zak.)

Sa ovih razloga nismo za to: da se dravi dopusti obezbedjenje za privatno pravo, kada se

ono zakonom zabranjuje dravljanima. Prema ovome, mi smo mnjenja da se predloena dopuna moe primiti samo u sluaju, ako se i privatnim licima dopusi isto pravo, koje se ovom dopunom dravi daje.

II.

Odvojeno miljenje lanova Dravnog Sa- veta g. g. ivana ivanovia i Pere Petrovia, koje glasi:

Vrlo esto kod sudova dolazi pitanje: ko je ovlaten da za dravu trai obezbedjenje a sem toga i ko je vlastan stavljena obezbedjenja ski- dati?

Da bi se te nejasnosti usled kojih i sada zainteresovane strane teko pate izbegle, tre- balo bi u ovome predlogu i to predvideti. Jer, ako bi se ostavilo samo dravnom pravobraniocu. onda bi to znatno rad usporavalo, poto e ovih pozajmica biti vrlo mnogo i u svima krajevima zemlje".

Primite Gospodine Ministre, uverenje moga odlinog potovanja.

Zastupnik Predsednika Dr. Saveta lan

2iv. Zivanovi, s. . Gospodinu Ministru Pravde.

Ministar Pravde podnosi Narodnom Pred- stavnitvu predlog zakona o izmenama o dopunama zakoniku o postupku sudskom u gradjan- "^kim sporovima za jedno sa miljenjem Dravnog Saveta.

MINISTARSTVO PRAVDK Br. 10469.

36. juna, 1919. god. Beograd.

Privremenom Narodnom Predstavnitvu Ovlaen ukazom Njegovog Kraljevskog Vi-

soanstva Prestolonaslednika od 27. juna t. g. Br.

10468. ust mi je podneti Privremenom Narod- nom Predstavnitvu: ,,predlog zakona o izmenama i dopunama u zakoniku o postupku u gradjanskim parnicama", s molbom da se, kao predmet hitne prirode, uzme u reavanje u prvoj narednoj sednici.

Motivi za ovaj zakonski predio- nalaze se u pismu upuenom Dravnom Savetu pod br. 10018 od 23. ovog meseca, koje se u overenom prepisu prilae.

Miljenje Dravnog Saveta o ovome zakonskom predlogu ne alje se. jer. kao to se vidi iz priloenog izvetaja Dravnog Saveta Br. 392. od 26. ovog meseca, Dravni Savet nije mogao dati svoje miljenje, zbog toga, to zbog oboljenja jednog svog lana, koji zbog toga ne moe dolaziti na rad. Dravni Savet nema kvoruma. No, kako je ovo predlog hitne prirode, to mi je ast umoliti da se po njemu donese odluka bez istog shodno ta. 2. 51. 144. Ustava.

Prilog ukaz o ovlaenju za podnoenje ovog zakonskog predloga.

Ministar Pravde M. N. Trlfkovi, s. r.



KRALJA SRBA, HRVATA I SLOVENACA MI


Na predlog Naeg Ministra Pravde a po sasluanju Naeg Ministarskog Saveta reili smo i reavamo:

Ovlauje se Na Ministar Pravde da Privre- menom Narodnom Predstavnitvu sazvanom za 1. mart 1919. god. podnese na reenje:

Predlog zakona o izmenama i dopunama u zakoniku, o postupku sudskom u graanskim parnicama.

Na Ministar Pravde neka izvri ovaj Ukaz: Aleksandar, s. r.

Br. 10468. 27. Juna 1919. godine

Beograd. Ministarstvo Pravde M. N. Trifkovi. s. r.

30. red. sast. od 2. juna 1919. 787

PREDLOG Zakona o izmenama i dopunama u zakoniku o

postupku sudskom u graanskim parnicama. U . 511. zakonika o postupku sudskom u

graanskim parnicama dodaje se nova ta. 12. koja glasi:

..donosi odluke po zakonu o penzionom fondu za udovice i decu umrl!h inovnika i po zakonu o potpori vojnih invalida".

Ovaj zakon stupa na snagu kad ga Kralj potpie.

MINISTARSTVO PRAVDE Br. 10018.

32. Juna 1919. godine Beograd.

Dravnom Savetu Na reavanju kod prvostepenih sudova nalazi

se veliki broj predmeta o regul'sanju invalida po zakonu o podpori vojnih invalida, i penzija po zakonu o penzionom fondu za udovice i decu umrlih inovnika, jer se broj onih koji imaju pravo na invalidu i penziju usled ovog rata mnogo po- veao, a za vreme okupacije invalide i penzije nisu mogle biti regulisane. Da bi se to pre donela reenja po ovim predmetima i na taj nain po- moglo invalidima, udovama i deci poginulih u ratu i umrlih inovnika, jer u veini sluajeva invalide odnosno penzije su im jedini prihod za iz- dravanje, to sam se naao pobuen, da pred- loim Privremenom Narodnom Predstavnitvu, da uini izmenu i dopunu u zakonu o postupku sudskom u graanskim parnicama a na ime u . 511.J da se stavi u dunost za vreme sudskog odmora deurnim sudijama da^ ove predmete, kao hitne prirode raspravljaju.

Stoga mi je ast u prilogu dostaviti Dravnom Savetu predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o posiupku sudskom u graanskim parnicama, s molbom, da u smislu ta. 2. l. 144. ustava izvoli dati svoje miljenje na podneti zakonski predlog u to kraem roku.


Kraljevstvo Srha, Hrvat? i Slovenaca

Dravni Savet Broj 392.

26. juna 1919. godine u Beogradu.

Gospodine Ministre, Dravni Savet primio je ,,Predlog Zakona o

izmenama i dopunama u zakoniku o postupku sudskom u graanskim parnicama", koji ste mu pismom od 23. juna o. g. Br. 10.018, a na osnovu take 2. l. 144. Ustava dostavili na ocenu i miljenje u to kraem roku.

ast mi je izvestiti Vas, Gospodine Ministre, da usled ozbiljnog oboljenja jednog svog lana, koji zbog toga ne moe dolaziti na rad, Dravni Savet nema kvoruma za rad po l. 3. zakona o poslovnom redu u Dravnom Savetu. Poto se, s toga dostavljeni predlog ne moe odmah uzet: u ocenu, nije mogue Dravnom Savetu dostaviti vam u gornjem roku o predlogu svoje miljenje. Kako, pak, kroz 3 dana nastaje i zakonski odmor Dravnog Saveta, to je iskljueno traenje pro- duenja gornjeg roka.

O svemu ovome ast mi je blagovremeno izvestiti Vas, kako biste s gornjim zakonskim predlogom, kao hitnim, u nedostatku Savetskog miljenja mogli postupiti po poslednjem stavu ta. 2. l. 144. Ustava.

Primite Gospodine Ministre uverenje o mom odlinom potovanju.

Zastupnik Predsednika Dravnog Saveta,

lan, iv. Zivanovi, s. r.

Gospodinu Ministru Pravde,

Ministar Pravde podnosi Narodnom Pred- stavnitvu predlog zakona o izmenama o dopunama u zakonu o poroti sa miljenjem Dravnog Saveta.

MINISTARSTVO PRAVDE No 7719.

31. maja 1919. god. Beograd.

Privremenom Narodnom Predstavnitvu, Ovlaen ukazom Njegovog Kraljevskog Viso-

anstva Prestolonasljednika od 28. maja ove godine Br. 7719, koji se prilae, ast mi je podneti Privremenom Narodnom Predstavnitvu, predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o poroti.

Ovom zakonu prilae se: predlog ovog zakona, miljenje Dravnog Saveta o tom zakonskom predlogu od 19. maja o. g. Br. 227, kao i pismo G. Ministra Pravde od 1. maja o. g. Br. 6568

788 Stcnof'rafskc belesKe.

upueno Dravnom Savetu a u kome su izloeni motivi za ovaj zakoski Predlog.

' Zastupnik Ministra Pravde Ministar Pripreme za Ustavotvornu Skuptinu

i Izjednaenje Zakona, Dr. Kramer s. r.

U ime Njegbvog Velianstva


KRALJA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA MI


Na predlog naega zastupnika Ministra Prav- de, Ministra za Izjednaenje i Pripremu za Ustavotvornu Skuptinu a po slasluanju naega Ministarskoga Saveta, reili smo i reavamo:

Ovlauje se na Zastupnik Ministra Pravde Ministar ZI Izjednaenje Zakona i Pripremu za Ustavotvornu Skuptinu'da Privremenom Narod- nom Predstavnitvu snzvanom za I. mart 1919. godine podnese na reenje:

Predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o poroti.

Na zastupnik Ministra Pravde, Ministar za Izjednaenje Zakona i Pripremu za Ustavotvornu Skuptinu neka izvri ovaj ukaz.

Aleksandar s. r.

Br. 7719. 28. maja 1919. god.

Beograd. Zastupnik Ministra Pravde

Ministar za Izjednaenje Zakona i Pripremu za Ustavotvornu Skuptinu,

Dr. Albert Kramer, s. r.

PREDLOG ZAKONA o

Izmenama i dopunama u zakonu o poroti

I.

U l. 12. zakona o poroti dodaje se nova ta- ka koja glasi:

Kao i dela iz 1. odeljka . 85. kaznenog zakonika".

11. Zakon ovaj stupa u ivot kad ga Kralj potpie

a obaveznu silu dobija kad se obnaroduje. Mimstarstvo Pravde

Br. 6568. I. maja 1919. god.

Beograd.

Dravnom Savetu, Za vreme okupacije naih teritorija od strane

Austro-Madara, pored uvedenog reima terora, neprijatelj je upotrebljavao sva mogua sredstva, da nam narod ekonomski iscrpi.

Od naroda su se svi zemaljski proizvodi rekvi- rirali a njemu se ostavljalo jedva toliko da odri duu.

U ovako tekim prilikama u kojima se nae stanovnitvo nalazilo, nalo se je na alost ljudi, koji su pred sobom imali samo svoj materijalni interes.

Pojedini nai sugradjani dobili su od neprijatelja koncesije za trgovanje. Sa tim koncesijama oni su uvozili: so, eer, gas i u razmenu za ove artikle silom pomou neprijateljskih vlasti, uzi- mali od naeg seoskog stanovnitva zemaljske proizvoke i stoku, kojima su snabdevali neprijatelja.

Na ovaj nain olakavali su njegov poloaj u zemlji, a na zemljoradniki svet eksploatisali i ekonomski slabili.

Ogoren narod sa nestrpljenjem oekivao je as oslobodjenja, da protivu ovih lica potrai pravdu i /adovolienje.

Za dela ove vrste koja predvidja propis prvog odeljka 85. kaznenog zakonika nadleni su za sudjenje nni redovni sudovi.

Kako dela ove vrste prema prilikama u kojima su uinjena imaju vaan uticaj na na javni ivot i drutveni moral, potrebno je da suujenje ovih dela dodje u nadlenost porotnog suda, da narod uzme uea u njihovom sudjenju, da ili sude porotnici ~ ljudi iz naroda koji poznaju prilike i oklnosti pod kojima su dela izvrena.

Potrebno je da se teorija prinuenih dokaza, koja je u naem krivinom sudskom postupku, za dela ove vrste, zameni teorijom ubedjenja, jer e tako neosporno bolje biti po zatitu opteg interesa i optuenog i pravde.

ast mi je moliti Dravni Savet da u smislu ta. 2. l. 144. Ustava, izvoli dati svoje miljenje na podneti zakonski predlog u to kraem roku.


30, red. sast. od 2. juna 1919. 789

Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca

Dravni Savet Br. 227.

19. maja 1919. godine u Beogradu.

Gospodine Ministre, Dravni Savet prou'o je predlog zakona o

izmenama i dopunama u zakonu o poroti, koji ste mu pismom svojim od 1. maja ove godine Br. 6568 na miljenje poslali, i na osnovu l. 144. Ustava, ima ast dostaviti Vam sledee svoje miljenje:

da Dravni Savet nema nita da. primeti protiv ovog predloga, to se kao odluka savetskog plenuma, dostavlja.

No gospoda lanovi Dr. Saveta: ivan 2iva- novi, Ljuba Jovanovi i Pera Petrovi, a iz razloga nie navedenih, odvojili su svoje miljenje. Usvajajui i oni sam predlog, nalaze, da se samo njime ne bi postigao cilj, koii-4e Gospodina Mini- stra opredelio da gornji predlog podnese, no da ga treba, na shodan nain proiriti, kao to e se iz njihovog odvojenog miljenja videti.

Odvojeno miljenje glasi: Okupacione vlasti za vreme okupacije su

titile i uvale nevaljale ljude, naroito one koji su vrili dostave. Masa je sveta, s toga, osudji- vano i internirano, a nikome nije .kazano ime lica, koje ga tereti. Imena dostavljaa za stvari i u opte imovinu, koju su okupacione vlasti nasilno oduzimale, takodje nisu saoptavana, nego se za ta lica drugim putevima doznavalo. I od toga je na svet mnogo patio i teta imao.

Rad tih nevaljalih ljudi vrlo je teko utvrditi onim dokazima, kofi se trae po naem krivinom postupku.

S toga smo miljenja: da ovaj zakonski predlog treba dopuniti i predati porotskom sudu na sudjenje, ne samo dela iz prvog odeljka 85. kazn. zak. nego porota treba da sudi sve prestupe i zloinstva, izvrena za vreme okupacije, izuzev besastea dela".

Primite, Gospodine Ministre, uverenje mog odlinog potovanja.

$ Zastupnik Predsednika Dravnog Saveta,

lan, iv. Zivanovi, s. r.

Gospodinu Ministru Pravde.

Predsjednik Dr. Drag. M. Pavlovi. Go- spodo, za ove zakonske predloge izabrae se od- bori jo danas u ovoj sednici, posle odmora. Go- spodo, sad bi preli na usmena pitanja.

Gospodin Laginja uputio je na mene jedno pitanje, na koje mu ja ovde ne mogu da odgovorim, jei je stvar o kojoj je pitao svrena u konferenciji, i prema tome, mogu da odgovorim u konferenciji. Prema tome mislim, da u moi odgovoriti su- tra posle dnevnoga reda.

Sad ima nekoliko usmenih pitanja. Prvo je pitanje g. Milana Marjanovia na g. Ministra Prav- de o sporom radu inovnika u poarevakom i giadskom i sreskom sudu. Poto gospodin ministar pravde nije ovde to prelazimo na drugo pitanje g. Miloja 2. Jovanovia na g. Ministra Fmansija. Nema ni gospodina ministra finansija ovde. Tree i etvrto pitanje Ranka Obradovia na g. Ministra Vojnog, .ali nema ni g. Ministra vejnog ovde. Peto pitanje takodjer je g. Alek- sandra Mijovia na g. Ministra Vojnog.

Prema tome gospodo, sada imamo da predjemo na dnevni red, poto nema gospode ministara, koji treba da odgovore na pitanja.

Pre nego predjemo na dnevni red, ja bih vas pozvao, da izaberete odbore za zakonske predloge i to:

1.) Odbor za zakonski predlog o izmenama i dopunama o zakonu o narodnim kolama od 19. aprila 1904. godine.

2.) Predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o univerzitetu od 25. februara 1905. godine.

3.) Predlog zakona 6 izmenama i dopunama zakona o moratorijumu od 29. Jula 1914. godine.

4.) Predlog zakona o izmenama i dopunama u zakonu o poroti.

5.) Predlog zakona o izmenama i dopunama o pestupsku sudskom u gradjanskim sporovima zajedno sa miljenjem Dravnog Saveta.

6.) Predlog zakona o sticanju prava advoka- ture i biljenitva.

7.) Predlog Zakona Dra. Ribnikara i drugova o kriomarenju ivotnih namirnica.

Gospodo, predsednitvo je sasvim smelo s uma, da je ovo poetak meseca, a medjutim po- etkom svakoga meseca moraju se izabrati nove sekcije, te bi prema tome morali prvo izabrati sekcije, pa onda izabrati odbore.

Medjutim gospodin interpelant Ribarac eli, da se odmah predje na dnevni red, i da se izbor sekcije ostavi za iduu sednicu posle ovoga. (Pri- ma se).


Na dnevnom je redu interpelacija gospodina Ribarca na gospodina Ministra Unutranjih Dela o gradjanima srpskim, koji su za vreme okupacije pomagali neprijatelja svoje zemlje.

Gospodo, ove su dve interpelacije gospodina Bojinovia i gospodina Ribarca sline, tiu se is- toga predmeta. Prvi interpelant gospodin Bojino- novi nije ovde, u njegova interpelacija bila je upuena na gospodina predsednika Ministarskog Saveta, a gospodin Ribarac je uputio interpelaciju na g. ministra unutranjih dela. Gospodin predsednik ministarstva prihvaa da odgovori na obe interpelacije.

Predsednik Ministarskog Saveta Stojan M. Proti. Ne mogu da odgovorim na obe interpelacije, nego na interpelaciju gospodina Bojino- via, a kako on nije tu, a nitko od gospode poslanika ne prihvaa interpelaciju, onda ima da se predje na drugu interpelaciju.

Predsednik Dr. Dragoljub Pavlovi: Onda, gospodo, dajem re interpelantu gospodinu Ri- barcu.

Stojan Ribarac: Neu ni pokuati, gospodo, da bar izlaem dogadjaje u Srbiji za tri pos- ljednje godine. To u ostalom nije ni potrebno. Veina je od vas i nasledila od predaka a i sama duboko osetila pravednu odvratnost prema jed- nom ugnjetakom reimu koji se perfidijama i nasiljem vekovima odravao. Nebrinui se do- voljno sama o sebi a ostavljena od saveznika i na- padnuta i s lica i ledja od neuporedivo nadmo- nog neprijatelja, Srbija je bila pregaena. Unite- ni su rezultati munih trudova mnogih narataja.

Upropaenje svekolike tekovine celog jednoga veka, koji su Karadjorgje i Milo stvorili, jednog veka istrajnou, dovitljivou, mudrosti ju- nakih napora i slave. Srbija je bila podeljena izmedju dva neprijatelja, koji su se takmiili u mrni prema njoj, i u svirepoj udnji sa istreb- Ijenjem njenoga naroda. Pusto, plamen, ubijstva i razvrat besneli su na svima stranama. Hiljada- ma ljudi, ena i dece pobijeno je muki. Sam to- pliki okrug broji 25.000 rtava. Mnoga su sela sravnjena sa zemljom. Ipak, i slava Austro-Ma- darske nee nita pretrpeti, ako se to utvrdi, ipak su ih Bugari nadmaili. Jer, zbilja, ljudska nrsao morala bi se za vekove vraati natrag, da trai sline primere krvolonih instinkata i be- stijalnosti, to ih je pokazala jedna podla i rop- ska bugarska rasa. Bugari su klali. Odseene glave nevinih mladia, oni su naticali na kolje, na vrhove od sabalja ili od bajoneta, i tako ih nos;li kroz selo ili kotrljali nogama. Oni su mr-

tvu glavu jednog mladia nevino ubijenog od~ neli majci njegovoj, koja je bila u bolnici bolesna pokazali joj i ubrzali smrt njenu. Oni su 14 sve- tenika a dvesta su ih skoro poubijali, 14 sve- tenika samo na Kraljevici kod Zajeara pobili su na ovaj nain: zakopali su sve ljude do po- jasa u zemlji i jednim mitraljezom sve su ih po- tukli, ali su porodicama njihovim zabranili da ih sahrane nego su ostavili, da ih psi glodju i vra- ne kljucaju. Ja se iz pristojnosti uzdravam da kaem jo i to, ta su Bugari radili sa decom pred majkama,, i sa majkama pred decom njihovom.

Medjutim, gospodo, nalije, ove sasvim ble- de slike nije manje strano ni manje crno i jezivo.

Sliku su dali varvarski zavojevai, a nalije su gradili rodjeni sinovi Srbije. Jedno oko je is- kopao dumanin, a drugo brat rodjeni, zato je ono dublje i krvniki iskopano.

Reeno je, da nesrea sjedinjuje ljude, zbilja u tim tekim i munim danima bili su se sjedi- nili u naoj zemlji svi ljudi od bolova i patnja, svi ljudi od obraza i vere. Ali dok se cela Srbija previjala u grevima, dotle se izdvojila jedna banda lupea. Bilo je gluvo doba i ogladneli vuci traili su plen. Zapoeli su sa eksploatacijom i oajanjem naroda.

Neprijatelj je bio na izmaku svojih vlastitih sredstva. Samo u Srbiji, i ako punoj, nije mogao da ih nabavi, jer ih je narod krio. Krio ih je i zbog toga, to su austrijske i bugarske vlasti oti- male i zbog toga to su cene niske bile. 1 onda se organizovalo jedno sistematsko pljakanje naeg naroda. Trae se uzajamno i nalaze se slu- ge i gospodari. Daju se privilegije ljudima u na- meni, da zemlju potpuno opljakaju, da je sasvim iscrpe.

Jedan metod za to eksploatisanje i pljakanje bio je od ovih ljudi, koji su imali privilegije oku- patorskih vlasti ovde u Srbiji ja govorim o odnosima i pojavama koje su se dogadjale u Sr- biji, koje su austrijske vlasti bile okupirale, da iz Austrje dovlae u Srbiju so, eer i gas. Toga je u Srbiji nedostajalo, a u Austriji bilo na preteku, i eljeznice su im bile na raspoloenju. Privilego- vani liferanti naplaivali su za so po 5 kruna kilogram, a za eer i gas po 1520 K kilogram. Ali su u zamenu zalo vraali u Austriju mast i brano, kukuruz i svega to je u Srbiji bilo. Sad je seljak otvorio bio onOv to je bio prikrio zato, to je cena bila i suvie visoka. Liferanti su prodavali vrlo skupo eer, so i gas, ali zato dobro plaali penicu i sve druge potrebe.

Jedna komisija u Smederevskoj Palanci, do- voljno poznata kompanija bila je koliko letos

30. red. sast. od 2. juna 1919. 791

zakljuila jedan sporazum sa okupatorsim vlastima, da, za raun Austrije, pokupi od naroda do 100 vagona prikrivene penice, jer su je se- ljaci tako vesto prikrili da ih vlasti okupatorske nisu mogle, nai. Oni su zbilja uspeli da sa svoje strane izvre tu obavezu prema okupatorskim vlastima, da izmame od seljaka prikrivenu penicu na taj nain, to su plaali po 23 krune kilogram, ali u naknadu zato dobijali su od svojih gazda odgovarajui broj eera. Za svakih 3 ki- lograma penice oni su dobijali kilogram eera. i prodavali poto su hteli po 1520 kruna kilogram.

Gospodo, doli smo pred glavno pitanje. Na krivini zakon kae, da je izdajnik svaki, koji'neprijatelju, za vreme dok je Srbija u ratu, namerno slui. Srbija je u ratu bila kad se ovo dogo- dilo, kao to je u ratu i sad. To je prvi istinit fakt, a druga fakta sadre se u odgovoru na pitanje: jeli ta sluba bila namerna i jeli ta sluba bila sluba neprijatelju. Ali mi se ne moemo gospodo, ovde uputati u ispitivanje svih oblika, u kojima se jedan zloin moe pojaviti i svih vrsta, to ih on moe predstavljati. Mi se ne moemo uputati u opirnu analizu jednog faktinog pitanja. To je stvar sudske ocene, a ja sam imao uvek, pa i Imam i sad puno poverenja u sudove moje zemlje. Ali. to moemo da uradimo i to treba da utvrdimo to je ovo:

1. da ne moe biti sumnje o tome, da je to bila sluba neprijatelja zato, to je neprijatelj snabdevan, to je njegova istrajnost napadaka pomagana, podravana, i zato to je mogao na taj nain rat da produi. Dalje, nemoe biti ni- kakve sumnje ni u tome da je sluba neprijatelju bila i namerna jer je ta sluba trajala meseciina i jer je donosila bogate prihode takve da su ljudi, koji dotle nisu imali nita, postali milijunari- ma za nekoliko meseci. E sad, gospodo, pitanje je ta treba raditi? Jedne novine koje su se skoro pojavile, dodirujui sasvim jedno drugo pitanje,* kazale su, to je za mene bilo vrlo karakte- ristino, da ne treba zapodevati pitanja, koja su dogadjaji pretrpali. Ja Vas molim gospodo, da to odbacite, jer to je ono indolentno, lenjo, fa- talistiko ono jatako: more mani, to je bilo bilo". To je u isto vreme i opasno, to bi znailo izbegavanje odgovornost. To je formula za prikrivanje zloina i zloinaca. Medjutim ima pitanja; koja treba drati neprestano otvorena. To su pitanja, koja se tiu pravnoga reda, celokup- nosti dravne, dravnih interesa, njenog dosto- janstva, njene asti, to su pitanja koja zadiru u srce i duu jednoga naroda. Prikrivanje zloina

i jo zloina direktno protiv drave znailo bi bespovratno upropaivati bitne interese dravne, bezastiti. vrlinu, povladjivanje grabljivosti, znailo bi priviiegisati nevaljalstvo, a zloin per- petuirati a ja mislim i uveren sam da to niko od Vas ne moe eleti.

U ostalom, gospodo ja u Vam obratiti panju i na sam mentalitet tih zloinaca, siguran da sam ga dobro ocenio i nadam se da u za tu ocenu da nadjem i Vau potporu.

Oni su imali dve hipoteze. Ili e Srbija propasti, i u tom sluaju, naravno gazde i ortaci njihovi nee od toga praviti nikakva pitanja, nego e,svoj poloaj za sva vremena obezbediti i utvrditi; ili e se Srbija osloboditi, i u tom sluaju oni su pretpostavljali, da e radost i odu- evljenje zbog oslobodjenja biti toliko, da nikom ne e ni na pamet pasti, da traga za njihovim zlo- instvima.

Srbija je, hvala budi njenoj junakoj vojsci, oslobodjena. 1 ne samo to nego je oslobodila i svu brau irom celog Slovenskog Juga. Hoete li sad, sankcionisati prepredeni raun i zadovolj- stvo tih nevaljalaca. Ili ete im prirediti teko ali i zaslueno razoaranje.

Odgovor na to pitanje zavisi od one ruko- vodne vae misli, zavisi od toga, kakav e biti prvi korak koji ete uiniti u novom ivotu nae drave i kakve e biti prve mere koje ete pre- duzeti. Zavisi od toga kako e biti jutro u naem novom ivotu da bi se prema njemu i o danu moglo da ceni i da sudi.

Mi smo gospodo na pragu i u razdoblju no- voga ivota celoga naeg naroda najprea je naa dunost, najenerginije poraditi i izvriti potpunu moralnu regeneraciji! naega drutva. (Odobravanje.)

Na taj nain moi e da se postigne i socijalna pravda i socijalna solidarnost. U toj situa- ciji moi e da se razvija oseaj dunosti i me- djusobne i opte prema zemlji.

Samo na taj nain ostvarit e se zajednica naih dua kao najsigurnija garantija i osnova za utvrdjenje naeg politikog jedinstva. Samo na taj nain moi emo izdrati iskuenja koja nam je budunost moda rezervisala.

Mi ne smemo ni jednoga trenutka ostati bez uzbudjenja i potovanja za one silne grobove, jedan i po milijon, to ih je samo Srbija dala. Moramo neprestano drati svoje poglede uprav- ljene na velike primere to su ih oni dali, i ne- prekidno voditi brigu o nezbrinutim porodicama, koje su oni ostavili,

112

792 Stenografske beleSke.

'Politika nesme da bude ahovska tabla na kojoj e se graditi berzanski lusevi i vriti ban- karske operacije. (Opti buran pljesak i odobravanje.)

Politike partije nesmiju biti sindikati linih interesa. Drava i njezini izvori snage, njenog ivota i opstanka nesmeju biti plen nezajaljivih linih i partijskih interesa.

Evo Vam gospodo prilike, da svojom odlu- kom, svojim votumom potvrdite ovakvo shvata- nje i date jedan odluan i odlian primer. Vama e biti iznesen od strane jednoga moga prijatelja predlog za prelaz na dnevni red. Ja se nadam da ete taj predlog primiti. Tako ete rei glasno i celoj zemlji, neka se apse, neka se sude i neka se kazne svi oni koji su za vreme okupacije sve- sno sluili ratnim neprijateljima svoje zemlje, grabili novac, a nisu ni malo verovali u sudbinu i zvezdu svoje zemlje. (Opti buran pljesak i odobravanje.)

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g. ministar Unutranjih Dela.

Ministar Unutranjih Dela Sve- tozar Pribievi: Gospodo narodni poslanici! Ja u sasvim kratko odgovoriti na interpelaciju gospodina poslanika Ribarca. Cim sam doao na ovo mesto, posvetio sam panju pitanju, koje je ovde sada gospodin poslanik Ribarac razvio. Po- svetio sam panju tomu pitanju i uputio raspise, koji su bili potrebni, podrunim vlastima. Naro- itu sam vanost poloio na to, da se celo to pitanje raspravi sasvim objektivno, netedimice za nikoga, ko se je ogreio o krivini zakon i ujedno vodei rauna o tom, da dotina isledjenja ne nose na sebi biljeg ikakve partijske tesnogrudne iskljuivosti ili protekcije. Kako je poznato gos- podi poslanicima izsledjenja vre po tom pitanju isledne vlasti, a o samoj kvalifikaciji dela imae da odlui sud. (Odobravanje.)

Ja sam ve u ovoj stvari zatekao raspis moga predhodnika, a sam sam uputio dva raspisa u tom istom pitanju podrunim organima. U ovo- mu prvomu raspisu, koji se moe uzeti kao os- novan, traio sam, da se odmah izvide i utvrde sva krivina dela, koja je neprijatelj poinio na naemu teritoriju. Istim raspisom traio sam, da se islede i sva krivina dela, koja su uinili nai gradjani sluei neprijatelju, pak da se u slu- ajevima zloina prema okrivljenima postupi po zakonu, o svakom sluaju da se izvesti, a po presudnim delima da se napravi izvod, u kome e biti tana kvalifikacija dela, a po tom postu- pak po zakonu preduzme. Ujedno sam kazao, da

preporuujem, da se ovaj posao najozbiljnije svri, jer ako saznam, da je ostao neki zloin ne- izvidjen i posle ovoga naredjenja, da u odgo- vornog faktora za to odmah kao nepodesnog iz slube ukloniti.

U drugome raspisu ponovio sam ova opa naela i kazao, da se treba da vodi razlika izmedju onih, koji su dotino zloinako delo vrili namerno, i onih, koji su ih vrili iz nude, sticajem prilika. Da se ima nuno utvrditi name- ra okrivljenoga lica, koje je delo uinilo, a uiniti razliku prema onima, koji su se ogreili, jer su stajali pod pretnjom od strane neprijatelja, da ne bi sami stradali.

Imade vie sluajeva, u kojima se ve dovr- uju isledjenja i sudovi e imati da kau svoju re o toj stvari. Medjutim vlada, vodei rauna o tom, da narodno raspoloenje dodje potpuno do izraaja, predloila je Narodnom Predstav- nitvu zakonsku osnovu, koja je, mislim, ve po- slana dravnom savetu na ocenu i po kojoj osnovi se reavanje o dotinim delima, preputa poroti. (Glas: To je pred skuptinom. Danas bi- ramo odbor.) 1 tu se u motivaciji nabrajaju oni isti sluajevi, koje je napomenuo gospodin Riba- rac. Navodi se, da su pojedini sugradjani dobi- vali od neprijatelja koncesije za trgovanje, a uzi- mali od srpskog stanovnitva zemaljske proiz- vode, kojima su neprijatelja snabdevali. I kako se dalje u motivaciji kae, da su time olakali poloaj neprijatelju, a zemljoradniki svet eksploatisali i ekonomski slabili. Za sudjenje tih dela nadleni su nai sudovi, pa se ovdje predlae, poto ova dela, prema prilikama, u kojima su uinjena, imadu vanog uticaja na ivot i moral naeg naroda da je potrebno, da u porntj imade narod uea u sudjenju.

Ja nisam time mislio prejudicirati narodnoj skuptini. Narodna Skuptina je suverena u toj stvari. Ona moe da donese zakon kakav hoe, a obino se skuptina rukovodi i raspoloenjem samoga naroda i nastoji, da zakoni budu u skla- du sa duhom i sa raspoloenjem naroda.

Gospodin poslanik Ribarac nagovestio je u zakljunoj rei, da e njegovi prijatelji podneti prelaz na dnevni red, koji bi imao motivaciju. Ja mislim, da e vladi biti saoptena ta motivacija, da bi se mogla odredit prema tomu prelazu.

Inae drim, da nikoga u ovoj skuptini nema, koji bi htio ili elio, da se bilo ijim uticajem zabauri koje krivino delo, kojim je oteena naa zemlja i interes ratovanja, kojim je delima omogueno neprijatelju, da produi borbu protiv nas. Ja drim, da nema nikoga, koji ne bi hteo.

30. red. sast. od 2. juna 1919. 793

da se sva ta dela strogo istrae i islede i da se krivci privedu kazni, koju zakon predvidja. To je za ono, to je bilo, za ono, to se desilo, jer nitko ne moe biti, pa makar bio i sretan i za- dovoljan, to se je narodno ujedinjenie izvrilo, imun za ono, to je poinio. A za budunost, sasvim je umesno primetio gospodin Rlbarac, da e biti zadaa sviju nas, sviju inteligenata u naemu narodu, da poradimo, da se celo nae drutvo refornre, da se stvori jedna visoka moralna zajedirca. koja e biti vrst osnov za nau zajedmcu politiku.

Toliko sam imao ukratko da kaem na interpelaciju gospodina poslanika Ribarca.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Dimitrije Mai.

Dimitrije Mai: Gospodo, posle motivi- sanih navoda moga prijatelja, gospodina Ribar- ca, ja nemam mnogo ta da dodam u prilog njegove interpelacije, jer verujem da svi vi gospodo, koji se nalazite ovde kao poslanici i ako ni- ste bili svjedoci; opet za to mnogi'od vas kao dobrovoljci, veliki broj od vas znate, sluali ste od nas Srbijanaca, kako je i na koji nain propitao srpski ivalj i muko i ensko i mlado i staro, za vreme nazvanih kulturnih zavojevaa Germanaca i Austro-Madara, i divljaka Bu- gnra. Jezive prilike u kojima se na ivalj za vreme te okupacije nalazio, ja mislim, da nema pera koje bi moglo to opisati, sem ako bi to pero bilo u krvi umakano, da opie patnje naega iv- lja pod kulturnim Germancima, Austro-Mada- rima i divli;'-ir- p perima. Ja sam istina star ovek. ali ne pamtim turska zverstva i zavojeva- . Ali po prianju i uvenju doao' sam do uve- renja, da su Turci bili plemenitiji nego to su kulturni Germanci, Austrijanci i divlji Bugari; vea su zverstva od strane Austrijanaca, Ger- manaca i Bugara nego od samih Turaka jo pre pet stotina - - est stotina godina. Tvrdilo se na Turke u ono doba. da su pravili divljake najezde. T zaista divljakih najezdi moglo je i biti pre pet-est stotina godina, ali posle pet-est vek ova da bude ovakve strahovite najezde i da se ovako radi usred Evrope na Balkanu kao to su to radili kulturni Germanci. Austrijanci i divlji Bu- gari, ja mislim, da toga nigda u svetu nije bilo.

Meni nisu poznate prilike u krajevima koje je bila okupirala austro-madarska vojska, ali vrlo su mi dobro poznate prilike moga kraja, koje je okupirala bugarska vojska i bugarska drava. I ako sam bio dve godine i pet meseci interniran, puten sam kui, jer su verovali, da sam slom- ljen, verovali su da u utati i da neu kritiko-

vati njihove divljake radnje. Drali su me tako nekoliko meseci kod kue i ponovo su me internirali 23. septembra 1918. godine, onoga dana. kad su izgubili Veles i mene su oterali straarno nedajui mi ni kui da odem i to sprovodio me je jedan Arnautin, koji neznadijae ni srpski ni bugarski. Putujui od Lom-Palanke za Sofiju, pu- tovao sam etiri da'.ia i to samo nou. Za to vreme dok sam bio kod kue. nita od mene nisu traili, nego da utim i u poetku ja bih moda i utao. Ali kad sam doao i video, kakva se zverstva vre i ako sam i sam trpeo od Bugara u istonoj Rumeliji. jer sam za vreme interniranja bio apen i batinjan, nisam mogao da gledam zverstva, koja ine bugarske vlasti na naoj te- ritoriji. Bilo je dolo do toga, da sam kazao otvoreno, terajte me odavle. Ne mogu vie da gledam zverstva koja inite, ubijte me a nemojte me vie muiti. Pitali su me, zar su tako ve- lika zla? Ja sam im odgovorio, zar moe biti ve- eg zloina kad vi ne dajete tolikom narodu hle- ba, da jede, terate ga.da travu pase, a deca da skapavaju od gladi.

I pored svih tih stranih i tekih prilika, pored svih tih zverstava, koje je naveo i moj prijatelj g. Ribarac, Bugari opet nisu dopustili ni- jednomu od inteligentnih ljudi, da ostane kod svoje kue ve su ga nasilno internirali. Pa to nisu radili samo sa ljudima nego i sa enskinjama. Postojalo je naredjenje da svi inovnici, uitelji i uiteljice i svetenici, u koliko ih je ostalo jo nepobiveno, kao i svi vidjeniji gradjani sa narodnim poslanicima, budu internirani. Srea je bila, hvala Bogu, te nas od poslanika, u dolini Mora- ve, nije bilo ostalo vie nego samo dvojica i dr. Stanojlo Vukevi iz Poarevca, te je od strane narodnih poslanika svega na nas trojicu i pala kocka da budemo internirani kao predstavnici vidjenih gradjana. Njihova su zvjerstva, gospodo, kao to maloas rekoh, neopisiva: nema pera, koje bi ih moglo verno opisati. Ne moete, gospodo, zamisliti, ega su se sve oni latili u vr- enju zverstava prema naem ivlju. Oni su mu- ili i zlostavljali pored ljudi jo i ene pa i decu od 10 godina starosti: uprte im motike, koje su 5 kg teke, da kopaju anceve. bedeme i uopte ma to da rade, pa bilo da im to treba ili ne treba. Oni su sistematski ili na to, da upropaste ceo na ivalj, naroito omladinu, ali ne tedei kako rekoh ni same ene ni decu. Oni su nailazili po kuama kao divlji zvjerovi i svaki trei dan vrili pretres u svakoj kui. Niko u kui nije smeo imati ni kilogram brana. I u mojoj kui vrili


su pretrese svaki as. Ne verujui mi da mogu da 'utim i da ostavim bez kritike ove njihove zlo- inake radnje, oni mi nisu davali prilike ni jednu re da progovorim sa mojim sugradjanima. Ako sam s njima i mogao da progovorim koju re, to je moglo biti samo nou; inae preko dana, na ulici u polju, kad odem da radim vinograd, nikad me nisu pustili samog, ve sam uvek iao u pratnji nekoga od njihovih organa: oficira, pod- oficira ili nekog predstavnika civilnih vlasti, koji su stalno stojali pored mene ne dajui mi ni sa radnicima da progovorim makar jednu re. Tako. sam proveo nekoliko meseci pod njima i takav je bio odnos izmedju mene i njih. Koliko su oni, gospodo, daleko ili u preganjanju prema nama neka vam poslui za to i ovaj primjer. Polaze od kue, ja kaem eni: ostavi jedan kilogram brana pa kad dodju da izvre pretres, a ti im kai, da je to brano za zapraku, te da vidimo dali e i to da uzmu. Razume se, da se oni nisu ni malo razmiljali nego su ak i to poslednje kilo brana uzeli. Pa kad su tako radili prema meni, za koga su znali da nisam sklon da utim, ve da u sve to da kritikujem, onda moete zamisliti, kako su tek postupali prema onom jadnom, sirotom i kukavnom narodu, koji nema kurae da se potui na njih i koji se pokato plai kad ga oni i samo mrko pogledaju. Pa i pored svih tih nevolja i svih tih zala koje smo od neprijatelja pretrpeli, a od kojih je ovo to smo ja i g. Riba- rac izneli moda samo jedan hiljaditi deo, ipak se nalo ljudi, naalost naih sugradjana i sugra- djanki, koji, su sluili i izmearili tim divljakim zvjerovima. Zbog ega? Rei e neko, kao to ree i g. Ministar, iz planje i straha da ne pate.

Ja mislim, gospodo, da to ne stoji. Jer sve patnje to bi imale da budu za pojedince, to bi bilo interniranje, da ga odvoje od kue, kao to su i tolike druge ljude odvojili, ili u krajnem sluaju, da bude pritvoren nekoliko dana ili meseci. Ja stavljam s^ebi ovo pitanje, pa lepo, kad ti mu- karci i ti gradjani, koji su ostali kod svojih kua, da uvaju porodicu svoju i svojih sugradjana. ko;i nisu otili na Solunski front, kad oni nemaju muke kurae da vre svoju dunost, zato su uopte i ostali. Oni su trebali potpuno da znaju i razumeju, da su ostali ovde u svojoj zemlji, da uvaju onu neja, iji su oevi otili i da za njih pate, kao to i hranitelji i muevi tih porodica koji su otili sa vojskom, godinama ive u bla- tu borei se za svoju otadbinu, borei se stalno sa neprijateljem. Isto tako, gospodo, tih u zemlji ostalih mukaraca dunost je bila glavna, da gle- daju da nam se enska deca ne upropaujn, i

da masa porodica ne umire od gladi. Nema tu opravdanja od straha. Nije tu bio strah, nego prosto ivotinjski egoizam i komoditeta. Svi ti ljudi gledali su samo sebe i hteli su da ive dobro i komotno, pa ak i da se bogate, a nita ih se nije ticalo, ta e biti sa njihovim komilukom. Njihova deviza je bila, neka ceo svet propadne, samo njegova porodica da ima to bolje da ivi. Zar ti ljudi, gospodo, i zar prema tim ljudima treba imati prezrenje? Ne, ne treba imati nikakva prezrenja, jer je to po mome miljenju najvei zloin, ak mislim, ne jedan no dva zloina: izdajstvo prema naciji, prema .dravi, koja mu je osigurala ono to ima i to mu se zateklo, i zloinstvo i kradja prema, svojim sugradjanima, jer ono to su radili, radili su iz koristoljublja, a na tetu svojih sugradjana, a samo za svoje blago- stanje, stoga mislim, da nitko ne moe to na- zvati strahom. To je zloinstvo, koje se od as- nih ljudi ne moe i ne sme da oprosti. Jer kad se jedan seljak osudjuje na robiju samo zbog toga, to je ukrao jednu kozu, zar ovi ljudi, da se za svoja dela ne kazne, samo zato, to e kazati: ja sam to iz straha vrio. Ti ljudi, gospodo, nisu prctrpili nikakvu tetu, no su naprotiv od toga imali koristi. Da su ti ljudi to inili s kakvih naela ili obzira ovenosti, oni bi to mogli da dokau i njihovi protivnici morali bi potpuno da im veruju, naroito, kad to, to su oni vrili ide na njihovu linu i materijalnu tetu; ali kad mi naprotiv vidimo, da su oni zbog takovih svojih postupaka imali materijalne koristi i da su to radili samo za ar, onda mi ne moemo vero- vati, da je to radjeno iz straha, nego iz isto i- votinjskog egoizma. Tako je i bilo u ovom sluaju sa tim ljudima. Ovi ljudi, gospodo, nisu ni zlostavljani ni internirani, pa ak ni apeni, nego su naprotiv svi sedeli kod svojih kua i zato bili nngradjivani izvesnim beneficijama od strane zavojevaa. Da je ovo tano najbolji je dokaz to, to u jednoj varoi, u kojoj je ostalo 50 trgovaca samo njih 10 imali su te povlastice da dobiju .,Odkritiji List", tako se kae bugarski Dozvo- la", da mogu da putuju po elom Timokoni kraju, po Makedoniji i Bugarskoj, a neki su dobijali ak dozvolu, da prelaze na teritoriju Austro- ugarske, i da se slobodno bave trgovinom, dok 40 ostalih nisu imali to. Pa molim vas, gospodo, zato i zbog ega tih 10 ljudi da dobiju to, i ot- kud njima da se ine te beneficije, svakojako, da su morali uiniti kakve usluge neprijatelju i zavojeva im to kao nagradu davao.

Ta njihova zloinstva imaju jo jednu teu stranu. Oni koji su hteli koristei sebi, da zado-

30. red. sast. od 2. juna 1919. 795

volje taj ivotinjski egoizam radi svoje udobno- sti i komoditeta svoga i svojih porodica, oni su globili narod, pomagali su i neprijatelja i nepri- jateljsku vojsku. Jer da nije bilo tih naih neva- Ijalaca, koji su se u sredini naih sugradjana na- lazili, da nije bilo medju njima dostavljaa, ja verujem, izjavljujem otvoreno, da ni Bugari ni Au- strianci moe biti ne bi uinili naem narodu ni polovinu zla, t. j. ne bi mogli pronai onu sakri- venu hranu, koju je na narod onako majstorski sakrio. Na je narod kopao ito u zemlju, kopao je stvari za koje nitko nije mogao pomisliti da se mogu kriti u zemlji: sakrivao je ak i stoku; pra- vio je burdelje u zemlji i sve su to zavojevai nali. Oni nisu to mogli nai sami, nego su im nai ljudi izdajnici dostavljali gde se ta nalazi. To je gospodo, isto izdajstvo i zloinako koristoljublje.

Pored toga, gospodo, kao liferanti oni su na alost nai sugradjani pomagali neprijatelju, te je njihova vojska dobijala hranu i meso svakoga dana i narbito ih tako servilno usluivali i uni- tavali na ivalj. Moe biti da bi neprijateljska vojska jo pre dva tri meseca klonula, jer ne bi imala ta da jede, jer su Bugari priznavali, da im ,,Moravsko" hrani vojsku.

Da nije bilo tih nevaljalaca liferanata da od naroda uzimaju posakrivenu stoku i hranu, moe biti da bi neprijatelj kapitulirao. Vidite gospodo, ak je ovo izdajstvo izvreno. Na koji su im nain liferanti vrili njihove rekvizicije, hou uzgred i to da napomenem.

Poto su u naem kraju veinom ene ostale, nisu htele da ostave sebe bez jednog para volova ili bez jedne krave i jednog vola, razume se, nemogu to da prodadu, jer im treba da rade. Dodje taj na vajni srpski gradjanin u selo i trai od neke ene da kupi vola; ona ga odbija i kae mu: ,,Nemogu treba mi par volova, nemam s im da orem". On odlazi kod jednog oveka. kod drugog, nemoe nita da uradi jer nitko nee da proda. 1 ta onda on radi? U dogovoru sa bugarskim selskim kmetom zadje, pa onda iz svakoga kraja sela rekvirira po jednog vola. Na- redi sluitelju da dotera po jednog vola iz jar- ma ili ta mu nadje, skupi deset do petnajst grla i ovaj liferant t. zv. lopov iz nae sredine, zadje sa svojim trabantima po selu i kad ovi nisu hteli da prodadu, kae: ,,Prodajte mi, vidite da e Vam biti rekvirirana stoka". ena skriva glavu i kae: Volim da mi dadu pare, nego da uzmu dabe". I oni onda plaaju koliko hoe: 1.000 leva, 2.000 leva koliko kae ena, i teraju stoku. Tako dodju pred rekvizicionu komisiju, a

ova plati, po 4 do 5 stotina leva ili ne plati nita. Ako ene nee da prime, idu kui, onda dodju i biju ih kundacima. Na taj nain razbojniki su otimali stoku i hranu od naroda i sve to su mogli. Iskreno da vam kaem, ja verujem u dobru volju g. ministra policije, da je kao to on ka- e izdao raspis u ime vlade da se sa tim zlo- incima postupa po zakonu. Nastaje drugo pitanje. Ja nisam pravnik, ali koliko ja razumem zakone, i koliko ih umem itati,i zgleda mi, da se te stvari ne dokazuju tako lahko, a naroito pi- junae. Kod kradje moe svedocima da se doka- e, ali kako e pijunaa da se dokazuje? Zar da zovemo Austrijance i Bugare da svedoe protiv naih? ,

A to su zloinci, koje ako drava i dravne vlasti ne e da im sude sudie im narod posle demobilizacije. Onda tek ima da nastane razrau- navanje za nau dravu i ako do toga dodje, da na narod uvidi posle demobilizacije, da ti ne- valjaloj nisu stavljeni pod sud i kanjeni za zloina dela usled ijih dela su porodjee propale, ako ti ne budu kanjeni, a na se vojnik demobilie, moete misliti ta predstoji naoj mladoj dravi. Ne samo to e biti razraunavanja, nego moe nastati linovanje, premlaivanje i ubojstva, a gde e nas to odvesti u poetku nae nove mlade drave? Ba u interesu nae nove drave vlada je duna to forsiranije da sprei to, zato je tre- bala to odavno raistiti, jer to je pitanje najtru- lije u naoj dravi, ti lopovluci, ta nesavesna radnja da se izvidi i da se ti izdajnici i opasnije kazne. Sve drugo moemo popraviti, ali to izgleda vrlo teko da je, jer ti se nevaljalci vuku svuda po Srbiji, pa izgleda da e ui i u nau novu dravu. Nedajte da udju, razistite s tim lopovlucima, razistite sa svim to ne valja. Zigo- ite lopove, jer narod nema vajde to e oni osudjeni robovati i moda ak biti streljani, nego ih treba igosati tako da im niko ne nazove Boga. Valja ih prezreti kao svaku strvinu. A to e se moi izvriti samo tako ako vlasti odmah pri- stupe radu, a valjalo je i dosada da je pristupila radu, da se povede istraga i da se ti lopovi pod- vrgnu sudskim osudama. Gospodin Ministar Unutranjih Dela u svome raspisu sva ta dela deli na zloine i prestupe, pa za zloine veli, da se je pristupljeno poslu odmah i da e se u postu- pak sa sudovima, a za prestupe da se naprave odmah spiskovi, koji se imaju njemu poslati, ali ja ne verujem da je gospodin Ministar dobio dosada te spikove prestupnih dela. ta je uzrok tome, ja u sad da vam kaem. Kad su nae vlasti dole u nae krajeve, kad su se vratile, na-


stao je stari status quo do 1915. godine, i svako se vratio na svoje staro mesto, te je tako i kod nas doao stari okruni naalnik. Komandant okrune komande, im je doao pozvao me je, poto je znao da sam ja izvesno vreme kod kue bio i traio da mu ja referiem kao narodni poslanik i da mu kaem kakvo je ije dranje bilo za vreme neprijateljske okupacije. I onda mi je ovek otvorno poverio i kazao: Mi imamo nare- jenje od Vrhovne komande, da strogo pove- demo istragu o naim nevaljalcima, koji su prodavali na ivalj i narod za vreme okupacije i da niko, ko je kompromitovan ne bude vraen na svoj stari poloaj na kome je ranije bio. Ni kmet ni predsednik ni nitko nemoe biti na svome mestu i ne treba. Kad me je komandant zapitao, ja sam mu kazao: Posle deset dana dolazi poli- ciska vlast u Negotinu; naelnik okruni sedi petnajst dana i nikoga ni za ta ne pita, jer je on uobrazio da zna sve. U toku toga vremena po- javi se jedan originalan dokumenat bugarske kul- turne lige iz Nia. Bugarska kulturna liga iz Ne- gotina pie tim dokumentom kulturnoj ligi u Ni i moli ovu da poradi kod njihovog Ministra Unu- tranjih Dela, da se Petru i Pavlu, dotinoj dvo- jici, linostima, koje su bile l'feranti bugarski za vreme okupacije, ljudima, koji nisu imali hiljadu dinara kapitala i koji nisu imal ni sto groa poverenja u ariji, a danas su obojica milijoneri, preko jednog milijona jedan ima, za njih ima da moli Niska bugarska kulturna liga da im se opro- ste neke kazne, jer su to prijatelji bugarski, koji su velike zasluge uinili Bugarskoj, a za jednog ak veli. da-e i u budue po zborov;ma u Nego- tinskom i Timokom kraju uiniti usluge, jer je on iz sela Jabukovice.

Ne u da kaem u kome cilju, jer tome niie mesto. I, gospodo, taj originalni dokumenat dobija komandant; deak-djak na etvorazredii gimnazista, koji je b'o sluajno i u finansijskoj upravi nihovoj radio i pred polazak pre no to e oni otii u oi onoga dana, ukrade onaj akt i predaje ga komandantu. Komandant mene zove i pit.i me,ja sam mu objasnio tako i on je uputio diviziji, jer nije imao islednika. Taj akt je divizija uputila naelstvu okruga krajnskog da naelstvo isledi. To je bilo posle Boia pr. godine a pre Nove godine. Naelstvo je zvalo mene i ja sam u polovini februara otiao ena je moja na sa- mrti bila, ali zovu me i nuno je, ja kaem dobro da idem i odem. Do polovine februara, gospodo, nije nita radjeno. G. naelnik kao politiki predstavnik i predstavnik vlade nije smatrao za nuno ni da trai informaciju ni od koga. On je tra-

io informaciju ba od onih koji su bili liferanti, i preduzimai bugarski. Sve to se oko njega okupilo, to su bili njegovi telohranitelji i saveto- davci. Razume se, kad smo ja i ostali to videli, mi smo se povukli, nismo hteli da imamo posla s tim ljudima i mesto da dovri istragu, on gnjavi sve i ko zna ta bi bilo da nije na zahtev skup- tinski odredjen sudija. Sudija je otpoeo istragu, po kojoj su i ta dva oveka zatvorena posle pet meseci. Eto vidite gospodo, to je jedan alostan primer, ou da kaem odnesno nerada vlasti. Ja verujem da ti nevaljalci, koji su bili u stanju da slue zavojevaima, da su i nametljivci, ali ja izvodim zakljuak sumnjiv, da nije tu neka vrsta pekulacije naih predstavnika vlasti tamo, raunajui ovako: pa ti ljudi opljakali su na narod, olako su doli do para, hajde i mi malo da ih pomuzemo, pa kad ih pomaemo, mi emo ih posle uhapsiti. Ja izvodim takav zakljuak da se zato odugovlai. Nije u kom drugom cilju nego vele da i mi malo zdipimo i odujmimo od njih. Drugi razlog ne moe da postoji. Od kud to da ti ljudi, koji su najvie radili sa Bugarima opet kod naih vlasti dobro stoje a ispravni gradjani ne mogu da dodju u dodir do vlasti od njih. Oni alju prasce, daju gozbe i rukove i t. d. E pa. gospodo, kako moe taj svet, koji je propitao majino mleko da gleda ta rade predstavnici vlasti. 1 ta su radili? Udarili su na mene i pita- ju me: ti si poslanik, zato ne protestvuje? Ja sam im odgovorio: dok ne utvrdimo granice nove nae drave, neu govoriti po tome nita; ali kad se granice nae utvrde, onda emo prvo sa lo- povima da preistimo, pa neka nas ostane malo u novoj dravi, ne trebaju nam lopovi i nevaljci. To sam i njima kazao, pa kaem i Vama. 1, gospodo, nemojte se aliti, razmislite o ovoj stvari, krajnje je vreme da se u Srbiji to zlo i lopovluk Jtoji su se u Srbiji zakoreniti, isjkorene. Lopo- vluk je krajnji i sada u zemlji, to treba da rai- stimo. Potena, svetla radnja verujte, gospodo, i ja verujem da e biti duga i asna. (Uzvici: 7- veo sa pljeskanjem.)

Predsednik dr. Draa Pavlovi: Ima re g, Milivoje Bai.'

MiHvoje Bai: Gospodo narodni predstavnici. Sre"an sam to izlazim pred ovako odlian skup narodnih predstavnika iz svih krajeva naeg troimenog naroda, ali bih bio sreniji kad bi uee u ovoj debati bilo ivlje, i kad ne bih ja bio ve trei govornik samo iz jedne, moje partije, koja u ovoj diskusiji uestvuje.

Gospodo, mi smo se skupili da veamo o dobru i blagostanju narodnom, ali da se zabavimo

30. red, sast. od 2. juna 1919. 797

i zlom koje titi na narod i da se pobrinemo da to zlo otklonimo. Vi znate, da su Ferzijanci pa i Turci bogati mudrim izrekama. Kau, da je jed- nom prilikom jedan turski paa, kad mu je vojska bjeala viknuo, da bi je ohrabrio: to beite od naroda, koji ne ume da ceni vrline, a poroke da kazni". Ja ne znam, koji je taj narod bio, ali meni se ini, mi mnogo liimo na taj narod. Mi se hvalimo i ponosimo svojim junacima, svojim velikim sinovima, ali to obino biva posle smrti njihove. Mi im posle smrti kosti prenosimo, drimo sveane govore, a medjutim mnogi od tih ljudi vrlo esto su bili za ivota ganjani, a mnogi i umirali od gladi. Medjutim i danas, kao to zna- mo mi imamo ivih velikana i zaslunih sinova. A te velikane ne treba traiti na visokim mestima, nego ih moemo nai na ulicama. To su oni ljudi, koji esto stoje na uglu ulice da im udelimo koju leptu, a mi kad im damo, a kad im i ne damo. To su nai borci, invalidi. To su borci, koji su nam izvojevali ovu slobodu, koju mi sad ui- vamo, to su oni, kojih se jedva seamo da im ne- to damo, od ega nisu u stanju mnogi ni da ive ni da umru.

Dakle tako radimo sa svojim zaslunim ljudima. Ne ukazujemo im onu potu koliko bi tre- balo, sem u izvesnim ceremonijama, kad to treba tako da bude. ta radimo medjutim sa onim ljudima, koji ne zasluuju nae priznanje, nego koji ta vie treba da budu osudjeni? Da li se po- naamo prema njima onako, kako oni to zasluuju, da budu kanjeni? Ne, ti ljudi, samo ako su bogati uivaju nae potovanje, pa ak i oni, koji su bili maroderi za vreme okupacije naem narodu, prema kojima ne samo da ne kazujemo prezrenje, nego vrlo esto, samo ako su bogati, ukazujemo i simpatije i potovanje, a ima ih koji hoe da im se i dodvore. 1 ja se bojim prema onoj izreci, da ne idemo daleko da moemo postat: onaj naro.d, koji jo vrline kazni, a poroke nagra- djuje. Ali koji su ti zlikovci, koji su ti maroderi? Poznato vam je i samima, koji su to neljudi, a uli ste iz govora mojih predgovornika, poto- vane gospode Ribarca i Maia, koji su detaljno izneli Tantalove muke srpskoga naroda za vreme okupacije. Te su muke dolazile' od naih vekovnih neprijatelja, od Austrijanaca, Nemaca, Madara i jo gore od po zlu poznatih Bugara.

Da vam sve opisujem nema smislu. Da se pretvori, kao to je rekao veliki Njego, more u mastilo a nebo u hartiju, ne bi se mogli ispisat; svi jadi, koje je srpski narod u Srbiji prepatio. 1 vi, gospodo, iz drugih krajeva, koji ste bili do pre neki mesec pod austrijskom upravom, znate .

vrlo dobro, ta vas je sve titalo, znate ta ste sve poslednjih godina videli i propatili. Znate i po svome iskustvu, a znate i po onome to su vam priali vai dedov; i predci. Ali izgleda, da su sve muke, koje ste vi pretrpeli za nekoliko ve- kova, imali Srbi ovde da podnesu za tri godine. Izgleda, da je to usud hteo, da vas mi tako bolje razumemo pod kakvom ste upravom bili, kako ste trpeli, pa da budemo i mukama izjednaeni i preieni i tako da ponemo iveti jednim novim ivotom, ali takvim novim ivotom, koji bi morao biti na jednoj sasvim drugoj osnovi, na isto moralnoj osnovi.

Neu da govorim o svima mukama i nevo- ljama koje je propatio srpski narod i koje je pod- nosio od vekovnih neprijatelja naih. Izgleda, da je na narod na to navikao. Ne boli me, kae na narod, to, jer znam da je to od neprijatelja, kao ni ono to je morao da trpi glad, to je rporao da gleda svoje sinove da mu se odvode u' ropstvo, to je morao da podnosi najvee duevne muke, koje su jae nego telesne i fizike. Sve je to ni- tavno prema onome zlu koje je dolazilo od njegovih rodjenih sinova, ne dodue u velikoj meri, ali ih je tek bilo. Toga je bilo i u ranijim vekovima, ali sada je bilo naih ljudi, koji samo radi svoga bogatstva, radi linog uivanja, da bi obez- bedili svoju porodicu i stekli zemaljsko carstvo po njihovu miljenju, nisu prezali ni od ega, samo da dodju do toga bogatstva, nisu gledali na svoje potenje, ni obraz, ve su neprijatelju i naj- gadnijim sredstvima sluili. Ali kad im je neprijatelj to davao, davao im je to iz rauna, da bi oni bili prvi, koji e srpski narod gaziti, da mu deru kou s ledja, da upravo budu maroderi njegovi. Ja ne u pominjati imena ,,nomina sunt odiosa" kako kae stara latinska izreka. Ja ne i- nim to, to ne ine ni moji prijatelji, iz nekih linih ili partijskih razloga, ili neke partijske mr- nje, nego iz najistije tenje, da moral i pravda pobede ,,Fiat justitia peread mundus". A mi bismo mogli kazati: Fiat justitia vivat Jugoslavi- ja" naa mlada Jugoslavija, koju naroito treba postaviti na dobar fundamenat, na dobru osnovu.

Ti isti nevaljci o kojima je re, koji treba da budu igosani sa ovoga najuzvienijega i najsve- tijega mesta, imali su vrlo dobre metode, to jest po njihovu miljenju dobre. Oni su znah, da se dvostruko nadju, da ugode neprijatelju, pa da ih on pusti da nekanjeno gaze narod i zbiraju mi- lijune, a s druge strane umeli su da se postave i na drugu osnovu, raunali su i na drugu mogu- nost, kao to je docnije i dola, da su se ti isti ljudi pokazivali kao najvei optimisti, apuui na


izvesnim mestima, kako e sve dobro biti. I zaista, za njih je dobro uvek, oni su shvatili duh vremena u kome ive. Znali su, da srpski narod lako zaboravlja prolost, da lako opra- ta, naravno ne uvek. Ti su ljudi gledali na svaki nain da se dodvore svakom stanju, svakoj promeni politikoj, jer kad se ima bogatstvo, ta- da se moe sve, te se lako prilagoditi svakom vremenu, svakom stanju, svakom carstvu.

Gospodo, ima jo i drugih branilaca takvih ljudi, jer esto ujete da se ovako govori: Pa dobro je, to su ti ljudi tekli bar je ostao novac u naoj zemlji, a nisu doli kakvi Jevreji iz Pe- te da taj novac pokupe i odnesu". Ali gospodo, i ako se to sa jedne utilitaristike strane moe i braniti, sa etike, moralne strane mi to moramo svi osuditi, jer bi inae znailo, kao to kae na veliki Njego da bismo za pravilo ludost t. j. nemoral izabrali. I onda do ega bi nas to dovelo? Dovelo bi nas do jednoga moralnoga sloma, do groba iz koga ne bismo nikad vie ustali. Jer ta se ve uje danas, gospodo, u narodu? Ovim ljudima biio je dobro pre, pa dobro im je i sada. Pa ako se to uverenje rairi u svemu narodu ta e biti? Ne dao Bog, ta e biti? Dogadjaji se isto- rijski ponavljaju, mi emo jo imati ratova, jer imamo neprijatelja sa svili strana, pa ako naj- monije oruje nae, kojim srno se odravali kroz vekove, ako to moralno oruje nae ispustimo, onda nam gospodo, nikakva sila na svetu nee moi pomoi. Naprotiv ceo e svet biti uveren da tako treba da se ';adi, prilagodjavae se svima politikim pfilikama, gledae samo da se obo- gati i zanemarivae sve moralne obveze i ideaie za koje se je na narod dosada borio, a to bi dovelo, na narod do veitoga sloma, to mi ne smemo dopustiti. Na narod je izdrao velike patnje i nevolje: pet stotina godina robovao je pod Turcima, ali je ipak odrao visoko svoj moral, i ta ga je snaga i odvela pobedi i ovome velikome rezultatu narodnom, optem ujedinjenju koje smo danas postigli. Vi znate, gospodo, da se opet po- zovemo na nau narodnu encikolpediju, na nae narodne pesme, kakvi su ideali bili ukorenjeni u naem narodu, kad majka Jevrosima poruuje svome sinu, naem ljubimcu narodnom Kraljeviu Marku ,,Bolje Ti je izgubiti glavu, nego svoju ogreiti duu; Ni po babu ni po strievima, ve po pravdi Boga istinoga". Samo tako, gospodo, to je na narod bio proet takvim visokim moralnim idejama, samo tako on je mogao imati i Kumanovo i Bitolj, i Bregalnicu i Makov kamen, i Kajmak-Calam i onu slavnu ofanzivu, kojom je oslobodio ne samo sebe, nego i svoje pri-

jatelje. Ne dajmo, da se nemoral zacari i to ba sa vrhova gdje narod treba da vidi svako dobro!; jer priznaete da se u narodu ve pokazuju izvesna kolebanja, izvesne moralne slabosti, to dolazi otuda to se nemoralnim ljudima esto gleda kroz prste, to oni ostaju nekanjeni, a to nam se^ ljuto moe osvetiti. uju se i ovakvi prigo- vori: Pa teko je pohvatati sve one, koji su zaista krivi, jer mogu da stradaju i pravedni!" Ono zaista, istina je, da su ti ljudi vrlo ljigavi i ela- stini i da se lako izmigolje. Naa policija sa takvim ljudima ne ume da operie; ona hvata e- sto one, koji su njoj opori i neugodni, i dri u pritvoru ljude, koji nisu ba tako krivi ili esto i sasvim pravi, a to se ba esto puta namerno radi, da se zabauri glavna stvar i da pravi kri- vac izbegne odgovornoti, pa se posle nekoga vremena uvidi, da su i ovi ljudi koji su u pritvoru pravi i oni se otputaju' kuama. Kao to rekoh, izgleda, da je to jedini smer, da bi se glavna stvar kompromitovala. Vi znate, gospodo, da su ti ljudi veoma vesti. Oni imaju dve amajlije kod sebe. Jedna im je amajlija zlato, ali za koje zlato rdja prijanja, t. j. moralna rdja prijanja, a druga im je amalija7 savitljivost, brzo prilagodavanje svakom novom stanjh. Medjutim, gospodo, ako se hoe, da se ti ljudi pronadju, to nije teko uiniti. Oni su moralno igosani, i oni e se lako nai, i osuditi samo neka bude dobre volje kod naih, poli- cijskih i sudskih organa.

Posle ovoga, gospodo, ja prelazim na ono o em su i moji predgovornici govorili i sa im ste se i vi svi sloili, naime kako emo ovu nau mladu ujedinjenu dravu, za koju je proliveno poto- cima krvi, najvie naega mladog seljakog sveta, jer ja stojim na gleditu, da je ovo spontana snaga narodna, a ne vetina diplomatska izvoje- vala kako emo tu nau tekovinu da stavimo na vrstu bazu i osnovu. Ja mislim nikako druk- ije, nego moralnim preiavanjem, odbaciva- njem svih onih elemenata koji mogu da zarauju. Nemojmo se zanositi ni bogatstvom, ni ma im efemernim, osobito na nepravilan nain zadobi- venim. Ponimo ienje ba u svojoj partijskoj grupi, pa kad se tako proistimo, tek onda e nastupiti pravo konsolidovanje na drugoj partijskoj osnovi i nai emo se sa jednim zajednikim pogledima kako emo nau dragu otadbinu postaviti na vrstu osnovu i dovesti je na stepen koji ona zasluuje.

Po nekim izvesnim pojavama ja neu to bolno mesto malo vie da dodirujem, u poslednje vreme pokazuje se da nemamo osobite naklono- sti da se preiamo i moralno preporadjavamo,

30. red. sast. od 2. juna 1919. 799

da istimo gubu iz tora, nego, naprotiv rni te ljude toleriramo u svome drutvu i ak ih istiemo da nas pomognu u.naim partijskim aspiracijama.

Ja, gospodo, saaljevam to se jedan gospodin, inae moj lini a doskora i politiki prijatelj, koji je podneo i sam interpelaciju o tom pitanju, toliko malo interesovao da dodje, i da on prvi ot- pone diskusiju o ovoj stvari, a znam, da ju je pre etiri meseca vatreno branio do sitnica hote- i da iznese spisak svih tih kompromitovanih ljudi i izdajica, a sad njega nema, jer se boji, da se ne bi zamerio svojim novim politikim prijatelji- ma, koji imaju rauna, da tite neke kompromito- vane ljude. Ja mislim da to ne sme nikako da bude.

Gospodo, ja mislim jo i ovo., ne moramo mi oekivati od policije i sudova, da oni izvre ono, to mi elimo. Neka bi policijski organ bili labavi u hvatanju tih kompromitovanih ljudi, neka bi ih i sudovi oslobodjavali zbog raznih zakonskih for- inalnosti. Ali mi imamo i drugih naina, za moralno leenje. Mi sami, publika, narod, inteligencija, moemo ih kanjavati na taj nain, to e- mo ih moralno igosati za sva vremena, tako da ih to prati ak i na budua pokolenja.

Vi znate, da se dananje vreme, osobito kod polukulturnih naroda pored drugih osobina odli- kuje i time, to hoe o nekim moralno nezrelim i neistim ljudima, da kae one to jeste, ali to samo za ledjima.

Medjutim ja sam u vie prilika video kako se bogati ljudi, pa ma oni bili i osudjivani za pr- ljava dela, opet primaju u najbolja drutva, do- ekuju se sa nasmejanim licima daju im se otvoreno sva mogua mesta odakle e oni briljirati i odakle e se jo vie materijalno obogaivati.

Ja mislim da je vreme da jedanputa naroito mi inteligencija poradimo, kako e se ono to ne valja prezreti, pa da takve ljude ne putamo u svoja drutva, da im ne dajemo visoka mesta, da im ne dajemo prilike, da se ne mogu uopte isti- cati. Smer je toga taj, da se takvi ljudi, osete po- sramljenim, ponienim i kanjenim, da osete gri- zu savesti svoje, da- osete da moraju proi kroz purgatorium, pa da se tek onda mogu vratiti opet u nae drutvo.

Medjutim ti ljudi dosad jo nikako to nisu ose- tili i dosada su jo bili hrabreni da to jo vie ine. Mi nesmemo dopustiti da stvar olako prodje, jer ako narod dobije uverenje, da se svi ti nevaljala ne samo ne kanjavaju, nego jo i na^radjuju, onda e doi zlo. naopako stanje, onda e biti propast. Kad je g. Ribarac onako govorio, ja vas molim da potpuno verujete da je on to inio iz

najistijih razloga i pobuda, a ne iz kakvog linog ili partijskog interesa, da se napakosti izves- nom licu ili grupi politikoj. Ne, naprotiv. Kao stari parlamentarac. Srbin i rodoljub, on je znao vrlo dobro, da to pogadja moda i neke ljude iz njegove stranke, ali on hoe istu situacija za to, to mi treba da izidjemo preporodjeni, da bismo nau mladu dravu i postavili na jaku moralnu osnovu, da se moe dobro razvijati i napredovati. Ako u ovome pravcu stanemo raditi, mi emo i na budet moi smanjiti. Ne e nam onda trebati toliko topova i puaka. Nama e trebati oruje, koje e biti najjae, a to je moralno, i sa tim oru- jem nae e mlada kraljevina biti pobedilac nad svim svojim neprijateljima koliko ih god ima. Ako li pak to propustimo, bojimo se za nau budunost, da sve ovo ne bude samo jedan lep san, i ja zavrujem opet latinskim recima: ,,Caveant con- sules ne quid detrimenti respublica capiat!"

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, dajem 10 minuta odmora, pa emo poslije pro- duiti rad.

(Nastaje odmor.) (Posle odmora.)

'Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo molim zauzmite svoje mesta. Re ima narodni poslanik g. Dimitrije Popadi.

Dimitrije Popadi: Gospodo, ja sam se javio za govor, jer su mi dali povoda gg. pred- govomici. Ja sam bio na Solunskom frontu, kao i svi ostali nai junaci i ranjen sam . oktobra 1915. god. na Stracinu. Bio sam u Kosovskoj Mitrovici puten kao stalno nesposoban i kazato mi je, da idem gde znam. Ranjen sam kao to rekoh, jer nisam hteo da se predam neprijateljima. Kasnije sam se uvakuisao preko AlbanijeOroa.

Dalje sam bio u Francuskoj i tamo sam radio u fabrici municije, u Ripolu, gde sam takedjer ranjen od eksplozije,.a na alost moji bivi dru- govi iz rata, koji nisu ranjeni kao na pr. neki Dra- goslav Zdravkovi i drugi, pobegli su i

Documents

31 30. Redovni Sastanak Držan u Beogradu 2. Juna 1919. Godine