NOVI

REPROGRAM

DUGA ZA

STRUJU?

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 21 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 31. MAJ 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

Prvi potpredsednik Vlade RS i ministar odbrane Aleksandar Vu~i} posetio ^a~ak

„REMONT” DOBIO

AMERI^KA VOZILA,

„SLOBODA”

NOVI POGON strana 3.

Ministarka energetike

Zorana Mihailovi}

strana 5.

STRATE[KI

PARTNERI

U POQOPRIVREDI

Ministar poqoprivrede,

{umarstva i vodoprivrede

Goran Kne`evi}

strana 4.

DISOVA

PLAKETA

URU^ENA

PETERU

HANDKEUstrana 14.

Na Internom odeqewu ~a~anske Bolnice epidemija klostridijom

strana 19.

PREDUZETE SVE

EPIDEMIOLO[KE MERE

ITALIJANI PREUZELI “1. MAJ”strana 8.

strane 23, 24. i 25.

U ovom broju

MATURANTI TEHNI^KE [KOLE!

strana 9.

POVEZALI

BALKAN

I AUSTRALIJSKE

DOMOROCE

Koncert „^udesma”

strana 5.

PREPOZNATQIVI

PO KVALITETU

I CENI

Otvorena NIS-ova

benzinska stanica

2 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 3POLITIKA

Dr`ava }e zna~ajno pomo}i

namenskoj industriji, ali i

kontrolisati na~in

tro{ewa sredstava, kazao

je prvi potpredsednik

Vlade Srbije Aleksandar

Vu~i}, koji je 28. maja u

Tehni~kom remontnom zavo-

du prisustvovao primo-

predaji ~etiri “hamera”, a

u kompaniji “Sloboda”

otvorio novi pogon za kom-

pletirawe artiqerijske

municije

Aleksandar Vu~i} je u ^a~ak stigao

u dru{tvu ameri~kog ambasadora

Majkla Kirbija i na~elnika

General{taba Vojske Srbije Qubi{e

Dikovi}a. Jedan od razloga ove posete

bila je primopredaja ~etiri vozila

“hamer”, vrednosti 850.000 dolara, koja je

Vlada SAD poklonila Vojsci Srbije.

Novi “hameri” }e, posle ugradwe

naoru`awa i sredstava veze, biti

otpremqeni u bazu “Jug” kod Bujanovca,

gde }e slu`iti za obuku jedinica radi

u~e{}a Srbije u mirovnim operacijama

pod vo|stvom Ujediwenih nacija.

Ukupna vrednost donacije ameri~ke

Vlade, u koju spada i 17 xipova koji su

dopremqeni pro{log leta, kao i rezervni

delovi i alati potrebni za odr`avawe

opreme, iznosi 2,7 miliona dolara, a ona

}e doprineti da baza “Jug” preraste u

regionalni centar za obuku mirovnih

trupa iz ve}eg broja zemaqa, naglasio je

Vu~i} i naveo da je Vlada SAD u protekle

tri godine Ministarstvu odbrane Srbije

uputila pomo} od {est miliona eura, ne

ra~unaju}i vrednost obuke i raznih semi-

nara.

- Ponosni smo na ovu donaciju i

zadovoqni {to Srbija `eli da bude pouz-

dan partner i garant mira u regionu -

kazao je ameri~ki ambasador. - Meni je

drago, i istovremeno interesantno, {to se

ministar Vu~i} upravo vratio iz Rusije.

Veoma je va`no da imate prijateqe na

raznim stranama.

Reaguju}i na opasku Majkla Kirbija,

Vu~i} je rekao:

- Mi smo mala zemqa, u kojoj `ivi i

ponosan narod. Dr`imo do svoje slobode i

`elimo da sara|ujemo sa svima u svetu. U

Moskvi se nikome nisam pravdao zato {to

idem u Va{ingtom ili Brisel, pa }u danas

pred ameri~kim ambasadorom re}i da }e

Srbija u Rusiji uvek imati velikog pri-

jateqa. Ja istu pri~u pri~am i u ^a~ku, i

u Moskvi i Va{ingtonu. Ni{ta ni od

koga ne krijem.

Iako protokolom nije bilo predvi|eno

da ameri~ki ambasador u ^a~ku poseti i

“Slobodu”, on se odazvao pozivu

poslovodstva kompanije, u kojoj je istog

dana Aleksandar Vu~i} pustio u rad novi

pogon za kompletirawe artiqerijske

municije. U objekat i opremu, koja je

izra|ena u Slova~koj i kod nas, ulo`eno je

5,5 miliona eura.

- Ovo je veoma va`an dan u istoriji

“Slobode”, jer smo uspeli da dovr{imo

projekat koji nam ve} dugo nedostaje. U

novom objektu radnici }e raditi efikas-

nije i produktivnije, a fabrika }e mo}i

da utrostru~i svoje kapacitete - ocenio je

prvi ~ovek kompanije Zoran Stefanovi}.

U razgovoru sa poslovodstvom

“Slobode” i novinarima, Aleksandar

Vu~i} je saop{tio spremnost dr`ave da

pru`i “zna~ajnu pomo}” namenskoj indus-

triji, ali i da kontroli{e na~in na koji

se ulo`ena sredstva tro{e.

- To zna~i da }emo podr`ati investi-

cije i otvarawe novih radnih mesta, ali

}emo tra`iti da novac, kada se obezbedi,

ne ode u bunar, da se ne potro{i za mesec

dana na obaveze i dugove iz prethodnog

perioda, ve} da se kapital oplodi i vrati,

jer sam uveren da je namenska proizvodwa

motor industrije u Srbiji. Nedavno smo,

na primer, imali ponudu da nam bude

otkupqena sva municija koju na{e fab-

rike proizvedu, ali mnoge vrste koje je

kupac tra`io nismo mogli da ponudimo.

To nam se u budu}nosti ne sme doga|ati -

upozorio je ministar odbrane i iskazao

o~ekivawe da }e u “Slobodi” biti posla i

za kupce iz SAD.

Ono {to je video u ~a~anskoj kompani-

ji, ameri~ki ambasador je nazvao dobrim

primerom modernizacije i unapre|ewa

kvaliteta proizvodwe. On je izrazio

zadovoqstvo {to “Sloboda” u proizvod-

wi primewuje me|unarodne standarde,

poseduje ISO sertifikat i vodi ra~una o

ekologiji.

- Dobro je {to se u ovom pogonu vr{i

pre~i{}avawe vode i {to vodite ra~una o

`ivotnom okru`ewu. Za kupce sa Zapada je

veoma bitno da se ekolo{ki standardi

odr`e - poru~io je ameri~ki ambasador.

E. V.

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE I MINISTAR ODBRANE

ALEKSANDAR VU^I] POSETIO ^A^AK

„REMONT“ DOBIO AMERI^KA VOZILA,

„SLOBODA” NOVI POGON

4 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEPOLITIKA

Ministar poqoprivrede, {u-

marstva i vodoprivrede Goran

Kne`evi}, tokom radne posete

^a~ku, u sredu, razgovarao je

sa gradona~elnikom mr Voji-

slavom Ili}em i wegovim sa-

radnicima, predstavnicima

udru`ewa poqoprivrednih

proizvo|a~a, nau~nih institu-

cija i stru~nih slu`bi. Bilo

je re~i o unapre|ewu poqo-

privredne proizvodwe u ~a-

~anskom kraju, a akcenat je

stavqen na izgradwu distribu-

tivnog centra na aerodromu

La|evci, rekonstrukciju kana-

la Prijevor - Katrga, podsticaj

razvoja sto~arske proizvodwe

kroz subvencije Ministarstva

poqoprivrede, mogu}nosti

razvoja proizvodwe bezviru-

snog materijala u Institutu za

vo}arstvo, poboq{awe pla-

smana poqoprivrednih proiz-

voda, pre svega vo}a i proble-

me u protivgradnoj za{titi na

teritoriji Grada ^a~ka.

- Razgovor je bio konstruktivan, ista-

kli smo sve one probleme koji ti{te ne sa-

mo ^a~ane, ve} ~itavu Srbiju. Dobro je

{to se lokalna samouprava u ^a~ku ukqu-

~ila u wihovo re{avawe, jer to jeste pra-

vi pristup, ne treba ~ekati da neko drugi

re{i probleme. Dorbo je {to grad raspo-

la`e Fondom za poqoprivredu, planovi-

ma i programima. Razgovarali smo o stra-

te{kom partnerstvu izme|u lokalne samo-

uprave i Ministarstva poqoprivrede -

rekao je ministar Goran Kne`evi} i ista-

kao da }e ministarstvo pomo}i projekte

navodwavawa, koji su veoma bitni za ^a-

~ak, po{to }e se obezbediti potrebe za vo-

dom na vi{e od 4.000 hektara obradive po-

vr{ine, a u}i }e u program Republike Sr-

bije za navodwavawe za 2013/2014. godinu.

- Razgovarali smo i o distributivnom

centru u La|evcima, koji je tako|e dr`av-

ni projekat i trudi}emo se da u|e u pro-

gram saradwe Republike Srbije, i da bude

finansiran dr`avnim sredstvima. To }e

omogu}iti boqu i kvalitetniju proizvod-

wu poqoprivrednih proizvo|a~a, {to }e

se odraziti na privredu ~itave zemqe, kao

i na boqi `ivot svih gra|ana - istakao je

Kne`evi}.

Institut za vo}arstvo u ^a~ku i za

krompir u Gu~i, nekada jake institucije,

danas se suo~avaju sa brojnim problemima,

a odgovaraju}i na novinarska pitawa, mi-

nistar se osvrnuo na prevazila`ewe tih

te{ko}a: “U pitawu su odli~ne institu-

cije, a dr`ava }e kroz odre|ene projekte

pomo}i da “stanu ponovo na noge” i po-

stignu nivo koji su imali pre 20 - 30 godi-

na”.

Kne`evi} je podsetio da protivgradna

za{tita nije u nadle`nosti Ministarstva

poqoprivrede, ali je obe}ao da }e se zala-

gati da se zajedno sa MUP-om re{i taj

problem i pored te{ke finansijske situa-

cije.

Zahvaliv{i ministru na poseti, grado-

na~elnik Vojislav Ili} je rekao da je do-

govorena i uzvratna poseta Ministarstvu

u narednom periodu, a delegaciju }e ~ini-

ti stru~waci iz oblasti poqoprivrede i

poqoprivrednici, a u ciqu konkretiza-

cije postignutih dogovora:

- O~ekujemo konkretne rezultate, naro-

~ito podsticajna sredstva za proizvodwu

krompira i po~etak rada “^ipsare”, {to

je za nas od izuzetnog zna~aja. Siguran sam

da je ovo samo prvi korak i da }e saradwa

sa ministarstvom u dogledno vreme dati

konkretne rezultate.

Kne`evi} se sastao i sa predstavnici-

ma Udru`ewa malinara Zapadne Srbije u

Institutu za vo}arstva, a nakon toga je po-

setio “^ipsaru”. Dr`ava `eli da pomogne

malinarima, poru~io je ministar, podse-

tiv{i da je proizvodwa malina veoma zna-

~ajna, jer donosi izuzetni devizni priliv.

- Poku{avamo na razne na~ine, putem

subvencija i ostalih podsticaja, da po-

mognemo malinarima. Problema je mnogo,

pa }emo na slede}em sastanku ukqu~iti i

MUP i Ministarstvo trgovine, jer je o~i-

gledno da se jedan deo proizvodwe odvija u

“sivoj zoni”, {to predstavqa veliki pro-

blem na samom tr`i{tu. Ministarstvo

poqoprivrede je podnelo zahtev Direkci-

ji za robne rezerve da se malinarima otpi-

{u krediti za |ubrivo od pro{le godine,

u iznosu od 90 miliona dinara. Postoji

saglasnost svih nadle`nih institucija, pa

bi trebalo da se ovaj proces zavr{i u toku

slede}e sedmice - najavio je Kne`evi}.

Ministar je istakao da cena malina ne

zavisi od resornog ministarstva, niti od

proizvo|a~a, obe}av{i da }e taj problem

poku{ati zajedno da re{e na slede}em sa-

stanku, kome }e prisustvovati i hladwa~a-

ri, odnosno otkupqiva~i, kako bi svi “od

wive do trpeze” bili zadovoqni.

Presednik UO Udru`ewa malinara

“Vilamet” iz Ariqa Milan Radoji~i} je

izrazio nadu da }e cena malina biti pri-

stojna, od koje }e zavisiti i budu}a proiz-

vodwa “crvenog zlata”:

- Ariqe `ivi iskqu~ivo od maline. U

jednoj sezoni, u kampawi berbe maline

Ariqe zaposli od 12 do 15 hiqada qudi.

Na svetskom tr`i{tu nema dovoqno ovog

vo}a, a u Poqskoj malina velikim delom

nije ni cvetala. Smatramo da cena maline

ne sme biti mawa od dva i po evra po kilo-

gramu.

^a~anska “^ipsara” je recept koji tre-

ba primeniti kako bi se o`ivela srpska

privreda, poru~io je ministar Kne`evi},

videv{i postrojewa ove fabrike:

- Ciq Vlade je revitalizacija preduze-

}a, da bi se zaposlio {to ve}i broj radni-

ka, kao {to je to u~iweno sa ~a~anskom

“^ipsarom”. I lokalna samouprava je dala

veliki doprinos ostvarivawu saradwe

proizvo|a~a i kooperanata, kojih ima oko

600. Najva`nije je da poqoprivrednici

imaju siguran plasman svojih proizvoda.

Dr`ava }e sigurno i ubudu}e podsticati

poqoprivrednu proizvodwu i proizvo|a-

~e da rade {to vi{e, da proizvode kvali-

tetan krompir, {to je dobar recept za na-

{u privredu.

Generalni direktor i jedan od vlasnika

“^ipsare” Tomislav Bajevi}, izrazio je

zadovoqstvo zbog dobre saradwe sa Mini-

starstvom poqoprivrede, lokalnom samo-

upravom i proizvo|a~ima krompira. U fa-

brici je zaposleno vi{e od 60 radnika, a u

narednom periodu o~ekuje se i prijem no-

vih, po{to je proizvodwa sve ve}a.

- Za 15 dana treba da zapo~ne i proiz-

vodwa pirea, koji }e se tako|e na}i na do-

ma}em i stranom tr`i{tu. Smatramo da

imamo i dobar kvalitet i dobru cenu. Na-

{i proizvodi su ve} prisutni na tr`i-

{tima Makedonije, Crne Gore, Bosne i

Hercegovine, a uskoro }e biti i u hrvat-

skim objektima - rekao je Tomislav Baje-

vi}.

Ministar gra|evinarstva i urbanizma

Velimir Ili}, podsetio je da je lo{a pri-

vatizacija, ovo nekada{we veoma uspe{no

preduze}e, dovela u te{ku situaciju: “Pro-

izvo|a~i krompira godinama nisu znali

{ta }e sa robom, ali o`ivqavawem proiz-

vodwe oni su re{ili problem”. Tom pri-

likom, ministar Ili} je najavio posete

Kini, Iraku i Emiratima, obe}av{i da }e

biti posla i para. Tako|e, ministar je us-

tvrdio da }e izgradwa autoputa doprineti

razvoju privrede i zapo{qavawu.

Drago Milo{evi}, profesor Agronom-

skog fakulteta i predsednik Saveta za po-

qoprivredu u SG, naglasio je da je zado-

voqstvo videti da je o`ivelo preduze}e,

koje je veoma va`no za ovaj kraj:

- Fabrika za proizvodwu ~ipsa }e do

kraja godine zapo{qavati vi{e od 100 qu-

di, ali je najva`nije {to }e anga`ovati

mnoge proizvo|a~e krompira na teritori-

ji na{eg grada. Grad ^a~ak je pomogao sub-

vencionisawem sadnog materijala onih

sorti krompira koje se koriste za proiz-

vodwu ~ipsa.

Ministar Goran Kne`evi} je tokom bo-

ravka u ^a~ku, posetio i seosko gazdin-

stvo Sretena Axemovi}a u Preqini, koji

se uspe{no bavi uzgojem sviwa.

N. R.

MINISTAR POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE GORAN KNE@EVI] POSETIO ^A^AK

STRATE[KI PARTNERI U POQOPRIVREDI

U poseti „^ipsari“

Razgovor sa gradona~elnikom i wegovim saradnicima

Na imawu Sretena Axemovi}a

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

MINISTRKA ENERGETIKE U POSETI ^A^KU

5POLITIKA

Prilikom posete

^a~ku mini-

starka energe-

tike i `ivotne

sredine Zorana Mihajlo-

vi} razgovarala je sa di-

rektorima Elektrodistri-

bucije i javnih preduze}a,

a prisustvovala je i otva-

rawu nove NIS-ove ben-

zinske stanice kod plavog

mosta. Kako je najavila na

konferenciji za novinare

u ED ^a~ak, bi}e jo{ sa-

stanaka sa predstavanici-

ma preduze}a ~ije su delat-

nosti u domenu energetike

i o~uvawa `ivotne sredi-

ne.

- Smatram da je neophod-

na dobra i kvalitetna sa-

radwa izme|u republi~ke

vlasti i gradova. Danas

nije ni{ta neobi~no da

elektrodistribucije u Sr-

biji i privredna dru{tva

EPS-a imaju probleme, ko-

ji su i od ranije nagomila-

ni. Mi smo tu da im pomog-

nemo, posebno kada je re~ o

izgradwi mre`a i finan-

sijskih problema, koje ima-

ju zbog wihovog boqeg odr-

`avawa. Razgovarali smo i

o preduze}u “Duboko”, raz-

voju lokalne Elektrodi-

stribucije i toplane - na-

vela je Zorana Mihajlovi}.

Ovom prilikom ona je

najavila i da postoje mo-

gu}nosti za ponovni re-

program duga za utro{enu

elektri~nu energiju. Dva

puta ove godine su veliki

du`nici imali priliku da

postignu dogovor sa lokal-

nim elektrodistribucija-

ma o na~inima pla}awa. U

pojedinim mestima Srbije

ima potrebe da takvih re-

programa ponovo bude.

- Na predlog Ministr-

stva energetike produ`en

je rok za reprogram duga.

^ekamo i sada da za oko me-

sec dana sagledamo mere

elektroprivrede prema du-

`nicima, pre svega prema

privredi, preduze}ima u

restruktuirawu i na kraju

stanovni{tvu. Iskqu~iva-

}emo velike du`nike, one

koji mogu da plate, a ne

zbog duga od tri, ~etiri

hiqade dinara. Kada bude-

mo analizirali efekte re-

programa i trenutnog sta-

wa, mo`da ponovo omogu-

}imo potro{a~ima olak-

{ice koje su ranije imali -

rekla je Mihajlovi}ka.

Prema re~ima direkto-

ra Elektrodistribucije

^a~ak Milovana Gli{i}a,

ovde gra|ani duguju oko

150, a privreda oko 250 mi-

liona dinara za struju. Ve-

liki privredni du`nici

su sklopili ugovore sa ED,

dok je do sada iskqu~eno

150-200 doma}instava. Mi-

nistarka je napomenula i

da problem pla}awa struje

uskoro ne bi trebalo da bu-

de izra`en kao do sada:

- Moramo pla}ati stru-

ju isto kao i ra~une za te-

lefon. Veliki du`nici ne

moraju odmah sve da ispla-

te, ali neophodno je da nam

redovno pla}awe tog duga u

budu}e postane uobi~ajena

navika. Za du`nike koji su

lo{ijeg materijalnog sta-

wa sa~inili smo socijalne

karte.

Mihajlovi}ka je podse-

tila i da Ministarstvo

energetike gradi 317 malih

hidroelektrana u Srbiji.

Ministarstvo }e ponovo

raspisati javni poziv, jer

se pojavila potreba za jo{

ve}im brojem mini HE.

Ona je prokomentarisala i

ono {to posebno bode o~i

javnosti u Srbiji, da li je

generalni direktor Srbi-

jagasa Du{an Bajatovi} ne-

dodirqiv i ima li mo}ne

za{titnike, naro~ito u

Rusiji.

- Srbijagas je prethod-

nih godina bila tvr|ava,

dr`ava u dr`avi. Interes

Srbije i Vlade je da ovo

preduze}e bude {to pre re-

formisano. Posle reforme

mo`emo govoriti da li je

ili ne neko dobro radio.

Ako postoji takozvana op-

strukcija “Nije jo{ po~ela

rekonstrukcija Srbijaga-

sa”, onda je problem u inte-

resnim grupama u Srbiji i

onima koji ne `ele prome-

ne - napomenula je Zorana

Mihajlovi}. Z. J.

Nova benzinska sta-

nica kompanije

NIS, kod plavog

mosta, sve~ano je otvorena

u sredu u prisustvu mini-

stra gra|evine i urbanizma

Velimira Ili}a, mini-

starke energetike Zorane

Mihailovi}, predstvnika

lokalne vlasti i privrede.

U ^a~ku, koji je ~vori{te

sada{wih saobra}ajnica i

budu}ih koridora, NIS

ima pet benzinskih stani-

ca. Kompanija je ostvarila

i dobru saradwu sa Gradom

i ovda{wim preduze}ima,

prevashodno sa “Auto^a~-

kom”. Krajwi ciq svih tih

aktivnosti su zadovoqni

potro{a~i i dobrobit gra-

|ana, istakli su ~elnici

NIS-a.

- Za nas su najbitniji

kvalitet, cena i odgovor-

nost prema potro{a~u. Do

kraja godine bi trebalo da

zavr{imo rekonstrukciju

~itave mre`e sa dva nova

brenda. Ula`emo i u marke-

ting. Za dve nedeqe na{u

Super karticu steklo je 400

hiqada korisnika i nada-

mo se da }e ih uskoro biti

pola miliona. I sa “Auto-

^a~kom” }emo pokrenuti

jo{ jednu akciju za potro-

{a~e - najavio je na otvara-

wu generalni direktor

NIS-a Kiril Krav~enko.

^a~ak i jo{ deset grado-

va potpisnici su programa

“Saradwa radi razvoja”.

Na{ grad je ve} konkurisao

sa 37 projekata za kulturu,

sport, nauku, ekologiju i

humanitarne delatnosti.

Konkurisali su udru`ewa

gra|ana i ostale neprofi-

tabilne organizacije.

- Sklopili smo saradwu

sa najuspe{nijom kompani-

jom u Jugoisto~noj Evropi.

NIS je i jedan od najve}ih

investitora u Srbiji. Sve

to su postigli zahvaquju}i

dobrom menaxmentu, orga-

nizaciji i efikasnosti. I

na{ Urbanizam se potru-

dio da NIS u ^a~ku brzo

dobije dozvolu i sve {to je

potrebno za izgradwu ben-

zinske stanice. Verujem i

da se gra|ani sla`u da smo

dobili jednu lepu oazu, ~i-

stu i ure|enu pumpu - izja-

vio je gradona~elnik ^a~ka

Vojislav Ili}.

Krajem marta NIS i

“Auto^a~ak” su potpisali

Memorandum o saradwi.

Ugovor podrazumeva me|u-

sobnu promociju usluga i

proizvoda.

- Na{e dve firme sara-

|uju vi{e od 20 godina. Me-

morandum o saradwi je naj-

ve}i. @elim da zahvalim

Kirilu Krav~enku na pove-

rewu koje }emo mi opravda-

ti - obe}ao je vlasnik “Au-

to^a~ka” Milenko Kosti}.

Kako je na sve~anom

otvarawu najavqeno, kupci

koji za gorivo potro{e vi-

{e od ~etiri hiqade dina-

ra, ima}e popust od deset

odsto za nabavku ili zame-

nu [kodinih delova.

Dru{tvenu odgovornost

u poslovawu NIS je poka-

zao i napuniv{i rezervoar

vozila Hitne pomo}i. Su-

per kartice koje va`e na

wihovim benzinskim sta-

nicama i u hipremarketima

“Idea” dobili su ministri

Zorana Mihailovi} i Ve-

limir Ili}. Kartice im je

uru~io reli voza~ Du{an

Borkovi}. Novu stanicu

zvani~no su otvorili gra-

dona~elnik ^a~ka i direk-

torka maloprodaje Nade-

`da Korobewikova.

NIS-ova stanica kod

plavog mosta je u potpuno-

sti automatizovana. U we-

nu izgradwu je ulo`eno 142

miliona dinara i otvorena

je 24 sata.

Uz novi prepoznatqiv

trikolorni brend, ovaj

objekat nudi derivate evro

premijum BMB 95, evro di-

zela i auto gasa, kao i veli-

ki izbor motornih uqa, ro-

be {iroke potro{we i sa-

vremeno opremqen kafe

bar. Z. J.

NOVI REPROGRAM DUGA ZA STRUJU?

OTVORENA “NIS-ova” BENZINSKA STANICA “^A^AK 1”

PREPOZNATQIVI PO KVALITETU I CENI

Zorana Mihajlovi} i Milovan Gli{i}

direktor ED ^a~ak

Vojislav Ili} i Nade`da Korobewikova

6 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEPOLITIKA

Pro{log petka, oko tri ~asa, u ugosti-

teqskom objektu „Mrak 3“, vlasni-

{tvo Milo{a R. (1989) iz ^a~ka, do{lo

je do tu~e izme|u vi{e lica i upotrebe va-

trenog oru`ja. Jedno lice je zadobilo lake

telesne povrede, a policija je interveni-

sala na licu mesta i u slu`bene prostori-

je dovela deset lica. Protiv tri lica od-

re|ena je mera zadr`avawa.

^a~anska kriminalisti~ka policija

odredila je meru zadr`avawa Milo{u R.

(1989) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova

sumwe da je izvr{io krivi~no delo izazi-

vawe op{te opasnosti i krivi~no delo ne-

dozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe

i promet oru`ja i eksplozivnih materija,

protiv Dejana N. (1983) i Miluna N.

(1980), oba iz ^a~ka, zbog postojawa osno-

va sumwe da su izvr{ili krivi~no delo

nasilni~ko pona{awe.

Dejan N. i Milun N. su, nakon verbal-

nog i fizi~kog sukoba sa o{te}enim Mi-

lo{em S. (1967), koji je tom prilikom za-

dobio lake telesne povrede i Miroslavom

V. (1978), do{li u sukob i sa vlasnikom

ugostiteqskog objekta Milo{em R, nakon

~ega su razbili kompletan inventar u lo-

kalu i muzi~ke instrumente. Milo{ R. je

nakon toga iz vatrenog oru`ja ispalio ne-

koliko hitaca u pod, ispred Dejana N. i

Miluna N. Tom prilikom nije bilo po-

vre|enih lica.

- Izmena poreskih zakona za Grad ^a-

~ak i za ostale op{tine Moravi~kog

okruga, zna~i uzimawe novca od poreskih

obveznika sa ove teritorije i prelivawe u

Beograd. Najavqene izmene poreskih zako-

na predstavqaju najobi~niju pqa~ku gra-

|ana Srbije, pa i Grada ^a~ka. Zbog nespo-

sobnosti da popuni republi~ki buxet,

Vlada Republike Srbije namerava da no-

vim poreskim merama oduzme gra|anima u

lokalnim samoupravama vi{e od 26 mili-

jardi dinara. Zajedno sa merama koje su ve}

usvojene, suma koju }e Vlada Srbije uzeti

gra|anima u op{tinama i gradovima Sr-

bije iznosi vi{e od 30 milijardi dinara,

odnosno 300 miliona evra - rekao je, izme-

|u ostalog, Darko Domanovi}, predsednik

Okru`nog odbora Demokratske stranke,

na konferenciji za novinare odr`anoj u

ponedeqak.

Prema wegovim re~ima, kroz do sada

usvojene izmene poreskih zakona, kao i

kroz one koje je Vlada najavila, samo iz na-

{eg grada bi}e odneto 348 miliona dina-

ra na godi{wem nivou. Ovim parama lo-

kalne samouprave mogu da obezbede boqi i

pristojniji `ivot gra|ana, jer op{tinama

slu`e za izgradwu zabavi{ta, {kola, za

pomo} socijalno ugro`enima, trudnica-

ma, porodiqama, starima, za izgradwu i

asfaltirawe ulica, vodovodne i kanali-

zacione mre`e, i za sve druge infrastruk-

turne projekte, rekao je Domanovi} i ista-

kao da je DS protiv ovih predlo`enih me-

ra i da za wih ne}e glasati. Predsednik

Okru`nog odbora DS podsetio je da su se

vladaju}e stranke u predizbornoj kampawi

zalagale da novac ostane lokalnim samou-

pravama, a da ga sada uzimaju, “{to zna~i

da je danas na delu finansijska centrali-

zacija, umesto obe}ane decentralizacije”.

- Tih 348 miliona dinara na{ grad je

mogao da iskoristi tako {to bi: sagradio

i moderno opremio oko sedam zabavi{ta,

tri osnovne {kole, dao pomo} od 10.000

dinara mese~no za 2.833 trudnice ili za

2.900 na{ih starijih sugra|ana koji nema-

ju druga primawa, stipendirao sa po

10.000 dinara mese~no 2.900 talentovane

dece, kupio 15.800 ra~unara za u~enike i

{kole u na{em gradu, izgradio 63 nove

ulice ili 35 kilometara na seoskom pod-

ru~ju, izgradio i opremio dva savremena

bioskopa, adaptirao i obnovio skoro sve

seoske domove kulture, renovirao oronule

ambulante na teritoriji grada. Rezultati

ove mere, ako ona bude usvojena, bi}e uki-

dawe socijalnih davawa, pove}awe cene

prevoza u lokalnom saobra}aju. Ova Vlada

{tedi na na{oj deci, na starima, na oni-

ma kojima je pomo} potrebna, a ima za ski-

jali{ta, hotele i gondole - kazao je port-

parol GO DS Slobodan Bojovi}.

Demokratska stranka poziva gradona-

~elnika Grada ^a~ka, kao i druge predsed-

nike op{tina u na{em okrugu, da se u ime

gra|ana koje bi morali da predstavqaju,

suprotstave ovim najavqenim merama, i da

se pridru`e u borbi da pare za na{e gra-

|ane ostanu u na{em gradu, istakao je Bo-

jovi}.

Milojko Panteli}, ~lan predsedni-

{tva stranke u Beogradu i ~lan Okru`nog

odbora, ukazao je na eventualne posledice,

ukoliko se ovaj zakon usvoji u Republi~koj

skup{tini, i izrazio nadu da }e “razum

prevladati”.

- Grad ^a~ak i okolne op{tine u ovom

trenutku imaju puno problema u vezi sa pu-

wewem buxeta. Procenat puwewa buxeta je

oko 70 odsto od projektovanog. Poznato je

da se buxet puni od poreza na imovinu, po-

reza na plate i od transfernih sredstava.

Znate da privreda u ^a~ku i okolnim me-

stima uglavnom ne radi, ili slabo radi, a

da se porez na imovinu ne pla}a kako tre-

ba, {to zna~i da nije stabilan izvor pri-

hoda. Izmene poreskih zakona }e istovre-

meno zna~iti i oko 40 odsto mawe tran-

sfernih sredstava - objasnio je Panteli},

upozoravaju}i da }e javnim preduze}ima

biti onemogu}en rad i da }e neminovno

uslediti otpu{tawe radnika.

N. R.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

TU^A U KAFI]U

Izvr{ni odbor Demokratske stran-

ke Srbije uveo je praksu da predsed-

nik Izvr{nog odbora ove stranke

Milovan Milo{evi} obilazi ve}e gradove

u Srbiji, pa je u ciqu informisawa gra|a-

na o politici i aktivnostima DSS, on u

utorak boravio u ^a~ku.

- Vlada Republike Srbije nastavqa sa

izno{ewem neistina o svojim aktivnosti-

ma. Izdali su nacionalne interese na Ko-

sovu i Metohiji. Ju~e je, prvi put, premijer

spomenuo Rezoluciju 1244. Spomenuo je ka-

da je sve gotovo. Potpisali su sporazum,

doneli odluku o wegovoj implementaciji,

Ta~iju su predali u ruke srpski narod i

srpsku teritoriju. To je prava istina. Srp-

ski narod to mora da zna - rekao je Milo-

{evi}, naglasiv{i da bi Vlada Republike

Srbije zbog takvih poteza morala da podne-

se ostavku.

On je istakao da }e Demokratska stran-

ka Srbije nastaviti sa politikom za{tite

nacionalnih interesa i teritorije, kao i

brige gra|ana na Kosovu i Metohiji.

- Republika Srbija je ugro`ena na vi{e

na~ina, a tome potpoma`e Evropska unija,

koja svojim ucenama pokazuje da nam nije

prijateq.

Stav DSS u vezi sa Vojvodinom uvek je

bio jasan. O~ekujemo da odluka u vezi sa

Statutom Vojvodine bude poni{tena isto

kao {to je poni{ten Zakon o primeni nad-

le`nosti Vojvodine. To }e biti jedan od

razloga za nove pokrajinske izbore, a jo{

jedan razlog je velika korupcija, s obzirom

na to da Bojan Pajti} ve} 12 godina upra-

vqa Vojvodinom bez ikakve kontrole - re-

kao je Milo{evi}. On je spomenuo i lokal-

ne aktivnosti DSS, oceniv{i da su odbo-

ri ove stranke, nakon izbora imali slobo-

du da u interesu gra|ana formiraju vlast

na najboqi mogu}i na~in sa strankama sa

kojima su mogli da se dogovore. Demokrat-

ska stranka Srbije u ovom trenutku u vi{e

od 75 gradova i naseqa vr{i lokalnu

vlast, naglasio je Milo{evi}. I. M.

PREDSEDNIK IZVR[NOG ODBORA DSS U POSETI ^A^KU

OKRU@NI ODBOR DS O NAJAVQENOM PAKETU IZMENA PORESKIH ZAKONA

DA NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA

OSTANE U NA[EM GRADU!

VLADA MORA DA

PODNESE OSTAVKU

„MARICA” PRAVILNO PARKIRANA

Presudom Prekr{ajnog suda u ^a~ku policijski slu`benik PU ^a~ak T.S. oslo-

bo|en je krivice da je 20. januara, pro{le godine, u Ulici cara Du{ana br. 3, u

^a~ku, nepropisno parkirao specijalno vozilo „maricu“, na parking mestu koje je

dopunskom tablom saobra}ajnog znaka ozna~eno kao mesto rezervisano za vozila od-

re|enih korisnika kada vozilo kojim upravqa ne pripada tim vozilima.

Utvr|eno je da je policijski slu`benik T.S. parkirao specijalno vozilo „mari-

cu“ na navedenoj adresi radi obavqawa slu`benih zadataka policije op{te nadle-

`nosti, i da se u konkretnom slu~aju primewuju odredbe ~lana 62. st. 2. Zakona o bez-

bednosti saobra}aja po kojima se odredbe ovog Zakona, o zaustavqawu i parkirawu,

ne primewuju na policijske slu`benike u obavqawu policijske du`nosti ako bi oba-

veza po{tovawa ovih odredbi omela uspe{no obavqawe slu`bene du`nosti. Dakle,

Prekr{ajni sud je utvrdio da je specijalno vozilo „marica“ bilo pravilno parkira-

no u Ulici cara Du{ana, ispred zgrade Policijske uprave u ^a~ku.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

SA 16. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE GRADA ^A^KA

7POLITIKA

Pored predvi|enih

28 ta~aka, na dnev-

nom redu 16. sedni-

ce Gradske skup{tine na-

{le su se jo{ dve dopunske.

Jedna od wih je predlog da

nadle`ni u lokalnoj samo-

upravi formiraju anketni

odbor, koji }e preispitati

stawe u Turisti~koj orga-

nizaciji ^a~ka, jer, kako je

re~eno, po gradu kolaju

razne pri~e o radu ove

ustanove, dok se druga od-

nosi na usvajawe deklara-

cije ili nekog vida pro-

testne note protiv neuku-

snih programskih sadr`a-

ja, kojima se naru{ava jav-

ni moral i vre|aju gra|a-

ni, a ~iji su emiteri tele-

vizije sa nacionalnom

frekvencijom. Bilo je i

drugih predloga za pro{i-

rewe dnevnog reda, ali ni

jedan od wih nije prihva-

}en. Odbornik Bo{ko Ob-

radovi} (Dveri srpske)

zahtevao je da se sa dnevnog

reda zasedawa skine i vra-

ti na doradu predlog plana

generalne regulacije za Ov-

~ar Bawu na teritoriji

grada ^a~ka, jer, kako je

obrazlo`io, prilikom we-

gove izrade nisu uva`ene

sugestije predstavnika

SPC. Ovaj predlog nije

prihva}en.

Kako je istakao Milo{

Milosavqevi}, na~elnik

Gradske uprave za urbani-

zam, predlog plana gene-

ralne regulacije za Ov~ar

Bawu na teritoriji grada

^a~ka je prvi planski do-

kument koji stvara uslove i

daje smernice za daqi raz-

vitak ovog podru~ja. Iako

je prvobitno pokrenuta

inicijativa da plan gene-

ralne regulacije celokup-

nog podru~ja Ov~ar Bawe

zajedno rade grad ^a~ak i

op{tina Lu~ani, druga

strana nije bila zaintere-

sovana. Ovim dokumentom

je obuhva}eno samo oko 32

hektara Ov~arsko-kablar-

ske klisure i na tom pro-

storu su predvi|eni sadr-

`aji koji }e podr`ati ver-

ski, bawski, izletni~ki,

kao i druge vidove turi-

zma, poput lova i ribolo-

va. Kako je objasnio Milo-

savqevi}, iako je poziv

blagovremeno upu}en da se

svi zainteresovani, putem

svojih sugestija u pisanoj

formi, ukqu~e u realiza-

ciju ovog plana, u startu su

se odazvale Turisti~ka or-

ganizacija i “Elektromo-

rava”, dok su se predstav-

nici SPC izjasnili u mo-

mentu javne rasprave. Kako

se navodi u predlogu ovog

plana, ciqevi wegove iz-

rade i dono{ewa su: prepo-

znavawe turisti~ke ponude

bawsko-le~ili{nog nase-

qa, planski razvoj turizma

u skladu sa o~uvawem `i-

votne sredine, za{tita i

racionalno kori{}ewe

termomineralnih izvora,

podizawe nivoa ugostiteq-

skih usluga, planirawe i

opremawe zdravstveno-le-

~ili{nog kompleksa, sana-

cija za{ti}enih kulturno-

istorijskih spomenika, po-

boq{awe komunalne in-

frastrukture... Planom je

predvi|eno stvarawe uslo-

va za rekonstrukciju i iz-

gradwu objekata sa razli-

~itim tipovima stanova-

wa, koji }e sa prate}im sa-

dr`ajima u svom sklopu

omogu}iti funkcionisawe

bawe kao vrednog turi-

sti~kog centra. Predvi|e-

ni su i sme{tajni kapaci-

teti visoke kategorije,

sportsko-rekreativni i

drugi prate}i komercijal-

ni sadr`aji.

Predlog plana general-

ne regulacije za Ov~ar Ba-

wu izazvao je veoma burnu

diskuciju. Odbornici opo-

zicije su izrekli brojne

primedbe, koje su se prven-

stveno odnosile na to da

ovaj va`an dokument ne ga-

rantuje o~uvawe najve}ih

vrednosti ovog izuzetnog

podru~ja i da pri wegovoj

izradi nije uva`eno mi-

{qewe predstavnika Srp-

ske pravoslavne crkve. Re-

~eno je i da ovaj plan ne

pru`a jasnu turisti~ku vi-

ziju, pa se iz wega ne mo`e

naslutiti kako }e ova oaza

duhovnosti i mira izgleda-

ti jednog dana. Odbornik

Radisav Rackovi} je rekao

da Dveri srpske nemaju ni-

{ta protiv toga da Ov~ar

Bawa o`ivi, ali ako se u

ovom planu pomiwe hotel

visoke kategorije, zna se

kakvi prate}i sadr`aji u

wemu mogu biti zastupqe-

ni. Po wegovom mi{qewu,

najve}i propust koji su

u~inili urbanisti je to

{to nisu razgovarali sa

vlasnicima zemqi{ta i

uva`ili primedbe koje su

stigle iz manastira Blago-

ve{tewe i Sretewe da se

ovakvim planom ugro`ava-

ju prioriteti na ovom spe-

cifi~nom podru~ju. Kako

je naveo, plan predvi|a sa-

dr`aje koji su neprimereni

verskom i zdravstvenom tu-

rizmu koji zahtevaju mir.

Bo{ko Obradovi} je rekao

da predlo`eni plan ugro-

`ava biodiverzitet priro-

de i da oni koji su radili

ovaj va`an dokument nisu

vodili ra~una o tome. Qi-

qana Rankovi} je ocenila

da je otvarawe akvaparka

neprimereno duhovnosti

Ov~ar Bawe i da se takvo

re{ewe ne uklapa u ovo

osobeno podru~je. Na sve

navedene primedbe odgovo-

rili su izvestioci tvrd-

wom da se u planu ne pomi-

wu kockarnice, barovi i

sli~no i da on podr`ava

raspolo`ive kapacitete i

da stvara osnovu za daqu

razradu kroz urbanisti~ke

projekte. Milosavqevi} je

napomenuo da se ovaj doku-

ment ne bavi pitawima

imovinsko-pravne priro-

de, jer su mnogi u~esnici u

diskusiji potencirali da

su manastiri pravi vla-

snici zemqi{ta na kojima

su planirani neki sadr`a-

ji i da se ta ~iwenica ne

mo`e ignorisati. Jeroslav

@ivani} iz odborni~ke

grupe NS - DSS je istakao

da Ov~ar Bawa poseduje le-

kovitu i geotermalnu vodu

i da je treba graditi da bi

o`ivela. Dodao je da se ma-

nastiri ne nalaze u samom

nasequ. Apel da se plan ge-

neralne regulacije ovog

podru~ja podr`i uputio je

i odbornik Milan Bojo-

vi}, kako bi Ov~ar Bawa

jednog dana postala repre-

zentativno turisti~ko me-

sto, kojim }e se ovaj grad

ponositi.

Predlo`eni amandmani

odborni~ke grupe Dveri

srpske, da se u ciqu za{ti-

te duhovnog mira u plan

precizno unese da na tom

podru~ju ne}e biti kockar-

nica, no}nih klubova i

drugih sli~nih sadr`aja

koji mogu da naru{e duhov-

nost podru~ja i prouzroku-

ju veliku buku, nisu dobili

ve}inu odborni~kih glaso-

va. Predlo`eni plan gene-

ralne regulacije usvojen je

nakon tro~asovne diskusi-

je ve}inom odborni~kih

glasova.

Odbornici su razmatra-

li i predlog odluke o zavr-

{nom ra~unu buxeta grada

^a~ka za 2012. godinu.

Prihodi i primawa buxeta

ostvareni su u ukupnom iz-

nosu od 2,9 milijardi, {to

predstavqa 96,44 odsto u

odnosu na planirane, a te-

ku}i rashodi 2, 7 milijar-

di dinara. Razlika ukup-

nih buxetskih prihoda i

rashoda je 142,6 miliona

dinara. Ostvaren je sufi-

cit buxeta u visini od 244

miliona dinara. Najve}i

prihodi u pro{logodi-

{wem buxetu su ostvareni

od poreza na zarade, koji je

iznosio 1,2 milijarde di-

nara. Kako je istakao u

svom izlagawu Zoran Todo-

sijevi}, na~elnik Gradske

uprave za finansije, ^a~ak

je grad koji najmawe duguje

u Srbiji.

Iako su svi odbornici,

koji su diskutovali o zavr-

{nom ra~unu pohvalili

na~in na koji je ovaj doku-

ment ura|en, opozicija je

imala brojne primedbe koje

su se odnosile na raspode-

lu sredstava. Zamerili su

da buxet nije bio razvojni,

a ni pretereno socijalni.

Re~eno je da je vi{e novca

trebalo usmeriti na inve-

sticije i otvarawe novih

radnih mesta.

Na sednici je usvojen i

predlog programa za{tite,

ure|ewa i kori{}ewa po-

qoprivrednog zemqi{ta

na teritoriji grada ^a~ka

za 2013. godinu.

Prvog dana zasedawa od-

bornici su razmatrali tri

ta~ake dnevnog reda. Sed-

nica SG je nastavqena u ~e-

tvrtak, 30. maja. O zna~aj-

nim odlukama odbornika,

koje su doneli tokom dru-

gog dana zasedawa, pisa}e-

mo u narednom broju “^a-

~anskog glasa”. V. S.

PLAN REGULACIJE OV^AR BAWE

IZAZVAO BURNU RASPRAVU

8 PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ZAKUPCI “1. MAJA” KOD GRADONA^ELNIKA

ODR@ANA 39. SEDNICA GRADSKOG VE]A

GRAD

Od pro{log petka

i t a l i j a n s k a

kompanija “Ivas

Balkan” postala

je i zvani~no zakupac ~a-

~anske Hemijske industrije

“1. maj”. Novi poslodavac

zadr`ao je svih 55 radnika.

Preraspodelom je odlu~e-

no da “Ivas” preuzme sve

zaposlene, a da dosada{wi

vlasnik Milosav Kne`e-

vi} jedini ostane u “1. ma-

ju” na mestu generalnog di-

rektora.

Saradwa Italijana i

porodice Kne`evi} duga je

skoro dve decenije. Ovoga

puta spasila je “1. maj” od

bankrotstva, prema kome je

polako i{ao od 2010. i

2011. godine, kada je obno-

vqen proizvodni programi

fabrike.

- Italijani su zakupili

kapacitete i opremu u na-

rednih osam godina. Pro-

izvodwu su zapo~eli jo{ u

martu ove godine - podse-

tio je Kne`evi}. Wega, vla-

snike i generalnog direk-

tora “Ivas Balkana” ne-

davno je primio gradona-

~elnik ^a~ka Vojislav

Ili}. Kako je tom prili-

kom re~eno, “Ivas” je na-

stao spajawem dve itali-

janske firme. Na prijemu

kod gradona~elnika bili

su Verter Kolona, vlasnik

fabrike boja i lakova, Pa-

olo Tofoli, proizvo|a~

stiropora i direktor wi-

hove ~a~anske poslovnice

Rafaelo Paganeli.

- U “Ivasu” je jedino ge-

neralni direktor Itali-

jan, ostali zaposleni su

Srbi i zadovoqni smo tom

preraspodelom. Ube|eni

smo da }emo razvijaju}i

firmu, pro{iriti proiz-

vodni program i pove}ati

broj zaposlenih - rekao je

jedan od vlasnika Verter

Kolona. Kako je najavio

direktor “Ivasa”, fabrika

za sada ne}e primati nove

radnike, ali planiraju da

otvore i sektor transpor-

ta, tako da }e im u dogled-

no vreme biti potrebni

novi qudi.

“Ivas” je za sada prevas-

hodno usredsre|en na tr`i-

{te Srbije. U dugoro~nom

planu je i osvajawe Rusije.

- Nekada veliki gigant,

“1. maj” je osetio krizu naj-

pre raspadom Jugoslavije.

Dolazak Italijana je pri-

lika da proizvodwa bude

obnovqena i nadamo se, u

dogledno vreme pove}an i

broj zaposlenih. Za sada je

“Fijat” najboqi primer

uspe{ne saradwe italijan-

skih i srpskih kompanija -

rekao je Vojislav Ili}. U

ime doma}ina, na prijemu

su prisustvovali i zame-

nik predsednika Skup{ti-

ne grada Vladan Mili} i

pomo}nik gradona~elnika

Aleksandar Da~i}.

Italijani su im potvr-

dili da su se za ovih neko-

liko meseci odli~no sna-

{li u ^a~ku. Pun utisaka

je i Rafaelo Paganeli ko-

ji, zbog posla, ovde provo-

di najvi{e vremena. [efo-

vi su ga odmah pohvalili

kod doma}ina da se odli~-

no snalazi kada u pekarama

naru~uje burek.

Z. J.

ITALIJANI PREUZELI

^A^ANSKU FABRIKU

Osim pet prethodno

planiranih, na po-

~etku sednice do-

dato je isto toliko ta~aka

dnevnog reda. Odmah na po-

~etku, na osnovu obrazlo-

`ewa Vesne Dmitrovi} iz

Gradske uprave za urbani-

zam, ~lanovi GV su odbili

dva amandmana na predlog

Plana regulacije Ov~ar

Bawe. Jedan predlog bio je

da u Bawi bude zabrawen

rad kockarnica, kladio-

nica, no}nih barova, kao i

odr`avawe koncerata koji

proizvode veliku buku.

Ve}nici su, izme|u osta-

log, usvojili odluke o ras-

podeli sredstava po kon-

kursima crkava i verskim

organizacijama za reali-

zovawe programa u 2013.

godini.

- Za dodelu donacija

verskim zajednicama i cr-

kvama predvi|eno je ~eti-

ri miliona dinara. Prija-

vilo se 18 crkvenih op-

{tina i tra`ili su sumu

od 24 miliona. Odbijeno je

{est zahteva - rekao je Sa-

{a Obradovi}, pomo}nik

gradona~elnika i naveo

razloge zbog kojih su poje-

dine crkvene op{tine od-

bijene. To je u~iweno ili

zbog dokumentacije koja

nije bila u skladu sa pra-

vilnikom, ili zato {to su

tra`ili sredstva za name-

ne koje nisu u wihovoj nad-

le`nosti. Na sednici je i

sekretar Skup{tine grada

Qubodrag Petkovi} pred-

lo`io da Grad pomogne ob-

novu manastira Hilandar,

ali ovoga puta se ve}nici

nisu detaqnije bavili tom

problematikom. Uz obra-

zlo`ewe da bi ovoj sveti-

wi trebalo pomo}i, taj

razgovor je odlo`en za

drugu priliku.

Za predstavnike lokal-

nih medija naro~ito je bi-

lo zanimqivo usvajawe Re-

{ewa o raspodeli sredsta-

va za javno informisawe

gra|ana od lokalnog zna-

~aja. Gradsko ve}e odlu~i-

lo je da iz stalne buxetske

rezerve odobri Turisti~-

koj organizaciji ^a~ka

oko pola miliona dinara

za isplatu rate za nabavku

turisti~kog vozi}a, za {ta

su sredtva odobrena pro-

{le godine, ali nenamen-

ski potro{ena, kao i za

nabavku vanbrodskog mo-

tora.

Na 39. sednici je kon-

stantovano i da je stawe u

Javno komunalnom predu-

ze}u “Komunalac” i daqe

vrlo te{ko, da su koreni

problema duboki i da i da

je neophodno sa~initi sve-

obuhvatni plan izlaska iz

krize. Iz stalne buxetske

rezerve “Komunalac” }e

dobiti tri miliona dina-

ra za izmirivawe dugova

firmi “Sponit” i predu-

ze}u “Kne`evi}” za rad ba-

gera na pretovaru sme}a u

Preli}ima.

Gradski ve}nici su

usvojili i predlog odluke

o izmeni odluke o osniva-

wu Pred{kolske ustanove

“Moje detiwstvo”.

Zamenik gradona~elni-

ka Radenko Lukovi} izve-

stio je ~lanove GV o poseti

~a~anske delegacije Rusi-

ji, Belorusiji i Rumuniji.

Z. J.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“www.caglas.rs

RASPODELA SREDSTAVA ZA CRKVE, MEDIJE I JP

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 9DRU[TVO

Dok Katarina Pavlovi}

svojim glasom o`ivqava

pesme drevnog Balkana,

na aborixinskom rogu je

prate Igor Dragovi} i

Aleksandar Kostadino-

vi}

“Do{li su svi koje sam o~eki-

vala”, kazala je, pozdraviv{i ~a-

~ansku publiku, Katarina Pavlo-

vi}, glavna li~nost “^udesma”,

grupe koja je pa`wu {ire muzi~ke

javnosti na sebe skrenula u~e-

{}em u ovogodi{wem serijalu “Ja

imam talenat”, u{av{i u samo

finale.

Katarina voli

da ka`e da je “^ude-

smo” beogradsko -

~a~anski, odnosno

~a~ansko - beograd-

ski sastav, jer su

wegovi tvorci ona,

ro|ena ^a~anka ko-

ja se po zavr{etku

sredwe {kole pre-

selila u Beograd,

gde je nedavno okon-

~ala studije turi-

zmologije, i Igor

Dragovi}, Beogra-

|anin i majstor na

aborixinskom rogu.

Grupa je nastala

2009. godine, a prvi

put se predstavila

na ~a~anskom “Karuselu”, festi-

valu kome je ostala odana i nared-

nih godina.

Na sceni Doma kulture 25. ma-

ja, Katarina Pavlovi} i wena

flauta, koju je savladala jo{ kao

|ak ni`e muzi~ke {kole, pojavile

su se me|u, na prvi pogled, proti-

vure~nim muzi~kim individuama

i instrumentima. Na aborixin-

skom rogu

pratili su je Igor Dragovi} i

Aleksandar Kostadinovi}, kahon

je svirao Lazar Zeqi}, a tapan Jo-

van Dostani}. Deo `ivopisne

dru`ine ~inili su i dva Aleksan-

dra - gitarista Gini} i bubwar

Alempijevi}, a nastupio je i mla-

di pijanista i kompozitor Marko

Mari}, koji je na ovaj na~in uz-

vratio “^udesmu” gostovawe na

wegovom nedavnom koncertu, ta-

ko|e u Domu kulture. U “^udesmu”

se pojavio i drugi vokal - Alek-

sandra Todorovi}, ^a~anka i di-

plomirani politikolog.

Za grupu koja je uspela da spoji

pesme drevnog Balkana i instru-

ment australijskih domorodaca

li~nost vredna divqewa je Sre-

ten Bo`i} Vongar, australijski

antropolog i pisac srpskog pore-

kla koji je ~itavu deceniju proveo

me|u australijskim Aborixini-

ma, a danas `ivi na usamqenom

imawu, u dru{tvu divqih dingo

pasa. O wegovom vi{e nego uzbu-

dqivom `ivotnom putu na konce-

rtu je govorio profesor iz Aran-

|elovca Vladeta Kolarevi}. Sre-

ten Bo`i} je ro|en 1932. godine u

selu Gorwoj Tre{wevici kod

Aran|elovca. Prvu kwigu je pro-

~itao tek sa 18 godina, po~eo je i

sam da pi{e pesme i oti{ao u Be-

ograd. U obilazak Evrope krenuo

je pe{ice, da bi u Parizu, kao iz-

beglica, bio prihva}en od strane

Crvenog krsta. Savladao je fran-

cuski, dru`io se sa filozofima i

piscima, ali avanturisti~ki duh

ga je vukao ka Australiji, gde je

stigao brodom, posle godinu dana

plovidbe, sa pozajmqenim novcem

i papirom, umesto paso{em, na

kome je francuska policija napi-

sala “Ovaj ~ovek za sebe tvrdi da

je...”. ^uv{i da svaki doseqenik u

Australiji mo`e da dobije posao

na podizawu sistema za navodwa-

vawe u Kimberziju, on je kupio ka-

milu i do tog mesta krenuo kroz

Tanami pustiwu. Kada je kamila

uginula od iscrpqenosti, Sreten

je naslutio i sopstveni kraj. Me-

|utim, onesve{}enog od `e|i i

vru}ine spasao ga je stari Abori-

xin, crni domorodac koji je iz pe-

ska iskopao `abu i iz wenog sto-

maka iscedio nekoliko kapi te~-

nosti u usta polumrtvog ~oveka.

Sreten }e se dobrovoqno pridru-

`iti australijskom plemenu, o`e-

niti se \umalom i sa wom dobiti

dvoje dece.

Kao prvi belac u selu, do~ekan

je kao sveti glasono{a, pa su ga

wegovi crnoputi prijateqi na-

zvali Barnubir Vongar, {to zna-

~i “glasono{a iz sveta duhova”.

Pisao je o aborixanskim obi~aji-

ma i mitovima, ali nije pre}utao

ni pri~u koju je ~uo od starosede-

laca, o nuklearnim probama vr-

{enim od strane Britanaca sre-

dinom pro{log veka u blizini

domoroda~kog naseqa, zbog kojih

je veliki broj Aborixina umro

ili ostao bez vida. Kada je svoja

saznawa publikovao, australijska

vlast ga je proterala iz zemqe, a

po povratku se doseqava u ju`ni

deo Australije. Trebalo je da mu

se porodica kasnije pridru`i,

ali su \umala i deca, po svemu su-

de}i, stradali u ciklonu koji je

1974. godine pokosio mnoga au-

stralijska sela. Uprkos nesre}i,

i stalnom pra}ewu od strane po-

licije, nastavio je da pi{e i obja-

vquje istinu o najstarijem narodu

na svetu.

Neke od wegovih kwiga, koje je

objavila izdava~ka ku}a “Jasen”

iz Aran|elovca, mogle su se kupi-

ti u vreme koncerta (me|u wima je

bio i roman “Raki” u kome je Von-

gar uo~io vezu izme|u stradalni~-

ke sudbine srpskog naroda i au-

stralijskih Aborixina), a potpi-

sivali ~lanovi “^udesma”. Posle

koncerta u ^a~ku grupa je nastu-

pila na “Kolarcu”, da bi se pono-

vo vratila u na{ grad, gde }e ve~e-

ras u~estvovati u “zatvarawu”

Disovog prole}a.

“^udesmo” je, ina~e, okupira-

no snimawem spota, a uskoro }e,

saznajemo od Katarine, u}i u stu-

dio i snimiti prvi album. ^la-

novi grupe su ponosni i na sarad-

wu sa mladim rediteqem Mlade-

nom Milosavqevi}em, u ~ijem su

kratkometra`nom filmu “Ma-

skirci” bili zadu`eni za muziku.

Film koji govori o srpskim obi-

~ajima vezanim za Belu nedequ do-

bio je nagradu na Festivalu doku-

mentarnog filma “Zlatna bukli-

ja” u Velikoj Plani.

E. V.

Pobednik je ekipa O[

“Kraq Petar Drugi” iz

U`ica”

Utakmi~ewu je u~estvo-

valo vi{e od 40 osnov-

nih {kola sa podru~ja

@i~ke eparhije, a tro~lane ekipe

su sa~iwavali mahom u~enici pe-

tog, {estog i sedmog razreda. U

kvalifikacijama, 20. aprila, svi

u~esnici su radili isti test, sa

20 pitawa, i pokazali visok ste-

pen znawa. U polufinale se pla-

siralo osam ekipa (iz Gorweg

Milanovca, Po`ege, Gora~i}a,

Zabla}a i Gradca), da bi se u fi-

nalu, 23. maja, na{le dve {kole

iz U`ica - O[ “Kraq Petar

Drugi” i O[ “Du{an Jerkovi}”.

U takmi~ewu koje se sastojalo iz

“pitalice”, otkrivalice”, “aso-

cijacija” i igre “lavirint”, po-

bedu je odnela ekipa {kole

“Kraq Petar Drugi”.

Kviz takmi~ewa Eparhija

@i~ka organizuje od 2003. godi-

ne, u nameri da nastavu veronau-

ke u~ini zanimqivijom. Autor

kompjuterskog programa “Kvizi-

racija” je monah Vitalije, iz ma-

nastira “Gradac”, koji nam je re-

kao:

- U dana{we vreme deci je do-

stupno obiqe audio-vizuelnih

efekata i predavawa na raniji

na~in ne mogu da odr`e wihovu

pa`wu. Uz pomo} ovakvih multi-

medijalnih aplikacija pa`wa se

poja~ava, kao i motivacija, pa de-

ca jedva ~ekaju nova takmi~ewa.

“Kviziracija” je nastala u

programerskoj radionici mana-

stira “Gradac” i pre nekoliko

godina je objavqena na interne-

tu, kako bi bila dostupna svim

verou~iteqima i ostalim na-

stavnicima. Otac Vitalije na-

gla{ava da se program mo`e ko-

ristiti i za druge predmete, kao

i da je programsko - dizajnerski

tim “Gradca” otvoren za nove

ideje i ~lanove.

Najuspe{nije ekipe na prote-

klom takmi~ewu nagra|ene su

obilaskom manastira u ovom kra-

ju. E. V.

ZA OSNOVNE [KOLE U EPARHIJI @I^KOJ

KVIZ TAKMI^EWE IZ VERONAUKE

KONCERT „^UDESMA” U ^A^KU

POVEZALI BALKAN

I AUSTRALIJSKE DOMOROCE

10 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEOBRAZOVAWE

Petoro gimnazijalaca, zaslu-

`nih za scenario i re`iju

kratkometra`nog filma “Dva

dana posle sutra” stekli mo-

gu}nost da se besplatno {ko-

luju na Fakultetu za medije i

komunikaciju

Na ovogodi{wem, ~etvrtom po redu

Festivalu kreativnosti, 26. i 27.

maja u Domu omladine u Beogradu,

predstavqeni su multimedijalni radovi

u~enika iz 21 {kole u Srbiji. Kreativnom

tim Trinaeste beogradske gimnazije osvo-

jio je putovawe u Var{avu, koje daruje am-

basada Poqske u Srbiji, drugo mesto i ta-

blet ra~unar osvojili su u~enici Gimna-

zije iz Kru{evca, dok su tre}a nagrada i

mini kamera pripali timu Gimnazije “Du-

{an Vasiqev” iz Kikinde.

Ekipa Gimnazije iz ^a~ka dobitnik je

specijalne nagrade za kreativnost, koju

dodequje Fakultet za medije i komunika-

ciju iz Beograda. “Oskar kreativnosti”

podrazumeva besplatno {kolovawe na ovoj

visoko{kolskoj ustanovi za petoro u~eni-

ka koji potpisuju scenario i re`iju tri-

naestominutnog filma “Dva dana posle

sutra”, realizovanog uz tehni~ku pomo}

Televizije Telemark.

Maturantkiwa Tijana Paji}, koja je ve}

upisala studije menaxmenta u Italiji,

raspolo`ena je da se, putem interneta,

{koluje i na beogradskom fakultetu, dok

}e ostale u~enike, Filipa Ristovi}a,

Ikoniju Jefti}, Nemawu Milosavqevi}a

i Maju Stojanovi}, nagrada morati da sa-

~eka po{to su tek pri kraju drugog razre-

da.

Inspirisan kwigom “Sami zajedno”

ameri~kog antropologa [eri Terkl, koja

istra`uje uticaj moderne tehnologije na

komunikaciju i dru{tvene odnose, film

vodi gledaoce u budu}nost i prikazuje na

koji }e na~in humanoidni roboti, ina~e

vrhunac dosada{weg nau~no - tehnolo-

{kog razvoja, promeniti na{e navike, `i-

vote i mentalitet.

Festival kreativnosti predstavqa za-

vr{nicu godi{weg projekta, koji su rea-

lizovale nevladina organizacija “Bibli-

oteka Plus” i izdava~ka ku}a “Klio” iz

Beograda, u ciqu razvijawa medijske kul-

ture, odnosno kori{}ewa medija u stvara-

la~kom umesto u potro{a~kom smislu. Od

u~esnika se tra`ilo da odaberu jednu od

ponu|enih kwiga, prostudiraju wen sadr-

`aj i poruke i predstave je koriste}i dru-

ge medije. U ~a~anskoj Gimnaziji projek-

tom je obuhva}eno vi{e od sto u~enika,

mentor im je bio profesor gra|anskog vas-

pitawa i sociologije Vladimir @ivano-

vi}, a film je nedavno predpremijerno

prikazan u sali {kole. Na Festivalu kre-

ativnosti ovda{wi gimnazijalci su u~e-

stvovali prvi put, a nagradu im je uru~io

rediteq Neboj{a Bradi}. E. V.

Teodora Trifunovi}, u~enica sed-

mog razreda O[ “Branislav Petro-

vi}” iz Slatine, osvojila je drugo

mesto na dr`avnom takmi~ewu koje je, u

organizaciji Auto-moto saveza i Dru{tva

nastavnika tehni~kog i informati~kog

obrazovawa Srbije odr`ano 24. i 25. maja

u hali “Pionir” u Beogradu. Pored Teo-

dore, ekipu Moravi~kog okruga ~inili su

Marko Didanovi}, iz iste {kole, Anasta-

sija Vasilijevi}, iz O[ “Filip Filipo-

vi}” u ^a~ku, i Bo`idar Vu~i}evi}, u~e-

nik O[ “Vu~i} Veli~kovi}” iz Me|ure~-

ja kod Ivawice.

Takmi~ewe osnovaca u poznavawu sao-

bra}ajnih propisa deo je velike akcije ko-

ju realizuje Ministarstvo prosvete i nau-

ke u saradwi sa Auto - moto savezom, u ci-

qu edukacije najmla|ih u~esnika u saobra-

}aju i pove}awa wihove bezbednosti. Na

takmi~ewu svake godine u~estvuju ekipe

svih okruga, koje ~ine po ~etiri najboqa

takmi~ara (dva de~aka i dve devoj~ice u

mla|oj i starijoj grupi). Takmi~arski deo

se sastoji iz tri celine: polagawe testa sa

saobra}ajnim propisima, vo`wa bici-

klom po “poligonu spretnosti”, koji sadr-

`i razne prepreke, i vo`wa biciklom po

“poligonu prakti~nog pona{awa”, koji

simulira realnu situaciju u gradskom sa-

obra}aju.

Osnovna {kola “Branislav Petrovi}”

iz Slatine nekoliko godina unazad ostva-

ruje odli~ne rezultate na takmi~ewu

“[ta zna{ o saobra}aju”. Ekipa ove {ko-

le redovno je osvajala prva mesta na op-

{tinskom i okru`nom i imala svog pred-

stavnika na dr`avnom takmi~ewu, {to je

dokaz da saobra}ajna sekcija {kole, koju

vodi profesor tehni~kog obrazovawa

Aleksandar Vini}, radi sa velikim entu-

zijazmom i u kontinuitetu. E. V.

U projektu, koji traje od 2011.

do 2013. godine u~estvuje

21.000 mladih iz cele Srbije

Na drugom sastanku Tima za podr-

{ku programu, 27. maja u Regio-

nalnom centru za profesionalnu

orijentaciju zaposlenih u obrazovawu,

oceweno je da je wegovo sprovo|ewe u

{kolama Moravi~kog okruga bilo veoma

korisno za u~enike koji su suo~eni sa iz-

borom budu}eg zanimawa i doprinelo da

boqe upoznaju sopstvena interesovawa i

svet rada, kao i da donesu pravilnu odlu-

ku.

Projekat “Profesionalna orijentaci-

ja na prelasku u sredwu {kolu” sprovodi

Nema~ka organizacija za me|unarodnu sa-

radwu (GIZ), u partnerstvu sa Ministar-

stvom prosvete i kroz saradwu sa Mini-

starstvom omladine i sporta Republike

Srbije, radi osposobqavawa mladih da

promi{qeno i vaqano odlu~uju o daqem

{kolovawu i pozivu kojim }e se baviti u

`ivotu.

Marija Vulovi}, rukovodilac lokal-

nog tima za podr{ku, obja{wava da je

projektom obuhva}eno 30 radionica, svr-

stanih u pet oblasti: upoznavawe sebe i

sopstvenih interesovawa, upoznavawe

sveta obrazovawa i rada, informisawe o

tome koja {kola vodi odre|enom zanima-

wu, direktan kontakt sa svetom rada i do-

no{ewe odluke o izboru {kole, odnosno

profesije.

- Sa u~esnicima radionica rade obu-

~eni nastavnici i razredne stare{ine.

U~enici u wima rado u~estvuju, ose}aju se

opu{tenije nego na redovnoj nastavi i us-

postavqaju boqi odnos sa nastavnikom.

Oni u ovoj vrsti nastave prepoznaju svoj

interes, zahvaquju}i radionicama u~e-

stvuju u stvarawu sopstvene budu}nosti i,

{to je veoma va`no, sti~u znawa i ve{ti-

ne potrebne za suo~avawe sa dinami~nim

i promenqivim tr`i{tem rada - nagla-

{ava Marija Vulovi}.

Kao poseban kvalitet ove “obuke” ona

isti~e posetu 100 devoj~ica iz {est ~a-

~anskih {kola preduze}ima “Maru{ka”,

“Desert”, “Unipromet”, “Elsat” , “Pro-

gres in`ewering” i “Vodo in`ewering”.

Poseta je uprili~ena u aprilu, na Dan de-

voj~ica, a doma}ini su se, ka`e Vulovi}-

ka, potrudili da se deca prijatno ose}aju

i nau~e ne{to novo.

Projekat je zapo~et 2011. godine u 232

{kole i 26 kancelarija za mlade, a u toku

{kolske 2012/13. sprovo|en je u 450 novih

{kola.

E. V.

Uspeh u~enika O[ “Filip Fili-

povi}” na ovogodi{wim smotra-

ma i takmi~ewima prema{io je

standarde propisane od strane Zavoda za

vrednovawe i unapre|ewe obrazovawa i

vaspitawa. U~enici su osvojili 128 na-

grada, {to u odnosu na ukupan broj |aka

iznosi 24, 2 procenta. Na jedno od prva

tri mesta plasiralo se 68 u~enika, a pe-

toro je u~estvovalo na republi~kim nad-

metawima.

Ove podatke je na prijemu za nagra|ene

takmi~are saop{tio direktor {kole

Milo{ ]irkovi}, izdvojiv{i slede}e

u~enike: Aleksa Jela~a, iz {estog razre-

da, osvojio je drugo mesto na republi~-

kom takmi~ewu iz fizike, Katarina Mi-

{i} i Dragana Jovanovi}, u~enice osmog

razreda, plasirale su se na republi~ko

takmi~ewe iz kwi`evnosti, Anastasija

Vasilijevi}, iz petog razreda, u~estvova-

la je na dr`avnom takmi~ewu iz TIO i

“[ta zna{ o saobra}aju”, dok je sedmak

Nemawa ^uli} ove godine na takmi~ewi-

ma osvojio sedam nagrada.

Najuspe{nije u~enike {kola je dari-

vala kwigama, a priredbi koja je prire-

|ena wima u ~ast prisustvovali su i wi-

hovi roditeqi.

Dan kasnije, 24. maja, {kola je prosla-

vila svoj Dan i krsnu slavu - Svetog Ki-

rila i Metodija. E. V.

NA FESTIVALU KREATIVNOSTI U BEOGRADU NA DR@AVNOM TAKMI^EWU

„[TA ZNA[ O SAOBRA]AJU”

NA DRUGOM MESTU

U^ENICA IZ SLATINE

^A^ANSKI GIMNAZIJALCI

OSVOJILI SPECIJALNU NAGRADU

U O[ „FILIP FILIPOVI}”

SVE^ANOST ZA NAJBOQE TAKMI^ARE

PROJEKAT „PROFESIONALNA ORIJENTACIJA

NA PRELASKU U SREDWU [KOLU”

OD SAMOSPOZNAJE

DO ODLU^IVAWA

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 11MARKETING

marketing 032/342-276

12 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 13MARKETING

marketing 032/342-276

14 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEKULTURA

- Sre}ni su gradovi koji imaju pesnike,

koji im otvaraju vrata ma gde se pojavili.

Sre}ni su i pesnici koje zavi~aj nije za-

boravio. Tu sre}u ima i ^a~ak, a posmrt-

ne po~asti pesniku Vladislavu Petkovi}u

Disu vidaju wegove zemaqske bolove i ne-

da}e. Zavi~aj je davne 1964. godine poslu-

{ao kwi`evnika Branka V. Radi~evi}a i

zaboravqenog Disa, iz “zatravqenih suto-

na” vratio me|u svoje, podariv{i mu pe-

sni~ku manifestaciju - Disovo prole}e -

rekla je, u Kolar~evoj zadu`bini u utorak,

28. maja, na predstavqawu Disovih sve~a-

nosti u presotnici, Danica Ota-

{evi}, direktorka manifestaci-

je koja ove godine obele`ava pola

veka trajawa, ujedno i direktor

Gradske biblioteke “Vladislav

Petkovi} Dis” u ^a~ku. Program

naslovqen po stihu Disove pesme

“Javqaju lahori da ve~e dolazi”

sadr`ajem je podsetio na svih pe-

deset pesni~kih manifestacija i

niz povoda koji iznova daju raz-

loge za trajawe. Ove godine se na-

vr{ava 110 godina od objavqiva-

wa prve Disove pesme “Idila” u

Srpskom kwi`evnom glasniku

1903. godine, a ve} 1. jula, bi}e

ta~no 100 godina od {tampawa

autorskog izdawa Disove kwige

“Mi ~ekamo cara”. Brojna

publika u Kolarcu, koju su

~inili i dosada{wi laurea-

ti Disove nagrade, akademi-

ci, pesnici i drugi kulturni

poslenici prestonice, bila

je u prilici da ~uje i kako je

sve po~elo u ̂ a~ku 13. aprila

1964. godine, od kada je Dis

“svoj pesni~ki lovorov venac

po~eo da deli sa jednim sa-

vremenim pesnikom”. Taj niz,

Disovom nagradom oven~a-

nih, zapo~eo je sa Vaskom

Popom 1965, a stigao do

Dragana Jovanovi}a Da-

nilova 2012, da bi na ju-

bilarnoj manifestaciji

prvi put bila dodeqena

Po~asna Disova plaketa

Peteru Handkeu.

U Kolar~evoj zadu-

`bini su predstavqena i

brojna izdawa koja prate

50. Disovo prole}e, koja

}e biti trajni belezi ju-

bilarne manifestacije:

dve retrospektivne kwi-

ge, “Sa zaklopqenim o~i-

ma” i “Disu u gostima”,

tri kataloga (“Kod vas je prole}e”, Umet-

ni~ka kwiga - Dis i 17. Prole}no anale) i

uskoro i specijalno izdawe ~asopisa “Di-

sovo prole}e”. O izdawima su govorili

prire|iva~i, profesor Radivoje Miki} i

Dragan Hamovi}, a stihovima su se Disu

poklonili dosada{wi laureati: akademi-

ci Qubomir Simovi} i Matija Be}kovi},

pesnici Radmila Lazi}, Du{ko Novako-

vi}, Vojislav Karanovi}, @ivorad Ne-

deqkovi}, Dragan Jovanovi} Danilov,

Nikola Vuji~i}. Imena svih 50 laureata

bila su sve vreme na video prezentaciji

pred publikom u Kolarcu, Disove stihove

govorio je Neboj{a Dugali}, a nastupio je

i ansambl „^udesmo“.

Z. L. S.

Prva Po~asna Disova pla-

keta, ustanovqena povo-

dom jubilarnog 50. Diso-

vog prole}a na inicijativu di-

rektorke Gradske biblioteke

“Vladislav Petkovi} Dis” Dani-

ce Ota{evi}, uru~ena je austrij-

skom i svetskom kwi`evniku i in-

telektualcu Peteru Handkeu, 29.

maja na sve~anosti uprili~enoj u

sali Skup{tine Grada. Priznawe

dragom gostu uru~io je u ime jubi-

larnog Disovog prole}a, Gradske

biblioteke i Grada ^a~ka pesnik

Dragan Jovanovi} Danilov, pred-

sednik Odbora manifestacije, a

dobrodo{licu u ime grada po`e-

leo pomo}nik gradona~elnika

Aleksandar Da~i}.

Po~asna Disova plaketa Hand-

keu je dodeqena za celokupan kwi-

`evni rad i doprinos {irewu

istine o srpskom narodu i srpskoj

kulturi, a u znak zahvalnosti za

hrabrost i dosledno prijateqstvo

sa Srbijom, nedavno ga je i pred-

sednik Srbije Tomislav Nikoli}

odlikovao Sretewskim ordenom.

Za novi roman “Moravska no}”

pripala mu je i kwi`evna nagrada

“Momo Kapor”. Pro{le godine

Handke je izaban za inostranog

~lana SANU, a ove, za po~asnog

~lana Akademije nauka Republike

Srpske.

Gosti sve~anosti bili su i Handkeovi prijateqi i su-

gra|ani u Parizu, akademik Milovan Danojli} (laureat

Disove nagrade 1995.) i pesnik i prevodilac Handkeovih

dela na srpski jezik @arko Radakovi}.

Umesto prigodne besede Peter Handke je publici daro-

vao pet strofa Disove pesme “Mo`da spava”, koliko je us-

peo da ih prevede na nema~ki jezik tog

dana borave}i u na{em gradu i Zabla-

}u, a ~itao ih je naizmeni~no sa Rada-

kovi}em na srpskoj }irilici i nema~-

kom, zbog ~ega je nagra|en aplauzom. I

ba{ kao {to su se pre mnogo godina,

po re~ima Danice Ota-

{evi}, veliki Gete i

bra}a Grim divili

lirskoj i epskoj poeziji

jednog malog naroda,

koji je `eleo slobodu i

pravo da bude svoj na

svome, tako i danas, taj

isti mali narod {aqe

svoju poeziju u Evropu,

a prenosi}e je jedan

Evropqanin. To ozna-

~ava i budu}i ravoj sa-

me manifestacije, jer

Dis nam otvara sva vrata. Zahvalnost

za to {to su Handkeu pribli`ili Di-

sovu poeziju upu}ena je tom prilikom i Danojli}u i Rada-

kovi}u, kao i samom laureatu Po~asne Plakete, {to je u

naslov svog posledweg romana “Moravska no}”, stavio

ime najsrpskije srpske reke.

Govore}i o stvarala{tvu Petera Handkea, ro|enog

1942. u Grifenu u Austriji, studijama prava u Gracu, an-

ga`ovawu u avangardnom kwi`evnom ~asopisu “Manu-

skript”, akademik Milovan Danojli} je naveo sva wegova

dela, po~ev{i od prvih samostalnih radova 1965, kada

napu{ta studije i posve}uje se umetni~kom radu, pa sve do

danas. Danojli} je u Handkeovoj biografiji apostrofi-

rao i brojne nagrade koje je dobio, one koje je odbio, kao

i one koje su mu zbog politi~kog stava bile uskra}ivane.

Po majci Slovenac, Handke je jedan od retkih evrop-

skih intelektualaca koji sredinom devedesetih godina

javno di`e glas protiv medijskog mraka kojim je zapadni

svet pokrio Srbiju. U to vreme posetio je Republiku Srp-

sku, a 1999, u vreme bombardovawa Jugoslavije, doputovao

je u na{u zemqu. U znak protesta vratio je neke nagrade.

Odbio je da primi i presti`nu nagradu “Kandid” 2011, a

nov~ani deo, koji mu je uskratio nema~ki sponzor zbog

wegovog prosrpskog stava, kao alternativnu nagradu,

prikupili su berlinski pisci, rediteqi i drugi donato-

ri. Svotu od 50.000 evra Handke je poklonio Srbima u Ve-

likoj Ho~i na Kosmetu. Goste su pesmama “Oj Moravo” i

“Bo`uri” pozdravile solistkiwe Sara Plazini} i Ma-

rina Savi}, odlomke iz romana “Moravska no}” je ~itao

Slobodan Nikoli}, a u ime doma}ina, Gradske bibliote-

ke, kroz program je vodio Qubi{a ]irkovi}. Z. L. S.

JUBILARNO 50. DISOVO PROLE]E U KOLAR^EVOJ ZADU@BINI

- Pisawe je za Petera Handkea {kola gledawa. Pisac gleda da bi razumeo i pi{e da bi gledao. U jugosloven-

skom gra|anskom ratu stao je na stranu iskqu~enih. Dolazak u Srbiju deo je wegovog eti~kog i estetskog stava. Za

wegove putopise o nama ka`u da su provokativno apoliti~ni. Uzbudila nas je wegova qubav prema istini. I ne

samo qubav prema pravdi i istini za srpski narod, ve} za svakog ~oveka. Ve}e qubavi nismo mogli tra`iti. On

nas je oslobodio jednog dela mr`we… - rekao je pored ostalog akademik Danojli}.

DANOJLI]: QUBAV PREMA ISTINI

SRE]NI SU PESNICI KOJI IMAJU ZAVI^AJ

DISOVA PLAKETA

URU^ENA PETERU HANDKEU

PRVO PO^ASNO PRIZNAWE DISOVOG PROLE]A PRIPALO OSVEDO^ENOM

PRIJATEQU SRPSKOG NARODA IZ EVROPE

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 15KULTURA

SVI DOBITNICI

DISOVE NAGRADE

1965 - 2012.

Vasko Popa (1965)

Risto To{ovi} (1966)

Veqko Petrovi} (1967)

Desanka Maksimovi} (1968)

Desimir Blagojevi} (1969)

Aleksandar Vu~o (1970)

Vito Markovi} (1970)

Oskar Davi~o (1971)

Du{an Mati} (1972)

Milo{ Crwanski (1973)

Gustav Krklec (1974)

Skender Kulenovi} (1975)

Branko V. Radi~evi} (1976)

Du{an Kosti} (1977)

Bla`e Koneski (1978)

Stevan Rai~kovi} (1979)

Jure Ka{telan (1980)

Slavko Vukosavqevi} (1981)

Izet Sarajli} (1982)

Aleksandar Ristovi} (1983)

Ciril Zlobec (1984)

Borislav Radovi} (1985)

Vesna Parun (1986)

Radovan Pavlovski (1987)

Ivan V. Lali} (1988)

Qubomir Simovi} (1989)

Matija Be}kovi} (1990)

Tanasije Mladenovi} (1991)

Alek Vukadinovi} (1992)

Jovan Hristi} (1993)

Milutin Petrovi} (1994)

Milovan Danojli} (1995)

Miodrag Pavlovi} (1996)

Dragan Kolund`ija (1997)

Bo`idar Timotijevi} (1998)

Branislav Petrovi} (1999)

Novica Tadi} (2000)

Milosav Te{i} (2001)

Miroslav Maksimovi} (2002)

Du{ko Novakovi} (2003)

Radmila Lazi} (2004)

Vojislav Karanovi} (2005)

Slobodan Zubanovi} (2006)

Milan \or|evi} (2007)

Vladimir Kopicl (2008)

Nikola Vuj~i} (2009)

Sa{a Jelenkovi} (2010)

@ivorad Nedeqkovi} (2011)

Dragan Jovanovi} Danilov (2012)

Kwi`evnik i jedan od vode}ih evrop-

skih intelektualaca Peter Handke,

braniteq srpskog naroda u najte-

`im vremenima prethodnog i novog veka, i

akademik Milovan Danojli}, stigli su iz

Pariza u Zabla}e. U sredu, 29. maja u podne,

prisustvovali su u Disovom zavi~aju para-

stosu, koji se u okviru Disovih sve~anosti

odr`ava svake godine u crkvi Svetog Ar-

hangela Gavrila, u kojoj je pesnik kr{ten 2.

marta 1880. godine po starom kalendaru. U

osnovnoj {koli koja nosi ime zavi~ajnog

pesnika tog dana se u~enicima osnovnih i

sredwih {kola tradicionalno dodequju

nagrade za najboqe literarne radove pri-

spele na konkurse Disovog prole}a, kada

im o istorijatu manifestacije iscrpno go-

vori bibliotekar Dubravka Ili}, a nagra-

|eni ~itaju svoje rukopise.

Handke je u ^a~ak stigao prethodne ve-

~eri sa producentskom ekipom iz Nema~ke

koja snima film o wegovom boravku u na-

{oj sredini, a vi|en je i kako sam {eta

ulicama grada iste ve~eri i narednog ju-

tra. Posetio je Gradsku biblioteku, video

priznawa koja je ova ustanova dobila za

svoj rad. Tom prilikom direktorka Bibli-

oteke Danica Ota{evi} priredila je izne-

na|ewe pokloniv{i mu kwigu koju mu je iz

Beograda poslao brat pesnika Du{ka Rado-

vi}a, a re~ je o nema~kom izdawu iz 1882.

godine. Gosti iz Francuske i Nema~ke po-

setili su i stalnu postavku Narodnog mu-

zeja, gde ih je naro~ito interesovala Haxi

Prodanova buna i stradawe srpskog naro-

da pod Turcima. Handke je usput zapisivao

neke na{e re~i, u Zabla}u je kao pravosla-

vac prisustvovao parastosu, slikao se sa

nagra|enom decom, razgovarao sa sve{te-

nikom Mirkovi}em, oti{ao u wegovo dvo-

ri{te, tamo su popili po rakiju, divio se

tre{wama koje su rodile, interesovao se za

krajputa{e u zabla}koj porti, video plo~u

Avrama Luki}a, kneza po`e{kog i zapisao

wegovo stradawe, po`eleo da pro{eta po-

red Morave… Tokom boravka u ^a~ku pose-

ti}e i Ov~ar Bawu i manastir Nikoqe, a

privla~i ga sve ono {to je srpsko, staro i

autenti~no, ka`e Danica Ota{evi}, doma-

}in gostima iz Evrope. Z. L. S.

Stihovi Vladislava

Petkovi}a Disa oku-

pili su povodom ju-

bilarnog Disovog prole}a

slikare u novom, interme-

dijalnom projektu Umet-

ni~ke galerije “Nade`da

Petrovi}” i Gradske bi-

blioteke. Autor projekta,

izlo`be i kataloga “Umet-

ni~ka kwiga - Dis” je vi{i

kustos Julka Marinkovi},

a umetni~ki direktor Di-

mitrije Peci}, profesor

slikarstva na FLU u Beo-

gradu, koji je otvorio po-

stavku u Galeriji “Risim”

pro{log ~etvrtka i pred-

lo`io da projekat postane

tradicionalan. Pet umetnika iz Srbije i Crne Gore inspirisani

Disovim pesmama stvorili su jedinstven likovni izraz, koji obu-

hvata prvu kolekciju od {est kwiga iz budu}e, i jedinstvene zbirke

bibliofilskih izdawa, kada projekat za`ivi u budu}im prole}ima.

U projektu Umetni~ka kwiga - Dis su u~estvovali: Aleksandra Gor-

di}, Milivoj Mi{ko Pavlovi}, Irena Lagator

Pejovi}, Aleksandra Rakowac i Daniela Fulgosi.

Umetnici su uradili po ~etiri grafike otisnute

na papiru zajedno sa Disovim stihovima, koje su,

svaka na svoj na~in povezane u formu autorske

umetni~ke kwige. Nova dela rezultat su kreativne

slobode umetnika u izboru stihova i grafi~ke teh-

nike i forme. Eksponati su ura|eni u malom tira-

`u od po {est potpisanih i numernisanih prime-

raka.

O novom pristupu re~i u likovnoj umetnosti go-

vorile su direktorke dve ustanove koje su se srele

na zajedni~kom projektu, Milica Petronijevi} i

Danica Ota{evi}. Marija Radulovi} je pro~itala

uvodni tekst Nikole Marinkovi}a koji je ovaj pro-

jekat odredio kao “Intermedijalni iskorak u tuma-

~ewu Disove poezije”, i istakao da “ova izlo`ba otvara puteve ko-

jima srpska kultura, kroz sadejstvo razli~itih umetnosti, mo`e su-

mirati svoja najboqa iskustva iz pro{log veka, kao zalog, na po~et-

ku veka novih izazova, na koje treba logikom postojawa jedne kultu-

re, autenti~no odgovoriti”. Z. L. S.

“Lica oko mene“, naziv je te-

me druge izlo`be digitalnih

fotografija koju Gradska bi-

blioteka organizuje u okviru

Disovih sve~anosti za u~enike

osnovnih i sredwih {kola ~a-

~anskog kraja. Namera ~itave

ideje jeste da se deo kreativnog

potencijala dece iskoristi u

pozitivnom smeru, rekao je bi-

bliotekar Bogdan Trifunovi}

i saop{tio da je na konkurs

ukupno pristiglo 159 foto-

grafija od 59 autora, a za izlo-

`bu su odabrane 43 od 28 mladih

fotografa, me|u kojima su i na-

gra|ene. O najuspe{nijim foto-

grafijama odlu~ivao je `iri

koji su ~inili Milenko Savo-

vi}, Bojana Stamenkovi} i \or-

|e Vukadinovi}. Izlo`bu je

otvorila direktorka Bibliote-

ke Danica Ota{evi}, poru~iv-

{i deci da kroz svoje objektive

tra`e lepotu u svom okru`ewu.

U kategoriji osnovaca prva na-

grada pripala je Teodori ]en-

di}, 7. r. O[ “Branislav Pe-

trovi}” u Slatini, kojoj su iz-

lo`ene sve tri fotografije, a

nagradu je osvojila ona sa nazi-

vom “Deca imaju obi~aj da kvare

svoje igra~ke, jer tra`e u wima

srce”. Druga nagrada pripala je

Milici Didanovi}, 7. r. iz iste

{kole, a tre}a Andriji Raketi},

8. r. O[ “Milica Pavlovi}” u

^a~ku. U kategoriji sredwih

{kola prva nagrada pripala je

Jeleni Radosavqevi}, 1. r. Eko-

nomske {kole; druga Radi Trna-

vac, 3. r. Medicinske {kole i

tre}a, Jani Milovanovi}, matu-

rantkiwi Gimnazije.

Pohvaqena su po dva rada u

obe kategorije: Teodore Prlin-

~evi} iz O[ “Sveti Sava” u

Atenici i Todora Trifunovi}a

iz O[ “Dr Dragi{a Mi{o-

vi}”, kao i Teodore Be}irevi}

iz Tehni~ke {kole i Atanasija

Markovi}a iz ~a~anske Gimna-

zije. Svi su dobili nagrade i

plakete koje su im darovali

Gradska biblioteka i preduze}e

“Dokus informacioni siste-

mi”. Posebno su pohvaqeni i

profesori likovne umetnosti

Martina \uki} iz O[ “Dragi-

{a Mi{ovi}” i Lela Toma{e-

vi} iz O[ “Branislav Petro-

vi}” u Slatini zbog anga`ova-

wa u~enika na ovom konkursu.

Z. L. S.

PETER HANDKE I AKADEMIK MILOVAN DANOJLI] U DISOVOM ZAVI^AJU

NAGRA\ENE FOTOGRAFIJE U^ENIKA NA KONKURSU 50. DISOVOG PROLE]A

LICA OKO MENE

IZLO@BA BIBLIOFILSKIH IZDAWA UMETNI^KE GALERIJE I GRADSKE

BIBLIOTEKE POVODOM 50. DISOVOG PROLE]A

IZ PARIZA U ZABLA]E

UMETNI^KA KWIGA - DIS

16 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Poput igre svetlo-

sti, negde izme|u stvar-

nosti i ma{te...

Kada `ivot zavi-

si samo od jedne

kwige.

Pre samo nekoliko

meseci, Tom Bojd je

imao sve u `ivotu: bio

je slavni pisac bestse-

lera, `iveo u monden-

skom kvartu Los An|e-

lesa i u`ivao u sre}noj

vezi sa svetski pozna-

tom pijanistkiwom.

Me|utim, nakon ru`nog

raskida, Tom se zatvo-

rio u svoj svet. Zbog

slomqenog srca, ponestalo mu je inspiracije, a dru{tvo

mu prave samo poroci.

Jedne ve~eri, sasvim neo~ekivano, na vrata }e mu poku-

cati prelepa nepoznata `ena. Ona tvrdi da je Bili, juna-

kiwa iz wegovih romana, koja je dospela u stvaran svet

zbog {tamparske gre{ke u wegovoj posledwoj kwizi. Ia-

ko wena pri~a deluje potpuno neverovatno, Tom polako

po~iwe da veruje da je to prava Bili. Ona je lepa, ona je

o~ajna, ona }e umreti ako on prestane da pi{e! Tom mora

da napi{e novi roman da bi se Bili vratila u svet ma-

{te, a ona }e wemu pomo}i da ponovo osvoji svoju izgu-

bqenu qubav. [ta jo{ mo`e da izgubi?

Tom i Bili }e se zajedno otisnuti u napetu avanturu,

gde se stvarnost i ma{ta prepli}u u zavodqivoj i smrto-

nosnoj igri...

Dirqivo i mo}no {tivo,

istinita pri~a o napu{tenoj

deci u svetu koji ne mari za

wih

Sva ta deca ~eznu za

onim za ~im sam ~eznu-

la i ja: za o~ima koje ih

vide, glasom koji ih mazi, ru-

kama koje }e u~initi i ne{to

vi{e, a ne samo premestiti ih

s jednog mesta na drugo. ^eznu

da vide, na tu|em licu, da po-

stoje. Da su va`na.

Lejla od malih nogu zna da

nije deo dru{tva. Wena majka

ne mo`e da brine o woj, i zato `ivi u siroti{tu sa dru-

gom decom koja nisu ro|ena u braku. Wena lepa sestra, Zu-

lima, udata je za ~oveka mnogo starijeg od sebe – ali jed-

na napu{tena devoj~ica sre}na je {to je uop{te dobila

ponudu za brak. U {koli, Lejlu i wenu najboqu drugari-

cu Amal zovu k}erkama greha. One su qudska bi}a, kao i

svi drugi. Nisu odgovorne za postupke svojih roditeqa.

Svi na ovaj svet dolazimo na isti na~in. A kad se neke be-

be rode pre braka, nisu one za to krive.

Napu{tena deca u zemqama kao {to je Sudan nemaju

nikakva prava, ona su otpadnici, izgnanici, prepu{tena

na milost i nemilost dru{tvu punom predrasuda. Kroz

istinitu pri~u o devoj~ici Lejli, pred ~itaocima iskr-

sava ~itav jedan `enski univerzum, koji na patwe i muke

sa kojima se suo~ava reaguje hrabro i sa ponosom, i koji

svakog dana na sopstvenoj ko`i ose}a {ta zna~i `ivot

Vendi Volas

NE@NI DODIR SUNCA

Gijom Muso

DEVOJKA OD PAPIRA

Naslov teksta ujedno je bio i

tema jubilarnog, 30. De~jeg

majskog salona, koji ve} tri

decenije uspe{no organizuje Narod-

ni muzej u ^a~ku u saradwi sa osnov-

nim {kolama iz ^a~ka, Lu~ana i

Gorweg Milanovca. Na selektovanoj

izlo`bi, otvorenoj pro{le srede u

Galeriji Muzeja, nakon prigodne be-

sede direktorke Delfine Raji}, koja

je i kao ~lan `irija konstatovala, da

su deca besprekorno odgovorila na

zadatu temu, najuspe{nijima su dode-

qen nagrade.

- Snovi su muzika koja nas ponekad

budi, oni su i film u kojem upravo

mi igramo glavne uloge, to su ~itan-

ke sa na{iom likom na koricama,

besplatno pu-

tovawe u nepo-

znate, ~udnova-

te svetove, pro-

zor u na{u du-

{u i voz koji

protutwi kroz

de~iju no}. Ja

sam, moram da priznam, malo zabora-

vila kako to izgleda, ali ste me vi

podsetili da bi trebalo ponekad da

sawam. Hvala i va{im profesorima

{to su se potrudili da svi zajedno u

Narodnom muzeju, po trideseti put

u`ivamo u de~ijoj ma{ti i kreativ-

nosti sabranoj u De~ji majski salon –

rekla je pored ostalog Raji}ka.

Na 30. De~ji majski salon, koji je

okupio 14 {kola iz ^a~ka i Lu~ana,

pristiglo je 628 radova, a za izlaga-

we su odabrana 353. Radove je ocewi-

vao `iri: Magdalena Vlastelica,

magistar slikarstva, Bojana Stamen-

kovi}, dipl. likovni umetnik i Del-

fina Raji}, istori~ar umetnosti.

Dodeqeno je deset ravnopravnih na-

grada pojedincima, a za najboqi po-

nu|eni izbor radova nagra|ena je

O[ “Vladislav Petkovi} Dis” iz

Zabla}a. Nagradu najuspe{nijoj {ko-

li dodelio je Centar za vizuelna is-

tra`ivawa “Krug” Bo`idara Plazi-

ni}a.

Nagra|eni su pojedinci: Marko

Vuki}, 5/1 O[

“Bo`o Tomi}” iz

Prijevora; Luka

Nikoli}, 7/1 O[

“Branislav Petro-

vi}” Slatina; Ja-

smina Mikaino-

vi}, 7.r O[ “Go-

ra~i}i” u Gora~i-

}ima; Tijana Ste-

vanovi}, 8/1 O[

“Gu~a” u Gu~i; Va-

wa Dobrosavqe-

vi}, O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”

^a~ak; Stefan Todorovi}, 6/4 O[

“Milica Pavlovi}”; Marija Anto-

nijevi}, 7/2 O[ “Ratko Mitrovi}”;

Luka \okovi}, 5/2 O[ “Sveti Sava”:

Nemawa ^uli}, 7/2 O[ “Filip Fi-

lipovi}” i Matija Bogi}evi}, 8/1

O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajev-

cima.

Z. L. S.

Sa 6. Me|unarodnog

drinskog Gastro fe-

stivala, odr`anog

sredinom maja u Quboviji,

u organizaciji tamo{we

Turisti~ke organizacije,

KUD “Tanasko Raji}” iz

Qubi}a vratio se sa zlat-

nim odli~jem, osvojiv{i

prvo mesto u pripremawu

etno trpeze. Ovo priznawe

stekli su u konkurenciji

vi{e od 40 ekipa, a poseb-

no je zna~ajno, jer su ga ^a-

~anima dodelile stru~ne

sudije festivala, odnosno,

profesori Visoke hoteli-

jerske {kole u Beogradu i

~lanovi Kulinarske aso-

cijacije Srbije, licenci-

rani za ovakva takmi~ewa,

isti~e ponosno Zoran Za-

te`i}, predsednik KUD-a

pobednika.

Ove godine festival je

obuvatio vi{e takmi~ar-

skih disciplina: pripre-

mawe ribqe ~orbe, etno tr-

peze, moderne kuhiwe, pe-

karstvo, karving-rezbare-

we na vo}u i povr}u i tak-

mi~ewe u brzom seckawu

crnog luka.

“Tanasko” se takmi~io

i u zabavnom delu na veli-

koj pozornici u glavnoj

ulici u Quboviji gde su

sve sekcije dru{tva izvele

kombinovani program. Qu-

bi}ani su oku{ali i svoje

ume}e u pripremawu ribqe

~orbe u kotli}u. Ekipa je

nastupila pod imenom

“Smu|” Qubi}, a o pobed-

niku su odlu~ivale nijan-

se. Ekipu “Smu|a” su ~ini-

li Mila Milinkovi}, Goj-

ko Rankovi} i Zoran Zate-

`i}, a kotli} je za kratko

vreme ostao prazan, pri~a

Zate`i}.

Visoko priznawe i jed-

noglasnu odluku stru~nog

`irija za etno trpezu Qu-

bi}ani su zaslu`ili zahva-

quju}i dobrom odabiru re-

cepata, receptura i pri-

premi veoma starih slat-

kih jela iz {umadijskog

kraja: jabukove kri{ke, po-

hovane jabuke, pite savija-

~e i ostale |akonije iz na-

{eg kraja ovog puta su bile

bez premca, najboqe, najo-

riginalnije i najizvorni-

je. Pored pobedni~kog pe-

hara i diplome za osvojeno

prvo mesto, Qubi}ani su

za svoj uspeh dobili i neke

materijalne nagrade, kao i

poklon od sponzora festi-

vala Vaqevske pivare.

- Vratili smo se ku}i

veoma ponosni na na{e

u~e{}e i uspeh postignut

na ovom Festivalu, bez ob-

zira na nevreme koje je pro-

tutwalo tim krajem u pred-

ve~erje manifestacije. I

doneli ku}i zlato – pri~a

Zate`i}. Z. L. S.

USPEH KUD “TANASKO RAJI]” NA 6. ME]UNARODNOM

DRINSKOM GASTRO FESTIVALU

ZLATO ZA ETNO TRPEZU

NAGRA\ENI RADOVI NA 30. DE^JEM MAJSKOM SALONU

SNOVI SU MOJA BUDU]NOST

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Savr{ena kwiga za

pla`u!

Krajem {ezdesetih

godina pro{log

veka, posle zavr-

{etka stroge internat-

ske {kole u Engleskoj,

Ejnxel je odu{evqena

{to se vra}a ku}i na

Krit, na weno voqeno

ostrvo. Ona i wena pri-

jateqica Hrisi namera-

vaju da u`ivaju u doko-

lici dugih letwih dana,

kao {to su ~inile uvek

pre toga, da zbijaju {ale

sa susedima i lutaju planinskim obroncima.

Me|utim, kad Ejnxelinu porodicu zadesi tragi~an

udarac sudbine, Hrisi i ona odlu~uju da zajedno pobeg-

nu. Gr~ku upravo poga|aju ozbiqna politi~ka i dru-

{tvena previrawa i ona postaje opasno mesto za dve

mlade devojke na pragu zrelosti. Ejx`el se zaqubquje i

nova tragedija je na pomolu…

Posle velikog uspeha romana „Ku}a pra{ine i sno-

va“ Brenda Rid nas ponovo vra}a na Krit divnom qu-

bavnom pri~om o mladosti i sazrevawu.

Brenda Rid je radila u medijskoj ku}i BBC kao nagra-

|ivana urednica scenarija, a zatim i kao urednica

dramskog programa Televizije Anglija. Bila je tako|e i

izvr{ni producent veoma omiqene i hvaqene serije Be-

likisejnxel. Brenda sada `ivi na nekoliko destinacija,

na vel{koj granici i u domovima svoje dece u Londonu

kao i u svojoj seoskoj ku}i na Kritu.

Od autora bestseler

serijala „Zagonet-

ne pri~e“ i kult-

nih romana „Peti lep-

tir“ i „Aven i jazopas u

Zemqi Vauka“, sti`e nova

uzbudqiva, napeta, na mo-

mente zastra{uju}a avan-

tura. Uro{ Petrovi} je

napisao kwigu „Deca Bes-

tragije“, koja je obliko-

vana kao do sada nevi|ena

me{avina pustolovine,

fantastike i mistike.

Zbivawe romana sme{te-

no je na prostor Balkana,

u vreme osmanske vlasti,

ali i u neodre|ene, egzo-

ti~ne prostore skrivene iza visokih planinskih venaca

na jugu poluostrva. Grupa dece, koja je po mnogo ~emu po-

sebna i koja je, izme|u ostalog, i nastala na krajwe neo-

bi~an i ~udesan na~in, `ivi zahvaquju}i jednoj mra~noj,

dobro ~uvanoj tajni. Dramati~ni obrti, `ivopisni li-

kovi i surovi okr{aji odlika su ovog romana, koji }e dr-

`ati ~itaoce svih uzrasta prikovane za kwigu do posled-

we stranice.

Uro{ Petrovi} (1967) pi{e kwige za decu i mlade ko-

je pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi, te

su sve ~e{}e u rukama odraslih ~italaca. Sva pi{~eva

dela godinama su me|u naj~itanijim naslovima kwi`ev-

nosti za decu i mlade, i oven~ana su brojnim presti`nim

nagradama kao i ponovqenim izdawima.

Uro{ Petrovi}

DECA BESTRAGIJE

Brenda Rid

POVRATAK NA KRIT

U^a~ku je 19. maja 2013. u prostorijama Doma kultu-

re odr`ano `irirawe za Republi~ku izlo`bu fo-

tografija, koja }e biti odr`ana 27. juna, tradici-

onalno u Likovnom salonu Doma kulture, za vreme traja-

wa manifestacije „Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak

2013”. Na ovu, najzna~ajniju izlo`bu Foto saveza Srbije,

pristiglo je ukupno 773 fotografije od 119 autora. @i-

rirawe je obavio Umetni~ki savet Foto saveza Srbije sa-

stavqen od pet majstora fotografije: Miroslav Predoje-

vi} MF FSS, Branislav Strugar MF FSS, Geza Lenert

MF FSS, Aleksandar Keli} MF FSS i Zoran Purger

MF FSS.

Prvu nagradu u konkurenciji pojedina~nih fotogra-

fija dobio je Tihomir Dra`i}, ~lan FK Vaqevo za foto-

grafiju „Popodnevna {etwa”. Prvonagra|ena u konku-

renciji serija je Gordana Hajinovi} Tekla, ~lan CF

FKS za seriju „Portret stawa”, dok je ~lan FK ^A^AK

Du{ko Sre}kovi} na Republi~koj izlo`bi dobio Pohva-

lu za kolekciju fotografija „Valtorens”, saop{tio je

\or|e Vukadinovi}, predsednik FKK “^a~ak”.

Z. L. S.

- Govorili rediteq Janko

Baqak, umetni~ki direk-

tor i selektor festivala i

Dragan Marinkovi}, di-

rektor Direkcije FEST-a

Projekcijom nagra|enih doma-

}ih filmova sa ovogodi{weg

60. Beogradskog festivala

dokumentarnog i kratkometra`nog

filma, koja je odr`ana pro{log pet-

ka u Galeriji “Risim”, zavr{ava se

prole}ni ciklus filmskog programa

Umetni~ke galerije “Nade`da Pe-

trovi}”. Jubilarni “Kratki metar”

obele`ili su kvalitetni filmovi u

takmi~arskim i prate}im programi-

ma i premijera novog filma @elimi-

ra @ilnika “Pirika na filmu”, ko-

ji je prikazan na po~etku Festivala

posle male sve~anosti na kojoj je pro-

slavqeni rediteq dobio nagradu za

`ivotno delo. Ni poseta publike ni-

je izostala, tako da je to bio jedan od

najpose}enijih festivala jo{ od vre-

mena kada se “Kratki metar” odr`a-

vao u velikoj dvorani Doma sindika-

ta, ka`e Predrag @ivkovi}, urednik

filmskog i video programa Umet-

ni~ke galerije. O aktuelnom trenutku

festivala i planovima za budu}nost

u ^a~ku su govorili gosti projekci-

je, rediteq Janko Baqak, umetni~ki

direktor i selektor festivala i

Dragan Marinkovi}, direktor Di-

rekcije FEST-a, ustanove, koja pored

na{eg najstarijeg festivala, organi-

zuje jo{ i FEST i festival doma}eg

igranog filma u Sopotu.

Gosti su govorili o razvoju festi-

vala od Pule do Beograda, od jugoslo-

venskog do sada ve} zna~ajnog me|una-

rodnog festivala na koji se posled-

wih nekoliko godina za u~e{}e pri-

javquje vi{e od 800 filmova, od tre-

nutno najzna~ajnijih autora kratkog

igranog, dokumentarnog, eksperi-

mentalnog i animiranog filma, do

studenata filmskih {kola, koji

upravo na ovom festivalu svoja

ostvarewa prvi put prikazuju {iroj

publici. To je i posebna vrednost fe-

stivala i ubudu}e }e “Kratki metar”

posebno afirmisati mlade talento-

vane filmske stvaraoce, istakao je

Janko Baqak. Na situaciju u doma}oj

kinematografiji i probleme u orga-

nizaciji filmskih festivala u Sr-

biji osvrnuo se Dragan Marinkovi},

istakav{i da i pored zna~ajnih uspe-

ha na{ih filmova na svetskim festi-

valima, izostaje podr{ka dr`ave, a

organizacija tradicionalnih film-

skih festivala je dovedena u pitawe

zbog nedostatka finansijskih sred-

stava. Osim FEST-a, koji je prvora-

zredna komercijalna manifestacija,

ostala dva festivala (Kratki metar

i Sopot) umnogome zavise od finan-

sijske podr{ke Ministarstva kultu-

re i ostalih dr`avnih i gradskih in-

stitucija. Ipak, kako su naveli go-

sti, nezamisliva je situacija da se

ove zna~ajne manifestacije ukinu i

smatraju, da }e se uprkos krizi i ne-

dostatku sluha za kinematografiju,

finansijski problemi ova dva festi-

vala re{iti na zadovoqavaju}i na-

~in. Posle projekcije nagra|enih

filmova iz me|unarodne konkuren-

cije, istaknut je kvalitet ovogodi-

{weg festivalskog programa, {to je

trend posledwih nekoliko godina.

Ove godine, festival je ponudio i vr-

lo kvalitetan prate}i program u ko-

me su predstavqeni novi britanski

filmovi, najnovija ukrajinska i ja-

panska produkcija, kao i novi tren-

dovi u kratkom i dokumentarnom

filmu u zemqama biv{e Jugoslavije.

Odr`ana je i retrospektiva remek de-

la filmova iz produkcije “Dunav

filma”, najpoznatije doma}e produ-

centske ku}e, koja je posebno negova-

la ovaj `anr.

Z. L. S.

ZAVR[ENO @IRIRAWE ZA REPUBLI^KU IZLO@BU FOTOGRAFIJA

DANI FOTOGRAFIJE SRBIJE KRAJEM JUNA

Tihomir Dra`i},

„Popodnevna {etwa”

JUBILARNI „KRATKI METAR“ U GALERIJI „RISIM“

UPRKOS KRIZI, SVE

KVALITETNIJI

Prikazani su: italijanski

kratki igrani film “Tajne”, redi-

teqke Margerite Spampinato, ko-

ji se bavi aktuelnom temom pedo-

filije i dobitnik je Gran Prija

festivala; “Sutra }emo ponovo da

`ivimo”, nema~ke rediteqke Ko-

rine Gizen; “Nuklearni otpad”,

Ukrajinca Miroslava Slabo{pit-

skog; belgijski animirani “Oh,

Vili” u re`iji Eme de Svef i Mar-

ka Xejmsa Rolsa, kao i doma}i ani-

mirani film, nagra|en u Berlinu

ove godine “Rebitlend” Ane Ne-

deqkovi} i Nikole Majdaka mla-

|eg. Odabrane projekcije su prvi

put prikazane izvan Beograda,

upravo u na{em gradu.

PRVI PUT IZVAN BEOGRADA

18 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEKULTURA

^lanovi KUD “Abra{evi}” iz ^a~ka i Gu~e po~etkom maja boravili su u isto~-

noj Hercegovini, gde su nastupili na dve velike kulturne manifestacije i odu-

{evili tamo{wu publiku, javqa nam kolega Mi{o Kisi} iz Bile}e. Prvi na-

stup imali su u okviru programa velikog Vaskr{weg festivala igre i pesme, 10. maja,

u Sportskoj dvorani u Bile}i, a narednog dana, momci i devojke iz ^a~ka i Draga~e-

va zaigrali su na Devetom saboru folklora u Domu kulture u Du~i}evom Trebiwu. Po-

red wih, pesmom, igrom i prelepim narodnim no{wama, predstavili su se i folklor-

ci kulturno-umetni~kih dru{tava iz Kosovske Mitrovice, Smedereva, Igala, Rudog,

Gacka, Bile}e i Trebiwa. Doma}in manifestacije u Bile}i bilo je KUD “Zora Herce-

govine”, a u Trebiwu KUD “Hercegovina”. Obe smotre okupile su mlade iz svih srp-

skih zemaqa u zajedni~ko kolo, sa kojih }e poneti lepa dru`ewa i prijateqstva sa vr-

{wacima iz Srbije, Crne Gore i doma}ina iz Republike Srpske.

Z. L. S.

„ABRA[EVI]” ODU[EVIO HERCEGOVINU

U ZAJEDNI^KOM KOLU

Koliko je staro beogradsko “podze-

mqe”, ne “ono” pe`orativno, ve}

pravo gra|evinsko, istorijsko, ko

je gradio bezbrojne, lagume, bunkere, maga-

cinske prostore, tajne prolaze i hodnike

pod zemqom koji spajaju delove grada, vo-

dovod star vi{e od dvadeset vekova, koli-

ko se nepoznatih i nedovoqno istra`enih

lokacija nalazi ispod Ta{majdanskog

parka, Skadarlije, Biblioteke Grada Beo-

grada, Kalemegdana, koja otkri}a svedo~e

da je re~ o najstarijem gradu Evrope, nase-

qenom pre 7.000 godina prema dokazima

prona|enim u Vin~i, kompletno ru{enog

30 puta i ponovo gra|enog, i mnogim dru-

gim pitawima, govorio je nedavno kao

gost Kulturno-obrazovnog programa Doma

kulture, novinar i pisac iz prestonice

Zoran Nikoli}.

O tajnama najstarije evropske presto-

nice ovaj istra`iva~ govori kroz konglo-

merat od tri kwige u koautorstvu sa Vido-

jem Golubovi}em. Prva, “Beograd ispod

Beograda”, do`ivela je devet izdawa i pre-

vedena na engleski, a o~ekuje se i deseto

ovih dana, druga, “Masonski simboli u

Beogradu”, objavqena je u pet izdawa i

izazvala je veliku pa`wu, a tre}a, “Tajna

Novog Beograda”, objavqena u dva toma,

nije samo pri~a o Novom Beogradu, nego i

o predratnom, starom Beogradu, mostovi-

ma, starom sajmi{tu...

- Kwiga “Tajne Beograda” obuhvata ve-

liki vremenski raspon od Ta{majdana do

Singidunuma, koji su osnovali Kelti, a

ono {to je najinteresantnije, ako uzmemo u

obzir Vin~ansku kulturu, star je vi{e od

7.000 godina, {to ne ~udi, imaju}i u vidu

zna~ajan geostrate{ki polo`aj, koji je to-

kom istorije privla~io narode i brojne

osvaja~e. To zna~i da spadamo me|u najsta-

rije prestonice Starog kontinenta, a da

su Berlin i Pariz tek “gradovi de~aci”. U

ovo ~udno globalisti~ko vreme, kada nas

svi teraju da nipoda{tavamo sebe, mi ima-

mo velikih razloga da budemo ponosni na

to {to smo i Srbi i Beogra|ani. Mi da-

nas u~imo germansku istoriju, zapravo,

ona nam je propagirana o~igledno, a mno-

go je mudrih qudi i istori~ara koji ka`u

da nije ba{ bilo tako, i da te korene tre-

ba tra`iti nanovo i nanovo, pa da vidimo

kako stvari zaista stoje. Vaskolika poli-

tika je ne{to {to je uru{ilo veliki broj

kvalitetnih i pametnih stvari ovde, a ovo

je `eqa da poka`emo neku drugu stranu be-

ogradske i srpske istorije, da je osvetlimo

na drugi na~in, da imamo razloga da bude-

mo ponosni na wu, jer smo mi, u ve}ini tih

slu~ajeva, bili ustvari `rtve - rekao je

povodom svog predavawa Nikoli}.

“NACISTI^KA PE]INA”

ISPOD “[ANSE”

Put tra`ewa krenuo je ispod Beograda,

gde je sa svojom speleolo{kom ekipom nai-

{ao na bezbroj objekata koji su zaboravqe-

ni, a imaju svoju “vrlo egzoti~nu istorij-

sku te`inu”, ka`e na{ sagovornik, nego-

duju}i ujedno {to “mi to ne uva`avamo ko-

liko bi trebalo”. Kroz slike i kroz ose}aj

vremena koji je `eleo da predo~i i kroz

materijalne ostatke, autor je na oko stoti-

nak fotografija prezentovao o~igledne

tragove iz rimskih vremena, pe~ate Sin-

gidunuma, grada ~ija se ulazna kapija na-

lazila u Rimskoj dvorani Biblioteke Gra-

da Beograda, ostatke Rimskog vodovoda,

niz tajnih mesta i prolaza, od laguma, ba-

rutana, i vrlo bitinih magacinskih pro-

stora. U austrijskom periodu se znalo da

Srbi `ive u delu grada oko Saborne cr-

kve, a osvaja~i na Dor}olu, bili da su to

Turci ili Germani, koji su poku{avali

da pokatoli~e Beograd. Na Ta{majdanu se

nalazilo staro grobqe, a 26 metara ispod

povr{ine ovog parka nalazi se najdubqa

pe}ina, koja ima tajni prolaz prema Prav-

nom fakultetu i glavnoj Po{ti i ispod

crkve Svetog Marka je bila pe}ina, a od

one ispod ba{te restorana “[ansa”, koja

je i najbli`a povr{ini, nacisti su stvo-

rili podzemni grad sa 150 telefonskih

linija i generatorom za struju... Saznaje-

mo i da je kroz Beograd tekla i tre}a reka,

a podzemne vode su na nekim lokacijama i

danas aktivne: ispod hotela “Moskva” po-

stoji {est, a ispod “Beogra|anke”, ~ak 16

izvora pitke vode, koje se i danas izvla~e

pumpama, dok ispod nekada{we zgrade

“Novosti” postoji bunar sa najhladnijom

vodom u Beogradu, govorio je Nikoli}, i

podsetio da je stari @elezni~ki most ru-

{en ~etiri puta, i kako je “[koda” sagra-

dila kulu na Starom sajmi{tu sa koje su

posetioci skakali otvorenim padobra-

nom...

- Kroz ove avanture i silaske u ta neo-

bi~na mesta mi ustvari tra`imo pe~ate,

tra`imo `igove Beograda i na druga~iji

na~in poku{avamo da ga opi{emo, ali ne-

pretenciozno i ne sa puno datuma - ka`e

Zoran Nikoli}.

BEOGRAD ZNA^AJAN

ZA MASONE

Poseban deo pri~e bio je posve}en ma-

sonima kojima je autor posvetio i kwigu.

Da je masonerija bila vrlo bitna u Beo-

gradu, svedo~i i podatak da je 1926. upravo

u Beogradu odr`an najve}i Svetski mason-

ski kongres, kome je prisustvovalo 18 au-

dijencija, odnosno, delagacija iz razli~i-

tih dr`ava sveta. Slikali su se te godine

na vrhu Avale, na kojoj posle toga ni~e

Spomenik neznanom junaku, koji pravi ma-

son Ivan Me{tovi}, a kraq Aleksandar

na otvarawu, dr`i srebrni ~eki} u ruci,

~ime demonstrira svoje masonsko ~lan-

stvo. I Branislav Nu{i} po~iva ispod

stilizovane piramide. Danas se zarubqe-

na piramida nalazi u centralnom delu

grada u Knez Mihailovoj ulici, kao i is-

pred SANU, “tobo`e pokazuje geografsku

du`inu, {irinu i visinu, a ustvari je ti-

pi~an masonski simbol”, ka`e Nikoli} i

dodaje: “Pa ~ak i kapije Beograda, isto~na

i zapadna, u osnovi imaju masonske simbo-

le, jedna je zarubqena piramida, a druga je

u formi dva stuba, tako da su Josip Broz i

wegovo vreme, o~igledno, bili vrlo anga-

`ovani u tom smislu.”

Z. L. S.

NOVINAR ZORAN NIKOLI] O TAJNAMA BEOGRADA

Kao poseban kuriozitet Nikoli} isti~e Rimski vodovod, koji je vodu od Malog

Mokrog Luga do Kalemegdana vodio prirodnim padom.

- Kada je Sulejman 1521. godine u{ao u Beograd, i kada je shvatio da je taj vodo-

vod u tom trenutku, ve} punih 15 vekova u funkciji i da ga Srbi perfektno odr`a-

vaju, a pre toga je osvojio Konstantinopoq, gde zati~e Konstantinov vododvod ura-

|en po istim principima, ali ne zna da ga odr`ava, on onda {aqe na dug put, zna~a-

jan deo srpskog stanovni{tva. Dva meseca Srbi iz Beograda su putovali ka Istanbu-

lu pe{ke. Tamo ih Sulejman naseqava na obodno naseqe Beligrad mahala, tako da i

danas, u Istanbulu postoji deo grada koji se zove Belgradormani, odnosno Beograd-

ska {uma, u znak se}awa na na{e sjajne pretke, koji su bili zadu`eni za odr`avawe

tog vodovoda. Mnogi od wihovih potomaka u na{em Konzulatu i danas imaju paso{e

sa dvojnim dr`avqanstvom, kojima dokazuju da se se}aju svojih predaka od pre pet ve-

kova. To je bio taj Beograd, koji danas zaboravqamo - navodi Zoran Nikoli}.

RIMSKI VODOVOD I SULEJMANOVA BELIGRAD MAHALA

GRADOVI ISPOD GRADA...

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 19ZDRAVSTVO

Stavovi i predlozi pa-

cijenata, wihovih udru`e-

wa i predstavnika veoma su

zna~ajni za RFZO. Sarad-

wom sa udru`ewima, RFZO

`eli da zajedni~ki re{ava

probleme pacijenata i ti-

me podi`e nivo kvaliteta

le~ewa u Srbiji. U saop-

{tewu RFZO pi{e da ova

institucija `eli ~uje mi-

{qewe i vi|ewa pacijenta

i iza|e u susret zdravstve-

nim potrebama u skladu sa

ekonomskim mogu}nostima

Republi~kog fonda.

Udru`ewa i wihovi

predstavnici se mogu

ukqu~iti u rad RFZO na

jednostavan na~in – sla-

wem svojih predloga, suge-

stija i saveta, na mejl udru-

zenje.pacijenata@rfzo.rs ili

putem po{te na adresu di-

rekcije RFZO.

Tako|e, direktno ukqu-

~ivawe predstavnika udru-

`ewa pacijenata u procese

odlu~ivawa predstavqa je-

dan od prioriteta na kojem

}e RFZO u narednom peri-

odu intenzivno raditi. U

svaku komisiju za javnu na-

bavku lekova i pomagala

koju sprovodi RFZO ukqu-

~i}e se i jedan predstavnik

reprezentativnog udru`e-

wa korisnika tih lekova

ili pomagala. RFZO }e

obavezati sve apotekarske

ustanove na podru~ju Srbi-

je da za svaku javnu nabavku

pomagala koje sprovode i

koje se o tro{ku RFZO iz-

daju preko apotekarskih

ustanova, u komisiju za jav-

nu nabavku ukqu~e i jednog

predstavnika udru`ewa

pacijenata, korisnika tog

pomagala. U sve komisije

Republi~kog fonda, koje

odobravaju lekove sa C li-

ste lekova, ukqu~i}e se i

jedan predstavnik obole-

lih od bolesti za koju se

lek na osnovu re{ewa te

Komisije i uvodi pacijen-

tima. U Komisiju za izradu

Pravilnika o medicinsko-

–tehni~kim pomagalima,

ukqu~i}e se predstavnici

nekoliko udru`ewa pacije-

nata, za svaku podgrupu po-

magala. U Komisiju za iz-

radu Pravilnika o stan-

dardima materijala za di-

jalize, tako|e }e biti

ukqu~en i jedan predstav-

nik pacijenata na dijali-

zi, a u komisiju za retke bo-

lesti ukqu~i}e se pred-

stavnik udru`ewa obole-

lih od retkih bolesti.

Republi~ki fond pozi-

va sva udru`ewa i wihove

predstavnike, ukoliko

imaju projekat koji unapre-

|uje saradwu udru`ewa pa-

cijenata i zdravstvenih

ustanova, projekat koji bi

poboq{ao rad RFZO ili

bilo koji projekat koji po-

di`e kvalitet zdravstvene

za{tite, da ga predstave

Fondu. Svaki projekat ko-

ji ja~a zdravstveni sistem

ima}e punu podr{ku RF-

ZO, pi{e u wihovom saop-

{tewu.

U saop{tewu je tako|e

nagla{eno da }e se RFZO

truditi da poboq{a polo-

`aj pacijenata i da naju-

gro`enije grupe korisnika

kroz sistem obaveznog

zdravstvenog osigurawa

dobiju adekvatnu zdrav-

stvenu za{titu. Posebna

pa`wa bi}e posve}ena

zdravstvenoj za{titi dece,

osobama sa invaliditetom

i starijim licima.

I. M.

NA INTERNOM ODEQEWU ^A^ANSKE BOLNICE JO[ UVEK TRAJE EPIDEMIJA KLOSTRIDIJOM

Klostridija je bakterija koja je

svuda u svetu jedan od naj~e{}ih iza-

ziva~a bolni~kih infekcija. Pri~a

o woj po~iwe oko 2000. godine u Ame-

rici, gde se iznenada pojavio veliki

broj infekcija u bolnicama izazva-

nih klostridijom, naj~e{}e kod sta-

rih qudi, koji su prethodno bili

operisani ili su u bolnicama bili

du`e vreme. S obzirom na to da ova

bakterija dovodi do proliva, paci-

jenti gube te~nost, odnosno dehidri-

raju, a kako je re~ o starim qudima,

kod wih lako dolazi do metaboli~ke

neravnote`e i postepeno stradaju svi

organi.

Smrtni slu~ajevi nisu retkost, u

Srbiji je umrlo najmawe 35 ili 40

osoba u posledwe tri godine. Za ovu

bakteriju postoji odgovaraju}a tera-

pija antibioticima, ali pacijenti

su umrli zbog drugih, hroni~nih bo-

lesti, koje su imali, na primer po-

gor{awa oboqewa srca ili pretr-

pqenog {loga. U najve}em broju pa-

cijenti ne umiru zbog infekcije bak-

terijom nego zbog op{teg poreme}aja

metabolizma.

Glavni na~in borbe sa ovom bak-

terijom je prevencija kroz odr`ava-

we op{te i li~ne higijene u bolnica-

ma.

[TA JE KLOSTRIDIJA

ZA PODIZAWE KVALITETA LE^EWA

UKQU^IVAWE UDRU@EWA PACIJENATA

U RAD REPUBLI^KOG ZDRAVSTVENOG FONDA

Osim toga {to su

mnogima omiqeno

vo}e, jagode su i iz-

uzetno zdrave. Bogate su

mineralima i vitaminima,

{to ih ~ini skoro ideal-

nom namirnicom za zdrav i

izbalansiran obrok. Po-

ma`u u borbi protiv kar-

diovaskularnih bolesti,

slabqewa imunolo{kog

sistema, pa ~ak i te`ih bo-

lesti. Jagoda se, osim lepog

izgleda i odli~nog ukusa,

mo`e pohvaliti ~itavim

nizom hranqivih sastojaka

koji pozitivno deluju na

zdravqe ~oveka.

Plod jagode je tako|e iz-

vor sastojaka koji omogu-

}uju pravilan rast i razvoj

dece i koji ubrzavaju opo-

ravak od bolesti. Upravo

zbog toga, kori{}ena je od

davnina kod le~ewa reu-

matskih oboqewa, sni`a-

v a w a

k r v n o g

pritiska, ho-

lesterola u krvi i drugih

problema.

Mnoga istra`ivawa

upu}uju na to da su ovi aro-

mati~ni plodovi izvor ko-

risnih sastojaka u borbi

protiv raka, kardiovasku-

larnih bolesti, slabqewa

imunolo{kog sistema i ne-

urolo{kih poreme}aja.

Crveni slasni zalo-

gaji bogati su pekti-

nom, taninom, organ-

skim kiselinama,

flavonoidima, fol-

nom kiselinom, vita-

minom E, vitaminom C, vi-

taminima B kompleksa, ka-

lijumom, cinkom, fosfo-

rom, magnezijumom, kalci-

jumom i velikim brojem an-

tioksidanata. Od {e}era

preovladava glukoza, dok je

saharoza vrlo malo zastu-

pqena, pa ih mogu jesti i

dijabeti~ari.

JAGODA – SO^NA I ZDRAVA

Pro{log petka, 24. maja na Inter-

nom odeqewu ~a~anske Bolnice

progla{ena je epidemija bakteri-

jom klostridijom (clostridium difficile).

Epidemiju je proglasila Epidemiolo{ka

slu`ba Zavoda za javno zdravqe Srbije.

- Pojavilo se nekoliko pacijenata sa

simptomima i klini~kom slikom koji su

ukazivali da se radi o toj infekciji. Ova

bakterija napada debelo crevo, izaziva

wegovu upalu, pri ~emu se javqaju obilne

i u~estale prolivaste stolice, koje dovo-

de do gubitka velike koli~ine te~nosti.

Mogu}e je da se u stolici pojavquju krv i

sluz. Pacijenti koji su ve} naru{enog

zdravqa zbog hroni~nih bolesti, bivaju

iscrpqeni i dolazi do pogor{awa wiho-

vog op{teg stawa. Odmah je alarmirana

epidemiolo{ka slu`ba, preduzete epide-

miolo{ke mere propisane zakonom i za-

po~eta terapija inficiranih pacijenata

- ka`e dr Miroslav Sretenovi}, portpa-

rol ~a~anske Bolnice, nagla{avaju}i da

je higijena podignuta na najvi{i mogu}i

nivo, a ~etiri pacijenta koja su tom pri-

likom inficirana, su izolovana.

Infekcija klostridijom je prvenstve-

no bolni~ka infekcija. Bakterija lu~i

spore, koje se nalaze u spoqa{woj sredi-

ni, a glavni na~in prenosa je fekalno -

oralni. Doktor Sretenovi} nagla{ava da

su ovoj infekciji podlo`ni iskqu~ivo

pacijenti koji su ve} naru{enog zdravqa.

To su pacijenti koji ve} imaju postoje}a

hroni~na oboqewa, kao {to su slabost

srca, problemi sa {e}ernom bolesti, ma-

ligna oboqewa, kao i pacijenti koji su

na dugotrajnoj antibiotskoj terapiji i

oni koji su imali velike hirur{ke in-

tervencije. I pacijenti koji su infici-

rani u ~a~anskoj Bolnici su bili ve} na-

ru{enog zdravqa. Dvojica su se sasvim

dobro oporavila i otpu{teni su na ku}-

no le~ewe, jedan je ostao na Internom

odeqewu zbog svoje osnovne bolesti, a ~e-

tvrti, koji je imao i najte`u klini~ku

sliku, preveden je na Infektivno odeqe-

we u okviru koga je formirana intezivna

nega za wega i za eventualno neke nove

slu~ajeve. Doktor Sretenovi} ne iskqu-

~uje pojavu novih slu~ajeva, jer je, kako ka-

`e, u momentu kada se sve ovo de{avalo, u

bolnici bilo jo{ pacijenata.

Preduzete su sve epidemiolo{ke mere,

kao {to je podizawe higijene na najvi{i

nivo, smawewe mogu}nosti razno{ewa

infekcije izme|u odeqewa, a izdato je i

uputstvo da se maksimalno smawe posete u

okviru cele bolnice. Interno odeqewe

}e biti zatvoreno za posete, dok god se ne

ukine stawe epidemije, {to treba da pro-

glasi Epidemiolo{ka slu`ba ZZJZ Srbi-

je. I. M.

PREDUZETE SVE EPIDEMIOLO[KE MERE

20 PETAK 31. MAJ 2013. GODINESELO

U organizaciji firme “R kon-

salting” iz Santjaga i dr`avne

Organizacije za promociju pro-

izvodwe i izvoza vo}a “Pro ^i-

le”, u Talki je 15. i 16. maja odr-

`an 7. Me|unarodni seminar o

proizvodwi i prometu jagoda-

stog vo}a. Pored organizatora,

na skupu su u~estvovale sve zna-

~ajnije ~ileanske organizacije

koje se bave ovim poslom, kao i

firme i organizacije iz ostalih

zemaqa Latinske Amerike, pre

svega iz Argentine i Perua.

- ^ile, koji je u posledwih 10

godina postao prva zemqa u svetu

po proizvodwi vo}a i gro`|a,

veliki zna~aj pridaje proizvod-

wi jagodastog vo}a i zbog toga su

organizatori posebnu pa`wu pr-

vog dana seminara posvetili sta-

wu i perspektivama proizvodwe

maline i drugog jagodastog vo}a,

a drugog dana proizvodwi viso-

ko`bunaste borovnice. U izlaga-

wu predsednika Svetske organi-

zacije proizvo|a~a i prera|iva-

~a maline (IRO) Antonia Domin-

geza, moglo se ~uti da je proiz-

vodwa maline u 2012. godini

imala pad u odnosu na 2011, {to

je uglavnom posledica nepovoq-

nih vremenskih prilika u celom

svetu. Imaju}i u vidu ~iwenicu

da je Domingez i direktor firme

“^ilealimentos”, ~uli smo da je

prose~na proizvodna povr{ina

pod malinom u ^ileu 0,76 hekta-

ra, a prinos 3,9 tona po hektaru,

kao i to da je u proizvodnim zasa-

dima najzastupqenija sorta heri-

tix sa 79 odsto i da se zbog kon-

stantne tra`we kupaca iz ino-

stranstva sve vi{e gaji miker

pod kojim se nalazi 16 odsto. Ve-

oma malo se gaji i sorta ~ilivok

(3%). Uprkos `eqi da se {to vi-

{e mehanizuje radni proces ber-

be, ru~na berba je nezamenqiva u

ovoj zemqi, tako da odnos ru~ne

berbe prema mehani~koj iznosi

98 prema dva odsto - ka`e mr

Aleksandar Leposavi}, iz ~a~an-

skog Instituta za vo}arstvo, ko-

ji je po pozivu organizatora u~e-

stvovao na seminaru u ^ileu.

Tokom video obra}awa direk-

tora udru`ewa prera|iva~a i iz-

voznika vo}a iz Poqske, Marek

Pavlonka je rekao da i pored vre-

menskih neprilika, u posledwe

dve godine, proizvodwa maline u

ovoj zemqi bele`i rekordne re-

zultate i prelazi 100 hiqada to-

na. Tokom zime i prole}a ove go-

dine, u Poqskoj je bilo vremen-

skih neprilika, zbog ~ega malina

uop{te nije cvetala, tako da se i

kod wih o~ekuje smawewe prino-

sa, ka`e istra`iva~ ~a~anskog

Instituta.

Govore}i o aktuelnom stawu

proizvodwe jagodastog vo}a u

Srbiji, Aleksandar Leposavi},

jedan od vode}ih stru~waka u

oblasti malinarstva u na{oj ze-

mqi, kao najve}i razlog za dra-

sti~ni pad proizvodwe maline u

Srbiji u pro{loj godini (u od-

nosu na 2011. pad je iznosio 55

odsto i najve}i je od svih zemaqa

proizvo|a~a maline), navodi

uticaj lo{eg vremena u prethod-

ne dve sezone. Prema wegovim re-

~ima, lo{ uticaj vremena na pro-

izvodwu maline }e biti izra`en

i u ovoj godini, tako da se ne o~e-

kuje zna~ajnija stabilizacija.

Nasuprot lo{im primerima, Le-

posavi} je na op{te odu{evqewe

prisutnih u sali, prikazao i

proizvo|a~e koji zahvaquju}i do-

slednoj primeni preporu~enih

mera posti`u prinose od 25, pa

~ak i 30 tona po hektaru maline

vrhunskog kvaliteta, a kao pri-

mere je naveo Qubi{u Rakinca,

Dragana Staletovi}a i Novicu

Jani}evi}a iz [trpca i Sveta

Karaklaji}a iz Ivawice.

- Direktor firme “R konsal-

ting” iz Santjaga i aktuelni ge-

neralni sekretar Svetske orga-

nizacije proizvo|a~a i prera|i-

va~a maline Felipe Rosas, naveo

je da je zbog pada proizvodwe ma-

line u prethodnoj godini, defi-

cit u odnosu na tra`wu rolenda

u Americi, u aprilu iznosio -15

odsto. On je u zanimqivom izla-

gawu naveo brojne primere pro-

izvodwe jagodastog vo}a u svetu,

a zbog stabilne tra`we i izuzet-

nih karakteristika prisutnima

je sugerisao da bi ovu grupu vo}a

trebalo ubudu}e zvati “super vo-

}e” - ka`e Leposavi}.

Za razliku od maline, u Srbi-

ji je posle ~etiri godine, proiz-

vodwa kupine u 2012. do`ivela

oporavak i takva tendencija se

o~ekuje i u ovoj godini. Pozitiv-

ne trendove u na{oj zemqi imaju

i druge vo}ne vrste iz grupe jago-

dastog vo}a, od kojih se posebno

izdvaja visoko`bunasta borov-

nica.

- Proizvodwa borovnice je

dostigla svoju ekspanziju i svoj

vrh u ~itavom svetu. Na svetskom

tr`i{tu je, 30. aprila 2013. go-

dine, bilo vi{ka 43 odsto u od-

nosu na tra`wu, zna~i bila je ve-

}a ponuda od tra`we. Za srpsku

borovnicu je dobro {to se uglav-

nom u junu i julu prodaje u sve`em

stawu, kada je u drugim delovima

sveta nema, tako da }e se taj sufi-

cit apsorbovati i ne}e biti pro-

blema za na{u proizvodwu - sma-

tra Leposavi}.

Op{ti zakqu~ak izlaga~a je

da, uprkos svetskoj ekonomskoj

krizi, jagodasto vo}e ima izra-

`en trend rasta tra`we. Pored

tradicionalnih kupaca, javqaju

se i novi, kao {to je Rusija.

N. R.

Iako je Mojsiwe sa-

mo 12 kilometara

udaqeno od grada,

selo polako odumire, jer je

sve vi{e stara~kih doma-

}instava, a ukupno ih ima

272. Osnovnu {kolu u Moj-

siwu (izdvojeno odeqewe

O[ “Tatomir An|eli}” u

Mr~ajevcima) poha|a samo

55 u~enika, a ove jeseni se

ne}e upisati nijedan |ak

prvak. Ina~e, {kola je

2011. proslavila 157 godi-

na postojawa, kao jedna od

najstarijih u ovom kraju.

Uvo|ewe mesnog samodo-

prinosa je solidna finan-

sijska podloga da se sop-

stvenim sredstvima finan-

siraju odre|ene aktivno-

sti, a me{tani o~ekuju i

pomo} gradske vlasti i jav-

nih preduze}a u realizaci-

ji ovogodi{weg plana ra-

da, koji je dostavqen sva-

kom doma}instvu u selu,

ka`e Milo{ \okovi}, se-

kretar MZ Mojsiwe.

- Me|u prioritetnim

zadacima je sanirawe i as-

faltirawe puteva, krpqe-

we udarnih rupa na putevi-

ma, koji su u vrlo lo{em

stawu i skoro svi su za ge-

neralnu rekonstrukciju, a

bez podr{ke JP “Gradac” je

nemogu}e bilo {ta reali-

zovati. Me{tani }e se mak-

simalno anga`ovati da ne-

asfaltirane puteve na pod-

ru~ju MZ, a pogotovu one

koji vode ka doma}instvi-

ma, po{qun~aju i omogu}e

normalan prilaz ku}ama.

Savet MZ }e se anga`ovati

i na ~i{}ewu propusta,

~ije zapu{ewe dovodi do

izlivawa vode iz kanala

koja te~e po putu i nanosi

ogromnu {tetu, a svedoci

smo da u posledwe vreme

imamo sve ~e{}u pojavu bu-

ji~nih i obilnih padavina

usled promene klime. Tako-

|e }emo maksimalno posve-

titi pa`wu kr~ewu vrzina

i rastiwa pored svih put-

nih pravaca. Nastoja}emo

da postavimo kontejnere u

na{oj MZ, s obzirom da

smo dobili obe}awa nadle-

`nih da }e nam pomo}i. U

saradwi sa “Gradcom” na-

stavi}emo akciju posta-

vqawa javne rasvete, tamo

gde postoje tehni~ke mogu}-

nosti i ukoliko gra|ani

mogu da finansiraju iz

sopstvenih sredstava za na-

bavku bandera. Uskoro bi

trebalo da zapo~ne izgrad-

wa razvodne mre`e u MZ za

me{tane koji su potpisali

ugovor za uvo|ewe rzavske

vode - navodi planove Mi-

lo{ \okovi}.

Sekretar MZ isti~e da

{to pre mora da se sanira

krov nad velikom salom

Doma, jer su grede po~ele

da popu{taju i preti opa-

snost od uru{avawa krova,

{to bi izazvalo neproce-

wivu {tetu koju je te{ko

nadoknaditi. Pored toga,

ukolio se uka`e prilika i

pojavi investitor, Savet je

planirao i adaptaciju ma-

le sale koja tako|e propa-

da, kao i spoqne fasade na

Domu. Neophodna je i re-

konstrukcija prostorija

MZ i KUD-a “Nada Simo-

vi}”.

U saradwi sa gradskim

rukovodstvom, me{tani

planiraju da prostor stare

centrale i deo hola adap-

tiraju za otvarawe zdrav-

stvene ambulante, jer je to

tako|e velika potreba wi-

hove MZ, jer je oko 50 odsto

stanovni{tva starije od 50

godina. Za po~etak bi, ka-

`e \okovi}, bili zado-

voqni kada bi doktor do-

lazio bar dva puta sedmi~-

no i pru`ao zdravstvene

usluge wihovim gra|anima.

Savet MZ }e nastaviti da

sara|uje i poma`e FK

“Morava”, KUD-u “Nada

Simovi}”, Osnovnoj {ko-

li, Crkvenoj op{tini,

preduzetnicima i drugim

licima koja se obrate za

pomo}.

Nekada je ovo selo bilo

poznato iskqu~ivo kao us-

pe{an povrtarski kraj, da-

nas je, na`alost, prepozna-

tqivo po autootpadima

du` Ibarske magistrale,

ka`e na{ sagovornik, pod-

se}aju}i da ih samo na pod-

ru~ju MZ Mojsiwe ima 15.

Prema wegovim re~ima, to

je ruglo ne samo sela, ve} i

grada.

- Me{tani }e nastaviti

da obezbe|uju sopstvene fi-

nansijske prihode, putem

zakupa poslovnog prosto-

ra, zemqi{ta i udru`iva-

wa sredstava gra|ana, jer je

to jedini na~in da ostvare

deo ovog plana, imaju}i u

vidu da je i 2013. godina

vrlo te{ka i nepovoqna.

Samo sopstvenim snagama

mo`emo krenuti napred, a

ako `elimo da zadr`imo

narod u selu, moramo im

omogu}iti normalan `i-

vot - isti~e Milo{ \oko-

vi}.

N. R.

MR ALEKSANSDAR LEPOSAVI] O 7. ME\UNARODNOM SEMINARU O PROIZVODWI I PROMETU

JAGODASTOG VO]A, ODR@ANOM U ^ILEU

„SUPER VO]E“, STABILNE TRA@WE

I IZUZETNIH KARAKTERISTIKA

Antonio Domingez, predsednik IRO, Aleksandar Leposavi} i Felipe Rosas,

direktor “R konsaltinga” i generalni sekretar IRO-a

MESNA ZAJEDNICA MOJSIWE

SAMO SOPSTVENIM SNAGAMA

MO@EMO KRENUTI NAPRED

Milo{ \okovi}, sekretar MZ Mojsiwe

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 21DRU[TVO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 80 - 100

mladi krompir 150

pasuq 300

paprika 300

paradajz 120 - 200

krastavac 100 - 120

praziluk 100

tikvice 80 - 100

brokoli 250

kupus 60 - 80

karfiol 200 - 300

per{un 30

{argarepa 80

cvekla 100

zelena salata 20 - 25

spana} 80 - 100

crni luk 80

crni luk mladi 20

beli luk mladi 30

rotkvice 20 - 50

VO]E

suve {qive 250

jabuke 50 - 80

tre{we 150 - 250

jagode 120 - 180

ju`no vo}e 100 - 200

orasi 1.200

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 -

100

pili}i 350

jaja 10 - 12

kajmak 500 - 600

sir 250 - 400

pr{uta 1.300 - 1.700

slanina 300 - 900

suxuk 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 260 - 270

ovce 100 - 110

jagwad 200 - 220

p{enica 30

je~am 32

kukuruz 30

Osniva~i Nau~no

tehnolo{kog parka

^a~ak, u saradwi sa

Ameri~kom agencijom za

razvoj - USAID, od utorka

do ~etvrtka su organizova-

li niz radnih sastanaka sa

predstavnicima Nau~no

tehnolo{kog parka iz Pra-

ga. Na sastancima, koji su

se odr`avali na Fakultetu

tehni~kih nauka, prezento-

vana su prakti~na iskustva

o na~inu rada pra{kog Na-

u~no tehnolo{kog parka,

kao primera dobre prakse,

a posebna pa`wa bila je

posve}ena utvr|ivawu re-

alnih potencijala i mo-

gu}nosti u ciqu usposta-

vqawa redovnog i efika-

snog funkcionisawa NTP

u ^a~ku, kao i definisawu

koristi koje }e privredni-

ci i drugi budu}i kori-

snici mo}i da ostvaruju

posredstvom NTP.

U okviru projekta odr-

`ivog lokalnog razvoja

(SLDP), Ameri~ka agencija

za razvoj - USAID spremna

je da podr`i projekte, koji

bi u vi{e segmenata, iz

razli~itih oblasti, do-

prineli podr{ci razvoja

NTP u ^a~ku.

Miladin Ristanovi},

direktor Nau~no tehnolo-

{kog parka, ka`e da je we-

gov osnovni ciq poveziva-

we istra`iva~kio-nau~-

nih dostignu}a, razvojnih

projekata i inovacionih

programa u ciqu razvoja

privrede:

- Re~ je o organizovawu

sopstvenog znawa, odnosno

pameti, jer oni koji je ne-

maju, ili nisu sposobni da

se organizuju, moraju skupo

da pla}aju tu|e proizvode.

Grad ^a~ak je, u saradwi sa

nau~no obrazovnim insti-

tucijama i udru`ewima

privrednika, osnovao

NTP upravo sa tim ciqem,

da organizuje znawe. U pr-

voj fazi }emo imati zapo-

{qavawe mladih, kreativ-

nih qudi, kroz ~iji }e se

rad stvoriti uslovi za za-

po{qavawe i ostalih ka-

drova sa ove teritorije, a

bilo bi dobro i {ire. Mi

smo u ovom poslu pioniri,

nismo do sada imali nika-

kvu podr{ku dr`ave, kre-

nuli smo sopstvenim i

qudskim i materijalnim

kapacitetima.

Predsednik Skup{tine

NTP Radisav Marjanovi},

podsetio je da su pre vi{e

od godinu dana {est

ozbiqnih institucija, Fa-

kultet tehni~kih nauka,

Agronomski fakultet, In-

stitut za vo}arstvo, velika

poslovna udru`ewa “Gra-

dac 97” i “Unija ^a~ak

2000” i Grad ^a~ak osnova-

li Nau~no tehnolo{ki

park, koji mora da donese

uspeh, a “uspeh zna~i da se

dobre poslovne ideje, za-

snovane na nau~nim do-

stignu}ima i inovativnim

re{ewima, realizuju u

praksi, posredstvom

NTP”.

- Ameri~ka agencija za

razvoj - USAID podr`ava

prve razvojne korake NTP,

tako {to dovodi eksperte

iz sveta koji }e da obu~e

menaxment, odnosno da nam

ka`u koja je procedura, ka-

ko se razvijaju tehnolo{ki

parkovi svuda u svetu.

Usvoji}emo ona iskustva o

na~inu rada, koja su pri-

mer dobre prakse - rekao je,

izme|u ostalog, Marjano-

vi}.

Pavel Habart, direktor

NTP Prag, istakao je da je

Tehnolo{ki park u Pragu

jedan od najve}ih u ^e{koj,

i napomenuo da je wegova

uloga da podeli svoja isku-

stva sa qudima u ^a~ku, da

im pomogne da ovaj park

{to pre postane operati-

van.

- Uloga Tehnolo{kog

parka jeste da podr`i ino-

vacije, start-up preduze}a,

kao i mala i sredwa predu-

ze}a. Za ovih pet godina

koliko je operativan Teh-

nolo{ki park u Pragu, po-

dr`ano je vi{e od 120 kom-

panija, a svaka od wih za-

po{qava odre|eni broj

qudi. Sve te kompanije ra-

stu i razvijaju se, tako da je

Tehnolo{ki park i na taj

na~in direktno podr`ao

ekonomski razvoj zemqe -

naglasio je Pavel Habart.

Mirjana \okovi}, po-

mo}nik gradona~elnika za

oblast ekonomskog razvoja

i za{titu `ivotne sredi-

ne, podsetila je da je Grad

^a~ak za 2013. godinu iz

buxeta opredelio dva mi-

liona dinara za funkcio-

nisawe NTP, kao i pro-

stor u Ulici Nikole Te-

sle:

- Namera rukovodstva

Grada ^a~ka je da pru`i

veliku logisti~ku podr-

{ku ovoj instituciji. Ve-

rujemo da }e biti realizo-

vane dobre ideje malih i

sredwih preduze}a, a tu su

i na{i partneri iz ^e{ke,

koji }e nam preneti veliki

deo svog iskustva.

N. R.

ODR@ANI RADNI SASTANCI PREDSTAVNIKA NTP ^A^AK I NTP PRAG

ZA RAZVOJ PRIVREDE

22 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEVODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

„SRPSKI PAB”

Petak, 31. maj - Svirka benda

“NEZVANI^NA VERZIJA”, 22 ~asa

Subota, 1. jun - Svirka

“ZA[TO DA NE”, 22 ~asa

Narodni muzej

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~aso-

va, vikendom od 9 do 13 ~asova

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333PIVNICAKAFE “[TO DA NE”

PETAK 31. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 1. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 2. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 3. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 4. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 5. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 6. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirkaKAFE KLUB „ENIGMA”

Petak, 31. maj

“SA O^IMA IZVAN

SVAKOG ZLA”, sve~ana

akademija povodom jubi-

larnog 50. Disovog pro-

le}a, velika sala u 20 ~a-

sova

^etvrtak, 6. jun

Godi{wi koncert ba-

letske {kole “Lujo Davi-

~o” - odeqewa u ^a~ku,

velika sala u 20 ~asova

HALA KK BORAC

Subota, 1. jun - Koncert

“BEOGRADSKI

SINDIKAT”,

20 ~asova

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 23MATURA

Maturanti

TEHNI^KA [KOLA

26 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEBA[TE I BALKONI

Sreda, 5. junUtorak, 4. junPonedeqak, 3. junPetak, 31. maj Nedeqa, 2. junSubota, 1. jun

200

C

60

C

220

C 220

C 200

C 190

C 220

C

120

C

200

C

100

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 6. jun

Delimi~no obla~noObla~noSun~ano Obla~no, mogu}a ki{a

90

C 100

C80

C100

C

Ki{aDelimi~no obla~no Ki{a

Pretvorite ogolele

zidove u bujne ba-

{tenske elemente

koji ne zahtevaju mnogo ne-

ge. Zidovi gara`a, ograde,

kao i veliki zidovi ku}a,

~esto izgledaju prili~no

skromno. S druge strane,

dobra su za{tita od vetra

i predstavqaju savr{enu

za{titu od tu|ih pogleda.

Pomo}u nekoliko tri-

kova i sa odgovaraju}im

biqkama zidovi se na sa-

vr{en na~in mogu inte-

grisati u postoje}u ba{tu

i ujedno postati wen

ukrasni element. Ispod

zida gara`e mo`ete da

formirate skriveni ku-

tak za sedewe. Zid }e iz-

gledati atraktivnije ako

ga potpuno opkole puzavi-

ce poput br{qana i parte-

nocisusa, ili cvetnice kao

{to su klematis, ru`a pu-

zavica i plava ki{a. Leja

du` zida {irine 40 do 50

cm, dovoqna je za ove biq-

ke. Nemojte da zaboravite

da je velikom broju puza-

vica potrebna pomo} za

uspiwawe, u vidu re{et-

kastih konstrukcija, koje

se montiraju na zid.

I visoke perene lep su

ukras ogolelih zidova to-

kom letwih meseci. Slez,

beli paperjasti mak i let-

wi slez samo su deo boga-

tog asortimana. Ukoliko

ne `elite da dugi niz go-

dina gledate iste biqke,

mo`ete svake sezone da se-

jete novo sezonsko cve}e,

pre svega visoke sorte po-

put cleome.

Ne daju samo biqke no-

vi izgled zidovima. Pone-

kad je dovoqna kanta nove

boje i neugledni zid }e po-

stati ba{tenski ukras.

Budite hrabri i ma{tovi-

ti i obojite zidove neo-

bi~nim bojama. Tako }ete

toplim tonovima `ute i

oker boje, ili plavo - be-

lim kombinacijama, u ba-

{tu uneti mediteranski

duh. Klematis, uz {palir,

stablo smokve uz ivicu le-

je i poneka terakota sak-

sija sa za~inskim biqem

do~ara}e dodatno duh me-

diterana.

RU@I^ASTI

UKRAS ZIDA

Varijanta za ozelewa-

vawe monotonih zidova

koja ne zauzima mnogo me-

sta jesu re{etkaste kon-

strukcije sa ru`ama pewa-

~icama. Kako bi se biqke

{to boqe ose}ale, potreb-

no je voditi ra~una o sle-

de}im stvarima: stani{te

bi trebalo da bude izlo-

`eno direktnom suncu

najmawe pet sati dnevno.

Idealan je zid okrenut ju-

goistoku ili jugozapadu.

Na ju`no orijentisanom

mestu suvi{e je toplo za

kraqice cve}a, a severna

strana ku}e previ{e je

mra~na.

Konstrukcija bi treba-

lo da bude postavqena naj-

mawe 10 cm od zida. Tako

}e biqke imati dovoqno

vazduha, a izdanci }e bez

problema mo}i da se uvi-

jaju oko postavqene kon-

strukcije.

Ru`ama odgovara ze-

mqi{te bogato ilova~om

i hranqivim sastojcima.

Dodatkom komposta s vre-

mena na vreme dodatno }e

se poboq{ati kvalitet

zemqe. Uz re{etkaste kon-

strukcije mogu da se upi-

wu ru`e puzavice, kao i

neke sorte obi~nih ru`a.

Va`no je da od po~etka iz-

danke usmeravate ka gore.

Dowe izdanke pa`qivo

usmeravajte vodoravno,

blago i ka nebu, uz samu

konstrukciju. Tako }e se i

na dowim granama ru`a

obrazovati rasko{ni iz-

danci.

Savet: na prole}e, kod

ru`a koje ~esto cvetaju

treba skratiti bo~ne iz-

danke na tri do ~etiri ok-

ca. Kako biste podmladi-

li biqku, trebalo bi da

uklonite izumrle i debele

grane.

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

Pripremila: N. R.

VISOKE BIQKE ZA VISOKU MODU

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 27ENIGMATIKA

28 PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

V[TSS ^a~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studi-

jske programe (osnovne, trogodi{we studije):

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO

Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.)

Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA

Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet-60 samof.)

Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.)

4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.)

Kandidati pola`u prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLA-

GAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do

16,00 ~asova).

PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti tele-

fonom: 032 302-782.

Za{to upisati studije na V[TSS?

[kola budu}im studentima nudi:

- studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi,

- akreditovane studijske programe,

- trogodi{we studije (180 ESPB ),

- specijalisti~ke studije (60 ESPB),

- programe usagla{ene sa zahtevima privrede,

- kompetentan nastavni kadar,

- opremqene u~ionice i laboratorije,

- stru~nu praksa u najboqim firmama u okru`ewu,

- biblioteku sa prostranom u~ionicom,

- partnerski odnos sa studentima,

- u~e{}e studenata u radu organa [kole,

- prostorije za rad i dru`ewe studenata,

- pristup internetu, studentske radionice,

- nagrade i priznawa najboqima,

- organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no.

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM!

V[TSS ^A^AK

Svetog Save 65

032-222-321

www.vstss.com

VISOKA [KOLA

TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

^A^AK

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Svedoci smo da se po-

jedinci posledwih

godina vandalski

pona{aju prema spomeni-

cima na{ih boraca, koji

`ivote polo`i{e da mi

`ivimo u slobodi. Na taj

na~in im se vandali zahva-

quju {to su ti hrabri qu-

di u~inili i iza sebe osta-

vili.

Najsve`iji tragovi ta-

kvog pona{awa su se zbili

u no}i izme|u 16. i 17. maja

ove godine. Tada su sa spo-

menika slobodarima u cen-

tru Gori~ana skinute tri

bronzane debele plo~e na

kojima su bila imena izgi-

nulih u Prvom i Drugom

balkanskom ratu, kao i

imena stradalnika iz Pr-

vog svetskog rata, koje su,

najverovatnije, zavr{ile u

nekom otpadu sekundarnih

sirovina.

Zar i hrabre treba reci-

klirati, ili na taj na~in

nekom omogu}iti da do|e

do para za `ivot, ili neku

drugu potrebu? Na`alost,

to nije jedini slu~aj. Ve}

nekoliko puta su odno{ene

bronzane biste na{ih ve-

likana: dr Dragi{e Mi-

{ovi}a, Filipa Filipo-

vi}a, Branka Milo{evi}a

Metalca, narodnog heroja

Milice Vu~eti} - Trepu{e

i drugih. Toga nije po{te-

|en ni spomenik Tanaska

Raji}a, a ni grob vojvode

Stepe Stepanovi}a... Ima

li tome kraja?!

Savez boraca svih oslo-

bodila~kih ratova na ~elu

sa Gradskim i Okru`nim

odborom i svi ~lanovi

ovog udru`ewa najo{trije

osu|uju ovakvo pona{awe i

tra`e od nadle`nih da

hitno reaguju u skladu sa

zakonom i po~inioce kazne

za u~iweno. Od nadle`nih

vlasti tra`imo da se na{a

kulturno-istorijska ba-

{tina {to hitnije za{ti-

ti, a vandalizam spre~i.

GO Saveza udru`ewa

boraca Narodnooslobodi-

la~kog rata Srbije

SPOMENICI NA UDARU VANDALA

marketing 032/342-276

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 29DRU[TVO

Nacionalna turi-

sti~ka organiza-

cija Crne Gore, u

saradwi sa turisti~kim

organizacijama iz Budve,

Bara, Tivta, Kotora i Her-

ceg Novog, promovisala je

u utorak na Gradskom {e-

tali{tu turisti~ku ponu-

du Crne Gore za leto 2013.

Svake godine turisti~ka

ponuda je sve bogatija i ra-

znovrsnija, a i za ovo leto

ima aran`mana za sva~iji

ukus. Za one koji se odlu~e

da svoj odmor provedu na

crnogorskom primorju, od

Ulciwa do Herceg Novog,

ima aran`mana za sva~iji

xep. Privatni sme{taj u

{picu sezone iznosi od se-

dam do 15 evra, a u mawim

hotelima sa tri ili ~etiri

zvezdice, sme{taj za sedam

dana je od 155 evra.

- Pored prirodnih le-

pota primorja, pa`wu tu-

ristima privla~e i razne

manifestacije. Kao i uvek,

u Budvi imamo Grad Teta-

tar, Festival Sun~ane ska-

le u Herceg Novom, zatim

na desetak pla`a se orga-

nizuju after bi~ partiji,

koji traju do kasno u no}, a

program vode poznati svet-

ski i dixejevi iz regiona.

Naravno, uvek zanimqiv je

i Karneval u Kotoru, Leto

sa zvezdama u Baru, kao i

mnoge poznate diskoteke u

kojima gostuju najve}e zve-

zde muzi~ke scene - rekla je

Qiqana ^uki}, menaxer

Nacionalne turisti~ke

organizacije Crne Gore.

Ona je naglasila da je svake

godine sve vi{e turista iz

Srbije, pa je tako pro{le

sezone zabele`ena poseta

od 11 odsto vi{e turista

iz Srbije nego prethodne

godine. I. M.

Mi n i s t a r s t v o

omladine i spor-

ta je u saradwi sa

26 resurs centara u Srbiji

raspisalo konkurs za rea-

lizaciju omladinskih pro-

jekata, sa ciqem afirmisa-

wa omladinskog aktivi-

zma, a sve u skladu sa Naci-

onalnom strategijom za

mlade. Nevladina organi-

zacija “Forca” iz Po`ege

je po tre}i put centar za

Moravi~ki okrug i prema

re~ima Gorana \uki}a iz

ovog Udru`ewa, ima od-

li~nu saradwu sa nefor-

malnim grupama i udru`e-

wima iz ^a~ka, Gorweg

Milanovca, Lu~ana i Iva-

wice. Pravo da u~estvuju

na konkursu imaju sve ne-

formalne grupe mladih,

kao i registrovane organi-

zacije. Grupe koje su regi-

strovane moraju do 15. juna

u Ministarstvu omladine

i sporta da se registruju

kao omladinske organiza-

cije, da bi mogle da u~e-

stvuju na konkursu.

- Teme su razli~ite, od

ekolo{kih akcija do ure-

|ewa prostora koje koriste

mladi. Podr`a}emo aktiv-

nosti koje promovi{u

zdrav i bezbedan `ivot,

one koje podsti~u preduzet-

ni~ki duh kod mladih, pro-

movi{u osnovne vrednosti

EU, motivi{u mlade da se

aktivno i kreativno ukqu-

~e u provo|ewe slobodnog

vremena... – ka`e \uki}.

Konkurs je otvoren do

15. juna, a formulari za

prijavqivawe se mogu na}i

na sajtu www.forca.rs.

Do 20. juna bi}e izabra-

ni projekti koji }e pro}i

obuku od 30. juna do 1. jula

u Po`egi, obja{wava \u-

ki}.

- Na obuci }e te pro-

jektne ideje koje budu do-

stavqene dobiti formu

pravog predloga projekta.

Nakon toga }e biti obave-

zni da do 20. jula po{aqu

punu projektnu aplikaciju,

a komisija }e na kraju od-

lu~iti koji }e projekti bi-

ti finansirani. Ovaj put

}emo navoditi primere do-

brih i lo{ih projektnih

aplikacija, jer nam se de-

{avalo da dobre projektne

ideje ne pro|u na konkursu

zato {to finalna verzija

nije zadovoqila elementa-

rne stvari. Svi mladi od

15 do 30 godina, ako imaju

neku dobru ideju, treba da

se jave, a mi }emo pomo}i

da wihova ideja dobije

pravu formu projekta - ka

`e \uki}. Buxet za ovu go-

dinu, za Moravi~ki okrug

je 700.000 dinara, a maksi-

malna suma koja }e biti

odobrena po projektu izno-

si}e od 40.000 do 100.000

dinara.

I. M.

Kancelarija za mlade je pro{log

petka u maloj sali Doma kulture,

organizovala prezentaciju Me|u-

narodnih volonterskih kampova koji su

nameweni svima onima koji `ele da upo-

znaju nove, zanimqive qude ili steknu no-

va, dragocena iskustva van granica Srbi-

je. Na prezentaciji su bili mladi qudi

koji su ve} boravili u ovakvim kampovima

i koji su pri~ali svoja iskustva.

Radni kamp je jedinstven oblik volon-

terskog rada u trajawu od dve do tri nede-

qe, predvi|en za sve qude dobre voqe iz-

me|u 18 i 65 godina i koji govore elemen-

tarni engleski ili jezik zemqe u koju idu.

Najvi{e ih ima u toku leta, ali se organi-

zuju tokom cele godine. Potrebno je pla-

titi samo put i participaciju u Volon-

terskom servisu Srbije, a sme{taj i hra-

na u kampu su obezbe|eni. Iako ve}ina vo-

lontera koja ide na radne kampove ima iz-

me|u 18 i 25 godina, volonteri svih uzra-

sta su dobrodo{li. Postoje i posebni, ti-

nejxerski kampovi, za mlade od 14 do 18 go-

dina. Osim malobrojnih kampova koji

pretpostavqaju posedovawe odre|ene ve-

{tine ili znawa (kao {to su umetni~ki –

muzi~ki, rad sa decom i odraslima sa spe-

cifi~nim potrebama), ne postoje ograni-

~avaju}i uslovi. Jednostavno, ako ima me-

sta, volonter }e biti sme{ten.

Kancelarija za mlade pozvala je sve za-

interesovane da ovog leta iskoriste svoje

slobodno vreme za ne{to {to }e sigurno

obogatiti wihove `ivote. Ukoliko `ele

da se prijave za neki volonterski kamp,

potrebno je da do|u u Kancelariju za mla-

de, gde }e im biti pru`ena pomo} i podr-

{ka.

I. M.

U~a~ankoj crkvi

Vaznesewa gospod-

weg, pro{le nede-

qe su se ven~ali Dejan Je-

li}, elektroin`ewer,

projektant i biznismen

iz ^a~ka, koji je trenutno

zaposlen u poznatom ru-

skom letovali{tu So~i i

Olga Nikolajevi~, ruski-

wa iz So~ija, slu`benik

velikog trgovinskog lan-

ca „Magnit“ iz tog grada.

Ovaj sve~ani ~in ven~a-

wa Srbina i Ruskiwe

uprili~ile su mnogo-

brojne zvanice, kako iz Srbije, tako i iz

Rusije, a me|u wima i prvi sekretar Amba-

sade ruske federacije Valentin Koqasev.

Kumstvo na ven~awu dvoje mladenaca pri-

palo je porodici Logvinov iz ^a~ka, a

komplentna rodbina supru`nika su ~la-

novi Srpsko-ruskog-beloruskog prijateq-

stva Srbije sa sedi{tem u ^a~ku.

Grand kafa obele`ila je Svetski

dan kom{ija {irom Srbije u `eqi

da nas podseti na prave kom{ijske

vrednosti koje nas sve spajaju – humanost,

gostoprimstvo, toleranciju i lepo vas-

pitawe. Svojim anga`ovawem kompanija

je `elela da pomogne porodicama kojima

je pomo} neophodna,

i u duhu kom{ijske

solidarnosti, pode-

lila je vau~ere za ku-

povinu osnovnih `i-

votnih namirnica i

izgradila rampe za

osobe sa invalidite-

tom. Odabir porodi-

ca i lokacija za ram-

pe ura|en je u sarad-

wi sa Klubom pred-

sednika skup{tina

stanara.

Grand kafa `ele-

la je da ulep{a ovo-

godi{wi Svetski dan kom{ija gra|ani-

ma Srbije i podseti ih na divne momente

i lepe uspomene koje ih ve`u i koje rado

dele sa kom{ijama, ali i da ih pozove da

kroz tradicionalno ispijawe zajedni~ke

kafe upoznaju nove susede i zbli`e se jed-

ni sa drugima.

- U vremenu kada je svakome potrebna

topla i prijateqska kom{ijska atmosfe-

ra, ponosni smo na to {to je Grand kafa

uspela da usre}i ili barem izmami osme-

he gra|ana Beograda, Novog Sada i Ni-

{a. Svesni smo ~iwenice da postoji do-

sta qudi kojima je pomo} potrebna, i po-

sebno nam je drago {to smo ovom akcijom

ve} podstakli kom{ijsku solidarnost -

rekao je Andrej Bele, direktor Atlantik

grupe za strate{ko

podru~je kafa.

Grand kafa je u

okviru ove akcije

ukrasila oko 1000

zgrada u tri grada

Srbije, postavqa-

wem postera „Dobar

kom{ija“ i podelila

~ak deset hiqada ke-

sica Grand kafe

“Gold” u `eqi da

podstakne kom{ije

da je popiju zajedno.

Aleksandar Ri-

bac, direktor Kluba

predsednika skup{tina stanara, izjavio

je da je vi{e nego zadovoqan obavqenim

poslom i saradwom sa Grand kafom. „Ve-

oma smo ponosni na ~iwenicu da je ova

akcija obuhvatila pomo} velikom broju

qudi. Pozitivni komentari i osmesi go-

vore da smo zahvaquju}i Grand kafio-

dradili odli~an posao i usmerili pozi-

tivnu kom{ijsku energiju tamo gde je naj-

potrebnija“, dodao je Ribac.

PROMOVISANA CRNOGORSKA RIVIJERA ZA SEZONU 2013.

CRNA GORA ZA SVE

KANCELARIJA ZA MLADE DAJE PREDLOGE ZA NOVA ISKUSTVA

PREZENTACIJA

VOLONTERSKIH KAMPOVA

SRPSKO – RUSKA SVADBA

GRAND KAFA ZA KOM[IJE

KONKURS ZA OMLADINSKA UDRU@EWA

„MLADI SU ZAKON“

Goran \uki} iz nevladine

organizacije „Forca“ iz Po`ege

30 PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ODR@ANA 31. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

VANREDNA SEDNICA SKUP[TINE PENZIONERA

LU^ANI

Kako je istakao Jovan

Pavlica, penzioneri

o~ekuju da }e nakon statu-

snih promena u Udru`ewu

do}i do velikog pomaka na

poqu raznih aktivnosti i

da }e to uticati na kvali-

tetniji `ivot starijih

Draga~evaca. Prva prome-

na u Statutu se odnosi na

predstavni~ki sistem, ta-

ko da svaka organizacija

daje odre|eni broj pred-

stavnika za Skup{tinu, pa

se o~ekuje da }e wen rad bi-

ti daleko delotvorniji.

Predsednici i potpredsed-

nici mesnih odbora sada su

~lanovi Izvr{nog odbora,

{to predstavqa veliku

prednost, jer nema posred-

nika, istakao je Pavlica.

Organizacija penzione-

ra o~ekuje finansijsku po-

dr{ku od op{tine Lu~ani,

kao i pomo} Centra za so-

cijalni rad, kada je re~ o

starim licima. Od pret-

hodnog saziva, niko se nije

delegirao za rad u organi-

zaciji, tako da je na Skup-

{tini izvr{ena i primo-

predaja du`nosti. Kako je

istakao ^edomir @ivano-

vi}, iz Mesnog odbora pen-

zionera Lu~ani, od novoi-

zabranog rukovodstva i or-

ganizacije pezioneri o~e-

kuju daleko boqi rad.

Na teritoriji op{tine

Lu~ani ima oko pet hiqa-

da penzionera. U sedam me-

snih odbora ima oko 800

penzionera. U planu je da

se u rad Udru`ewa ukqu~e

i penzioneri iz Gora~i}a,

Vi~e i Kotra`e, kako bi

organizacija zaista funk-

cionisala kao op{tinska,

re~eno je na sednice Skup-

{tine penzionera u Lu~a-

nima. V. S.

Na 31. sednici

Op{tinskog ve-

}a u Lu~anima

je utvr|en pred-

log o rebalansu op{tin-

skog buxeta za 2013. godinu.

Kako je istakla Domka Mi-

trovi}, {ef finansija,

prihodi buxeta ovim reba-

lansom uve}ani su za

5.240.000 dinara. U buxet

su uneseni novi prihodi,

kao {to su dobrovoqni

transferi fizi~kih lica u

iznosu od 13.400.000 i do-

nacije u visini od 540.000

dinara. Prihodi od dru-

gih nivoa vlasti u iznosu

od devet miliona dinara su

smaweni, jer ta sredstva

ne}e transferno do}i u bu-

xet, ve} se dobijaju preko

indirektnog korisnika bu-

xeta Centra za kulturu i

sport. U skladu sa prome-

nama prihoda, izvr{ena je

i korekcija rashoda, kako

to zakon i nala`e, tako da

}e buxet umesto 708, izno-

siti 713 miliona. O novom

rebalansu buxeta izjasni}e

se odbornici Skup{tine

op{tine Lu~ani na prvom

narednom zasedawu. Ovo je,

ina~e, drugo uskla|ivawe

buxeta, koje je bilo neop-

hodno, kako je objasnio

predsednik op{tine Mla-

domir Sretenovi}, radi

zavr{etka nekih va`nih

kapitalnih investicija na

podruju Draga~eva, a jedna

od wih je i vodosnabdeva-

we.

- @eleli smo da voda sa

Rzava {to pre stigne do sa-

mih potro{a~a. Bila su

nam neophodna i dodatna

sredstva da bismo na svim

linijama obezbedili pra-

}ewe rada pumpi, nivoa vo-

de i svih va`nih parameta-

ra. Uradili smo projekat

koji omogu}uje kompjuter-

ski nadzor funkcionisawa

kompletnog sistema vodo-

snabdevawa. Ujedno, hteli

smo i da animiramo mesne

zajednice, koje su bile no-

sioci radova na sekundar-

noj mre`i, kako bi se zapo-

~eto i zavr{ilo u {to sko-

rijem roku. Sastali smo se

sa wihovim predstavnici-

ma i nadamo se da }e u na-

rednih mesec i po dana sve

predvi|eno biti i reali-

zovano. O~ekujemo da }emo

od Vidovdana do Petrovda-

na, dakle pre Sabora tru-

ba~a obaviti probni rad i

da }e voda, nakon tehni~-

kog prijema, sti}i do ku}a

- rekao je Sretenovi}, do-

daju}i da, najverovatnije, u

istom momentu vodu ne}e

dobiti ba{ svi potro{a-

~i, jer u pojedinim mesnim

zajednicama jo{ traju ra-

dovi. Kako je naglasio, u

odnosu na sve ostale koji su

u realizaciju projekta

u{li ranije, selo Lu~ani

predstavqa izuzetak. Na

podru~ju te mesne zajednice

radovi jo{ uvek nisu zapo-

~eti, pa prakti~no i nije

mogu}e da u tako kratkom

vremenskom roku voda

stigne i do wenih potro-

{a~a.

U oblasti poqopri-

vrednih podsticaja, do iz-

mene je do{lo samo u delu

naknada za protivgradne

strelce. Umesto pet hiqa-

da, koliko se ranije izdva-

jalo, sada }e visina nakna-

de mese~no iznositi osam

hiqada dinara u toku pro-

tivgradne sezone. Rebalan-

som buxeta opredeqeno je i

1,8 miliona dinara za po-

stavqawe video nadzora u

Lu~anima, po zahtevu Po-

licijske uprave. Isto to-

liko sredstava bi}e inve-

stirano u putnu infra-

strukturu. Ova sredstva su

obezbe|ena po osnovu na-

plate kazni. U predlogu re-

balansa do smawewa je do-

{lo na poziciji socijalne

pomo}i za ugro`ena lica

za 200 hiqada dinara. Taj

iznos je preba~en na novu

poziciju za pomo} licima

sa posebnim potrebama, jer

postoji veliki broj lica

kojima je neophodno da ko-

riste dnevni boravak za

lica sa posebnim potreba-

ma u novoj ustanovi u ^a~-

ku, rekla je Domka Mitro-

vi}.

Adam Tadi}, direktor

Centra za kulturu i sport

je naglasio da je neophodno

{to pre re{iti problem

sme{taja truba~a tokom

Sabora i skrenuo pa`wu

da bi trebalo obezbediti

sredstva za tu namenu.

^lan ve}a Miroslav Rado-

ji~i} je istakao da se mno-

go sredstava tro{i na jav-

nu rasvetu i da bi bilo do-

bro da se tro{kovi smawe.

Predlo`io je da se uravno-

te`i broj svetiqki u me-

snim zajednicama i da se

uklone suvi{ne svetiqke i

zamene {tedqivim. Nakon

utvr|ivawa rebalansa bu-

xeta, ~lanovi Op{tinskog

ve}a su prihvatili i pred-

log odluke o zavr{nom ra-

~unu op{tinskog buxeta za

2012. godinu. Usvojene su

izmene i dopune odluke o

organizaciji Draga~evskog

sabora truba~a u Gu~i. Iz-

meweni su rokovi za dosta-

vqawe tro{kovnika subje-

kata koji u~estvuju u Sabo-

ru. Prva zona je pro{ire-

na, a druga smawena. Ko-

rekciju je pretrpela i cena

ulaza.

Predlog odluke o spro-

vo|ewu javnog konkursa za

imenovawe direktora Jav-

nog preduze}a “Direkcija

za izgradwu” Lu~ani ski-

nut je sa dnevnog reda sed-

nice kao preurawen, uz

obrazlo`ewe da jo{ uvek

nije dovedena do kraja kom-

pletna zakonska procedura

registracije novog javnog

preduze}a. Umesto o toj te-

mi, lu~anski ve}nici su

raspravqali o predlogu

“Direkcije za izgradwu”

da se Op{tina zadu`i, ka-

ko bi se putem lizinga na-

bavila nova mehanizacija.

Ma{ine, koje ovo preduze-

}e koristi, kako je obja-

snio Milojko Panteli},

dotrajale su i zahtevaju

stalna i itekako visoka

ulagawa u popravke. Na

primedbe pojedinih ~lano-

va ve}a da su putevi na pod-

ru~ju Draga~eva puni udar-

nih rupa i da ima i odrona

na putnim pravcima, koje

bi trebalo pod hitno sani-

rati, Panteli} je rekao da

su radnici Direkcije stal-

no na terenu i predlo`io

da za neku od predstoje}ih

sednica pripremi detaqan

izve{taj o svim aktivno-

stima.

Povodom predlo`ene

nabavke nove mehanizacije

za Direkciju, pre svega

skipa i kamiona, predsed-

nik op{tine Sretenovi} je

izjavio da je potpuno nor-

malno da u preduze}u po-

stoji dobra ma{ina, koja se

mo`e koristiti za odr`a-

vawe vodosistema, ali i

puteva. [tavi{e, naglasio

je i da }e lokalna samou-

prava nastojati da to pred-

uze}e u nekom budu}em pe-

riodu zaposli najmawe pet

qudi, koji bi se svakodnev-

no bavili odr`avawem

putnih pravca, onako kako

se to ranije radilo. Ipak,

prioritet u ovom momentu

ima zanavqawe ma{ina,

kako bi se u narednom pe-

riodu uspe{no odr`avali

putevi i budu}i sistem vo-

dosnabdevawa, zakqu~io je

Sretenovi}. Istovremeno,

on je predo~io i da je lo-

kalna samouprava u pret-

hodnom periodu ve} konku-

risala kod nadle`nog mi-

nistarstava sa 12 va`nih

projekata iz oblasti putne

infrastrukture, vodosnab-

devawa i sporta. Ukoliko

bar neki od ovih projekata

budu prihva}eni, odobrena

sredstva mogla bi postati

zamajac budu}eg razvitka

ovoga kraja.

Ve}nici su prihvatili

i program rada, kao i fi-

nansijski plan Turisti~ke

organizacije op{tine Lu-

~ani za ovu godinu. Kako je

istakao Milan Rai~i}, di-

rektor Turisti~ke organi-

zacije, planirano je da se u

turisti~ke svrhe prven-

stveno iskoriste postoje}i

resursi, a paralelno sa

tim i iznalaze nove mogu}-

nosti, kako bi se na najbo-

qi na~in iskoristili po-

tencijali draga~evskog

kraja. Okosnicu marketin-

ga trebalo bi da predsta-

vqa poznati Draga~evski

sabor truba~a, istakao je

Rai~i} .Slobodan Kori}a-

nac je predlo`io da se po-

novo o`ivi seoski turi-

zam, koji je nekada bio raz-

vijen na ovom podru~ju

V. S.

IZMEWEN STATUT UDRU@EWAU Lu~anima je pro{log petka, odr`ana

vanredna sednica Skup{tine penzionera

sa teritorije op{tine, na kojoj je izabra-

no novo rukovodstvo Udru`ewa. Novi

predsednik je Jovan Pavlica iz Mesnog

odbora penzionera Lu~ana, dok je pot-

predsednik Milutin Radulovi} iz mesta

Krstac. Osim ovih statusnih promena, iz-

vr{ene su izmene Statuta udru`ewa, ko-

jim je predvi|eno da Skup{tinu ~ine 60

predstavnika mesnih odbora penzionera.

VE]NICI DALI SAGLASNOST NA

PREDLOG REBALANSA BUXETA

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

OP[TINA LU^ANI I ^A^ANSKI „INTERAUTO-TRADE”

POKLONILI DOMU ZDRAVQA U GU^I TRI SANITETSKA VOZILA

31LU^ANI

Kako isti~e Milan Sa-

ri}, direktor {kole,

ova obrazovna ustanova, na

`alost, deli sudbinu

{kolstva u Srbiji, pa se iz

godine u godinu u wu upi-

suje sve mawe u~enika. Ova-

kav trend je posebno prisu-

tan u seoskim {kolama.

Ipak, sve zaposlene u {ko-

li, a i wega kao direktora,

posebno raduje ~iwenica

da svaku novu proslavu do-

~ekuju sa sve boqim rezul-

tatima, kako u oblasti na-

stavnih, tako i vannastav-

nih aktivnosti.

Iz godine u godinu u~e-

nici ove {kole bele`e sve

boqe i boqe rezultate na

razli~itim nivoima tak-

mi~ewa. Teodora Prtewak,

u~enica 8. razreda, do sada

je u~estvovala na brojnim

takmi~ewima i ka`e da }e

ovu {kolsku godinu pam-

titi kao izuzetnu zbog

ostvarenog uspeha na okru-

`nom takmi~ewu. O ovom,

ali i drugim zapa`enim

rezultatima na raznim tak-

mi~ewima, govorila je i

Milica Kova~evi}, na-

stavnik hemije, ne skriva-

ju}i zadovoqstvo {to radi

u ovako uspe{nom kolekti-

vu, u kome prosvetni rad-

nici i u~enici svaki put

nanovo pomeraju granice.

- Ova {kola ima divne

u~enike, koji se maksimal-

no anga`uju na svim poqi-

ma. Ponosimo se wihovim

rezultatima. Sa takvom de-

com nije te{ko raditi i

postizati zapa`ene uspehe.

Wihova posve}enost radu

je garancija uspeha - ista-

kla je Milica Kova~evi}.

- Mi se borimo da po-

boq{amo uslove u {koli,

a to je i sastavni deo stra-

tegije, koju smo kao ustano-

va zacrtali u razvojnom

planu. Planiramo da osna-

`imo sve materijalno-teh-

ni~ke uslove rada i infra-

strukturu. Modernizovali

smo ~itav {kolski pro-

stor, uradili smo poligo-

ne i modernu fiskulturnu

salu sa 300 mesta. Delimi~-

no smo promenili stolari-

ju, kao i krovnu konstruk-

ciju objekta. Radimo mno-

go, ali ~iwenica da inve-

stiramo u spoqa{wu in-

frastrukturu ostavqa nam

mawe prostora da ula`emo

u nastavni proces. Ipak,

preti~emo sami sebe na oba

poqa i trudimo se da uhva-

timo tempo savremenog

vremena, kako bismo u~eni-

cima obezbedili {to boqe

uslove za {kolovawe. U

svim na{im nastojawima

imali smo sna`nu podr{ku

lokalne samouprave, a na-

damo se da }emo i ubudu}e

imati dobru saradwu - is-

takao je Sari}, izdvajaju}i

kao prioritete u narednom

periodu sre|ivawe unutra-

{weg dvori{ta {kole, za-

menu stolarije i sre|ivawe

plafona po principu ener-

getske efikasnosti, {to }e

im doneti ogromnu u{tedu

u grejawu.

Priredbi, koju su povo-

dom Dana {kole specijal-

no uprili~ili u~enici i

pred{kolci, prisustvova-

li su predstavnici lokal-

ne samouprave. V. S.

GODINA SJAJNIH USPEHA

Prigodnim kulturno-umetni~kim programom, u prisustvu broj-

nih gostiju, Osnovna {kola u Kotra`i je proslavila 109 godina

rada. Ovu {kolu danas poha|a 180 u~enika raspore|enih u de-

set odeqewa, od kojih se dva izdvojena nalaze u Vu~kovici i

Gorwem Dubcu. Ova obrazovna ustanova ima 32 zaposlena rad-

nika. U ovoj {kolskoj godini u~enici su postigli zapa`ene re-

zultate na takmi~ewima iz hemije, istorije i u oblasti sporta.

Teodora Prtewak, u~enica 8. razreda, osvojila je drugo mesto

na okru`nom takmi~ewu iz hemije, a dobar plasman ostvario je

i Aleksa Mijatovi}, u~enik 7. razreda.

Pri~a se pona-

vqa. Mi smo ne-

davno na sli~an

na~in Domu

zdravqa u Lu~anima po-

klonili jedan ovakav sani-

tet. Tada je preduze}e “Mi-

lan Blagojevi} - Namen-

ska” kompletno iznelo do-

naciju. Jo{ jedan mawi sa-

nitet su tada preduzetnici

op{tine Lu~ani pokloni-

li ovoj zdravstvenoj usta-

novi. Danas, posle kratkog

vremena, op{tina Lu~ani

iz svog skromnog buxeta,

opredelila se da svojim po-

klonom podigne nivo

zdravstvene za{tite svojih

gra|ana. Sa zadovoqstvom

i ponosom mogu da ka`em

da je, zahvaquju}i direkto-

ru i kompletnom zdrav-

stvenom osobqu, ovaj Dom

zdravqa postao prepozna-

tqiv po kvalitetu svojih

usluga {irom na{e dr`a-

ve. Neka tako i ostane. Ovo

je na{ skroman doprinos

za budu}u dobru saradwu

Doma zdravqa i gra|ana -

istakao je Mladomir Sre-

tenovi}, predsednik op-

{tine Lu~ani, dodaju}i da

ovom donacijom, koja je

vredna oko ~etiri i po mi-

liona dinara, nastavqaju

dugogodi{wu saradwu sa

zaposlenima u Domu zdra-

vqa.

Milija Kosti}, vlasnik

firme „Interauto-trade”, re-

kao je da je od nadle`nih u

Domu zdravqa u Gu~i sa-

znao da je ambulanti u Ko-

tra`i potrebno vozilo.

- Mi smo se pre tri ili

~etiri godine prikqu~ili

zajedni~koj akciji obna-

vqawa voznog parka Doma

zdravqa op{tine Lu~ani.

Meni je drago da se tradi-

cija nastavqa. Vozni park

ove zdravstvene ustanove je

bio u izuzetno lo{em sta-

wu. Mi smo, kao firma, na-

stojali da na tenderu na-

stupimo sa najminimalni-

jim cenama, kako bismo do-

bili posao. Hteli smo i

donacijom da pomognemo,

pa smo odlu~ili da obezbe-

dimo sanitetsko vozilo,

koje mogu da voze i medi-

cinske sestre i lekar pre-

ma potrebi - rekao je Mi-

lija Kosti}, nala{avaju}i

da }e i ubudu}e u~estvova-

ti u ovakvim ili sli~nim

akcijama.

U ime Zdravstvenog cen-

tra u ^a~ku, donatorima se

zahvalio dr Rade Milo{e-

vi}, isti~u}i da se nada da

}e ova donacija pru`iti

doprinos poboq{awu kva-

liteta usluga koje Dom

zdravqa pru`a gra|anima

Draga~eva.

- Ovo je samo nastavak

jedne dobre i uspe{ne sa-

radwe ovda{we lokalne

samouprave sa na{om

zdravstvenom ustanovom,

Zdravstvenim centrom u

^a~ku i, pre svega, Domom

zdravqa u Lu~anima. Ova

saradwa bi trebalo da se

nastavi i ja se nadam da }e

lokalna samouprava i daqe

raditi na tome da se kvali-

tet zdravstvene za{tite

gra|ana Draga~eva podigne

na znatno vi{i nivo od sa-

da{weg - rekao je dr Milo-

{evi}, dodaju}i da je

zdravstvena za{tita na

podru~ju op{tine Lu~ani

na jednom zaista zadovoqa-

vaju}em i visokom nivou, o

~emu najboqe svedo~i akre-

ditacija Doma zdravqa u

Lu~anima, ali da u oblasti

zdravstva uvek ima mesta

novom unapre|ewu.

- Danas je veliki dan za

lu~anski Dom zdravqa. Do-

bili smo od lokalne samo-

uprave dva vozila, koja }e

vi{estruko poboq{ati

kvalitet zdravstvenih

usluga na ovom podru~ju.

Gospodin Kosti} je poklo-

nio vozilo na{oj najve}oj

seoskoj ambulanti, koje

nam je bilo itekako po-

trebno. Na taj na~in on je

`eleo da se odu`i svom se-

lu. Mi smo mu vrlo zahval-

ni. Vozilo ima nosila i

bocu sa kisenikom i mo`e

se koristiti kao klasi~no

sanitetsko vozilo. Mi-

slim da smo za ovu godinu

prakti~no obezbedili sva

sanitetska vozila koja smo

planirali - istakao je dr

Du{ko [uluburi}, direk-

tor lu~anskog Doma zdra-

vqa.

Kako smo saznali od

nadle`nih, planirano je da

se za potrebe Doma zdra-

vqa u Lu~anima u narednoj

godini nabavi jo{ jedno

vozilo. V. S.

Zahvaquju}i donaciji lokalne samoupra-

ve i ~a~anske firme „Interauto-trade”,

vozni park Doma zdravqa u Gu~i, pro-

{log petka, postao je bogatiji za tri nova

sanitetska vozila. U ciqu podizawa kva-

liteta zdravstvenih usluga, op{tina Lu-

~ani je poklonila Domu zdravqa kombi i

jedno mawe sanitetsko vozilo, a Milija

Kosti}, vlasnik firme „Interauto-tra-

de”, donirao je vozilo za potrebe ambu-

lante u Kotra`i. Kqu~evi sanitetskih

vozila sve~ano su uru~eni dr Du{ku [u-

luburi}u, direktoru Doma zdravqa u Lu-

~anima, i dr Radu Milo{evi}u, direkto-

ru Zdravstvenog centra u ^a~ku. Ukupna

vrednost donacije iznosi oko pet i po

miliona dinara.

OSNOVNA [KOLA U KOTRA@I OBELE@ILA 109. GODI[WICU POSTOJAWA

ZA EFIKASNIJI RAD USTANOVE

32 PETAK 31. MAJ 2013. GODINESPORT

Borac: Petri}, Boranija{evi}, @iv-

kovi}, Babi}, Masla}, Spirovski, Jovi-

~i}, Nikoli} (Jovan~i}), Zo}evi} (Milo-

jevi}), Vusqanin (Jevtovi}), Ra{kovi}.

Jedinstvo Putevi: Marinkovi}, Mar-

janovi}, Joksimovi}, Vidi}, @ivkovi},

Plani}, Simi}, ^an~arevi} (Baji}), Ar-

si} (To{i}), Jovanovi}, Vukmirovi} (Mu-

drini}).

@uti kartoni: Spirovski i Jovi~i}.

Sudije: [iroki (Smederevo), Dimi-

trijevi} (Kragujevac), Mini} (Ra~a).

Fudbaleri Borca pobedili su kod

ku}e u`i~ko Jedinstvo Puteve sa

3:1. Prvi gol pao je ve} u tre}em

minutu. U`i~ani su poveli pogotkom Jo-

vanovi}a, ali je i Borac ubrzo izjedna~io,

kada je Ra{kovi} u sedmom minutu zatre-

sao mre`u gostiju.

Do kraja prvog poluvremena obe ekipe

su imale svoje {anse. Vi|ena je jedna otvo-

rena igra dva ravnopravna protivnika. I

u nastavku je utakmica otvorena golom,

ovoga puta doma}e ekipe. Dvostruki stre-

lac Ra{kovi} doveo je ^a~ane u prednost.

Iako se Jedinstvo pokazalo kao ravnopra-

van protivnik, drugih

45 minuta su defini-

tivno pripali doma-

}inima. Imali su i

inicijativu i domi-

naciju na terenu. Ko-

na~nih 3:1 postavio je

Spirovski.

- Zaslu`ena pobeda Borca. Bila je ovo

vrlo dobra utakmica, bez mnogo kalkula-

cija. Odlu~io je drugi gol Borca, koji je

pao u 46. minutu. Imali smo

i mi u drugom poluvremenu

prilika, ali je golman Pe-

tri} nekoliko puta odli~no

intervenisao i tako se, mo-

`da, iskupio za onaj gol koji

je primio. Ostaju nam jo{ dva kola do kra-

ja. Nadam se da }emo pru`iti vi{e i zadr-

`ati se na vrhu tabele, gde smo bili tokom

celog prvenstva - prokomentarisao je tre-

ner Jedinstva Predrag Ristanovi}.

- Nama je bilo nezgodno to {to je utak-

mica otvorena golom U`i~ana. Ali, uspe-

li smo da se brzo vratimo i izjedna~imo.

Ovo nam je bila peta utakmica za 14 dana.

Igra~i su ispra`weni i fizi~ki i psi-

hi~ki. Uz to, u goste nam je dolazila jedna

kvalitetna, ~vrsta i disciplinovana eki-

pa. Mislim da je na ovoj utakmici najvi{e

profitirala publika koja je videla odli-

~an fudbal. Nama je ovo peta pobeda i po-

lako posti`emo svoju prepoznatqivu igru

- re~i su pomo}nog trenera Borca Mio-

draga Star~evi}a.

Posle ove podebe Borac je sedmi na ta-

beli sa 51 bodom. Do kraja prole}nog pr-

venstva odigra}e jo{ dva kola. O~ekuju ga

budu}i supreliga{i Napre-

dak iz Kru{evca i beograd-

ski Vo`dovac.

- To }e nam biti prilika

da vidimo gde smo i sa kojim

timom da startujemo u novoj

sezoni - naglasio je Star~e-

vi}.

U 32. kolu PLS Metalac

iz Milanovca je izgubio od

Proletera, 2:1, a Mladost iz

Lu~ana je igrala nere{eno

protiv Be`anije, 1:1.

Z. J.

Lider Gradske lige Mladost iz Pre-

qine sigurnim korakom gazi ka

Okru`noj ligi. Izabranici trene-

ra Du{ana To{i}a osvojili su tri boda

na te{kom gostovawu u Mojsiwu, gde su sa-

vladali Moravu sa 2:0. Golove za Mladost

postigli su Stanojevi} i Avramovi}.

Ulogu favorita u 20. kolu opravdao je i

drugoplasirani Parmenac. On je na svom

terenu savladao odli~nu Malbu golovima

Muni}a i Beli}a.

Pobedu na gostuju}em terenu zabele`i-

la je i ekipa iz Stan~i}a. Budu}nost je po-

bedila Rakovu sa 1:3. Novu pobedu na po-

pularnim “Zovama” izvojevao je i Strelac,

koji je minimalnim rezultatom 1:0, savla-

dao Planinac. Na utakmici u Preme}i

doma}in i ^a~ak 94 su podelili bodove,

2:2.

TABELA

1. Mladost 48

2. Parmenac 43

3. Budu}nost 35

4. Preme}a 26

5. Zadrugar 25

6. Rakova 23

7. ^a~ak 94 22

8. Morava 21

9. Planinac 19

10. Strelac 15

11. Malba 8

PAROVI 21. KOLA

Nedeqa, 17 ~asova

Zadrugar - Parmenac

Budu}nost - Morava

Mladost - Strelac

Planinac - Preme}a

^a~ak 94 - Malba

Polet - Rakova, van konkurencije

PRVA LIGA SRBIJE

33. KOLO

Napredak - Borac

Metalac - Banat

Novi Sad - Mladost Lu~ani

PALO I JEDINSTVO

Vrlo blizu plasmana u vi{i rang

takmi~ewa je i Draga~evo koje je u

27. kolu savladalo Spartak sa 1:3.

Brezak je do tri gola stigao golom Petro-

vi}a u samoj zavr{nici, 89. minut, uma-

wiv{i Slatini {anse za prelazak u ja~u

ligu. Do zna~ajnih bodova u borbi za op-

stanak do{ao je i Napredak, savladav{i

Vujan sa 2:0. Prava revija golova vi|ena je

na utakmici Dowa Vrbava - Miokovci.

Trijumfovali su doma}ini 4:3. Mladost je

minimalnim rezultatom pobedila Jedin-

stvo iz Gorwe Gorevnice, 1:0. Rudar je sa-

vladao Ov~ar, 2:0, a Luwevica i Morava

su podelili bodove, 2:2, kao i Jedinstvo iz

Kowevi}a i Kotra`a Franc komerc, 3:3.

TABELA

1. Draga~evo 61

2. Slatina 60

3. Jedinstvo K 49

4. Miokovci 45

5. Rudar 44

6. Mladost 44

7. Spartak 40

8. Ov~ar 39

9. Dowa Vrbava 35

10. Napredak 34

11. Jedinstvo GG 33

12. Kotra`a 31

13. Morava 31

14. Brezak 29

15. Vujan 22

16. Luwevica 7

28. KOLO

Subota i nedeqa, 17 ~asova

Vujan - Dowa Vrbava

Miokovci - Jedinstvo K

Kotra`a - Mladost

Jedinstvo GG - Brezak

Slatina - Luwevica, subota

Morava - Rudar

Ov~ar - Spartak

Draga~evo - Napredak

OKRU@NA LIGAGRADSKA LIGA

DRAGA^EVO U VI[EM RANGU?MLADOST SVE BLI@A

OKRU@NOJ LIGI

PRIJEVOR UZEO

TRI BODA

U28. kolu Zone Morava Prijevor je pobedio

Orlovac sa 2:1, a Omladinac iz Zabla}a i

Polet Trbu{ani su podelili bodove, 1:1. Naj-

boqe plasirana ekipa iz na{eg kraja je Polet,

koji je sa 37 bodova, na desetom mestu. Orlo-

vac je 11. (33), Prijevor 15. (21) i Omladinac

posledwi (20).

U slede}em kolu tim iz Zabla}a gostuje Mo-

kroj Gori, a Prijevor Takovu. Polet do~ekuje

Jo{anicu ND 2011.

PO BOD

ZA POLET

I SLOBODU

Uutakmici bez golova Polet je, pro-

tiv Pobede, uzeo bod, kao i Slobo-

da i Rudar, koji su postigli po tri po-

gotka. Polet je i daqe u vrhu tabele, na

~etvrtom mestu sa 46, dok je Sloboda

13. sa 31 bodom.

U 29. kolu Sloboda do~ekuje Rad-

ni~ki Stobeks, a Polet gostuje @ele-

zni~aru.

ZONA MORAVA GRUPA ZAPAD

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 33SPORT

Pobedom nad Prijepoqem, pionirke

Odbojka{kog kluba Borac osvoji-

le su “Moj prvi turnir”, najja~e

takmi~ewe u svojoj uzrasnoj grupi. Turnir

za devoj~ice ro|ene 2000. godine odr`an je

u Lazarevcu 25. i 26. maja. U vrlo jakoj kon-

kurenciji, 36 ekipa, ^a~anke su u svih pet

me~eva ubedqivo pobedile svoje rivalke.

I Prijepoqe su lako savladale, rezulta-

tom 2:0. Odbojka{ica Borca Neda Jovano-

vi} progla{ena je najboqom sme~erkom

“Mog prvog turnira”.

Pobedom u Lazarevcu mlade ^a~anke su

nastavile svoju i trijumfalnu seriju sta-

rijih takmi~arki OK Borac. Prvi tim je u

drugoj ligi takmi~ewe zavr{io na prvom

mestu, dok su kadetkiwe po drugi put prva-

kiwe Zlatiborsko - Moravi~kog okruga.

[ampionsku titulu u regionu pionirke

Borca su uzele po {esti put. Z. J.

Pobedom nad odli~nom ekipom

“BUS Computers” iz Kikinde, u

finalu Plej ofa, ekipa Banata

za koju igra i ^a~anin Boris Mihailo-

vi} uzela je tre}u titulu. Banat je ekipu

iz Kikinde savladao u dva susreta rezul-

tatom 4:0, 4:2. I ova titula je do{la kao

rezultat mukotrpnog rada i posve}eno-

sti sportu, koji u Srbiji nema adekvatan

tretman. Banat je na ovom takmi~ewu

imao izuzetnu podr{ku publike. Wihova

dobro organizovana navija~ka grupa je

iznela svoje favorite iz svakog proble-

ma i pomogla im da uzmu tre}u titulu.

Osim Borisa, za Banat su nastupili

Marko Petkov, Uro{ Gordi} i Ilija

Majstorovi}.

Na Turniru Tennis

Europe druge kate-

gorije za devoj~ice

do 14 godina ^a~anka Na-

talija Popovi} osvojila je

prvo mesto u dublu sa Ru-

skiwom Anastasijom Golu-

bevom. Turnir koji je bio i

prvi memorijal Jovana Ku-

karasa odr`an je u Suboti-

ci od 19. do 25. maja.

Natalija i Anastasija

su u finalnom me~u pobe-

dile dubl Kristina Mile-

ti} i Jovana Vukovi} ube-

dqivim rezultatom 6:2.

Mlada ^a~anka je na ovom

turniru igrala i ~etvrt-

finale u singlu na kome je

trijumfovala Kristina

Mileti} iz Aran|elovca.

Natalija je trenutno na

{irem spisku reprezenta-

tivki, zajedno sa Kristi-

nom i Jovanom Vukovi}, za

u~e{}e na Olimpijskom

festivalu mladih EYOF,

koje }e biti odr`ano u

Utrehtu od 14. do 19. jula.

Uspe{an zavr{etak polusezone i

deset godina rada Karate klub Ne-

mawa obele`i}e organizacijom

Memorijalnog turnira “Nemawa Bulato-

vi}”. Po{to se nalazi i u kalendaru Fu-

dokan takmi~ewa, ovaj turnir bi vreme-

nom trebalo da postane i tradicionalni.

Memorijal je prvo zvani~no takmi~ewe u

organizaciji ~a~anskog Karate kluba Ne-

mawa. Posve}en je prerano preminulom

karatisti, po kome klub nosi ime.

Prvi Memorijalni turnir “Nemawa

Bulatovi}” bi}e odr`an u nedequ, 2. juna,

u fiskulturnoj sali Prehrambeno-ugo-

stiteqske {kole. Po~etak je u 11 ~asova.

Z. J.

Karatisti ^a~ka nedavno su nastupili

su na Fudokan kupu u ]upriji, gde su osvo-

jili 11 zlata, tri srebra i pet bronzi.

Zlatne medaqe:

Andrijana Simovi}, kate pojedina~no,

kihon i kihon-ipon kumite.

Markus Mabua Golev, kate pojedina~no

i ekipno sa Martinom @ivkovi}em i Pa-

vlom Savi}em.

An|ela Drobwak, kate pojedina~no.

Marija Stojkovi}, kate pojedina~no i

ko-go kumite.

Marta Ajtovi}, kate pojedina~no i jui

ipon kumite.

Kata tim seniora, An|ela \urovi},

Aleksandra Ili} i ~lanica KK Nemawa

Marija Paunovi}.

Srebrne medaqe:

Pavle Nikoli}, kate pojedina~no.

An|ela \urovi}, kate pojedina~no.

Kata tim - Andrijana Simovi}, Marta

Ajtovi} i Katarina Jakovqevi}.

Bronzane medaqe:

Martin @ivkovi}, kate pojedina~no.

Katarina Jakovqevi}, kate pojedina~-

no, kihon ipon.

Aleksandra Ili}, kate pojedina~no.

Marija Spasi}, kate pojedina~no.

Karate klub Sloboda bio je

doma}in 16. Me|unarodnog

turnira “^a~ak open” u ka-

tama i borbama za sve uzraste.

Pro{le nedeqe u hali “Mladost”

okupilo se vi{e od 300 takmi~ara

iz 27 klubova Srbije i Republike

Srpske.

U generalnom plasmanu prvo

mesto su osvojili takmi~ari KK

Sloga Hemofarm iz Doboja, drugo

~a~anska Sloboda, a tre}e Resavi-

ca iz Despotovca.

Ovo takmi~ewe za doma}ina je

bio i uspe{an zavr{tak polusezo-

ne. Marko Raji~i} je bio drugi u

borbama, u apsolutnoj i te`inskoj

kategoriji. Isto mesto zauzeo je i

Vladimir Savi}, dok su Andrej

Gruji~i} i Milica Polu`i} bi-

li tre}i. Lidija Gruji~i} je osvo-

jila prvo mesto u katama pojedina~no i

ekipno, a Bojana Raji~i} drugo. I ostali

takmi~ari Slobode koji su nastupali na

ovom turniru pokazali su odre|en nivo

znawa i spremnosti.

Pre po~etka turnira Marko Raji~i},

Andrej Gruji~i} i Milica Polu`i} na-

gra|eni su vrednim peharima za postignu-

te rezultate na Evropskom prvenstvu u

Ma|arskoj.

Organizaciju 16. Turnira “^a~ak

open” pomogli su lokalna samouprava i

kompanija “Sloboda”. U ime sponzora u~e-

snike je pozdravio predsednik Skup{tine

kompanije “Sloboda” Vule Resimi}, a tur-

nir je otvorio gradona~elnik ^a~ka Voji-

slav Ili}. Z. J.

U NEDEQU PRVI MEMORIJAL „NEMAWE BULATOVI]A“

VELIKI USPEH KK ^A^AK U ]UPRIJI

KRUNA ZA PRVIH DESET GODINA

UZELI 11 MEDAQA

ODBOJKA

TENIS

NATALIJA PRVA U DUBLU

STONITENIS

I BORIS UZEO TITULU

TURNIR “^A^AK OPEN” OKUPIO VI[E OD 300 KARATISTA

DOMA]IN VICE[AMPION

[ampioni sa Vulom Resimi}em,

gradona~elnikom i trenerom

PIONIRKE

[AMPIONKE

34 PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ZAVR[ENA RAZVOJNA LIGA

AMERI^KI FUDBAL [AH

ATLETIKA

^A^ANI USPE[NI NA

AVANTURISTI^KOJ TRCI

SPORT

Pro{log vikenda Kragu-

jevac je bio doma}in

Prvenstva centralne Srbije

za pionire u atletici. Tak-

mi~ewe je ujedno bodovano i

za dr`avni Kup. Direktno u

finale plasirala se Tijana

Joki}, ~lanica Atletskog

kluba ^AAK, sa najboqim

rezultatom u bacawu kugle,

11,44 metara. U bacawu kugle

bile su uspe{ne jo{ dve tak-

mi~arke ^AAK-a koje su u

Kragujevcu prvi put nastu-

pile. Duwa Gari} je bila

tre}a, a Tawa Nikoli} ~e-

tvrta.

Tijana Milunovi} zauze-

la je tre}e mesto u tr~awu na

300 m i, tako|e, izborila

u~e{}e u finalu Kupa. Kata-

rina Popadi} je stigla na

ciq {esta u trci na 1.500,

{to nije lo{ rezultat, s ob-

zirom da je prvi put tr~ala

u ovoj disciplini. U ukup-

nom plasmanu pionirke ^A-

AK-a su bile tre}e.

Kod pionira Bogdan Jo-

kovi} je tr~ao dve discipli-

ne. Na 1.500 m je bio {esti, u

trci na 300 m drugi, {to je i

wega odvelo do finala. Pla-

sman u finale izborio je i

\or|e Soldatovi} u trci na

2.000 m. U ukupnom plasmanu

de~aci su bili {esti.

Ekstremni sportisti

iz ^a~aka Nenad Ba-

bi}, planinski bici-

klista i Dragan Mitro-

vi}, planinski trka~,

u~estvovali su pro{log

vikenda na Me|unarod-

noj avanturisti~koj tr-

ci “24 sata Koprena”.

Najspremniji takmi~a-

ri, fizi~ki i mentalno,

neprekidno su se 24 sata

takmi~ili ko }e vi{e

puta pre}i stazu od sta-

roplaninskog sela Doj-

kinci do vrha Koprena,

1.963 m nadmorske visi-

ne. Nenad je u svojoj kate-

goriji (30 - 40) u MTB-u

zauzeo tre}e mesto sa

pre|enih 114 km i 4.200

m visinske razlike (22 sata i 15 minuta - tri kruga), a

Dragan je u kategoriji 50+ (TRAIL - planinsko tr~awe)

bio prvi. On je za 20 sati i 27 minuta pre{ao 60 km i

2.500 mnv.

Uutakmici ~etvrtog

kola Prve srpske

lige An|eoski ratnici

su na svom terenu pobe-

dili Pirate iz Zemuna

sa 68:2. Slede}u utakmi-

cu Ratnici igraju sa po-

`areva~kim Pastuvima

za desetak dana.

Naredne sedmice su i

kadeti na ispitu. Mla|i

tim Ratnika u Kragujev-

cu igra polufinalni

turnir. Z. J.

ZA NAJSPREMNIJETRIJUMF

RATNIKA

TIJANA OBORILA

LI^NI REKORD

Ko{arka{i Bo-

rac Mocart

sporta savlada-

li su kod ku}e

OKK Beograd u posledwem

kolu Swisslion razvojne

lige. Osam pobeda omogu-

}ile su im tre}e mesto na

tabeli.

OKK Beograd je dobro

otvorio igru, poveo i u pr-

voj ~etvrtini bio ravno-

pravan protivnik, ali

ostali deo utakmice defi-

nitivno je pripao doma}i-

nu. Potvrda dobre igre bi-

li su im i burni aplauzi

publike.

Tre}a pozicija na tabe-

li Razvojne lige omogu}ila

je Borac Mocart sportu da

ne pla}a kotizaciju za u~e-

{}e u narednom prvenstvu.

Re~ je o sumi od 300 hiqada

dinara.

- ^estitam svim igra~i-

ma, koji su izneli najve}i

teret, rukovodstvu kluba i

stru~nom {tabu na postig-

nutom uspehu. Kada je po~e-

la Razvojna liga, takmi~e-

we nam nije bilo u prvom

planu, ve} da pru`imo

{ansu mla|im igra~ima

koji u sezoni nisu imali

ve}u minuta`u. Za nas su u

Razvojnoj ligi igrali i ko-

{arka{i Mladosti. Na

po~etku lige smo ostali

bez Kosanovi}a i Vasilije-

vi}a, kasnije su na pripre-

me sa reprezentacijim oti-

{li Jankovi} i Kne`evi},

ali se pokazalo da je i tako

podmla|en tim dobro

funkcionisao - ka`e tre-

ner Borac Mocart sporta

Ra{ko Boji}. Podmla|en

tim zabele`io je va`ne po-

bede i odli~no odigrao

protiv Tami{a i Radni~-

kog.

- Ono {to nam je svima

ostala velika `al je neza-

slu`en poraz sa FMP-om.

Apsolutno mo`emo biti

zadovoqni onim {to su na-

{i igra~i pru`ili u Raz-

vojnoj ligi. Junior Stefan

Mitrovi} je i neke senior-

ske utakmice dobro odi-

grao i pokazao da na wega

mo`emo ra~unati u nared-

noj sezoni. Vide}emo {ta

}e biti sa igra~ima Mla-

dosti koji su igrali Raz-

vojnu ligu. Izvesno je da }e

tri seniora ostati kod

nas, Nemawa Prolovi},

Miqan Radisavqevi} i

Nemawa Todorovi} - navo-

di Boji}.

Juniori Borac Mocart

sporta, danas i sutra, u~e-

stvuju na turniru u Ni{u

koga organizuje KK Junior.

Turnir je posve}en godi-

{wici potpisivawa Mi-

lanskog edikta. Prvog da-

na u polufinalu igraju Ju-

nior i Kraqevo, odnosno

Borac i rumunski Pite-

{ti. U subotu su utakmice

za prvo i drugo mesto. Z. J.

Udru`ewe sportskih ri-

bolovaca “Gradac” i

ove godine tradicionalno

organizuje sportsku manife-

staciju pod nazivom “Memo-

rijal Slavice Simovi}”. Je-

danaesto po redu nadmetawe

u pecawu ribe na plovak bi-

}e odr`ano na ribolova~koj

stazi u Me|uvr{ju u subotu,

1. juna.

Programom takmi~ewa

predvi|eno je da se u~esnici

okupe toga dana u 7 sati is-

pred bioskopa “Sutjeska”, a

polazak je planiran za 7,30.

Od 8 do 8,30 izvla~i}e se

takmi~arski brojevi na sta-

zi, a peca}e se od 9 do 12 sa-

ti, nakon ~ega sledi merewe

ulova i progla{ewe najuspe-

{nijih ribolovac po kate-

gorijama.

Organizatori pozivaju

posebno u~enike osnovnih

{kola da se odazovu, jer }e se

u toj konkurenciji bodovati

i ekipni u~inak, a ekipe }e

biti sastavqene od po tri

~lana.

Za sve u~esnike USR

“Gradac” obezbe|uje bespla-

tan prevoz do staze i doru-

~ak.

Sve dodatne informacije

mogu se dobiti putem tele-

fona 064/ 19 119 58 Lazar

Marinkovi}.

JEDANAESTI RIBOLOVA^KI

“MEMORIJAL SLAVICE SIMOVI]”

SVI SU DOBRODO[LI

Dru{tvo srpsko-gr~kog prijateqstva ^a~ak i klub

“Deci s qubavqu” organizovali su pro{log vikenda

{ahovsku simultanku izme|u velemajstora Stanimira

Cana Nikoli}a i ovda{wih pasioniranih qubiteqa

ovog sporta. Simultanka je odigrana u Ivkovi}a ku}i.

Cane se borio protiv 15 igra~a. Uspeo je da dobije sedam

me~eva, {est je izgubio i tri odigrao nere{eno. Tom pri-

likom jednom od ~etiri najboqih ~a~anskih {ahista

Stanimiru Nikoli}u, dodeqeno je Blagodarje, kao pri-

znawe za sve {to je ovih godina dao {ahu. Z. J.

SAM PROTIV SVIH

BORAC TRE]I

BMS - OKK Beograd 83 : 73

Foto: M. Jekovi}

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

IZBEGNITE IH!

[TA JE VI[AK U DOMU PO FENG [UIJU

35[ARENA

Gotovo da nema `ene

kojoj raspolo`ewe

ne}e podi}i nova

frizura, pa iako se previ-

{e ne razlikuje od pret-

hodne. Nekada je dovoqno

samo isfenirati se. Me|u-

tim, ~esto gre{imo iako

imamo najboqe namere.

[i{ke

[i{ke }e naglasiti

o~i, ali mogu biti i zamka,

pa privu}i pa`wu na ne-

{to {to biste ustvari `e-

leli da prikrijete. Na

primer, ravne {i{ke isti-

~u o~i, ali i nos. “Ako ne-

mate pravilan nos, prepo-

ru~uju se stawene i nerav-

no, odnosno u pramenove

o{i{ane {i{ke jer }e one

ista}i samo o~i”, savjetuje

Oded Gabaj, frizer slavnih

i poznatih i vlasnik salo-

na Lovella u Wujorku.

.“Slavna” frizura

Dobra je ideja frizeru

pokazati sliku frizure ko-

ja vam se svi|a kako bi lak-

{e razumeo {ta ta~no `e-

lite. Me|utim, ne o~ekujte

da vas pretvori u dugokosu

plavu{u Xesiku Simpson

ako je va{a kosa kratka i

tamna.

“Mo`da nemate isti ob-

lik lica ili teksturu kose.

Bitno je prona}i frizuru

koja vama odgovara. Na

primer, mo`da }e vam se

svideti neka zvezda koja

ima strogu bob frizuru.

Ali, u dogovoru sa frize-

rom razmislite odgovara

li vam ba{ takva frizura

ili je treba, u nekoliko

sitnih detaqa, prilagodi-

ti va{em licu. Mo`da da

samo izostavite {i{ke

ili prilagodite du`inu i

oblik {i{aka svojim cr-

tama lica”, nagla{ava Ga-

baj.

Crna kosa

Izrazito crna kosa je

vrlo te{ka i mo`ete izgle-

dati bledo i naglasiti ne-

dostatke, kao {to su pod-

o~waci.

“Ten Kim Karda{ijan

izgleda dosadno kad joj je

kosa pretamna. Ko`a joj za-

blista kad kosu posvetli

nekoliko nijansi. Izrazi-

to crna kosa nadvlada sve

ostalo, dok tamno sme|a

daje toplinu boji ko`e”,

poja{wava Gabaj.

Pramenovi i ravnawe

“Do|ete li da radite

pramenove i ne ka`ete

svom frizeru da ste ravna-

li kosu pre tri meseca, to

bi moglo prouzrokovati

pucawe kose ili to da ~ak

10 puta br`e posvetli nego

{to bi se to dogodilo na

“netaknutoj” kosi. Hemij-

ski tretmani, poput ravna-

wa ili pramenova, mogu

oslabiti strukturu korena

koja se ne}e vratiti sve dok

ne izraste nova kosa. Zato

frizera trebate izvestiti

o svim tretmanima koje ste

radili”, upozorava Gabaj.

Feng {ui, kine-

ska ve{tina

ure|ewa pro-

stora i `ivqe-

wa u skladu s wim, nala`e

da nije sve samo u pozicio-

nirawu predmeta, jer svaki

od wih nosi svoju energiju.

Postoje i predmeti ~ija

energija u domu nije nima-

lo pozitivna.

Suvo cve}e

Suvo cve}e stvara lo{

feng {ui zbog toga {to

ostavqa nepokretnu ener-

giju. Kad negde ponosno iz-

lo`ite suvo cve}e postaje

te{ko `iveti u trenutku.

Mo`da }ete ~eznuti za de-

tiwstvom ili biv{im qu-

bavima. Mo`da }ete se ~ak

ose}ati kao da vas izdaje

snaga. Zato bi najboqe bi-

lo da se re{ite buketi}a

koje ~uvate jo{ od maturske

ve~eri i investirate u sve-

`i buket.

Nefunkcionalni apara-

ti

Stru~waci za feng {ui

smatraju da elektronske

sprave predstavqaju snagu

i mo}. Slomqeni, nefunk-

cionalni aparati ili

elektronika s vremenom }e

se manifestovati u va{em

`ivotu u obliku zdravstve-

nih problema, propale veze

ili gadne situacije na po-

slu. Ili popravite tu teh-

niku ili je bacite.

Uvenule biqke

Biqke u feng {uiju sim-

bolizuju rast, ali samo ako

rastu. Ako vam sobne biq-

ke umiru, stvori }e vam

probleme. Mo`da }e vam

biti te{ko ustati ujutru, a

na poslu }ete se mo`da ose-

}ati umorno i neproduk-

tivno. Mogu}e je i da }ete

biti suvi{e umorni i za

seks. Ako biqke pate zbog

va{e nemarnosti, bacite

ih i nabavite zdrave biqke

o kojima }ete se vi{e bri-

nuti.

Lekovi kojima je pro{ao

rok trajawa

Osim {to se ne preporu-

~uje konzumacija lekova i

kozmetike nakon isteka ro-

ka trajawa, ~ini se da je

wihovo ~uvawe lo{e za

dom. Oni prema feng {uiju

sadr`e toksi~nu energiju

koja vam uveliko mo`e ote-

`ati opu{tawe, kako tele-

sno tako i psihi~ko, pri-

likom odmora. Zato pre-

gledajte ormari}e i kutije

i re{ite se svih lekova ko-

jima je pro{ao rok traja-

wa. Lak{e }ete se oslobo-

diti teskobe i vi{e }ete

u`ivati u slobodnom vre-

menu.

Stara hrana u fri`ide-

ru

Feng {ui hranu vidi

kao simbol sposobnosti da

primate i dajete qubav. Za-

to fri`ider pun stare, po-

kvarene hrane mo`e ozbiq-

no ugroziti va{u vezu.

Pregledajte ga jednom ne-

deqno, ali ne zaboravite

ormari}e i druga mesta na

kojima ~uvate hranu. Baci-

te sve {to nije jestivo.

Fotografije biv{ih

qubavi

^ak i ako ste u dobrim

odnosima s biv{im part-

nerom, nije zdravo izlaga-

ti wihove fotografije na

vidqivim mestima. Foto-

grafije same po sebi sadr-

`e sna`nu energiju i imaju

veliki uticaj na va{u pod-

svest. Ako `elite napravi-

ti mesta u `ivotu za trajnu

i zdravu qubavnu vezu, po-

spremite stare fotografi-

je u albume ili kutije. To

}e biti simbol va{e `eqe

za novom vezom koju }ete

onda i lak{e privu}i.

KUPA]I KOSTIMI

ZA OVO LETO

Pravo je vreme da po~nete da mislite o to-

me kako }ete ovoga leta izgledati na

pla`i, zato bi ve} trebalo da saznate sve o

tome kakvi }e kupa}i kostimi vladati ove se-

zone.

Obnavqawe garderobe za pla`u trebalo

bi da bude obavezno, posebno kada je u pitawu

kupa}i kostim. Naravno, ako jo{ uvek niste,

krajwe je vreme da po~nete sa ve`bawem i ob-

likovawem tela kako biste zablistali na

pla`i.

Visoki struk

Vru}i izgled za leto su kupa}i kostimi

visokog struka. Dvodelni kostimi sa retro

dezenima su me|u najpopularnijim trendovi-

ma za 2013. godinu.

Bikiniji inspirisani 1950-ima ista}i}e

va{e bokove i obline, a tako|e su dobra op-

cija za `ene koje vole konzervativniji iz-

gled.

Gorwi deo bez naramenica

Ovaj oblik gorweg dela kupa}eg kostima

trebalo bi da izbegavaju `ene bujnog poprsja,

ali su zato sjajna opcija za `ene sa mawim

grudima. Dolaze u svim veli~inima i obli-

cima, kao i sa jastu~i}ima za ekstra volumen.

Monokiniji

Jednodelni kostimi ni ove godine ne od-

laze u pro{lost, a svakako najpo`eqnija va-

rijanta me|u wima su monokiniji.

GRE[KE PRI IZBORU FRIZURE I BOJE KOSE

OSLOBODITE SE

LO[E ENERGIJE

36 PETAK 31. MAJ 2013. GODINESAOBRA]AJ

Ko krene automo-

bilom na put u

neku od dr`ava

Evropske unije

treba da se pri-

premi na ~esta

zaustavqawa i

kontrole saobra-

}ajne policije.

Eventualna vo`wa u

pripitom stawu se

drasti~no nov~ano

ka`wava, pa u Italiji, na

primer, kazna dosti`e i

do 6.500 evra. Obavezna

dokumenta za upravqawe

motornim vozilom van ze-

mqe su: nacionalna voza~-

ka dozvola (va`i samo u

zemqama [engen zone),

me|unarodna voza~ka do-

zvola i zeleni karton.

Me|unarodna voza~ka

dozvola izdaje se u Auto-

moto savezu, a rok va`ewa

je tri godine. Uz wu mora-

te imati i va`e}u nacio-

nalnu voza~ku dozvolu.

Dokaz da imate uredno

osigurawe kod doma}eg

osiguravaju}eg dru{tva

predstavqa zeleni karton.

Izdaje ga osiguravaju}e

dru{tvo i va`i do isteka

polise obaveznog osigura-

wa. Zelena karta ne va`i u

nekim zemqama (Rusija,

Azerbejxan, Kazahstan,

Gruzija).

Ako je va{e vozilo na

LPG pogon (naftni plin),

proverite ure|aj, jer su na

putevima u Evropskoj uni-

ji kontrole rigorozne. Ne

postoje ograni~ewa koli-

ko starim vozilom mo`ete

krenuti na put van zemqe.

Koga zaustavi saobra-

}ajna policija u bilo ko-

joj od zemaqa EU, izlazak

iz vozila nije dozvoqen!

Savet je da se policajcu

pru`e papiri i da se str-

pqivo ~eka provera koja

mo`e da potraje i dvadese-

tak minuta. Svaki poku-

{aj intervencije, ube|i-

vawa ili “~a{}avawa”

treba zaboraviti!

KAZNE

Motociklisti u EU

moraju da nose kacigu,

isto va`i za Hrvatsku i

Crnu Goru, ili }e im u su-

protnom dozvola biti od-

uzeta.

Od 50 do 100 evra ka-

`wava se bacawe bilo ka-

kvih otpadaka kroz pro-

zor tokom vo`we u Crnoj

Gori i Hrvatskoj. Bez do-

zvole ostaju oni koji na

putu do mora preti~u u tu-

nelu, krivinama, na ne-

preglednim deonicama.

Farovi treba da budu non-

stop upaqeni u Crnoj Go-

ri, Bosni i Hercegovini,

Hrvatskoj, Makedoniji i

Ma|arskoj, a kazne za neu-

kqu~ena svetla su od 30 do

60 evra.

Dobro je znati i kako i

gde se kazne napla}uju. U

Nema~koj je to mogu}e ura-

diti na licu mesta, u

Francuskoj se pla}a u

banci, a u Crnoj Gori, Bu-

garskoj i Ma|arskoj tako-

|e preko uplatnice. U Ma-

|arskoj se kazne napla}uju

iskqu~ivo u forintama.

PUTARINE

Putarina u Ma|arskoj

napla}uje se preko viwe-

ta. One se o~itavaju na na-

platnim rampama. Za naj-

jeftiniju ~etvorodnevnu

viwetu treba izdvojiti

4.30 evra, a za mese~nu

15.50 evra.

Naknada za kori{}ewe

puteva u Sloveniji napla-

}uje se tako|e putem viwe-

ta, a cena varira od 15

evra za sedam dana do 30

evra za mesec, dok je u Au-

striji 7.60 evra za 10 dana.

Za najjeftiniju deonicu u

Italiji, od Trsta do Ve-

rone treba izdvojiti 22

evra, a 37 evra od Trsta do

Rima. U Nema~koj se puta-

rina ne pla}a.

PROVERA

AUTOMOBILA

I naravno, to da na put

ne kre}ete sa “nesprem-

nim” automobilom ne tre-

ba posebno nagla{avati!

Ali, kako je ovaj element

naj~e{}i uzrok glavobo-

qa na{ih voza~a kada kre-

nu u inostranstvo, sasta-

vili smo listu priorite-

ta na {ta bi sve trebalo

obratiti pa`wu pre nego

se zaputite u daleke kraje-

ve:

- Provera svih te~no-

sti u automobilu (uqe,

rashladna te~nost, te~-

nost za prawe vetrobra-

na),

- Provera pritiska u

gumama (ispravne gume se

podrazumevaju),

- Provera svetlosne

signalizacije i akumula-

tora,

- Po`eqno je da odveze-

te automobil kod servise-

ra kako bi se na licu me-

sta mogli utvrditi ve}i

nedostaci na nekom od vi-

talnih delova va{eg ~e-

tvoroto~ka{a (ko~nice,

amortizeri, trapovi...),

- Obavezno pregledajte

kutiju sa priru~nim ala-

tom (svi je imamo), a ako

ne, obezbedite se dovoq-

nim brojem kqu~eva, “{a-

rafcigera”, ~eki}em, di-

zalicom....

- Proverite isprav-

nost rezervne gume,

- Trokut, prva pomo},

fluorescentni prsluk,

sajla za “{lepawe”...,

- Na put ne kre}ite bez

pitke vode, }ebeta i bate-

rijske lampe,

- I naravno, proverite

dokumentaciju da vas ne

vra}aju sa granice!

Ovo su samo neki od

elemenata na koje bi tre-

balo obratiti pa`wu, ne

samo prilikom priprema

za put, nego i u svakodnev-

noj eksploataciji automo-

bila. Ukoliko ne ispuwa-

vate neke od navedenih

elemenata, preporu~ujemo

da na put i ne kre}ete!

SAVETI ZA BEZBRI@NO

PUTOVAWE PO EVROPI

АМСС – Породицачланова ипријатељ возача.Породица штити,пријатељ помаже.

Ауто мото савез Србије,Управа саобраћајне поли-ције МУП-а РепубликеСрбије и Асоцијација технич-ких прегледа возила, тради-ционално, два пута годишње,организују превентивно-без-бедносну акцију “Исправновозило – безбедно возило”.Међу возачима врло попу-ларна, ова активност једна јеод најзначајнијих за повећа-ње нивоа безбедности саоб-раћаја, а организује се увекпред летњу, односно, зимскусезону.

С обзиром на то да сеакција пред летњу сезонуспроводи углавном у другојполовини јуна, у Пословнојјединици АМСС-а у Прељини

одлучили су да изађу усусрет и возачима који ћеове године кренути на одморпре почетка наведене акције.Наиме, сви возачи који имајунеки од чланских пакета, иливећ од данас постану новичланови Ауто мото савезаСрбије, у Ауто сервису овепословне јединице моћи ћепотпуно бесплатно да прове-ре стање свог возила преполаска на пут. У оквиругодишњих чланских пакетаАМСС-а постоје основни,који обухвата бесплатнеуслуге у Србији, и супер који,осим више бесплатних услу-га у нашој земљи, обезбеђује

и бесплатне услуге и уштедеу Европи.

По речима стручњака,веома је важно редовно одр-жавање возила чиме ће се, несамо избећи непријатнеситуације и скупљи кварови,већ пре свега допринетисвојој и туђој безбедности усаобраћају. Редовно одржа-вање је и услов за трајањегаранције на новим возили-ма. Интервал редовног одр-жавања варира од возила довозила, као и делови којетреба заменити или прове-рити.

На пређених 500 кмтреба контролисати нивоуља у мотору и притисак упнеуматицима;

На 5.000 км треба конт-ролисати стање електролитау акумулатору, да ли су окси-дисале клеме на акумулато-ру, стање кочница, дебљинудиск плочица, по потребипроменити уље у мотору,

проверити течност у рас-хладном систему;

На 10.000 км треба конт-ролисати стање уља у мења-чу, свећице, вентиле, клина-сти каиш, филтер за ваздух,стање пнеуматика, завртњена точковима, променитиуље у мотору и филтер зауље;

На 20.000 км треба конт-ролисати агрегате на моторуаутомобила, каишеве којипокрећу агрегате, за старијавозила карбуратор – евенту-ално га очистити;

На 30.000 км контроли-сати стартер – очистити га иподмазати, заменити уље умењачу и диференцијалу,као и кочионом систему;

На сваких 40.000 км пре-контролисати зупчасти каиши евентуално га заменити;

После сваких 60.000 км(или сваке друге године)проверити алтернатор изаменити течност у системуза хлађење.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ЛЕТЊА АКЦИЈА У АУТО МОТО САВЕЗУ У ПРЕЉИНИ

Супер члански пакет који кошта 2.000 динара и важигодину дана од дана учлањења обезбеђује следеће услу-ге и уштеде у било којој држави у континенталном делуЕвропе:

- шлеповање возила у случају саобраћајне незгоде допребивалишта члана,

- поправка возила на путу и/или превоз до најближегсервиса,

- рефундација трошкова хотелског смештаја (до 300еура) у случају саобраћајне незгоде,

- правни савет у кореспондентном ауто клубу (до 50еура),

- кредит за поправку, шлеповање возила или превозпородице по гаранцији уз депозит (до 1.000 еура)

- попусти у систему show your card на 28.000 про-дајних места, 600 партнера (хотели, ресторани, рентакар ...)

ЗА 2.000 ДИНАРА УШТЕДА ДО 5.000 ЕУРА

Све информације о чланским картама АМСС-а,неопходним документима за пут у иностранство, као икомплетним услугама предузећа у систему АМСС-а,могу се добити на сајту www.amss.org.rs, водичу за чла-нове који можете бесплатно преузети у Пословној једи-ници АМСС-а у Прељини, као и на телефон 032/381-127.

Породица штити, пријатељ помаже.

АУТО-МОТО САВЕЗ СРБИЈЕ – ПОРОДИЦАЧЛАНОВА И ПРИЈАТЕЉ ВОЗАЧА

37

marketing 032/342-276

SAOBRA]AJ

СИГУРНОСТ И БЕЗБЕДНОСТСА СУПЕР ЧЛАНСКОМ КАРТИЦОМ

38 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 39OGLASI

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA

BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM

STAWU, POVOQNO

www.stannekretnine.rs

40 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 45 m2, u Nemawinoj

ulici . Cena 26.000 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

33 m2, 2. sprat, CG, kod Hotel

Morave. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednoiposoban

stan 53 m2, centar grada. Ce-

na 650 eura/ m2. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM jednoiposoban

stan 37 m2, u Beogradu, ulica

B. Cvetkovi}a. Tel. 064/ 665-

3-399

PRODAJEM jednosoban stan

od 42 m2 u ulici Bate Janko-

vi}. Tel. 064/ 288-1-716

PRODAJEM jednosoban stan.

Cena povoqna. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM jednosoban stan

od 33 m2 na drugom spratu,

CG, kod Hotel Morave. Cena

25.000 eura. Tel. 224-590,

063/ 735-0-260

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, 1. sprat, ulica Nema-

wina. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM dvosoban stan na

Alvaxinici, 2. sprat. Tel.

060/ 506-5-511

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u Nemawinoj ulici.

Cena 28.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvosoban stan

40 m2 u Aveniji 2, CG, lift,

terasa. Cena 18.000 eura.

Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 na Keju. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2 u Aveniji 2. Cena

31.000 eura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan od

60 m2 na Alvaxinici , lift,

CG. Povoqno. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan

46 m2 u Nemawinoj . Tel.

011/ 237-9-031, 061/ 291-6-

355

PRODAJEM dvosoban stan

kod H. Morave, noviji, sa na-

me{tajem. Cena 25.000 eura.

Tel. 064/317 -1 -701

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 64 m2, kod H. Mora-

ve, CG. Cena 40.000 eura.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM trosoban stan

69 m2, nov, 2. sprat, CG, kod

Merkatora. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM trosoban stan

68 m2 sa CG, u Nemawinoj

ulici. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan od

80 m2, CG, 1. sprat, ulica

Nemawina. Tel. 032/ 372-131

PRODAJEM trosoban stan ,

povr{ine 76 m2, CG, 2 tera-

se, podrum. Cena 47.000 eu-

ra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM ~etvorosoban

renoviran stan u ^a~ku, Bule-

var Oslobo|ewa. Mogu}a za-

mena. Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2 , nov, lift,

centar. Telefon: 063/ 735-0-

260

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 129 m2 na Gradskom

{etali{tu. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM garsoweru od 27

m2 , nova, ulica Svetozara

Markovi}a. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM garsoweru na

Gradskom {etali{tu. Cena do-

govor. Tel. 066/ 366-235

PRODAJEM garsoweru od

29 m2, 3. sprat, nova, lift,

CG, Avenija 2. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM garsoweru od 26

m2, visoko prizemqe, Qubi}

kej. Tel. 063/ 349-333

PRODAJEM stan od 62 m2,

ulica Svetog Save ,1 sprat,

CG. Cena 46.000 eura. Tel.

032/ 348-927

PRODAJEM stan od 35 m2 sa

CG, Qubi}ska ulica. Cena

24.000 eura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM stan kod [ipa-

da od 53 m2, ima tapija. Mo-

gu}nost zamene kroz kredit.

Cena 33.000 eura. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM stan od 43 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan 32 m2, na 6.

spratu, kod Simpa. Cena

19.800 eura. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 28 m2, 5.

sprat, kod Hotel Morave. Ce-

na 16.000 eura. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 41 m2, 4.

sprat, kod Medicinske {kole.

Cena 31.000 eura. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM stan od 43 m2, 2.

sprat, ulica Qubi}ska. Cena

31.000 eura. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 88 m2, 5.

sprat, ulica K.V.Popovi}a.

Cena 62.000 eura. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM nov stan od 47

m2 na 3. spratu, kod Merkato-

ra. Cena 35.000 eura. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 36 m2,

CG, noviji, lift , u Qubi}skoj

ulici. Cena 22.500 eura. Tel.

063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 61 m2 u

centru grada, u Amixinoj uli-

ci, na 1. spratu. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 43 m2,

ulica Nemawina, CG, 4.

sprat. Cena 28.000 eura. Tel.

228-457

PRODAJEM nov stan od 60

m2 u strogom centru grada.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan 27 m2, na

Gradskom {etali{tu. Cena do-

govor. Tel. 066/ 366- 235

PRODAJEM stan od 40 m2, 2.

sprat, Qubi} Kej. Cena

29.000 eura. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 49 m2, 2.

sprat, Avenija 1. Cena

29.000 eura. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan 37 m2, Beo-

grad, [umice, CG, 4. sprat,

ukwi`en. Cena 50.000 eura.

Tel. 061/ 228-8-961

PRODAJEM stan od 47 m2, u

Beogradu, lokacija TC “ Zi-

ra”, lift, CG, nova gradwa,

podzemna gara`a. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM stan 65 m2, 1.

sprat, kod Hotel Morave. Ce-

na 34.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM stan od 41 m2, 4.

sprat, kod Medicinske {kole.

Cena 31.000 eura. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM stan od 43 m2, 2.

sprat, ulica Qubi}ska. Cena

31.000 eura. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM nov stan od 70

m2, Qubi} Kej, CG, lift. Po-

voqno. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 45 m2.

Cena 28.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM stan od 34 m2, 5.

sprat, Avenija 1. Cena

22.000 eura. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 23+20

m2, 5. sprat, Stari Autopre-

voz. Cena 25.000 eura. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan 28 m2 kod

Hotel Morave. Cena 18.500

eura. Tel. 348-927, 060/

348-9-270

PRODAJEM stan 37 m2, 3.

sprat, CG, bez posrednika.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM nov stan od 62

m2, dupleks, centar, useqiv,

CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan od 42 m2, u

^a~ku, u ulici Bate Jankovi}.

Tel. 062/ 200-482

PRODAJEM stan od 60 m2, 5.

sprat, Alvaxinica. Cena

38.000 eura. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 48 m2,

VP, Qubi} Kej. Cena 31.000

eura. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM ku}u u Pigovoj

11/2. Tel. 032/ 345-543

PRODAJEM ku}u kod kamenog

mosta od 60 m2 sa 10 ari

placa, ukwi`ena. Cena

28.000 eura. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2

ara placa, kod bioskopa

Prag. Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u u Gori~ani-

ma, useqiva, sa placem od 50

ari. Cena po dogovoru. Tel.

061/ 188-0-429

PRODAJEM ku}u 35+13 m2,

1 ar zemqe, u ulici Vojvode

Stepe. Cena 30.000 eura.

Tel. 032/ 228-457

PRODAJEM dve posebne

stambene jedinice / ku}e / od

75 m2 i125 m2 na Alvaxinici

sa placem od 4 ara. Povoqno.

Vredi pogledati. Tel. 063/

843- 0- 214

PRODAJEM ku}u od 100 m2 u

Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-

271

PRODAJEM lokal 30 m2, kod

Solida. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM ku}u u varo{ici

u Kotra`i, sa 2 objekta, 40

ari placa, vo}wakom, {umom

i livadom. Tel.

0033604179475

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e

u Pakovra}u, blizu ^a~ka, as-

faltni prilaz. Vredi videti.

Tel. 064/ 196-4-705

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa

2 ara placa kod Bioskopa

Prag. Tel. 011/ 394-0-872

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u, 15 kilometara od ^a~ka.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM kamp ku}icu u

Ro{cima. Tel. 060/ 033-2-

354

PRODAJEM vikendicu od 20

m2 sa strujom na jezeru u Me-

|uvr{ju, u blizini Plave Ste-

ne. Cena 5.000 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM vikendicu na Je-

lici sa 10 ari placa. Cena

6.000 eura. Tel. 065/ 344-9-

428

PRODAJEM vikendicu od 20

m2 i 12 m2 pomo}ni objekti

na 20 ari placa u Loznici.

Cena 6.000 eura. Mo`e dogo-

vor. Tel. 063/ 691-761

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U BEOGRA-

DU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U U U@EM DE-

LU GRADA, ILI MEWAM ZA

STAN U BEOGRADU. TEL: 223-

116 OD 9-18

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM ure|enu ku}u u Ko-

{tuni}ima za letwi boravak ,

na du`e ili kra}e vreme. Ce-

na dogovor. Tel. 712-198,

061/ 723-3-080

IZDAJEM name{tenu garso-

weru, na Qubi} Keju, ulica

Danice Markovi} br. 80. Tel.

032/ 354-285, 063/ 525-888

IZDAJEM name{tenu garso-

weru u Sin|eli}evoj ulici

broj 83/1. Tel. 032/ 700-957,

063/700-0-425

IZDAJEM garsoweru. Tel.

060/ 419-0-348

IZDAJEM jednosoban stan ,

ulica 609/10, Loznica kod

Po{tinog magacina. Tel. 032/

374-951, 064/ 530-2-178

IZDAJEM dvosoban nename-

{ten stan, poseban ulaz, nova

gradwa, ku}a. Tel. 032/ 332-

671

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan na Gradskom bede-

mu. Tel. 011/ 266-5-938,

063/ 876-4-189

IZDAJEM prazan jednosoban

stan u zgradi u Nemawinoj

ulici. Tel. 063/ 844-2-574

IZDAJEM nov stan od 54 m2

u centru. Tel. 063/ 735-0-

260

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan u Beogradu, u bli-

zini Hotela Srbija. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM poluname{ten tro-

soban stan, CG, na Alvaxini-

ci. Tel. 064/ 145-1-062

IZDAJEM name{ten stan od

64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel.

063/ 844-2-791

IZDAJEM cve}aru prema No-

vom Grobqu, kompletno opre-

mqena.Tel. 373-529, 064/

070-4-155

IZDAJEM lokal od 40 m2, u

strogom centru grada. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2 u centru grada. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal od 81 m2 u

strogom centru grada u Gor-

wem Milanovcu. Tel. 063/

885-6-610

IZDAVAWE privatnog sme-

{taja - soba, blizu pla`e ,

Crna Gora, Bar, [u{aw .

Tel. 0038230350562,

+38267852878.

IZDAJEM sobu sa upotrebom

kuhiwe i kupatila, za dve u~e-

nice. Tel. 060/ 540-4-037

IZDAJEM stan, Bau{i}i kod

Herceg Novog, za letovawe.

Povoqno. Tel. 032/ 341-948,

066/ 346-288

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2. Tel. 032/ 225-431,

063/ 711-0-511

IZDAJEM stan u u strogom

centru grada , odmah useqiv.

Cena od 130 -150 eura. Tel.

061/ 115-9-863

IZDAJEM noviji dvosoban ,

poluname{ten stan sa CG. Tel.

063/ 735-0-260

IZDAJEM name{ten stan

kod Solida. Tel. 061/ 115-9-

863

IZDAJEM u strogom centru

grada ku}u. Tel. 064/ 102-2-

759

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog Parka

u ^a~ku, za odgovaraju}i stan

u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-

791

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

GPRS.

tel:060/388-22-99

PRODAJEM RENOVI-

RAN ^ETVOROSOBAN

STAN OD 96 m2,

B.OSLOBO\EWA. MO-

GU]A ZAMENA ZA MAWI

STAN UZ DOPLATU.

TEL. 065/ 216-1-345

VR[IM usluge mu{ko

`enskog frizirawa, po

najpovoqnijim cenama u

gradu. Zakazivawe na

telefon:

060/ 322-4-355

PRODAJEM DVE UGOJE-

NE SVIWE.

TEL. 385-396

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI PLA-

CA I POMO]NIM

OBJEKTIMA.

TEL. 032/ 556-2-644

KUPUJEM MAWI STAN

OD 0.5-1, NI@E SPRAT-

NOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

SAMAC, PENZIONER,

VSS, STAMBENO I FI-

NANSIJSKI OBEZBE-

\EN, VITALAN, NEPU-

[A^, NE PIJE, @ELI

UPOZNATI @ENU RADI

BRAKA, OKO 60. GODI-

NA. TEL. 069/ 181-7-

446, 817-446

PRODAJEM dve ku}e -

posebne stambene

jedinice od 75 m2 i125

m2 na Alvaxinici, plac

od 4 ara. Povoqno.

Mo`e zamena za stan, uz

doplatu.

Vredi pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LE^EWE

DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A

/2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHO-

MOTORNI RAZVOJ.

KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I

RA^UN 160-5700100712245-26

UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA

UGRADWA KLIMA

URE\AJA VE] OD 45

EURA.

TEL. 064/ 301-7-450

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 41OGLASI

PLACEVI

PRODAJEM plac 15 ari u

Miokovcima, sa objektom od

10 m2, ima struja i voda. Po-

stoji mogu}nost i zamene za

auto. Povoqno, cena 1.900

eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM parcelu od

30.64 ari , na putu za Gu~u,

kod Restorana Petrovi}. Na

placu voda i struja. Tel. 032/

366-163

PRODAJEM plac od 5 ari uz

asfalt / ima struja i voda /,

na Topalovom Brdu. Tel. 374-

663, 064/ 335-1-637

PRODAJEM plac od 4 ara na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-

9-204

PRODAJEM plac u Qubi}u

od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-

439

PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, povr{ine

5 ari. Tel. 060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 10 ari

pored autobuske stanice Pqo-

{ta u Viqu{i. Telefon 064/

210-9-284

PRODAJEM plac od 10 ari,

voda i vajat, kameni most Tr-

bu{ani. Tel. 060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 25 ari u

Preqini. Tel. 064/ 126-8-

507

PRODAJEM placeve od 16

ari / deqiv / i 6 ari u cen-

tru Kotra`e, pored puta. Tel.

064/ 118-8-485

PRODAJEM povoqno livadu

u Rtarima , pored seoskog pu-

ta, povr{ine 40 ari. Tel.

064/ 124-1-806

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmen-

cu do puta. Cena povoqna.

Tel. 064/ 250-7-493

PRODAJEM zemqu, povr{ine

63 m2, u Prislonici , Vaso-

vi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-

204

RAZNO

PRODAJEM o~uvan biber

crep, 2.000 komada. Tel. 712-

198, 061/ 723-3-080

PRODAJEM vi{e livenih ra-

dijatora, u pola cene. Tel.

069/ 161-0-777

PRODAJEM ugostiteqsku

prikolicu sa pred{atorom.

Povoqno. Tel. 065/ 411-2-

390

PRODAJEM ~uvalicu za sto-

ku. Tel. 064/ 238-3-761

PRODAJEM pokretnu pe} na

struju, za pe~ewe prasi}a i

jagwi}a. Tel. 065/ 411-2-390

PRODAJEM bojler “Termo

Rad” od 50 l, bojler “ Meta-

lac” od 5 litara, rashladnu

vitrinu staklenu od 100 lita-

ra. Tel. 064/ 127-4-512

PRODAJEM gramofon TO-

SKA 21, vrlo malo kori{}en.

Cena 5.000 dinara. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM zamrziva~ sandu-

~ar od 410 litara, povoqno.

Tel. 062/ 856-0-561

PRODAJEM ~etvorodelni re-

gal. Tel. 064/ 272-0-585

PRODAJEM samohodnu kosa-

~icu , italijanska, ispravna.

Tel. 032/ 841-674

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 175 E.

Mo`e zamena za laptop. Tel.

063/ 749-4-846

PRODAJEM satelitski tawir

sa motorom i pozicionerom.

Cena 90 E. Tel. 063/749-4-

846

PRODAJEM mini elektri~ni

{poret, “Slobodin “ elek-

tri~ni {poret i ve{ ma{i-

nu. Tel. 064/ 127-4-512

PRODAJEM vitrinu sa sta-

klenim vratima, o~uvana.

Cena povoqna. Tel. 371-685

PRODAJEM cirkular, motor

trofazni, dizalica na izduv-

ne gasove. Di`e tri tone.

Tel. 064/ 174-2-629

PRODAJEM mawi trofazni

cirkular, metalni. Tel. 064/

238-3-761

PRODAJEM dva sportska

internet domena cacak.foot-

ball, borac.football. Tel. 060/

558-9-296

PRODAJEM |a~ki radni sto

KOMARAKT. Cena 85 eura.

Tel. 061/ 297-9-521

PRODAJEM Zepter vi{ena-

menski profesionalni ure-

|aj za brzo ~i{}ewe i dezin-

fekciju. Tel. 066/ 401-690

PRODAJEM me{alicu za

beton. Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM komplet karbu-

rator servis, mogu}nost obu-

ke. Klima Panasonik, kori-

{}ena, dobra. Tel. 064/

174-2-629

PRODAJEM balirano seno.

Povoqno. Tel. 032/ 712-

264, 063/ 614-586

PRODAJEM hranu za pse i

ma~ke, mlevena piletina i ju-

netina, izuzetnog kvaliteta.

Cena 60 din / kg. Tel. 060/

536-7-852

PRODAJEM baliranu lu-

cerku, 220 bala. Zvati posle

19 ~asova. Tel. 032/ 548-1-

044

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM mesing u {ipka-

ma fi 12, 6. kg. Cena 48 E.

Mo`e zamena. Tel. 063/

749-4-846

PRODAJEM motor Piaggio

Libertu 125, registrovan,

vlasnik, servisiran. Posedu-

je kofer i vetrobran. Cena

750 eura. Tel. 066/ 352-044

PRODAJEM motor 4 kw ,

1400 obrtaja u minutu. Tel.

064/ 238-3-761

PRODAJEM kotao za parno

grejawe, ispravan, povoqno.

Tel. 371-685

PRODAJEM kotlove na ~vr-

sto gorivo, ekonomik, kvali-

tet i u{teda ogreva. Li~na

izrada. Tel. 065/ 590-0-

651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao-{poret

za eta`no grejawe Gorewe .

Cena 30.000 dinara. Tel.

060/ 481-2-144

PRODAJEM povoqno polov-

nu ve{ ma{inu. Tel. 032/

712-264, 063/ 614-586

PRODAJEM nove drvene `a-

luzine, raznih veli~ina. Ce-

na povoqna. Tel. 371-685

PRODAJEM pe} na ~vrsto

gorivo BUDERUS 4000 kcal/h

, 70/55/40 m3. Cena 10.000

dinara. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM uqnu zup~astu

pumpu , motor Sever.Cena 80

eura ili zamena za cerova

drva. Tel. 353-016

PRODAJEM dva nova drvena

prozora sa ukrasnim lajsna-

ma. Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM novu traktorsku

korpu. Cena 120 eura. Tel.

066/ 910-9-889

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa~em

i dobo{ ko~nicama. Cena

4.000 eura. Tel. 060/ 481-

2-144

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I SLAMU

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno foto-

kopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 21.000

eura

P-36 m2, 4. sprat, CG,

noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG,

renoviran, H.Morava. Ce-

na 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena 80.000 eura sa

PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 40.000

eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Mora-

ve

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Cena

77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mo-

sta, 60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2,

nov. Cena 1.700 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2,

nov. Cena 1.700 e/m2

PRODAJEM stan u

Beogradu, lokacija TC

Zira, od 47 m2, lift, CG,

nova gradwa, podzemna

gara`a. Tel. 063/ 735-0-

260

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

42 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEOGLASI

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

PRODAJEM dvobrazni plug

Lemind Leskovac, ispravan,

o~uvan. Cena 300 evra. Tel.

060/ 481-2-144

PRODAJEM gume za putni~ka

vozila- 175/65/14,

155/65/13,165/70/30 ,

155/80/13. Tel. 032/ 334-

218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM prskalicu Mo-

ravaod 100 litara, na koli-

cima, nova. Tel. 064/ 120-6-

572

PRODAJEM satelitsku ante-

nu sa motorom i risiver

Strong SRP 1500. Tel. 374-

125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM metalnu cister-

nu za vodu. Cena 220 eura.

Tel. 064/ 238-3-761

PRODAJEM metalnu cister-

nu za vodu od 2750 litara.

Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM kvalitetnu ~ip-

ku, {irine 5 cm. Tel. 371-

685

PRODAJEM `ensku krznenu

{ubaru, nova, povoqno. Tel.

371-685

PRODAJEM prenosive dvo-

ri{ne su{ilice za ve{. Tel.

374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM polovan crep,

400 komada, grede i blokove.

Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM povoqno 2000

crepova Kontinental 22, Ka-

wi`a. Tel. 066/ 972-9-885

PRODAJEM kompresor za

farbawe, profesionalni,

Trudbenik Doboj, 80 litara

boca. Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM motornu testeru

041 Stil. Cena 185 eura.

Tel. 032/ 353-016

ARMIRA^I, prodajem ma-

{inu za ispravqawe beton-

skog gvo`|a, remu, ma{inu za

savijawe, ma{inu za uzengije

i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Z-101, 1984.

godi{te, plin, dobar motor,

nove gume, neregistrovan.

Cena 250 E. Tel. 062/ 891-

3-191

PRODAJEM Skuter, 2012.

godi{te. Tel. 064/ 219-2-

587

USLUGE

NAJPOVOQNIJE kwigo-

vodstvene usluge, jedan mesec

gratis, osnivawe gratis. Tel.

064/ 196-4-705

VR[IM NADOGRADWU,

oja~avawe i izlivawe noktiju

sa kvalitetnim silikonskim

gelovima. Tel. 064/ 353-7-

871

VR[IM usluge mu{ko - `en-

skog frizirawa, po najpo-

voqnijim cenama u gradu. Za-

kazivawe na telefon: 060/

322-4-355.

VR[IM usluge hladne depi-

lacije, veoma povoqno i hi-

gijenski. Tel. 064/ 353-7-

871

IZRADA kotlovskih oxaka

od metalnih hilzni. Tel. 066/

910-9-889, 069/ 870-5-061

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe svih

gipsanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidroizola-

cije. Izvo|ewe svih vrsta be-

tonskih radova. Tel. 064/

615-2-763

IZRADA i prodaja traktor-

skih korpi po `eqi. Cena po-

voqna. Tel. 066/ 910-9-889,

069/ 870-5-061

^ASOVI matematike za

osnovce i sredwo{kolce.

Povoqno. Tel. 060/ 558-9-

296

^ASOVI interneta i domen-

ske industrije. Mogu}nost za-

rade! Tel. 060/ 558-9-296

^ASOVI MATEMATIKE,

najboqi i najpovoqniji u gra-

du. Tel. 060/ 141-03-73

USLUGA kompletne instala-

cije Vindovs HP/ 7, sa svim

programima. Tel 061/ 165-0-

232

USLUGE popravke le|nih pr-

skalica. Tel. 064/ 120-6-

572

USLUGE ugradwe klima ure-

|aja ve} od 45 eura, Elektri-

ka Damqanovi}. Tel. 064/

301-7-450

@ENA 55 godina, izuzetno

kvalitetno i povoqno ~isti

va{e ku}e i stanove. Tel.

062/ 856-0-561

AEROBIK. fitnes, sve vrste

ve`bi, anticelulit, vibroma-

sa`er. Cena 1.200.00 dina-

ra mese~no. Tel. 063/ 656-

973

BRAVARIJA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel. 066/

910-9-889

ZAPOSLEWE

POTREBAN posao ozbiqnoj

`eni, u trgovini ili pekari.

Tel. 064/503-1-260

POTREBNA frizerka sa

radnim iskustvom. Tel. 064/

218-0-327

POTREBNA frizerka za rad

u frizerskom salonu.Tel.

060/ 092-9-492

POTREBNA `ena za ~uvawe

starije, pokretne, `enske

osobe. Tel. 032/ 374-057

FRIZERSKOM SALONU

potrebna u~enica. Tel. 064/

218-0-327

TRA@IM `enu za pomo} u

ku}i. Tel. 727-026, 063/

885-6-610

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 43

marketing

032/342-276

OGLASI

GRADONA^ELNIK GRADA ^A^KA

@upana Stracimira br. 2.

Objavquje

DOPUNU OGLASA

ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA NEODRE\ENO VREME:

1) U Slu`bu za buxetsku inspekciju grada ^a~ka

1. Na~elnik Slu`be za buxetsku inspekciju

2) U Slu`bu za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka

1. Na~elnik Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada

^a~ka

U javnom oglasu objavqenom u listu "^a~anski glas", dana 24. maja 2013. godine,

dopuwuje se tekst kako sledi:

"Polo`en dr`avni stru~ni ispit.

Rok za podno{ewe prijava je osam dana od dana objavqivawa oglasa u listu

^a~anski glas."

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE

GRADA ^A^KA

@upana Stracimira br.2

Objavquje

DOPUNU OGLASA

ZA PRIJEM U RADNI ODNOS U SVOJSTVU PRIPRAVNIKA NA

ODRE\ENO VREME U GRADSKU UPRAVU ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE

POSLOVE

Slu`ba obezbe|ewa odr`avawa i pomo}no tehni~kih poslova

1. Jedan izvr{ilac radi osposobqavawa za poslove odbrane, protivpo`arne

za{tite i vanrednih situacija iz nadle`nosti lokalne samouprave.

U javnom oglasu objavqenom u listu "^a~anski glas", dana 24. maja 2013. godine,

dopuwuje se tekst kako sledi:

"Rok za podno{ewe prijava je osam dana od dana objavqivawa oglasa u listu

^a~anski glas".

44 PETAK 31. MAJ 2013. GODINEOGLASI / ^ITUQE

marketing 032/342-276

U ~etvrtak 6. juna 2013. godine poseti}emo grob na{eg dragog

oca, svekra i dede

JEROSLAVA JERA

VU^I]EVI]A

iz Je`evice

Pro{lo je dve godine od kada nisi sa nama. Bio si i ostao na{

veliki otac - vodi~ ka pravom i uspe{nom `ivotu.

Sledimo tvoj pravac i trudimo se da ispunimo sve tvoje

neostvarene snove. Ve~no }e{ nam nedostajati.

Sa velikom qubavqu ~uva}emo te u na{im srcima od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI

^ITUQE

Tata,

Na{a qubav je snaga koja nas vodi kroz `ivot.

I kora~amo, zbog tebe, zbog nas...

Jelena i Nata{a sa mamom

16065

DRAGAN

PETKOVI]

2. 6. 1998 - 2. 6. 2013.

SLAVI[A

MIJAILOVI]

iz ^a~ka

OLGICE,

Dana 2. 6. 2013. navr{ava se GODINA DANA od kada

nije sa nama na{a draga majka, baka i svekrva

MILICA

TODOROVI]

MIRA

iz ^a~ka

1944 - 2012

Dana 24. maja 2013. godine, prestalo je da kuca ple-

menito srce na{eg dragog oca, svekra, dede i pradede

MILOQUBA

KRWI]A KRWA

1918 - 2013

Dana 28. maja 2013.

preminuo je

RADISAV

MILOVANOVI]

^OTAN

iz ^a~ka

ro|en 1953. godine

5. 6. 2009 - 5. 6. 2013.

SRE]KO

MIJAILOVI]

advokat

U utorak, 4. 6. 2013. godine u 12 ~asova na Macanskom

grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{oj majci

S qubavqu i ponosom uspomenu na tebe ~uvaju sin

MILORAD i }erka MILENA.

fak.

VERI

RADULOVI]

1939 - 2013

Dana 24. maja 2013.

preminula je na{a draga

Sahrana je obavqena 26. maja.

Ako je `ivot morao stati, na{a qubav, ponos, uspom-

ena na tebe ve~no }e trajati. Te{ko je stisnuti srce da

ne boli, du{a da ne pati, suze da ne teku.

TVOJI: suprug MILOQUB, sin JOLE

i }erka VESNA sa porodicom.

upl.

RADMILA

KI]ANOVI]

iz Atenice

Na{ dragi

Uspomenu na wega s qubavqu i ponosom ~uvaju

wegovi QIQANA, KATARINA i SLAVKO

fak.

MILOQUB

@U]O

VASIQEVI]

1. 6. 1993 - 1. 6. 2013.

^ETRDESET DANA je pro{lo

a bol i tuga ne jewava

MIWA, PAVLE,

SLA\A I KU[O

RU@ICA

ANTONIJEVI]

Dana 2. 6. 2013. navr{i}e se pola

godine od smrti

Uspomenu na wega sa ponosom i

qubavqu ~uva

PORODICA RACKOVI]

upl.

RADOSLAVA

RACKOVI]A OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO

12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 45

Mili na{ sine i brate,

pro|e DESET GODINA. A tebe nema. Odlepr{ale su

nade u nepovrat, odmaglio je osmeh u ve~itu tugu,

otr~ala je radost u beskrajan bol.

Ve~no s tugom, tvoji najmiliji

16064

Zauvek }emo ga ~uvati u srcu sa

qubavqu i po{tovawem, i se}ati

se wegove ~estitosti, neizmerne

bri`nosti i qubavi prema nama.

Zahvaqujemo se svoj rodbini,

kom{ijama i prijateqima koji su

ga zajedno sa nama ispratili na ve~ni po~inak.

Neka mu je ve~na slava i hvala.

O@ALO[]ENI: sin SLAVOQUB,

snaha GORDANA, unuke OLIVERA i IVANA, praunuk

LAZAR, zet PERICA.

16059

VREME VOQENE IZ SRCA NE BRI[E.

S' QUBAVQU TVOJI:

MIRJANA, \OR\E i RADIVOJE

16060

POSLEDWI POZDRAV

od porodice SIMEUNOVI]

upl.

Uvek si u na{im mislima i

`ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Mi koji smo te voleli znamo koliko nam nedostaje{.

TVOJI NAJMILIJI:

sinovi PREDRAG i NENAD sa porodicama.

16057

Voqeni ne umiru dok `ive oni koji su ih voleli!

TVOJI: RADA i ANA

16056

GODINE BOLNIH SE]AWA,

TI[INE I SAMO]E.

TVOJA MILICA

16027

MILE

JA]IMOVI]

2006 - 2013

^ITUQE

TRNAVAC BUDIMIR

2008 - 2013

Dana 31. maja 2013. god. navr{ile su se TRI GODINE

od kada sa nama nije na{a draga

MILENA

[U[WAR

RADOVANKA VUJOVI]

11. 2. 1959 - 25. 5. 2013.

Se}awe na,

1. 6. 2008 - 1. 6. 2013.

QIQANA

]IROVI]

1952 - 2008

Dana 5. juna 2013. navr{ava se

DESET GODINA od smrti na{eg

dragog oca

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo

qubav i se}awe na wega.

Uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji: sin MILISAV

i }erka GOLUBICA sa porodicama.

16061

MOMIRA SOKI]A

iz LipnicePOSLEDWI POZDRAV

voqenoj }erki

od majke TOMISLAVKE i oca @ELIMIRA.

OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

16066

RADOVANKA VUJOVI]

11. 2. 1959 - 25. 5. 2013.

POSLEDWI POZDRAV

voqenoj sestri

od brata RA[KA sa porodicom.

OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

16066

RADOVANKA VUJOVI]

11. 2. 1959 - 25. 5. 2013.

Na{e DOCE vi{e nema Na{a draga

DOBRILA DOCA ERI]

u~iteqica u penziji

iz ^a~ka

preminula je 24. maja 2013. godine.

Osta}e nepremostiva praznina, ali i ose}awe ponosa {to smo bili weni i {to

nas je nau~ila `ivotnim vrednostima dostojnim ~oveka.

Hvala joj na svemu.

Weni: suprug MLADEN,

sin DRAGAN,

snaja MILKA,

unuci FILIP i LAZAR

16062

46 PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

DOBRILA ERI]u~iteqica u penziji

03. 08. 1929 - 24. 05. 2013.

Tvoja neodoqiva harizma koja te je krasila celoga `ivota nikoga nije

ostavqala ravnodu{nim.

Tvoja duhovitost, smeh, {arm, ulep{avali su svaki dan na{ih `ivota.

Tvoje gordo dr`awe i hod, uvek smo posmatrali sa divqewem.

Tvoja neiscrpna snaga i uvek prisutna `eqa za `ivotom, ispuwavale su nas

pozitivnom energijom.

Ostala je ogromna, ve~ita praznina bez tebe.

Mirno spavaj, zauvek te nosimo u na{im srcima.

Doco na{a,

neizrecivo ponosni {to smo tvoji,

suprug, }erka, unuke, zetovi i praunuci.

MLA\O, SEKA, IRENA, KA]A, VERKO, VLADE,

ANASTASIJA, DAVID i JAKOV.

16063

5. juna 2013. navr{ava se 5 godina

od kada nisi sa nama.

Vreme prolazi, tuga, se}awe i qubav zauvek ostaju u

na{im srcima.

Tvoji najmiliji koji }ete ve~no voleti.

16054

Iz na{ih srca te ni{ta ne}e

izbrisati. Ni vreme koje je

pro{lo, ni vreme koje }e pro}i,

ne mogu da ubla`e neizmernu

tugu i bol koji ose}amo za tobom.

Po~ivaj u miru.

Suprug STEVO, sin ALEKSANDAR, snaja OQA,

unuci NIKOLA i JOVAN.

16055

Pet godina je pro{lo od tvoje

borbe sa bole{}u, i ugasila se

tvoja velika borba za `ivotom, a

ostalo na{e ve~no pitawe za{to

je tebe takva sudbina morala zade-

siti. Sa ponosom te pomiwemo a

na{a qubav i se}awe na tebe osta}e zauvek.

Tvoji,

Sin Milan, sestra Ru`a, bra}a Dragan, \oko,

Mi{o i Pero sa porodicama

16053

POSLEDWI POZDRAV

voqenoj majci i supruzi

od }erki IVANE i IRENE i supruga DRAGANA.

OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

16066

POSLEDWI POZDRAV

voqenoj sestri

od sestre MICE sa porodicom.

OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

16066

RADOVANKA VUJOVI]

11. 2. 1959 - 25. 5. 2013.

^ITUQE

Dana 31. 5. 2013. god. navr{ava se

DESET GODINA

od smrti na{eg

BOBANA

TOMA[EVI]A

6. juna 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od

kada nije sa nama na{a voqena i nikad nepre`aqena

DU[ANKA

VU^I]EVI]

ro|. Parezanovi}

iz Viqu{e

Laku no} Majstore, laku no}. Lepo spavaj i lepo

sawaj.

HVALA ti za sve. Mnogo sam te voleo i uvek }u te

voleti.

Tvoj sin ZORAN

16051

VILIMAN

BIBA

RAJI^I]

(1930 - 2013)

16. maja u 17,25 Majstor sa Bedema izgubio je svoju

`ivotnu partiju.

Oti{ao je na{ suprug, otac, svekar, deda:

18. maja zauvek se vratio u svoju rodnu Prislonicu.

WEGOVI: MARA, ZORAN,

SLAVICA, TIJANA i STEFAN

16052

VILIMAN

BIBA

RAJI^I]

(1930 - 2013)

U nedequ 2. juna 2013. navr{ava se 36 godina

od prerane smrti na{eg dragog sina i brata

SLOBODANA

BOBANA

JEREMI]Au~enika II razreda Gimnazije

u ^a~ku

Dragi tata

40 tu`nih dana je pro{lo, ali

ne verujemo da te nema.

Bio si na{ uzor. Veliki radnik i ponos na{e ku}e.

Ni{ta vi{e nije kao {to je bilo, niti }e ikada biti.

Na{ doma}ine i savetni~e, kako daqe bez tebe.

Tvoji: JELA, DOBRINKA, MILAN,

SOFIJA i MARIJA

16047

TOMISLAV

VASIQEVI]

BRKU[A

SE]AWE

na na{e drage roditeqe

Sa po{tovawem i qubavqu uspomenu na wih ~uvaju

sinovi ANDRIJA i VLADIMIR sa porodicama.

16049

VU^KO

1995 - 2013

DESANKA

2005 - 2013

Dana 1. juna 2013. navr{avaju se TRI TU@NE

GODINE od kako je preminuo dragi i nikad

pre`aqeni mu`, otac, svekar, tast i deda

O`alo{}ene porodice

GLI[OVI] i SENI]

16028

LAZAR

GLI[OVI]

iz Trbu{ana

TU@NO SE]AWE

Sa tobom je pre dve godine nestao

na{ najve}i oslonac.

Postoji{ i traje{ u na{im srcima,

kroz uspomenu, koja }e nas ve~no se}ati

na tvoj mio lik, plemenitost i dobrotu.

Tvoje ime nas vezuje, hrabri i obavezuje.

PORODICA

STAMENKO DAI[EVI]

1. 6. 2011 - 1. 6. 2013.

Voqenom dedi

Dragi na{ deda, nikada ne}emo

zaboraviti tvoju nesebi~nu qubav i

brigu za nas. Bio si nam i otac i deda

i drug. Ulep{ao si nam detiwstvo.

Tvoje unuke: SOFIJA i MARIJA

16048

TOMISLAV

VASIQEVI] - BRKU[A

Godinu dana je od kada nije sa nama

na{a draga

S qubavqu i ve~nom setom ~uvaju je

od zaborava wena deca:

BO[KO, BOSA, NADA i @ARKA sa porodicama.

16031

KOVIQKA ALBIJANI]

iz Dru`eti}a

POSLEDWI POZDRAV

dragoj sestri i tetki

od sestre VESNE, sestri}a PETKA

i MILORADA i zeta RADUNA KALI^ANINA

16045

SLAVKI JELU[I]

1954 - 2013

1. juna navr{ava se

SEDAM GODINA

od kako nas je napustila

1. juna u 17 ~asova }emo posetiti

wen grob i polo`iti cve}e.

Weni najmiliji: suprug RADOQUB, sin DEJAN

i k}i DANIJELA sa porodicama.

16029

VERA ]OJBA[I]

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE 47

Uvek }emo sa ponosom izgo-

varati tvoje ime. Neka te na{e

misli zagrle, neka te na{e suze poqube, neka te u

ti{ini ve~nog mira prati na{a beskrajna qubav.

Suprug BRANKO, }erke MILKA

i RADOJKA s porodicama.

16053

koji nas je napustio u cvetu mla-

dosti, u 18-oj godini `ivota i

ostavio da ve~no oplakujemo pre-

rani rastanak sa wim.

Na{ dragi Boban bio je i ostao deo nas svih i zato su

na{a srca ve~no rawena za wim.

Toga dana poseti}emo Bobanov grob, okititi cve}em i

zaliti suzama.

VE^NO O@ALO[]ENI: majka EMILIJA,

otac BOGDAN i sestra SLOBODANKA

ANDRI]

Godina za godinom kora~a, se}awe na tebe je deo na{ih

`ivota u kojima nam mnogo nedostaje{.

Uvek se se}amo i se}a}emo se s po{tovawem.

PORODICA

16044

POSLEDWI POZDRAV

SLAVKI

SLAVICI

JELU[I]

1954 - 2013

od supruga MILOJA, sinova IVANA i MILO[A,

snaja: JASMINKE i ZORICE, unuke: MILICE

i DRAGANE i unuka: STEFANA i VEQKA.

16058

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE