David Morel - Nijansa smedje bojeNa zidu naslikana je moja poslednja Vojvotkinja, Izgleda kao da je iva...Robert BrauningJEDAN1.Iseak iz NjusvikaDavno je to bilo. Ne razmiljam o tome", tvrdi Maloni. Ali ako, kako se kritika zaklinje,njegove slike slave ivot vie od slika bilo kog drugog umetnika sve od dobaimpresionista, ovek ne moe da se otme utisku da je senzualnost u njegovim radovimareakcija na komar koji je jedva preiveo u noi dvadesetog decembra 1989. tokominvazije SAD na Panamu.Slikara koji je nekad bio pilot vojnog helikoptera, u dananjem umetnikom svetunemilosrdne konkurencije izdvaja upravo mistika nastala iz suprotnosti pustolovnogivota koji je vodio u prolosti i njegovog dananjeg umetnickog stvaralatva. Ali madaje njegovo slubovanje u marinama kod pojedinih oboavalaca prizivalo egzotiku, kritikaje u poetku ba stoga bila sklona da smatra da je njegovo delo hvale vredno. Kako toDaglas Fener-man, Malonijev umetniki zastupnik, istie: Cejs je morao da radidvostruko vie da bi stekao ugled. Sa te take gledita, vojnika prolost je neto toovek moe samo da poeli ako namera-va da opstane na bojnom polju koje predstavljajumenhetenske galerije."Sigurno je da Maloni pre lii na vojnika nego na umetnika. Visok je metar i osamdeset ivie je ilav nego miiav, a njegovo suncem opaljeno i grubo lice posebno je privlano.Razgovor s njim obavljen je na plai u blizini njegove kue u meksikom odmaralituKosumel, u trenutku kad je okonao svoju dnevnu ve-bu koju ine tranje od devetkilometara i sat gimnastike. Njegova proseda kosa, izbledela na karipskom suncu, sasvimje u skladu sa bojom brade na njegovom neobrijanom licu to dopri-10Dejvid Morelnosi utisku grube privlanosti. Jedino po mrljama boje na majici ovek moe da naslutida je pred njim slikar.Trideset i sedam mu je godina, ali teko da mole da se kae da je izgledao drugaije i predeset godina u uniformi porunika, kad je njegova helikopterska topovnjaa u Panamioborena projektilom sa zemlje. To se dogodilo u dva sata posle ponoi i, mada Maloniodbija da govori o tom sluaju, Deb Vejnrajt, kopilot koji je oboren zajedno s njim, tonije u stanju da zaboravi. Te noi je oko nas letelo toliko svetleih projektila i raketa, da ne pominjem plameneksplozija na zemlji, da je sve liilo na vatromet koji se prireuje za etvrti juli. Ali upaklu. Da bis/no omekali teren, na prvi udar izveli smo iz vazduha uz pomo dvesta iosamdeset pet aviona i sto i deset helikoptera. De-lovali smo kao nalet gigantskihkomaraca sa avolski opakim a-okama: topovima 'vulkan' od etrdeset milimetara,haubicama od sto i pet milimetara i laserskim voenim antitenkovskim projektilima. Svepo propisu."Jedan od glavnih ciljeva bio je tab panamskih oruanih snaga, zgrada slina fabrikoj uudericama posejanom predgrau Panama Sitija zvanom El Cariljo, Mali potok".Neprijatelj svoj tab bese smestio tu, teoretisali su ameriki vojni planeri, kako bidvadesetak hiljada stanovnika El Carilja moglo da slui kao tit panamskim trupama.I tako neto se i dogodilo", nastavlja Vejnrajt. Kad su nai helikopteri napali tab,neprijatelj je potrao da potrai zaklon u komiluku. Ali i mi smo krenuli za njim i tada jeejs poeo da vie u mikrofon kako bi naoj komandi javio da su pod udarom naihdejstava i civili. I te kako su bili. Nije ni zavrio, a itavih pet stambenih blokova buknulisu u jedan mah. Komanda nije stigla ni da nam odgovori, a mi smo bili pogoeni. Dobropamtim kako su mi zubi kljocnuli od eksplozije. ejs se borio da zadri kontrolu nadtopovnjaom koja je bila puna dima, naginjala se i vrtela, i sve vreme padala. ejs jejedan od najboljih pilota helikoptera od svih koje sam imao priliku da upoznam, ali mi nidanas nije jasno kako je uspeo da nas bezbedno spusti na zemlju."Nijansa smee boje11A komar je tek poinjao. Maloni i Vejnrajt su u tami, dok je plamen prodirao straaruza straarom, pokuali da se izvuku. I dok je dvadesetak hiljada stanovnika El Carilja upanici jurilo lavirintom sokaka, na Malonija i njegovog kopilota pucali su i panamskivojnici i posade amerikih letelica koje nisu mogle da znaju da su i amerikivazduhoplovci na zemlji.Onda me je jedno zrno pogodilo u nogu", pria Vejnrajt. Ne znam da li prijateljsko ilineprijateljsko. Dok su civili trali pored nas, ejs me je previo, zabacio preko ramena ikrenuo da nas izvue odatle. U jednom trenutku morao je da se poslui i pitoljem da nasodbrani od nekih panamskih vojnika zabarikadiranih u jednoj kui. Kasnije sam shvatioda me je vukao sve do svitanja i bezbednosti. Leali smo iscrpljeni pored nekog zida,pepeo i gare sipi li su sa neba po nama i svuda oko nas, kad su ameriki tenkovi i bacaiplamena stigli da sa zemljom poravnaju ono to bese ostalo od El Carilja. Te noipoginulo je dve hiljade civila. Sam Bog zna koliko ih je bilo ranjeno. Svih dvadesethiljada stanovnika ostalo je bez svojih domova."Maloni je ubrzo istupio iz marinaca.ejs je uvek neto crtkao kad nismo bili na obuci", prise-a se Vejnrajt. Ponekad je,umesto da izae u grad, ostajao u kasarni da crta. Bilo je oigledno da je talentovan, alisam shvatio koliko tek kad je odluio da od toga pokua da ivi. One noi u El ariljuizgleda da bese naisto odluio da to uradi i vie nita nije moglo da ga u tome sprei."Posmatra u Malonijevim slikama nee nai ni odsjaj nasilja. Slike su mu uglavnompejzai ivih boja. Njihovi uzburkani detalji, koji podseaju na Van Gogove ali suprepoznatljivo Ma-lonijevi, prenose ulima strasno veselje, uzbuenje doivljajaprirodnog sveta koji je u stanju da oslika moda samo onaj koji se licem u lice suoio saapokaliptinim nasiljem i smru...12Dejvid Morel2.Talasi su zapljuskivali Malonijeve patike dok je zalazak sunca bojio Karibe kao nikadpre. Bese svestan grubog peska pod nogama, povetarca blagog poput melema nakovrdavoj kosi i alosnih krika galebova nad glavom. Prinosei etku napola dovrenomplatnu, usredsreivao se da sve to uhvati - ne samo oblike i boje ve i zvuke, mirise paak i ukus soli u vazduhu - da pokua nemogue i prenese i sve te druge senzacije uvizuelnu predstavu tako da slika natera posmatraa da oseti ta je znailo stajati na ovommestu u jednom ovako arobnom trenutku, da doivi udo ovog zalaska koje brieseanje na sva druga, kao da ih nikad nije bilo.U taj mah neto mu je iznenada poremetilo panju. Dok je sluio vojsku sposobnost daistovremeno primeuje vie detalja bila je karta za opstanak, ali je sada, kao umetnik,uoio neki pokret na rubu vidnog polja.Stizao je sa desne strane, od grupice palmi stotinak metara udaljenih na pustoj plai, kodmesta gde se pred plaom zavravao pranjavi put. Pokretna senka se pretvorila uzdepastog ove-ka koji koraa po pesku. Uljez die ruku iznad naoara da se zatiti odsiline sjaja sunca na zalasku i zapilji se u Malonijevom pravcu. Njegovo tamno odelo,kad prie blie, pokaza se kao tam-noplavo. Sjaj njegovih crnih cipela ve bese uprljaopesak preko koga je doao. Tana koju je nosio, sive boje kao to mu je bila i kosa, beseod prave koe sa karakteristinim neravninama -koa noja.Malonija nije zaudilo to to nije uo doljakov automobil. Nalet talasa na obalu potiraoje sve druge udaljene zvuke. Nije ga udilo ni ovekovo tamno odelo; ak ni ovaj ostrvskiraj nije bio u stanju da utie na bezglavu poslovnost pojedinaca. Ono to ga je ipak udilobila je odlunost sa kojom mu je ovek prila-Nijansa smee boje13zio, a koja je odavala da je doao ba zbog Malonija i pored toga to ovaj nikom nijerekao gde e da bude.Sve to Maloni je upijao pretvarajui se da to ne ini, i kri-vei glavu prema platnu daprikrije povremene poglede upuivane pridolici. Dok je pojaavao purpur na platnu veje sasvim jasno mogao da uje kripu peska pod njegovim cipelama.Onda kripa prestade tik sa Malonijeve desne strane.- Gospodin Maloni? Maloni se napravi da ne uje.- Ja sam Aleksandar Poter. Maloni nastavi da ga ignorie.- Jue sam preko telefona razgovarao sa vama. Rekao sam vam da u danas stiiavionom.- Straili ste vreme. ini mi se da sam vam to lepo objasnio: nisam zainteresovan.- Tano je da ste mi to lepo objasnili, ali imam poslodavca za koga ne" nije odgovor.- Morae da se navikne.Maloni nanese jo boje na platno. Galebovi su galamili. Minut promae.Poter prekide utanje. - Moda je u pitanju to da vam ne odgovara ponuena nadoknada.Preko telefona sam vam pomenuo dvesta hiljada dolara. Poslodavac me je ovlastio da tusumu udvostruim.- Nije u pitanju novac - ree Maloni i konano se okrenuo prema oveku.- Pa ta je onda u pitanju?- Ve sam iveo pod okolnostima u kojima sam morao da izvravam mnoga nareenja.Poter klimnu glavom. - Tako je. Dok ste sluili u marincima.- Kad sam istupio, obeao sam sebi da u u budue da radim samo ono to elim.- Pola miliona.- Predugo sam sluao nareenja. Mnoga od njih bila su besmislena, ali mi je posao bio daih sledim bez pogovora. Konac-14Dejvid Morelno sam odluio da sam sebi budem gazda. Nevolja je u tome to mi je nedostajao novac,pa sam prekrio obeanje. ovek koji me je unajmio video je stvari drugaije nego ja.Stalno je nalazio mane mom radu i odbijao da mi plati.- Ovoga puta to se nee dogoditi.Poterova kravata imala je crvene, plave i zelene pruge, to bese zastava lanova klubaAjvi lige koji Malonija nikad ne bi pozvali da im se pridrui, a ni Maloni nikad za timnije eznuo.- Ni tada se nije dogodilo, verujte mi - ree Maloni. - Ube-dio sam oveka da mi plati.- Mislio sam na to da ovoga puta niko nee nalaziti mane vaim delima. Sad ste veprevie slavni. est stotina hiljada dolara.- To je vie od onoga to sam ikad dobio za neku sliku.- Moj poslodavac to zna.- Zato? Zato mu je do ovoga toliko stalo?- Ceni posebnost.- I platie mi toliko samo da uradim portret?- Ne. Ovo angaovanje obuhvata dva portreta. Jedan je lice osobe. Drugi je ela figura.Gola.- Akt? Mogu li da zakljuim da va poslodavac nije osoba koju u da portretiem?Poter nije imao smisla za humor.- Ne. Slikaete njegovu enu. Gospodin Belasar ne dozvoljava ni da ga fotografiu.- Belasar?- Derek Belasar. Da li vam je to ime poznato?- Ni najmanje. Da li bi trebalo?- Gospodin Belasar je veoma moan.- Da, siguran sam da sebe svakoga jutra podsea na tu injenicu.- Izvinite?- Kako ste znali da sam ovde?Iznenadna promena teme izazva senku pometnje ispod Pote-rovih naoara. On izvi obrvekao da se mrti.Nijansa smee boje15- Teko da je to tajna. Menhetenska galerija koja vas zastupa potvrdila nam je ono tomoe da se nae u nedavnoj reportai Njusvika". Vi ivite ovde na Kosumelu.- Nisam na to mislio.- Kako sam doao do vaeg telefonskog broja? - upita Poter i u dranju mu se opet javisavreno samopouzdanje. - Nije to nikakva misterija. Reportaa pominje vau strast kapovueno-sti kao i injenice da nemate telefon i da ivite na najzabaeni-jem delu ostrva.U reportai je takoe pomenuto da vam je najblia zgrada restoran koji se zove Koralnigreben" gde vam stie pota i gde primate poslovne pozive. Za ostalo je zasluna mojaupornost, jer sam telefonom pozivao restoran sve dok se nije sluilo da se i vi zateknetena licu mesta.- To jo uvek nije odgovor na moje pitanje.- Onda se bojim da ne razumem ta me pitate.- Kako ste doznali da sam ja ovde.. Maloni pokaza na pesak ispod svojihnogu.- Ah. Sad shvatam. Neko mi je u restoranu rekao da ovde mogu da vas naem.- To nije tano. Ovoga popodneva sam iznenada odluio da doem ovamo. Nikome tonisam pominjao. Samo je jedan nain na koji ste to mogli da doznate, a to je da stenekoga unajmili da me prati.Izraz Poterovog lica se nije promenio. ak nije ni trepnuo.- Vi ste nevolja - ree Maloni. - Udaljite se.- Moda bismo o ovome mogli da porazgovaramo uz veeru?- Hej, koji je to deo obinog ne" koji ne razumete?16Dejvid Morel3.Poter je sedeo za stolom suelice ulazu kad Maloni stupi u Koralni greben". ovekovotamno poslovno odelo otro je od-skakalo od ivopisnih majica i kratkih pantalonamnogobrojnih turista koji su automobilima prevalili desetak kilometara da bi od jedinoggrada na Kosumelu, San Miguela, stigli ovamo da pose-te uveni restoran. Pre mnogogodina, restoran bese obina koliba koja je nudila pivo i sendvie roniocima privuenimbistrim vodama oblinjeg grebena. Ali tokom godina i zgrada i jelovnik su se irili svedok restoran nije postao mesto koje ne srne da bude zaobieno u svim turistikimvodiima i brourama Kosu-mela. Poter je imao sva prava da ovde sedi kao i svaka drugamuterija, ali je Maloni Koralni greben", i pored toga to je lokal obino bio pun turista,smatrao za svoje privatno lovite, pa mu je Poterovo prisustvo smetalo kao da ga tajovek na neki nain zagauje.Zastavi i uputivi Poteru jedan dug i tvrd pogled, Maloni se okrete Jatu Balamu,okrugloglavom vlasniku, Maja Indijancu irokog lica i jako naglaenih jagodica.Smekavi crte lica, Maloni ga je pozdravio. Nikad mu nije bilo potrebno mnogoprijatelja da bi bio srean. Kao jedino dete samohrane majke rastao je uglavnom sam isvikao se na usamljenost, nauio da sam sebi bude ugodno drutvo. Nije oseao da jeizolovan time to ivi izvan jedinog grada na ovom malom ostrvu koje se iz mora dizalopodaleko od istone obale meksikog poluostrva Jukatan. I pored toga, ovaj restoran besemu postao znaajno odredite. Pose-ivao ga je svakodnevno. Uspostavio je prisne vezene samo sa Jatom ve i sa Jalovom enom, koja je bila kuvarica, i sa Jato-vo trojemaloletne dece zaposlene kao kelneri. Uz povremene po-setioce iz umetnikog sveta iMalonijeve bive drugove iz marin-skih jedinica, kao i ronioce koji su ovamo dolazilidovoljno esto da mogu da se nazivaju redovnim, oni su u potpunosti zadovoljavalinjegove drutvene potrebe. Do pre tri meseeca bila je tuNijansa smee boje17i jedna ena, ali se ta veza nesreno zavrila, jer ona definitivno nije uivala uusamljenikom ivotu makar on bio i u karipskom raju, pa se vratila menhetenskimumetnikim galerijama i prijemima.Posle nekoliko izmenjenih ljubaznosti, Jat ree:- Tu je jedan ovek koji sedi elo vee ali ne naruuje nita drugo osim ledenog aja. Neprestaje da motri na ulaz. Kae da tebe eka.I Jat usmeri svoje bademaste oi u Poterovom pravcu.- Da, video sam ga kad sam uao. . >- Je li ti on prijatelj?:...- Gnjavator.- Moe li da doe do problema?- Ne. Ali je bolje da to okonam kako bih mogao da uivam u obedu. ta je veeranjispecijalitet?- Verakruski hvainango.Malonijeva usta se ovlaie od pomisli na crveni zubatac pripremljen sa zelenimpaprikama, lukom, paradajzom, maslinkama i zainima.- Donesi mu jedan i sve stavi na moj raun. Ja u isto.- Postaviu vam za drugim stolom.- Nema potrebe. Ne nameravam da veeram s njim. Bolje nam donesi po jednumargaritu. Imam oseaj da e mu biti potrebno pie kad budem zavrio s njim.Kad Maloni krenu izmeu stolova u Poterovom pravcu, Jat ga opominjui dodirnu rakompo ramenu. Maloni mu se osmehnu da ga umiri.- Sve je u redu. Obeavam ti da nee biti guve.Prostor restorana imao je pravougaoni oblik sa zidovima koji su se dizali do visine pojasaposmatraa i omoguavali pogled na okean. Puni mesec svetleo je nad vodom. Iznad barasmete-nog odmah do ulaza visila je Malonijeva slika, poklon Jatu, koja je nudila prizorsa plae. Tu i tamo, potporni stubovi drali su lepezasto rairene tavanine grede ispodslamnatog krova koji je liio na vrh atora. Ovo je doprinosilo da, bez obzira na to koli-18Dejvid MorelNijansa smee boje19ko je posetilaca u prostoriji, ovek ne izgubi oseaj da je u prostoru i da ne stie utisak damu ponestaje vazduha.Poter nije skidao pogled sa Malonija. Prilazei. Maloni zakljui da je tamo na plai, usmiraj sunca, Poter izgledao zdravije nego sada. Bledilo njegove koe svedoilo je daretko izbiva iz zatvorenih prostorija. Iza stakala naoara oi su mu imale ozbiljan izraz.- Pridruite mi se - ree mu Poter i rukom pokaza jednu od stolica.- Bojim se da neu. Ali uzeo sam sebi slobodu da vam naruim obed. Kuni specijalitet.Videete da e to da bude neto najlepe to ste ikad pojeli. Na taj nain ipak ete moida kaete da ste dolaskom ovamo neto ostvarili.Nastavljajui da pogledom fiksira Malonija, Poter nervozno zadobova prstima po stolu. -A ja se bojim da vam nisam dobro objasnio da propust da vas ubedim da prihvatiteponudu ne dolazi u obzir. Ne mogu da se vratim gospodinu Belasaru i kaem mu da stega odbili.- Onda nemojte da se vraate. Kaite mu da dajete otkaz. Poter jo ee zadobovaprstima po stolu. - Ni to ne dolazi u obzir.- Pa niste vi jedini koji ima probleme na poslu. Svejedno je koliko vas plaa. Ako vam sene svia ono to radite...- Greite. Meni se veoma dopada posao koji obavljam.- Odlino. Onda se pobrinite da ga ovo mnogo ne pogodi.- Brine me jedino moja lina reakcija. Nisam naviknut na ne-uspeh. Morate da razumetekoliko je ova stvar ozbiljna. ta mogu da vam ponudim da bih vas ubedio da pristanete?- To valja razmotriti iz suprotnog ugla - ree Maloni. - Ako prihvatim, gubim jedinustvar do koje mi je najvie stalo.- A to je? - upita Poter i pogled mu postade jo prodorniji.- Moja nezavisnost. ujte, imam novca i vie nego dovoljno. Ne moram da visim navealici i ekam odobrenje bilo kog kukinog sina koji je toliko bogat da misli da moeda mi kae kako da slikam.Maloni nije bio svestan koliko bese digao glas sve dok nije primetio tiinu koja je vladalaoko njih. Okrenuvi se, video je da ga gosti namrteno posmatraju ba kao i Jat koji jestajao u pozadini. - Izvinite - ree Maloni i rukom naini jedan umirujui pokret.Zatim se opet okrenuo Poteru. - Ovo ovde samo je jo jedna od prostorija moga doma. Nedovodite me u situaciju da se opet razljutim.- Znai li to da je vae odbijanje neopozivo?- Imate li vi probleme sa sluhom?- Zar ne postoji nita to bih mogao da uradim ili kaem a to bi vas navelo da svojuodluku promenite?- Isuse, pa zar to nije oigledno?- Dobro - ree Poter i die se. - Izvestiu o tome gospodina Belasara.- Pa to urite? Veera samo to vam nije stigla. Poter dohvati svoju torbu.- Gospodin Belasar eli da mu vaa odluka bude saoptena to je pre mogue.,4.Na pola kilometra od obale, putnici dvanaest metara duge jedrilice usidrene odmah poredgrebena bili su vie zaokupljeni sve-tlou restorana na obali nego meseinom i njenimuticajem na pejza. Pogleda uprtih ka plai, etiri mukarca sedeli su u glavnoj kabini ipaljivo sluali radio. Glasovi koje je prijemnik prenosio bili su jasni i pored amora ljudito su razgovarali i obe-dovali u restoranu.- Nisam dovoljno blizu da ujem ta mu je Maloni rekao -govorio je glas preko zvunikaradija - ali Poter bez sumnje izgleda kao pokisao.20Dejvid Morel- Ustaje - javi se enski glas. - Grabi torbu. Kao da jedva eka da se izgubi odatle.- uri na aerodrom, rekao bih - ree najstariji lan ekipe na jedrilici, ovek proreenekose. - Znamo koliko je Belasar nepo-verljiv prema telefonima. Verovatno je traio daPoter stupi u vezu s njim iz aviona preko radija opremljenog ifarnikom.enski glas sa radija nastavio je da izvetava. - Rodrigez glumi taksistu. Pratieautomobil koji je Poter iznajmio da vidi ta ovaj smera.- Maloni je u meuvremenu priao dasi koji dri restoran -javi se muki glas. - Izgledakao da mu se izvinjava. ini se da je ljut na sebe, ali jo vie na Potera.Nedugo potom iz radija se uo samo amor iz restorana. Zatim je muki glas nastavio: -Seo je za sto da veera.Najstariji lan drutva na jedrilici nezadovoljno huknu. Lju-Ijukanje plovila nije muprijalo. A moda mu se nije svidelo ni ono to je upravo uo. - To je sve za noas.Predstava je zavrena.- I Maloni nije prihvatio ponudu - ree rmpalija do njega.- Ba kao to si predvideo.- Pa ja sam mu bio kopilot. Ostao sam s njim u vezi od kako smo istupili iz marinaca.Znam kako misli.- Odluan da ostane svoj gazda? Moda nam se ovakva prilika nikad vie nee ukazati.Ti si strunjak kad je on u pitanju. Kako da ga, do avola, privolimo da bude na ovek?5.Obuzela ga je napetost im je uo grmljavinu i pre nego to je dipom obiao grupu palmii pogledom obuhvatio svoju kuu, odnosno prizor koji bi u uobiajenim okolnostima totrebalo da bude. Oblak praine koji ga je doekao i uzavrelost u njegovomNijansa smee boje21sreditu behu tako iznenaujui da je nesvesno zakoio u mestu i ostao kao paralisan,zagledan u nejasne oblike teke mehanizacije nalik na dinosauruse - buldoere, jedan,dva. tri... Isuse, mora da ih je bilo vie od est - kako uklanjaju peane dine i obarajustabla palmi oko njegove kue.Kad je prvi put ugledao ovaj skroviti kutak na istonoj obali Konsumela shvatio je da jeupravo to ono mesto gde bi voleo da ivi. Mirne vode na zapadnoj strani ostrva inile sutaj njegov deo primamljivim za turiste i preduzetnike, to je sasvim odgovaralo Malonijukome je gomila smetala. Ali nije mogao da odoli intimnosti ove neureene uvale, njenimpojasevima belog peska proaranih crnim krenjakim stenama i udaranju talasa u obalu.Prema meksikim zakonima stranac je mogao da kupi zemlju tek posle dobijanja dozvoleod Ministarstva inostranih poslova. U sluajevima vlasnitva nad plaama, meutim,stvar bese mnogo sloenija jer su vlasti morale da budu uverene da e ti dragoceniprirodni resursi biti potovani. Stoga je Maloni, prilikom kupovine imanja, morao dasklopi sporazum sa lokalnom bankom koja je zadravala pravo vlasnitva pedeset godinai igrala ulogu uvara plae. Maloni je unajmio uvenog meksikog arhitektu daprojektuje kuu. Privlana prostrana prizemna zgrada bila je sagraena od neprivlanogmaterijala, betona, otpornijeg na negativne uticaje vlanosti regiona od drvenih gredakoje su bile u osnovi veine kua na ostrvu. Svaki ugao i ivica betona bili su zaobljeni dabi se bolje uklopili u opti izgled, a zatim je zgrada pokrivena zaslepljujue belimpanskim zidom" po kome su tu i tamo putene ukrasne puzavice iji su cvetovi jarkihboja inili udesnu suprotnost takvoj podlozi. Zdanje je pokriveno palmovim liem takoda dobije tradicionalan izgled. Vie lunih otvora i natkrivenih terasa omoguavali suvazduhu slobodno strujanje i smanjivali potrebu za ureajima za klimatizaciju.Sad je sve to nestalo. Kua je bila pod tekim naslagama praine koju su nabacalibuldoeri. Inae dobroudan, povetarac je posluio da praina stigne do kue. Peanedine, meu kojima je Malonijev dom bio ugneen, sada su bile poravnate, a trupineNijansa smee boje23palmi leale su svud unaokolo. Ali buldoeri se jo nisu smirili ve su nastavljali daravnaju, rue i kre.Pogled na svetogre uini da mu iili trenutna ukoenost. Besan, iskoi iz dipa i jurnuka najbliem buldoeru mahnito do-mahujui rakom rukovaocu da smesta stane. Vozaga ili nije video, ili se napravio da ga ne vidi, i buldoer progrme kraj Ma-lonija obarajuijo jednu palmu. Krajnje ljut, Maloni potra za buldoerom, uhvati se za rukohvat i ispedo kabine gde pored vozaa nae klju, okrete ga i ugasi motor.- Prokletstvo, pa rekao sam vam da stanete - viknu na pan-skom.Voza promrmlja neku psovku, pa zgrabi Malonija za ruku u pokuaju da oslobodi klju.- ta ste vi to, do avola, krenuli da uradite ovde? - obrecnu se Maloni.Voza, psujui, jo ee navali da se domogne kljua. Maloni baci klju na pesak.U uvali najednom zavlada tiina kad drugi vozai, videvi ta se deava, iskljuie mainei potrae da pomognu dragu.- Govorite! - vikao je Maloni. - ta to radite? Ovo je moj dom! Nemate pravo!Ostali vozai opkolie buldoer, dvojica sa jedne strane, trojica sa drage.- Ostavi mi brata na mira - opomenu Malonija jedan od njih.- Vi ste na pogrenom mestu! Ja ovde ivim, za ime Boga. Pogreili ste!- Pogreie ti, ako mi smesta ne pusti brata - ree onaj to ga maloas opomenuo iuzvera se na buldoer.- Sluajte me.Ne. Iskrenuvi se, voza kome je oteo klju izmahnu pesnicom prema Malonijevomstomaku. Uz jedva neto manje hitrine nego u vreme kad je bio u vojsci, Maloni zgrabiovekovu raku, cimnu ga sa sedita i zbaci sa buldoera na pesak. U istom pokretu,priunuvi samo malo, izbee udarac koji vozaev brat bese namenio njegovom licu.Diui se zatim navie, smesti svojupesnicu u napadaev pleksus i posla ga za bratom. Bolno jeknuv-i, ovek se svali napesak kraj brata.Ostala etvorica vozaa zinue. sad ve sasvim nesigurni da li ele ovo da nastave.- Niko ne mora da bude povreen!- Osim tebe - ree prvi od oborenih i s mukom se podie sa peska.- Kaem vam da ne elim tuu! Samo hou da obustavite rad dok se sve ovo ne razjasni!Vi i vaa mehanizacija uopte ne bi trebalo da ste ovde!- ovek koji nas je unajmio bio je veoma odreen - ree ljutilo jedan od vozaa. - On nasje i doveo na ovo imanje. Pitali smo ga ta da radimo sa kuom. On nam je rekao dazemlja pripada njemu. Rekao nam je da sve poravnamo kako bi se napravilo mesto zanovi hotel.- Koji ovek? Ko god da je bio, taj nije imao pojma ta pria! Je li vam rekao kako sezove?Kad mu rekoe ko je to bio, Malonijeve grudi preplavi jo vei bes.6.ROBERTO RIVERA, DIREKTOR BANKE.Staklo vrata na kojima je to pisalo umalo nije prsnulo od siline kojom ih je Malonigurnuo.Rivera, vitki ovek tamne kose i tankih bria, naglo die glavu. Stariji ovek, klijent,koji je ispred stola sedeo nasuprot njemu, iznenaeno prekide sebe u pola reenice i takonaglo udahnu vazduh da je izgledalo kao da mu je u grlo zapala kotica breskve.- Senjor Rivera, pokuao sam da ga zaustavim - oglasila se sekretarica sa vrata izaMalonija.24Dejvid MorelMaloni prodorno pogleda Riveru. - Posao koji imam sa vama ne moe da eka.- Idem da zovem policiju - ree sekretarica.- Priekajte malo - ree Rivera koji bese povratio dah, ali je i dalje izgledao preplaen. -Senjor Valdese, izvinjavam vam se zbog ovog prekida. Da li biste bili ljubazni dasaekate napolju, dok se ja pobrinem oko ove neugodnosti?Istoga asa kad klijent izae iz prostorije i vrata se za njim zatvorie, Maloni se obrui naRiveru. - Je li ti, kukin sine, zato si poslao buldoere da mi unite imanje?- Oigledno je dolo do nesporazuma.- Oigledno je da nesporazuma nema, prema onome to su mi rekli momci koji vozebuldoere - uzvrati Maloni kome su se svi miici na telu grili. - Bili su veoma jasni ...poslao si ih ti.- Eh, u to nema sumnje - ree Rivera.- Molim?- Tano je da sam ih ja poslao.- Pa ti to zaista i priznaje?Maloni, koji se bese spremio da Riveru povue sa sedita, za-stade u pola pokreta.- U potpunosti. Nesporazum koji sam pominjao odnosi se na tvoje pozivanje na to da subuldoeri na tvome vlasnitvu. Taj deo zemlje vie ne pripada tebi.- Sluaj ti, kopilanu, pa ja sam to platio.- Na osnovu sporazuma sa bankom koja je po zakonu zadrala pravo vlasnitva. Ali mismo imali mnoge pritube na raun rugla koje si podigao umesto kue.- Molim?- A ima i glasina da se tamo na obali krijumari droga pred ime vie ne smemo dazatvaramo oi. Obratio sam se Ministarstvu inostranih poslova. Tvoj sporazum sabankom je raskinut. Ja sam kupio imanje.- Isuse, ti to ne moe da uradi.- Ali se to ve desilo - ree Rivera. - Oigledno je da jo nisi dobio potu, inae bi znaoza banino reenje o ponitenju sporazuma.Nijansa smee boje25- Ja sam tu zemlju platio!- Kao prilog reenju nai e i ek na iznos koji si uloio. Ja sam dodao... iako to nisammorao... skromnu dobit, da ti nadoknadim poveanu trinu vrednost imanja.- Nadoknadi? Kretenu, unitava mi dom!Iznenada se priseti neega to je jedan od vozaa rekao. -Hotel.- Molim?- Prodao si imanje preduzimau.- Dao mi je ponudu koju nisam mogao da odbijem.- Mora da je tako bilo - ree Maloni i zgrabi ga. - Pa nee ti biti ba lako da novac troiiz invalidskih kolica.- Zovite policiju, odmah! - do viknu Rivera sekretarici u drugoj prostoriji.Maloni ga povue na noge.- Razmisli jo jednom - opomenu ga Rivera. - Zatvorenici u Meksiku nemaju nikakvaprava. Dugo e da odlei u zatvoru pre nego to bude izveden na sud zbog fizikognapada.Maloni die pesnicu. - Isplatie se.- A kad konano bude izveden pred sud, uveravam te da meksike sudije nemajublagonaklon stav prema strancima koji napadaju ugledne lanove zajednice.Sekretarica proviri kroz vrata. - Policija stie.- Hvala vam. Sad je na senjoru Maloniju da odlui da li nam je potrebna.Riverin pogled postade prkosan.- Ugledan lan zajednice.Maloni je poeleo da pljune. Zgaen, spustio je pesnicu. -Da, to mora da je bila prokletodobra ponuda.- Ljuti se na oveka koji je pregovarao sa mnom. On te poznaje. Insistirao je da tiprenesem izraze njegovog potovanja.- Izraze njegovog potovanja? Ne rau... Kako se zove?- Aleksandar Poter.- Poter?- Rekao mi je da ti kaem da te pozdravlja i njegov poslodavac.26Dejvid Morel7.Parkiralite Koralnog grebena" bilo je prazno. Neki taksi se udaljavao. Putnici u njemuimali su izgled razoaranih ljudi. Ma-loni izae iz dipa, pree preko peska do glavnogulaza u restoran i na vratima nade natpis: ZATVORENO. Sve roletne na prozorima behusputene. Namrtio se. Tiina koja je vladala unutra inila je da lom talasa na grebenubude jo gromovitiji dok je sebi govorio kako Jatova gvozdena etika ne bi dozvolilazatvaranje restorana osim u sluaju da se neto ozbiljno desilo njemu ili lanovimanjegove porodice.Pritisnu kvaku, ali vrata su bila zakljuana. Pokuca. Niko se nije pojavio. Dugim, urnimkoracima obie zgradu i stie do sporednih vrata koja su vodila u kuhinju. Kad jepritisnuo kvaku, vrata se otvorie i on stupi u senovitu odaju kuhinje po kojoj su se jovukli zanosni mirisi jela koje je sino tu bilo spremano. Sinonji, naglasi sebi, jer je ononekoliko pei bilo sasvim hladno. Nije bilo nikakvog znaka da se sprema bilo kakvo jelo.Neki izmueni glas javi se s one strane pokretnih vrata koja su vodila iz kuhinje. - Ko jetamo?- Jate?- Ko je to? - ponovi se uznemireni glas.- Ja, Jate. ejs.- O?Jedno od krila pokretnih vrata otvori se i Jalovo okruglasto lice virnu iza njih. - Misliosam da je samo neko od muterija.Malonijeve grudi ispuni ponos to ga ovde ne smatraju muterijom. - ta se desilo? tanije u redu?- ta nije u redu? - ponovi Jat kao da razmilja o punom znaenju tog pitanja. - Nita nijeu redu.Iza njega, iz mrane odaje za obedovanje, stie zvuk kucanja po ulaznim vratima. Odmahiza tog stie novo kucanje, glasnije, okonano razoaranim glasovima posetilaca. Zatimsu uli i zvuk automobila koji se udaljavao.Nijansa smee boje27- U poetku sam svima, koji su dolazili, objanjavao kako vie ne radimo, ali ih jenajednom bilo previe. To mi je dojadilo.Umornim pokretom Jat dade znak Maloniju da poe za njim u salu.Maloni ugleda na anku otvorenu bocu tekile i upola punu au sa piem. - ta se desilo?Reci mi.Jat se zagleda prema ulaznim vratima. - Ne prestaju da zapitkuju kad e restoran ponovoda proradi, a ja ne mogu vie da im toliko puta odgovaram da ne znam. Na kraju samodluio da samo sedim ovde i sluam kako kucaju.- Mora sve da mi ispria - ree Maloni.- Ovamo je jutros doao jedan ovek i ponudio mi da otkupi Koralni greben" za tolikonovca koliko u ivotu ne bih mogao ni da sanjam da u zaraditi.Maloni je osetio muninu.- Razgovarao sam sa enom i decom o tome. Oni naporno rade. Svi mi naporno radimo.Jat oajno zavrte glavom. - To je bilo teko da se odbije.- Poter - ree Maloni.- Da, Aleksandar Poter... onaj isti ovek koji je pre neku no bio ovde. Rekao mi je da tiprenesem njegove pozdrave.- Kao i pozdrave oveka po imenu Derik Belasar?- Da. Koralni greben" treba da ostane zatvoren sve dok se-njor Belasar ne odlui ta eda radi sa imanjem.Jat se zagleda u au, die je i otpi dobar gutljaj. - Trebalo je da o tome due razmislim.Trebalo je da malo priekam pre nego to potpiem papire. Sad znam da novac nita neznai ako ne znam na ta da utroim vreme. Nisam do sada shvatao koliko mi je znaiodolazak ovamo na posao.Jalovo korienje prolog vremena udaralo je pravo u srce. Maloni nasu i sebi pie uau. - Znam koliko je to znailo meni.Kad otpi bislro, olro, neznalno zejlinjavo pie, Malonijeve oi napunie se suzama, alinije ih izazvao jedino alkohol. Imao28Dejvid Morelje oseaj kao da je neko umro. Belasare, kukin sine, platie mi za ovo, mislio je.- Gotovo da zaboravim - ree Jat. - Imao si telefonski poziv.- Molim? - upita Maloni i izvi obrve. - Ko me je to zvao?- ovek iz njujorke galerije koji je prodavao tvoje slike. Rekao je da o neemu vanommora da razgovara sa tobom.Uz pojaano oseanje munine, Maloni prui ruku ka telefonu.8.- Prodao si galeriju? - pomiren sa sudbinom Maloni ponovi ono to upravo bese uo.- Hej, pa i sam sam zaprepaen koliko i svi ostali - ree Daglas Fenerman iji je glaspreko telefonske linije jedva stizao uz obavezno itanje. - Veruj mi, uopte nisamrazmiljao o tome da prodam. Ali ta apsolutno fantastina ponuda stigla je kao iz vedraneba.- A ovek kome si prodao je Aleksandar Poter, koji je to uinio u ime i za raun DerikaBelasara.- E ovo je ba udo, ejse. Poter mi ree da e znati kome sam prodao pre no to ti ja tobudem rekao. Ali za sluaj da se to ne desi, rekao mi je da ti prenesem...- Njegove pozdrave.- Jesi li vidovit?- I Belasarove pozdrave, takoe.- Zapanjuje me. Poznaje li dobro te ljude?- Ne, ali veraj mi da nameravam da ih dobro upoznam.- E onda e sve da ispadne kako treba. Ti i ja se toliko dugo poznajemo da bi ti bio prvaosoba koju bih obavestio ak i da mi Poter to nije predloio. elim da ti kaem jojednom da mi je bila velika ast da te zastupam.Nijansa smee boje29Maloni oseti kako mu se grlo stee. - Da ti nisi toliko neumorno radio, ja ne bih dobio akni priliku da se dokaem.- Hej, ti si onaj koji ima talenat. Ja sam samo kurir. Ali to to u poslu vie nismo zajednone zinai da ne treba da ostanemo prijatelji.- Svakako - prevali Maloni to nekako preko usana.- Sastajaemo se ponovo s vremena na vreme.- Svakako.Dagov glas sad je zazvuao melanholino. - Moe da se kladi u to.A onda opet pokua da povrati svoje preanje oduevljenje. - I nije sve tako crno jeripak nee da radi sa neznancima. S obzirom na to da se ti i Poter i Belasar poznajete,postoji osnova da se neto dobro uradi. Kad neko vreme bude radio sa njima, moe da sedesi da se ak i sprijateljite.- Ne bih rekao.- Pa nikad se ne zna.- Ali znam ja - ree Maloni i vilice mu se stisnue.- Pa jo neko due vreme nee biti sa njima u poslu - ree Dag.- Ne razumem.- Belasar planira da potpuno renovira galeriju. Sve tvoje slike privremeno e bitismetene u skladite sve dok posao ne bude zavren.- Molim?- Privremeno e da bude povuen sa trita. Moe biti da je to mudar potez. Mojapretpostavka je da e tvoja dela, kad galerija bude ponovo otvorena, dobiti jo veuvrednost s obzirom na to da su bila nedostupna.Malonijeva ruka stisnu slualicu. - A moja je pretpostavka da e se Belasar pobrinuti data dela ostanu nedostupna veoma dugo.- ta ti to pria?- Kaem da e Poter i Belasar zaaliti to su ikad uli za mene.30Dejvid Morel- ekaj malo, ejse. Oigledno je da nisam bio jasan. Nema razloga da se oseaugroen. Ako zbog neega brine, ako neto treba da ti se objasni, samo mi reci. Treba dase s njima sastanem u sredu ujutru na aukciji kod Sotbija. Preneu im sve to ima da imporui.Kod Sotbija? Maloni se hitro dade na raunanje. Do srede ujutru je trideset i est sati.Ruka mu stisnu slualicu toliko da su pobelele.9.. - ejse?Prigueni povik natera Malonija da se mane pakovanja stvari kojem se bese besnoposvetio.- Jesi li unutra, Cejse?Virnuvi kroz prozor spavae sobe, Maloni ugleda visokog oveka razvijenih grudi,kratke plave kose i suncem opaljenog ko-atog lica, kako stoji na izrovanoj plai.- Debe! - viknu i sam.Krupni ovek na plai se zakikota.- Debe! Boe, to mi nisi javio da dolazi?- ujem te, ali te ne vidim, drugar. Gde si?- Odmah dolazim!Kad Maloni urno izbi iz kue na verandu, Deb Vejnrajto-vo lice razvue se u osmeh.Imao je trideset i sedam godina kao i Maloni, ali je za razliku od drugara na nogamanosio sandale i bio odeven u bermuda pantalone i koulju kratkih rukava i cvet-nogdezena, ija su tri gornja dugmeta bila raskopana tako da su mogle da mu se vide plavekovrde na prsima. Njegove kratke pantalone otkrivale su oiljak od zrna zaraen onenoi u Panami kad mu je Maloni spasao ivot. ak i sad, posle deset godina, zadrao jesvoj vojniki izgled: iroka ramena, veoma razvijeni miii.Nijansa smee boje31- Kucao sam, ali mi se niko nije javio - ree Deb i osmeh-nu se jo vie dok mu jeMaloni prilazio.Lice mu bese namrekano poput povrine krenjakog stenja oko njih. - Poeo sam da sebrinem da vie ne ivi ovde posle svega to vidim uokolo.On mahne rukom u pravcu razrovane plae i oborenih palmi. - ta se, do avola, desilo?Izgleda kao da je uragan proao ovuda.- Ovako preduzima zamilja civilizovano poboljanje.- I to nisu jedine promene. Proao sam pored onog ludog restorana u kome smo ranijebili. Nameravao sam da odemo tamo na veera, ali je zatvoren.- Ljubaznost istoga preduzimaa. Ne elim da kvarim svoje raspoloenje priom o tome.Maloni dograbi Deba za ramena. - Lepo je to te opet vidim. Koliko se nismo videli?Ima li godinu dana?Deb klimnu glavom potvrdno. - I sad stiem opet na jednu partiju ronjenja i odmora.Moda i da malo koristim dasku po ta-lasima.- Gde su ti stvari?- U iznajmljenom automobilu, tamo napolju.- Pomoi u ti da ih donese. Ostae kod mene, razume se. A onda se priseti. - Moraesam da se snalazi. Stigao si uzao as. Moram da letim za Njujork sutra ujutru.- ta? Ali ja samo to sam doao. Moe H da odloi taj put za nekoliko dana?Maloni odreno zavrte glavom. Srdba mu ubrza puls. - Treba da se obraunam samomcima koji su odgovorni za ovo to vidi. Sve e ti biti jasno kad ovi buldoeri budusutra ponovo proradili. Moda e morati da spava u vrei na plai ako dobiju nareenjeda srue i ove zidove.- Zar je tako loe?- I gore.- Priaj.Deb pokaza rukom prema plai. - Hajde da proetamo.32Dejvid Morel10.Kad se primakoe liniji do koje su stizali talasi, Deb proui horizont da se uveri da nemaamaca u blizini. Posle pustoi koju su ostavili buldoeri, vie nije bilo mesta na kojem bineko mogao da se sakrije i usmeri prema njima prisluni ureaj. Svejedno, Deb nijeeleo da rizikuje.- Sve je poelo od momka po imenu Poter - ree Maloni.- Da, uo sam za njega.Iznenaen, Maloni se okrete da ga odmeri.- Takoe znam i za Belasara - ree Deb. - Razlog zbog koga sam hteo da doemoovamo, do vode, jeste taj to ti je kuca verovatno ozvuena, ali je um talasa dovoljno jakda prigui sve drugo za sluaj da nas neko pokriva prislunim ureajem iz daljine.- Kua mi je ozvuena?Maloni je izgledao kao da Deb truda gluposti. - to bi neko...- Belasar je temeljan. Proverio te je pre nego to ti se Poter obratio. A onda je sigurnosve preduzeo da bi motrio kako e da se ponaa posle svega to ti je uinio.- Otkud ti... - poe Maloni, a onda mu se lice stvrdnu. -Znai, nisi doao samo na odmor.- Tako je.- Pa onda bi ti meni mogao da ispria neke stvari, stari prijatelju. Za poetak, na primer,ta za ime Boga zaista radi ov-de?- Promenio sam posao posle naeg poslednjeg vienja. Maloni ga je samo gledao iekao.- Ne radim vie u obezbeenju korporacija. Radim za drugu vrstu kompanije.Re kompanija zazvuala je nekako odreeno. - Ne govori mi valjda da radi za...- Agenciju.Nijansa smee boje33Deb je zadrao dah u oekivanju Malonijeve reakcije. Ovo je bio trenutak od koga jenajvie strepeo. Posle godina provedenih u vojsci, Malonijeva odbojnost prema vlastimabese takva da bi, bez obzira na prijateljstvo, ako posumnja da neko pokuava da gaizmanipulie, primorao Deba da ode.- E pa to je ba lepo - ree Maloni. - Divno. Prosto arobno.- E sad, pre nego to se sasvim napali, dozvoli mi da ti objasnim. ta zna o Belasaru?Malonijeva usta se izvie.- Siledija sa previe novca.- A zna li kako je stekao taj novac?- Nafta. Brodovlje. Smicalice. Da li je to uopte bitno?- Stekao ga je prodajom oruja na crnom tritu. Malonijev pogled se zaotrio, plave oidobie laserski sjaj.- Belasar je jedan od tri najvea trgovca orujem na svetu -ree Deb. - Navedi bilo kojiod svih graanskih ratova koji se vode u ovom trenutku i videe da se u svima koristiBelasaro-vo oruje za meusobno ubijanje. Ali on se ne zadovoljava samo time da ekada mu se ukae prava prilika. Ako se neka zemlja nalazi na ivici haosa, on alje emisareda postavljaju bombe u zgrade, ubijaju politiare, pripisuju ta ubistva suprotstavljenimstrankama u borbi za vlast i izaziva graanski rat. Zahvaljujui njemu, Irak je dobiotehnologiju za izgradnju nuklearnog reaktora sposobnog da proizvodi plutonijum nivoakoji je potreban za oruje. Isto je i sa Indijom i Pakistanom. Isto i sa Severnom Korejom.On je prodao gas sarin verskoj sekti u Japanu koja je njime izazvala trovanje upodzemnoj eleznici, kao probu pred planirano trovanje celog Tokija. Glasine tvrde da sebavi i prodajom nuklearnog oruja kojeg se domogao kad se raspao Sovjetski Savez. Onje moj lini kandidat za najuasnijeg oveka na svetu, i ako ti misli da jednostavnomoe da odleti za Njujork da bi se obraunao" s njim - kako si rekao - saznae taznai na-leteti vetrobranskim staklom na roj strljena pri brzini od dvesta na sat.34Dejvid MorelKad je progovorio, Malonijev glas je zazvuao kao kad se dva kremena kresnu jedan odrugi. - Rekao bih da me ne poznaje onoliko dobro koliko sam mislio.Deb se namrtio. - Kako to misli?- Da li ti je poznato da sam se ikad povukao pred neim? - - Koliko ja znam, nikad.- Ni ovoga puta se to nee dogoditi. Ne zanima me koliko je Belasar moan. Mora daplati za ono to mi je uinio. Ovde sam lepo iveo. Veoma sam se trudio da sebi izgradimtakav ivot. A sad mi taj kukin sin sve to unitava, ne osvrui se na cenu, samo zato tone moe da smisli da mu neko kae ne". E pa saznae koliko ne" moe da zvuigromoglasno.- Hej, pa zar ti govorim da se ne namiruje? Neka plati kaznu. Ja ti samo kaem da toizvede pametno. Povredi ga tamo gde e najvie da ga zaboli.- A gde bi to moglo da bude?- Prihvati njegovu ponudu.U.Talasi su tukli o obalu. I pored toga, tiina oko njih kao da se zgusnula.- Da prihvatim...Maloni odmahnu rukom kao da mu je i sama pomisao odvratna.- Agencija odavno eli da se priblii Belasaru - ree Deb. - Kad bismo otkrili kakvi sumu planovi moda bismo mogli da ga onemoguimo. Nema smisla ni pominjati koliko biivota time bilo spaeno. Alki Belasar potie iz porodice strunjaka za opstanak. Otac muje bio trgovac orujem, l njegov deda i pradeda su to bili i svi njegovi preci, sve dovremena ratova koje je vodio Napoleon. I to nije samo porodini posao. On to ima u ge-ffijansa smee boje35nima. Ima neverovatno esto ulo za obilaenje zamki i primei-vanje nadzora. Kad godsmo pokuali da nekoga ubacimo u njegovu blizinu, trpeli smo neuspeh. Ali sada nam onsam prua priliku za to.- To je neka ala, zar ne? Ne predlae mi valjda ozbiljnoda saraujem sa njim?- Predlaem ti da saraduje sa nama.- Ali ako Belasar i dalje ima ljude koji motre na mene, on sada zna da neko iz CI Apokuava da me vrbuje.- Moe da zna jedino to da se iznenada pojavio neki stari prijatelj da s tobom provede naostrvu nedelju dana u odmoru i ronjenju. Niko na svetu ne zna da vie ne radim uobezbeenju korporacija. Kad me Belasar bude proveravao, nee biti u stanju da otkrijebilo kakvu vezu izmeu mene i Agencije. Ovaj razgovor ne moe da ti naudi.- Ja sam slikar, a ne pijun.- Istina je da sam se nadao da si jo uvek vojnik - ree Deb.- Davno je to bilo.- Kad je ovek vojnik kakav si ti bio, nikad to ne prestaje da bude.- Ali ja sam prestao, sea li se? - ree Maloni i primae se Debu malo blie. - Trebaloje da pretpostavi da neu dozvoliti da mi neko ponovo izdaje naloge o tome ta daradim.Talasi kao da najednom postae glasniji. Kapljice su ih pre-letale dok su se sueljavalijedan drugom.- eli li da odem? - upita Deb i rukom protrlja oiljak na nozi.- Molim?- Jesmo li i dalje prijatelji ili treba da potraim neko mesto u gradu da bih prespavao?- ta to govori? Razume se da smo prijatelji.- Onda me sasluaj. Maloni u oajanju die ruke.- Molim te - ree Deb znaajno. - Ima neto to elim da ti pokaem.36Dejvid Morel12.Dok je iznajmljeni ford" poskakivao putem punim rupa koji je vodio izmeu drveamahagonija obraslog puzavicama, Deb nije prestajao da motri na retrovizor da seosigura da ih niko ne prati. Die ruku sa volana i pokaza prema torbi na zadnjem se-ditu.- Pogledaj u bonu pregradu.Uprkos ozlojeenosti, Maloni se iskrenu na svom seditu i povue patent zatvarapregrade na torbi. Zbuni ga ono to je tamo naao. - Jedina stvar ovde je ovaj asopis.Glamurl U kakvoj je vezi moda sa tvojom priom?- Pogledaj datum.- asopis je star est godina?- A sad dobro pogledaj enu na naslovnoj strani.Jo zbunjeniji, Maloni se dade na prouavanje. Bila je ode-vena u crnu veernju haljinuod koje je mogao da se vidi samo gornji deo. Ukusno odmeren izrez bese ukraensavrenom bisernom ogrlicom usklaenom sa naunicama, a sve je upotpunjavao crnieir iji je iroki obod bio neznatno oboren tako da ukupan izgled podseti Malonija naprefinjenost kojom su modni kreatori imali obiaj da darivaju glumice pedesetih.- Nisam znao da ene jo uvek nose eire - ree Maloni.- Bilo je to prizivanje prolosti. Nastavi da je posmatra. ena na naslovnoj strani bila jerasna crnka. Imala je vrsto,dobro odmereno dranje koje je nagovetavalo da je vreme neposredno pre nego to seobukla za fotografisanje provela u plivanju ili tranju. Iako ju je fotografija prikazivalasamo od pojasa navie, Maloni je predoseao da je visoka i da ela njena figura,posmatrana od glave do pete, odaje atletski i zamaman utisak.Podseala ga je na Sofiju Loren, ali ne samo stoga to je glumica takoe bila raskonacrnka, punih usana i zavodljivo tamnih oiju, ve i zato to im je koa imala istu nijansusuncem spee-ne zemlje koja je Malonija oduvek privlaila. To ga natera da po-sumnja da ena ima i druge slinosti sa Sofijom Loren, to jest, da su obe Italijanke.Automobil nalete na jo jednu rupu.- Ona je Belasarova ena - ree Deb. Maloni iznenaeno die pogled.- To je ena iji portret Belasar eli da ti napravi - reeDeb.- Imam utisak da sam je ranije ve negde video.- Zbog toga to su joj slike objavljivane na naslovnim stranama stotine asopisa, a oreklamama za ru za usne, ampone, olovke za izvlaenje linija oko oiju i ostalihdrangulija i da ne govorim. Njusvik, Tajm i Pipi objavljivali su reportae o njoj. Najboljeprodavani kalendar sa kupaim kostimima bio je onaj na kome je ona bila model. SouTudej iznosio je jednom nedeljno modne savete koje je ona saoptavala. Bila je tolikopopularna da si mogao samo ime da joj pomene a ljudi iz modne industrije znali bi okome govori. Sijena.- Boja njene koe.- Prva stvar na koju sam pomislio kad sam uo ime bio je onaj italijanski grad - reeDeb.- Ti nisi slikar. Peena sijena je najblistavija zemljana boja,crvenkastosmea i estoka.- estoka. Dakako, to je opis koji najvie odgovara utisku koji ona ostavlja - ree Deb. -Bila je na vrhuncu slave kad se pre pet godina povukla.- Zbog ega?- Ko zna? Imala je dvadeset i pet godina, vrhunac doba kada su modeli najpoeljniji.Moda je elela da je pamte jedino po najboljem. A moda se i zaljubila.- U gospodina Koji Samo Da Smatra Za Odgovor?- Tano je to moglo da se desi. Moda Belasar nije eleo da ne" prihvati kao odgovor.- Ali sada eli da mu ja napravim dva njena portreta, jedno Hca, drugo ele figure. I tonage? Bojim se da mi je tu neto promaklo."' o jeg*m satamama. AkoZato to je kolekcionar.Nijansa smee boje39ih.- I dalje ne ra...- Onako kako on to posmatra, ako ih ne oeni, ne poseduje- Isuse - izusti Maloni i spusti pogled na asopis. - A kad umru, i dalje ih poseduje kaoportrete.- Portrete koje su naslikali majstori, tako da njihova lepota postaje besmrtna i starost nemoe da joj naudi - ree Deb.Maloni nastavi da zuri u naslovnu stranu. - \ sad se sprema da ubije i ovu enu.- Nama to svakako tako izgleda - ree Deb i pusti Malo-nija da malo razmisli o tome,pa nastavi: - Ali ako se u to upusti i naslika je, moda bi mogao da smisli nain kakoda je spasemo. A ona bi nam, zbog stvari koje zna, mogla da bude od velike koristi.Sumrak je putao duge senke. Automobilski farovi sada su osvetljavali lozom obraslodrvee.- Ne. -Ne?- Zao mi je to ova ena ima problem, ali ja je ne poznajem - ree Maloni. - Ona je samolice sa naslovne strane asopisa. Sa mnom nema nikakvu vezu.- Ali ne moe da pusti da ona...- Ne elim, momci, da se petljam sa vama.- ak i ako je to jedini nain da se obrauna sa Belasarom?- To mogu i sam. Ne moram zbog toga da dozvoljavam da me neko iskoriava.- Ne mogu da verujem da si u stanju da tako postupi. Sta-jae po strani i pustiti da onabude ubijena?- Meni se ini da i vi upravo to radite - ree Maloni. - Ne prebacuj odgovornost na mene.Nita nisam znao o toj eni do pre nekoliko minuta. Ako vi mislite da je ona u takvojopasnosti, to smesta ne poaljete ekipu da je spaava?- Ne moemo. Nije pravo vreme za to. Istoga trenutka kad bismo se toga poduhvatili,Belasar bi pootrio svoje obezbeenje. Izgubili bismo mogunost da ubacimo nekoga unjegovu blizinu.tfijansa smee boje41- l kad sve svedemo na pravu meru, vi takoe ne marite za tu enu.Deb outa.- Ona je samo alatka koju koristite da me zavrbujete - ree Maloni. - Daleko vam jevanije da me ubacite da mogu da njukam nego da nju spasete.- Te dve stvari idu zajedno.- Ni najmanje, to se mene tie. Ne dozvoljavam da budem izmanipulisan. Obraunause s njim na svoj nain.- Kad bi samo za minut sasluao razloge...- Prokletstvo, vi i Belasar imate bar jednu zajedniku stvar. Ni vi ne prihvatate ne" kaoodgovor.Deb ga je neko vreme samo utke posmatrao. - Znai, tako si resio?- Tano tako.- Fino - ree Deb odmerenim glasom i zagleda se u svetla San Miguela pred njima. Glasmu je postao jo bezoseajniji kad je nedugo potom progovorio: - Treba mi pie.- Nema ljutnje?- Da se prijateljstvo okona potrebno je neto malo vie od prepirke.Ali Maloni nije mogao da se otme utisku da je ono to se dogodilo upravo bio krajprijateljstvu.13.Provozali su se glavnom ulicom ivopisnog gradia i zaustavili kod restorana KotaBrava" smetenog na obali. Maloni jedva da je oseao ukus piva koje je zatim ispijaozajedno sa De-bom. Obojici razgovor nije iao od ruke. Specijalitetu kue, rakovima,nije moglo nita da se zameri, ali Maloni nije mogao daodagna enju za Koralnim grebenom". Upravo bese poeo da osea svu strahotu zbogonoga to je izgubio.Vratili su se kui ranije nego to bi to obino inili. Maloni je ponudio da popiju aicupred spavanje, ali se Deb izvinio tvrdei da je umoran od puta. Maloni je izaao napoljeu senovi-to dvorite i ostao zagledan u pusto koju su nainili buldoeri. Smestio se nalealjku, zatvorio oi glave okrenute zvezdama i prepustio se sumornim mislima oBelasaru i eni zvanoj Sijena, koja nije znala da joj je izreena smrtna kazna.Kad je prvi put spustio pogled na naslovnu stranu asopisa, lice na njoj uinilo mu selepo u komercijalnom smislu i nita vie. Ali kad se paljivije zagledao, poeo je dazapaa suptilnost oko usana, otmeno dranje glave i poloaj oiju. Njenih oiju. I u vezisa njima bilo je neto... neto u njima... to je svedoilo o unutranjoj lepoti.To lice i te oi sad su mu lebdele u seanju. Nije prestajao da misli o boji njene koe:peena sijena, njegova omiljena boja. Zadremao je, ali se vie puta budio i nastavljao dasanjari o pre-lepoj eni koju je, kako mu je zatraeno, trebalo da naslika. U neugodnomstanju izmeu sna i jave, zamiljao je njene savreno senzualne crte lica... zamiljao, nijeih se seao, jer mu na naslovnoj strani asopisa nije lice privuklo panju. Panju mu je,umesto toga, privuklo vlastito poimanje tog lica, vlastiti opis le-pote koju bese ispodnjega sagledao, lepotu koja e biti unitena ukoliko joj ne pomogne.Spaavajui je, poravnae raune i sa Belasarom.U svitanje, kad je Deb izaao iz kue napolje, sa torbom u ruci, ekao ga je u dvoritu.- Pristajem - ree Maloni.DVA1.Sotbi se nalazi u menhetenskom elitnom gornjem istonom kraju, tamo gde avenija Jorksee Sedamdeset drugu ulicu. Februarske nebo imalo je metalnu boju cevi pitolja ipretilo snegom. Ne obazirui se na hladan vetar, Maloni je s rukama u depovima krznomoiviene kone avijatiarske jakne motrio na ulaz auk-cionarske kue koja se protezaladu itavog bloka zgrada. Sa me-sta na kojem je stajao, na autobuskoj stanici sa drugestrane ulice, posmatrao je taksi vozila i luksuzne limuzine kako se zaustavljaju predulazom, ostavljaju dobro odevene putnike i nastavljaju dalje u neprekidnoj koloni.Bilo je neto posle deset sati pre podne. Kad je stigao na aerodrom Kenedi", u kasnopopodne prethodnog dana, Maloni je jedva imao toliko vremena da telefonira u Sotbi prenego to im istekne radno vreme, i ustanovi ta je predmet dananje aukcije -slikeekspresionista - kao i kad aukcija poinje - u deset sati i petnaest minuta. Prenoio je uParker Meridijenu", ali teko da je oka sklopio.Dag Fenerman je rekao da treba da se sretne sa Belasarom i Poterom ovde, ovogprepodneva. Maloni se nadao da plan u meuvremenu nije izmenjen. Od toga je zavisio iplan koji je sam imao. Poto se sloio da sarauje sa Debom, pokuao je da smisli nainkako da sada prihvati Belasarovu ponudu, a da ne izazove sumnju. To nee biti lako posleonako estokog odbijanja da uradi portrete. Sada, kad se izloio znaajnom troku dakazni Malonija rasturivi mu ivot, hoe li Belasar poverovati da je Ma-om jednostavnodigao ruke i predao se, da se pokajao uvidevi greku koju je poinio i da pristaje danapravi portrete? Hoe limu biti sumnjivo takvo ponaanje? Nije li za Malonija daleko prirodnije da podlegneprovali besa?Treba da uradim ono to sam nameravao pre nego to se Deb pojavio, zakljuio jeMaloni. Jedina stvar koja se promeni-la jeste to to u da se namirim na nain drugaijiod onoga kako sam zamiljao. Lice mu je gorelo od ljutnje i od hladnoe. Pogledao je nasat - deset i osam minuta - i vratio pogled na ulaz u Sotbi. Ugledao je dva miiavamomka kako izlaze iz jednog luksuznog automobila. Kratko podiana kosa i ukruenodranje nago vesta vali su nedavni boravak u vojsci. Neznatno komotnija odelaomoguavala su im prikrivanje oruja kao i slobodu pokreta za sluaj da moraju brzo dadelaju. Poto su osmotrili ulicu, klimnue glavama prema limuzini u znak da bezbednomoe da se izae.Maloni je osetio kako mu je prola varnica nervnim sistemom kad je ugledao Potera.Omaleni, uozbiljeni ovek imao je na sebi kaput prigodan za sahrane koji je isticaobledilo njegove koe. Ono malo kose to mu bese ostalo na glavi postade plen ve-tra dokje stupao u stranu da omogui drugom oveku da izae iz automobila. Maloni se ukrutio.Iz dosjea koji mu je Deb pokazao, Maloni je znao da je tom oveku ezdeset i jednagodina, ali ga je zapanjio njegov izgled, kao de je u etrdesetim. Bese visok, ali ga jedranje inilo jo upadljivijim. Imao je gustu, valovitu tamnu kosu i privlane crte licakoje je Maloni doveo u vezu sa mediteranskim podnebljem. Bio je u dobroj fizikojformi. Preko besprekorno skrojenog blej-zera nosio je beli svileni al, a pantalone su mubile be boje. Iao je bez kaputa jer vreme kao da nije primeivao. irio je oko sebeoseaj snage i moi, to je inilo da drugi u njegovoj blizini izgledaju beznaajni.Derik Belasar. Poter je rekao da Belasar ne dozvoljava da ga fotografiu, ali Deb jeMaloniju pokazao fotografiju tajno snimljenu izdaleka. Lako ga je prepoznao.Tog trenutka na sceni se pojavio jo jedan ovek koji je bukvalno istrao kroz pokretnavrata Sotbija, iroko se osmehujui' pruajui ruku u znak dobrodolice dok je prilazio Belasaru. Bio je to Malonijevumetniki zastupnik, Dag Fenerman, ija je ria kosa bila sasvim u skladu sapocrvenelim licem. Belasar mu uzvrati jedva utivim pozdravom. ela banda je naokupu, pomislio je Maloni dok je brzo prelazio ulicu, ali nije stigao da im se prikljui prenego to su zamakli kroz vrata u zgradu.Uao je u prijemni hol nekih petnaestak sekundi posle njih. Dok je prolazio kroz gomilusveta, primetio je kako Dag daje Belasaru jedan katalog aukcije, dok je jedan zadrao zasebe zajedno sa maskom oznaenom malim brojem, koja se koristi u nadmetanju.Oevidno, Dag je tu bio u svojstvu Belasarovog savet-nika i uesnika u licitiranju umestonjega. Belasar je verovatno smatrao da mu je ispod asti da sam podie raku. ela grupa,ukljuujui i telohranitelje, popela se mermernim stepenicama ukraenim mesinganimrukohvatom i na njihovom vrhu skrenula levo, prema prostranoj odaji za aukcije.Kad se i sam ispeo, Maloni ode do stola gde je slubenik Sotbija upisivao uesnike unadmetanju za slike. Aukcija tek to nije poela, i veina zainteresovanih je ve obavilaprijavljivanje. Maloni je urno pokazao vozaku dozvolu, dao svoje ime i adresu i ostaviopotpis.- Cejs Maloni? - upita slubenik iznenaeno. - Jeste li vi onaj...?Ali pre nego to je stigao da kae bilo ta o njegovim slikama, Maloni je zamakao ublistavo osvetljenu, zelenim tepihom zastrtu prostoriju za aukcije.2.Salu je ispunjavao amor nekoliko stotina ljudi. Osmotrivi prisutne, Maloni spaziBelasara, Potera i Daga kako sede u srednjem redu, negde oko njegove polovine.Telohranitelji su stajali48sa obe strane odaje i motrili. Kad je poeo da se istie glas voditelja aukcije, Maloni senaslonio na jedan od stubova u pozadini sale i stade da eka.Prvi komad, .ne ba sjajni Kandinski, ode za eststo hiljada dolara. Posmatrajui kako secena pojavljuje u raznim valutama na elektronskoj tabli u proelju sale za aukcije, Malonise setio kako je pre deset godina njegova slika vredela nekoliko stotina dolara. Sada jecena njegovih slika merena stotinama hiljada dolara. Kad se zna koliko siromatvo vladau svetu, da li ijedna slika, bez obzira ko ju je naslikao, moe toliko da vredi? Pitanje kojeje sebi postavio, znao je, bilo je licemerno, jer mu do sada nije padalo na pamet da odbijenovac. Glavninu zarade uglavnom je uvao radi obezbeenja od gubljenja samostalnosti.to bese dobra navika, dodao je u mislima, jer ako ova stvar koju je na-meravao dasprovede propadne, bie mu potreban svaki sauvani dolar da bi preiveo.Sledea slika, vie nego blistavi Kle, ode za osam stotina i pedeset hiljada dolara.Prigueni apat razlio se salom tek kad je na red dola jedna Munkova slika u stiluuvenog Krika". U katalogu je za tu sliku bila navedena minimalna procenjena vred-nostod milion i dvesta hiljada dolara. Voditelj aukcije krenu, kao to je bilo uobiajeno, odpolovine te vrednosti: est stotina hiljada dolara.Maloni je primetio pramenu u nainu na koji je Belasar se-deo - pribiranje miia,skupljanje energije. Dag naini laki pokret maskom i time dade znak voditelju aukcije danadmetanje otvara prihvatanjem traenog iznosa. Voditelj automatski die cenu na eststotina i pedeset hiljada dolara, to prihvati neko drugi i to Dag pokri im voditelj izaena sedam stotina hiljada dolara. Nadmetanje se nastavi po ovom obrascu. Jedvaprimetnim pokretom maske Dag je nadvisivao sve ponude. Znak bese vie nego jasan.Ostali u sali mogli su da nude koliko su hteli, Dag je uvek davao vie.Nadmetanje zamre na milion dolara.- Prvi put... - poe voditelj. - Drugi put...ffijanSa smee boje49- Milion i sto hiljada - ree Maloni.Voditelj se upilji ka mestu odakle stie ponuda kao da mu je potrebna potvrda za ono toje uo.- Milion i sto hiljada dolara - ponovi Maloni.Zbunjen, Dag se okrenuo da i sam vidi ko mu se to suprotstavlja i iznenaeno je mirnuovidevi Malonija. Neto to je zatim rekao nateralo je i Belasara i Potera da se trgnu.- Milion i sto hiljada dolara - ree voditelj. - Ponuda je milion i sto hiljada. Imam li ...- Dvesta - ree Dag.- Trista - doekao je Maloni.- etiri stotine. -Pet!ak i ovako izdaleka bilo je oigledno da voditelj uzima meni" Maloniju, odevenom upatike, farmerke i konu jaknu, doveden u teku sumnju da li ovaj moe da ispotuje cenukoju je ponudio. - Gospodine, ako biste...Jedan od pomonika priao je voditelju i apnuo mu neto na uvo. Sigurno isto ono to jevie prisutnih ve aputalo unaokolo. Prepoznali su Malonija. amor koji se zatim digaoto je upravo potvrdio.- Vrlo dobro - ree voditelj. - Milion i pet stotina hiljada dolara. Imam li ...- est!Glas koji se sad javio vie nije bio Dagov, ve Belasarov. Bariton sa primesomitalijanskog naglaska i vie nego nijansom ozlojeenosti.- Osam - ree Maloni.- Dva miliona - ree Belasar inadijski.- Slika je vaa - ree Maloni i slee ramenima. - Rekao bih da niste u stanju da ne"prihvatite kao odgovor.Bes u Belasarovim oima bese gotovo opipljiv.- Novac prodavca oruja na crnom tritu dobar je kao i svaki drugi, je li tako? - obratiose Maloni voditelju.Belasar je ustao.Dejvid MorelNijansasmee boje51- Razume se, novac je krvav - nastavio je Maloni. - Ali ko kae da krv i umetnost ne iduzajedno?Telohranitelji mu se primakoe sa obe strane.Da bi ih izbegao, Maloni poe prema Belasaru niz prolaz izmeu sedita.- - Cejse, ta ti to radi? - uplaeno upita Dag. amor u sali se pojaao.Belasarovo lice bese ukoeno od Ijutine. - Upravo ste me primorali da za sliku platimmilion dolara vie nego to sam morao. - Ne seam se da sam vam zavrtao ruku da bisteto uinili. Moda vam Bog na taj nain stavlja do znanja da imate previe novca. Sto tajiznos jednostavno ne zaboravite kao i onaj koji ste dali da biste mi upropastili ivot?Zanimaju vas moje slike? Odluio sam da promenim stil. Sad se bavim javnimnastupima.Zavukavi rake u depove, Maloni iz svakog od njih izvue tubu uljane boje. Zatvarai nanjima ve su bili skinuti. Naglo i jako stisnuvi tube, Maloni au dva mlaza purpurneboje na Be-lasarov tamnosmei blejzer.Belasar zaprepaeno tre glavu u stranu.- Boja krvi - ree Maloni. - Moete ovo da nazovete i metaforom.Izmahnu zatim da udari pesnicom Belasara u stomak, ali je promenio pokret kad se jedanod telohranitelja bacio na njega. Iskrenu vi se, Maloni ga zgrabi za ruku, iskrete je i bacioveka na stolice koje posetioci ve behu napustili, urei da se udalje od nereda.- Pozovite policiju! - viknu neko.Kad stolice pukoe pod teinom telohraniteljevog tela, Maloni se jo jednom spremi daudari Belasara, ali ga je sada napao drugi telohranitelj. Maloni i njega obori na pod, aonda ga neto jako bonu u vrat pa se hitro okrete da ukloni otri predmet ali shvati,smesta uplaen, da ga je to Belasar ogrebao neim to je imao na prstenu koji je nosio naruci. Neim to je moda imalo vezu sa unutranjou prstena. Kad Belasar hitrimpokretom vrati bodlju u bezbedan poloaj, Maloni je osetio kako mu se urazgara vatra. Vrelina mu zahvati telo. Stie jo samo da Vret udari prvog telohranitelja, aonda mu se svest zamutila. Oaj-$# se otimao, ali ga onda neko udari i pod postadenekako mek a noge ga izdadoe. Kao iz izmaglice, stie vie ruku koje ga povukoe duprolaza izmeu redova stolica koje je takoe nejasno video, a sluh ga poslui jedva netodue od vida. Posled-nja stvar koje bese svestan bio je oseaj da mu se patike vuku potepihu.3.Probudio se sa uasnom glavoboljom i otkrio da je vezan na stolici u ogromnom,mranom prostoru punom odjeka. Jedino svetio stizalo je od velike gole sijalice upravoiznad njegove glave. Dva oveka sedela su za oblinjim stolom i igrala karte.- Je li ti potreban odlazak u kupatilo? - upita jedan.- Da.- teta. Sem toga ve si obavio posao.Malonijeve farmerke bile su vlane oko lica i sa obe unutranje strane butina. Oseao jemuku u stomaku. Vrat ga je pekao na mestu gde ga je Belasar ubo prstenom.U daljini se neka vrata otvorie i zatvorie. Koraci dveju osoba odjeknue po betonuprimiui se. Belasar i Poter stupie na videlo. Belasar je sad na sebi imao mornarskiblejzer i sive pan-talone. Poter je izgledao ozbiljnije nego inae.Belasar se zagleda u Malonija. - Ti si budala.- Nisam ja onaj koji je za sliku platio milion dolara vie nego to je morao.Belasar rairi ruke. - Novac moe da se nadoknadi. Govorio sam o tvom odbijanju dasarauje sa mnom. Da si prihvatio moju ponudu, ivot ti u ovom asu ne bi bio uovakom rasulu.- Da, ali nisam prihvatio i stvari su takve kakve jesu.ju negde na 1st iven,j eleti da razgovaTte da, kad bih i naeno u Is Zasta malo krivi. Uiniost o l d T' ~ " 1treba da da me uvre-i odbijanjem. Ali sams . Svoju.kakav Jestigla gde trebate portrete. u pol"0"1-liste kOJ1 je trenutno biosam kolekcionar. D -oj rad. Da sam e liko odbijenih poudPa koje : nila nijeveno da traje od kljunePzicija ne moePSlu Je slabost i da dobijemNijansasmee boje53no to elim. Ako ti popusti, dobie potenu platu za poteno obavljen posao. Akopopustim ja. dovodim u iskuenje opasne ljude da ponu da me proveravaju. Pod ovimokolnostima, ti najvie dobija, a najmanje gubi ako svoj ponos neko vreme zaboravi.- Poten posao? Da naslikam sliku koja lii na tvoju enu?Pa svaki sposoban crta krokija mogao bi to da ti obavi.- Nisam pominjao slinost.- Molim?- Ne bih unajmljivao slikara svetske klase kad bih od njega oekivao da se pridravaopteuvreenog shvatanja o portretu -ree Belasar. - Bilo bi to apsurdno. Tvoj stil jeopisan pre kao apstraktan tako da pretpostavljam da e portret biti u tom maniru. Ali ja tine bih nametao ni taj pristup. Inspiracija ne srne da bude ograniavana. Sve to od tebetraim jeste da bude savreno iskren prema sebi i prema subjektu.Maloni se pretvarao kao da se dvoumi. Razlog koji je naveo za odbijanje ponude da radiza nekoga bila je elja da sauva nezavisnost, ali Belasar mu je upravo pruao svunezavisnost koju jedan slikar moe da ima. Belasar mu je takoe dao i razlog da ponuduprihvati, a da pri tom ne izazove sumnju.- Iskrenost prema sebi i prema subjektu?- To je sve.- A kad budem zavrio, to je sve? ivot e da mi udesis da bude kao pre? Moguslobodno da se udaljim i da vie nikad ne ujem za tebe?- Ima moju re. Razume se, ukoliko odlui da prihvati moju ponudu, nadam se da ti jedrama koju si priredio kod Sot-bija pruila dovoljno emocionalnog zadovoljenja, tako damoemo da budemo uljudni jedan prema drugom.Maloni nije mogao da se otme utisku da je drama koja je prireena zajedniko delo njihdvojice. Belasar ne bi Dagu zakazao sastanak kod Sotbija da nije pretpostavio da e ovajto preneti Maloniju. Belasar je oekivao da se Maloni pojavi.- Prihvatam tvoju ponudu - ree Maloni.54Dejvid Morel4.Belasarov galfstrim 5" digao se sa aerodroma Kenedi" u pono. Uz izmene koje suobuhvatale kupatilo i kuhinju, luksuzni mlanjak je imao dvadeset sedita od kojih jepetnaest bilo zauzeto. Izuzev Belasara, Potera i Malonija, bilo je jo osam putnika ije jeuloge Maloni pokuavao da odgonetne. Tri mukarca razvijenih ramena verovatno su bilitelohranitelji. etiri privlane mlade ene veinu vremena provodile su radei na lap-top" ra-unarima. Poslednji putnik, plavua zanosne figure, koja je na sebi imalasnenobelu svilenu bluzu i govorila sa skandinavskim naglaskom, bila je. pokazalo se,domaica aviona.- Mogu li neim da vas posluim?- Sok od pomorande.- Treba li da dodam malo ampanjca?- Ne, hvala.Uspavljujue sredstvo koje mu je Belasar ubrizgao inilo je da se osea dehidrirano.Alkohol bi ga uinio jo suvljim. Osim toga, bila mu je potrebna bistra glava.Dok je mlanjak leteo kroz pomrinu, virio je kroz prozor da vidi svetla pod sobom.- Ja ovo ne odobravam - ree Poter zastavi kraj njega. Maloni se okrete prema prolazuizmeu sedita.- Vi ste imali svoju priliku. I propustili ste je.Dok je govorio, od svetla kabine bleskala su mu stakla nao-ara. - Kanjeni ste zbogodbijanja saradnje. To je moglo da bude kraj prie. Nije trebalo da se dalje petljamo savama.- Ni sam ba ne blistam od sree to sam ovde. Jeste li zaista mislili da nita neu uinitikad su mi vai buldoeri sruili sve oko kue?- Pametan ovek ba nita ne bi uradio.- Pametni ljudi bi me ostavili na miru.- Kako ste me ono opisali kad smo se prvi put sreli? Da sam nevolja, rekli ste.pilotske kabine.'& koju s li moji ljudi*Koliko sam duan? , rtrete, svi tvoji tro-Belasar rairi ruke. -Dok ne na lP^^ premaskovi su moji trokovi. Otkrie d M J ^ ^ sam rekao.onima koji sarauju 'reanje nesuglasice.razuma.strane prozora. - Spre-- I tamo te eka ena- Da. Strpljivo eka_ Da u je injenicaponudu?- U to vreme nisam znao ime se bavi.- Ali kod Sotbija si to objavio elom svetu. Kako si saznao? Pitanje je zvualo kaousputno, ali Maloni nimalo nije sumnjaoda je na proven. - Jedan prijatelj mi je doao u posetu na Kosu-mel. On je strunjak zaobezbeenje. Ispriao sam mu ta se dogodilo. Kad sam pomenuo tvoje ime, rekao mi daje uo za tebe. I da te se klonim. Rekao mi je takoe da si veoma opasan momak.- To je bio gospodin Vejnrajt.- Naredio si da motre na mene?- Volim da budem obaveten o svemu. Izgleda da on uiva u svom odmoru.- Hoe da kae da mi buldoeri jo nisu sruili kuu?- Opozvani su. Kao to sam obeao, nameravam da ti obnovim ivot. Ali ti ima zamerkena moje poslovanje.- Rekao bih da ne mogu da zaboravim svu onu decu koja su poginula od peadijskihmina koje si prodavao bilo kome od diktatora na vlasti iz zemalja Treeg sveta.- Veina te dece bi u svakom sluaju na kraju poumirala od gladi.Belasarov pogled je odlutao prema Poteru koji se vraao niz prolaz izmeu sedita.- Imate telefonski poziv.- Moe li da saeka?Poterovo utanje bilo je reit odgovor. Belasar se okrete Maloniju. - Hajde da sledeegputa razgovaramo o tvom poslu umesto o mom.5.Neto posle deset asova ujutra, Belasarov mlanjak se pribliavao aerodromu u Nici.Plavetnilo Sredozemlja podsetilo je Malonija na Karibe. Palme ga, takoe, podsetie nadom. Ali ku-Nijdnsa" ".....57ama pretrpana obala i izmaglica od izduvnih gasova bili su daleko od iste lePote 'pustinje Kosumela. Ogoren, skrenuo je pogled Ono malo ablea to je popio uz veera,od koje jedva da je nej!to pojeo, pomoglo mu je da se opusti i malo odspava, mada jespavao loe, jer su ga muili snovi o deci koju mine diu u vazduh i o prelepom enskomlicu to trune u sanduku.U aerodromski terminal nije kroio. Carinski i imigracioni slubenici doli su domlanjaka i zastali na pisti gde su razgovarali sa Poterom, koji je oito sa njima imaodogovor. Kratko su osmotrili avion sa mesta na kojem su stajali, klimnuli glavomputnicima i udarili peate u pasoe koje im je Poter pruio. Njihovo ekspeditivno dranjebie nagraeno, to se podrazumevalo, pod manje javnim okolnostima. PreputajuiPoteru da se brine oko tih sitnica, Belasar je otiao u kabinu u repu aviona pre nego to sucarinici stigli. Svoj paso nije dao Poteru; nee biti dokaza da je ulazio u zemlju. Ili dasam uao ja, pomisli Maloni. Kad je proao prolazom izmeu sedita, da od putnikapokupi pasoe, Poter je uzeo i Malonijev, ali ga nije pokazao carinicima dole na pisti, vega je drao u depu. Bese to opomena Maloniju kako se lako moe nestati sa lica zemlje.Izali su iz aviona i podelili se u dve grupe. Glavnina je ostala da prebacuje prtljag izaviona u helikopter, dok su Belasar, Poter, trojica telohranitelja i Maloni poli ka drugomhelikopteru. Poznati vamp-vamp-vamp zvuk elisa nije bio ohrabrujui. Osea-jui teinutela pri uzletu i videvi kako se aerodrom pod njim smanjuje, Maloni je zamislio da sesve ovo odvija pre deset godina, da je upravo krenuo na vojni borbeni zadatak. Uivi se utakvo stanje, naredio je sebi. Poni da opet razmilja kao vojnik. Poni, to je jovanije, da se osea kao vojnik.Pogledao je prema prednjem delu helikoptera. Poredio je poluge, pedale i druge komandesa onima koje su mu bile poznate. Bilo je nekoliko poboljanja u dizajnu, posebno u delukompleta prekidaa koje pilot nije dirao, i ija je namena Maloniju bila nepoznata, ali jeprincip upravljanja ovom letelicom u sutini bio isti, tako da je bio u stanju da svoju svestoslobodi napetosti ko-"' "Sna io nede* i govorio daeka CeJSaivao oslcu Javlonija? msie Jedini ljudi koji ovde dolaze smo nas trojica i 'h to vole da lete stariniavionima. ono malo njind me p0(jrati. neba i zvuku hel.kop.era kog lami )iroleks" Sa. Ovo vredi M bi-brzome da uzle,,,ese brzo primicao E Savionom.16.storr, Izgubio sam ih, pomislio je i ustavio sesi sasvim bez daha. Znojem natopljenog odela ilepljene uz telo zagleda se u nebo iznad metamihgara. Diui pitolj, praen i u tome od svojih Iju , sprem sepuca im avio'n izbije na videlo. Namera mu mj e b, *je, s obzirom na to da na aerodromu mora bit, j^ *gu da budu svedoc,, a sem toga strepeo J da neko ^ano moe da ubije i Sijenu i Malomja^ ui,odvodi enu.776Defa,smee boje17717.Kad Poter vide olupinu helikoptera koja se jo dimila i w ostavljena vozila od kojih sudva slupana, vrata treeg otvorena kao da su ga njegovi putnici u urbi napustili, sve gapodseti na posledice jedne zasede koju je video oko mesec dana ranije, na Balkanu. Osimto, u ovom sluaju, nije bilo tela poginulih. Gde li su... I taman da kae pilotu da se drina odstojanju, dok ne zakljui ta se ovde desilo, uo je signal svog mobilnog telefona.- Ja sam u sledeoj dolini! - urlao je Belasar. - Tu je jedan aerodrom! Sijena i Maloni su uavionu koji samo to nije uzle-teo!Dok mu je Belasar govorio ta treba da radi, Potera zahvati euforino raspoloenje, tonije bilo uobiajeno. Helikopter povea brzinu i prelete preko vrha brda. Gotovo istogasa i aerodrom im se nae pred oima. Takoe i mali jednomotorni avion koji je upravouzletao. Iako je avion brzo hvatao visinu, helikopter gonjen turbo motorima bio je mnogobri i Poteru. punom energije, nije smetalo ak ni potiskivanje stomaka prema kimi.Avion se ispravi i jurnu ka izlomljenim vrhovima brda u daljini. Helikopter se dade upoteru, pristie ga brzo i poravna se u letu sa njim.Poter paljivo osmotri nejasne obrise putnika na zadnjem se-ditu, pa dade pilotu znak dase spusti.Pilot ga je ignorisao.Avion naglo krenu u poniranje.Helikopter takoe.Avion otro skrenu udesno.Helikopter takoe.- Prei ispred njega - ree Poter. - Stalno mu presecaj putanju i primoraj ga da se vratinatrag na aerodrom.Ali pre nego to pilot helikoptera stie da poslua ono to mu je reeno, avion sununavie.Helikopter takoe.Neoekivano, avion naini luk prema zemlji i ispod helikop-urzo umae u suprotnom pravcu.pilot helikoptera proguna neto sebi u bradu i poe za avi-nom brzo smanjujuirastojanje izmeu njih. Sad krenu da ini sve to i avion: da ponire, skree, propmje se.Svaki od manevara dovodio ga je sve blie jednomotorcu dok na kraju ne izbi isprednjega i presee mu put prisiljavajui ga da skrene. Kad avion krenu u poniranje tanoproceni na koju e stranu pilot aviona to da uini, i tu ga saeka prisiljavajui ga daponovo skrene. Kad avion krenu u dizanje, pilot helikoptera ga i tu presee.Kad se helikopter sasvim primakao, bradato lice pilota aviona posta sasvimraspoznatljivo. Iako je pleksiglas njegovog vetro-brana bio izgreban i pranjav, nije bilosumnje da je ovek preplaen. Poterov francuski bese besprekoran, a takoe i njegovasposobnost da ita sa usana. Pilot je psovao.Videe kako hvata mikrofon svoga radiootpremnika. Pilot helikoptera brzo nae njegovufrekvenciju. - ta vi to, do avola, radite? - vikao je pilot aviona.- Vratite se na aerodrom i sletite - ree Poter.- Nemate pravo da to zahtevate.-,- Vai putnici mi daju pravo da to traim.- O kakvim to putnicima govorite?Sumnja pogodi Potera tako jako da skoro oseti udarac. - Onima na seditu iza vas!- To su vree!~ Prii blie! - naredi Poter pilotu.Kad se pilot pobunio da je to isuvie opasno, Poter dreknu: ~ Uradi kakao ti kaem!Zurei kroz prljava zadnja stakla aviona koji kao da mu se d oima uveavao, upinjao seda razazna ta su tamni oblici za koje bese siguran da su Sijena i Maloni. Konanoustanovi da su zaista vree iji oblik neznatno podsea na tela.~ Vraaj se natrag! - viknu pilotu.smee boje179- Koliko su ti platili? - besno upita Belasar.Debeljko u radnom kombinezonu kao da se uvredio. - ni? Meni nita nisu platili. Neznam ta se ovde deava! Pjeni su dali jedan skupoceni sat da obavi ono to je i inaenameravao da uzleti i odleti do Marseja!- Gde su oni?Covek rukom pokaza prema stazi koja je vodila izmeu drvea na suprotnoj straniaerodroma. - Ukrali su dva bicikla.Ma nemoj, pomisli Belasar. Ili si im moda ti prodao bicikle za jednu od Sijeninihnarukvica? - Onda nije prekasno. Nisu mogli daleko da odmaknu.Izvue smotuljak novca i odvoji nekoliko krupnih novanica. - Daj mi kljueve od onogkaravana".- Nee vam mnogo pomoi.- ta to pria?ovek pokaza na prednju desnu gumu.Bila je probuena. Ista je stvar bila i sa gumama kamiona i renoa". - Pre nego to jeotiao, onaj ovek je izbuio sve gume.- Zamenite ih!Besan zbog gubljenja vremena, Belasar nije ekao da se Po-ter vrati. Potra prema stazi.Poter moe da izvia teren s visine, pomisli. oveka i enu na biciklima nee biti tekopronai. Go-niemo ih. Uhvatiemo ih. Nikad neu odustati.19.Okreui pedale to bre moe, Maloni ue u jednu krivinu puta oivienog umom.Izlazei iz krivine vide da uma tu prestaje na ivici asfaltnog puta. Prikoi i smesta zauzvuk nekog kamiona koji se pribliavao.Sijena se zaustavi pored njega. nrzoi _ ree Maloni. - Moramo da preemo na drugu stra-nU Siaha s bicikla i zajedno s njim istra na put, pa bicikl polo-v. a putanju vozila kojese pribliavalo, ali je jo uvek bilo izvan Z'dokruga. Razmaza krv po licu pa i sama leepored bicikla. - Ponaaj se uspanieno - ree Sijeni. - Mai vozau da sta-ne.Kamion brzo izbi na videlo. Opruen po zemlji, drei se zanogu i glumei bol, Maloni se iznenada zabrinu da voza nee biti u stanju da se navreme zaustavi. U tom sluaju nee imati vremena da umakne ispod tokova.- Isuse - uzviknu Sijena koja je oajniki mahala - udarienas!I ona se baci da pomogne Maloniju da ustane kad konice zakripae. Ali izgledalo je dato slabo pomae. Kamion je nastavljao da ide na njih. Ona povue Malonija, a i on seodgurnu rukama i zabatrga, pa zajedno nekako umakoe sa puta dok su konice kripalejo glasnije i dim izbijao iz guma. Kamion se, kli-zajui se ukrivo, zaustavi dvadesetakmetara iza mesta na kome je Maloni leao.Vei od dostavnog vozila, kamion je bio od one vrste sa drvenim stranama na prostoru zateret preko kojih bese prevuena cerada. Unutranjost je bila napunjena merdevinama,nogarima za seu drva i trupcima.Vozaeva vrata se s treskom otvorie. Suncem opaljeni ovek Posut drvenom piljevinomdotra do zadnje strane kamiona uz Iju-titu viku. Njegov francuski je bio prebrz da bi gaMaloni razu-roeo, ali Sijena mu odgovori isto tako brzo, pokazujui krv na Malonijevomlicu.ovekova Ijutina pretvori se u iznenaenje, a onda u strah. Osta na trenutak ukoen, aonda pritra da pomogne Maloniju da ue u kamion.- Rekla sam mu da su te kola udarila! Vodi te lekaru! - ree Sijena.180DejvidOrel- Pitaj ga ima li pozadi mesta za bicikle.Dok je ovek pomagao Sijeni da ukloni bicikle sa videla smetajui ih ispod cerade uzadnjem delu, Maloni se ispe na prednje sedite i zabaci glavu na naslon kao da je utekim bolovima. U sledeem trenutku i voza se urno smesti za volan, a i Sijena se ispesa drage strane na sedite do Malonija. Ubaciv-i raenja u brzinu, voza potera kamionniz put.- Kae da je najblia bolnica udaljena deset minuta odavde - objasni Sijena.- To moe i da ne bude dovoljno blizu - ree Maloni glasom kao da je na velikimmukama. Uprkos buci koju je dizao kamion, on je uo zvuk helikoptera u daljini. U nadida e voza krenuti bre, bolno zastenja.ovek osu novu bujicu reci na francuskom.Maloni ga je jedva sluao previe zauzet oslukivanjem pribliavanja helikoptera.Pretpostavljao je da e kamion brzo privui panju. Na kraju, ovde na putu nije videoneko drugo vozilo. Koliko e vremena biti potrebno Belasaru da zakljui da su stigli doputa i uhvatili prevoz?Pojavie se usamljene kue. Kad kamion izbi iz sledee krivine, Maloni spaziautomobile, kamione, bicikle i ljude u etnji. Voza je stigao do grada i sad je morao dauspori da ne naini saobraajni prekraj. Zamiljajui prizor iz perspektive helikoptera,Maloni vide kamion kao taku koja se mesa sa drugim taka-ma - kamionima. Na prvojraskrsnici na kojoj se zaustavie, da propuste brojna vozila iz drugog pravca, konano seopusti zakljuivi da sad vie nama naina da ih Belasar otkrije.Za sada. Ali Belasar nee prestati da ih trai, i znao je da im to nee biti jedini problem.Morao je da ubedi vozaa da ga ne vozi u bolnicu. Morao je da nae mesto gde e moida se opere i uredi. Moda u toaletu neke ambulante. Zatim je morao da umakne iz gradapre nego to ga napune Belasarovi ljudi. Prvom zgodnom prilikom morao je da okrenebroj telefona koji mu je Deb dao za sluaj preke potrebe. Ali to je bio novi problem.Zato se Deb nije drao plana koji su zajedno smislili? A to pi-SEDAMSijena priguenim glasom, valj-j. da -Sedeli s n, ^ '" ^,Maloni sa sobom oneo tePrate'-taniima - A ko ie trebalo da organizujeSijena nastavi sa pitanjima. A *u Jda nas Lokart tamo eka?^kao ta se desilo Derikovim ostalim enama. Njen glas je postao otriji.I Planirao si da me odande MU d prvog dana kad si s,, gao?I o od tiv Derika?da si od A, ammvao d, me iskonsvale su im glasove.186Dejvid- Za koga ti radi?- Nema takvoga.Stranji deo autobusa bio je u polumraku.- Upravo si priznao da ti neki ljudi daju obavetenja. grupu koja je trebalo da ti pruipodrku.- Nije to ono to ti... Radim sa nekim ljudima, da, ali ne radim za njih.~ CIA?- Da - odgovori joj oklevajui.- Isuse - huknu Sijena i die ruke kao u predaji. - Ako De-rik sazna, ako pomisli dasaraujem sa...- Ja nisam pijun.- Pa kako ti onda, do avola, ovo zove?Glasovi im postae vii i neki od putnika osvrnue se da ih pogledaju.- Smiri se. Ako mi dozvoli da ti objasnim... - ree Maloni tiho.- Ja samo to i ekam.Napor koji uini da spusti glas nabijen oseanjima nape ile na Sijeninom vratu.- U redu.Maloni duboko udahnu i onda joj ispria sve to se dogodilo na Kosumelu. - Tvoj mu jeunitio uglavnom sve ono to je meni bilo vano. Kad se moj prijatelj pojavio i ponudiomi nain da izravnam raune, ja sam to prihvatio.- I iskoristio mene za potkusurivanje.- Pa nisam zato...- A ja sam ti poverovala! Mislila da si mi prijatelj. Ali sve ovo vreme ti si me lagao,glumio da bi me...- Nikad te nisam slagao.- Ali mi, do avola, nikad ni istinu nisi rekao!- Nisam ti rekao elu istinu. Ali ta bi ti uradila da jesam? Ona otvori usta, ali jeizgledalo da ne zna ta da kae.- Tvoj mu je zaista planirao da te ubije. Ali da sam ti ja rekao odakle to znam, da li bimi poverovala? Da li bi pola sa mnom, ili bi posumnjala da pokuavam da te prevarim?smee boje187.lOna i dalje nije znala kako da mu odgovori.- Ja jesam tvoj prijatelj - ree Maloni i prui joj raku.Ona je ne prihvati._ Nikad te nisam iskoristio - nastavi Maloni. - Svejedno mi . da li e Agenciji neto dakae ili ne. Sve to je meni vano jeste da sam te izvukao odande.Sijena je bila tako nepomina da je izgledalo kao da ne die. - Ne znam u ta da verujem.Zatim mu se zagledala u oi i to potraja neko vreme. Kad ga je konano uhvatila za ruku,uinila je to kao neko ko je na ivici ambisa i hvata se da ne bi pao, da spase svoj ivot.2.La da ih pusti da tu izau. Istoga asa kad "1" >j, Maloni povede Sijenu usred Em*se^N je propao plan sa aerodromom - ree joj - ali uzeo otvorenih prodavrtica gde Maloni potroS gotovi ! sve svofe preostale dolare dakupi sendvie, voe, flastra-tm odu za pie i telefonsko karticu.Uskoro emo biti daleko odavde.188Na drugom kraju linije, telefon zazvoni dva nuta nr^j-'wia pic o*se neko javio. Uzbuen, Maloni krenu da recituje lozinku mu je data - slikar" - kad gapresee kompjuterizovaj Jf Francuski kojim se sluio bio je prebrz da ga Maloni razume rnija se prekide. - ta, do avola...Sijena se primakla. - Neto nije u redu?- Mora da sam pritisnuo neki pogrean broj.Pokuao je ponovo, ali isti kompjuterizovani glas ga opet prekide.- Ne razumem ta govori. Ti probaj.Ree joj brojeve i stade da posmatra kako ih pritiska. Ona nervozno stade da slua.Trenutak kasnije, namrti se i spusti slualicu. - Ta linija je iskljuena.- ta?- Moda CIA ne plaa telefonske raune - ree ona. - Linija vie nije u upotrebi.Debe, kukin sine, pomisli Maloni. ta mi ovo radi? ta se to dogodilo?3.Bilo je skoro jedan sat po ponoi dok su hodali umorno i besciljno uskim, senovitimsporednim ulicama.- Onaj hotel tamo napred izgleda primamljivo - ree Sijena.- U pravu si.Ali prooe pored ulaza znajui da im je ulaz zabranjen. Bez dovoljno gotovine zaiznajmljivanje sobe, Maloni se nije usuivao da upotrebi kreditnu karticu jer je Belasarsigurno ve napujdao svoje kompjuterske strunjake da prodru u banku podataka svmkompanija koje ih izdaju i da trae i najmanji iznos koji bi Maloni na taj nain mogao daiskoristi. Kad bi Maloni upotrebio karticu u hotelu, Belasar i njegovi ljudi banuli bi im usobu pre zore.kod sebe neto nakita - ree Sijena - ali neemo k" orodamo sve dok se radnje sutra nebudu otvorile.,1 (la '..,vIVIModa emo morati i due da ekamo._ Kako to misli?Tvoj mu e proveriti da vidi nedostaje li ma ta od tvog Predvidee da e pokuati daga proda. Moe da nam "e desi da uetamo pravo u klopku._ Meni sve izgleda kao klopka.Strah na njenom licu natera ga da je dodirne po njemu. -Stalno misli na to da nisi sama.- Nisam sama.Iza sledeeg ugla otkrie da ih je lutanje dovelo do parka iznad luke. Izmeu stabalapalmi, jedna klupa je mamila. U daljini, na vodi, bletale su jahte. Slabi zvui muzikedopirali su sa jedne od njih. Klavir je izvodio melodiju Usredsreujem se na tebe"; napalubi su askali i pijuckali ljudi i ene u veernjim to-aletama.- Jesi li za koktel? - upita Maloni i otvori jednu flau sa vodom.- Prijao bi mi.- Predjelo? - upita je ponovo i po klupi razmesti izbor sendvia: sa jajima, salatom odtunjevine i sa pileom salatom.- To je prefinjen izbor.- Najbolji u gradu.^ ~ A i usluga je na nivou. Moraemo da je preporuimo svimnaim prijateljima.~ Treba da ostavimo i bogat baki.~ Svakako. Bogat.Sijenino pristajanje na njegov pokuaj da bude duhovit obo-0 a je. Sve dok ne klonu duhom, nisu poraeni. Ali kad po-,rac ea vrhove palmiiznad njih, primeti kako ona podrhta-1 mkama stee ramena.Uzmi moj kaput.Onda e ti da se smrzava.Seu blie tebi.790ogrnu je sakoom i ruke mu se zadraseUstaderamenima na trenutak. Onda shvati koliko je umoran, pa s !'jer je toliko edan da u sveganekoliko gutljaja otpi pola flage ' Bl Sendvi sa jajima imao je ukus votanog papira ukoji bese tan. Hleb je bio bajat. Nije mario. U ovim okolnostima ;" se to kaonajlepi obrok koji je ikad okusio. Na jahti ispod " pijanista je svirao Dani vina i raa".- Da zaigramo? - upitao je. Sijena ga je pogledala zapanjeno.- Ne mogu da se ne setim reci ove pesme - ree on. - p0. minje se kajanje i vreme kojeprolazi. Da smo neki dragi par koji sedi ovde, ovo bi bila divna no. Rekao bih da jetrenutak u vremenu ono to sami od njega nainimo.- Da... volela bih da igram.Kad ustae i okrenue se jedno dragom, Maloni oseti kako ga neto stee u grudima.Pokua da umiri ruku kad ju je desnom obgrlio oko struka. Leva ruka mu je lakopodrhtavala kad je stavi na njeno rame. Lagano su se okretali uz setnu muziku koja je usecanje prizivala decu koja jure preko livade. Jedva u stanju da die, Maloni je privueblie sebi, siguran da e pasti u nesvest ako ne udahne malo vazduha. Oseti kako joj segrudi diu i sputaju dok i ona, takoe, pokuava da udahne vazduh. Okreui se laganozajedno sa njom, doe u poloaj gde mu pogled pade na senovitu stazu iza njih gde suneki stariji ovek i ena, kojiju na uzici vodili pudlicu, zastali da ih posmatraju dokigraju, se zgledao, a zatim vratio poglede na Sijenu i Malonija. nuvi se, ovek uhvatienu za raku pa krenu sa njom i psom dalje u etnju po parku. A onda Maloni vie nijebio svestan niega oko sebe osim Sijene u naruju. Kad klavir setnu melodiju pn vedekraju, Sijena i on se poljubie i Maloni, kao da mu Je prvi poljubac u ivotu, osetivrtoglavicu. povedoe na klupi. Ona je spavala glave naslonjene na nme Drao iu je zagrljenujednom rakom oko ramena,'r,(jQVO **^ * spavao ve samo dremuckao muen turobnim mislima. T' o na vodi, svetla na jahtamagasila su se jedno za drugim, /vuci saobraaja iz grada utihnue. Neko vreme bio je ustanju da zamilja da su Sijena i on u vlastitoj vaseljeni. Ali stvarni svet, znao je, brzo eskrenuti panju na sebe. Belasar e ih neumorno goniti i, onoga asa kad Sijena budeprimorana da proda svoj nakit ili Maloni da upotrebi svoju kreditnu karticu, lov e brzobiti sveden na uzak prostor. Moramo da se izvuemo iz Nie, pomisli. Do avola,moramo da se izvuemo iz zemlje. Iz Evrope. Ali ak i da imaju novca, opet ne bi moglida odu... Belasar je drao njihove pasoe. Bez Debove pomoi, priznade Malonineodluno, nemamo nikakvu ansu.^r5.Izmeu stolova na trotoara, kroz izmaglicom osenceno sunano jutro, Sijena i Maloniprilazili su kelnera uskog lica ije su ih stisnute oi sa neodobravanjem posmatrale. Ranijutarnji pose-tioci dizali su poglede sa svojih kafa i mrtili se. Maloni je mogao da zamislikako izgleda u izguvanoj odei, neobnjan, lica u oiljcirna i naduvenih usana. Nekibeskunik sigurno bi izgledao bolje od mene, pomisli. Kladim se da kelner veruje da sambas to. Sigurno oekuje da u da prosjaim. Iako mu je njuh ve bio oguglao, bio jeuveren da bazdi na dim paljevinu, znoj t strahHvala Bogu, Sijena izgleda bolje, pomisli. U stvari, mada je i jena odea bila izguvana,a minka izbledela, ugledala je zanosno. Nekoliko zamaha eljem koji je od njegapozajmila ui-193fnili su da joj kosa zablista. Ma koliko da se loe osea Maloni, ona nikad ne moe loe daizgleda.^8''- Msje.Kelner die ruke da Malonija zadri na odstojanju. \ je francuski bio prebrz da bi gaMaloni razumeo, znaenje h" jasno. Kafe je imao standarde. Bilo bi bolje da Maloni odeneko drugo mesto.Sijena mu ne dade priliku da dovri. Njeno brzo pjtan' ukljuivalo je re vlasnik.Kelnerov odgovor, ukljuujui i ges[j. kulaciju, isticao je da je prisustvo vlasnika zareavanje ove situacije suvino.Sijena se okrete Maloniju. - Sea li se imena vlasnika? - Pjer Bene.efovo ime uini da im kelner pokloni malo vie panje. Sijena ree kelneru Malonijevoime i na francuskom dodade neto to je zvualo kao: - Va gazda nas oekuje.Rezultat se pokaza odmah. Kelner zabaci glavu, a bujica reci koja mu pokulja na ustaoevidno prenerazi Sijenu.- ta to bi? - upita Maloni. - ta kae?- Znaju ko si. ali nas nisu oekivali.- Molim?- Operacija je otkazana.- Isuse, nije valjda nova brljotina!- I gore od toga. Oni misle da si ti mrtav.6.- Cejse, ovo je uasno! Ne mogu da ti opiem koliko se tru lo osecam! - ree Deb.Bilo je to dvanaest sati kasnije. Bili su u stanu iznad kafe gde je Deb, pomalo bez dahajer je upravo ustrao uza stepeni ce, 1Zgledao neto puniji nego prilikom njihovogposlednjeg vie^sa nja5etvrtasto lice crvenije no inae. - Bio sam u Va-sam uo vesti. Ne bih eleo da misli dasam teaV1 rmao sam takve misli.' Hriste - ree Deb i udari se stisnutom pesnicom po buti-n ue ti i ja smo dosta togazajedno preturili preko glave. " si mi ivot. Kunem ti se... Nisam svesno propustio da tiam podrku. Jesu li se pobrinuli za vas? Maloni pokaza na gomilu olja, aa i tanjira nastolu. - Ne znam ta si im rekao preko telefona, ali dolazili su, in. se, sva-kih pola sata sahranom i kafom. ^_ Boe, vidi kakvo ti je lice! ta ti se desilo?- Trebalo je da vidi kako je izgledalo pre nego to sam seoistio.Maloni je ispriao kako je zadobio povrede.- Kopilan.- Mogao bih da smislim i jae izraze da ga opiem.- A ta je sa...v. . Deb se okrenuo prema Sijeni.Maloni ih je upoznao im jeDeb uao u sobu, ali se od toga trenutka Deb uglavnom izvi-njavao. Izgledao jesmeteno, trudio se da ne pilji u njenu lepotu. - Jeste H povreeni?-Ne..Sijena ga je odmeravala. - Ali posle onoga to se desilo, nisam ba puna pouzdanja.- Ne krivim vas to mislite da ne znam svoj posao. Molim vas, sasluajte me samo minut..Deb provue ruku kroz svoju kratku plavu kosu. - Cejse, posle one tvoje tue saBelasarom kod Sotbija, nestao si sa lica zemlje. Poslednji put si vien kad te je onoBelasar bocnuo prstenom i njegovi ljudi te izvukli izvan zgrade.Sijena dotle nije znala detalje te arke. Sad se uznemireno nala napred.- Znamo da si odveden Belasarovom limuzinom. I posle to-a - puf. Dva dana kasnije,telo mukarca koje bese tako izma-ILu194sakrirano da nije moglo da se prepozna ... govorim o t je bilo prstiju i zuba... naeno jekako pliva u 1st RJ bese spreno letlampom.'Sijena je prebledela.- Bilo je odeveno u tvoju odeu. Bilo je tvoje visine ' * ne. U depu avijatiarske jaknenaen je klju hotelske sobe p mer Meridijena", a to je isti hotel u kome si i ti odseo.Sad'v da shvata kako smo bili zavedeni.- Osim to su Belasarovi ljudi ve pokupili moj prtljag i odjavili me - ree Maloni.