2. jul-avgust 2010.^OVEK VAN VREMENA

II ZZ KKNN JJ II GG EE““““TTTTEEEESSSSLLLLAAAA -- ^OOOOVVVVEEEEKKKK VVVVAAAANNNN VVVVRRRREEEEMMMMEEEENNNNAAAA””””

NNaasslloovv oorriiggiinnaallaa:: ””TTEESSLLAA - MMAANN OOUUTT OOFF TTIIMMEE”” AAuuttoorr:: MMaarrggaarreett CChheenneeyyPPrreevvoodd:: BBoojjaann JJoovvii}},, PPrriipprreemmiioo:: MMii}}aa,, eexx YYZZ11YYZZ

"Instalisawem odgovaraju}ih postro-jewa bi}e mogu}e da se ispali projektilove vrste i da dospe na gotovo bilo ko-ju `eljenu ta~ku, koja mo`e biti hil-jadama milja daleko. No, ovde se ne}e-mo zaustaviti. Kona~no }e biti proizve-deni teleautomati, sposobni da posedu-ju vlastitu intelegenciju, a wihova poja-va prouzrokova}e revoluciju."

Ve} 1898. godine tako|e je predlo-`io proizvodwu automatskog vozila kojebi "Prepu{teno samo sebi, izvodilomnoge radwe od kojih bi jedna bila sli-~na prosu|ivawu. Ali, u to vreme mojje predlog ocewen kao himeri~an i odwega nije ni{ta ispalo.”

Zami{ljaju}i robote s mnogo vi{e na-mena nego {to je rat, verovao je da }ewihova najve}a uloga biti u miroljubivojupotrebi za ~ove~anstvo. Kasnije je svo-ju delatnost iz devedesetih godina opi-sao profesoru B.F. Majsneru: "[irokosam se bavio celokupnim poljem, neograni~avaju}i se na mehanizme kojimase upravlja sa daljine ve} i na ma{inesa sopstvenom intelegencijom. Od togvremena puno sam uznapredovao ismatram da je blizu vreme kada }u po-kazati automat koji }e, bez ikakve spo-ljne kontrole, samostalno delovati, kaoda poseduje razum. Kakve god da buduprakti~ne mogu}nosti takvog ostvare-wa, ono }e ozna~iti po~etak nove ere umehanici."

Dodao je: "Skrenuo bih vam pa`wuna ~iwenicu da dok gore moj pomenu-ti opis pokazuje automatski mehanizamkontrolisan putem prosto pode{enogkola, ja sam koristio pojedina~nu kon-trolu, tj. zasnovan na zajedni~kom raduvi{e kola razli~itog perioda vibracije, naprincipu koji sam u to vreme ve} razra-dio i koji je potom bio opisan u patenti-ma pod brojem 723.188 i 723.189*),marta 1903. godine. Ma{ina je bila uovom obliku kada sam je prikazao 1898.godine pred glavnim ispektorom (pate-nata) Silijem, pre usvajawa mog osnov-nog patenta na metod i aparat za upra-vljawe mehanizmima sa daljine.”

Na ovo je Svizi aludirao kada je ko-mentarisao "usagla{ene oda{ilja~e koji

reaguju isklju~ivo na kombinaciju neko-liko radio-talasa potpuno razli~itih frek-vencija".

Pronalaza~i moderne kompjutersketehnologije u drugoj polovini XX vekabili su iznena|eni kada su, tra`e}i pa-tente, susreli Teslina osnovna otkri}a,ve} registrovana. Lilend Anderson, naprimer, veli da mu je na va`nost Tesleukazao slu`benik u zavodu za patentevelike kompjuterske firme za koju jeAnderson vr{io istra`ivawe i razvoj. An-derson pi{e: "Za~u|uje me odbijawenekih ljudi na polju kompjuterske teh-nologije da priznaju Teslinu va`nost uvezi s ovim, nasuprot veli~awugospode Bretejna, Bardina i [oklijazbog izuma tranzistora koji je omogu}ioda elektronski kompjuteri postanustvarnost."

Wihovi patenti, isto kao i Teslin, bilisu, napomiwe on, nameweni upotrebina polju komunikacija. Oba patenta sekombinuju kako bi proizvela fizi~ko ost-varewe ~vrstog i propusnog kola. Kom-pjuterski sistemi sadr`e hiljade logi~kihelemenata koji donose odluke i zovu se"I" i "ILI". Sve operacije koje izvodi kom-pjuter postignute su sistemom koji ko-risti ove elemente.

"Teslini patenti iz 1903. godine broj723.188 i 725.605", veli Anderson sadr-`e osnovne principe logi~kog "I" kola.Istovremeno pojavljivawe dva ili vi{epredvi|enih signala na ulazu ovog ele-menta proizvodilo je izlaz iz ovog ele-menta."

Iako je Teslin patent koristio signalenaizmeni~ne struje, a dana{wi kompju-teri koriste jednosmernu, tu je opisanosnovni princip odre|enih kombinacijasignala koji proizvode izlaz zajedni~kimdelovawem.

"Tako", ka`e Anderson, "predmet Te-slinih ranijih patenata, koji su bili name-weni spre~avawu spolja{wih ometawaupravljawa daljinski kontrolisanih oru`ja,pokazalo se kao prepreka za svakogako je `eleo da dobije patent na osnovnilogi~ki "I" elemenat kola u ovom dobumoderne kompjuterske tehnologije." No-

belovu nagradu dobili su 1956. godineD`on Bardin, Valter H. Bretejn i VilijemB. [okli za svoj rad na razvijawu tran-zistora, koji je zamenio elektronske ceviu mnogim namenama. Ipak je Tesla teknedavno priznat kao pionir na ovom po-lju.

Jedno od najranijih priznawa koja suuskra}ena Tesli u vezi s novom tehno-logijom daljinski upravljanih vozila (da-nas u vojsci poznatih pod nazivom PRV),pojavilo se 1944. godine u redakcijs-kom ~lanku u "Tajmsu":

"Op{ti princip upravljawa aparatimaradiom se`e do ranih dana onoga {to jenazivano "be`i~na". Na prvoj izlo`bi ele-ktrotehnike u ovom gradu pre vi{e od~etrdeset godina, Nikola Tesla je radi-om upravljao modelom podmornice ubazenu. Ubrzo su usledile gomile ne-ma~kih, ameri~kih, engleskih i francus-kih izumitelja koji su pokazivali kako semotorna vozila, torpeda i brodovi mogunavoditi radio-talasima bez ijednog ~o-veka na palubi ..."

Ipak je Tesla, uradiv{i toliko za uvo-|ewe ere automatizacije osetio da ne-ma vremena da upravo tada izvodi seri-ju unapre|ewa za koju svet o~iglednojo{ uvek nije bio spreman. Wegov pog-led bio je upravljen na ve}i ulog - akoje to mogu}e. Wegova laboratorija uWujorku nije vi{e bila bezbeedna za ek-sperimente; ili, pre, wegovi eksperi-menti su postali suvi{e opasni za gustonaseljen grad.

Leonardu Kertisu, koji je lojalno {ti-tio i Vestinghausova prava za vreme"Rata struja", napisao je: "Moji kalemoviproizvode 4.000.000 volti - varnice ska-~u s plafona i mogu da izazovu po`ar.Ovo je tajna proba. Moram da imamelektri~nu snagu, vodu i sopstvenu lab-oratoriju. Bi}e mi potreban dobar drvo-delja koji }e da slu{a moja uputstva.Ovo finansira Astor, tako|e i Kraford iSimpson. Moj rad }e se odvijati no}ukada je optere}ewe mre`e najni`e!"

*) Teslino pismo Majsneru pogre{nonavodi patent br. 723.189. Ispravan jebroj 725.605. izdat 14. aprila 1903. go-dine.

3.jul-avgust 2010. 73, de RA CQ YU

UU ovom broju Va{eg ovom broju Va{eg ~asopisa mo`ete na}i:~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VANVREMENA ..................... 2

JEDNOSTAVANPRIJEMNIK ZA 1,8MHz ........ 4

MIRKO VO@NJAK IN MEMORIAM ............. 11

PRORA^UN RR VEZA (3) ............................... 12

IPRECIZANGENERATOR TAKTA ................... 18

ISPITIVA^ TIRISTORA ....................................... 19

ZAMLADE KONSTRUKTORE (6) ................. 20

FRIDRIHSHAFEN 2010. ............................... 23

DIPLOME ............................................................ 24

EKIPA YT7C U TM 2010 ......................... 26

EKIPA YT2L U TM 2010 .......................... 27

REZULTATI TAKMI^ENJA 2010. ............. 30

KT KUP SRS 2009. ................................... 31

YU KT MARATON MAJ 2010. ................. 32

YU KT MARATON JUN 2010. .................. 33

RK “BANJICA” YU1BBV .......................... 34

OGLASI ..................................................... 35

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

15000 7000 4000 2000 1500 1000

^asopisSaveza radio-amatera Srbije

GGooddiinnaa [[EEZZDDEESSEETTTTRREE]]AA

Mi{ljewem Ministarstva za kulturu iprosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na prometISSN 1450-8788

UUrreeddnnii{{ttvvooGl. urednik Sre}ko MORI], prof. YYUU11DDXX mr Du{an MARKOVI], dipl.in . YYUU11AAXXSini{a RADULOVI], dipl.in . YYUU11RRAA

@ivota NIKOLI], dipl.in .YYTT11JJJJAndra TODOROVI], YYUU11QQTT

Nenad PETROVI], YYUU33ZZAATereza Ga{par, YYUU77NNRRTT

RReeddaakkcciijjaa 11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VIccaassooppiiss@yyuu11ssrrss..oorrgg..rrssTel/fax: 001111//33003333-558833

wwwwww..yyuu11ssrrss..oorrgg..rrss

OOvvaajj bbrroojj tteehhnnii~~kkii jjee uurreeddiiooSre}ko Mori}, YYUU11DDXXE-mail: yyuu11ddxx@ssbbbb..rrss

PPrreettppllaattaa ii ddiissttrriibbuucciijjaaSlavica STANKOVI], YYUU11-RRSS008888

Petar FILIPOVI], YYTT11WWWW

[[ttaammppaaGrafi~ka agencija ”An|elika”Beograd, Tel: 011/252-66-81

Tekstove dostavljati elektronskom obliku(.doc, .rtf, .txt). Pisati u Wordu. Slike, {eme

i crte`e slati odvojeno (.jpg, .tif) u rezoluciji odnajmawe 300dpi. Sve {to po{aljete vra}amosamo uz pismeni zahtev i prilo`en koverat za

odgovor. Stavovi autora su li~ni.

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednugodinu iznosi 1200 din, polugodi{wa 600 din,na teku}i ra~un: 205-2452-07, poziv na broj

01 kod “Komercijalne banke” Beograd.

4. jul-avgust 2010.PRIJEMNIK ZA 1,8MHz

JJJJ EEEE DDDD NNNN OOOO SSSS TTTT AAAA VVVV AAAA NNNN

PPPP RRRR IIII JJJJ EEEE MMMM NNNN IIII KKKK ZZZZ AAAA 1111 ,,,, 8888 MMMM HHHH zzzzGR

AD

WA

U brojevima 1. i 2. iz 2003. godi-ne ~asopisa "Radio" opisana jegradwa jednostavnog direktnogprijemnika za prijem amaterskihCW i SSB signala u opsegu 160m(1810-2000kHz). ^lanak poti~e izpera veoma poznatog radio-amate-ra konstruktora Vladimira Timo-fejevi~a Poqakova RA3AAM, do-centa na katedri fizike moskovs-kog Instituta geodezije, aerofo-tografije i kartografije. On je uposledwih 40 godina objavio bez-broj ~lanaka i veliki broj kwigana temu konstrukcije prijemnikasa direktnim me{awem i ima vi{eod deset patenata iz oblasti ra-dio-tehnike. Wegovo re{ewe me-{a~a sa antiparalelnim diodamaprimeweno je u brojnim ure|ajima,od LF do VHF/UHF/SHF opsega {i-rom sveta.

Prijemnik koji se opisuje u ovom~lanku sadr`i svega tri tranzis-tora, a ipak se preporu~uje ne samopo~etnicima ve} i iskusnijim ra-dio-amaterima. Pored ekonomi~-nosti u broju sastavnih delova tuje i ekonomi~nost u potro{wi ene-rgije iz baterije, a dimenzije su mutakve da je vrlo pogodan za rad uprirodi i na putovawima, da ne po-miwemo godi{we odmore. U ~lankuje najpre opisan princip rada pri-jemnika pri prijemu CW i SSB sig-nala, a zatim se prelazi na samukonstrukciju u kojoj nema defici-tarnih sastavnih delova pa ju jesasvim lako realizovati.

Za prijem signala radio-ama-terskih stanica obi~ni masovniradioprijemnici ne dolaze u ob-zir bez toliko su{tastvene mode-rnizacije da je jednostavnije sag-raditi novi prijemnik od po~etka.Radi se ne samo o wihovoj malojosetqivosti i nepotrebno {iro-kom propusnom opsegu ve} i o tome{to su oni konstruisani za prijemamplitudno modulisanih signala(AM).

Radio-amateri su ve} vrlo dav-no odustali od AM zbog wene nis-ke efikasnosti, pa na kratkim ta-lasima koriste iskqu~ivo teleg-rafiju (CW) ili jednobo~nu govor-nu modulaciju (SSB). Zbog togaprijemnik treba da se konstrui{ena sasvim druga~ijim principima.U wemu je nepotreban detektor zaamplitudnu modulaciju, a glavnopoja~awe celishodno se realizujena niskim, zvu~nim u~estanostimagde se ono daleko lak{e i jefti-nije posti`e.

CW signali su kratke i duga~kepo{iqke nemodulisane nose}eu~estanosti koje se nalaze u ne-kom od radio-amaterskih opsega, una{em slu~aju 1,8 ... 2,0MHz (160m).Da bi signal zazvu~ao pozdravnommelodijom Morzeove azbuke wego-vu visoku u~estanost neophodno jeprebaciti nani`e u opseg zvu~nihu~estanosti. To ostvaruje prebaci-va~ koji se na ulazu prijemnika (sl. 1)nalazi odmah iza ulaznog filtraZ1. Prebaciva~ u~estanosti sadr-`i me{a~ U1 i pomo}ni generatormale snage - heterodin G1.

Pretpostavimo da `elimo daprimimo CW signal na u~estanosti1900kHz. Pode{avaju}i hetero-dinski oscilator na u~estanost1901kHz na izlazu me{a~a dobija-mo signal zbira (3801kHz) i raz-like ulaznih u~estanosti (1kHz).Zbirna u~estanost nam nije poteb-na, nego signal razlike, pa ovuzvu~nu u~estanost filtriramofiltrom Z2, poja~amo poja~ava~emniske u~estanosti A1 i dovedemona slu{alice BF1. Kao {to viditeprijemnik je zaista vrlo jednosta-van.

SSB signal je zvu~ni signal ~ijije spektar u~estanosti prenesen uoblast radio-u~estanosti. Na ni-`im amaterskim opsezima (160, 80i 40m) spektar SSB signala jo{ jei invertovan (emituje se dowi bo~-ni opseg, LSB). To zna~i da se prinpr. nose}oj u~estanosti SSB sig-nala od 1900kHz wegov spektarprostira od 1897 do 1899,7kHz, tj.1900kHz-(0,3-3kHz). Oslabqen go-rwi bo~ni opseg zauzima opseg1900,3 ... 1903kHz, {to se vidi naspektrogramu (sl. 2). Izra~eni LSBprikazan je podebqanim linijama.Za prijem takvog signala dovoqnoje heterodin podesiti ta~no nau~estanost 1900kHz.

Heterodinski prijemnik prona-|en je jo{ u “zoru” radio-tehnike,orijentaciono 1903. godine, kadajo{ nisu postojale ni radio-lampe(elektronke) niti drugi poja~ava~-ki ure|aji, ali su tu ve} bili an-tene, slu{alice i generatori ne-prigu{enih oscilacija (varni~ari,elektroma{ine). Slede}ih dese-tak godina za prijem telegrafs-kih signala na sluh iskqu~ivo suse primewivali heterodinski pri-jemnici (sa izbijawem). Zatim jebio napravqen regenerator (reak-ciski prijemnik) sa elektronkama,odnosno audion (1913.), superhete-

5.jul-avgust 2010. PRIJEMNIK ZA 1,8MHz

rodin (1917.) koji je svoje ime dobiood heterodinskog prijemnika, pase {iroko stala da primewuje AMi na heterodinske prijemnike seza dugo vremena zaboravilo.

Ovu tehniku heterodinskog pri-jema amateri su ponovo otkrili60-70-tih godina pro{log veka,dokazav{i u praksi da prijemniksa tri - ~etiri tranzistora mo`eda prima stanice sa svih kontine-nata, rade}i ne lo{ije od mnogihmnogocevnih aparata. Ime im seme|utim promenilo - prozvani suprijemnicima sa direktnom konve-rzijom (Direct Conversion Receiver,DCR), ~ime je podvu~ena ~iwenicada dolazi do neposrednog pre-bacivawa (ba{ prebacivawa, a nedetekcije) u~estanosti radio-sig-nala na nisku, zvu~nu u~estanost.

Vrativ{i se ponovo na sliku 1.objasnimo namenu filtara. Ulaz-ni filtar propusnog opsega Z1slabi sna`ne signale komercijal-nih i radio-difuznih stanica iz-van `eqenog propusnog opsega, ko-ji bi mogli da prouzrokuju smetwe.Propusni opseg ovog filtra mo`eda bude jednak {irini kompletnogamaterskog opsega, a ako je u`i ta-da se filtar pravi tako da budepromenqiv po u~estanosti. Ovajfiltar slabi i parazitne signalekoji mogu da se jave usled me{awasa harmonicima heterodina. Fil-tar Z2 je filter propusnik niskihu~estanosti koji propu{ta samo"telefonski" opseg zvu~nih u~es-tanosti ispod recimo 3kHz. Sas-vim niske u~estanosti, ni`e od300Hz, dovoqno se slabe razdvo-jnim kondenzatorima u NF poja~a-va~u.

Filtar Z2 odre|uje selektiv-nost prijemnika: signali radio-stanica udaqenih vi{e od 3kHzod u~estanosti heterodina stva-raju na izlazu me{a~a u~estanostivi{e od 3kHz, pa }e biti efikasnoukloweni ovim filtrom propusni-kom niskih u~estanosti. Selekti-vnosti filtra dodaje se i selek-tivnost slu{alica, jer one lo{ereprodukuju u~estanosti iznad 2,5... 3kHz, kao i prirodna selektiv-

nost qudskog uha koje odli~no me-|usobno razlikuje razli~ite tono-ve i tako izdvaja korisni signalna fonu smetwi - ako se u~estano-sti razlikuju u radio-dijapazonu,posle prebacivawa one }e se raz-likovati i u zvu~nom opsegu. Ni upomenu ni{ta od toga ne postojikod AM prijemnika s detektorom -wemu je svejedno kakvi se signalidetektuju (ne reaguje na u~estano-st), pa zato svi signali koji pro|ukroz radio-trakt (trakt VF i MFpoja~awa) stvaraju smetwe.

U nedostatke heterodinskogprijemnika spada dvobo~ni prijem:u na{em slu~aju prijem smetaju}eg(ne`eqenog) CW signala na u~es-tanosti 1902kHz tako|e }e datiu~estanost razlike od 1kHz ibi}e primqen. Ponekad se takvasmetwa mo`e da ukloni. Stvar je utome {to su na signal u~estanosti1900kHz mogu}a dva polo`aja po-de{avawa - gorwi (u~estanost he-terodina jednaka je 1901kHz) idowi (ona tada iznosi 1899kHz).Ako smetwa postoji u jednom odova dva polo`aja pode{avawa toje, mogu}e, nema u drugom.

Na SSB signal mogu}e je samo

jedno pode{avawe - 1900kHz, ali}e svi signali u opsegu u~estanos-ti 1900 ... 1903kHz stvarati smet-we (vidi sl. 2) i ove smetwe se nemogu otkloniti. Ovaj nedostatakje va`an samo prilikom prijema utzv. "pile-up" kada se na bliskimu~estanostima "nabije na gomilu"mno{tvo stanica koje su npr. ~uleretku "DX" stanicu. U obi~noj si-tuaciji nema mnogo stanica i me|uwihovim u~estanostima postojeznatni razmaci pa navedeni nedo-statak uop{te nije primetan.

Principijelna {ema prijemnikaprikazana je na sl. 3. Ulazni sig-nal iz antene kroz kondenzator zaspregu C1 malog kapaciteta dola-

zi na dvostruko pode{eno kolopropusnika opsega. Prvo oscila-torno kolo ovog filtra sa~iwava-ju L1C2C3C4.1 i ono ima rela-tivno veliki faktor dobrote, od-nosno uski propusni opseg, pa sezato pode{ava po u~estanosti jed-nom sekcijom dvostrukog promen-qivog kondenzatora C4.1. Nemapotrebe da se i drugo oscilatornokolo L2C7 tako|e pode{ava pou~estanosti, jer je ono veoma op-tere}eno me{a~em pa je wegov fa-ktor dobrote ni`i, odnosno pro-pusni opseg {iri i ono propu{tacelokupni opseg u~estanosti 1,8 ...… 2,0MHz.

Me{a~ prijemnika sa~iwavajudve diode VD1 i VD2 vezane anti-paralelno. Kroz kondenzator C8(on ulazi i u filtar propusnik ni-skih u~estanosti) na me{a~ dola-zi napon heterodina sa izvoda ka-lema L3. Heterodin se pode{ava uopegu u~estanosti 0,9 ... 1,0MHzdrugom sekcijom promenqivog kon-denzatora - C4.2. Kako vidimou~estanost heterodinskog oscila-tora dvostruko je ni`a od u~esta-nosti primanog signala, {to jeneophodan uslov za pravilan radovog tipa me{a~a. Za otvarawe si-licijumskih dioda neophodan jenapon od nekih 0,5V, a amplitudanapona heterodina koja se dovodina diode jedva dosti`e 0,55 ...…0,6V.Rezultat toga je da se diode naiz-meni~no otvaraju samo na vrhovimapozitivne i negativne poluperi-ode napona heterodina, tj. dvaputtokom jedne periode.

Ovo zna~i da dolazi do komu-tacije kola signala udvojenom u~e-stano{}u heterodina. Me{a~ jeposebno pogodan za heterodinskeprijemnike, jer se signal heterod-ina prakti~no ne zra~i antenom,ve} silno slabi ulaznim filtromi ne stvara smetwe ni okolininiti samom sebi. Ovo drugo je pret-stavqalo ozbiqan nedostatak pr-vih heterodinskih prijemnika kodkojih je heterodin radio na u~es-tanosti primanog signala, a potis-kivawe wegovog zra~ewa nije biolak posao.

Heterodinski oscilator je iz-

6. jul-avgust 2010.PRIJEMNIK ZA 1,8MHz

veden po {emi "induktivne tri ta-~ke" sa tranzistorom VT1. Wegovooscilatorno kolo L3C6C5C4.2 na-lazi se u kolu kolektora tranzis-tora, a signal povratne spregevra}a se kroz kondenzator C9 ukolo emitera. Neophodna strujapolarizacije baze obezbe|uje sekroz otpornik R1 koji je za signalevisoke u~estanosti premo{}en ({e-ntiran) kondenzatorom C10.

Me{a~ je tako projektovan danije neophodan zametan rad na po-de{avawu optimalnog nivoa napo-na heterodina na diodama me{a-~a. Tome doprinosi olak{ani re-`im rada heterodina pri malomnaponu kolektor - emiter tranzis-tora VT1 (oko 1,5V) i maloj strujikolektora - mawoj od 0,1mA (obra-tite pa`wu na veliku otpornostotpornika R2). U tim uslovima he-terodin lako zaosciluje, ali ka-da amplituda oscilacija na izvo-du kalema L1 poraste do pribli`-no 0,55V diode me{a~a se otvarajuna vrhovima oscilacija i {entira-ju (prigu{uju) oscilatorno koloheterodina ograni~avaju}i na tajna~in daqi rast amplitude.

Filtar propusnik niskih u~es-tanosti C8L4C1 je ustvari najjed-nostavnija filtarska }elija ΠΠ ti-pa tre}eg reda koja obezbe|uje st-rminu slabqewa na boku od 18dBpo oktavi (odnosno dvostrukom po-

vi{avawu u~estanosti) iznad gra-ni~ne u~estanosti 3kHz.

Poja~ava~ zvu~nih u~estanostiprijemnika je dvostepen i na~iwensa malo{umnim tranzistorima VT2 iVT3 tipa BC547B sa velikim stru-jnim poja~awem. U ciqu upro{}a-vawe poja~ava~a primewena je di-rektna (galvanska) veza izme|ukaskada (stepena). Otpornosti ot-pornika odabrane su tako da sere`im rada tranzistora za jedno-smernu struju automatski pode{a-va i malo zavisi od kolebawa tem-perature i napona napajawa. Stru-ja tranzistora VT3 koja prolazikroz otpornik R5 koji se nalazi uwegovom emiterskom kolu izazivana wemu pad napona oko 0,5V, {toje dovoqno da se otvori tranzis-tor VT2 ~ija je baza prikqu~enapreko otpornika R4 na emiterVT3. Rezultat ovakve sprege je daotvarawe tranzistora VT2 (po-rast struje kolektora) odmah sni-`ava napon na bazi tranzistora VT3onemogu}avaju}i daqi rast strujekroz wega.

Drugim re~ima, poja~ava~ nis-kih u~estanosti obuhva}en je sto-procentnom negativnom povratnomspregom (NPS) za jednosmernu st-ruju, koja `estoko stabilizuje re-`im wegovog rada. Tome doprinoserelativno velika (u pore|ewu sauobi~ajenom) otpornost kolektor-

skog radnog optere}ewa tranzis-tora VT2 - otpornika R3 i mala ot-pornost otpornika R4 ka bazi tra-nzistora VT2. [to se pak ti~e na-izmeni~nih u~estanosti na wihopisana negativna povratna spre-ga ne deluje, jer se one odvode namasu kroz kondenzator za bloki-rawe C15 velikog kapaciteta. Nared sa ovim kondenzatorom vezanje promenqivi otpornik R6 (poten-ciometar vezan kao reostat) kojislu`i kao regulator ja~ine zvuka.Uvode}i neku otpornost na red sakondenzatorom C15 istovremenouvodimo i negativnu povratnu sp-regu za naizmeni~ne signale kojasni`ava poja~awe stepena. Ova-kav na~in regulacije ja~ine zvukaodlikuje se time {to je regulatorunutar kola ve} poja~anog signalai ne zahteva oklapawe. Pored to-ga, ova NPS za naizmeni~nu strujusni`ava izobli~ewa signala upoja~ava~u, koja su i bez we mala.

Nedostatak ovakve regulacijeja~ine zvuka sastoji se u tome {toona ne ide sve do nule, ali to obi-~no i nije neophodno. Slu{alicese ukqu~uju u kolektorsko kolotranzistora VT3 (kroz konektorXS3), a kroz wihove kalemove pro-ti~u kako naizmeni~na struja pri-manog signala tako i jednosmernastruja tranzistora, koja dodatnomagneti{e slu{alice i poboq{a-

7.jul-avgust 2010. PRIJEMNIK ZA 1,8MHz

va wihov rad. Poja~ava~ niskihu~estanosti ne zahteva nikakvapode{avawa.

Sada nekoliko re~i o sastavn-im delovima. Po~iwemo od slu{a-lica. Potrebne su obi~ne elektro-magnetske slu{alice, obaveznovisokoomske, otpornosti za jedno-smernu struju reda 3,2 ... 4,4 kΩΩ.Slu{alice od telefonskih apa-rata ne dolaze u obzir jer su nis-koomske. Ni slu{alice od raznihvokmena, CD plejera i sl. tako|ene dolaze u obzir - 99,9% wih im-aju otpornost svega 2x32ΩΩ. Poredtoga wihova osetqivost je mala.

Utika~ slu{alice zamewen jestandardnim evropskim audio uti-ka~em (3 ili 5 no`ica). Izme|u no-`ice 2 i 3 utika~a zalemqen jekratkospojnik koji slu`i za ukqu-~ivawe napajawa iz baterije GB1.Kada se utika~ slu{alica izvu~eprijemnik se time istovremeno is-kqu~uje. Pozitivni izvod slu{a-lica (ako je obele`en), a obi~no jeto vrh originalnog telefonskogutika~a, prikqu~uje se na no`icu2 ~ime se posti`e slagawe magnet-skog fluksa koji nastaje usledjednosmerne struje kolektora tra-nzistora VT3 koja dodatno magne-ti{e magnete slu{alica, a negati-vni se spaja na no`icu 1.

Slede}a va`na komponentaprijemnika jeste kondenzator pro-menqivog kapaciteta. Autoru jeuspelo da prona|e dvostruki vaz-du{ni promenqivi kondenzatormalih dimenzija od prenosnog tra-nzistorskog prijemnika koji je imaojo{ i ugra|en reduktor - fini me-hani~ki prenos sa kuglicama. Ko-ri{}ewe promenqivog kondenza-tora bez finog prenosa je mogu}e,pri prijemu telegrafije problemanema, ali }e pri prijemu SSB sig-nala biti ote`ano pode{avawe nasignal. Ostaje da ili izaberetedugme za pode{avawe {to je mogu-}e ve}eg pre~nika ili da sami kon-strui{ete prenos kopiraju}i ilikoriste}i originalni mehanizamskale od rashodovanog prijemni-ka. Kondenzatori promenqivog ka-paciteta sa vazdu{nim dielekt-

rikom su boqi, ali u obzir dolazei oni sa tvrdim dielektrikom kak-vi se u najve}em broju slu~ajevaugra|uju u savremene tranzistors-ke prijemnike. Kapacitet ovog pro-menqivog kondenzatora nije kri-ti~an, a neophodno pokrivawe op-sega mo`e da se postigne konden-zatorima za "razvla~ewe" C3 i C5~ije kapacitivnosti treba da budujednake, i sa C2 i C6 ~ije kapaci-tivnosti tako|e treba da budujednake.

Kalemovi prijemnika namotanisu na standardnim telima sa trisekcije kakva se koriste u tranzi-storskim prijemnicima. Ako na te-lu postoje ~etiri sekcije tada seona najbli`a podno`ju ne koristi.Zavojci se ravnomerno raspode-quju u sve tri sekcije, a motawe jeredom. Tela sadr`e i feritna jez-gra za pode{avawe. U obzir dola-zi bakarna lakovana `ica pre~ni-ka 0,12-0,15mm, ali je boqe da sekoristi bakarna dvoslojno lako-vana `ica, a jo{ boqe licnastiprovodnik sastavqen od nekoliko(5-7) bakarnih lakovanih provod-nika pre~nika 0,07-0,1mm ili fa-bri~ka licna sa svilenim ople-tom, npr. 7x0,07mm sa feritnihantena.

Kalemovi L1 i L2 sadr`e po 70zavojaka, a L3 140 zavojaka sa iz-vodom na 40-tom zavojku ra~unaju-}i od kraja koji se vezuje na masu.Kalem L4 filtra niskih u~esta-nosti namotan je na feritnom to-rusu K10x7x4 sa relativnom per-meabilno{}u 2000 i sadr`i 240zavojaka bakarne jedan put ilidva put lakovane `ice debqine0,07-0,1mm. Ovo svakako nije ba{lak zadatak, ~ak iako se mota ud-vojenom `icom pa kraj jednog spojisa po~etkom drugog namotaja. Ovajsredwi izvod se ne koristi, samose dobro izoluje.

Kalem L4 mo`e da se zameniprimarom izlaznog ili pobudnogtransformatora iz xepnih tranzi-storskih prijemnika. Ako se wego-va induktivnost poka`e preveli-kom pa se u~estanost otsecawafiltra snizi, {to }e se primetiti

na sluh slabqewem vi{ih u~esta-nosti zvu~nog spektra, tada je pot-rebno da se kapacitivnosti kon-denzatora C8 i C11 unekolikosmawe. U krajwem slu~aju kalemmo`e da se zameni otpornikom ot-pornosti 2,7 ... 3,6kΩΩ. Pritom ka-pacitet kondenzatora C8 i C11treba da se smawi 2 ... 3 puta, a se-lektivnost i osetqivost prijem-nika ne{to }e opasti.

Fiksni kondenzatori koji ula-ze u sastav oscilatornih kola(C2, C3, C5 i C6) treba da budu mi-ka, stirofleksni ili kerami~ki,sa dobrom stabilno{}u kapacite-ta. Ovde ne dolaze u obzir minija-turni kerami~ki kondenzatori sanenormiranim temperaturnim ko-eficijentom promene kapaciteta.Nikako ne treba da se koriste tzv.vi{eslojni (multilejer) kerami~kikondenzatori relatvno velikogkapaciteta, koji u obzir dolazesamo kao spre`ni kondenzatori naniskim u~estanostima, ili za blo-kirawe prema masi. Kod ovakvihkondenzatora ako se uhvate prsti-ma odmah dolazi do zna~ajne pro-mene kapaciteta (mogu da poslu`ekao senzori temperature, HI!). Nedolaze u obzir ni obi~ni niti met-alizirani poliester kondenzato-ri koji su pogodni samo za primenuu AF tehnici.

Mi preporu~ujemo kori{}ewebilo mika kondenzatora (koji sene nalaze u prodaji kod nas), bilostirofleks kondenzatora koji ta-ko|e ne mogu ba{ lako da se na|uotkako je "Avala" prestala da ra-di. Stirofleks kondenzatori ni-su ba{ malih dimenzija, izvodi suim naj~e{}e aksijalni, ali im jetemperaturni koeficijent vrlomali. U obzir jo{ dolaze i kera-mi~ki disk kondenzatori tzv. NPOsa crnom ta~kom koja ozna~ava nul-ti temperaturni koeficijent (us-lovno), ali im Q-faktor nije ba{kao kod mika ili stirofleks kon-denzatora. S obzirom da su najdo-stupniji svakako ih treba upotre-biti, ako se na|u u prodaji.

Nekome je mo`da ~udno {to se

8. jul-avgust 2010.PRIJEMNIK ZA 1,8MHz

ovde govori o Q-faktoru konden-zatora, jer se obi~no smatra da jeQ-faktor kalemova (induktivnos-ti) mnogo mawi od Q-faktora kon-denzatora, pa se ovaj drugi zane-maruje i te`i {to ve}em Q-fakto-ru kalemova. Stvari ba{ i ne stojesasvim u skladu sa ovom pretpos-tavkom, jer i kondenzatori imajusvoj, kod nekih tipova kondenza-tora prili~no mali Q-faktor, paznatno smawuju ukupni efektivniQ-faktor rezonantnog kola. Oovome }emo detaqnije nekom dru-gom prilikom.

Za{to ovolika pri~a oko kon-denzatora? Zato {to prijemnikkoji opisujemo, kao i svi drugi di-rektni prijemnici ili oni sa reak-cijom odnosno superreakcijom, sa-dr`e naj~e{}e samo jedno jedinopode{eno rezonantno oscilator-no kolo koje treba da obezbedisvu mogu}u za{titu od ne`eqe-nih, ali ~esto neuporedivo ja~ihstanica od amaterskih, a koje seponekad nalaze u neposrednoj bli-zini `eqenog signala. Ovo “siro-to“ oscilatorno kolo treba zatoda ima maksimalnu mogu}i faktordobrote koji mo`e da se ostvarikako bi bilo efikasno u poslu ko-ji treba uspe{no da obavi.

Preostali kondenzatori nisukriti~ni i ne postavqaju im se po-sebni zahtevi u pogledu tempera-turne stabilnosti niti Q-fakto-ra, odnosno faktora gubitaka (ta-ngensa ugla gubitaka) kako se to upodacima za kondenzatore dekla-ri{e. Kapacitet kondenzatora C12mo`e da le`i u granicama od 0,1do 1μμF, C13 - od 50μμF navi{e, C15od 20 do 100μμF. Potenciometar uregulatoru ja~ine zvuka mo`e dabude klasi~an sa osovinom 4 ili6mm, a u obzir dolaze i potencio-metri za regulaciju ja~ine zvukaiz tranzistorskih prijemnika, jeroni na sebi imaju ve} ugra|eno du-gme i malih su dimenzija.

[to se ti~e originalo ugra|e-nih aktivnih komponenti na na{emtr`i{tu ih nema, pa ih ne}emo ninavoditi. Da}emo zato predlogkoje komponente sa na{eg tr`i{tamogu uspe{no da ih zamene. U me-

{a~u za VD1 i VD2 mo`e da se ko-risti prakti~no bilo koji tip si-licijumskih RF dioda, npr. dobropoznata 1N4148. Za VT1 mo`e dase ugradi npr. BC557B ili BC557Cdok za VT2 i VT3 predla`emoBC413C ili neki drugi malo{umnisa poja~awem ve}im od 200, kaonpr. BC550C.

Kao izvor za napajawe predla-`emo ~etiri alkalne miwon (AA)baterije sa oznakom LR6, bilo kogproizvo|a~a. Ni-Cd i Ni-MH akumu-latore u miwon ku}i{tu ne pred-la`emo jer je potro{wa prijemni-ka vrlo mala i ne prelazi 0,8 mA,pa bi se klasi~ni Ni-Cd i Ni-MHakumulatori relativno brzo samiod sebe ispraznili, dok je samo-pra`wewe kod alkalnih baterijaznatno mawe. Mo`da bi optimalnore{ewe pretstavqale dve dugme-taste litijumske baterije tipaCR2032 vrlo stabilnog napona 3V,a cene ovih baterija sasvim su pri-hvatqive.

Konstrukcija prijemnika zavi-si od ku}i{ta koje imate ili mo-`ete da nabavite. Autor je koris-tio kutiju od plastmase dimenzija160x80x40mm. Ceo prijemnik jemontiran na predwoj plo~i od jed-nostrano ka{iranog pertinaksakoja je pa`qivo izrezana da isto-vremeno slu`i i kao poklopac ku-tije. U obir naravno dolazi i jed-nostrano ka{irani vitroplast. Naplo~i treba da se izbu{e otvoriza prikqu~ke antene i zemqe, kon-denzator promenqivog kapacite-ta i regulator ja~ine zvuka, a za-tim se bakarisana strana finom{mirglom izgla~a da blista i ope-re sapuwavom, a zatim ~istom vo-dom i osu{i.

Prikqu~ak za slu{alice mon-tira se na bo~nu stranu dole (sl.4), a baterija na dno kutije. Izvo-di baterije ostvaruju se koriste-}i savitqivu licnastu izolovanu`icu dovoqne du`ine tako da seminus pol povezuje sa ku}i{temuti~nice za slu{alice i masom ka-{irane plo~e, a plus se vodi na no-`icu 2 uti~nice.

Monta`a sitnih sastavnih de-lova je vise}a, po principu "kon-strukcije u ravni mase", {to zna~ida se oni sastavni delovi ~iji sejedan kraj vezuje na masu upravodirektno leme tim izvodom (skra-}enim na minimum) na masu (glavnuplo~u), a postavqaju se da stojevertikalno u odnosu na ovu plo~u.Preostali izvod se savija u petqu(kru`i}) i slu`i kao nosa~ za dru-ge sastavne delove ~iji nijedan iz-vod prema {emi ne treba da budena masi. Ako konstrukcija sastav-nog dela to dozvoqava (kondenza-tori ve}eg kapaciteta, elektro-liti, itd) oni se lepe kapqicomnekog lepka (npr. superlepkom) naglavnu plo~u. Ostali monta`ni iz-vodi koji stoje na raspolagawu suizvodi promenqivog kondenzato-ra, potenciometra za pode{avaweja~ine zvuka i antene.

Posebna pa`wa treba da se po-sveti obezbe|ivawu odli~nog spo-ja rotorskih plo~a promenqivogkondenzatora sa masom - ako pos-toji poseban izvod sa elasti~nogpera koje se naslawa na rotor tre-ba ga obavezno spojiti posebnimprovodnikom direktno na masu ine ra~unati na vezu preko ku}i{-ta, jer je ono sa rotorom spojenopreko kugli~nog le`aja. Time }ese izbe}i mogu}i skokovi u~esta-nosti pri pode{avawu prijemnikana primani signal.

Pri~vr{}ivawe torusnog kale-ma filtra niskopropusnika L4 vr-{i se tako {to se na osnovnu plo~ulemi kratko par~e debqeg bakar-nog provodnika i ono postavqa dastoji vertikalno nagore. Na wegase redom stavqaju debela {ajbna(plo~ica) od kartona ili plasti~-ne mase, zatim torusni kalem i naj-zad jo{ jedna takva {ajbna, pa sena kraj tog provodnika nanese kap-qa kalaja koja onemogu}ava spa-dawe {ajbne. Ovaj gorwi kraj no-se}eg provodnika treba da budeizolovan u odnosu na masu kako sene bi formirao kratkospojeni za-vojak. Ako se gorwa {ajbna na~inipo{irom tada je pogodno da se krozwu probu{e mali otvori radi me-hani~kog pri~vr{}ivawa krajeva

9.jul-avgust 2010. PRIJEMNIK ZA 1,8MHz

kondenzatora C8 i C11 koji sedaqe spajaju sa izvodima namotajaL4.

Tela kalemova obi~no imaju ~e-tiri izvoda (no`ice) kojima seleme na {tampanu plo~icu. Tri odwih se leme na bakarnu folijuglavne plo~e a preostali koristikao izvod "vru}eg" kraja kalema iistovremeno kao nose}i izvod zapri~vr{}ivawe ostalih sastavnihdelova koji treba da idu na wega.Rastojawe izve|u osa kalemova L1i L2 za postizawe optimalne spre-ge treba da iznosi oko 15mm. Akose prijemnik sprema da bude no{enpo terenu, gde je ~esto vreme vla-`no, dobro je da se namotaji svihkalemova zaliju parafinom. Za toje dovoqna lemilica i ostatak ne-ke sve}e. Zaliti treba i sve koma-di}e kartona koji se eventualnokoriste kao izolatori.

Primer rasporeda sastavnihdelova na glavnoj plo~i prijemni-ka prikazan je na sl. 5. Mogu}an je iraspored u stilu stonog ure|aja("ku}na" varijanta). U tom slu~ajupredwa po~a stoji vertikalno (zarazliku od "putne" varijante gdestoji horizontalno). Prikqu~akza antenu je na desnoj strani a reg-ulator ja~ine zvuka na levoj. Prik-qu~ak za slu{alice je sada napredwoj plo~i levo u istom redusa regulatorom ja~ine zvuka, a ku-}i{te ure|aja je od metala kakobi prijemnik za{titili od smetwikoje eventualno stvaraju drugiure|aji koji se tako|e nalaze nastolu.

Kod drugih varijanti konstruk-cije prijemnika treba da se po{-tuju op{ta pravila: ulazna kola ikalemove ne razme{tati tako dasu blizu heterodina (oscilatora),ve} je najboqe postaviti ih na jed-noj strani kondenzatora promen-qivog kapaciteta, a heterodin nasuprotnoj tako da wegovo ku}i{tekoje je uma{eno slu`i kao svo-jevrstan oklop; heterodinski ka-lem ne postavqati blizu iviceglavne plo~e kako bi se iskqu~iouticaj ruke na u~estanost; ulaznai izlazna kola poja~ava~a niskeu~estanosti me|usobno raspored-iti na rastojawu kako bi se smaw-ila mogu}nost wegovog samoosci-lovawa. Pored toga spojni provod-nici treba da su kratki i da se vo-de blizu metalizovane (bakarne)folije glavne plo~e. Najboqe jesasvim izbe}i spojne provodnikekoriste}i samo sopstvene izvodesastavnih komponenti. [to je ukonstrukciji vi{e metala spojenogsa masom to je boqe. ^italac selako mo`e po slikama da uveri dasu u predlo`enom rasporedu sas-tavnih delova (sl. 5) navedenapravila u potpunosti ispo{tova-na.

Pode{avawe prijemnika nijeslo`eno i svodi se na pode{ava-we potrebne u~estanosti hetero-dina i zatim pode{avawe ulaznihoscilatornih kola na maksimumsignala. No pre nego li {to ukqu-~ite prijemnik pa`qivo proveri-te povezivawe i otstranite uo~e-ne gre{ke. U sposobnost rada po-ja~ava~a niske u~estanosti mo`e-te da se uverite dodiruju}i prs-tom neki od izvoda filtra pro-pusnika niskih u~estanosti kadase u slu{alicama mora da ~ujeglasno brujawe. U radnom re`imukada antena nije prikqu~ena uslu{alicama bi trebalo da se ti-ho ~uje {um prvog stepena.

Provera rada heterodinskogoscilatora i utvr|ivawe opsegawegove promene 0,9 ... 1,0MHz naj-jednostavnije mogu da se urade ko-ri{}ewem bilo kog radio-difuz-nog prijemnika sa sredwetalasnimopsegom i feritnom antenom. U tom

prijemniku signal heterodina ~u-}e se kao sna`na radiostanica upauzama bez modulacije. Radiodi-fuzni prijemnik treba da se staviu blizinu, a ako u prijemniku pos-toji samo uti~nica za antenu (nemaugra|ene feritne antene, takvi suprijemnici danas retkost), tada uwu treba da se stavi komad provo-dnika koji se pribli`i kalemu he-terodina. U slu~aju da nema osci-lovawa treba ugraditi tranzis-tor VT1 sa ve}im strujnim poja~a-wem i/ili ugraditi otpornik R2mawe otpornosti. Skala prijemni-ka mo`e da se obele`i koriste}isignale sredwetalasnih stanicau opsegu 0,9 ... 1,0MHz, mada je da-nas broj tih stanica relativno ma-li.

Postupak ba`darewa skale jeslede}i: pomo}ni radiodifuzniprijemnik se podesi na u~estanostneke radiostanice u pomenutomopsegu i zatim se promenom kapa-citeta promenqivog kondenzato-ra i polo`aja jezgra induktivnos-ti L3 na{ prijemnik podesi na sig-nal primane stanice. U zvu~nikupomo}nog prijemnika ~u}e se jakzvi`duk - izbijawe dva signala.Produ`avaju}i pode{avawe sni-`avamo visinu tona izbijawa donultog izbijawa i stavqamo ozna-ku na tom mestu skale sagra|enogprijemnika upisuju}i dvostruko

vi{u u~estanost. Ako je primanisignal sasvim slab pa ga signal he-terodina potpuno "ugu{i" tadatreba pove}ati rastojawe izme|uprijemnika kako bi se signal hete-rodina smawio i time omogu}ilapojava izbijawa. Potrebno je naovaj na~in obele`iti bar nekoli-ko ta~aka na skali. (Elegantnijina~in pode{avawa bilo bi mereweu~estanosti heterodina digital-nim frekvencmetrom, ali se pret-postavqa da radioamater - po~et-nik wime ne raspola`e. U obzirsvakako dolazi i kvarcni kali-brator - oscilator sa kvarcom 1MHzi digitalnim deliteqima na 100 i10kHz).

Posledwa operacija je pode{a-vawe ulaznih oscilatornih kola.Prikqu~ite antenu du`ine ne ma-we od 5m, mo`e i sobna. Nesumwi-vo }ete primiti nekakve signale.Naizmeni~nim pode{avawem jez-gara kalemova L1 i L2 izvucitemaksimalnu ja~inu prijema nekogod tih signala. Na kraju zavr{nopodesite ulazna kola, postavqa-ju}i prijemnik negde na slobodnomesto na skali gde nema signala,

jednostavno po maksimumu {uma uetru. Treba napomenuti da pode-{avawe kola L2C7 ovla{ uti~e nau~estanost heterodina, ali kadase pode{avawe vr{i po maksimu-mu {uma to nema nikakvog zna~aja.Uveriti se u pravilnost pode{a-vawa mogu}e je ukqu~ivawem i is-kqu~ivawem antene - {um etratreba da mnogostruko nadma{iunutra{wi {um prijemnika.

Rezultati provere rada prije-mnika: Osetqivost prijemnika iz-merena signalgeneratorom iznosi-la je oko 3μμV. Ovako velika oset-qivost ne iznena|uje ako se u ob-zir uzme veliko poja~awe poja~a-va~a niskih u~estanosti (vi{e od10000 puta) i kori{}ewe osetqi-vih slu{alica. Me{a~ prijemnikasopstvene {umove prakti~no neunosi, a u prijemniku ne postoji po-ja~ava~ visokih u~estanosti.

Slu{awe u etru preporu~uje sepredve~e i no}u kada je opseg 160m"otvoren" (postoji prostirawe ra-dio-talasa na daqinu). Tokom da-na mogu da se ~uju samo mesne sta-nice ako rade (a amateri, poznaju-}i zakone prostirawa radio-ta-

lasa, tokom dana obi~no u tom op-segu i ne izlaze u etar).

Po{to u vreme kada je ovaj pri-jemnik bio konstruisan autor nijeimao antenu za opseg 160m to ga jeispitao koriste}i improvizovanuantenu koja se sastojala od provo-dnika ne du`eg od 10m ukqu~uju-}i tu i antenski dovod. Ona je bi-la razapeta izme|u balkona i ivi-ce krova i tamo pri~vr{}ena namotki visine ne ve}e od 1,5m. Po-uzdano su se primale SSB staniceevropskog dela Rusije od Karelijedo Povol`ja i Krasnodarskog kra-ja, a tako|e i Ukrajina i Belorusi-ja.

Telegrafijom su se ~ule stani-ce [panije i Sibira (navode se sa-mo najdaqe veze). Uzemqewe pre-ko centralnog grejawa ili vodo-vodnih cevi zna~ajno je pove}aloja~inu zvuka. Prema tome, primqe-no je bilo prakti~no sve {to je mo-glo da se primi i na svakom dru-gom, zna~ajno slo`enijem prijemni-ku.

Obradio prema "Radio" 1. i 2/2003@ivota Nikoli}, YT1JJ

Dana 7. jula 2010. godine pre-minuo je Sima Simi} YT1SS, ~lan Ra-dio-kluba "@eleznik" YU1AZK.

Sima je jo{ jedan od na{ih vete-rana i bio je dugogodi{nji voditeljYU OTC VHF skeda na S-21, a ta-ko|e i na 3725kHz.

Njegova odmerena i umiruju}a mo-dulacija je bila lako prepoznatljiva,mada je mnogo vi{e voleo radio-te-legrafiju.

Bio je sa nama do svog posled-njeg dana i kada nije imao snage dagovori u mikrofon on bi otkucao ne-koliko Morzeovih zakova, kao biu~esnicima skeda stavio do znanjada je i on prisutan na frekvenciji.

Sima je bio verovatno jedini me-|u nama koji je, zbog administrativ-nih propusta u svom radio-klubu,bio prinu|en da, iako kao nosilac “A”klase, istu tu klasu pola`e ponovo ito nakon vi{e o 20 godina.

Sima je nekoliko meseci bio bo-lestan i nadali smo se da }e to bitiprolazno. Na `alost, bolest ga je po-bedila i u bolnici u Beogradu.

Njegovoj supruzi Miri i ostaloj po-rodici svi radio-amateri, a posebnoveterani i "kvrckovci", ~iji je ~lan iSima bio, upu}ujuju iskreno i dubo-ko sau~e{}e.

Hvala mu i meka mu je ve~naslava!

SSSSIIIIMMMMAAAA SSSSIIIIMMMMIIII]]]],,,, YYYYTTTT1111SSSSSSSSININM

EM

ORIA

MM

EM

ORIA

M

10. jul-avgust 2010.IN MEMORIAM YT1SS

11.jul-avgust 2010. IN MEMORIAM YU1AD/YU1A

MMMMIIIIRRRRKKKKOOOO VVVVOOOO@@@@NNNNJJJJAAAAKKKKYYUU11AADD//YYUU11AA

Dana 1. jula 2010. godine nekolikodeseteina radio-amatera i po{tovalaca,uz ~lanove porodice, ispratili su na pos-lednji put jednog od najstarijih me|unama. Bio je to tu`an ispra}aj na{eg

MIRKA VO@NJAKA - YU1AD/YU1A

Mirko Vo`njak je ro|en je 1925. go-dine podno Fru{ke gore, u malom sli-kovitom Vrdniku. Drugi svetski rat ga jeomeo da zavr{i srednju {kolu. Primljenje u SKOJ 1942. godine, a 1943. stupau partizane, u Prvi sremski odred. Krajrata Mirko je do~ekao kao zastavnik, dabi odmah potom, u Novom Sadu, zavr-{io svoje srednje{kolsko obrazovanje.

Godine 1946. priklju~uje se radio-amaterskom pokretu i izabran je za ~la-na tada{njeg "Zemaljskog odbora radio-amatera", a ne{to kasnije i za sekretara"Radio-amaterskog odbora za Srbiju" (ka-snije: Saveza radio-amatera Srbije) i natoj funkciji ostaje do 1950. godine.

Pored toga, Mirko je bio jedan odosniva~a saveza radio-amatera i Vojvo-dine i Kosmeta. Od 1946. godine dodanas ostao je privr`en radio-amaterimadaju}i svoj izvanredan dopinos razvojuna{e organizacije.

Bilo bi veoma te{ko nabrojati sveaktivnosti kojima se Mirko bavio u na{ojorganizaciji. Pored rukovode}ih funkcijau SRS-u, SRJ-u i svom radio-kluba, bioje stru~ni predava~ na mnogim okuplja-

njima radio-amatera {irom biv{e Jugo-slavije, na specijalizovanim seminarima izborovima radio-amatera.

Mirko je bio izvanredan radio-ama-terski operator i dobitnik je velikog brojadiploma za postignute plasmane u do-ma}im i me|unarodnim takmi~enjima.Bio je ona generacija radio-amatera kojaje prva dobila dozvolu za rad na amater-skim frekvencijama.

Ako bismo `eleli, da iz Mirkove ve-like radio-amaterske ativnosti izdvojimoonu najbitniju - onda je to svakako kon-struktorska, u kojoj je do izra`aja do{lasva njegova kreativnost, upornost, sna-la`ljivost i lucidnost.

Sve {to je za vreme svog plodnog `i-vota sagradio, Mirko je objavio u na{em~asopisu, ali i u nekim poznatim inos-tranim ~asopisima.

Svoju konstruktorsko-spisateljsku ak-tivnost zapo~eo je jo{ u prvom broju~asopisa "Radio-amater", daleke 1947.godine ~lankom "Jedan jednostavan om-metar", da bi vi{e od 50 narednih godina,na stranicama na{eg ~asopisa bio prisu-tan sa ~lancima svojih originalnih kon-strukcija i gradnji.

Mnogi radio-amateri starije i srednjegeneracije pamte Mirkov doprinos u ra-zvoju SSB tehnike prenosa signala me-|u radio-amaterima, u ~emu je sigurnobio jedan od evropskih pionira. Mirko je

postao i ostao legenda u izradi i opisupoja~ava~a visoke vernosti reprodukcijekoji su objavljeni {ezdesetih godina pro-{log veka.

Tako|e su izvanredni bili i njegovi~lanci, a bilo ih je na stotine, o gradnja-ma prijemnika i predajnika, elektronskihsklopova, antena, repetitora, mernih in-strumenata …

Njegov doprinos na{oj organizacijinije ostao nezapa`en. Mirko je nosilacvelikog broja priznanja, me|u kojima suZlatna Plaketa "Nikola Tesla", kao i "Pla-keta za `ivotno delo" 2004. godine. Mi-rko je bio i "Zaslu`ni ~lan" SRJ-a i SRS-a. Treba posebno ista}i da je za sve {toje za nas uradio, od SRS-a dobio i je-dinstveni pozivni znak sa jednoslovnimsufiksom - YU1A.

Mirko Vo`njak, legenda radio-ama-terskog pokreta, nije vi{e me|u nama,ali je ostalo njegovo delo i brojne us-pomene kod mnogih njegovih saradnika,prijatelja i poznanika.

Dragi na{ Mirko,

hvala Ti za sve {to si za `ivota u~inio zanas i na{u radio-amatersku organizaci-ju!

Neka Ti je ve~na hvala i slava !

ININM

EORIA

MM

EORIA

M

Na brojjnim skupovimaradio-aamatteerana kojjima jjeeprisusttvovao,Mirko jjee uveekbio okru`eenonima kojji su`eeleeli od njjeeganee{tto da nau~ee

12. jul-avgust 2010.PRORA^UN RR VEZA (3)

D. Markovi}YU1AX

MMEETTOODDII PPRROORRAA^UUNNAAKKVVAALLIITTEETTAA RRAADDIIOO RREELLEEJJNNIIHH

VVEEZZAA ((33))TEORIJ

ATEORIJ

A

Tabeela 3.4.

Tabeela 3.5.

Tabeela 3.6.

Tabeela 3.7.

Vrednosti ααH, ααV, KH ili KV u funkciji frekvencije, date su

u tabeli 3.8.

Zavisno od polarizacije, bi}e:

γγH = KH •• RααH

γγV = KV •• RααV

Ukoliko se u prora~unima ne naglasi vrsta polarizacije, us-vaja se za prora~un horizontalna - kao gori slu~aj, a uvek serealizuje kao vertikalna (jer ako gori slu~aj zadovolji, sigurno}e zadovoljiti povoljniji). Na ni`im frekvencijama (do 10GHz)izbor polarizacije nema zna~ajnijeg uticaja, i prakti~no je nebit-no koja se uzima za rad - slika 3.5.Tabeela 3.8. Koeeficijjeentti polarizacijjee (1-110GHz)

Tabeela 3.8. Koeeficijjeentti polarizacijjee - nasttavak (11-448GHz)

13.jul-avgust 2010. PRORA^UN RR VEZA (3)

Koeficijenti K i αα mogu se odrediti i analiti~kim putem, {toje pogodno ukoliko se ne raspola`e tabelarnim vrednostima:

KH = 3••10-55••f2,6

ααH = 1,45-00,024••f+2,86••10-44••f2

KV = 2,7••10-55••f2,6

ααV = 1,4-00,023••f+2,77••10-44••f2

Vrednosti dobijene na ovaj na~in, razlikuju se od tabelar-nih, ali se u nedostaku tablica, mogu primeniti s dovoljnomta~no{}u. Umesto analiti~kih izraza i tabelarnih vrednosti mo-gu se upotrebiti odgovaraju}e slike 3.6-3.9.

Ipolito L. J.(Japan) za specifi~no slabljenje αα [dB/km] nafrekvenciji f[GHz] daje izraz, koji zavisi od intenziteta ki{eR[mm/h]:

αα = a(f) ••Rb ( f )

gde su:

Tabeela 3.8. Koeeficijjeentti polarizacijjee - nasttavak (49-886GHz)

Slika 3.6. Koeeficijjeentt KH

Slika 3.5.Podu`no slabljjeenjjee zbog ki{ee, zavisno od polarizacijjee

i freekveencijjee

Tabeela 3.8. Koeeficijjeentti polarizacijjee - nasttavak (87-11THz)

14. jul-avgust 2010.PRORA^UN RR VEZA (3)

3.3. EFEKTIVNA DU@INA TRASE

U uslovima prostiranja EM talasa, ki{a ne pada istim in-tenzitetom du`e cele trase, pa se s toga uvodi pojam eefeektti-vnee du`inee ttrasee - pretpostavljene (hipoteti~ke) du`ine koja jeizlo`ena stvarnom dejstvu ki{e. Naime, na du`im trasama upojedinim periodima godine mo`e se desiti da du` deonicena jednom delu pada ki{a a na drugom ne; ili, ako pada, daintenzitet padavina nije isti. Ona se defini{e na vi{e razli~itihna~ina:

1. Preema propisima ZJPTT:

deff = d/1+0,044••dili u pogodnijem obliku, lak{em za pam}enje:

deff = 90••d/90+4••d

2. Preema ITU-RR 530 (verzije ITU-R P.530-12 i ITU-R P.530-8)efektivna du`ina trase je:

deff = d••rgde je, disttancni fakttor (fakttor reedukcijjee sttvarnee du`inee ttrasee):

r = 1/(1+d/do)

i fakttor reedukcijjee usleed intteenzitteetta ki{ee:

do = 35••e-00,015•R0,01%

pri ~emu je R0,01% kumulativna raspodela intenziteta pada-

nja ki{e - videti tabele 4. i 5, a 0,01%≤≤ t ≤≤ 1% predstavljaprocenat vremena. Ako se ne raspola`e ovim podatkom, a dabi smo odredili slabljenje usled uticaja ki{e (zavisno od polar-izacije H ili V) koristi se na~in u kojem se odredi prvo slab-ljenje za 0,01%T putem izraza:

a potom slabljenje At(%) za bilo koji drugi procenat vremena

t, i to:

1. preema ZJPTT:

2. Preema ITU-RR P.530-88 i ITU-RR P.530-112Za geografske {irine iznad 30O severne i ju`ne geografske

{irine je:

Za odgovaraju}e procente vremena t [%] dobijaju se vred-nosti:

Slika 3.7. Koeeficijjeentt KH

Slika 3.8. Koeeficijjeentt ααH

Slika 3.9. Koeeficijjeentt ααV Tabeela 3.9. Vreednostti (**) za razli~ittee proceenttee vreemeena

(**)

15.jul-avgust 2010. PRORA^UN RR VEZA (3)

Kao {to se vidi u ovoj relaciji procenat vremena t izra`enje implicitno. Eksplicitni oblik glasi:

Ova relacija u eksplicitnoj formi daje procenat vremenaunutar koga je uneseno slabljenje ki{om. Za ostale {irine (po-jas oko polutara severnije i ju`nije od 30O):

Za razliku od preporuka ZJPTT, ovaj izraz se mo`e prime-niti od t=0,01% do t=1% prevazi|enosti u vremenu (neras-polo`ivosti). Slabljenje usled ki{e ispod 10GHz prakti~no nemauticaja, ali je na frekvencijama iznad 20GHz (gde su lokalnedigitalne veze za dotur modulacionog signala) dominantno.

U prora~unima fedinga, prvenstveno se vodi ra~una o ve-likim vrednostima slabljenja koje se mora prevazi}i. Ki{e ve-likog intenziteta su prostorno lokalizovane, tako da nema rel-ativno velikog slabljenja. U vremenu kada pada ki{a nemamogu}nosti formiranja mirnih slojeva vazduha koji su uslov zapojavu interferencijskog fedinga.

Uticaj ki{e i interferencijskog fedinga, ne uzimaju se uukupnom zbiru atenuacije. Uticaj ki{e jedino se ra~una kadase `eli posebna analiza njenog uticaja.

3.4. ZAKRIVLJENOST ZEMLJE

Profil trase odgovara zakrivljenosti Zemlje s polupre~nikom

koji je k••6378, tj. stvarni polupre~nik planete Zemlje od 6378

km uve}an k puta, gde je k faktor refrakcije (zakrivljenoti) at-mosfere (troposferski faktor).

Zadr`imo se na pojmu refraktivnosti i objasnimo faktor za-krivljenosti.

Poznato je da je indeks prelamanja (n) jednak odnosu brz-ina talasa u vakuumu (c) i sredine kroz koju se prostire (v), tj.

n = c / v

Ova vrednost tek je na ~etvrtom decimalnom mestu ve}aod jedan (na primer: 1,000319) i zato se umesto nje koristiprakti~niji izraz za refraktivnost (N) koji je milion puta ve}i odn te se na taj na~in dobijaju pogodnije vrednosti. Dakle:

N = (n-11)•• 106

Refraktivnost zavisi od meteorolo{kih uslova - tempera-ture T(OK), atmosferskog pritiska p(mbar) i relativne vla`nostivazduha ρρ(%), odnosno:

gde je:ln prirodni logaritam (logaritam za osnovu e 2,718...

Celokupni izraz u eksponentu e predstavlja parcijalni priti-sak (1mbar = 1haPa) vodene pare.

Pored ovako definisane refraktivnosti N, koristi se modifi-kovani izraz refraktivnosti M:

M = N+0,175 •• h(m)

gde je h visina iznad nivoa tla. U anglosaksonskoj tehni~kojverziji prethodni izraz glasi:

M = N+0,048 •• h( ft)

Zavisno od vrednosti M odnosno N, ima}emo razli~iteuslove prostiranja - tabela 3.9a. i putanje EM talasa - slika3.8. Kako ~esto dolazi do zabune izme|u vrednosti u evrop-skoj i anglosaksonskoj notaciji, to je iz tih razloga dat upo-redni prikaz (osvetljena polja - evropski (Eu), zatamnjena polja- anglosaksonski (USA) sistem).

U slu~aju podrefrakcije (subrefrakcije), putanja EM talasase krivi od Zemlje i odlazi u kosmos. Superrefrakcija je poja-va pri kojoj EM talas potpuno prati krivinu Zemlje (ne odlaziu kosmos, i ne reflektuje se od povr{ine Zemlje). Putanje os-tala dva tipa propagacija su evidentne sa slike 3.10, i nalazese izme|u prethodna dva grani~na slu~aja.

Slika 3.10.Modeeli prosttiranjja EM ttalasa zavisno od reefrakttivnostti

Zavisno od procentualne prevazi|enosti nivoa polja u vre-menu, (vertikalni) gradijent refraktivnosti (promena s visinom)ima slede}e vrednosti:

Tabeela 3.9a. Reefrakttivnostt i modifikovana reefrakttivnostt({rafirano - anglosaksonski sistteem)

16. jul-avgust 2010.PRORA^UN RR VEZA (3)

Koeficijent refraktivnosti (zakrivljenosti) k defini{e se kao:

U uslovima normalne atmosfere za 50%T, one imaju vre-dnost:

Zamenom ΔΔNOO=-00,0433Nunits/m ili

ΔΔMOO=-00,118Munits/m u prethodni izraz (za 50%T), sledi

da je: k=4/3=1.333

Vrednost faktora k je promenljiva, i ona zavisi od godi{-njeg doba, temperaturnih promena, nadmorske visine, du`inetrase, itd. Za na{e podru~je u standardnim uslovima propa-gacije je k=4/3=1.333 tako da je efektivni polupre~nik Zem-lje 8500km.

Za RR trase, pogotovo pri vi{im frekvencijama (>20GHz)koje se po svojstvima pribli`avaju pravolinijskom prostiranjusvetlosti, uzima se faktor k=1, tj., stvarni polupre~nik Zemlje.Isto tako, zavisno od du`ine trase treba uzeti odgovaraju}uvrednost k-faktora - slika 3.11. (preporuka ITU-RR P.530-112).

Vrednost k=4/3 je naj~e{}a vrednost za reprezentaciju RFrefraksije. Za elevacije iznad 1.500m uobi~ajeno je koristititi k=2/3.

Zaklju~uje se da za kratke trase, treba odabrati faktor ref-rakcije manji od 1, tj. k≤≤1. U praksi se uglavnom uzima zaprora~un k=1, pogotovo na vi{im opsezima (22GHz i vi{e).

Zavisno od koeficijenta refrakcije k efektivni polupre~nikZemlje mo`e imati jednu od vrednosti, prikazanih na slici 3.12,a time i oblik krivine.

Putanja talasa zavisno od vrednosti koeficijenta refrakcije,mo`e imati jedan od oblika, prikazanih na slici 3.13, pri ~emuje na datoj slici realni (a ne efektivni) polupre~nik Zemlje.

Ako je trasa du`ine d(km), u bilo kojoj ta~ki na udaljenjuod predajnika, korekcija zakrivljenosti Zemljine povr{ine (pro-fila) Hkz(m) zavisno od rastojanja x i od faktora zakrivljenos-

ti k je:

ili

Difrakcija postoji ako jedna ili vi{e prepreka naru{avaju lin-iju opti~ke vidljivosti koja spaja predajnu i prijemnu ta~ku. Onatako|e postoji ukoliko je neprekinuta linija opti~ke vidljivosti,ali prepreka zadire u prvu Fresnellovu zonu. U radio relejnimvezama difrakciono slabljenje nije dozvoljeno, izuzev (sa sta-novi{ta linkovskih veza) na vrlo niskim frekvencijama gde su{irine Fresnellovih zona relativno velike, pa nije lako ostvariti"~istu" trasu.

Uslov vidljjivostti (Cleearancee) ttrasee, tj. za koji iznos H(m) li-nija vidljivosti nadma{uje prepreku, dat je izrazom:

gde je Hp nadmorska visina prepreke, a ostale oznake su odranije u istim jedinicama, i 0≤≤kFresnell≤≤1 Fresnellov koefici-

jent - videti u daljem tekstu neophodne uslove. Da bi se ost-vario uslov vidljivosti, potrebno je da je H≥≥0.

ili

Slika 3.11. Fakttor zakrivljjeenostti u RR veezama

Slika 3.12. Utticajj koeeficijjeentta reefrakttivnostti naeefeekttivni polupree~nik Zeemljjee

Slika 3.13. Utticajj koeeficijjeentta reefrakttivnostti na oblik puttanjjee

17.jul-avgust 2010. PRORA^UN RR VEZA (3)

3.5. TA^KA REFLEKSIJE

Neka je lu~no rastojanje izme|u predajne i prijemne ta~ke(sa ura~unatim stvarnim polupre~nikom Zemlje 6378km) -slika 3.14.

D(km) = D1(km)+D2(km)

S obzirom da se u RR vezama koriste visoke u~estanos-ti, realna situacija se mo`e uprostiti smatraju}i da je refrakci-ja talasa zanemarljiva, odnosno da se talasi prostiru pravolinij-ski. Tada su udaljenost od predajne ta~ke D1(km) do ta~ke

refleksije i udaljenost od ta~ke refleksije do prijemne ta~keD1(km), dati izrazima:

Pri tome HTX(m) i HRX(m) predstavljaju nadmorske visine

predajne i prijemne ta~ke sa ura~unatim visinama antena(slika 3.14.).

Slika 3.14. Ta~ka reefleeksijjee

Ugao refleksije γγ je:

a razlika pre|enih puteva reflektovanog i direktnog zraka je:

Prethodno razmatranje odnosi se na singularnu ta~ku ref-leksije, {to zna~i da se nalazi uvek na istoj poziciji (udaljenosti)od predajnika, odnosno prijemnika. To bi odgovaralo stanjukada se uslovi u atmosferi ne bi menjali tokom dana i godine.Usled pomenutih fluktuacija, ta~ka refleksije se mo`e nalazi-ti izme|u dve grani~ne pozicije koje odgovaraju koeficijentimarefrakcije k1=∞∞ i k2 pri kojem pravac EM talasa tangira ravan

tla - slika 3.16.

Da bi se odredila oblast refleksije, izra~una se prvo odnosnadmorskih visina ni`e i vi{e antene. U slu~aju sa slike 3.16.predajna antena je ni a od prijemne, HTTXX<HRRXX (tj. HTTXX/HRRXX<1).Krajnje ta~ke oblasti refleksije R11 i R22 ra~unajju see uveek od

ni`ee antteenee - u ovom slu~aju od predajne. Ako je HTTXX=200mi HRRXX=400m (slika 3.16), na dijagramu sa slike 3.15. zaHTTXX/HRRXX=200/400=0,5 nalazimo sa krivih k11 i k22 da je od-nos udaljenosti ta~aka refleksije (R/D) prema ukupnom rasto-janju, respektivno 0,34 i 0,42. Na primer, ako je to RR trasaod Ko{utnjaka do hotela “Venac” na Fru{koj Gori, tada je du-`ina trase (udaljenost TX-RRX) D=72,3km, pa su ta~ke reflek-sije na udaljenosti (od ni`e antene u datom primeru):

i

Slika 3.15. Dijjagram za odree|ivanjjee oblastti reefleeksijjee

Slika 3.16. Oblastt reefleeksijjee EM ttalasa

U slu~aju da je HTTXX>HRRXX postupak je istovetan, s tim {toje sada HRRXX/HTTXX<1 pa se rastojanja ta~aka refleksije ra~unajuod prijemne ta~ke.

4. USMERENE R-R ANTENE

4.1. SLABLJENJE ANTENSKIH VODOVA

Dosada{njim postupkom odre|eno je slabljenje koje pos-toji od predajne do prijemne antene. Ono je jednako zbiruslabljenja u slobodnom prostoru AFFSS i atmosferskom slabljen-ju Aaattmm. Me|utim, koliki }e nivo prijemnog signala biti na ula-zu prijemnika, zavisi}e bar od jo{ dva faktora - slabljenja an-tenskih vodova (ra~unaju}i tu i prelazno slabljenje na konek-torima i dr) kao i dobitka antena na strani predajnika i pri-jemnika. Pri tom, pod antenskim vodom podrazumeva}e se ilikoaksijalni vod (kabl) ili talasovod (kao znatno bolje re{enjezbog daleko ni`eg slabljenja).

- nastavi}e se -

18. jul-avgust 2010.GENERATOR TAKTA 1HZ

Potreba za preciznim generatorom takta, obi~nou~estanosti ponavqawa 1Hz (1 sek) ~esto se javqa,naro~ito kod kola koja odre|uju precizan vremenskiinterval (tajmeri), zatim u raznim broja~kim, frek-vencmetarskim i kolima za sinhronizaciju. Tako|e,prilikom raznih eksperimentisawa ovakav ure|ajvrlo dobro do|e. Takav takt generator lako mo`e dase napravi sa poznatim CMOS kolima, npr. 4020,4024, 4040 i 4060.

Ovde predstavqamo wihovu alternativu, kolokoje sadr`i oscilatorski deo (kao 4040) i binarne(flip-flop) deliteqe koji direktno silaze na 1Hz,dakle dovoqno nam je samo jedno jedino kolo za pos-tizawe takta od 1Hz. I to nije sve: pored izlaza za1Hz/1sek. postoje i izlazi za 1/16 sek, 1/8 sek, 1/4 sek,1/2 sek, 2 sek. i 4 sek. Generator sadr`i svega 3 kon-denzatora, 2 otpornika, kvarcni kristal i samo dig-italno kolo tipa 4521. Napajawe mo`e da se kre}e ucelokupnom dozvoqenom opsegu za CMOS kola, dak-le od 3,5V do 15V. Ako se iza wega vezuju druga CMOS

kola serije 4000 ovaj opseg napona napajawa naravnoostaje, a ako se koriste HCT kola zajedni~ki naponnapajawa mora da iznosi 5V.

Samo kolo 4521 pored oscilatora sadr`i, kao{to smo to ve} rekli, i binarne deliteqe i to 24kola. Zato je u generatoru takta 1Hz kori{}en kvar-cni kristal u~estanosti 4194304Hz koji se vrlo lakonalazi. Poga|ate: 2^22 = 4194304 !

Naravno da je svaki izlaz potpuno simetri~an:50% vremena traje signal (visoki logi~ki nivo), apreostalih 50% vremena na izlazu je niski logi~kinivo. Ova simetrija (50% duty-cycle) po~esto je vrlopo`eqna i prakti~na. Izmerena potro{wa sagra|e-nog takt generatora iz izvora 5V iznosila je svega0,47mA.

Na slici 1. je {ema takt generatora, na slici 2.{tampana plo~ica dimenzija 54x34mm, a na slici 3.raspored sastavnih delova na woj. Najzad, na slici4. je fotografija sagra|enog generatora.

PPPP RRRR EEEE CCCC IIII ZZZZ AAAA NNNN

GGGG EEEE NNNN EEEE RRRR AAAA TTTT OOOO RRRR TTTT AAAA KKKK TTTT AAAA 1111 HHHH ZZZZ

GR

AD

WA

GR

AD

WA

Slika 1.

Slika 3.

Slika 2.

Slika 4.

@. Nikolii}YYTT11JJJJ

19.jul-avgust 2010. ISPITIVA^ TIRISTORA

@ivota Nikoli}, YT1JJ

JJJJ EEEE DDDD NNNN OOOO SSSS TTTT AAAA VVVV AAAA NNNNIIII SSSS PPPP IIII TTTT IIII VVVV AAAA ^ TTTT IIII RRRR IIII SSSS TTTT OOOO RRRR AAAA G

RA

DW

AG

RA

DW

A

Ispitiva~ tiristora koji }emo opisati u ovom~lanku, sagra|en i ispitan prema ~asopisu "Radio",lako mo`e da se sastavi koriste}i delove kojisvuda mogu da se na|u, a ~esto ih amater ve} i pose-duje. Sa {eme vidimo da su to transformator Tr1napona sekundara 5-10V~, mre`ni prekida~ S1 sadva polo`aja koji mo`e i da se izostavi jer se ure|ajpo potrebi samo povremeno koristi, ispravqa~kadioda D klase 1N4001, elektrolitski kondenzatorC kapaciteta 1000-2200μF, mali prekida~ sa tripolo`aja S2 za izbor vrste ispitivawa, taster Ts isijalica L mawe snage (reda 1-5W), radnog naponane{to ve}eg ili jednakog naponu sekundara trafoa.Potrebna su jo{ i tri "krokodila" (J1, J2 i J3) zaprikqu~ivawe ispitivanog tiristora kao i otpornikR otpornosti zavisne od napona sekundara trans-formatora.

Tiristor se prvo proverava jednosmernom strujompa se zato prekida~ izbora vrste rada S2 postavqau dowi polo`aj (jednosmerna struja) gledano naprikazanoj {emi. Ako taster Ts nije pritisnut tadakod ispravnog tiristora sijalica L ne svetli. Pri-tiskawem tastera na upravqa~ku elektrodu "kapiju"(gejt) dovodi se struja ukqu~ivawa i zato tiristortrenutno prelazi iz otvorenog u stawe zatvorenog,prakti~no kratkospojenog prekida~a, pa se sijalica Lodmah "pali". Otpu{tawem tastera ni{ta se nede{ava jer tiristor kada se jednom ukqu~i ostajeukqu~en neprekidno, sve dok struja kroz wega ostajeiznad minimalne tzv. struje dr`awa" koja je speci-

fi~na za svaki tip tiristora i navodi se u wegovimkarakteristikama, a kod tiristora koji su u {irokojupotrebi reda je 50mA. Zato sijalica i daqe svetli.Prebacivawem prekida~a S2 u sredwi polo`aj sijal-ica se gasi jer struja dr`awa pada na nulu po{to jekolo raskinuto. Ponovnim prebacivawem prekida~aS2 u dowi polo`aj sijalica se ne pali sve dok setaster Ts opet ne pritisne.

Sada prelazimo na ispitivawe naizmeni~nomstrujom. Prekida~ S2 prebacuje se najpre u sredwi, azatim u gorwi (prema slici) polo`aj. Sijalica ne smeda svetli sve dok se ne pritisne taster Ts, a tada seona odmah upali. Za razliku od ispitivawa pri jed-nosmernoj struji otpu{tawem tastera Ts sijalica setrenutno gasi jer kod naizmeni~ne struje ona (struja)tokom svake poluperiode pada na nulu, {to zna~i da-leko ispod struje dr`awa tiristora.

Ako je tiristor probijen tada sijalica L svetli ipri nepritisnutom tasteru Ts, bilo da se ispitujejednosmernom bilo naizmeni~nom strujom. Ako jetiristor u prekidu sijalicu L je nemogu}e upalitipritiskawem tastera Ts bilo da se ispitivawe vr{ijednosmernom ili naizmeni~nom strujom.

Otpornik R bira se u zavisnosti od visine naponatransformatora. Za napone 5-6V~ ovaj otpornik jereda 68-82Ω, a za napone 10-12V~ reda 150-180Ω.Wegova snaga treba da bude reda 1W.

Elektri~na {ema ispitiva~a tiristora

20. jul-avgust 2010.ZA MLADE KONSTRUKTORE (6)

DVA NAJPROSTIJA OBEZBE\ENJA PROSTORA

Izuzetno jednostavni na~ini obezbe|ewa automobila, pros-torija (i svega drugog {to treba alarmirati od nepo`eljnih "po-setilaca") prikazani su na slikama 22. - similacija "I" logi~kogkola, i 23. - ekvivalent "ILI" kola.

Slika 22. Obeezbee|eenjjee "I" logikom

Slika 23. Obeezbee|eenjjee "ILI" logikom

U prvom slu~aju, koji je pogodan kod najprostije za{titeautomobila, da bi automobil dobio napajanje, potrebno je dasvaki od prekida~a bude zatvoren. U tom slu~aju, umesto narele, koje je tada suvi{no, pozitivni kraj treba dovesti na kon-takt za paljenje.

U drugom slu~aju (slika 23) rele je neaktivno jer su sviparalelni kontakti otvoreni. Postavljanjem kontakata na skrovi-ta mesta (oko vrata, prozora i sl), dovoljno je da se bilo kojikontakt zatvori i tada rele dobija napajanje, privla~i svoje kont-akte i zavisno od vrste priklju~enog alarma, upozorava. Nedo-statak ovakvog sistema je krajnja jednostavnost ({to mo`e bitii prednost) i to {to je rele aktivirano samo dok je stanje kon-takta zatvoreno. Sli~ajnim otvaranjem bilo kojeg od paralelnihkontakata rele se deaktivira. Da bi se to spre~ilo, rele se mo-`e izvesti u verziji samodr`e}eg, tako {to }e se krajevi para-lelnih kontakata spojiti s centralnim (C) i slobodnim (NC) kon-taktima relea, ~ime jednom aktivirano, ostaje u tom stanju.

AUDIBILNI INDIKATOR PRISUSTVA NAPONA

Ponekada je u radu s elektri~nim instalacijama pogodnijekoristiti zvu~nu indikaciju prisustva napona na vodu, nego uni-verzalni instrument (AVO-metar). Takav ure|aj je prikazan naslici 24.

Slika 24. Zvu~ni indikattor prisusttva napona

Njime je mogu}e utvrditi prisustvo napona u granicama od4V do 200V, bilo jednosmernog ili naizmeni~nog. Sa slike sevidi da 4 diode ispravljaju napon ~ije se prisustvo indicira, kojije otpornikom 56kΩΩ oslabljen tako da je napon na izlazu diodanajvi{e 12V, ~ime se aktivira bazer (zvu~ni alarm). Kada jeprekida~ S1 isklju~en, tada se utvr|uje prisustvo visokog na-pona (HIGH), a ako je uklju~en, tada je otpornik R2=56kΩΩprespojen, tako da se ograni~enje napona na diodama vr{isamo putem otpornika R1=2,2kΩΩ. Prakti~no, u ovaj polo`ajtreba koristiti samo ako smo sigurni da na mestu gde se vr{iindiciranje ne postoji napon vi{i od 24V (LOW). S toga, oba-vezno se preporu~uje da indikaciju treba vr{iti u polo`ajuHIGH.

Za indikaciju vi{ih vrednosti od 200V treba udvostru~iti, tj.serijski vezati dva otpornika od po 56kΩ i u tom slu~aju jegornja granica pomerena do 400V.

UMNO@AVA^ KAPACITIVNOSTI

Zahvaljuju}i poja~anju operacionog poja~ava~a mogu}e jeposti}i visoke vrednosti ekvivalenta kapacitivnosti, ~ak do100.000μF (=100mF), zavisno od izbora kondenzatora C1 iodnosa otpornosti R1 i R3. Kolo od izlaza do mase (slika 25)mo`e se aproksimirati kondenzatorom C ekvivalentne kapac-itivnosti C=R1/R3·C1

U datom slu~aju je R1=10MΩΩ, R3=1kΩΩ i C1=10μμF pa jeC=100.000μμF.

D. Markovi}YU1AX

ZZZZAAAA MMMMLLLLAAAADDDDEEEEKKKKOOOONNNNSSSSTTTTRRRRUUUUKKKKTTTTOOOORRRREEEE (((( 6666 ))))S

AM

OSAM

OZA

ZA

PO^ETNIK

EPO^ETNIK

E

21.jul-avgust 2010. ZA MLADE KONSTRUKTORE (6)

Slika 25. Umno`a~ kapacittivnostti

UMNO@AVA^ OTPORNOSTI

Kao i u slu~aju kapacitivnosti, analognim postupkom mo`ese ostvariti umno`avanje otpornosti, slika 26. Vrednosti kojese dobijaju simulacijom su reda nekoliko stotina megaoma pa~ak i reda gigaoma. Otpornost koja se "vidi" izme|u ulaza oz-na~enog strelicom i mase je R=R1·(1+R3/R2)

Slika 26. Umno`a~ ottpornostti

Pri datim vrednostima R1=10MΩΩ, R2=1kΩΩ i R3=100kΩΩdobija se R=1GΩΩ

BARGRAF S LED DIODAMA

Muzi~ki audio ure|aj }e svakako biti privla~niji ukoliko po-seduje vizuelnu predstavu nivoa signala. Tipi~no, i mo`e sere}i, klasi~no re{enje dato je na slici 27. Osnovu sklopa ~iniintegrisano kolo LM-33914 i LED diode (ukupno 10). Ukolikose odaberu LED diode razli~itih boja, po~ev od zelenih (za pri-kaz najslabijeg nivoa) preko `utih (srednji) do crvenih (najja~inivo) na primer, u odnosu 4:3:3, efekat }e biti jo{ bolji.

Audio signal se dovodi na ulaz (d`ek J1) bilo direktno, ka-da je preklopnik S1 u gornjem polo`aju, ili preko visokooms-kog ulaza 1kΩΩ koji transformi{e impedansu na niskoomskuvrednost 8ΩΩ. U tom slu~aju, preklopnik S1 je u donjem polo-`aju. Napajanje je iz izvora jednosmernog napona 12V na no-`icu (pin 9) i LED diode. Potenciometrom R2=5kΩΩ reguli{e seosetljivost bargrafa.

Slika 27. Bargraf s LED diodama

OSCILATOR ZVU^NIH FREKVENCIJAZA U^ENJE TELEGRAFIJE

Sa svega 4 komponente - integrisano kolo, kondenzator,otpornik i zvu~nik, mogu}e je konstruisati oscilator za u~enjetelegrafije, slika 28.

Frekvencija oscilovanja definisana je kondenzatorom 200nF.Ukoliko se `eli promena u~estanosti tada izme|u no`ice 8 imase treba vezati serijsku vezu otpornika fiksne vrednosti4,7kΩΩ i potenciometra s linearnom promenom 50kΩΩ (kliza~na masi) i uve}ati vrednost kondenzatora, npr. 400nF, slika29. Zvu~nik je iz tranzistorskih prijemnika, impedanse 8ΩΩ isnage 200mW.

ASTABILNI MULTIVIBRATORKolo na slici 30. predstavlja astabilni multivibrator. Sastoji

se iz dva logi~ka NI (NAND) gejta, koji predstavljaju 1/2 uku-pnog broja u kolu 4093. Mo`e raditi u rasponu u~estanosti oddesetih delova Hz do "par" desetina kHz.

Slika 28. Jeednosttavnioscilattor za u~eewee

tteeleegrafijjee

Slika 29. Jeednosttavni oscilattor zau~eewee tteeleegrafijjee s promeenom

visinee ttona

Slika 30. Asttabilni multtivibrattor

22. jul-avgust 2010.ZA MLADE KONSTRUKTORE (6)

Preklopnikom S1 se startuje multivibrator. Frekvencija os-cilovanja definisana je vrednostima komponenata R i C i dataje u tabeli 2.

Tabeela 2. Freekveencijja oscilovanjja multtivibrattora

Uz neznatnu modifikaciju prethodnog kola, mo`e se kons-truisati astabilni multivibrator s izborom opsega i kontinual-nom promenom frekvencije unutar opsega, slika 31.

Slika 31. Asttabilni multtivibrattor s promeenom opseega

Izbor opsega obavlja se preklopnikom P1 (osen~en), a ko-ntinualna promena frekvencije potenciometrom R=1MΩΩ. Vre-dnosto kondenzatora i granice opsega date su u tabeli 3.

Tabeela 3. Granicee opseega oscilovanjja multtivibrattora

ISPRAVLJA^ S REGULACIJOM NAPONA

U servisiranju elektronskih ure|aja neophodan je stabilisa-ni ispravlja~ s regulacijom napona. Ispravlja~ na slici 32. dajejednosmerni napon u granicama od 1,5V do 22V. [ema jeklasi~na i sastoji se iz transformatora, punotalasnog ispravlja-~a obrazovanog od 4 diode u formi Greca s kapacitivnim filt-rom 2200μμF i regulatora s integrisanim kolom LM-3317 i po-tenciometrom 5kΩΩ.

Slika 32 Ispravljja~ s reegulacijjom napona

Prilikom monta`e, ispravlja~ treba smestiti u metalno ku-}i{te, koje je uzemljeno preko {uko utika~a. Stabilizator (LM-317) treba postaviti na hladnjak, a izlazne buksne treba jasnoozna~iti u smislu polariteta (plus/minus).

VF SONDA ZA CEVNI VOLTMETAR

Uz ovu sondu, slika 33, prose~nim cevnim voltmetrommo`e se meriti vr{ni napon do u~estanosti 200MHz. Ona jeizuzetno jednostavna i u su{tini je RF detektor, tj. polutalas-ni ispravlja~. Pozitivni pol ispravljenog VF napona predstavlja"vru}i" kraj koji se vodi na + ulaz voltmetra. Maksimalna vre-dnost RF napona koji se mo`e meriti odre|ena je inverznimnaponom upotrebljene VF diode i za 1N60 je limitirana na 30V.U cilju spre~avanja spoljnih uticaja, sondu treba smestiti umetalno ku}i{te, a kablovi treba da su oklopljeni.

Slika 33. VF sonda za ceevni volttmeettar

MINIJATURNI GENERATOR FUNKCIJA

Poput popularne serije 555, integrisanim kolom 566 mo-gu}e je konstruisati minijaturni generator funkcija. On na svomizlazu, daje impulse pravougaonog (no`ica 4) i trougaonog ob-lika (no`ica 3), slika 34.

U~estanost oscilacija odre|ena vredno{}u elemenata R1-C1, a promena se vr{i jednosmernim naponom (razdelnik R2-

R3-RR4) na ulazu (no`ica 5), tako da je:

f=2·(Vcc-VVin/R1·C1·Vcc)

Slika 34. Geeneerattor funkcijja

Na primer, ako su vrednosti elemenata kao na slici i jed-nosmerni kontrolni napon na ulazu kola (no`. 5) jednak 9V, ta-da je u~estanost oscilacija 50kHz. Otpornik R1 mora da je ugranicama 2kΩΩ-220kΩΩ tako da je raspon frekvencija 10:1, aregulacija u~estanosti se mo`e vr{iti promenom napona odVcc do 75% od napona napajanja Vcc (u datom slu~aju od 12

do 9V).

Frekvencija (Hz) C (μμF) R (MΩΩ)

0,03 1 10

30 0,1 1

3000 0,001 1

Opseg (Hz) C (μμF) Kondenzator

2-32 1 C1

30-310 0,1 C2

285-2850 0,01 C3

2750-30.000 0,001 C4

23.jul-avgust 2010. FRIDRIHSHAFEN 2010

Priireddiio: Aca Antii}, YU1AA

RRRRAAAADDDDIIIIOOOO--AAAAMMMMAAAATTTTEEEERRRRSSSSKKKKIIII SSSSAAAAJJJJAAAAMMMMUUUU FFFFRRRRIIIIDDDDRRRRIIIIHHHHSSSSHHHHAAAAFFFFEEEENNNNUUUU -- 2222000011110000.... T

EHNIK

ATEHNIK

ANARODU

NARODU

I ove godine, u vremenu od 25-27.juna, u Fridrihshafenu je odr`an najve}ievropski radio-amaterski sajam. Kakojedna slika mo`e da zameni stotine re~i,donosimo vam nekoliko slika sa velikeevropske radio-amaterske fe{te.

Ovako jjee izgleedalo 15 minutta preeottvaranjja ... reedovi

Neema dobrog radio-aamatteera konsttruk-ttora ako neema dobru leemilicu

Evo i jjeednog homee-mmadee baluna

Dobri sttari FT-2221R u ponudi

Poznatti LUSO sttubovi

Ako vam nijjee dovoljjno {tto dajjeeOM3K5, eevo ga i EMTRON sa 8kW,a ako zattreeba mo`ee i 9 da izgura

Leegeendarni Collins KWM-22

Lineearac OM3500A

Sva{tta see moglo videetti i kupitti, kaoovee eeleekttronskee ceevi za QRO

Profeesionalni veezistti znajju {tta jjee tto leegeendarna ENIGMA(tto jjee za vreemee II sveettskog ratta bila Hittleerova ma{ina za {ifrovanjjee)

24. jul-avgust 2010.DIPLOME

FARA AWARDSekcija ARI - Sala Consilina (SA) Italija, izdaje ovu intere-

santnu diplomu. Diploma je dostupna je svim amaterima iSWL za veze sa zemljama sa donje liste, u kojima su ro|enepoznate li~nosti koji su radio-amateri. Va`e veze po~ev{i od1970. godine, na svim opsezima i svim vrstama rada. Diplo-ma se izdaje u dve kategorije:

1) HF (dovoljno je 10 zemalja)2) 50MHz/VHF/UHF (dovoljno je 6 zemalja)

Zemlje i li~nosti su slede}e:

1) Argentina LU (LU1SM Karlos Menem, ex predsednik Ar-gentine)

2) Bolivija CP (CP1CL Dr. H. Panzer, ex predsednik Bolivije)3) Brazil PY (PY1JKO J.K. Oliveira, ex predsednik Brazila SK)4) Kukova ostrva ZK (ZK1AN T. Davis, presdednik Kukovih

ostrva)5) Jordan JY (JY1 Husein, kralj Jordana SK)6) Indija VU (VU2SON Sonja Gandi)7) Italija I (IØFCG Fran~esko Kosiga, ex presednik Italije,

I2NSF A. Fogar)8) Liban OD (OD5LE Emil Lahoud, predsednuk Libana)9) Maroko CN (CN8MH Hasan II, kralj Maroka SK)10) Monako 3A (3AØAG Alberto Grimaldi, princ Monaka)11) Nikaragva YN (YN1AS gen. A. Somoza, ex predsednik

Nikaragve)12) Oman A4 (A41AA Q. Bin Said Al-Said, sultan Omana)13) Peru OA (OA4FB F. Belante Terry, ex predsednik Perua)14) Francuska Polinezija FO (FO5GJ Marlon Brando, glumac)15) Poljska SP (SP3RN otac Masimiliano Kolbe)16) Rusija UA (UA1LO Juri Gagarin, astronaut)17) [panija EA (EAØJC Huan Karlos, kralj [panje)18) Tajland HS (HS1A Bhumiphol Adulayadej, kralj Tajlanda)19) USA A-N-K-W (N6YOS Pri{ila Prisli)

QSL karte nisu potrebne, ali one moraju biti u va{em po-sedu jer mo`e bilo koja biti tra`ena na uvid. Uz zahtev dos-tavite 10€ ili 12 dolara, a da biste diplomu primili preporu~e-nom po{tom dodajte 3 evra ili 4 dolara, na adresu:

ARI Seezionee Sala Consilina, Caseella posttalee N.11 CAP 84036 Sala Consilina (SA), Ittalia

GETE AWARD

Diplomu izdaje DARC grupa Ilmenau (DOK X30) u znakse}anja na ~uvenog nema~kog pisca Getea. Cilj je da uraditeregione ili mesta koja su usko povezana sa glavnim doga|a-jima iz njegovog `ivota. Treba osvojiti 100 poena, nakon 1. ja-nuara 1998. godine (isto i za SWL.

Diploma se izdaje u tri klase, i to:1) HF2) VHF/UHF3) VHF/UHF uklju~uju}i repetitore

Svaka stanica iz slede}ih DOK-ova vredi po 5 poena:X03, X04, X09, X11, X18, X19, X21, X22, X24, X30, X34, F05,F49, F57, S30, S31, S37, Z05, Z83 i Z91. Klupske stanice iznavedenih DOK-ova vreda 10 poena. Posebne stanice iz po-sebnih DOK-ova vrede 20 poena.

Nema ograni~enja u pogledu opsega ili vrste rada, a CWveze se ra~unaju duplo. Potrebno je raditi najmanje jednu odslede}ih klupski stanica: DLØVEI (X03), DKØTUI (X30), DFØ-TUI (X34), DAØHK/DFØHK (X34) ili DLØRUD (X24).

GCR listu sa 5€ ili 8 dolara dostavite na adresu:Vilfreed Beesig, DH5VB

Speerbeerring 17a, D-998693-IIIlmeenau Obeerpoeerlittz, Geermany

GRENZEN LOS AWARD

Do 9. novembra 1989. godine gradi} Helm{tad je biosme{ten u zoni granice koja je delila Isto~nu od ZapadneNema~ke. Helm{tad je tada bio najve}i grani~ni prelaz uEvropi sa kontrolnim punktovima za `elezni~ki i drumski sao-bra}aj. Helm{teda je bio kontrolni punkt za savezni~ke trupei vojni saobra}aj do i od Berlina.

Dana 6. maja 1996. godine, na podru~ju Helm{tada jepredstavljen koncept "Grenzen los" ("bez granice"). Ovaj kon-cept je prikazan kao doprinos Helm{tada na svetskoj izlo`bi"EKSPO 2000" u Hanoveru, a lokalne grupe DARC-a u~estvu-je u ovom konceptu sa specijalnim amaterskim radio-stani-cama.

Amateri (uklju~uju}i SWL) koji kontaktiraju najmanje tri po-sebne stanice mogu dobiti u diplomu "Grenzen los", koja seizdaje za veze odr`ane posle 6. maj 1996. godine.

Aktivne su slede}e stanice: DAØGDH, DAØGDT, DAØZGH,DFØGDH, DKØZGH i DLØGDT. Jedna nedostaju}a stanica

DDIIPPLLOOMMEE

25.jul-avgust 2010. DIPLOME

mo`e biti zamenjena klupskom stanicom DFØELM kao d`o-kerom. Nema nikakvih ograni~enja u pogledu opsega ili vrsterada.

Zahtev sa izvodom iz dnevnika (bez QSL karata) i 5€ ili 8 do-lara dostavite na adresu:

DARC OV Nord-EElm (H54)Heeinz Rueedigeer Greeilich

Ringsttrassee 5, D-338379 WolsdorfGeermany

OLD BELARUS AWARD

Diploma se izdaje svim stanicama koje ostvare kontaktesa najmanje pet starih gradova Belorusije (to su gradovi kojisu osnovani pre 1500. godine). Za svakih slede}ih pet grado-va dobijate posebnu nalepnicu. Nema ograni~enja u pogleduopsega i vrste emisije.

Lista starih beloruskih gradova:

⇒⇒ EU1/EW1 - Minsk (lokalni regioni sa skra}enicama: CT,FR, LE, MO, OK, PA, PM, SO, ZA);

⇒⇒ EU2/EW2 - Borisov (BI), Volozhin (WO), Dzerzhinsk(DZ), Zaslaval (MI), Kopyl (KL), Kletsk (KC),Molodetchno (MD),Nesvizh (NE), Slutsk (SL), Tchervien (ER);

⇒⇒ EU3/EW3 - Brest (LN, MK), Berieza (BE), Vysokoe,David-Gorodok, Drogotchin (DR), Ivanovo (IW), Kamenets(KA), Kobrin (KO), Kosovo, Liakhovitchi (LH), Pinsk (PI),Pruzhany (PV), Stolin (ST);

⇒⇒ EU4/EW4 - Grodno (LS), Oshmiany (ON), Volkovysk(WW), Lida (LI), Mosty (MW), Novogrudok (NG), Slonim (SJ),Smorgon (SN);

⇒⇒ EU6/EW6 - Vitebsk (OB, PR, VE), Braslav (BS),Verkhnedvinsk (WD), Disna, Dokshitsy (DO), Orsha (OA),Polotsk (PO), Tolotchin (TO);

⇒⇒ EU7/EW7 - Mogiliev (CN, LM, OR, PW), Bobruiysk(LB), Bykhov (BY), Klimovitchi (KM), Krichev (KW), Msticlaval(MS), Slavgorod (SA);

⇒⇒ EU8/EW8 - Gomel (CE, GO, OS, SK, VD), Zhlobin (VL),Mozyr (MZ), Petrikov (PE), Rogatchev (RG), Tchetchersk (EE).

Va{ zahtev sa GCR listom mora biti overen od strane dvalicencirana radio-amatera, a dostavite ga, sa 5 dolara ili 10IRC, na adresu:

Reemigijjus Vaicius LY2MWP.O. Boxx 1029, Vinius LT-22000

Litthuania

LION CITY AWARD

Savez radio-amatera Singapura (SARTS) izdaje ovu diplo-mu radio-amaterima koji su izvan CQ zone 28, a koji potvrdeveze sa najmanje pet 9V1 stanica.

Zahtev za diplomu treba da sadr`i spisak razli~itih 9V1 sta-nica sa naznakom datuma veze, opsegom, vrstom rada kao ipreatim/primljenim raportom.

Zahtev treba da bude verifikovan od strane va{eg savezaili dva druga licencirana radio-amateri. Ne morate da {aljeteprimljene QSL karte.

Navedete jasno svoje ime i pozivni znak onako kako `eliteda se oni pojave na diplomi veli~ine A4. Tako|e, stavite va{upo{tansku adresu i 2 dolara ili 3 IRC za povratak.

Zahtev za diplomu po{llite na adresu:

Award Mangeer SARTSRobinson Road P.O. Boxx 2728

Singapur 904728

DDIIPPLLOOMMEE

26. jul-avgust 2010.YT7C u TM 2010.

EEKKIIPPAA YYTT77CCUU ““TTEESSLLAA MMEEMMOORRIIJJAALLUU””

22001100..LEPOTE

LEPOTE

HOBIJ

AHOBIJ

A

Na{a skromna ekipa (YT7C) je i ovegodine u~estvovala u takmi~enju “TeslaMemorijal” sa Maljena, JN94XC, 1050m.

Radili smo kao i do sada samo na 2mi naravno naradili se lepih veza. Uradilismo 502 QSOa, sa lepim prosekom, 85lokatora i preko 200000 QRB poena.Imali smo kratko ES otvaranje ali samojednu ES vezu. Bilo je mnogo QRNa ukontestu od samog po~etka, pa sve dooko 3 ujutru. Munja je bilo na sve stra-ne ali ne direktno iznad nas, pa nismoprekidali sa radom iako nam ba{ nije bi-lo prijatno. Tehnika je sre}om sve pre-`ivela.

Na{i momci su u par navrata posetilikom{ije iz YT1VP ekipe i kako ka`u, le-po su se dru`ili. U poseti nam je bionaravno Dragan YU1AW, a sa njim i Pa-ja (ex YU2XO) kojeg, verujem, starijiamateri dobro poznaju.

Posle kontesta smo organizovali ibanket (u maloj sali) tako da smo se teku ponedeljak vratili u ravnicu.

Sve u svemu, bio je to lep kontestkoji }emo pamtiti po munjama, lepomdru`enju, a najvi{e po lepim vezama.

Slike su postavljene na na{ sajt:www.ytt7c.org.rs

73, de Mi{ka YU7MSyu7ms@sbb.rs

L-DD: YU7MS, Aca, YU7PG, YU7ON, YT7ZZ, YU7KB, Pajja (eexx YU2XO), YU7PS,Elvira, Jarka, ]i}o, Sofijja, YU7WKB, An|a, YT7WE; Prvi reed: Ivan, YU7PAA,

YU1AW, Boni, Adriana, Marina, Jovana, Jeeleena, Neemanjja, Ana

Gradnjja contteestt kampa jjee zapo~eetta

Na{ PPS jjee spreeman

4xx10eel + 2xx10eel BVO i 27m AGL - 1050m ASL

L-DD: YU2XO, YU1AW, YU7PS

27.jul-avgust 2010. YT2L u TM 2010.

G. Stojkovi}YU1CF

EEKKIIPPAA ““LLOOVVCCII”” YYTT22LLUU ““TTEESSLLAA MMEEMMOORRIIJJAALLUU””

22001100.. LEPOTE

LEPOTE

HOBIJ

AHOBIJ

A

Za takmi~enje smo izabrali lokacijugazda Vlade YU1KX, a prednost takvelokacije se ogleda u blizini Kru{evca iPara}ina. Solidan put do vrha i gradskamre`a 230V "na izvolte". Kao {to je i tihdana bilo vreme promenljivo, smenjivalisu se oblaci, ki{a i na retke trenutkeSunce. Na `alost to Sunce je bilo tolikosrame`ljivo da smo antene uglavnompodigli po ki{i, a po takvom vremenusmo ih i spustili.

Odlu~ili smo se za dva antenska sis-tema sa mogu}no{}u emitovanja u dvapravca. Za antene su kori{}ene "Visokobu~ne" (High noise) varijante. 6el nabumu du`ine 6.4m. Pomo}ni sistem jemontirao Vlada na svom stubu za 21MHz.

Prilike promenljive. Na`alost propa-gacije kao {to se ve} de{avalo ranijenisu bile jednake za sve u~esnike. Onizapadniji su imali mnogo bolje uslove zarad od isto~nijih.

Ni{ta za to. Antene su se pokazaleodli~no. Vrhunski operatori Vlada i Vemasu uspeli da prebace 500 veza do krajatakmi~enja. Dva antenska sistema su sepokazali veoma upotrebljivi. Slu{ano jesa dva odvojena prijemnika, a emitova-lo sa jednim predajnikom.

Iskustvo u radu sa dva antenska sis-tema je nemerljivo. Imalo je tu i tamopar gre{~ica u strategiji ali smo to sveuvideli i utvrdili {ta je sve neophodno dase pobolj{a za slede}u godinu. Naprav-ili smo solidan skor i o~ekujemo visokplasman u takmi~enju.

Kada bolje razmislim, opet moramda se zahvalim organizatoru takmi~enjana razdvajanju 50MHz dela od glavnogjulskog termina. Da smo morali na Be-ljanicu da iznosimo i 50MHz opremu, ve-rovatno da ne bi ni radili na tom opse-gu.

Bez obzira na ki{u u nedelju smospustili antene i dogovorili rad i strategi-ju za ovaj drugi deo takmi~enja u julu.

Deo drugiPou~eni iskustvom iz ranijih godina,

na lokaciju na Planini Beljanica, KNØ4UC,izlazmo u ~etvrtak. Tako|e, pou~eni jo{

jednim iskutvom oko putovanja, dogov-orili smo da se deo ekipe iz Pan~evaYU2M, YT7TW i Mi{a sa~eka u podno-`ju planine kako bi smo "o jednom tro-{ku" se popeli na vrh sa tri terenska vo-zila. Kako je put neprohodan za putni~kavozila, anga`ovane su dve Lade Nive uvlasni{tvu YU1KX i YU1CF i Vemin "Che-rokee". Lada Niva je kupljena za izlazakna Povlen planinu. Tro{ak 4600€ (u onasre}na vremena).

Kao i obi~no najve}a koli~ina opremeje spakovana u "Tesla prikolicu". Prikoli-ca je posebno pravljena za ovo takmi-~enje. Du`ine je 4m i ima dve osovine.Arnjevi i cerada su tako odre|eni da unjoj kada se izvade stvari komotno mo-gu da se oforme dva radna mesta. Pri-kolica je napravljena za drugi izlazak naplaninu Povlen oko 2003. godine. Tro{akza prikolicu 1000€.

Kao {to sam ve} ranije opisao, sveantene su podre|ene prikolici i se~enena oko 3935mm, tako da kada se nas-tave dobija se du`ina od 7870mm poanteni.

Plan za ~etvrtak je bio ispunjen. Po-peli smo se na planinu, bez ijednogproblema, ako izuzmemo nestanak ben-zina u Ladi Nivi na krajnjem usponu. Zaoko 18km planinskog puta potro{eno je15 litara benzina!

Slika 1. Gleedajju}i "odozdo" deelujjee daova 50MHz 6eel antteena i nijjee mnogo

manjja od 5eel za 21MHz

Slika 3. Za glavni sistteem smo posttavili2xx6eel sistteem na novom sttubu, kojji jjeena Vladinojj lokacijji do`iveeo promocijju

Slika 2. Takmi~eenjjee smo po~eeli navreemee u sasttavu Veema YT1AA,

Vlada YU1KX i YU1CF

Slika 4. Prikolica puna opreemee iantteena slo`eenih kao sardinee

Slika 5. Kako jjee bilo vee} prii~no kasno, oformili smo logor za no}eenjjee

28. jul-avgust 2010.YT2L u TM 2010.

Naravno sve vreme je prikolica saoko 1500kg tereta vo`ena prvom i dru-gom redukovanom brzinom.

U petak, rano zorom, orni za posao,po~injemo podizanje stubova. Krenulismo sa teleskopskim stubom za 4 an-tene za 144MHz u "H" (slika 6). Tro{ak500€, ~iji video snimak podizanja sampro{le godine ve} postavio na YouTube:

httttp://www.youttubee.com/wattch?v=__y5p5ZF81cs

kao i dva nova stuba za dva sistema.

Stubovi su tako dobro osmi{ljeni, danjihovo podizanje i monta`a antena nepredstavljaju nikakav napor za ekipu.~ak se ni rotator ne {rafi. Samo sespusti u predvi|ene kanale.

Za 1296MHz standardno su postav-ljene 4 antene ukupnog poja~anja 26dBina Vigvamu.

Ovaj sistem je imao ru~nu rotaciju.Unutar {atora je napravljen namenskisto za opremu. ta~no iznad glave oper-atora se nalazi {ipka pomo}u koje seusmeravaju antene.

Za ovaj opseg je kori{}en FT736R samodulom za 1296MHz, i novim tranzis-troskim linearom snage 250W (Tro{ak950$). Iz lineara je signal vo|en kablomMRC400 u jedan "sme{no" mali vazdu-{ni razdelnik 1/4.

Na ovom opsegu dobar operator na"uvo" mo`e da primeti kada ne{to nevalja. U ovom slu~aju to je {umni brojYAESU stanice.

Pre par godina sam ga merio i mis-lim da nije bio manji od 15dB, {to bi sereklo "gluv ko top" ali za razliku od pro-{le godine kada nismo ni uklju~ili ovajopseg, ovaj puta je ra|eno prili~no so-lidno, ali daleko od najboljeg koliko mo-`e. Za utehu imamo gomilu ideja kakoovaj opseg mo`e da se pobolj{a.

Da "tamo neko" ~uva odva`ne poka-zuje slika oblaka.

Iako su oblaci sve vreme pretili danas prekriju, to se nije desilo. Iako suprilazili na svega par stotina metra, kaorukom odse~eni do vrha nikada nisu do-{li. "Neko to od gore vidi sve" {to re~e\or|e Bala{evi}.

U pauzi izme|u monta`a antena iopreme, radio amaterskim razgovorimanikada kraja:

Ne{a je prednja~io, a Vema takoume da slo`i dobre pri~e i viceve, da jebila milina slu{ati.

Slika 6. Posttavljjanjjee tteeleeskopskogsttuba za 144MHz

Slika 7. YU1CF i YU1KX monttirajjusttub za 432MHz

Slika 8. Montta`a antteema za 432MHz

Slika 9. YU1CF i Sini{a YT7TWporavnavajju antteenee

Slika 10. Sr|an YT2KUM prilikommontta`ee HAM III rottattora

Slika 11. Ba{ see bilo nattu{ttilo ...

Naravno ni “kum” Sr|an YT2KUM imnije ostajao du`an, ali je on vi{e bio za-du`en za tehni~ku podr{ku i provijant.

Ro{tilj na }umur i vi{e kilograma odvrata, kremenadli, doma}ih kobasica islanine nisu dozvolili da neko ostane gla-dan.

U petak posle postavljanja opreme,Vema je mogao u pauzi da se posvetiDX radu na KT opsezima 3.5 i 7MHz.

D`ip “Cherokee”, stanica “Codan” iantena original Codan. Zajedno sa Sini-{om YT7TW “deljali” su DX-ove na 3.5i 7Mhz.

Ne{a YU2M nije mogao da verujekakvi raporti su se dobijali "iz mobila".Pali su PY2ADR, ZP5CGL, LU5FC, ZS6HAitd za veoma kratko vreme. “Codan”antena i stanica, zajedno sa Vemom id`ipom su ~udo.

Pozitivna trema pred po~etak takmi-~enja je bila stvarno vrlo velika.

Kao malo puta do sada, takmi~enjepo~injemo na vreme.

Veze se ni`u velikom brzinom. Na144MHz smo napravili ekipni rekord ubroju veza. Za to su najza-slu`niji YU1KX, YU2M iYT7TW.

Na 432MHz, Vema ta-ko|e obara rekord ekipe"Lovci".

Zahvaljuju}i dobrom ope-ratorskom radu i "Visoko bu-~nim" (High noise) antena-ma odra|eno je skoro vi{e^eha nego na 144MHz. I svisu nas ~uli skoro uvek izprve. Ma koliko slabi signalibili.

Na 1296MHz, solidan

broj veza, koji }e obezbediti visok plas-man na ovom opsegu.

Tehnika na svakom koraku ...

Na kraju takmi~enja ekipa "Lovci" jeprimila prelazni pehar SRV za osvojenoprvo mesto u 2009. godini u apsolutnojkategoriji.

Na kraju bih posebno istakao bes-krajni entuzijazam ekipe. Lomatati smose 4 dana po planini. Postaviti 4 anten-ska sistema i gomilu opreme, odr`avaliopremu. Umoran sesti za stanicu, nap-raviti vrhunski rezultat, a posle za svega4,5 sata sve to spustiti na zemlju, po-novo to sve upakovati u prikolicu, opetse lomatati po planini dva sata nizbrdo,to ne mo`e svako.

Ali, mogu ~lanovi ekipe "Lovci" YT2L.

Pozdrav, de Goran YU1CF

Slika 15. Kompleettna lokacijja YT2L, sa sva ~eettiri antteenska sistteema.Nadam see da }ee ova slika kod ~ittaoca izazvatti bareem jjeedan mali uzdah.

Slika 12. Proviantt see pripreema

Slika 13. Vlada YU1KX, Nee{a YU2M,Sini{a YT7TW, Goran YU1CF i

Veema YT1AA

Slika 14. Veema YT1AA uru~ujjee peehar jjeednom odnajjsttarijjih ~lanova eekipee "Lovci", Vladi YU1KX

29.jul-avgust 2010. YT2L u TM 2010.

30. jul-avgust 2010.REZULTATI 2010.

RRRREEEEZZZZUUUULLLLTTTTAAAATTTT IIII TTTTAAAAKKKKMMMMIIII ^EEEENNNNJJJJAAAACQ

CONTEST

Kategorija MEMBERS1. YU4ØGM 24.2822. YTØZ 17.8083. YT4ØAA 17.6554. YU4ØAF 17.1005. YT4ØCW 16.9686. YT4ØE 15.6757. YU4ØED 13.2008. YU6A 12.0879. YU1GG 11.205

Dnevnici za kontrolu: YT1WG, YT3W,YT4ØAU, YT4ØEC, YU1DW, YU1RJ,YU7EV, YU8A

Kategorija NON MEMBERS1. YU1AB 58.0922. YT1HA 49.7613. E77C 46.5304. YU5T 45.9665. YT2AAA 45.1986. YT8A 42.7807. YU7U 41.5718. YT2U 41.1249. 9A1AA 40.926

10. YU1FJK 38.25011. YT2EA 37.58412. YU7RL 36.10513. YT1EA 32.37014. YU7BL 31.28415. YU2MMA 28.50016. S57WJ 27.08417. YT3E 25.40418. YT7MA 24.75019. YU1AS 22.68020. YU7BG 22.23021. YU1XO 21.31222. YU5D 20.53223. E73PY 20.16024. S57X 18.62425. YUØW 18.48326. E73X 16.70427. Z35F 13.60828. S57U 13.03829. YT5FD 12.00030. E73DPR 9.768

Dnevnici za kontrolu: E73S, E74Y, YT0T,

YU1KN, YU1SV, YU1XX

Takmi~arska komisija:YU3AW, YU3ZA i YU1MM

SSSSCCCCWWWWCCCCCCCCOOOONNNNTTTT EEEE SSSS TTTT

2222 0000 1111 0000 ....

CCCCOOOONNNNTTTT EEEE SSSS TTTT ““““ VVVV EEEE TTTT EEEE RRRRAAAANNNN”””” 2222 0000 1111 0000 ....

A - ^LANOVI YUOTCPl. CALL CW SSB TOTAL1. YU1ZZ 433 237 670 2. YT1AA 389 238 6273. YT3E 344 240 584 4. YU2V 354 228 5825. YU7RQ 374 186 5606. YU1MM 298 145 4437. YU1PC 287 - 2878. YU1AS 215 - 215 9. YT1PR - 182 182

10. YT5FD 165 - 16511. YU8DX - 127 127 12. YU1UD 39 49 8813. YU5PMT - 52 52

B - ^LANOVI YUOTC60 I VI[E GODINA

Pl. CALL CW SSB TOTAL1. YU5D 364 200 5642. YT1AC 358 171 5293. YU1YO 331 187 5184. YU1ED 314 168 4825. YU1AN 292 161 4536. YT9T 295 156 4517. YU1MI 255 172 4278. YU1ML 263 91 3549. YU1EO 209 117 326

10. YU1TO 149 64 21311. YU1NB 42 111 15312. YT4ØEC 137 - 13713. YU1SC - 123 12314. YU1TS 88 16 10415. YT1MR - 98 98 16. YT1ML 49 15 6417. YT1KG 20 41 61

C - LI^NE STANICEPl. CALL CW SSB TOTAL1. YU1KT 394 246 6402. YU1AB 397 230 6273. YU1EA 382 240 6224. YT3W 349 232 5825. YU7BG 296 147 4436. YU7BL 279 158 4377. YU1TR 231 116 3478. YU2RCD 192 155 347 9. YU5DR 217 89 306

10. YT7MA 106 122 228

D - LI^NE STANICE CWPl. CALL CW TOTAL1. YU1XO 391 3912. YU7RL 362 362

3. YU1SV 331 3314. YT2EA 305 3055. YT2EU 279 279

E - LI^NE STANICE SSBPl. CALL SSB TOTAL1. YT1KC 241 2412. YU1AR 222 2223. YU7ZEX 207 207 4. YU2AVB 206 2065. YT2BTA 131 1316. YT2VPA 127 1277. YT5OZC 124 1248. YU6DX 122 1229. YT2KID 114 114

10. YU2SD 84 8411. YT2PBG 81 8112. YU1UL 49 4913. YU5DJP 44 44

F - KLUPSKE STANICEPl. CALL CW SSB TOTAL1. YU1FJK 324 245 5692. YT5C 363 205 5683. YT3R 324 190 5144. YT1V 301 183 4845. YU1HFG 235 160 3956. YU1KAP 282 - 2827. YU1AHW - 104 104

G - NON YU STANICEPl. CALL CW SSB TOTAL1. E77U 367 235 6022. E77C 334 214 5483. E73ECJ 302 174 476 4. S58FA 269 163 4325. E73DPR 283 144 4276. E73MS 239 146 3857. 4O3RR 231 137 3688. OZ/YT2T 161 123 284 9. E73RDL - 56 56

Pristigla su ukupno 82 dnevnika.Dnevnici za kontrolu: E77EPA, E77M,

YTØI, YUØOTC, YU2ADA, YU5T, YU7VI,Z31DY.

U dnevnicima se vi{e od pet putapojavljuju, {to zna~i da nisu unikati, od-nosno da su u~estvovale u takmi~enju,slede}e stanice: E71BAB, E74IW, E74RK,S57CP, YT1E, YT1SS, YT1KS, YT3AA, YT4T,YU1FE, YU1SMS, YU1UB, YU2EZ, YU6A,YU7AS, 4O6AB, 9A7DX.

31.jul-avgust 2010. KT KUP SRS 2009.

RREEZZUULLTTAATT IIKKTT KKUUPP SSRRSS 22000099 .. C

QCONTEST

Kategorija A – Vi{e operatora

Pl Pozivni I period II period III period IV period Ukupnoznak Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt poena

1. YTØZ 69/27/3726 81/27/2187 68/25/3400 73/27/1971 112842. YU1R 70/26/3640 69/25/1725 58/24/2784 74/27/1998 101473. YU1ANO 65/26/3380 65/27/1755 63/25/3150 62/27/1674 99594. YU1FJK 66/26/3432 71/25/1775 60/25/3000 65/24/1560 97675. YT5C 58/23/2668 74/26/1924 63/25/3150 69/25/1725 94676. YU1AST 62/25/3100 62/21/1302 65/25/3250 67/25/1675 93277. YU1AAX 62/25/3100 60/23/1380 55/24/2640 70/26/1820 89408. YT2L 46/18/1656 79/27/2133 51/24/2448 70/27/1890 81279. YU1HFG 20/12/480 22/13/286 13/7/182 25/14/350 1298

Kategorija B - Jedan operator HP

Pl Pozivni I period II period III period IV period Ukupnoznak Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt poena

1. YT4A 69/27/3726 80/26/2080 60/28/3360 69/27/1863 110292. YU1IG 71/26/3692 82/26/2132 64/26/3328 70/26/1820 109723. YT9A 67/24/3216 80/26/2080 67/26/3484 72/26/1872 106524. YT2T 72/27/3888 71/26/1846 57/26/2964 73/26/1898 105965. YT7WM 69/25/3450 77/25/1925 63/25/3150 67/24/1608 101336. YU1LA 64/25/3200 76/26/1976 59/25/2950 73/26/1898 100247. YU1KT 64/24/3072 72/26/1872 66/24/3168 65/26/1690 98028. YT7KM 65/23/2990 56/23/1288 62/26/3224 73/25/1825 93279. YT8T 58/23/2668 74/26/1924 53/24/2544 68/26/1768 8904

10. YU2EF 62/24/2976 70/24/1680 51/23/2346 56/24/1344 834611. YT2AA 54/25/2700 58/25/1450 59/23/2714 60/25/1500 831412. YU2RA 47/22/2068 56/23/1288 50/21/2100 59/26/1534 6990

C - Jedan operator LP

Pl Pozivni I period II period III period IV period Ukupnoznak Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt poena

1. YT1TA 71/25/3550 54/24/1296 64/26/3328 63/27/1701 98752. YU5M 66/27/3564 75/27/2025 55/24/2640 62/25/1550 97793. YT7AW 63/23/2898 63/25/1575 61/25/3050 62/25/1550 90734. YU2FG 56/24/2688 58/26/1508 62/24/2976 53/25/1325 84975. YT1HA 63/23/2898 61/25/1525 53/23/2438 62/25/1550 84116. YU1YM 44/21/1848 66/26/1716 58/26/3016 68/25/1700 82807. YU7KG 57/23/2622 53/22/1166 53/26/2756 56/24/1344 78888. YT2U 51/25/2550 55/24/1320 55/22/2420 52/25/1300 75909. YU1YO 42/22/1848 69/23/1587 45/25/2250 66/25/1650 7335

10. YT1AC 48/22/2112 54/22/1188 47/23/2162 53/24/1272 673411. YU5D 45/18/1620 53/24/1272 47/21/1974 51/26/1326 619212. YU7BL 45/21/1890 42/17/714 47/21/1974 37/21/777 535513. YU1QU 36/20/1440 57/23/1311 30/17/1020 48/20/960 473114. YU4MM 42/20/1680 41/18/738 39/20/1560 30/18/540 451815. YU7BG 34/16/1088 41/23/943 38/19/1444 37/21/777 425216. YT1SN 30/18/1080 27/16/432 35/21/1470 30/18/540 352217. YU1KQR 26/17/884 45/20/900 12/08/192 51/23/1173 314918. YU1CJ 22/15/660 29/17/493 23/15/690 27/14/378 222119. YU2RCD 11/07/154 33/15/495 21/13/546 40/20/800 199520. YU5T 47/21/1974 0/0/0 0/0/0 0/0/0 197421. YU1ML 24/13/624 18/11/198 0/0/0 0/0/0 822

Kategorija D - Jedan operator CW

Pl Pozivni I period II period III period IV period Ukupnoznak Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt poena

1. YT7P 58/25/2900 0/0/0 54/24/2592 0/0/0 54922. YT5CWW 55/24/2640 0/0/0 55/23/2530 0/0/0 51703. YU7AU 60/22/2640 0/0/0 54/23/2484 0/0/0 5124

4. YU1Q 55/22/2420 0/0/0 49/21/2058 0/0/0 44785. YU7ECD 55/22/2288 0/0/0 52/21/2184 0/0/0 44726. YT5M 46/21/1932 0/0/0 50/21/2100 0/0/0 40327. YU7RL 47/24/2304 0/0/0 40/20/1600 0/0/0 38568. YU7AF 51/23/2346 0/0/0 36/20/1440 0/0/0 37869. YU5W 41/19/1558 0/0/0 40/18/1440 0/0/0 2998

10. YT1LU 22/13/572 0/0/0 08/07/112 0/0/0 68411. YTØI 10/07/140 0/0/0 01/01/02 0/0/0 142

Kategorija E - Jedan operator SSB

Pl Pozivni I period II period III period IV period Ukupnoznak Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt poena

1. YU5C 0/0/0 74/27/1998 0/0/0 67/26/1742 37402. YU7U 0/0/0 72/24/1728 0/0/0 74/27/1998 37263. YU7ZEX 0/0/0 76/24/1824 0/0/0 68/26/1768 35924. YU2V 0/0/0 62/27/1674 0/0/0 67/24/1608 32825. YT2VPA 0/0/0 54/21/1134 0/0/0 53/24/1272 24066. YU2AVB 0/0/0 37/21/777 0/0/0 38/22/836 16137. YU3MUP 0/0/0 24/15/360 0/0/0 33/19/627 987

Kategorija F - Stanice izvan Srbije - NON YU

Pl Pozivni I period II period III period IV period Ukupnoznak Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt Qso/M/Pt poena

1. E77C 58/25/2900 66/25/1650 66/27/3564 64/24/1536 96502. 4O/YU1YV 54/23/2484 66/26/1716 55/22/2420 63/23/1449 80693. 4O7EW 58/24/2784 53/23/1219 48/22/2112 58/26/1508 76234. E73DPR 43/20/1720 59/25/1475 40/21/1680 56/26/1456 63315. E73X 37/21/1554 50/24/1200 36/19/1368 47/24/1128 52506. E74QA 26/14/728 29/13/377 30/15/900 44/21/924 29297. E73XL 34/18/1224 0/0/0 14/12/336 0/0/0 15608. E73LM 0/0/0 35/18/630 0/0/0 32/16/512 1142

Kategorija G - YU radio-klubovi

Pl KLUB RST 1 RST 2 RST 3 RST 4 RST 5 Ukupno1. YU1FJK YU1ANO YT1TA YU1KT YU1FJK YT1HA 478142. YU1AAX YT0Z YT9A YU1AAX YT8T 4O7EW 474033. YU7BPQ YT7WM YT5C YT7KM YT7AW YU7KG 458884. YU1EFG YU2FG YU2EF YU1YO YU4MM YU1Q 331745. YU1AST YT2T YU1AST 199236. YU1GUV YT4A YT1AC 177637. YU1ABG YU1R YT5CWW 153178. YU1DHI YU1IG 109729. YU1AGK YU1LA 10024

10. YU1ELM YT2AA 831411. YU1ACR YU1YM 828012. YU1ADO YT2L 812713. YU1HFG YU5C YU5T YU1HFG YU1ML YTØI 797614. YU1KQR YU1KQR YT2VPA YU1CJ 777615. YU7KMN YT2U 759016. YU7AOP YT7P 549217. YU7BCD YU7AU 512418. YU1AVQ YU1QU 471319. YU7ECD YU7ECD 447220. YU1HQR YT5M 403221. YU1EXY YT1SN 352222. YU1ADN YU5W 299823. YU1AAQ YU2RCD YT1LU 2679

SRS YU5M YU2AVB 11392

Dnevnici za kontrolu:YU1XO, 9A8A, YT7TA, YU4A, YU1AAV, YU2MMA, YT2WW, YT7RM,4O3RR, YU1TO, YU3MMM

32. jul-avgust 2010.YU KTMARATON - MAJ 2010.

Kategorija JEDAN OPERATORPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YU1KT 36/108/26 38/76/28 9936

2. YU2EF 37/111/25 39/78/27 9828

3. YU2MMA 30/90/25 39/78/26 8568

4. YU1YO 33/96/23 36/72/27 8400

5. YU6A 32/96/24 35/70/26 8300

6. YU7RQ 30/90/24 34/68/25 7742

7. YT5M 31/93/22 33/66/26 7632

8. YU0A 30/90/22 36/72/25 7614

9. YU5DR 27/81/22 30/60/28 7050

10. YU7BG 27/81/21 32/64/27 6960

11. YT1KC 23/69/20 35/70/26 6394

12. YT1UR 28/84/23 26/52/21 5984

13. YU7BL 27/81/17 30/60/23 5640

14. YU4MM 23/69/21 23/46/23 5060

15. YU3MMM 13/39/15 37/74/27 4746

16. YU1CJ 15/45/19 22/44/21 3560

17. YU1AB 0/0/0 28/56/24 1344

18. YU1ZM 20/60/21 0/0/0 126019. YT0I 5/15/6 6/12/7 351

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YU7U 35/105/28 36/72/26 2940

2. YU0U 36/108/26 40/80/29 2808

3. YT4T 34/102/26 34/68/27 2652

3. YU1YM 34/102/26 0/0/0 2652

5. YU7AF 33/99/26 36/72/23 2574

6. YU1XO 32/96/26 29/58/23 2496

7. YU5T 34/102/24 0/0/0 2448

8. YT2EA 30/90/26 0/0/0 2340

9. YU1Q 32/96/24 0/0/0 2304

10. YT1AC 32/96/23 31/62/24 2208

11. YU2M 30/90/24 0/0/0 2160

12. YU1YV 24/72/22 24/48/23 1584

13. YU1PC 24/72/21 0/0/0 1512

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YT3E 0/0/0 43/86/28 2408

2. YU7ZEX 31/93/21 42/84/28 2352

3. YU2V 26/78/23 42/84/27 2268

4. YT1PR 0/0/0 38/76/26 1976

5. YU5C 0/0/0 37/74/26 1924

5. YU2AVB 0/0/0 37/74/26 1924

7. YU2MT 0/0/0 29/58/24 1392

7. YT2VPA 0/0/0 29/58/24 1392

9. YT5OZC 0/0/0 22/44/23 1012

10. YU3MUP 0/0/0 19/38/17 646

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YU1GUV 37/111/28 40/80/28 10696

2. YT5C 38/114/26 40/80/26 10088

3. YT0T 33/99/25 43/86/29 9990

4. YU1FJK 34/102/26 34/68/26 8840

5. YU7W 29/87/20 40/80/28 8016

6. YU1KNO 23/69/19 38/76/28 6815

7. YU7IBB 30/90/25 27/54/22 6768

8. YT3R 23/69/20 24/48/19 4563

9. YU1HFG 21/63/19 15/30/15 3162

Kategorija KLUBOVIPl. Klub Klupske stanice i Poena

stanice ~lanova kluba

1. YU1FJK YU0U, YT0T, YU1KT, YT4T, YU1FJK, 755.51

YU6A, YU0A, YU1KNO, YU1YV, YT3R

2. YU7BPQ YT5C, YU7U, YU7ZEX, YU7AF, YU2V, 747.24

YU7W, YU7RQ, YU7BG, YU7IBB, YU7BL

3. YU1EFG YU2EF, YU1YO, YT1KC, YU4MM, YU1Q, 342.30

YT1PR, YU2MT, YU1ZM

4. YU1GUV YU1GUV, YT1AC 169.43

5. YU1HQR YT5M, YU1XO 141.90

6. YU1KQR YU2MMA, YU1CJ, YT2VPA, YT5OZC 135.85

7. YU1HFG YU1HFG, YU5T, YU5C, YT0I 73.72

8. YU1ABH YT1UR 55.95

9. YU1ACR YU1YM, YT3E 47.30

10. YU1AHW YT2EA 21.88

11. YU1BOR YU1PC 14.14

12. YU1GTU YU1AB 12.57

SRS YU5DR, YU3MMM, YU2M, YU2AVB 148.46

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA MMAAJJ 22001100..C

QCONTEST

Dnevnik za kontrolu: YU5EQP

33.jul-avgust 2010. YU KTMARATON - JUN 2010.

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YUØU 36/108/25 36/72/27 2700

2. YT2EA 33/99/26 33/66/26 2574

3. YU1YM 33/99/24 0/0/0 2376

4. YT4T 32/96/24 32/64/25 2304

5. YT1AC 33/99/23 30/60/24 2277

6. YU7AF 32/96/23 37/74/27 2208

7. YU1Q 28/84/23 27/54/25 1932

8. YU1PC 26/78/22 0/0/0 1716

9. YU1YV 26/78/21 14/28/14 1638

10. YU1XO 27/81/19 28/56/22 1539

11. YU1NSK 18754/13 0/0/0 702

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YT5C 34/102/25 40/80/28 9646

2. YTØT 31/93/24 43/86/28 9308

3. YU1FJK 32/96/25 37/74/26 8670

4. YU1GUV 31/93/22 39/78/27 8379

5. YU7W 33/99/25 36/72/22 8037

6. YU7IBB 27/81/22 32/64/25 6815

7. YT3R 25/75/20 20/40/23 4945

Kategorija JEDAN OPERATOR

Pl. Call I per. (CW) II per. (SSB) PoenaQso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU1AB 34/102/25 38/76/27 9256

2. YU2EF 34/102/25 36/72/25 8700

3. YU6A 31/93/23 38/76/28 8619

4. YU1YO 32/96/25 36/72/26 8568

5. YU2MMA 34/102/23 37/74/25 8448

6. YU1KT 33/99/24 34/68/26 8350

7. YU7RQ 31/93/25 34/68/24 7889

8. YU7BL 31/93/24 27/54/23 6909

9. YU7BG 29/87/22 31/62/23 6705

10. YU3MMM 24/72/22 35/70/25 6674

11. YT1KC 21/63/19 37/74/27 6302

12. YU5DR 24/72/21 26/52/25 5704

13. YU4MM 24/72/18 21/42/19 4218

14. YU1CJ 12/36/15 15/30/14 1914

15. YU2RCD 12/36/13 12/24/12 1500

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YT1PR 0/0/0 39/78/28 2184

1. YT3E 0/0/0 39/78/28 2184

3. YU7ZEX 34/102/26 39/78/27 2106

4. YU2V 28/84/22 37/74/27 1998

5. YU1KNO 0/0/0 36772/27 1944

6. YU2AVB 0/0/0 34/68/27 1836

7. YU2MT 0/0/0 34/68/26 1768

8. YT5OZC 0/0/0 24/48/19 912

9. YU1SMS 0/0/0 7714/12 168

Kategorija KLUBOVIPl. Klub Stanice kluba i ~lanova Poena

YT5C, YU7ZEX, YU7AF, YU2V,1. YU7BPQ YU7W, YU7RQ, YU7BL, YU7IBB, 744.18

YU7BG

YUØU, YT0T, YU1FJK, YU6A,2. YU1FJK YU1KT, YT4T, YT3R, YU1YV, 650.48

YU1KNO

YU2EF, YU1YO, YU1Q, YT1KC,3. YU1EFG YU4MM, YT1PR, YU2MT, 420.54

YU2RCD, YU1NSK

4. YU1GUV YU1GUV, YT1AC 164.34

5. YU1KQR YU2MMA, YU1CJ, YT5OZC 116.87

6. YU1GTU YU1AB 95.96

7. YU1AHW YT2EA 88.95

8. YU1HQR YU1XO 58.23

9. YU1ACR YU1YM, YT3E 47.27

10. YU1BOR YU1PC 17.79

11. YU1AAQ YU1SMS 1.74

SRS YU3MMM, YU5DR, YU2AVB 147.35

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA JJUUNN 22001100.. C

QCONTEST

Dnevnik za kontrolu: YU1IG

34. jul-avgust 2010.OSNOVAN RK YU1BBV

OOSSNNOOVVAANN RRAADDIIOO--KKLLUUBB““BBAANNJJIICCAA”” YYUU11BBBBVVO

SNOVAN

NOVIRK

U skladu sa ~lanom 11. stav 2. Za-kona o udru`enjima i ~lanom 9. stav 1.ta~ka 4 Pravilnika o sadr`ini, na~inu upi-sa i vo|enja Registra udru`enja, na os-novu slobodne volje grupe gra|ana oku-pljenih u Osniva~kom odboru, pristupilose odr`avanju Osniva~ke skup{tine Ra-dio-kluba "Banjica".

Osniva~ki odbor Radio-kluba "Banji-ca" u sastavu:

1. Du{an Gruji},2. Ivan Uljarevi},3. Predrag Gruji}, i4. Zoran Stupar,

sazvao je Osniva~ku skup{tinu Radio-kluba "Banjica" za dan 29. maj 2010. go-dine sa po~etkom u 12:00 ~asova. Za-sedanje Osniva~ke skup{tine odr`ano jeu Beogradu, u 1. Mesnoj zajednici "Ba-njica", u Beogradu, Ulica Bulevar oslo-bo|enja 96.

Prisutni gosti na Osniva~koj skup{ti-ni bili su radio-amateri i zainteresovanigra|ani: Zvonko Colja, sekretar Savezaradio-amatera Srbije, Fikret Ohranovi},radio-amater, Ru`a Ohranovi}, SlobodanRako~evi}, Mi{a Kosti}, @ivomir Milova-novi}, radio-amater, Ivan Gado, radio-amater, \ura Kurid`a, radio-amater, Ro-doljub Aljinovi}, radio-amater i JulijanaKosti}, radio-amater. Inicijator, Du{anGruji}, nakon {to je utvr|eno da Osni-

va~koj skup{tini prisustvuju svi osniva~i,otvorio je zasedanje i predlo`io dnevnired na usvajanje.

Osniva~ka Skup{tina je jednoglasnousvojila slede}i dnevni red:

1. Izbor predsedavaju}eg Osniva~keskup{tine i zapisni~ara;

2. Zadaci i ciljevi Radio-kluba "Banji-ca" i dono{enje akta o osnivanju radio-kluba;

3. Predstavljanje Predloga Statutaradio-kluba, diskusija o Predlogu statu-ta i usvajanje Statuta;

4. Izbor organa radio-kluba;5. Izbor predsednika Izvr{nog odbo-

ra radio-kluba;6. Odluku o dodeli radio-amaterskog

pozivnog znaka YU1BBV kod Saveza ra-dio-amatera Srbije;

Rad Osniva~ke sku{tine

Prisutni osniva~i, jednoglasno su us-vojili, da predsedavaju}i Osniva~ke sku-p{tine bude Du{an Gruji}, a zapisni~arIvan Uljarevi}.

Uvodnu re~ o zadacima i ciljevimaRK "Banjica" je dao Du{an Gruji} i pro-~itao Predlog osniva~kog akta RK "Ba-njica". Svi prisutni glasanjem jednoglas-no usvojili Osniva~ki akt. Zatim je jed-noglasno usvojen i Statut kluba.

Nakon toga izvr{en je izbor organaradio-kluba, i to:

^lanovi Ivr{nog odbora su: 1. Du{anGruji}, predsednik IO, 2. Ivan Uljarevi},~lan i 3. Julijana Kosti}, ~lan.

Dogovoreno je da se ~lanovi drugihorgana radio-kluba (Nadzorni odbor i Di-sciplinaska komisija) izaberu na narednojsednici Skup{tine, koja je zakazana zaseptembar 2010. godine.

U~esnici Osniva~ke skup{tine suaplauzom pozdravili izbor za predsedni-ka Izvr{nog odbora i zastupnika udru`e-nja Radio-kluba, a Odluka o dodeli ra-dio-amaterskog pozivnog znaka YU1BBV,kod Saveza radio-amatera Srbije, je us-vojena jednoglasno.

Dat je predlog za usvajanje logotiparadio kluba u obliku kruga u kome jenapisano: RADIO-KLUB "BANJICA", saamblemom Saveza radio-amatera Srbi-je, a podlogu ~ini srpska zastava. Pred-log logotipa je usvojen jednoglasno.

Predsedavaju}i Osniva~ke skup{tineDu{an Gruji}, YU1OS

35.jul-avgust 2010. OGLASI

PRODAJEM ameri~ki trofejni radio-prijemnik BC-312N iz 1945. godine. Pri-jemnik je ispravan i prepravljen da radina 220V. Svaki dogovor mogu} oko pla-}anja ili trampe. Zoran Milenkovi}, te-lefoni: 011/261-39-69 ili 063/264-634 i064/508-3006

KUPUJEM radio-ure|aje trofejnog po-rekla: prijemnike, predajnike, razni pribor(pretvara~i, tasteri, el. cevi i dr). Ure|ajimogu biti i nekompletni ili neispravni.Tako|e kupujem "COLLINS" prijemnike(51J3, 51J4, 51S1), kao i mehani~ke fil-tre za iste i drugi rezervni materijal. Jo-van \oki}, Beograd, Debarska 25B, te-lelefon: 011/78-61-869.

PRODAJEM pertinaks, vitroplast, ot-pornike, trimere, potenciometre, kon-denzatore, diode, LED, tranzistore, tiris-tore trijake, IC ... Dostavljam spisak. Ja-viti se Ran~i}u, tel. 018/36-1239.

PRODAJEM: RxTx 50MHz, 50W; KTlinear 1,8-21MHz, 100W; FM 145MHz,

10W, linear 144MHz, 100W. Sa{a Pa{i},011/2507-257.

KUPUJEM stare”tenkovske” odnosno“telegrafske” slu{alice otpornosti 2-4000Ω, starinske aluminijumske plo~as-te promenljive kondenzatore od oko500pF, kao i antenska feritna jezgra sa ibez navoja. Ponude slati na telefon broj:011/659-389 ili 011/3618-601, za Vuka\or|evi}a.

OOOOGGGGLLLLAAAASSSS IIII