4 EKOLOŠKA I DRUŠTVENA ANALIZA 4.1 Uvod · 4 Slika 4.3: Deponija Trgovište u isušenoj renoj dolini Ekološki kvalitet postojeih deponija (osim Meterisa) Ekološki kvalitet prostora

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008

MIR 2 – Municipal Improvement and Revival Program�

Studija izvodljivosti upravljanja �vrstim otpadom u P�injskom okrugu, južna Srbija Finalni izveštaj 9S8851.01/HOD/R0002/Ch4/Nijm

1

4 EKOLOŠKA I DRUŠTVENA ANALIZA

4.1 Uvod Pregled ekoloških i društvenih aspekata ovog projekta, nove regionalne deponije Meteris u Vranju, zasniva se na narednim zahtevima, dokumentovanim u: • Priru�niku ekološke integracije za razvojnu saradnju EC, EuropeAid, (decembar 2006.); • Lokalnom zakonodavstvu, Zakonu o analizi uticaja na životnu sredinu (2004.); • Propisima o kriterijumima za utvrdjivanje lokacija i rasporeda deponija sme�a (“Službeni

glasnik RS” br. 54/92).

4.1.1 Srpski zahtevi za proceduru analize uticaja na živostnu sredinu (EIA) Opšte U skladu sa srpskim zakonodavstvom, Analiza uticaja na životnu sredinu mora da se izvrši i odobri da bi se dobila gradjevinska dozvola. Zakon o analizi uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik Republike Srbije 135/2004) postavlja zahteve za takvu EIA. Ovaj zakon o EIA je izradjen u skladu sa Direktivama EU. Obim i sadržaj EIA U skladu sa �lanom 12-15 srpskog Zakona o EIA, nadležni organ (naj�eš�e opština) odlu�uje o potrebnom obimu i sadržaju studije EIA. �lan 17 Zakona nabraja pozicije koje treba opisati u EIA. Javne konsultacije �lan 14 Zakona o EIA zahteva javno objavljivanje odluke Nadležnog organa o obimu studije. �lanovi 20 i 21 opisuju postupak javnih konsultacija koji prati rezutate EIA.

4.1.2 Zahtevi koje postavlja EU U skladu sa Priru�nikom za ekološku integraciju, Aneks 7 (2006.), EIA je neophodna ako se radi o deponiji otpada ve�ih razmera (tj. ekvivalentno >150.000 stanovnika) ili ako ista uti�e na naro�ito osetljivu oblast životne sredine primaoca ili ako postoje�i SEIA izveštaj tako savetuje. Ovaj projekat je velikog obima (približno 230.000 stanovnika P�injske oblasti, po podacima popisa iz 2002. godine). Lokacija nove regionalne deponije Meteris nije osetljiva lokacija.

4.2 Preduzeti postupci EIA U skladu sa zahtevima srpskog Zakona, EIA je izvršena za Regionalnu deponiju �vrstog otpada Meteris u Vranju od strane Instituta “Kirilo Savi�”, 2004. godine. Ovu EIA su odobrili nadležni organi u Srbiji (tj. Ministarstvo za zaštitu životne sredine pri centralnoj vladi, uz pozitivno mišljenje opštine Vranje).

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



2

Urbanisti�ki plan Komisija za urbanisti�ka pitanja opštine Vranje je utvrdila detaljan urbanisti�ki plan za novu deponiju. Po savetu komisije, skupština opštine Vranje je usvojila detaljni urbanisti�ki plan za novu deponiju. Pre usvajanja, održana je javna rasprava u vezi sa urbanisti�kim planom za novu deponiju Meteris. Opština Vranje je navela da su sve pokrenute procedure u skladu sa propisima. Procedure za proces planiranja, uklju�uju�i javnu diskusiju i dogovor, trajale su skoro 5 godina (1997-2001.). Tokom prve 3 godine su odba�ene ostale alternativne lokacije, iz raznih razloga. Lokacija deponije Meteris ispunjava zakonom propisane uslove.

4.3 Kratak pregled glavnih uticaja na životnu sredinu Da bi se utvrdila nova regionalna deponija, važno je shvatiti obim uticaja na razne aspekte životne sredine. Stoga se daje opis glavnih uticaja u tabeli u paragrafu 4.5, na osnovu dole datog opisa. Drugi razmatrani aspekt je zatvaranje deponija u P�injskom okrugu. Zatvaranje �e imati pozitivan uticaj na ekološku i društvenu dobrobit stanovnika ovog podru�ja. Stoga se u ovom kratkom pregledu razmatra nova deponija kao i postoje�e deponije. Posebna pažnja je posve�ena postoje�im deponijama u blizini Bujanovca, Trgovišta i Vladi�inog Hana, jer su one najkriti�nije za zdravlje, bezbednost i životnu sredinu. Sve tri se grani�e sa vodenim tokovima. Analiza uticaja na životnu sredinu zasniva se na relevantnoj dokumentaciji (uklju�uju�i EIA napravljenu za Sanitarnu deponiju �vrstog otpada Meteris u Vranju od strane Instituta “Kirilo Savi�” 2004. godine) i na informacijama dobijenim na sastancima tokom obilazaka terena u januaru i martu 2008. godine. Ovom prilikom su obavljeni razgovori sa predstavnicima opštine, javnim komunalnim preduze�em Komrad, pose�ene su lokacije i snimljene fotografije. U nastavku sledi opis teku�eg stanja životne sredine na deponijama P�injskog okruga, i sadašnjeg i budu�eg stanja nove regionalne deponije Meteris.

4.3.1 Postoje�e stanje Uvod Deponija Meteris u Vranju je u potpunosti u upotrebi nakon svog osnivanja 2002. godine i približava se EU standardima. Procenjuje se da �e njen kapacitet trajati do 2014. godine (na osnovu otpada iz Vranja i Vladi�inog Hana). Otpad iz Vladi�inog Hana se odlaže u Meterisu od po�etka 2007. godine. Veliki deo ostalih deponija u P�injskom okrugu je još uvek aktivan, ali �e na kraju morati da se zatvori i sredi. Javno zdravlje (osim Meterisa) Na svim aktivnim deponijama P�injskog okruga, otpad je odlaže bez bezbednosnih i zdravstvenih mera. Mada nedostaju ta�ni podaci, lokalno stanovništvo se povremeno suo�ava sa bolestima izazvanim infekcijama koje poti�u iz otpada. Na drugim bespravnim deponijama na drugim mestima u Srbiji, izveštava se da svake godine imaju neku vrstu epidemije žutice i svinjske kuge.

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



3

Podzemne vode na postoje�im deponijama (osim Meterisa) Verovatno na svim postoje�im deponijama dolazi do zagadjenja podzemnih voda (mada to nije dokazano laboratorijskim analizama). Zagadjenje podzemnih voda je izazvano zagadjenim procednim vodama iz otpadnihi materija i predstavlja opasnost za kvalitet površinskih voda. Površinske vode na postoje�im deponijama (osim Meterisa) Neke od postoje�ih deponija se nalaze u blizini izvora voda, i stoga uti�u na kvalitet nizvodnih površinskih voda. Budu�i da se iz nekih vodnih tokova zahvata voda za pi�e, zagadjenje deponija izaziva ozbiljne rizike za zdravlje nizvodno. Na donjim fotografijama se vidi kako se deponije Bujanovac, Trgovište i Vladi�in Han grani�e sa rekama.

Slika 4.1: Trnova�ka reka pored deponije “Brzac” u Bujanovcu

Slika 4.2: Deponija Letoviška reka u Vladi�inom Hanu se grani�i sa rekom Južna Morava

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



4

Slika 4.3: Deponija Trgovište u isušenoj re�noj dolini

Ekološki kvalitet postoje�ih deponija (osim Meterisa) Ekološki kvalitet prostora oko postoje�ih deponija je opustošen. Nije poznato da li su u ovom podru�ju živele kriti�ne biljne ili životinjske vrste. Fotografije prikazuju opšti pogled na prostor oko deponija.

Slika 4.4: Deponija u Preševu

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



5

Slika 4.5: Deponija Bubavica u Surdulici

Kvalitet vazduha na postoje�im deponijama (osim Meterisa) Vazduh na ve�ini postoje�ih deponija je zagadjen usled nekontrolisanog ispuštanja gasova koji nastaju tokom razlaganja otpada koji je odložen na nesanitarni na�in, kao i usled povremenih nekontrolisanih požara na deponijama. U zavisnosti od pravca vetra i udaljenosti od naselja ili ku�a, javljaju se pritužbe stanovnika na miris iz deponije.

Slika 4.6: Deponija u Bosiligradu

Kvalitet zemljišta na postoje�im deponijama (osim Meterisa) Svim deponijama nedostaje obloga (bilo glinena ili sinteti�ka) koja bi spre�ila kontakt ili mešanje otpada sa podnožnim zemljištem. Zemljište na lokacijama deponija je zagadjeno otpadom odloženim na nekontrolisan na�in, kao i procednim vodama iz otpada.

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



6

4.3.2 Postoje�e stanje na novoj regionalnoj deponiji Meteris Opšte Dispozicija i tehni�ka realizacija deponije Meteris opisani su u poglavlju 3. Iz toga je jasno da je deponija Meteris projektovana tako da spre�ava ekološke rizike. U donjem tekstu se razmatraju ekološka pitanja u vezi nove regionalne deponije.

Slika 4.7: Deponija ‘Meteris’ sa pre�iš�avanjem drenažne vode (procednih voda) ispred nje Slika 4.8: Deponija ‘Meteris’ sa slojem na dnu

Podzemne vode U blizini ove deponije nema izvorišta vode. Budu�i da je nova deponija izgradjena u skladu sa postavljenim zahtevima, kvalitet podzemnih voda ne�e biti pod uticajem deponije. Tokom merenja (hidrogeološka snimanja 1991. godine) nije se naišlo na podzemne vode. Procedne vode (iz otpadnih materija) se prikupljaju, pre�iš�avaju i pumpaju nazad u deponiju. Umesto pumpanja, u bliskoj budu�nosti �e se priimenjivati prskanje (ovo promoviše isparavanje pa tako umanjuje akumuliranje).

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



7

Površinske vode Deponija Meteris se ne nalazi u blizini nikakvog vodenog toka. Najbliža površinska voda, reka Južna Morava, nalazi se na udaljenosti od približno 2 km. Budu�i da je nova deponija izgradjena u skladu sa postavljenim zahtevima, kvalitet ove površinske vode ne�e biti pod uticajem deponije. Ne dolazi do ispuštanja otpadnih voda u površinske vode. Kvalitet životne sredine na novoj deponiji Ovo podru�je nije kriti�no stanište nikakvih biljnih ili životinjskih vrsta. Na okolnim parcelama, uzgaja se stoka (koze) i gaje se usevi. Izmedju parcela, vegetacija se sastoji od niskog grmlja, drve�a, bilja i trave. Lokacija i njena okolina nisu registrovani kao zašti�eno prirodno dobro, i ne nastanjuju ih ugrožene biljne ili životinjske vrste. Prirodno okruženje nije deo nekog zašti�enog podru�ja. Preovladjuju�a namena zemljišta u podru�ju oko deponije Meteris je poljoprivredna. Kvalitet vazduha na novoj deponiji Primena nove deponijske prakse (kako je predvidjeno zahtevima) spre�ava narušavanje kvaliteta vazduha. Stanovnici u ovom podru�ju, u naselju Dorinska Mahala, žive na minimalnoj udaljenosti od 0,5 km nizbrdo i jugoisto�no od Meterisa. Preovladjuju�i pravac vetra je severoisto�an. Pritužbe na neprijatne mirise su se javljale samo kada je kompaktor otpada bio u kvaru. Kvalitet zemljišta na novoj deponiji Primena nove deponijske prakse (kako je predvidjeno zahtevima) spre�ava narušavanje kvaliteta zemljišta. Transport Transport otpada se vrši preko pristupnog puta koji se grani�i sa individualnim ku�ama, ukupno njih 13, u selu Suvi Dol. Ovaj pristupni put je izgradjen i/ili poboljšan istovremeno sa izgradnjom deponije. U postoje�oj situaciji, prose�no 35 kamiona dnevno (radnim danima, bez vikenda) prodje tim putem. Re�eno nam je da je izvesan broj ku�a duž ovog puta izgradjen nakon izgradnje deponije.

Slika 4.9: Pogled na pristupni put deponiji Meteris

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



8

Ekološki monitoring Periodi�no se uzimaju uzorci (podzemnih) voda i analiziraju od strane relevantnih organa. Što se ti�e podzemnih voda, nizvodno su postavljena tri piezometra. Rezultati merenja su zadovoljavaju�i i nema razloga za dodatne mere. Prikupljeni podaci su (izmedju ostalog) prosledjeni Ministarstvu ekologije pri centralnoj vladi. Ostala pitanja Neposredno na severu od regionalne deponije, nalaze se elektri�ni vodovi i stubovi. Minimalna udaljenost aktivnosti, kao što je deponija, treba da bude 100 metara (na osnovu Zvani�nog srpskog pravilnika o kriterijumima za utvrdjivanje lokacije i rasporeda deponija otpada, broj 54/92). Nova regionalna deponija ispunjava ovaj zahtev. Osetljivi objekti poput škola ili bolnica se ne nalaze u krugu od 2 km. Briga nakon zatvaranja deponije Treba izraditi program monitoringa da bi se osiguralo merenjima da deponija nakon zatvaranja ne uti�e na životnu sredinu (tj. naro�ito zemljište, podzemne vode i površinske vode). Moraju da se definišu ta�ke monitoringa.

4.3.3 Budu�i položaj nove regionalne deponije Meteris Predloženi budu�i položaj deponije Meteris se sastoji od proširenja pored postoje�e lokacije. Tehni�ka realizacija tog proširenja bi�e u skladu sa standardima EU (kao što je primenjeno i na postoje�u deponiju). Iz toga je jasno da �e proširena deponija Meteris biti projektovana tako da spre�i ekološke rizike. Ekološka pitanja opisana u paragrafu 4.3.2 �e se takodje primenjivati na proširenu deponiju Meteris. Sadašnja namena zemljišta je poljoprivredna. Poljoprivreda je orijentisana sezonski i prili�no je opsežna. Na poljima se uzgajaju koze. Prinos useva je ograni�en na jedan put godišnje. Proširenje regionalne deponije mora da bude u skladu sa bezbednom udaljenoš�u od elektri�nih vodova i stubova (100 metara, na osnovu Zvani�nog srpskog pravilnika o kriterijumima za utvrdjivanje i raspored deponija otpada, broj 54/92). Ukupan broj kamiona koji �e prolaziti pristupnim putem ka proširenoj deponiji, ako se druge opštine P�injskog okruga pridruže regionalnoj deponiji, bi�e nešto ve�i. Uve�anje je ograni�eno koriš�enjem ve�ih kamiona. To zavisi od broja opština koje �e se pridružiti regionalnoj deponiji i od izgradnje transfer stanica. Transfer stanice �e minimizirati broj kretanja kamiona za odlaganje otpada u deponiju Meteris, mada su kamioni ve�i. Ekološki monitoring (podzemnih voda i vazduha) treba da se usmeri na šire podru�je proširene deponije.

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



9

4.4 Kratak pregled društvenih uticaja

Društveno-ekonomski uticaji U ovom trenutku, JKP Komrad zapošljava 207 radnika, od �ega su 73 angažovana na prikupljanju i odlaganju otpada na deponiji. Proširenje deponije �e otvoriti dodatna radna mesta. Zatvaranje deponija rezultira gubitkom izvora prihoda za ljude koji pretražuju sme�e u potrazi za predmetima koji se mogu reciklirati. Nije poznato koliko ljudi pretražuje sme�e na raznim deponijama. Pojedinci iz romske zajednice koji imaju koristi od separacije sme�a na najnižem nivou izgubi�e svoj prihod ako se separacija sme�a formalizuje na regionalnoj deponiji. Nije poznato koliko ljudi je uklju�eno i kakve �e biti posledice. Tarife za prikupljanje otpada �e se uve�ati, pogotovu za one opštine (i njihove stanovnike) koje sada bacaju sme�e lokalno. Tarife za Vranje i Vladi�in Han su korigovane 2006. godine sa uve�anjem od 9,4%. Može se pretpostaviti da �e sporazum izmedju opština o regionalnom odlaganju otpada biti ometen (visinom) taksi za istovar otpada. Uve�anje tarifa iz 2006. je dovoljno da pokrije teku�e troškove. Stanovnici u blizini Meterisa su se saglasili sa izgradnjom deponije. Za uzvrat su dobili bolji vodovodni sistem, unapredjen put i distribuciju elektri�ne energije. Nije potrebno izmeštanje stanovništva, ni za sadašnju deponiju ni za njeno (mogu�e) proširenje. Predvidja se da �e odlaganje otpada iz drugih opština Vranjskog okruga podsta�i proteste lokalnog stanovništva. Opština Vranje je svesna toga i nastoja�e da to predvidi. Politi�ki uticaji Iako P�injski okrug pokriva veliku površinu (približno 3500 km2) ima relativno malo stanovnika. Oni su podeljeni u nekoliko opština. Ekonomska i politi�ka situacija na nivou okruga se znatno razlikuje. Imaju�i u vidu da je za sporazum i usvajanje Meterisa trebalo skoro pet godina, regionalni sporazum izmedju opština o centralizovanom odlaganju otpada na jednoj deponiji zahteva�e vreme i politi�ku snagu. Sa ekološkog stanovišta, bolje je da to što kra�e potraje. Grad Vranje daje prednost regionalnoj deponiji. Medjutim, politi�ka pozadina je suviše neizvesna da bi mogao da se proceni razuman period za postizanje sporazuma. Nakon izbora od 11. maja 2008. godine, ova neizvesnost bi mogla da se nastavi ili umanji. Proteklih godina, postignut je sporazum izmedju opština o vodovodnom sistemu na regionalnom nivou. Iz raznih razloga, nije došlo do pla�anja od strane (nekih) drugih opština. Opština Vranje priznaje da ovo nije ohrabruju�i po�etak za regionalnu deponiju. Pomo� centralne vlade bi bila od pomo�i pri prevazilaženju teku�ih nesuglasica oko centralizovanog odlaganja otpada.

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



10

Finansijski uticaji Da bi JKP moglo da primeni odgovaraju�u upravlja�ku praksu, održavanje vozila i opreme, potreban mu je kapital. U ovom trenutku postoje nedovoljna sredstva za ispunjenje ovih potreba. Centralizovano odlaganje otpada bi moglo da poboljša finansijsku mo� organizacije za odlaganje otpada (JKP).

4.5 Uporedna (gap) analiza EIA Opšte U donjoj tabeli se daje pregled koji delovi su razmotreni EIA (finalizirao Institut “Kirilo Savi�”, 2004.). Ne daje se ocena da li su dovoljno opisani. Uo�eno je da je “Kirilo Savi�” sa�inio EIA 2004. godine, iste godine kada je izdato srpsko zakonodavstvo, a tri godine pre nego što su postavljeni EU zahtevi. Tabela 4.1: Pregled srpskog zakonodavstva

Zahtev EIA 2004 1 Podaci o projektantu; � 2 Opis lokacije namenjene realizaciji projekta; � 3 Opis projekta; � 4 Rezime glavnih alternativa koje razmotrio projektant � 5 Rezime ekološkog stanja na lokaciji i u njenoj bliskoj okolini (mikrolokacija i

makrolokacija); �

6 Opis verovatnih zna�ajnih uticaja projekta na životnu sredinu; � 7 Analiza uticaja na životnu sredinu u akcidentnim situacijama; � 8 Opis mera predvidjenih u cilju spre�avanja, umanjenja i, ako je mogu�e,

uklanjanja zna�ajnih negativnih uticaja na životnu sredinu; �

9 Program monitoringa uticaja na životnu sredinu; � 10 Kratak ne-tehni�ki rezime podataka nabrojanih u ta�kama 2) do 9); � 11 Podaci o tehni�kim nedostacima, odsustvu odgovaraju�e stru�nosti i veština ili,

nemogu�nosti da se dobiju odgovaraju�i podaci. -

Mada EIA koju je sa�inio Institut “Kirilo Savi�” nije izvršena u skladu sa specifi�nim EU zahtevima, u donjoj tabeli se daje pregled EIA.

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



11

Tabela 4.2: Sumarni pregled zahteva EU Zahtev EIA 2007 1 Izvršni rezime - 2 Pozadina � 2a Opravdanost i svrha projekta � 2b Lokacija projekta � 2c Opis projekta i prate�e aktivnosti � 2d Alternative � 2e Ekološka politika, zakonodavstvo i institucionalni okviri � 3 Pristup i metodologija � 3a Opšti pristup � 3b Geografske i kartografske celine � 3c Pokazatelji kvaliteta životne sredine � 3d Pretpostavke, nedoumice i ograni�enja - 4 Polazna ekološka studija � 5 Identifikacija i ocena uticaja � 6 Mere ublažavanja / optimizacije i preostali uticaji � 7 Preporuke � 8 Zaklju�ci � 9 Tehni�ki prilozi � 10 Ostali prilozi �

Uporedna (gap) analiza sadržaja EIA (uticaj i ublažavaju�e mere) U tabeli 4.4 se daje pregled sadržaja EIA. U centru pažnje su mogu�i uticaji i predložene ublažavaju�e mere. U koloni “ocena”, navodi se da li je neka pozicija dovoljno razmotrena ili su potrebne dodatne informacije. Tabela daje pregled glavnih ekoloških i društvenih pitanja u vezi sa projektom. Procena uticaja se vrši na osnovu stru�ne ocene i uz pomo� donjih kriterijuma (tabela 4.3). Tabela 4.3: Kriterijumi za utvrdjivanje manjih i ve�ih uticaja

Kriterijum Ocena – manji uticaj Ocena – ve�i uticaj Intenzitet Mali Veliki Obim Lokalni ili samo na lokaciji deponije Regionalni ili nacionalni Trajanje Nedelje ili meseci Godine

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008


Studija izvodljivosti upravljanja �vrstim otpadom u P�injskom okrugu, južna Srbija

Finalni izveštaj 9S8851.01/HOD/R0002/Ch4/Nijm

12

Tabela 4.4: Glavna ekološka i društvena pitanja i ublažavaju�e mere Tip Opis uticaja odredjene aktivnosti Ocena Ublažavaju�e mere Physical environment

Zag

adje

nje

vazd

uha

- Kamioni koji transportuju otpad - Neprijatan miris pri toplom vremenu - Zagadjenje vazduha gasovima usled sabijanja otpada - Prašina tokom sušnih perioda

MANJI

- Koristiti kvalitetno gorivo, dobro održavane kamione - Sabijati otpad što pre nakon odlaganja da bi se spre�ilo širenje

neprijatnih mirisa - Spre�iti ili umanjiti zagadjenje prašinom, voziti polako i pažljivo - Preduzeti mere predostrožnosti tokom zamene otpada, usvojiti

odgovaraju�i HSE plan upravljanja.

Buk

a

- Kamioni angažovani na gardjevinskim radovima - Kamioni koji transportuju otpad - Kompaktori ili lopate za zamenu otpada

MANJI

- Dobro održavanje kamiona i opreme. Dobar kvalitet goriva. - Spre�iti nepotreban rad mašina - Obezbediti zaštitu za uši ukoliko se predju granice bezbednosnih

standarda.

Zag

adje

nje

zem

ljišt

a (u

klj.

podz

emne

vod

e) - Prosipanje goriva ili opasnih te�nosti

- Prljavi kamioni koji se dovoze i odvoze - Mogu�e ošte�enje zaštitnog obložnog sloja

MANJI

- Dobro održavanje kamiona i opreme. - Dobra praksa HSE upravljanja - Kontrolisano �iš�enje i pranje kamiona i opreme - Redovna inspekcija lokacije (vizuelna) i pra�enje podzemnih voda - Inspekcijske procedure u vezi zaštitnog sloja, identifikovanje

problema što je pre mogu�e

Zag

adje

nje

povr

šins

kih

voda

- Indirektno kroz podzemne vode MANJI

- Sve mere u cilju umanjenja prosipanja zagadjiva�a. - Stroge inspekcijske procedure u vezi sa zaštitnim slojem da bi se

problem identifikovao što je pre mogu�e.

Gra

djev

insk

i ot

pad

- Izvodja�i, otpad od izgradnje uopšte MANJI

- Otpad se može odlagati na licu mesta, osim ukoliko se proizvodi opasan otpad. Odlaganje uvek u skladu sa lokalnim zakonima.

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008


Studija izvodljivosti upravljanja �vrstim otpadom u P�injskom okrugu, južna Srbija

Finalni izveštaj 9S8851.01/HOD/R0002/Ch4/Nijm

13

Tip Opis uticaja odredjene aktivnosti Ocena Ublažavaju�e mere Prirodno okruženje

Zem

aljs

ka

flora

i fa

una Negativno: Uklanjanje rastinja i malog drve�a koje sada

raste na lokaciji zbog proširenja deponije, gubitak staništa životinja.

MANJI

Izvršiti kompenzaciju sadjenjem iste koli�ine šume na drugom mestu ili u zaštitnom pojasu.

Vod

ena

flora

i fa

una

Tokom izgradnje proširenja deponije i operativne faze, negativan efekat: zagadjenje podzemnih voda koje vodi ka zagadjenju re�nih voda

NEMA uticaja MANJI

Ukoliko se preduzmu odgovaraju�e mere, ne�e biti uticaja. Ukoliko se utvrdi zagadjenje podzemnih voda (periodi�nim pra�enjem), preduzeti mere za spre�avanje zagadjenja re�nih voda.

Ljudi u okruženju

Opš

te H

SE

Tokom gradjevinskih radova (proširenja deponije) i operativne faze, radnici su izloženi rizicima za zdravlje, bezbednost i sigurnost. Narednim aktivnostima (uglavnom bezbednosna pitanja) treba posvetiti posebnu pažnju: - Radovima na iskopavanju, - Radovima sa teškom mehanizacijom, hemikalijama - Radovima u vrlo bu�nim okolnostima - Podizanju i/ili utovaru teških tereta. Uticaj se može klasifikovati kao manji ili ve�i, u zavisnosti od toga šta �e se dešavati u praksi. Ako se preduzmu odgovaraju�e mere i pravilna radna atmosfera dopusti bezbedne radne uslove, onda �e uticaj biti manji jer �e biti najniži mogu�i (ALARP).

MANJI

Za fazu izgradnje i eksploatacije treba izraditi Plan HSE upravljanja, koji obuhvata sve relevantne aspekte (kako propisuje opšta direktiva), kao što su: Obezbedjivanje opreme za li�nu zaštitu (PPE), specifi�ne za svaki zadatak, Dozvola, uverenja o sistemu rada, redovne provere na terenu da li se poštuju propisi i standardi, Obezbediti medicinsku pomo� svim radnicima, Obu�avanje svih radnika o rizicima i šta treba da u�ine (uklju�uju�i higijenu i bolesti).

Lju

di Transport (uopšte) može da izazove nesre�e za stanovnike

duž pristupnog puta MANJI

Treba posvetiti posebnu pažnju bezbednosti na putu, pogotovu za voza�e automobila i kamiona

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



14

4.6 Ostala pitanja

4.6.1 Zdravlje, bezbednost i plan za slu�aj nepredvidjenih okolnosti Javno zdravlje Kako je gore objašnjeno, kada se sadašnje deponije (osim Meterisa) zatvore, negativan uticaj na javno zdravlje �e biti u velikoj meri umanjen. Zdravlje na radu Na deponiji Meteris, od 2008. godine je zapo�eto Finaliziranje HSE plana i obuke osoblja, kako zakon zahteva. Održa�e se državni ispiti za rukovode�e osoblje. Radnici koji su angažovani na odlaganju otpada izloženi su rizicima za zdravlje poput infekcija kože i krvi usled direktnog kontakta sa otpadom, infekcija o�iju i respiratornih organa usled izloženosti inficiranoj prašini, i crevnih infekcija koje prenose insekti koji se hrane otpadom. Na Meterisu se poštuju zaštitne mere, uklju�uju�i upotrebu zaštitne ode�e i osnovnih sanitarnih objekata. Upravlja�ka praksa na deponiji (npr. dnevno pokrivanje otpada) i separacija otpada u Meterisu u velikoj meri umanjuju rizike za zdravlje u poredjenju sa nesanitarnim deponijama. Bezbednost na radu Glavni bezbednosni rizici za radnike na postoje�im nesanitarnim deponijama su: inficiranje rana usled kontakta sa oštrim predmetima, razne infekcije, trovanje i opekotine od hemikalija usled kontakta sa opasnim hemijskim otpadom pomešanim sa opštim otpadom. Bezbednosna praksa (npr. upotreba zaštitne ode�e i bolja praksa upravljanja deponijom) eliminiše rizike od opekotina i eksplozije metana i umanjuje rizike u vezi sa opasnim otpadom. Mogu�i požari i drugi nesre�ni slu�ajevi su potencijalna opasnost za radnike. Stoga su od suštinskog zna�aja planovi akcije u slu�aju nepredvidjenih okolnosti, kao i odgovaraju�a obuka. Nepredvidjene okolnosti Mogu�i nesre�ni slu�ajevi i incidenti obuhvataju: • Požar, izazvan spontanim paljenjem, nepažljivim rukovanjem ili namernim podmetanjem; • Eksplozije deponijskog gasa – mešanje sa vazduhom; • Ošte�enja na nepromo�ivoj oblozi ili njenoj zaštiti; • Nestabilnost konstrukcije deponije i/ili otpada u deponiji; • Nesre�e na opremi na deponiji; • Nesre�e na opremi/vozilima u radnoj zoni; • Nesre�e sa vozilima tokom transporta otpada; • Prosipanje procednih voda ili otpadnih voda iz postrojenja za pre�iš�avanje; • Blokiranje cevovoda za procedne vode; • Uvodjenje opasnog otpada; • Blokiranje gasovodnog sistema; • Požar u radnoj zoni.

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



15

4.6.2 Briga nakon zatvaranja deponije Potreban je jasan plan monitoringa za period nakon zatvaranja deponije Meteris (briga nakon zatvaranja). EIA treba razraditi na tu temu. Treba definisati ta�ke monitoringa za uzorkovanje podzemnih i površinskih voda, i treba navesti koji parametri �e da se analiziraju na kojim ta�kama uzorkovanja i koliko �esto. Mora biti jasno koji nivoi su prihvatljivi a koji to nisu, i koje korektivne mere se primenjuju da ishod analize. Ovo treba obuvhatiti planom akcije u nepredvidjenim okolnostima i mora biti jasno ko snosi odgovornost za postupke.

4.6.3 Procedura za proširenje deponije Za proširenje deponije Meteris, potrebna je celovita EIA, u skladu sa relevantnim Zakonom i propisima. EIA se (u praksi) može delimi�no zasnivati na EIA koju je izradio Institut “Kirilo Savi�”. Procenjuje se da je za izradu EIA potrebno oko godinu dana. Proces urbanizacije za proširenje obuhvata sve procedure (propisane Zakonom i propisima). Stoga, urbanizacija proširenja deponije pokriva (manje ili više) istu trasu kao i urbanizacija za postoje�u deponiju Meteris. Procedura kao takva �e trajati oko 8 meseci. EIA mora biti u skladu sa slede�im zakonima i propisima: • Zakon o zaštiti životne sredine; Službeni glasnik RS 135/04 • Pravilnik o kriterijumima za utvrdjivanje i raspored deponija otpada; Službeni glasnik RS

54/92 Naredno zakonodavstvo reguliše sadržaj i procedure Analize uticaja na životnu sredinu u Srbiji: • Zakon o zaštiti životne sredine; Službeni glasnik RS 135/04 • Zakon o strateškoj analizi uticaja na životnu sredinu, Službeni glasnik RS 135/04 • Zakon o analizi uticaja na životnu sredinu; Službeni glasnik RS 135/04 • Propis o pregledu sadržaja Studije EIA; Službeni glasnik RS 69/05 • Propisi o sadržaju studije uticaja na životnu sredinu; Službeni glasnik RS 135/04 • Propis o sadržaju studije uticaja na životnu sredinu; Službeni glasnik 69/05 • Propis o postupku javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o analizi uticaja na životnu

sredinu; Službeni glasnik 69/05 • Propis o radu tehni�ke komisije za ocenu EIA; Službeni glasnik 69/05 • Propis o izgledu sadržaja i na�inu vodjenja javnog registra EIA procedura i odluka; Službeni

glasnik 69/05 • Dekret o spisku projekata koji obavezno podležu EIA i spisku projekata za koje se može

tražiti EIA; Službeni glasnik 84/05 • Zakon o ratifikaciji Konvencije o analizi uticaja na životnu sredinu u prekograni�nom

kontekstu1 , koji je Vlada Srbije usvojila 8. novembra 2006., a Skupštini na sednici održanoj 5. novembra 2007.; Službeni glasnik 102/2007.

1 Potpisana 1991. godine u kancelariji Ekonomske Komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (UNECE), ova

takozvana ESPOO Konvencija nastoji da minimizira zna�ajne negativne prekograni�ne uticaje na životnu sredinu nekih projekata koji bi verovatno izazvali negativne prekograni�ne uticaje da bi se osiguralo da se izvrši analiza uticaja na životnu sredinu za te projekte da bi se vladi i javnosti pogodjene države pružila

________________________________________________________________________________________________________________05-08-2008



16

U budu�nosti se mogu o�ekivati novi zakoni o ekologiji i upravljanju otpadom: • Zakon o upravljanju otpadom. Status: usvojen od strane Vlade i u postupku usvajanja od

strane Skupštine. Kratak opis klju�nog primenljivog zakonodavstva u ekološkom sektoru je dat u poglavlju 6.

4.7 Alternativa proširenju deponije Meteris Još nije doneta odluka o proširenju deponije Meteris. Mada je opština Vranje za to, izbor Meterisa kao optimalne lokacije zavisi od prisustva alternativnih lokacija u P�injskom okrugu, koje pružaju sli�ne ili bolje uslove. Svaka alternativna lokacija u P�injskom okrugu bi morala da se gradi od nule. Budu�i da deponija Meteris ve� postoji, ima jasnu prednost. Ekološko okruženje, pristupa�nost, unapredjen pristupni put, blizina najve�e potražnje za kontrolisanim odlaganjem otpada u okrugu (princip blizine), postoje�a organizacija za odlaganje otpada (JKP), investicione potrebe – sve to govori u prilog proširenja deponije Meteris. Imaju�i na umu ove o�igledne prednosti, konsultant nije bio u mogu�nosti da ponudi razumnu alternativu.

4.8 Zaklju�ak i preporuka Nova deponija Meteris se približava odgovaraju�im EU standardima. Najpovoljnija lokacija u P�injskom okrugu za proširenje kapaciteta regionalne deponije je Meteris. Za takvo proširenje je potrebno izraditi celovitu EIA. Od 2002. godine, nova deponija je zaustavila nezdravu u nebezbednu situaciju na starim sanitarnim deponijama (Vranje i Vladi�in Han). Dok se ne postigne sporazum izmedju opština o centralizaciji odlaganja otpada, nebezbedna i nezdrava situacija na drugim, još uvek aktivnim deponijama, ostaje. Potrebna ulaganja nude neophodna sredstva za zašti�en na�in deponovanja. Preporu�ena je izrada plana monitoringa za brigu nakon zatvaranja (regionalne) deponije Meteris.

mogu�nost da u�estvuju u analizi uticaja na životnu sredinu i da bi se obezbedilo da rezultati analize uticaja na životnu sredinu budu uzeti u obzir pri kona�nom odlu�ivanju o projektu. Akcija koja se zahteva od strana u Konvenciji je identifikovanje i pra�enje projekata koji bi mogli da imaju negativne prekograni�ne uticaje.

Documents

4 EKOLOŠKA I DRUŠTVENA ANALIZA 4.1 Uvod · 4 Slika 4.3: Deponija Trgovište u isušenoj renoj dolini Ekološki kvalitet postojeih deponija (osim Meterisa) Ekološki kvalitet prostora