89

TEMA III

4. БЕОГРАДСКО ОГЛЕДАЊЕ

ПЕСМЕ

Балша Радовић, КишаГимназија Цетиње

Ментор: проф. Лада Перовић

90

91

ПЕСМАО ЗЛАТНОМДЕЧАКУ

Прва награда 4. БЕОГРАДСКОГ ОГЛЕДАЊА

Песма о Златном дечаку сеједино може писати златним словима,на златном папиру, златном оловком.

Када се нађе у мојим мислима,заједно постајемо златни. Он има златне очи и златну душу. Воли ме златним срцем иштити златним штитом.Додирује златном руком и љуби златним уснама.

Он је старији пар златних година,одвојени смо километрима,али спојени нераскидивом златном жицом. Свако златно лето смо заједно.Имамо наше место на комзаједно сијамо од златне љубави,делимо златне загрљаје, мисли и тишину.

Ирена ВучковићПрехрамбено-угоститељскашкола ЧачакМентор: проф. ДанијелаКовачевић Микић

92

MIROIR

LA CHANSON DU GARÇON EN OR

Le premier prix de la 4ème édition VISITE DE BELGRADE

La chanson sur le garçon en or estil ne peut être écrit qu'en lettres d'or,sur papier doré, avec un crayon d'or.

Quand trouvé dans mes pensées,ensemble nous devenons d'or.Il a les yeux d'or et une âme d'or.Il m'aime avec un coeur d'orprotège le bouclier d'or.Toucher avec la main d'or etaime les lèvres d'or.

Il est un vieux couple d'or,nous sommes séparés par kilomètres,mais reliés par un poignet d'or incassable.Chaque année d'or nous sommes ensemble.Nous avons notre endroit où nous brillons ensemble de l'amour d'or,nous partageons des l'étreinte dorée, des pensées

et des silence.

Irena VučkovićL'école de restauration ČačakMentor: professeur - Danijela Kovačević MikićTraduit : Višnja Blagojević

93

ЛАВЕЖ

Друга награда 4. БЕОГРАДСКОГ ОГЛЕДАЊА

У белој хаљини гледам у сатСтоји ли или уз светлост летиПроклети механизам те аветиЧујем тај мрски бат Кружи као гладан пасБесрамно лаје без повоцаЧека да преклињем на сав глас Да у њега гледам као у оца

Бале му цуре на белу хаљинуДелом његових длака сашивенуТражи цену за грех АдамаНевиност и понизност разума

Разголићен разум од стида се склањаПокорно слушајући лавежБат за батом умирањаПолако постаје трулеж

Повиновано „ја” нема истинуНи кућу ни годинуЧека нову белинуБелих костију које замењују хаљину

Милан ИвановићIV београдска гимназија БеоградМентор: проф. Марија Стајић

94

ОНА

Друга награда 4. БЕОГРАДСКОГ ОГЛЕДАЊА

Можда у одразу не бих био плавМожда бих се лепше облачиоНе бих носио татин капут, изношен савКолико год ми тај кашмир значиоМожда бих правио лакше коракеДок ходам по ужареној цестиЧешљао бих се и баталио бих порокеИ уз јутарњу кафу бих слушао вестиЧитао бих најбоље руске писцеОд свећа би замирисала цела зградаСтављао бих кришом њене маске на лицеЊој бих долазио после тешког радаИграо бих се са дугом црном косомЊено бих име у себи певушиоДок до ње путујем возомСамо да је нисам ономад испустио.

Тамара БардунКарловачка гимназијаСремски КарловциМентор: проф. Маја Стокин

95

МАРЛЕН

Трећа награда 4. БЕОГРАДСКОГ ОГЛЕДАЊА

Марлен…Кратке косе и дуже паметиМарлен воли да трчиНајвише изјутраЈер тад се најбоље бежиПокушавајући да побегне од прошлостиХрли ка будућности коју немаЧесто промени фризуруБарем покоји праменКад живот већ није моглаМарлен воли да је лепаТо је једино што јој остајеИ одлично јој идеПоседује ормар најлепших ствариЦипеларник најбоље обућеОна је сан сваког стилистеАли они немају времена за спавањеЗа њу удобност не постојиЕлеганција је оно чему тежиУчена искуствима великих владараИпак није научилаГаји пса и воли га највише на светуЈер је са свињом живелаМарлен седи испружених прекрштених ногуПокушавајући да досегне изгубљено

96

Погрбљених леђа још вуче за собом изгубљене годинеНапудерисаних образа крије ранеСтегнутим уснама прећуткује поразПријатеље нема, кажу да је злоАли је није брига, она их презиреОзлојеђено коментаришеСече погледомЦинично се смеје

Од Марлен остале су само очиЗелене, дубоке и непрегледнеЈош би утопиле сваког ко њима запловиНо то више нико и не радиМарлен воли да трчиНајвише изјутраЈер тад се најбоље бежи

Сандра Бркић Шабачка гимназија ШабацМентор: проф. Ана Јовановић

97

Лаура Иличић, ИгралиштеШкола за дизајн Богдан Шупут,

Нови СадМентор: проф. Соња Ардан

98

OGLEDALO

POLJANE

Pohvala 4. BEOGRADSKOG OGLEDANJA

Otvaraju se vidici,jasno se vide široke, nepregledne poljane.Srce osluhne i saživi se sa vlatimapšenice koja se njiše.

Sunčeve zrake biraju vlati,čas griju jedne, čas griju druge.A one sretne, obasjane jutarnjim suncem, vesele se i bježe u visinu.

Potok klokoće i mami svojom studeni običnog prolaznika,koji nije raščistio da li da se preda strastima uživanja ili dajuri slijep za ljepotom.Povjetarac miluje kosu prolaznika i juri poljanama;neukroćen, veseo, bezbrižan.

Pitam se,da li sva ova ljepota postoji samo zbog ljudi?Ili su ljudi vlati pšenice zasijani na različitim poljanama.

Nejra Mujić MSŠ BanovićiMentor: prof. Ševala Mujezinović

99

OGLEDALO

APSTRAKTNA PRODAVNICA

Pohvala 4. BEOGRADSKOG OGLEDANJA

Puštam je,jer to je boljenego pticu držatiu kavezu čije su rešetke skovaneod moje prašnjave prоlazne ljubavi.Zaljubljen sam u nju,mada je to uzaludnije nego lipuštati nekog kogmožeš da zavoliš.Kupio bih joj vrapcejer rastjerao sam ih svekad sam ih našao u njenoj kosi.Kupio bih joj ljubavjer joj moju nikad nisam dao.Kupio bih joj ljepša sjećanjanekog boljeg menejer ovako nema čega da se sjetinema nostalgiju da je ugrijenema za čime da patisamo za snomo propuštenoj sreći.

Nevena Đuretić Gimnazija „Slobodan Škerović” PodgoricaМentor: prof. Violeta Zečević

100

СОБА

Похвала 4. БЕОГРАДСКОГ ОГЛЕДАЊА

Ја и моја празна соба…Тмина јој зидове лиже.У неко глуво добаЗидови приђоше ближе.И плафон се примаче подуНе би ли видео бољеТе сузе што ми очи бодуИ капљу без моје воље.

Ко кутија стисла се соба…Ја у њој ко лептир у тегли,Ал’ слуша својега робаКоји су јади стегли.

Тек, загледах малену собуЗидови чудно се стисли,Као да седим у гробу,Тесно за све моје мисли.

Ева ЖивковићЗуботехничка школа БеоградМентор: проф. Јелица Пајић

101

OGLEDALO

OZNAČENI

Pohvala 4. BEOGRADSKOG OGLEDANJA

Da li je naša gestikulacija ono što zapravo jesmo?Od čega se skrivamo? Da li time padamo u bezdan?Ili pak postižemo taj neki predodređeni cilj?Od prvog dana kada stavimo masku na naša blijeda,iznemogla lica, krećemo putem za koji nemamo mapu.Ni do utočišta ni nazad. Neko uspije u tome fi do vrha,bezgrešnog, strogog hoda. Drugi ljudi ih ne zapažajudok oni u to ulažu suze, krv i znoj. Oni su prolaznici.Međutim, drugi ljudi, skriveni pod maskom, idu pooblacima, sa krilima. Pod stopama propadaju kroz oblake.Lebde. Ipak, skriveni su. Lutaju po mraku.Traže puteve, medom i zlatom posute. Ne nalaze ih.

Mateja MartinovićSrednja likovna škola„Petar Lubarda” CetinjeMentor: prof. Milka Kraljević

102

Касно смо почeлиЗатварати вратасвојих соба.Ослободили смо сeстрахаод транспарeнтних бићакоја свакe ноћиразговарајуса нашом подсвијeшћу.Водe озбиљнe конвeрзацијeу нeозбиљно добадок црпe лакоћупрвог сна.Мeдицински фeномeнОбјашњeњe број јeданОна сe будиПрeправљам ШарлаМозак сe будиПарадоксално спавањeТeорија дваМeнтално и физичко мучeњeСтварно проживљавамо.Ударна свијeстбeз испаљeног мeтка. MокротаFlegmatischчитамо са усанавјeрујeмопроналазимоотпорпослијe другогстиска за врат

Мартина Мeдeница Срeдња eкономска школа„Мирко Вeшовић” ПодгорицаМeнтор: проф. Анкица Ђуришић

103

ДУГМЕДом. Љуљашка у дворишту још памти свако лето и одерана колена.Не знам, не живим више тамо. Тобоган. Стара јабука у предњем и трула трешња у задњем дворишту. Мала кућа мирише још увек на мамин џем од кајсија. Не знам, не живим више тамо. Три степеника где још има крви кад сам пала док сам се играла рата, чини ми се сада да крвавијег није било. Трава још памти мене босоногу и свако лето када обућа мојих ногу није видела. Не знам, не живим више тамо.

Огромни фикус поред улазних врата вечито заливан пивом. Боље расте, лепши су листови због њега, каже отац. Зашто онда ниси и ти постао бољи и лепши због њега?

104

Стара врата кухиње, никад их нисам затворила из првог пута, другог, трећег. Како си их ти увек из прве залупио? Изгледа да си због њега постао снажнији, мора да је то.

Стари кревет у дневној соби,ми на њему и фотеља на љуљање, отац на њој. Дневник у пола осам, ниски сто, чаша пива, поред ње флаша. Трећа по реду данас, не знам, забројала сам се. И пиксла празна јер мора да пуши напољу, мама каже не сме у кући.

Тишина, ћутање. Не знам шта да кажем.Њему тема посао и мржња, а мени хаљине, фолклор, момци, књиге… Како је било у школи? Добро или лепо. Крај разговора. Памтим и шалу, осмех и покоји загрљај, али не памтим пиво у тим тренуцима па зато и јесу ретки.Памтим грубе руке које нису довољно грлиле, а требалo je. Чешће су удариле или стискале песнице у бесу, а нису требале. Памтим да све што спаја мајку и оца јесу његове очи и њен осмех код брата и мене на лицу.

Три младежа на његовом десном рамену праве троугао.Исти распоред је и код брата и мене.

105

Али троугао између наших срца није направљен, нити ће. Увек му је фалио један члан, као и капуту кад му отпадне дугме, па ти баш на том месту буде најхладније. Дом је далеко и са тим смо се помирили, али да ли ћемо даљини опростити? Не знам, не живим више тамо.

Нађа ЛукићШабачка гимназија ШабацMентор: проф. Снежана Корнарос

106

OGLEDALO

O MATERNJEM JEZIKU SAŠALJIVE STRANEMnogo vakta i zemanaNašom Zemljom je proteklo,A iz mnogih se divanaSvašta mudro ovdje reklo.Mnogo se simpatičnih frazaU narodu našem tako kaza.Moram priznat svima vamaZadovoljstvo sada mi jeIzrekama i frazamaPrići malo drugačije.

Ovdje su ljudi istančanog sluhaPa zato svašta primjećuju –To se kafa peče, hljeb kuha,A čarape se, zamislite, čuju.

Samo ovdje može da se desiNešto što se objasniti ne daPrijatelj ti kaže: gdje si,A u tebe baš upravo gleda.

Muzika se kod nas odvrće, bezbeli,Ko biva da nas od stresa spasi,A televizor gori dan cijeli,Pa treba malo i da se ugasi.Naši ljudi po doktorima hodajuuvijek kada se razbole,kod nas se čak i zjale prodaju-toliko ljudi trgovati vole.

107

OGLEDALO

Oni što mnogo radeko zaklani spavaju,a papiri se ne vadeveć se uvijek ganjaju.

Kad se neko "otkači"on od smijeha "crkne",i ovdje se "stumrači",umjesto da smrkne.

I ovo treba biti rečenojer za nas je vezano u stvariovdje se kaže: "samo pošteno",pa ko koga nasamari.

Nemoj ništa da te čudiako ovo čuješ i tikad govore naši ljudi"hajd᾽ polako, al pohiti!"

Edi ĆurakSrednja ekonomsko-trgovinskaškola TuzlaMentor: prof. Larisa Ćustendil

108

ЉУБАВ НИЈЕСАМО РЕЧЉубав нијe рeч само,То и ти и ја, дружe, знамо.

Нe можeш волeти умом,Ипак до срца она дођe,Дeлима почнeш да јe показујeш,А жeља за рeчима к'о да тe прођe.

Љубав нијe рeч само,Надам сe да и ово знаш:Прво заволиш сeбe,Јeр у њој добијаш оно што даш.

Ни сам нe примeтиш како,Ал' ти постанe лако,Да причаш мањe, а осeћаш свe вишe и вишe,Па шватиш да у љубави важи:Како волиш тако ти сe и пишe!

Зато воли јако, свe вишe, а тишe.

Богдан КошутићГимназија „Руђeр Бошковић” БeоградМeнтор: проф. Катарина Урошeвић

109

OGLEDALO

SONET 7Nakon sreće, postala si tugaJa voljeti više nikada nećuI ne znam kako naći sreću Nakon tebe ovdje ne sjedi druga

Ti si me pustila, ljubav nije pokazanaBol u mome srcu je puklaPredugo je tvoju sreću vuklaMoja ljubav je mogla i smrću biti dokazana

Više te nema, to mogu da kažemJa tražim novi život, novu sreću sebiAli možda se i dalje samo varam

Znam da vas sve o tome lažemDok govorim sa osmijehom o tebiU srcu najveću bol si stvaram

Lejla DedićKŠC „Sv. Franjo”Opća gimnazija TuzlaMentor : prof. Sanja Tomić

110

OGLEDALO

A vreme stojiBeloNikakvoNeopipljivoPrava linijaKišaNamršteno čeloGrmljavinaSve je to filmU nekoj dubiniNeke pogrešne misliNegde izaNazire se i plavoCrveno, zelenoNe boj seDa obojiš Svoj svetI da putuješKroz isti

KavezTu si samaSa sobomNema pesmeOne tvojeDruštvaVinaTu vladaBezrečjeU ćošku siU strahuUtopljenaU mislimaGutaš reči To je refleksNa strogost OkolineU glaviTrista na sat

JANUAR

Velibor BerićTehnička škola „Zmaj” ZemunMentor: prof. Tatjana Todorović

111

LO SCAMPOНестаћемоШареним комбијемСа две шаке баштеИза капија недођије.

Нигде „Ово знам.”Нико „Добар дан.”Само предели и странциИ љубав као план.

БраћемоУ сутон, у јутра,Са тобом ван себе,Са собом унутра.

Високи гроздасти рујМахаће лабаво гају,нашим скрштеним баштамаи малом шареном комбију.

Лазар ПрендовићЕкономска школа„Нада Димић” ЗемунМентор: проф. Душанка Павловић

112