ANALIZA TRANSAKCIJA, 4. susret

Svaki put kada se dve nepoznate osobe nau u komunikacijskom polju one su prisiljene da definiu svoj komunikacijski odnos. Kada jedna osoba uputi stimulus, druga osoba reaguje na stimulus, a i ako ne reaguje-ignorie, komunikacija i dalje tee, ne prekida se. Jedino konflikt 2 kulture, namere, interesa sa eljom da nametne jedna drugoj svoju definiciju i nain komunikacije dovodi do prekida. Nain komunikacije je veoma vaan u fazi izgradnje odnosa (komunikacija sa relativno nepoznatim osobama), a kada se odnos izgradi tada nain komunikacije gubi na vanosti. Kada se uspostavi odnos izmeu dve osobe, onda one imaju relativno stabilnu sliku jedna o drugoj i o svom meusobnom odnosu, tako da dalja komunikacija uglavnom podrava ovu sliku. Dakle, izmeu osoba koje se tek upoznaju nain komuniciranja je istovremeno i nain izgradnje njihovog odnosa. DEFINICIJA TRANSAKCIJE Trans-preko Akcio-delanje, razmena Bern je smatrao da je komunikacija razmena poruka, pa je prema tome transakciju definisao kao jedinicu komunikacije. U tom smislu se komunikacija dve osobe moe predstaviti kao serija njihovih meusobnih transakcija. Prema Bernu transakcija je sastavljena iz dva dela: transakcionog stimulusa koji upuuje osoba A (poruka osobe A) i transakcione reakcije koju kao odgovor upuuje osoba B (poruka osobe B): Za razliku od Berna mi smatramo da je u mnogim situacijama korisnije da se ukljui i 3 transakcija, osobe A na reakciju osobe B, to dalje odreuje karakter komunikacije. Transakcioni stimulus (osobe A) + Transakciona reakcija (osobe B) + Reakcija na reakciju (osobe A) = Transakcija (osoba A i B) -Od reakcije na reakciju e zavisiti da li je intervencija bila uspena ili nije.

Analiza transakcija je u stvari zasnovana na analizi poruka. Deo PORUKA koja ukljuuju nameru da nam neto porue jesu predmet analize transakcija, ali neka ponaanja ljudi ne poruuju nita. Problem je u tome to mi ne znamo da li ta ponaanja imaju neku poruku za nas ili ne, to moemo da proverimo. Tu je opet problem da li osoba eli da bude iskrena ili ne. Primena u Ta, izbegava nejasnoe i ima za cilj upuivanje poruke sada i ovde, usmerene su ka cilju ugovorenom izmeu klijenta i profesionalca. KLASIFIKACIJA PORUKA 1. Duple poruke se odnose na situacije kada je osoba inkongruentna u komunikaciji, odnosno kada nam istovremeno na dva komunikacijska nivoa upuuje dve razliite poruke (para-poruke). esto je jedan nivo je eksplicitan, a drugi je implicitan. Prvi nivo se u TA naziva socijalni nivo komunikacije i nosi socijalnu poruku, a druge se naziva psiholoki nivo komunikacije i nosi psiholoku poruku. Duple poruke se nalaze u duplim ili sloenim transakijama. Duple poruke su esto nosilac paradoksa. 2. Kontradiktorne poruke se odnose na situaciju u kojoj osoba u razliitim vremenima upuuje suprotne poruke. Kontradiktorne poruke su znak sekventne inkongruentnosti, odnosno unutranjeg konflikta dva dela linosti od kojih se svaki deo manifestuje u razliitim vremenima. Zbog toga su kontradiktorne poruke este u nesvesnim igrama. 3. Metaporuka je poruka o poruci. To je poruka kojom osoba komentarie neku drugu svoju poruku (metakomentar). Osnovna poruka je na jednom nivou komunikacije, a poruka-komentar je na drugom, meta nivou komunikacije. Na primer, osoba koja se smeje (smeh kao poruka) izjavljuje: Ja se sada smejem zato to sam alosna (komentar smeha kao meta-poruka). Takoe terapijska intervencija koju zovemo konfontacija je esto metaporuka jer terapeut komentarie dve razliite poruke koje je dobio od kljijenta ukazujui na njihovu nesaglasnost. 4. Paradoksalne poruke su one iji je cilj sasvim suprotan od njihovog manifestnog sadraja.3 Tako neko moe nekoga da pokua da motivie kroz osporavanje, da voli kroz vreanje, ili da vrea kroz komplimente. U terapiji izbegavamo paradoksalne poruke osim ako nisu deo paljivo promiljenih paradoksalnih terapijskih intervencija.

itajui transakcije transakcioni analitiar pokuava da proita odnosno pretpostavi verovatna pravila sistema.

-Transakcije povezujemo sa modelom ego stanja. Na ovaj nain nastaje model komunikacije koji ima nekoliko pretpostavki: ---uvek je ego stanje je to koje alje poruku nekom drugom ego stanju; ---mogue je da jedna osoba istovremeno aktivira vie ego stanja i da, prema tome, alje ili prima vie poruka; --- bilo koje ego stanje osobe primaoca poruke moe odgovoriti bilo kom ego stanju osobe poiljaoca poruke; --- u odnosu na broj ego stanja koja mogu biti aktivna u komunikaciji dve osobe postoji veliki ukupni broj kombinacija (moguih transakcija). Izuzetno primenljiv na dijadnu komunikaciju ogranienje u kontekstu analize komunikacije izmedju 2 i vie osoba. Uslov da se dve osobe razumeju je da imaju istikod komunikacije, kojije odreen RO. I podela: 1. na jednostavne-kada su ukljuena dva ego stanja u razmenu, komun. 2. sloene kada je u komunikaciju ukljueno 3 i vie ego stanja, podrazumevajui da osoba moe da alje istovremene poruke iz razliitih ego stanja 1. JEDNOSTAVNE, Simpleks, -kada dve osobe ukljuuju u komunikaciju samo jedno ego stanje a)paralelne, komplementarne da bi transakcija bila paralelna,transakciona reakcija mora biti takva da adresirano ego stanje odgovara ego stanju koje je poiljalac poruke. Osoba A (Odrasli): Kako se danasoseate? Osoba B (Odrasli): Hvala na pitanju, znatno bolje.

Slika Paralelna transakcija O-O. Osoba A (Roditelj): Molim vas govorite glasnije! Osoba B (Dete): U redu, izvinite. Paralelna transakcija R-D.

I PRAVILO- Bern je postavio prvo pravilo komunikacije iji je smisao da komunikacija tee glatko sve dok su transakcije paralelne. Sve dok su vektori paralelni, komunikacija se moe nastavljati neogranieno b) ukrtene transakcije reakcija pozvane osobe B, na poziv osobe A, nije iz pozvanog ego stanja, nego iz nekog drugog

Osoba A: Molim vas govorite glasnije!Osoba B: Da nemate neki megafon za mene.

Dobile su ime jer se transakcioni vektori ukrtaju, a i ne moraju da budu ukrsteni.

II drugo pravilo komunikacije iji je smisao da ukrtanje transakcija izaziva krizu u komunikaciji. Bernova definicija ovog pravila je sledea: Ako se vektori ukrste, komunikacija je prekinuta, a odnos je lo-radi se u stvari o krizi u komunikaciji, koja se moe prevazii, tako da je jako znaajna reakcija osobe A na reakciju osobe B. Ishod ovog odnosa dalje definie kvalitet komunikacije. Kada je ukrtanje takvo da dovodi do boljeg transakcionog odnosa i unapreenja komunikacije, tada to zovemo O.K. ukrtanje-korienje transakcionih opcija za izlazak iz zakoene komunikacije, terapijske

intervencije, uloga vaspitaa,...npr. poziv D u O-cilj je poveanje fleksibilnosti u komunikaciji. Vrsta ukrtenih transakcija: transferne, kontratransferne, bezobrazne, frustrirajue i svaalake.

1.Transferna transakcija Kada na stimulus iz Odraslog drugi odgovori iz nekog drugog ego stanja, to najee ukazuje da je dolo do nesvesne projekcije. Kod transfernih transakcija osoba B nije doivela stimulus koji joj je uputila osoba A kao stimulus iz Odraslog, ve iz Roditelja, zbog ega i odgovara Roditelju.

Osoba A: Da li znate ko je to uzeo? Osoba B: Nisam ja, majke mi!

-Transfer ili prenos je situacija u kojoj pacijent nesvesno projektuje svoje mentalne predstave na terapeuta i time iskrivljuje stvarnost. 2.Kontratransferna transakcija Kada na stimulus upuen iz Odraslog druga osoba odgovara iz Roditelja, to esto ukazuje na to da drugoga ne doivljava da je na istom nivou, ve ga patronizira.

A:"Da li znate koje to uzeo? B:"Kako ja da znam da niste Vi?"

3.Bezobrazna transakcija Ovaj tip transakcije je dobio ime po tome to osoba A na osnovu transakcionog odgovora osobe B esto stie utisak da je osoba B bezobrazna.

Osoba A: Seli ste na mesto gde na grupi uvek ja sedim! Osoba B: Koliko mi je poznato mesta nemamo pravilo da su mesta rezervisana.

4. Frustrirajua transakcija Ova transakcija je dobila naziv po tome to se inicijator komunikacije osea frustrirano. Umesto da dobije neku reakciju Negujueg Roditelja osoba je dobila hladnog Odraslog. Na primer, dete koje je neko vreme spavalo, naglo se budi i poinje da vriti. Majka ulee u detetovu sobu i uporno pita dete: ta se desilo?

Osoba A: Doktore, da li e meni ikada biti bolje? Osoba B: Ljudi s vaim poremeajem mogu oporave u ezdeset posto sluajeva.

Svaalaka transakcija Ovo je tipina transakcija koja se pojavljuje u svaama, kada svaka od osoba oekuje od one druge da joj se podredi i da prizna greku. Ovakve transakcije su tipine za razliite igre moi: Ja sam jai i zato u ja naterati tebe da promeni ponaanje! E vala nee, ja sam jai i ti e promeniti svoje ponaanje!

Osoba A: Zahtevam da mi se izvinite! Osoba B: Prvo se vi izvinite meni!

Sloene (skrivene ili ulteriorne) transakcije Sloene (kompleksne ili sastavljene) transakcije su one u kojima u komunikaciji dve osobe istovremeno uestvuje tri ili vie ego stanja. To znai da su bar kod jedne osobe istovremeno aktivna dva ego stanja. Kako je u ovom modelu poiljalac pojedinane poruke ego stanje, to znai da osoba iz dva razliita ego stanja alje dve razliite poruke i da se komunikacija odvija na dva nivoa. Bern je ove nivoe nazvao socijalni i psiholoki nivo komunikacije. Na svakom od ovih nivoa se odvija komunikacija i razmena poruka, tako da razlikujemo socijalnu i psiholoku poruku. Transakcioni stimulus koji sadri i socijalnu i psiholoku poruku nazivamo dupla poruka. -socijalna poruka-otvoren, jasna, vidljiva, eksplicitna/punom linijom -psiholoka-implicitna, skrivena, ponekad neverbalno iskazana ili pak u verbalnoj poruci: Ljubavi gde si sakrio kljueve?/isprekidanom linijom

Socijalna poruka: neagresivno traenje informacije. Psiholoka poruka: optuivanje.

III pravilo u komunikaciji: Bihejvioralna reakcija na skrivenu transakciju je odreena na psiholokom a ne na socijalnom nivou.

Osoba A (umiljato): Socijalna poruka: Ljubavi gde si sakrila moje kljueve. Osoba B (uzbueno): Ja tvoje kljueve nisam ni videla.(nisam kriva!)

-Kada osoba otkriva prikrivenu poruku koja joj je poslata onda se to zovemo otkrivajua ili demaskirajua transakcija, kao na primer: Da li ti to mene optuuje da sam ti sakrila kljueve? moglo bi se oekivati da to otvara komunikaciju i spreava nastavak konflikta ili igara, ali ipak nije mona. Obino se dalje javlja double-bind ili vezana transakcija, tako to ponovo kree optuba od A, pravi osobu B ludom da vidi neto ega nema, da umilja. -Socijalna komunikacija-nosi skrivajuu poruku, ima za cilj da sakrije nameru, tako da ima vetihgluma, prevara, la, gde se ne vidi psiholoki nivo-netranparentna, da osoba npr. glumi, ili se radi o providnoj skrivajuoj poruci, gde je svima jasno da ta osoba glumi. -namerno skrivajue i -namerno salje duple, Veoma si in-te- li-gentan. Dupla transakcija Pod duplim transakcijama podrazumevamo takve transakcije u kojima obe strane komuniciraju i na socijalnom i na psiholokom nivou.

1.Paralelne duple transakcije-za skrivene oblike komunikacije kada obe osobe ele da sadraj njihove komunikacije ostane tajna za treu osobu. PR: upoznavanje, javna komunikacija, pravila lepog ponaanja,... Na ovaj nain se uvaju oseanja druge osobe pred drugim ljudima.Socijalni nivo: Osoba A: Koliko traju ove grupe? Osoba B: Trebalo bi devedeset minuta. Psiholoki nivo: Osoba A: Kako mi je dosadno. Osoba B: Da i meni se oduilo. Socijalni nivo:

PR. Osoba A: Grupa poinje tano u pet., potrudiu se/nemoj da kasni, zakasniu

U ukrtenim duplim transakcijama ukljuene osobe obino ne dele istu definiciju svog komunikacijskog odnosa.

Ugaona transakcijaUgaone transakcije su radne transakcije i esto deo manipulacije. Ove transakcije polaze iz Odraslog osobe A, to znai da ih osoba koristi kao komunikacijski trik.Socijalni nivo: Osoba A: Grupa poinje tano u pet.-Ba ste ljubazni Psiholoki nivo: Nemoj da kasni, ta tebe briga kada u ja doi

Ugaona transakcija-ima za cilj komunikacijski trik da bi se izazvala namerno eljena reakcija kod druge osoba. Ovakva transakcija izaziva i bunt i nalazi se u osnovi dela vaspitanja i roditeljskih zabrana. Propae na fakultetu, ta ti bi--zabrana na uspeh.

Davanje zadataka klijentu: Dau vam sledeeg puta koji je moda teak za vas. Specijalne transakcije: 1. Indirektna 2. Karambol

zadatak

do

3. Delatske Redefiniue: Tangentne i Blokovi -Intervencija je terapijska poruka koja je usmerena na ispravljanje pacijentovog referentog okvira. Intervencije su, prema tome, transakcioni odgovori terapeuta na pogodne stimuluse koje je uputio klijent. -Terapijske, neterapijske i antiterapijske intervencije -Problematina transakcija je transakcija na koju se osoba ali kao na svoj nedostatak u komunikaciji. ljudi uvek biraju svoje reakcije Bez obzira koji transakcioni stimulus nam je upuen mi na njega moemo odgovoriti iz bilo kog ego stanja pozivajui bilo koje ego stanje druge osobe. -Problem je kada ljudi veruju da ne mogu da promene svoj nainreagovanja i oekkuju promenu samo od drugog. -Vebanje se primenjuje kada se osoba ali na neku svoku transakciju ili reakciju na neki stimulus npr. Iz KR, tako da se osobi da zadatak da veba razliite odgovore, iz razliitih + ES Ti si totalni idiot: + KR: Ne dozvoljavam da mi se obraate tim reima, i ako tako nastavite ne elim da dalje razgovaram s vama! + NR: ao mi je to vas je to toliko uznemirilo, hoete li moi da nastavimo razgovor smirenije? + O: ta vam tano smeta u mom ponaanju? + AD: Izvinjavam se ako sam u neemu pogreila. + SD: teta, jer ste tako seksi. Poenta ove tehnike je u komunikacijskoj fleksibilnosti jer umesto da bude zakljuana u neadekvatnoj reakciji osoba sada ima najmanje est moguih izbora kako da reaguje. Protokol za terapijsku primenu tehnike TRANSAKCIONE VETINE: 1. Ustanovi se da postoji problematina transkacija 2. Ispitaju se lina uverenja o automatinosti njenih reakcija.

3. Eventualna iskrivljena uverenja se poprave, a osoba edukuje o postojanju izbora transakcione reakcije. 4. Na osnovu komunikacijskog modela ego stanja osoba smisli i razradi mogue tipove reakcija iz svih pozitivnih ego stanja. 5. Obraajui panju na neverbalno izraavanje osoba uvebava razliita reagovanja s terapeutom ili u grupi. 6. Osoba primenjuje razliita reagovanja u ivotnim situacijama, a od terapeuta ili grupe dobija podrku i fidbek. tehnika *u treningu mladih profesionalaca. i za vebe reagovanja na nezgodne stimuluse upuene terapeutima: Moram da vam priznam da sam se zaljubio-la u vas. Kako ste vi mladi. A zato Vi meni ne kaete neto o vaim problemima. Jeste li vi udati (oenjeni). Vi mi uopte ne pomaete. Neki put Vas mrzim.Da li se ja vama sviam? Moete li me izleiti? Da li moj ivot ima smisla?,... Pored toga ova tehnika se u elaboriranom obliku koristi za razvoj itavnog niza socijalnih vetina. Kao takva se moe koristiti preventivno u smislu razvijanja socijalnih vetina kod adolescenata, ali ak i u rehabilitaciji tekih duevnih bolesnika. Kljuni moment u ovim primenama je grupni rad i uvebavanje kroz tehniku igranja uloga. Transakcioni izbori Kada je osoba suoena s problematinom transakcijom ona ima mogunost dapromeni tok komunikacije, Karpman) primenjujui tehniku transakcionih izbora. Osoba treba da: Promeni ego stanje! Ukrsti transakcije! Promeni temu razgovora! A to ini da prethodni konflikt bude zaboravljen.