43208

Зборник радова

[Драгомир] Стевановић, 1971; 20) Петар [Рајко] Тијанић, 1937; 21) Цвијетин [Илија] Николић, 1951; 22) Рајко [Добросав] Сми­ љанић, 1966; 23) Драган Милићевић, 1975.

***

Сви поименично наведени у овој малој књизи смрти, недужни мештани сребреничког краја, не својом кривицом избрисани су из књиге живота, страдали су од исте руке као и њихови преци, и данас на истим гробљима почивају. Остаје нада да њихови потомци неће доживети исту судбину.

Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку

цом из Коњевића (Костадин и Миладин Видовић, Љубо Момчиловић и Коста Марковић) чине тих осам мученика. Међутим, ако претпоставимо да је Перо Ђукановић имао на уму Ђоку Петровића из села Оправдићи, а не из села Поповићи, онда постоји девет настрадалих. Од свих потенци­

јално страдалих у задружном магацину, чија смо имена нашли у књизи Пере Ђукановића, једино су ова деветорица страдала 1941. године.

Међутим, уколико поред године страдања уведемо још један кри­ теријум – место страдања, онда долазимо до четворице настрадалих. Према бази података Музеја жртава геноцида у Београду, у Дрињачи су 1941. године страдали: Радован Павловић из села Липеновићи, Коста Марковић и Костадин Видовић из Коњевића и Ђоко Петровић из села Оправдићи. Ограничавањем правила за процењивање на годину и место

страдања, дошли смо до четворице настрадалих, и још петорице потен­ цијално страдалих у задружном магацину, уколико је параметар само

година страдања. Мемоарска грађа и база података Музеја жртава геноцида у Бе­

ограду нам говоре да су жртве припадале сеоском становништву. Број

страдалих у задружном магацину варира од неколико убијених до цифре од „око 100 душа“. Нажалост, због протока времена је тешко утврдити прецизан број настрадалих. Допуном базе података Музеја жртава ге­ ноцида и пописивањем свих жртава Другог светског рата, приближили бисмо се циљу.

Резиме

Магацин земљорадничке задруге у Дрињачи је место на коме су усташе 1941.

године вршиле убиства српског становништва из Дрињаче и околине. Према подацима, међу настрадалима се налазе и људи из сребреничког котара, што указује да је задру­ жни магацин служио као затвор и стратиште за ухапшене Србе. Тачан број настрада­ лих је тешко утврдити, али се он креће од неколико појединаца до око сто жртава. Све­ дочења указују да су жртве страдале над буретом крви, што, ако је тачно, овај злочин чини још изопаченијим. Било да је у питању својеврсна људска кланица или обично стратиште, злочин остаје злочин.

Неке од жртава масакра у Скеланима

20744

Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку

Рупово Брдо. Пет мештана српске националности је страдало у заседи коју су 27. маја 1995, у 17,15 часова, Муслимани поставили на макадамском путу између Рупова Брда и Купусна. Организатори и уче­ сници заседе су припадници 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине, под командом Насера Орића, са седиштем у заштићеној и наводно деми­ литаризованој зони Сребренице. У заседи је убијено пет српских дрво­ сеча, који су старим камионом марке Мерцедес превозили дрва из шуме за своја домаћинства.

Жртве: 1) Љубиша [Војин] Голић, 1946; 2) Милисав [Станко] Петровић, 1948; 3) Бранко [Драго] Николић, 1950; 4) Миладин [Радивоје] Савић, 1957; 5) Милош [Милош] Мишић, 1961.

Скелани, у општини Сребреница. Место догађаја је локални ма­

кадамски пут између Сребренице и Скелана. У једном од својих честих диверзантских похода из заштићене зоне Сребренице, муслимански вој­ ници 28. дивизије су 23. јуна 1995. поставили заседу и у путничком ци­ вилном комби возилу убили пет лица српске националности из суседног села Скелани. Ова заседа и потоњи напад на село Вишњица у општини Милићи биле су последње злочиначке оружане акције сребреничких му­ слимана пред коначан повратак Срба у овај градић.

Жртве: 1) Томо [Радомир] Бибић, 1955; 2) Остоја [Радомир] Божић, 1946; 3) Драгиша [Видоје] Павловић, 1963; 4) Живорад [Игњат] Грујичић, 1950; 5) Велисав [Радован] Павловић, 1953.

Баљковица, једно од релативно великих села у подрињској оп­

штини Зворник. У току ноћи 15. на 16. јули 1995, нашло се на жестоком удару 28. дивизије Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине. Веома јаке муслиманске снаге, према процени око 15.000 бораца, после изгона из Сребренице, покушале су да се преко српских села и српске терито­ рије пробију до Тузле. На путу им се нашло и ово српско село.

Жртве: 1) Гојко [Јован] Кулић, 1954; 2) Зоран [Борисав] Стојкић, 1959; 3) Петар [Драгомир] Батић, 1939; 4) Милан [Вељко] Јак­ шић, 1965; 5) Славко [Мићо] Катић, 1968; 6) Саво [Ђорђе] Аћи­ мовић, 1955; 7) Зоран [Стево] Томић, 1960; 8) Радо [Василије] Томић, 1970; 9) Горан [Душан] Готовац, 1973; 10) Василије [Миливој] Делић, 1941; 11) Љубиша [Слободан] Јеркић, 1964; 12) Анто [Јован] Милошевић, 1961; 13) Бошко [Момчило] Алексић, 1960; 14) Славко [Слободан] Драгић, 1963; 15) Душан [Слободан] Николић, 1957; 16) Мићо [Радивој] Перић, 1967; 17) Миленко [Милан] Радић, 1964; 18) Гојко [Лазар] Симић, 1952; 19) Драган

Злочини усташа у Сребреници и Зворнику