BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.RADOVI IZ
SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI
MATERIJALI.
WWW.SEMINARSKI-RAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
WWW.MATURSKI-RAD.COMNA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE
TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA
I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO
DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA
MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ
BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE
MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN
RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM
MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI
NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE
DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA
MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA [email protected]
1
SADRAJ:1. 2. 3. 4. 4.1. 5. 5.1. 6. 7. 8. 9. 10. UVOD Uvod u
Bluetooth Blutut arhitektura Blutut mree Pikonet i skaternet
Princip rada Zahtevi raunara UVOD U USB PRINCIP RADA RAZVOJ DOMET
USB-A LITERATURA 3 4 5 8 8 11 13 14 15 21 21 22
2
1.
UVOD
Ulazno-izlazni ureaji povezuju centralni procesor sa okolinom.
Preko ulaznih jedinica mi unosimo u raunar programe i podatke za
rad raunara, dok raunar izvravanjem tih programa saoptava okolini
dobijene rezultate i podatke preko izlaznih jedinica. Ulazni ureaji
pretvaraju informacije predstavljene nizovima slova, cifara i
odgovarajuih znakova u odgovarajue nizove elektrinih signala.
-ULAZNE JEDINICE DELE SE NA DVE OSNOVNE GRUPE: 1.Na ulazne jedinice
koje slue za predaju podataka raunaru posredstvom oveka. 2.Na
ulazne jedinice koje slue za predaju podataka iz okoline raunaru
bez posredovanja oveka.
Izlazni ureaji su uredjaji koji podatke iz raunara pretvaraju u
oblik prihvatljiv okolini. Ta okolina mogu biti ljudi, pa su to
onda prikazi u vizuelnom ili zvunom obliku, ili strojevi, pa su ti
prikazi u obliku elektrinih veliina (napon,struja). U oba sluaja,
njihov zadatak je brzo, jeftino i uspeno pretvaranje digitalnih
elektrinih signala iz raunara u oblik prihvatljiv okolini.
3
2.
Uvod u Bluetooth
Kao poetak telekomunikacija uzima se 24. maj 1844. godine, kada
je Morze ostvario prvi telegrafski prenos izmeu Vaingtona i
Baltimaora. Sve veim razvojom telekomunikacija i drugih
tehnologija, razvijala se i potreba za sve sloenijim i boljim
komunikacijama. A u novije vreme pojavom mobilnih telefona i raznih
drugih mobilnih ureaja, javlja se potreba i za meusobnim
povezivanjem svih tih ureaja i to ne samo zbog komunikacije, ve i
zbog prenosa podataka i upravljakih signala. Poto bi kablovsko ili
ino povezivanje bilo potpuno nepraktino, moralo se razviti beino
ali i univerzalno poveziavnje svih tih meusobno razliitih ureaja.
Jedan od prvih znaajanih odgovora na to bila je tehnologija
InfraRed (povezivanje preko infracrvene svetlosti), ali zbog svoje
nesavrenosti, ona je brzo prevaziena drgugim beinim tehnologijama,
koje se meusobno povezuju putem radio talasa. Jedna od najznaajnih
i najupotrebljivih beinih radio tehnologija, jeste Bluetooth
tehnologija. Prve ideje o beinim vezama kratkog dometa javljaju se
1994. u glavama eriksonovih inenjera. A 1995. poinju istraivanja i
razvoj nove tehnologije, 1998. je osnovan Bluetooth SIG, 1999. je
objavljena prva blutut specifikacija, a 2000. blutut nalazi primenu
u svakodnevici.
Slika 1. Registrovani blutut logo
Slika 2. Izgled jednog blutut ureaja4
3.
Blutut arhitektura
Blutut je radio veza kratkog dometa (10 100 m) namenjena kao
zamena za kablove koji povezuju razliite ureaje. Blutut radi na
slobodnom ISM (Industrial, Scientific, Medical) frekvencijskom
podruju od 2.4 GHz. Za komunikaciju se koristi primopredajnik, koji
stalno, u skokovima (frequency hop) menja radnu frekvenciju kako bi
se smanjile smetnje i greke pri prenosu. Kako bi se pojednostavila
izrada primopredajnika, koristi se binarna frekvencijska modulacija
pri prenosu podataka. Broj simbola koji se mogu preneti je 1
Mbit/s. Koristi se dvosmerni prenos podataka. Kroz kanal
informacija se prenosi u paketima, koji se alju svaki na svojoj
frekvenciji (svaki paket koristi jedan frekvencijski skok).
Komunikacijski kanal je podeljen u slotove (vremenske odseke) od
kojih svaki slot ima nominalnu daljinu od 625 s. Paket se normalno
smeta u svoj slot, ali pojedini paketi mogu zauzeti do 5 slotova.
Blutut moe podravati asinhroni kanal podataka, do 3 istovremena
sinhrona glasovna kanala ili kanal koji istovremeno podrava
asinhroni prenos podataka i sinhroni prenos glasa. Svaki glasovni
kanal podrava dvosmerni 64 kb/s sinhroni glasovni prenos. Brzina
asinhronog kanala moe biti maksimalno 73.2 kb/s u jednom smeru
(tada je brzina u drugom smeru 57.6 kb/s) ili 433.9 kb/s u oba
kanala istovremeno.
5
Slika 4. Blutut protokolni stog
Iako e biti kasnije detaljnije objanjeni, samo kratki komentar
uz sliku 4. Najnii sloj, Radio modulie i demodulie podatke za
prenos i primanje. Baseband / link kontroler, kontrolie fizike veze
preko radio sloja, sastavlja pakete i kontrolie skokove frekvencije
(frequency hopping). Link manager kontrolie i konfigurie veze prema
drugim ureajima. Host controller interface komunicira izmeu
udaljenih domaina i blutut modula. Logical link control and
adaption multipleksira podatke iz viih slojeva i pretvara razliite
daljine paketa. RFCOMM prua pogodnost serijskog suoavanja preko
RS232. WAP i OBEX predstavljaju suoavanje prema viim slojevima
drugih komunikacionih protokola. SDP (Service Discovery Protocol)
daje blutut ureajima mogunost nalaenja usluga koje su podrane od
drugih ureaja. TCS (Telephons Control protocol Specification) prua
telefonske usluge. Na kraju, blutut profili daju smernice kako e
aplikacije koristiti Bluetooth protocol stack.
6
Najvanij deo primopredajnik.
blutut
arhitekture
jeste
blutut
ip,
odnosno
blutut
Slika 3. Izgled jednog blutut ipa od firme Ericsson Sve vei
razvoj blutut tehnologije dovodi i do razvoja sve manjih a mnogo
boljih blutut ipova.
7
4.
Blutut mree
Blutut je radio standard prvenstveno namenjen za ureaje sa malom
snagom, na kratkom odstojanju (zavisno od klase snage: 10
centimetara, 10 metara, 100 metara) i sa jeftinim primopredajnim
mikroipom u svakom ureaju. Blutut doputa ovim ureajima da
razgovaraju kada su u dometu, ak i kada nisu u istoj prostoriji, do
100 metara udaljenosti, zavisno od klase snage ureaja:
Klasa Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3
Snaga (mW) 100 2,5 1
Snaga (dBm) 20 4 0
Podruje (priblino) do 100 metara do 10 metara do 10 cm (1 m
maks.)
Tabela 1. Klase blutut ureaja
4.1. Pikonet i skaternet Master (predajnik) ureaj koji pokree
razmenu podataka Salve (prijemnik) ureaj koji odgovara na upit
mastera Skup slave ureaja povezanih sa jednim odreenim master
ureajem, naziva se piconet. Svi ureaji na piconet-u slede
frekvencijske skokove i timing koje odreuje master. Postoje
razliiti tipovi piconet-a: Samo sa jednim slave ureajem (point to
point) Sa vie slave ureaja (point to multipoint)8
Slika 4. Point-to-point i point-to-multipoint pikonet
Slave ureaji u piconet-u imaju vezu samo na master, odnosno,
nema direktne veze izmeu slave-ova. Specifikacija limitira broj
slave ureaja na sedam. Vei broj ureaja prikljuenih na mreu postie
se povezivanjem pikoneta u skaternet.
Slika 5. Skaternet (Scatternet) Svaki ureaj moe biti i predajnik
i prijemnik, ali ne u istom trenutku. Kod komunikacije, prijemnik
se prilagoava tajmingu predajnika i sinhronizuju se. Predajnik prvi
alje zahtev u kome se nalazi adresa prijemnika. Nakon 625 s gde e
oba ureaja biti na kanalu radio sloja (Ch n) na kojem je emitovao
predajnik ili e skoiti na (Ch (n+1)) i sada prijemniku ne samo da
je dozvoljeno emitovanje, ve mora odgovoriti da li je razumeo
poslednji paket ili ne, te e ponovno oslukivati da li predajnik
njega proziva. Predajnik sada moe poslati nekome9
drugom paket ili ne mora nikome. Svaki ureaj frekvencijski skae
jednom po paketu. To je osnovna zamisao celog blututa i to omoguava
sledee: Sigurnost budui da su frekvencijski skokovi bazirani na
pseudosluajnoj sekvenci adrese predajnika Pouzdanost ako bi se zbog
interferencije sa drugim ureajem paket na Ch (n) izgubio, malo je
verovatno da e do toga doi i na Ch (n+m), gde je n+m udaljenost od
n zajamena sa pseudo random hopping algoritmom. Svi paketi imaju
jednaka zaglavlja i kontrolne podatke, pa su onda multi-slot paketi
(kroz vie vremenskih odseaka) efikasniji za prenos. Sposobnost da
se ureaji menjaju ukrug (kao i da menjaju svojstvo da li su
predajnik ili prijemnik) je posebnost pikoneta i to ini blutut
razliitim od drugih ianih veza. Zato se takve mree nazivaju i adhoc
mreama. LC u sebi ima ugraene posebne operacije pomou kojih
detektuje nove ureaje u dometu i lagano uspostavlja kontakt s
njima. Isto tako, zbog kretanja unaokolo, pojedini ureaji mogu
ostati
Slika 6. Uporeivanje pikoneta i skaterneta
10
izvan dometa i izgubiti kontakt sa pikonetom. Zato svaka veza
ima supervision timeout koji osigurava da se takve veze prekinu.
Kao i mnogi drugi komunikacijski protokoli, i blutut ima
sinhronizaciju veine operacija u skladu sa generatorom takta u
stvarnom vremenu. Svaki ureaj ima svoj vlastiti nezavisni broja
kojim kontrolie operacije (spojen je na CLKN). Ako ureaj radi u
predajnom modu, tada koristi i svoj CLKN, dok u prijemnom modu se
mora sinhronizovati sa svojim predajnikom.
5.
Princip rada
Blutut zahvata kratko podruje radio frekvencija, odravajui
potronju energije na veoma niskom nivou kako bi se tedela baterija.
Ovo je u sutini mreni standard, koji radi na dva nivoa: -
Uspostavlja dogovor izmeu ureaja na fizikom nivou - Uspostavlja
dogovor izmeu ureaja na protonom nivou, gde ureaji moraju da se
dogovore kada e bitovi biti poslati, po koliko bitova e se
prenositi u jednom vremenskom intervalu, i moraju da osiguraju
jednak broj poslatih i primljenih bitova. blutut prenosi podatke
radio talasima na frekvenciji od 2.402 GHz do 2.480 GHz. Iako mnogi
industrijski, nauni i medicinski ureaji komuniciraju na istim
frekvencijama, blutut je non-stop u pripravnosti kako bi zaobiao
meanje podataka ukoliko se u mrenom podruju pojave neki drugi
ureaji koji meusobno komuniciraju. Blutut se istovremeno moe
povezati sa najvie osam ureaja na istom podruju, sa veoma malom
verovatnoom da e doi do neeljenog meanja podataka izmeu ureaja. U
komunikaciji se koristi tehnika spread-spectrum frequency hopping,
gde blutut svakom ureaju sa kojim komunicira nasumino dodeljuje
neku drugu frekvenciju. ta vie, frekvencija se menja 1600 puta u
sekundi sa svakim ureajem sa kojim blutut komunicira. Na ovaj nain
se drastino smanjuje rizik neeljenog meanja podataka sa nekim
drugim ureajima koji bi sluajno koristili istu frekvenciju na istom
podruju. Dakle, ukoliko bi neki ureaji sluajno radili na istoj
frekvenciji i na istom podruju, to bi trajalo samo nekoliko
milisekundi. Kada se blutut ureaji nau u dometu, izmeu njih se
odmah uspostavlja komunikacija da bi se utvrdilo da li trebaju da
izvre razmenu podataka ili jedan ureaj treba da kontrolie
drugi.11
Korisnik ne mora da pritiska bilo kakvo dugme ili da zadaje bilo
kakvu komandu po podrazumevanim podeavanjima komunikacija poinje
automatski, osim ako korisnik nije podesio drugaije. im se
komunikacija uspostavi, ureaji formiraju mreno podruje. im se mreno
podruje oformi, blutut sistemi kreriaju privatnu mreu pod nazivom
piconet. Kasnije se piconet moe podesiti da zauzima odreeno mreno
podruje, a ne koliko maksimalno blutut ureaj moe da zauzme. Na
primer, moe se podesiti da mreno podruje bude od mobilnog telefona
(koji je na primer u depu) do blutut slualica za mobilni telefon
Bletooth Komunikacioni medijum Standardna razdaljina Veliina mree
Pravolinijska komunikacija Maksimalna brzina prenosa podataka
Dvosmerna govorna veza Potronja energije Cena kotanja Eliminacija
smetnji WLAN IrDA Infracrvena svetlost
Radio talasi
Radio talasi
10 100 metara 2 8 ureaja
20 100 metara Neograniena
0 2 metra 2 ureaja
Ne
Ne
Da
3 Mb/s
54 Mb/s
16 Mb/s
Da Niska Niska ( $4)
Ne Visoka Visoka ($15)
Ne Veoma niska Veoma niska ($1)
Dobra
Loa
Odlina12
5.1. Zahtevi raunaraPersonalni raunar mora da ima blutut
hardverski klju (eng. dongle) kako bi mogao da komunicira sa drugim
blutut ureajima (kao to su mobilni telefoni, mievi i tastature).
Dok neki prenosivi raunari i nekolicina stonih raunara ve poseduju
blutut hardverski klju, veina raunara zahteva eksterni USB blutut
prikljuak.
Slika 7. Blutut hardverski klju
6.
UVOD U USB
Prvi PC raunari koristili su tri porta i to: jedan za tampa
(LPT) i dva serijska(COM1 i COM2) pri emu je jedan od njih veinom
bio zauzet od strane serijskog mia. Meutim njihova sve vea primena
rezultovala je pojavu razliitih ureaja koji se na njih ukljuuju kao
to su skeneri, digitalni fotoaparati i slino. To je uzrokovalo
uvoenje USB porta (Universal Serial Bus) koji je standardizovan
1996. godine. Porastom broja razliitih periferija koje se mogu
prikljuiti na raunar dolazilo je do sledeih problema:
-prikljuivanje dodatnih periferija na raunar koji ima samo 2
serijska i 1 paralelni port je zahtevalo dodavanje novih kartica
koje bi predstavljale vezu13
izmeu raunara i date periferije to je zahtevalo dodatne resurse
(jedan slot u samom raunaru i po pravilu jedan IRQ prekid, a neto
ree i DMA kanal), -neki ureaji su projektovani tako da koriste
odreeni IRQ ili port tako da je lako dolazilo do konflikata u IRQ
mapi ili na DMA kanalima, -deljenje datih portova (serijski,
paralelni) sa nekim drugim ureajem (npr: tampa i skener na
paralelnom portu ) to je dovodilo do nepredvidljivih problema ili
potrebe da se kablovi ureaja po potrebi ukljuuju i iskljuuju sa
datog porta, to je nekim situacijama vrlo opasno (dolazi do
spaljivanja portova na raunaru odnosno ureaju). Njegovim uvoenjem
nastojalo se da se ree sledei problemi: -reenje u vezi ogranienja
broja slotova na osnovnoj ploi kao i broja portova PC raunara
-jednostavno proirenja PC raunara upotrebom softverskih drajvera
-mogunost napajanja eksternih ureaja koji malo troe od strane
raunara omogueno je prikljuenje do 127 eksternih ureaja na glavni
USB port, pa se time reava ogranienje koje je pre postojalo: jedan
ureaj - jedan slot. -omoguene su velike brzine prenosa do 12 Mb/s
-pojednostavljuju se kablovi za prikljuenje ureaja a njihova duina
se poveava -omoguena je kontrola potronje eksternih ureaja -podrano
je autokonfigurisanje ovih ureaja po principu PnP detekcije novih
ureaja u raunaru.
7.
PRINCIP RADA
USB port podrava dve brzine prenosa i to: veliku brzinu kada se
prenos kree do 12 Mb u sekundi, i za sporije ureaje niu brzinu
prenosa do 1.5 Mb u sekundi. USB port koristi etveroilni kabl preko
koga se prenose podaci i napajanje sa impedansom 90 W to je dato na
Slici 1.
Slika 1. Presek USB etvoroilnog kabla14
Za prenos podataka koriste se dve linije D+ i D-. Kada se
prenosi logika nula linija D- je na veem potencijalu od linije D+,
dok je u sluaju prenosa logike jedinice obrnuto. Predajnici moraju
da daju napon vei od 2.8 V sa optereenjem od 15 kW. Prijemnici
moraju da imaju simetrian ulaz pri emu do promene stanja dolazi ako
se na ulazu prijemnika naponi razlikuju za vie od 200 mV. Svaka
linija za prenos podataka ima i nesimetrian prijemnik za detekciju
greke koja se pojavi ako su obe linije podataka nau na istom
naponu. Kada se radi o brzom USB prenosu tada se na liniju D+
prikljuuje opteretni otpornik (pull-up) reda 1.5 kW, dok se kod
sporog prenosa on ukljuuje na liniju D-. Na izlazima drajvera
linija D+ i D- prikljuuju se opteretni otpornici reda 15 kW. U
sluaju kada USB eksterna jedinica nije pod naponom i kada je
drajverski izlaz porta u stanju visoke impedance preko ovih
otpornika se odreuje brzina prenosa. Preko njih se takoe odreuje da
je eksterni ureaj povezan na USB vor. Kada ureaj nije povezan na
USB vor njegovi izlazni drajveri bie u stanju visoke impedanse i
obe linije e biti na potencijalu mase, koje se naziva nesimetrina
nula SE0(Singl Ended 0). Povezivanjem ureaja na vor on e dobiti
napajanje, ali njegovi izlazi i dalje e biti u stanju visoke
impedanse, dok e napon na liniji podataka porta koji je povezan na
opteretni otpor postati visok to moe da detektuje vor. U sluaju ako
se ne alju USB paketi, linije podataka nalaze se u stanju visoke
impedanse. Za prikljuenje USB ureaja koriste se konektori prikazani
na Slici 2.
Slika 2. etvoropinski USB konektori
15
Slika 3. Tipovi konektora
Slika 4. Organizacija USB bus-a Iz prikazane slike 4 vidi se da
se USB bus-a moe predstaviti sa tri nivoa i to: -Nivo USB ureaja
(USB Interface Layer) koji obezbeuje fiziku vezu za prenos signala
I paketa izmeu raunara i USB ureaja. Ovaj nivo omoguuje sistemskim
programima koji kontroliu USB bus, rad sa optim funkcija koje
koristi USB ureaj, -Nivo funkcije se ostvaruje upotrebom klient
softvera (Client SW), -Nivo interfejsa obezbeuje da se fiziki
obavlja komunikacija.16
Sistem USB povezivanja deli se na etiri funkcionalno zaokruene
celine: -USB ureaj (USB Physical Device), -klijent softver (Client
Software), -USB sistemski softver (USB System Software), -glavni
USB kontroler (USB Host Controller). -USB ureaj predstavlja neki
eksterni ureaj koji se prikljuuje na USB i koji izvrava zahtevane
funkcije. -Klijent softver omoguava da se izvri prenos podataka
izmeu eksternog USB ureaja i raunara I najee ga isporuuje proizvoa
USB ureaja. -USB sistemski softver je deo operativnog sistema za
podrku USB ureaja i isporuuje se uz operativni sistem. -Glavni USB
kontroler zaokruuje u jednu celinu hardver i softver koji omoguuje
rad USB ureaja. USB ureaji sa raunarom komuniciraju slanjem paketa.
Na poetku slanja paketa linija za prenos podataka se postavlja u
suprotno stanje od onog u kome se nalazi u mirnom stanju, dok se na
kraju paketa podataka, ova linija postavlja u SE0 stanje u duini
trajanja od 2 bita. USB ureaji mogu se resetovati na nekoliko naina
od koji se esto koristi pristup kada se linija podataka postavi u
SE0 stanje u trajanju od 10ms. U sluaju ako se USB bus nalazi u
mirnom stanju veem od 3 ms tada eksterni USB ureaji mogu prei u
stanje male potronje ako to podravaju. Vraanje u radno stanje treba
da traje najdue 20 ms. Prenos podatka se vri upotrebom NRZI metoda
kodiranje (Non Return Zero Invert) to znai ako se pojavi logika
jedinica ona e trajati celom svojom duinom, odnosno nee doi do
promene naponskog nivoa. U sluaju pojave povorki nula napon linije
se menja za svaki bit, to se koristi za uspostavljanje signala
takta na prijemu. Kada se u povorci podataka pojavi 6 uzastopnih
jedinica radi sigurnosti na prijemu, vri se umetanje bita tj. ubaci
se jedna nula koja se na prijemu izbacuje. Preko USB bus-a kao to
smo videli prenosi se i napon napajanja V+ koji iznosi + 5V, uz
maksimalno optereenje do 5A, pri emu potronja pojedinane eksterne
jedinice ne sme prei 400 mA kada je u radnom stanju a u stanju
mirovanja 500 mA. Ovaj uslov ne mogu ispuniti svi USB ureaji tako
da u tom17
sluaju moraju koristiti sopstveno napajanje. Iako takvi ureaji
koriste takvo napajanje, napon USB kabla koriste i ovi ureaji radi
provere od strane raunara koji je od ureaja povezan na USB bus.
Prilikom inicijalizacije USB sistema po ukljuenju raunara on
pribavlja podake o svim ureajima koji su povezani na USB radi
numerisanja bus-a (bus enumeration). Za ispravan rad USB ureaja
koji su povezani na raunare svaki od njih mora da ima adresu koje
se kreu u opsegu od 0 do 128 i dodeljuje ih raunar prilikom
konfigurisanja bus-a. Adresa 0 je adresa koju koristi raunar za
postavljanje ureaja povezanih na USB bus i ne mogu je koristiti
eksterni ureaji. Podaci koji se alju preko USB bus-a dele se u
pakete pri emu veliina jednog paketa ne sme biti vea od 8 Kb.
Raunar deli vreme u intervale duine 1 ms i u svakom intervalu alje
jedan paket koji poinje sa SOP bitom. Sledei se paket razdvaja od
prethodnog sa EOP to je prikazano na slici 5:
Slika 5 Na poetku svako paketa se alje sinhronizacioni bajt koji
se sastoji od sedam nula i jednom jedinicom (80H). Na osnovu ovog
bajta sinhrono kolo na strani prijemnika generie taktni signal.
Nakon sinhronizacionog bajta sledi polje za identifikaciju paketa
PID (Packet Identifier), kod koda se prva 4 bita koriste za
identifikaciju vrste paketa, dok su sledea etiri bita(vee teine)
invertovani biti PID-a na osnovu ega se proverava tanost primljenog
PID-a. Polje PID definie vrstu paketa i njegov format kao i tip
detekcije greke. Postoje sledei oblici paketa u USB komunikaciji:
1. SOF paket iji je PID=0101 koji alje 11 bitni podatak o broju
rama (frame), kao i 5 bita CRC detekcije (slika 6)
Slika 618
2. Setup, IN i OUT paketi imaju oblik kao na slici 7 -Setup
paket iji je PID=1101 vri setovanje funkcije od strane raunara i
sadri tekuu i krajnju (Endpoint) adresu. -IN paket iji je PID=1001
je prvi paket od od eksternog ureaja prema raunaru. -OUT paket iji
je PID=0001 je prvi paket koji raunar alje periferijskom ureaju
Slika 7 3. Data0 paket ija je PID=0011 je paran paket podataka
koji sadri do 1023 bajta podataka (slika 8) 4. Data1 paket ija je
PID=1011 je neparan paket podataka. Ovi paketi za CRC kontrolu
koriste 16 bita (slika 8)
Slika 8 5. Ack paket koji ima PID=0010 je potvrda prijemnika da
je paket primljen bez greke (slika 9) 6. Nak paket koji ima
PID=1010 je je odgovor predajnika o neispravno primljenom paketu
(slika 9) 7. Stall paket koji ima PID=1110 pokazuje da je neko
odredite zagueno tj. ne moe da primi sve do tada poslate pakete
(slika 9)
Slika 919
Prenos podataka poinje tako to raunar poalje paket u kome je
definisan tip i smer prenosa, adresa USB ureaja i adresa krajnjeg
odredita. Ovaj se paket naziva token. Adresirani ureaj detektuje
svoju adresu iz adresnog polja i time bude selektovan i postaje
spreman za prijem ili predaju podataka. Primalac odgovara slanjem
odzivnog paketa (handshake packet) izvetavjui o uspenosti prenosa.
Adresiranje ureaja vri se preko adresnog polja paketa od 7 bita.
Adresa se koristi sa kod IN, OUT ili Setup paketa. Paket SOF sadri
broj ramova od 11 bita pri emu se njegov sadraj inkrementira za
svaki novi ram sve do vrednosti 7FFH. Paketi podatataka Data0 i
Data1 sadre do 1023 bajta. Ova dva paketa omoguuju jednostavnu
sinhronizaciju predajnika i prijemnika u sluaju zahteva predajnika
za ponovnim slanjem radi greke u prenosu. Predajnik alje novi paket
tek kada od prijemnika dobije potvrdu o uspenosti tj. paket Ack.
Prvo se alje paket Data0 pa paket Data1 i tako naizmenino. Svi
paketi imaju na kraju bite za redundantu proveru CRC da li je paket
ispravno primljen. Pri prenosu podataka uvek se obavlja
komunikacija u oba smera i uvek je inicijalizirana od strane
raunara. Smer prenosa definie raunar slanjem IN ili OUT paketa. U
IN paketu raunar zahteva od eksternog USB ureaja da mu poalje
podatke. Nakon ovog paketa eksterni ureaj ili raunar alje Data
paket, pri emu se na kraju svakog primljenog paketa strana koja je
vrila prijem alje potvrdu uspenosti slanje tj. Ack, Nak ili Stall
paket.Iz opisa USB porta vidimo da ureaji koji se na njega
prikljuuju moraju imati visok nivo "inteligencije" kako bi podrali
navedeni standard. Zbog toga se u njima nalaze najee
mikrokontroleri koji podravaju ovu komunikaciju i koji su za ovu
vrstu standarda i razvijeni. Programiranje je znatno tee budui da
navedeni protokoli moraju biti podrani. Zbog toga nauiti
programiranje USB porta je svakako i najvei domet u programiranju
portova.
8. RAZVOJPrvi USB 1.0 predstavljen je javnosti 1996 godine. On
je napravljen da olaka konekciju eksternih ureaja i zameni veliki
broj konektora koji se nalaze na poleini raunara. Brzina prenosa
informacija kod ovog tipa USB-a je 12 Mbit/s. Sledea generacija
USB-a, USB 2.0, je nastala u aprilu 2000 i standardizovana je
krajem 2001 godine po standardu USB-IF. Njegova brzina je 480 Mb/s.
Nedavno je nastao i USB 3.0. Ovaj USB ima brzinu od ak 4.8
Gbit/s.
9. DOMET USB-AMaksimalna duina kabla kod USB-a 1.0 je 5 metara,
kod 2.0 je 30 metara, a kod 3.0 je 3 metara.20
10.-Sajt: www.wikipedia.org - Sajt: www.bluetooth.com - Sajt:
www.bluetooth.org -Sajt: www.acm.org -Sajt: www.bluesad.com
LITERATURA
- Nenad Desimirovi, Vladimir uri: Kompjuterske tajne, PC Knjiga
Beograd -UVOD U USB PORT, Vojo Milanovi -USB PORT, Elektrotehniki
fakultet Podgorica
21
