NS SORTE JEMA I OVSA ODLINOG KVALITETA I VISOKOG PRINOSANovo
Prulj, Vojislava Momilovi, Nenad KovaeviInstitut za ratarstvo i
povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sade-mail:
[email protected]: U poslednjih nekoliko decenija
povrine pod jemom, a pogotovu ovsem, znaajno se smanjuju kako u
svetu tako i u Srbiji. Trenutno smanjenje povrina pod
pivskimjemomsuprotnojezahtevimaindustrijesladazakvalitetnimpivskimje-mom.Uradusuprikazaneagronomskeosobineikvalitetsorteozimogpivskogje-maNSPinon,sorteozimogpleviastogovsaNSJadarisortejaroggolozrnogovsa
NS Sedef. Ogledi Komisije za priznavanje sorti su izvedeni u
sezonama 2008-2009. i 2009-2010. za sve tri sorte. Sorta NS Pinon
imala je prinos na nivou standarda, ali za 1,8% vei fini ekstrakt i
bolje razgraen slad i niu vrednost viskoziteta. Sorta ozimog ovasa
NS Jadar imala je prinos na nivou standarda, krupno zrno, nizak
sadraj celuloze u zrnu (8,7% sm) i visok sadraj proteina (14,3% sm)
i masti (6,7%) u zrnu. Sorta jarog
golozrnogovsaNSSedefimalajeniiprinos,aliveisadrajproteinauodnosuna
standard.Kljunerei:jeam(HordeumvulgareL.),kvalitet,ovas(AvenasativaL,Avena
nuda L.), prinos, sortaUvod Jeam se gaji irom sveta i njegov najvei
ekonomski znaaj povezan je sa industrijom slada i piva, bez obzira
to se za tu namenu koristi oko 28% svetske proizvodnje jema, a oko
67% u ishrani domaih ivotinja i 5% u ishrani ljudi. Sorte ozimog
pivskog jema, koje se seju u oktobru i anju u junu, imaju
odreeneprednostiuodnosunajaripivskijeam,kojisesejeufebruaruili
martuianjeujulu.Jesenjasetvaomoguavaozimimsortamadarazvijene, u
fazi bokorenje, uu u zimu i u toj fazi na prolee kada se obavlja
setva jarog
jema,nastavedaljerazvieirastenje.Prednostozimeformepivskogjema
nadjaromjetakoeulakojkontroliproteinauzrnu,potoizbegavaletnje
temperaturne stresove koji pored negativnog efekta na hemijski
kvalitet zrna negativno utiu i na fizike osobine zrna i prinos. Na
osnovu iskustva o proizvodnji pivskog jema u podruju Srbije moe se
zakljuiti da je proizvodnja jarog jema prilino nesigurna, to znai
da je nesigurno i obezbeenje sirovine za sladare, zbog ega ozima
forma ima vei
znaaj,bezobzirananetoloijikvalitet.Ozimipivskijeamnemakvalitet kao
jari, ali to ne vai za sva podruja gajenja. Koliko je ta injenica
tana za
podrujasrednjeEvrope,gdevladajuumerenijivremenskiuslovibezvelikih
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
46ekstremaupadavinamaitemperaturama,tolikojenetanazaagroekoloke
uslove june i jugoistone Evrope, gde su prolea i leta sa znatno
nepovoljni-jim vremenskim uslovima, prvenstveno visokim
temperaturama. Iz tih razloga u podruju june i jugoistone Evrope
mora se gajiti na znatnim povrinama
iozimipivskijeam(Psotaetal.2009).Kodoplemenjivanjaozimogpivskog
jema teite treba staviti na kvalitet, a kod oplemenjivanja jarog
pivskog je-ma pored kvaliteta i na prinos. Inae, politikom cena
moraju se regulisati nii prinosi kvalitetnih sorti pivskog jema. Po
ukupnoj svetskoj proizvodnji ovas je na estom mestu, posle penice,
kukuruza, pirina, jema i sirka. Zrno ovsa nema komercijalni znaaj
kao
pe-nicaikukuruz.Osnovnaupotrebaovsajeuishranidomaihivotinja,ljudi
iindustrijskojpreradi.Vieod75%zasejanihpovrinajesasortamavrsteA.
sativa L. a ostatak povrina je uglavnom pod sortama vrste A.
byzantina L. Obe vrste su heksaploidne (2n=6x=42). Obini ovas, A.
sativa L. ima seme ute ili bele boje, a A. byzantina L. seme
crvenkaste boje. Obini ovas zahteva hladnija i vlanija podruja
umerene zone, dok se crveni ovas gaji u regionima koji su
suvietoplizaobiniovas.Klasiiobinogovsaimaju2-3zrna,agolozrnog ovsa
4-8 zrna.Vremenski uslovi su osnovni negenetiki faktor koji
uslovljava gajenje ovsa. Ovsu najvie odgovara hladnije, vlano
vreme, mada genetika varija-bilnost omoguava njegovo gajenje u
mnogo irim uslovima od optimalnih. Najvee povrine pod ovsem u
Evropi nalaze se u pojasu 50-52 SG. Ozimi
ovasjeosetljivijinaizmrzavanjeodpeniceijemaiizmrzavaukolikose
temperature ispod nule, bez snega, zadravaju due vremena. Nisu
raena znaajnija istraivanja u odnosu na zahteve ovsa prema
zemljitu, ali je
po-znatodajeovasmanjezahtevanuodnosunaostalaita.Ovassemoesa uspehom
gajiti na razliitim zemljitima, ukljuujui laka, peskovita
zemlji-ta, samo ukoliko su dovoljno vlana. Od svih ita najbolje
uspeva na teim
ivlanimzemljitima,ukljuujuiisueneritove,tresetita,novoosvojene
povrine, razorane travnjake i krevine. Bolje od drugih ita uspeva
na ki-selim
zemljitima.Ovaspredstavljaodlinuhranuzadomaeivotinje,kaoizvorproteina,
vlakana i minerala. Energetska vrednost ovsa je manja od kukuruza
zbog ma-njeg sadraja ugljenih hidrata. Sve dok nije poela
intenzivnija upotreba soje, ovas je bio najvaniji izvor proteina za
domae ivotinje. Ovas se najvie koristi na farmama gde je i
proizveden, odnosno manje je predmet trgovine. Koristi se za
ishranu krava, konja i ivine (posebno golozrni ovas), a u manjoj
meri za
ishranusvinja,junadiiovaca.Uodnosunaostalaitauestvujesaoko5%u
ishrani domaih ivotinja. U odnosu na korienje penice u ishrani
ljudi, ovas se koristi oko 2,5%. Utvreno je da ovas sniava sadraj
holesterola u krvi kod Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma
Srbije 47ljudi. Upotreba ovsenih mekinja u ishrani ljudi dovodi do
smanjenja ukupnog holesterola tako to smanjuje LDL holesterol, a
poveava HDL holesterol ili ga zadrava na istom nivou. Cilj ovoga
rada je bio da se prikau agronomske osobine i kvalitet tri NS sorte
strnih ita: sorte ozimog pivskog jema NS Pinon, sorte ozimog ovsa
NS Jadar i sorte jarog golozrnog ovsa NS Sedef, koje su priznate u
2010. i odlikuju se dobrim kvalitetom.Materijal i metod radaKao
materijal za ovaj rad koriena je linija ozimog dvoredog jema NS 500
0801, linija ozimog pleviastog ovsa NS OO 0801 i linija jarog
golozrnog ovsa NS JGO
0903.Hibridnimaterijaluzgajanjepopedigremetodu.Tokomranijihge-neracija
(F2-F5) raena je selekcija biljaka na duinu vegetacije, visinu,
re-akciju prema biotikim i abiotikim stresovima i morfologiju, a u
kasnijim generacijama, poev od F6, selekcija na prinos i kvalitet,
uz korektivnu se-lekciju na osobine na koje je raena selekcija u
ranijim generacijama. Sve linije preliminarno su testirane pre
prijavljivanja u trogodinjim ogledima na oglednom polja Instituta
za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Linija
ozimogpivskogjemaNS5000801testiranajepreprijavljivanjaKomi-siji za
priznavanje sorti Srbije dve godine u multilokacijskim ogledima na
lokalitetimaSremskaMitrovica,PanevoiSomboriispitivananakvalitet
trigodinenaTehnolokomfakultetuUniverzitetauNovomSadu.Zaispi-tivanjekvalitetakorienojesemeporeklomizogledasaoglednogpolja
Instituta.LinijaozimogdvoredogpivskogjemaNS5000801prijavljena
jeKomisijizapriznavanjesortiSrbije2008.apriznataje2010.podna-zivomNSPinon.LinijaozimogpleviastogovsaNSOO0801prijavljena
jeKomisiji2008.apriznataje2010.podnazivomNSJadar.Linijajarog
golozrnog ovsa NS OO 0801 prijavljena je Komisiji 2009. a priznata
2010. pod nazivom NS Sedef. Prijavljene linije NS 500 0801 i NS OO
0801 ispitivane su u mrei
dvogo-dinjihogledaSortnekomisijeSrbijeusezonama2008-2009.i2009-2010.
na sedam lokaliteta (Kikinda, Kragujevac, Novi Sad, Panevo, Sremska
Mitro-vica,SomboriZajear).LinijaNSJGO0801ispitivanajeusezonama2009.
i 2010. na est lokaliteta (bez lokaliteta Kragujevac). Ispitivanje
linije NS 500 0801 vreno je u poreenju sa standardom Novosadski
525, linije NS OO 0801 u poreenju sa standardom Vranac i linije NS
JGO 0801 u poreenju sa stan-dardom Novosadski golozrni.Institut za
ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 48Rezultati i diskusijaNS Pinon,
ozimi pivski jeamNS Pinon izdvojen je iz ukrtanja Novosadski
525/Tiffany// Angora/
Va-nessa/3/Metal/Kors,gdejebioprimaranciljselekcijanakvalitetaliuzza-dravanjepoeljnihagronomskihosobinaiprinosanajmanjenanivoustan-darda
(Sl. 1). Kao donor gena adaptabilnosti na agroekoloke uslove u
regionu
islinimpodrujima,posluilajeNSsortaNovosadski525imaarskesorte Metl i
Kors, a donor gena dobrog kvaliteta bile su sorte ozmog pivskog
jema Tiffany, Angora i Vanessa.Slika 1. Poreklo sorte ozimog
pivskog jema NS PinonU proseku za sve lokalitete i godine
ispitivanja, NS Pinon je imao vei pri-nos od standarda za 0,17 t
ha-1 (Tab. 1). Najvei proseni prinosi ostvareni su na lokalitetima
Novi Sad i Sremska Mitrovica, od 9.371 i 8.734 kg ha-1, a najmanji
nalokalitetimaKikindaiZajear,od4.304i6.933kgha-1(Tab.1).Naosno-vu
ovih rezultata moe se zakljuiti da ova sorta zahteva povoljnije
zemljine
uslovezarealizacijugenetikogpotencijalazaprinos.Usezoni2008-2009.
NS Pinon je imao za 910 kg ha-1 vei prinos nego u sezoni 2009-2010.
Suficit vodeuveemdeluvegetacionogperiodaiuvremeetveimaojenegativan
uticaj na prinos i nove sorte i standarda.TiffanyNovosadski
525VanessaAngoraRanij-1NS 293NS 327SladoranMarinkaLabeaLBP
5907Br.301aBr.1201aBr.6521AstridNS PinonKorsMetal Slika 1. Poreklo
sorte ozimog pivskog jema NS Pinon
Tabela1.PrinoszrnasorteozimogpivskogjemaNSPinonuodnosunastandard
Novosadski 525 (Komisija za priznavanje sorti Srbije, 2009-2010)
LokalitetiGodinaPrinos (kg ha-1) NS PinonNovosadski 525 st. Novi
Sad20099,929,58 20108,838,41 Prosek9,37 8,99Kragujevac20098,61
7,99Kikinda20104,30 4,36Panevo200910,169,13 20106,174,75 Prosek8,16
6,94S. Mitrovica20098,969,09 20108,518,65 Prosek8,73
8,87Sombor20099,609,70 20106,466,11 Prosek8,03
7,91Zajear20097,488,77 20106,396,85 Prosek6,93 7,81Prosek20098,40
8,44Prosek20107,49 7,13Ukupan prosek7,95 7,78LSD 0,050,320,01 0,39
CV9.25 Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 49Tabela
1. Prinos zrna sorte ozimog pivskog jema NS Pinon u odnosu na
standard Novosadski 525 (Komisija za priznavanje sorti Srbije,
2009-2010)Lokaliteti GodinaPrinos (kg ha-1)NS Pinon Novosadski 525
st.Novi Sad2009 9,92 9,582010 8,83 8,41Prosek 9,37 8,99Kragujevac
2009 8,61 7,99Kikinda 2010 4,30 4,36Panevo2009 10,16 9,132010 6,17
4,75Prosek 8,16 6,94S. Mitrovica2009 8,96 9,092010 8,51 8,65Prosek
8,73 8,87Sombor 2009 9,60 9,702010 6,46 6,11Prosek 8,03
7,91Zajear2009 7,48 8,772010 6,39 6,85Prosek 6,93 7,81Prosek 2009
8,40 8,44Prosek 2010 7,49 7,13Ukupan prosek 7,95 7,78LSD 0,05 0,32
0,01 0,39 CV
9.25Uopisunekesorteuveksepostavljapitanjenjenoggenetikogpotenci-jala
za prinos. Genetiki potencijal za prinos definie se kao prinos koji
sorta
ostvariuuslovimaspoljnesredinenakojejeadaptirana,gdevodaihraniva
nisu limitirajui faktor i gde su abiotiki i biotiki faktori stresa
pod kontrolom Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
50(Evans & Wardlaw 1976). Sorta NS Pinon ostvarila je
maksimalan prinos u Pan-evu (preko 10 t ha-1) i Novom Sadu (skoro
10 t ha-1), te se moe zakljuiti da je genetiki potencijal ove sorte
za prinos preko 10 t ha-1. Genetiki potencijal se uglavnom vrlo
teko ili vrlo retko realizuje u proizvodnji, pogotovu na veim
povrinamagdepostojiznaajnovariranjeumnogimabiotikimibiotikim
faktorima proizvodnje. Izmeu sorti postoji genetska razlika u
pogledu njihove
sposobnostiprilagoavanjauslovimaspoljnesredine.Genetikasposobnost
neke sorte da realizuje visok i stabilan prinos u razliitim
agroekolokim uslo-vima predstavlja njenu adaptabilnost. Ako sorta
ima visoke prinose, a time po-voljne i druge agronomske osobine
koje direktno ili indirektno utiu na prinos,
toznaidaimadobruoptuadaptabilnost.Akosortadajedobrerezultateu
odreenim uslovima to znai da ima dobru specifinu adaptabilnost. Na
osno-vu rezultata ogleda Komisije za priznavanje sorti teko se sa
sigurnou moe rei kakva je adaptabilnost sorte NS Pinon zbog malog
broja podataka, mada je mnogo blii specifinoj adaptabilnosti.
Talbot (1993) definie adaptabilnost kao reakciju sorte na razliita
podruja gajenja, a stabilnost kao reakciju sorte na razliite godine
gajenja. NS Pinon je klasao 1,4 dana kasnije od standarda. Kasnije
klasanje od 6 dana na lokalitetu Kragujevac u 2009. svakako treba
prihvatiti sa rezervom, jer takvih odstupanja nije bilo ni na
jednom drugom lokalitetu niti u nekoj drugoj godini. Kod ita
postoje dva tipa poleganja: poleganje iz korena i lom stabljike.
Poleganje iz korena deava se ranije u sezoni i to je najei tip
poleganja dok
selomstabljikedeavakasnije,zbognjenestarostiilioteenjaodinsekata.
Poleganje ita najee se deava zbog slabe genetike otpornosti na
poleganje
iloihvremenskihuslova,kaotosukia,vetarigrad.NSPinonimavisinu
stabljikeiotpornostpremapoleganjunanivoustandarda(Tab.2).Prosena
navedena vrednost o poleganju vea je od uobiajene zbog jakog
poleganja u
nepovoljnoj2010.kadajepoleganjebiloizraenonalokalitetimaNoviSad,
Kikinda i Sremska Mitrovica. Proces sladovanja podrazumeva
kontrolisano klijanje i rane faze porasta sejanaca zrna jema, gde
su uglavnom ukljueni procesi hidrolize ugljenih hi-drata i
proteina. Ne postoji jedinstvena definicija kvaliteta slada jer
postupak sladovanja i proizvodnje piva, kao i zahtevi i ukusi
kupaca, varijaju u zavisno-sti od regiona. Tako na primer u
Severnoj Americi veina pivara koristi sorte
estoredogjemasavisokimsadrajemproteinaivisokomenzimatskomak-tivnou,
dok evropske pivare koriste slad dobijen od sorti dvoredog jema sa
visokim udelom ugljenih hidrata.
Industrijasladaipivazahtevakvalitetnusirovinu,verovatnovienego bilo
koja druga industrija koja koristi ita kao sirovinu (Gianinetti et
al. 2005). Dva su kljuna faktora kvaliteta: veliina zrna i sadraj
proteina u zrnu. Sladari Zbornik referata sa 45. Savetovanja
agronoma Srbije 51i pivari zahtevaju najmanje 90% zrna vee od 2,5
mm, to kod sorte NS Pinon
iznosi96,7%(Tab.3).Zrnaovakveveliineujednaenijeupijajuvodu,klijaju
i prolaze kroz hemijske i bioloke promene. Sadraj proteina u zrnu
je glavni faktor kvaliteta, gde zrna sa previsokim ili preniskim
sadrajem proteina ne-maju zadovoljavajui kvalitet. Sorte pivskog
jema ne bi trebale da imaju vie od 11,5% proteina u suvom zrnu.
Novosadski 525 poznat je kao sorta sa niskim sadrajem proteina, te
smanjenje sadraja proteina u zrnu kod NS Pinona za 0,5% predstavlja
izuzetno znaajno poboljanje. Klijavost je ustvari najznaaj-nija
osobina kvaliteta pivskog jema jer slad moe nastati samo od
klijavih i-vih zrna. Dobijene vrednosti za energiju klijanja za
sortu NS Pinon i standard (75% i 76%) svakako treba uzeti sa
rezervom, jer je klijavost raena od uzorka
etve2010.ukojojjepivskijeamzbognepovoljnihvremenskihuslovabio
skromnijeg kvaliteta.Tabela 2. Datum klasanja, visina i poleganje
sorte ozimog pivskog jema NS Pinon u odnosu na standard Novosadski
525 (Komisija za priznavanje sorti Srbije, 2009-2010)Lokaliteti
Godina Klasanja od standPoleganjeOcene 0-9Visina biljke (cm)NS
Pinon NS 525 NS Pinon NS 525 NS Pinon NS 525Novi Sad2009 2 22. 04.
1 1 84 892010 2 30. 04. 7 5 106 104Prosek 2 - 4 3 95 96Kragujevac
2009 6 26. 04. 1 1 91 84Kikinda 2010 0 5. 05. 5 5 88 92Panevo2009 2
22. 04. 1 1 90 822010 0 30. 04. 2 1 84 84Prosek 1 - 1,5 1 87 83S.
Mitrovica 2009 1 25. 04. 1 1 92 872010 1 28. 04. 5 5 76 82Prosek 1
- 3 3 84 85Sombor2009 1 25. 04. 1 1 82 832010 2 1. 05. 1 1 113
106Prosek 1,5 - 1 1 98 95Zajear2009 0 5. 05. 1 1 88 912010 0 12.
05. 1 1 70 74Prosek 0 - 1 1 79 83Prosek 2009 2,0 - 1,0 1,0 88
86Prosek 2010 0,8 - 3,5 3,0 90 90Ukupan prosek 1,4 1,4 2,3 2,0 89
88Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 52Bez obzira na
poreklo slada, od estoredih ili dvoredih sorti, postoji veliki broj
jedinstvenih osobina za ocenu kvaliteta slada, kao to su: sadraj
ekstrak-tausladu,odnosizmeurastvorljivogazotausladoviniiukupnogsadraja
proteina u sladu, dijastatska snaga, aktivnost amilaze, sadraj
glukana u sladu, itd. Veina od ovih osobina nalazi se u interakciji
(Fox et al. 2003, Gaea i sar. 1992). Ekstrakt slada predstavlja
jedan od najvanijih ekonomskih pokazatelja
kvalitetaslada.Onobuhvatazbirrastvorljivihsastojakasladaisastojakakoji
postaju rastvorljivi prilikom komljenja. NS Pinon je imao za 1,8%
vei sadraj finog ekstrakta od standarda (Tab. 3).Tabela 3.
Karakteristike zrna i slada sorte ozimog pivskog jema NS Pinon u
odnosu na standard Novosadski 525 (Komisija za priznavanje sorti
Srbije, 2009-2010)Osobine SortaNS Pinon Novosadski 525 st.I ZRNO1.
Sortiranje (%)- iznad 2.8 mm83,9 79,0- iznad 2.5 mm 12,8 17,4-I
klasa ukupno 96,7 96,42. Masa 1000 zrna (g, sm) 50,6 48,63.
Hektoliktarska masa (kg/hl)- naturalni uzorak 76,3 72,10- I klasa
76,5 74,654. Energija klijanja 3 dana (%) 75,0 76,05. Klijavost
posle 5 dana (%) 97,0 99,06. Vlaga (%) 12,2 12,67. Belanevine (%,
sm) 10,4 10,9II SLAD (MALT)1. Sadraj finog ekstr. u sladu (%, sm)
78,6 76,82. Razlika ekstrakta (%, sm/dm) 2,80 2,843. Hartongov broj
- VZ 45C 33,38 31,824. Kolbachov broj (%) 30,17 31,975.
Rastvorljivi azot/ (mg/100ml) 57,4 63,76. Boja slada u EBC
jedinicama 2,0 3,57. pH vrednost 5,3 5,18. Viskozitet (mPas,
8.6%e)1,51 1,84Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije
53Razgraenost slada obuhvata razgraenost elijskih opni u
endospermu, koja obezbeuje dobro usitnjavanje slada i pristup
enzima do skrobnih
zrna-catokomkomljenja,razgraenostbelanevinastihsupstanciirazgraenost
skroba u sladnom zrnu, odnosno sladovini nakon ukomljavanja (Gaea i
sar.
1992).Citolitikarazgraenostsladadefiniesenaosnovurazlikeekstrakta
finoigrubomlevenogsladainaosnovuviskozitetakongresnesladovine.Na
osnovuvrednostizarazlikuekstraktaNSPinonimasrednjurazgraenost,a
naosnovuviskozitetavrlodobrurazgraenostslada.Razgraenostproteina
najjednostavnije se utvruje odreivanjem rastvorljivog azota. Stepen
razgra-enosti proteina (Kolbachov broj) predstavlja udeo
rastvorljivog azota u
uku-pnomazotuionjeustvaripokazateljproteolitikerazgraenostislada.Na-vedenipokazateljicitolitikeiproteolitikerazgraenostisladaimajuneto
nie vrednosti, to je u najveojh meri posledica napovoljnih uslova
za gajenje jema u sezoni 2009-2010.NS Jadar, ozimi pleviasti
ovasOzime sorte strnih ita, to se odnosi i na ovas, rodnije su od
jarih i imaju
stabilnijiprinos.Izraenopojaanovariranjeagrometeorolokihuslovaiza-zvano
klimatskim promenama razlog su vie za oplemenivanje i stvaranje
sorti
ozimogovsazapodrujeSrbije.ProgramoplemenjivanjaovsauInstitutuza
ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obnovljen je krajem prolog
veka kada su obavljena prva ukrtanja u programu jarog i ozimog
ovsa. U 2008. registrova-na je sorta jarog ovsa Dunav, u 2009.
sorta jarog ovsa Vrbas, a u 2010. tri sorte
ovsa:sortaozimogovsaJadar,sortajarogovsaTaraisortajaroggolozrnog
ovsa
Sedef.Ovassemoesejatikaoglavniusevilizdrueniusevsaleguminozama,
akoristisezaispau,zrnoislamu.Setvaseobavljapreozimogjema.Rana
jesenja setva moe dovesti do napada lisnih vaiju i problema sa
virusom ute patuljavosti jema, koji moe izazvati vee tete na ovsu
nego drugim itima.
Setvenanormaunaimagroekolokimuslovimazajaresorteje550klijavih zrna
po metru kvadratnom (Prulj et al. 2010), dok sa ozimim ovsom
istrai-vanjajonisuzavrena.Veinaautorapredlae300klijavihzrnapometru
kvadratnom ozimog ovsa. ak ukoliko doe do manjeg izmrzavanja visok
ka-pacitet za bokorenje obezbedie dovoljan sklop.Institut za
ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 54Tabela 4. Prinos zrna sorte
ozimog ovsa NS Jadar u odnosu na standard Vranac (Ko-misija za
priznavanje sorti Srbije, 2009-2010)Lokaliteti GodinaPrinos (t
ha-1)NS Jadar Vranac st.Novi Sad2009 4,75 7,422010 5,18 3,61Prosek
5,00 5,52Kragujevac 2009 4,94 4,76Kikinda 2010 3,44 4,03Panevo2009
5,14 3,412010 3,14 2,47Prosek 4,14 2,94S. Mitrovica2009 2,82
5,432010 3,32 2,86Prosek 3,07 4,14Sombor2009 3,98 5,622010 6,01
4,74Prosek 4,99 5,18Zajear2009 7,54 7,052010 6,15 4,85Prosek 6,93
5,95Prosek 2009 4,86 5,62Prosek 2010 4,54 3,76Ukupan prosek 4,69
4,68LSD0,05 0,220,01 0,29CV 12,7Zbornik referata sa 45. Savetovanja
agronoma Srbije 55Na osnovu ostvarenih prinosa na sedam lokaliteta
i u dve godine moe se zakljuiti da novopriznata sorta ozimog ovsa
NS Jadar predstavlja agronomski razliit genotip u odnosu na sortu
standard Vranac (Tab. 4). Naime, sorta NS Jadar imala je najvee
prinose u manje povoljnim podrujima (npr. Zajear), a skromnije
rezultate u najpovoljnijim itnim podrujima (npr. Sremska
Mitro-vica, Panevo i Novi Sad). Obe sorte imale su vee prinose u
2009. godini koja je imala manje padavina i u sutini bila
povoljnija za ozimi ovas nego 2010, u kojoj je bio veliki suficit
vode skoro tokom celog perioda vegetacije. Dobijeni
prinosinemogusedovestiunekukonzistentnijuvezusapoleganjemjerje
poleganje ocenjeno skoro identino u Zajearu, gde je prinos bio
najvei, i u Novom Sadu, gde je prinos bio znatno nii. Otpornost na
poleganje samo jedan faktor koji utie na prinos i da se na osnovu
njega ne moe donositi konaan sud o prinosu sorte. Pored toga,
otpornost su ocenjivale razliite osobe i vero-vatno primenjivale
razliite kriterijume. O momentu ocene otpornosti na po-leganje u
odnosu na klasanje nema podataka, to dodatno umanjuje vrednost
ocene ovoga parametra. Ovas pozitivno reaguje na azot, koji mora
biti prisutan da bi nicanje i bo-korenje bilo uspenije, dok su
zahtevi prema fosforu, kalijumu i kalcijumu kao
kodostalihita,madazbogefikasnogkorenauspenopodnosiiniuobez-beenost.Ovasimaveezahtevepremamagnezijumunegodrugaita.Kod
zemljita normalne plodnosti nije potrebna primena azota u jesen kod
ozimog
ovsa.Saprihranomuproleetrebabitioprezan,jerprevelikakoliinaazota
poveava rizik od poleganja i dovodi do smanjenja kvaliteta, a
nekada i prino-sa. Najvei prinosi ozimog ovsa ostvaruju se na
dubokim zemljitima visokog kapaciteta za vodu kod kojih ne dolazi
do zemljine sue.Pepelnica i ra su osnovne bolesti, zbog ega treba
birati tolerantnije sor-te i primenjivati hemijske mere zatite. Da
bi se izbegli problemi sa virusima
nastalimuzemljitu(SBWMV-SoilBorneOatMosaicVirus)inematodama stabla
(Ditylenchus dipsaci) ozimi ovas na istu parcelu dolazi jednom u
etiri godine.
Fizikastrukturazrnaovsaslinajezrnupeniceijema,izuzevtoje zrno ovsa
pokriveno velikim brojem dlaica, koje se vide kada se odstrane
ple-vice. Hemijski sastav zrna ovsa u odnosu na ostala ita
karakterie se manjim sadrajem ugljenih hidrata, a veim sadrajem
proteina i masti. Proteini ovsa imaju veu bioloku vrednost nego
proteini ostalih ita, prvenstveno zbnog ve-eg sadraja esencijalnih
aminokiselina, kao to je lizin. Najvei deo proteina
ovsa(oko55%)spadaugrupuglobulina,glutelinaimaoko21-27%,auvodi
rastvorljivih proteina, albumina, ima 9-20%. Ulje ovsa sadri 42-45%
polineza-sienih masti, gde ima puno linoleinske kiseline, koja je
esencijalna u zdravoj ishrani ljudi.Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad 56Tabela 5. Datum klasanja, visina i
poleganje sorte ozimog ovsa NS Jadar u odnosu na sortu standard
Vranac (Komisija za priznavanje sorti Srbije, 2009-2010)Lokaliteti
GodinaDatum klasanja od standardaPoleganjeocene 0-9Visina
biljke(cm)NS Jadar Vranac NS Jadar Vranac NS Jadar VranacNovi
Sad2009 7 28. 04. 1 1 90 752010 -9 23. 05. 5 3 128 131Prosek -1 - 3
2 109 103Kragujevac 2009 -3 21. 05. 1 1 97 80Kikinda 2010 -9 17.
05. 5 7 97 107Panevo2009 -10 8. 05. 1 1 90 912010 -9 22. 05. 5 5
118 117Prosek -9,5 - 3 3 104 104S. Mitrovica2009 -3 16. 05. 1 1 91
672010 -11 24. 05. 1 3 112 94Prosek -7 - 1 2 102 81Sombor2009 -6
15. 05. 1 1 80 902010 -8 13. 05. 1 1 135 132Prosek -7 - 1 1 108
111Zajear2009 -1 7. 05. 1 1 97 822010 -9 23.05. 5 3 128 131Prosek
-5 - 3 2 112 107Prosek 2009 -2,7 - 1,0 1,0 91 81Prosek 2010 -9,2 -
3,7 3,7 120 119Ukupan prosek -5,9 - 2,4 2,4 105
100Unovosadskomprogramuoplemenjivanjaovsaprvenstvenosevodira-una o
kvalitetu, ali da se ne smanji prinos, jer je kod proizvoaa prinos
prvi kriterijum izbora sorte. Masa hiljadu zrna sorte NS Jadar je
32 grama, to je za 3 grama vie od standarda, dok je zapreminska
masa na nivou standarda (Sl. 2). Ova sorta prepoznatljiva je po
visokom sadraju proteina-14,3%, ili 1,8% vie od standarda, visokom
sadraju masti-6,7%, ili 0,9% vie od standarda i niskom sadraju
sirove celuloze-8,7%, ili 3,6% vie od standarda (Sl. 2) Zbornik
referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 57
32,014,356,08,76,7Masa 1000 zrna, g 1000 grain weight, g
Belanevine, % smProtein, % dmCeluloza, % smCellulose, % dmHM,
kg/hlTest grain weight, kg/hl NS JadarVranacMasti, % smFat, %
dmSlika 2. Pokazatelji fizikih i hemijskih osobina zrna sorte
ozimog ovsa NS Jadar u odnosu na sortu standard Vranac (Komisija za
priznavanje sorti Srbije, 2009-2010)NS Sedef, jari golozrni
ovasManje poznata forma ovsa je golozrni ovas (A. nude L.) koji se
gaji u istim podrujima gde i pleviasti, a adaptiran je na razna
zemljita. Golozrni ovas
imaniuklijavostuodnosunapleviasti,zbogegasetvenunormutreba
uskladitisatim.Golozrniovasjeosetljivnapatogenesemenaizemljita,a
takoe na setvu u hladno i prevlano zemljite. Setva ne sme biti
preduboka. U sunim godinama ovas treba sejati ranije. Setvena norma
je 550-600
kli-javihzrna,adubinasetve2-4cm.Vlanazemljitasatemperaturom3-8C
omoguavaju brzo klijanje i nicanje ovsa. Klijanci i mladi usev
podnose tem-peraturu do -5C. Svako zakanjenje u setvi od 3-4 dana
prolongira etvu za oko jedan dan. Kod izbora sorte ovsa za gajenje
treba odabrati sorte visokog
prinosa,kraestabljike,visokeotpornostinapoleganje,visokoghektolitrai
visoke mase hiljadu zrna.
Prilikomkombajniranjagolozrnogovsakombajnmorabitipodreenda odvaja
zrno od plevica. Kao prvi uslov je da su slama i plevice suvi.
Procenat zrna bez plevica je veoma vana osobina ako zrno ide na
trite, a ne za upo-trebu na farmi gde je proizvedeno, za ishranu
domaih ivotinja. U etvi mora se imati u vidu da je zrno golozrnog
ovsa znatno osetljivije na mehanika ote-enja nego zrno pleviastog
ovsa, za to je potrebno adekvatno podesiti kom-bajn. Golozrni ovas
mora se kombajnirati pri sadraju vlage od 12% jer etva pri nioj
vlazi izaziva jaa oteenja zrna, a pri veoj vlazi probleme kod
skla-ditenjaukolikosevetakineosui.Naosnovunaihiskustavapredlaemo
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 58skladitenje sa 10%
vlage, jer skladitenje pri veoj vlazi izaziva uegnue zbog visokog
sadraja masti.Tabela 6. Prinos zrna sorte golozrnog jarog ovsa NS
Sedef u odnosu na standard No-vosadski golozrni (Komisija za
priznavanje sorti Srbije, 2009-2010)Lokaliteti GodinaPrinos (kg
ha-1)NS Sedef NS golozrni st.Novi Sad2009 4916 44482010 2744
2728Prosek 3830 3588Kikinda 2010 3125 3415Panevo2009 3540 37002010
1878 2421Prosek 2709 3061S. Mitrovica2009 2762 28552010 2641
2863Prosek 2702 2859Sombot2009 4040 43002010 3584 4214Prosek 3812
4257Zajear2009 1896 29642010 1541 1360Prosek 1719 2162Prosek 2009
3431 3653Prosek 2010 2586 2834Ukupan prosek 2970 3206LSD0,05
1820,01 241CV 15,5Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma
Srbije
59KaostandardzaispitivanjegolozrnogovsauKomisijiRepublikeSrbije
koristisesortaNovosadskigolozrni,kojajepoznatakaoizuzetnokvalitetna
sorta stabilnog prinosa (Prulj i sar. 2001). Novopriznata sorta
golozrnog ovsa NS Sedef ima neto nii prinos od standarda (Tab. 6),
ali bolje fizike i
hemij-skeosobinezrna(Sl.3).Uodnosunastandard,NSSedefimaveuhektoli-tarsku
masu za 5 kg hl-1 i veu masu hiljadu zrna za 2 g. Sadraj proteina
kod novopriznate sorte vei je za 0,4% u odnosu na standard, sadraj
sirove masti na nivou standarda, a sadraj sirove celuloze manji od
standarda (Sl. 3).Plevice imaju manju metaboliku i energetsku
vrednost i smanjuju kva-litet celog zrna u hrani koja treba da ima
visok energetski sadraj. Poto ple-vice uestvuju u masi zrna sa
25-30% kod pleviastih formi, za taj procenat je
jeftinijitransport,skladitenjeimanipulacijauishranisagolozrnimovsem.
Hemijska analiza i ogranien broj ogleda sa ishranom pokazuju da je
golozrni ovas kvalitetna sirovina za ishranu domaih ivotinja
(Maslanek et al. 2001). On ima manji sadraj vlakana i znaajno vei
sadraj proteina u odnosu na
osta-laita.Istovremenosadriiveukoliinumasti,tomudajevelikuenerget-sku
vrednost. Na osnovu hranljivih vrednosti golozrni ovas moe biti
dodatak koncentrovanim hranivima kao zamena visokoenergetskih i
visokoproteinskih komponenti, kao to su kukuruz i soja.
18,56,50,821,360,0Masa 1000 zrna, g 1000 grain weight, g
Belanevine, % smProtein, % dmCeluloza, % smCellulose, % dmHM,
kg/hlTest grain weight, kg/hl NS SedefNS golozrniMasti, % smFat , %
dmSlika 3. Pokazatelji fizikih i hemijskih osobina zrna sorte jarog
golozrnog ovsaNS Sedef u odnosu na sortu standard Novosadski
golozrni (Komisija za priznavanje sorti Srbije, 2009-2010)Golozrni
ovas ima oko 75% vei sadraj ulja nego pleviasti. Ulje obezbe-uje
2,5 puta vie energije nego ugljeni hidrati, raunajui na istu masu,
to je Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 60velika
prednost u ishrani ivotinja koje troe veliku koliinu energije u
kratkom periodu, kao to su trkai konji. Dobar je za nepreivare,
prvenstveno ivinu. U ishrani krava i teladi golozrni ovas ima 11%
veu vrednost nego jeam (Givens & Brunnen 1987). U tovu svinja
nije utvrena prednost golozrnog ovsa, ali se zahtevi svinja za
proteinima, posebno amino kiselinama arginin, lizin i treonin mogu
obezbediti sa znatno manjom koliinom golozrnog ovsa nego kukuruza.
Pre upotrebe u ishrani ivotinja golozrni ovas treba samleti ili
izgnjeiti valjci-ma. U nekim zemljama koristi se seno od ovsa u
ishrani ivotinja, za ta se gaje visoke kasnozrele sorte ali otporne
na poleganje. Iste sorte mogu se koristiti za zdruenu setvu sa
grakom. Moe se koristiti i za silau. Bez obzira na navede-ne
prednosti, golozrni ovas ne zauzima znaajne povrine zbog niih
prinosa u odnosu na pleviasti, kao i zbog zahtevnije proizvodnje i
uslova skladitenja.Veliki deo istraivanja na kvalitetu ovsa odnosi
se na gume ovsa, koje
naj-veimdelompredstavljaju-glukan,kojeguukupnojmasizrnaima4-5%.O
pozitivnom efektu biljnih vlakana, posebno -glukana dosta je pisano
u naim prethodnim radovima (Prulj i sar. 2001, Prulj
2009).LiteraturaEvans L T, Wardlaw I F (1976): Aspects of the
comparative physiology of grain yield in cere-als. Adv. Agron. 28:
301-359Fox GP, Panozzo JF, Li CD, Lance RCM, Inkerman PA, Henry RJ
(2003): Molecular basis of barley quality. Aust. J. Agric. Res. 54:
1081-1101GaeaS,GrujiO,KlanjaM(1992):Znaajiocenakvalitetajemaitehnologijasladai
piva. Pivski jeam i slad (monografja), DP 20 oktobar sladara, Baka
PalankaGianinetti A, Tofoli F, Cavallero A,Delogu G,Stanca M A
(2005): Improving discriminati-on for malting quality in barley
breeding programmes. Field Crop. Res. 94: 189-200Givens D I,
Brunnen J M (1987): Nutritive value of naked oats for ruminants.
Animal Feed Sci. Technol. 18: 83-897Maslanek A, Flis M, Falkowski J
(2001): A note on naked oats as a substitute for wheat and barley
for yung pigs. J. Animal Feed Sci. 10:
215-218PruljN,MihajloviV,MomiloviV(2001):SortajarogovsaNovosadskigolozrni.Sel.
Semen. 8: 25-30PruljN (2009): Jeam i ovas u ljudskoj ishrani.
Zbornik radova Instituta za ratarstvo i po-vrtarstvo, Novi Sad 46:
255-260Prulj N, Momilovi V (2010): Dunav i Vrbas nove sorte jarog
ovsa. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47:
341-346PsotaV,HartmannJ,SejkorovaS,LoukovaT,VejrakaK(2009):50yearsofprogressin
quality of malting barley grown in the Czech Republic. J. Inst.
Brewing 115: 279-291Talbot M (1993): Variety yield stability.
Aspects of Applied Biology. Physiology of Varieties 34: 37-46
