47 - Copy - Copy

МАНАСТИР МИЛЕШЕВА ИСТОРИЈАТ МАНАСТИРА Манастир Милешеву основао је око 1220. године принц Владислав, каснији владар Срвије, син Стефана Првовенчаног. Нажалост, није се сачувала у првобитном облику. Главну манастирску цркву, посвећену Вазнесењу Христовом, наменио је за своју породичну гробницу. Убрзо је дозидао спољну припрату, која је требало да представља маузолеј Светог Саве, где су његове мошти похрањене након што их је Владислав пренео из Трнова у Бугарској, где су биле сахрањене у цркви св. Четрдесет мученика 1237. године. Нешто касније, ковчег са моштима је извађен из гроба и постављен "по сред свете и велике цркве, на виђење свима". Са развојем култа Светог Саве растао је и значај Милешеве. Босански бан Твртко овде се крунисао за краља Босне и Србије 1377. године, а почетком 15. века основана је милешевска митрополија. Године 1459. Турци су попалили и порушили манастирско насеље. Манастир се постепено обнављао, тако да је од средине 16. века, Милешева постала економски снажна монашка заједница и утицајно извориште српске духовности, културе и традиције. У то време су се у њој сакупљале и преписивале књиге, а 1544/5. и 1557. године, радиле су у њој и две штампарије. Године 1595. Турци су однели мошти Светог Саве и спалили их на Врачару у Београду. Манастир је рушен и паљен 1688. године, као и 1735. и 1738. године, након чега је Милешева остала напуштена скоро цео један век. Године 1869. Милешева је обновљена, када је подигнут и мали конак, а убрзо су саграђени и велики конак, воденица и штала, као и гломазан звоник испред цркве 1911. године. Рушена и обнављана у току своје дуге историје, Милешева је у великој мери променила свој првобитни изглед. Почетна археолошка ископавања, од 1974. до 1976. године, била су заштитног карактера, да би се показало постојање средњовековних грађевина и тако спречила изградња магистралног пута на тој површини. Систематска археолошка истраживања започела су 1980. године. ЦРКВА ХИСТОВОГ ВАЗНЕСЕЊА

Documents

47 - Copy - Copy