PRAVILNIKO NORMATIVIMA KOLSKOG PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA ZA OSNOVNU KOLU("Sl. glasnik SRS - Prosvetni glasnik", br. 4/90)lan 1Ovim pravilnikom ureuju se normativi kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu kolu. Normativi kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 2Normativi kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava, utvreni ovim pravilnikom, primenjivae se od kolske 1990/91. godine.

lan 3Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravilnik o normativima kolskog prostora, nametaja i nastavnih sredstava za osnovnu kolu ("Slubeni glasnik SRS", broj 4/72) i Pravilnik o normativima nastavnih sredstava za osnovno obrazovanje i vaspitanje ("Slubeni glasnik SRS", broj 31/78), kao i normativi koji su sastavni deo tih pravilnika.

lan 4Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Socijalistike Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

NORMATIVI PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA U OSNOVNOM VASPITANJU I OBRAZOVANJU Uvodne napomene Neophodni uslov za ostvarivanje ciljeva, zadataka i sadraja Zajednikog plana i programa osnovnog vaspitanja i obrazovanja, neposredno povezan sa obezbeivanjem potrebnih sredstava, jeste savremeno oblikovan kolski prostor i nametaj. Arhitektonska reenja treba da budu u funkciji jaanja subjekatskog poloaja uenika, opremanja osnovne kole savremenim specijalizovanih uionica vrstama nastave i prema prirodi pojedinih nastavnih predmeta, formiranja kolske medijateke (u posebno povoljnim uslovima), ireg uvoenja diferenciranih oblika rada i jaanja veza osnovne kole sa drutvenom sredinom.

Pored oblikovanja kolske zgrade i ueg kolskog prostora u vidu adaptibilnih didaktikih blokova za stvaranje stimulativnih situacija za nastavu i uenje u grupama - veim i manjem od klasinih odeljenja - treba funkcionalno oblikovati i ire kolski prostor u skladnu celinu: igralita, kolski vrt, poljske uionice, slobodni i travnati prostor i dr. Efikasnost rada i povoljnoj radnoj atmosferi doprinosi i funkcionalni nametaj u specijalizovanim uionicama: za uenike, prema uzrastu i funkciji nastavnog predmeta, za potrebe nastavnika i za smetaj nastavnih sredstava. Nastavna sredstva treba smestiti tako da budu na dohvat ruku ueniku i nastavniku i da se bez posebnih potekoa omogui komunikativna radna atmosfera za frontalni, grupni i individualni rad - to savremeni pokretni uioniki nametaj (stolovi i stolice) obezbeuju. Normativima se utie, pre svega, na izjednaavanje prostorno-materijalnih uslova u osnovnim kolama, a zatim, i na njihovo racionalno poboljavanje. U tom smislu propisani normativi sadre minimum zahteva koje kole i drutvene zajednice moraju da obezbede. Ali, iz objektivnih razloga normative ne treba shvatiti kao iskljuiv i statian dokumenat jer se oni odnose u vreme kada u pogledu materijalne baze osnovnih kola postoje znaajne razlike. Manje razvijene osnovne kole, koje do sada nisu uspele da razviju svoju materijalnu bazu, imae vee obaveze u zadovoljavanju zahteva normativa. kole koje su ve dostigle nivo prostorno-materijalnih uslova koje propisuju normativi, a imaju i finansijskih mogunosti da ih i dalje poboljavaju, treba to i da ine. Pri donoenju normativa morale su se imati u vidu finansijske mogunosti fondova s obzirom na to da normativi, gledani u celini, u tom pogledu stvaraju znaajne obaveze. Nastavno-materijalne potrebe osnovnih kola utvruju se prema njihovoj razvijenosti i organizaciji, kao i usvojenim naelima i objektivnim kriterijumima za ovaj rad. Razvijenost osnovne kole utvruje se prema broju razreda i odeljenja u koli, prema emu se odreuje status potpune i nepotpune osnovne kole. Potpuna osnovna kola ima osam razreda, od I do VIII, koliko prema Zakonu o vaspitanju i obrazovanju traje osnovno vaspitanje i obrazovanje. Nepotpuna osnovna kola ima najee samo etiri razreda - od I do IV. Osnovna naela za utvrivanje radnih uslova osnovne kole su: jedinstvenost zadataka i uslovi rada, savremenost zadataka i radnih uslova i njihova racionalnost i ekonominost. Racionalnost i ekonominost iskoriavanja kolskog prostora podrazumevaju obezbeenje odgovarajueg broja funkcionalnih nastavno-materijalnih prostorija za rad. Racionalno i ekonomino iskoriene nastavne prostorije odreuju se prema nedeljnom fondu asova: 30, odnosno najmanje 20 asova nedeljno. Objektivni kriterijumi za utvrivanje potrebne nastavno-materijalne baze osnovne kole su: veliina (kapacitet) kole (optimalno 700-800 uenika, odnosno oko 24 odeljenja), broj uenika u odeljenju (30) i nedeljni broj asova za rad u jednoj smeni, kao i broj radnika u osnovnoj koli. kole u kojima se nastava izvodi na dva jezika, po veliini (broj odeljenja i uenika) treba da se prilagode racionalnoj organizaciji rada. Polazei od cilja, zadataka i funkcije osnovne kole, njene razvijenosti i organizacije, osnovnih naela i objektivnih kriterijuma, normativi za potrebe u nastavno-materijalnoj bazi osnovne kole izloeni su u daljem tekstu u tri dela: I - normativi kolskog prostora (zemljite kole i kolska zgrada), II normativi nametaja i III - normativi nastavnih sredstava.

I KOLSKI PROSTOR Pod kolskim prostorom podrazumeva se zemljite na kome se nalazi kolska zgrada, sa dvoritem, vebalitem i vrtom, odnosno kompletan kolski objekat. Osnovni uslovi koji utiu na lociranje, obim i veliinu kolskog objekta odreuju se urbanistikim planom mesta. Pri ovome se mora voditi rauna o pedagokim, higijenskim, tehnikim i ekonomskim zahtevima. A. kolsko zemljite Veliina zemljita osnovne kole mora biti takva da omoguuje izgradnju potrebnih objekata za rad programskim zahtevima. Zemljite mora imati pogodan poloaj koji obezbeuje normalan i nesmetan rad kole. Pri odreivanju poloaja - lokacije, odnosno pri izboru zemljita i obezbeenju njegove potrebne veliine i odgovarajue strukture moraju biti ispunjeni odreeni uslovi. a) Izbor zemljita Zemljite koje se odreuje za osnovnu kolu mora biti odabrano u skladu sa sledeim osnovnim pedagokim, higijenskim, tehnikim i ekonomskim zahtevima: - da je dovoljno prostorno kako bi se na njemu izgradila odgovarajua kolska zgrada sa potrebnim objektima na slobodnom prostoru i ostala mogunost za eventualnu dogradnju; - da je u mirnom predelu i po mogustvu u blizini parkova i zelenila, a dalje od fabrika, pijaca, bolnica, prometnih saobraajnica, odnosno dalje od dima, gasova i buke; - da je izloeno suncu, porozno i ocedno, bez vlanosti i podzemnih voda, kao i da je zatieno od jakih i hladnih vetrova; - da je dobre nosivosti i, po pravilu, ravno, i da, po mogustvu, ima oblik, etvorougaonika. (Samo izuzetno, ako ne postoji drugi izbor, moe doi u obzir zemljite iji je manji deo sa blagim nagibom, pod uslovom da je nagib orijentisan prema jugu.) b) Veliina zemljita Potrebna veliina zemljita za osnovnu kolu odreuje se u zavisnosti od kapaciteta kole, odnosno broja uenika u koli. Ukupna veliina potrebnog zemljita za osnovnu kolu iznosi najmanje 25 m2 po jednom ueniku u jednoj smeni, ali ne moe biti manja od 0,50 ha za odvojena odeljenja centrale osnovne kole i samostalne nepotpune osnovne kole i 1 ha za potpune osnovne kole u organizovanim naseljima. Samo izuzetno, u gusto izgraenim naseljima, minimum zemljita moe biti umanjen za jednu petinu pod uslovom da u blizini kole postoje kolski sportski centri koje kola moe koristiti. v) Struktura kolskog zemljita Na zemljitu osnovne kole je kompletan kolski objekat, koji obavezno sadri kolsku zgradu, kolsko dvorite vebalite - sportski teren i kolski vrt ije su veliine usklaene sa razvijenou kole.

Zemljite za kolsku zgradu je veliine najmanje oko 7,5 m2 po jednom ueniku za potpune osnovne kole, odnosno najmanje 1.000 m2 za odvojena odeljenja osnovnih kola (nepotpune osnovne kole od I do IV razreda). Dvorite za odmor i rekreaciju uenika sa pristupnim stazama je veliine najmanje 5 m2 po jednom ueniku za potpune osnovne kole, odnosno najmanje 1.000 m2 za odvojena odeljenja osnovnih kola i nepotpune osnovne kole od I do IV razreda. Dvorite je locirano uz kolsku zgradu i neposredno povezano sa ulazom u kolu, ali tako situirano da bavljenje uenika u dvorite ne ometa rad uenika u nastavnim prostorijama. kolsko dvorite mora biti ocedito i zatieno od jakih vetrova, zimi izloeno suncu, a leti da ima delimino hladovine to se najlake postie zasaivanjem listopadnog drveta, koje leti ima bujnu kronju a zimi, kada lie opadne, ne zaklanja sunce. Jedan deo dvorita treba betonirati ili poploati, a drugi deo uraditi kao park sa betoniranim stazama i klupama. Vebalite za izvoenje nastave fizikog vaspitanja moe imati dve veliine u zavisnosti od razvijenosti i organizacije kole. Vebalite i sportski tereni (manje) veliine 4.050 m2 u odvojenim odeljenjima osnovnih kola i nepotpunim osnovnim kolama od I do IV razreda treba da je opremljeno asfaltiranim igralitima za odbojku, koarku i rukomet, najmanje jednom jamom sa peskom, prostorom za bacanje kugle i travnatim terenom veliine 30 x 15 metara, kao i etiri atletske staze duine najmanje 80 metara. Vebalite i sportski tereni (vee) sa krunom atletskom stazom, veliine 9,250 m2 u potpunim osnovnim kolama od I do VII razreda, treba da je opremljeno odvojenim asfaltiranim terenom za ova igralita, dvema jamama sa peskom i prostorom za bacanje kugle. Uz ovo vebalite razvijenije potpune osnovne kole moraju imati poseban travnati teret za igru najmlaih uenika, najmanje veliine 30 x 15 metara. U mestima gde u neposrednoj blizini kole postoje izgraeni kolski centri koje kola moe koristiti, potpune osnovne kole imae samo vebalite veliine 60 x 30 m. Orijentacija vebalita je sever-jug po duoj strani. Vebalite treba situirati na suprotnoj strani od nastavnih prostorija da bunost sportskih igara ne ometa ostali nastavni rad u kolskoj zgradi. kolski vrt za eksperimentalan i praktian rad uenika je veliine najmanje 1.000 m2 za odvojena odeljenja kola i nepotpune osnovne kole od I do IV razreda, odnosno do 3.000 m2 za potpune osnovne kole. Ukupno potrebno zemljite za osnovu kola prema razvijenosti je od 5.000 do 15.000 m2. B. kolska zgrada Osnovni materijalni uslov za rad osnovne kole i realizaciju postavljenih zadataka i odreenih funkcija je kolska zgrada. Da bi kolska zgrada zadovoljila odreenu namenu, nuno je da ima odgovarajue prostorije prema razvijenosti kole i izgraene pratee elemente na slobodnom prostoru uz kolsku zgradu, odnosno izgraen potpuni kolski objekat (zgrada, dvorite, vebalite i vrt).

Pri izgradnji kole ne treba teiti reprezentativnim efektima i skupim reenjima, ve nastojati da kolska zgrada bude funkcionalna i dovoljno prostrana, ali ekonomina i tako oblikovana da svojim proporcijama, materijalom i skladnou oblika i boja prijatno deluje na uenike i omoguava im normalan i savremen vaspitno-obrazovni rad. Prostorije kole, a naroito nastavne prostorije, treba da su pune prirodne svetlosti i sveeg vazduha kako bi se i na taj nain doprinosilo jaanju njihove radne sposobnosti i omoguavanju savremenog i kvalitetnog vaspitanja i obrazovanja. Pri kreiranju novog kolskog prostora i preduzimanju krupnijih adaptacija naputa se sistem uionica istih dimenzija i poveava se prostor oko kole. Za ostvarivanje odgovarajuih radnih uslova u koli posebnu panju treba obratiti na poloaj i spratnost kolske zgrade, pravilnu orijentaciju i neophodan broj i veliinu kolskih prostorija. a) Lokacija kolske zgrade odreuje se na osnovu plana razvoja kolske mree, kao sastavnog dela urbanistikog, odnosno regionalno-prostornog plana grada, odnosno optine i regije. b) Poloaj kolske zgrade na zemljitu kole treba da omoguava izgradnju obaveznih prateih objekata na slobodnom prostoru uz kolu, i eventualno dogradnju. kolska zgrada treba da je udaljena od saobraajnica i izvora buke najmanje 50 m, a u sluajevima veoma ivih saobraajnica i veih izvora buke ovo rastojanje treba da bude i vee. v) Orijentacija kolske zgrade a posebno prostorija za nastavu, veoma je vana za normalan i uspean rad kole. Orijentacija nastavnih prostorija, u naem geografskom podneblju, po pravilu je jugoistok jer se ovom orijentacijom obezbeuje pravilna insolacija i stvaraju povoljni uslovi za nastavni rad. Investitor moe zahtevati, ukoliko su lokalni klimatski uslovi specifini, i drugaiju orijentaciju kolske zgrade. g) Spratnost i jedinstvenost zgrada uslovljeni su higijenskim propisima i ekonomskim razlozima. Prema usvojenim higijenskim normama kod nas i u svetu, zgrada za osnovnu kolu moe da ima najvie prizemlje i dva sprata. Iz ekonomskih razloga preporuuje se izgradnja jedinstvenog objekta kolske zgrade, jer drugi nain graenja (paviljonski i slini) zahtevaju vie zemljita i poskupljuju izgradnju. kolske prostorije u kojima rade uenici ne mogu se nalaziti ispod nivoa zemljita, odnosno u suterenu kolske zgrade. U posebnom delu zgrade neophodno je obezbediti prostor za obavljanje posebnog muzikog vaspitanja i obrazovanja. Zidovi u ovom delu zgrade, treba da imaju specijalnu zvunu izolaciju. d) Strukturu kolskih prostorija, prema nameni i funkciji, sainjavaju sledee skupine prostorija: nastavne prostorije (uionice opte namene, specijalizovane uionice, kolske radionice, sala za fiziko vaspitanje i biblioteka), prostorije za opte potrebe i drutveni ivot kole (vienamenske prostorije, kolska kuhinja, prostorije za produeni i celodnevni boravak

uenika i prostorije za pionirsku i omladinsku organizaciju), prostorije za upravu i osoblje, (prostorije za direktora i pomonika direktora, za administraciju, zbornica, prostorije za zdravstvenu zatitu, za pedagoko-psiholoku slubu i za druge strune saradnike, prostorije za pomono osoblje i portirnica kole) i pomone prostorije (komunikacije, garderoba, sanitarije, spremita i magacini i kotlarnica za zagrevanje prostorija). Pri izgradnji novih kolskih zgrada opta je tendencija da se smanji broj optih uionica u korist sistema specijalizovanih uionica sa centralnom medijatekom. Za realizaciju korektivnog pedagokog rada sa telesno invalidnim uenicima potrebno je uklapanje ili ublaavanje arhitektonskih prepreka kako bi se ovim uenicima omoguio laki pristup kolskoj zgradi, uionici, sanitarnom voru, kretanje hodnicima itd. 1. Nastavne prostorije Prostorije za nastavu ine osnovni kolski prostor u osnovnoj koli, s obzirom na njenu opteobrazovnu funkciju koja se najveim delom ostvaruje nastavnim aktivnostima. Znaaj i uloga nastavnih prostorija u osnovnoj koli nalae da se njihovoj funkcionalnosti, potrebnom broju i higijensko-tehnikim zahtevima posveti posebna panja, kao i da se pri njihovom obezbeenju dosledno primenjuju u uvodnom delu navedena naela jedinstvenosti, savremenosti i racionalnosti prema razvijenosti pojedinih kola. Ciljevi i zadaci vaspitanja i obrazovanja u osnovnoj koli u prvi plan istiu aktivan odnos uenika u nastavi i njihovo prerastanje od objekta u subjekt obrazovanja i vaspitanja. U reformisanoj osnovnoj koli znatno je poveana uloga prirodnih nauka. Objektivni kriterijumi navedeni u uvodnim napomenama i usvojene greke pedagoke i higijensko-tehnike norme odreuju potreban broj i veliinu nastavnih prostorija. Broj odeljenja u koli i fond asova nastavnih aktivnosti ukazuju na potreban broj nastavnih prostorija, a broj uenika u odeljenju uslovljava veliinu pojedinih nastavnih prostorija. Prosene norme povrine nastavnog prostora po ueniku u koli, s obzirom na pedagoke i higijensko-tehnike zahteve, jesu: za uionice 1,80-2,00 m2, za laboratoriju - specijalne uionice 2,13-2,40 m2 i za kolsku radionicu od 2,13 do 4,29 m2 po ueniku. Prilikom planiranja i izgradnje prostora posebnu panju treba obratiti na specifine zahteve pojedinih grupa nastavnih predmeta i oblasti u posebnom muzikom vaspitanju i obrazovanju, kako sledi: Prostorije za izvoenje vaspitno-obrazovnog rada: 1. Uionice za individualnu nastavu 16-24 m2 kom. 6 2. Uionica za grupnu nastavu 30-45 m2 kom. 1 3. Prostorije za ostavljanje nastavnih sredstava i muzikih instrumenata 24-28 m2 kom. 1 4. Prostorije za vebanje uenika 12-16 m2 kom. 2 Kubatura nastavnih prostorija za normalnu aeraciju vazduha je najmanje 5 m2 po ueniku. Higijenska granica razmera nastavnih prostorija je: za duinu auditivna 10 m i vizuelna 8 m, a za irinu - insolaciona i vizuelna pri jednostavnom osvetljenju najvie 7 m.

Visina nastavnih prostorija za normalnu kubaturu je minimalno 3 m. Od navedenih tehnikih normi moe se odstupiti samo pri izgradnji sale za fiziko vaspitanje i vienamenskog prostora. Prema razvijenosti (nepotpune i potpune) sa etiri odnosno osam razreda, osnovna kola ima nastavne i druge prostorije o kojima se govori u narednom tekstu. NAPOMENA: kola od 3 do 5 odeljenja ima jednu specijalizovanu uionicu za prirodne nauke, a kola sa vie od 5 odeljenja dve specijalizovane uionice - jednu za prirodne i jednu za drutvene nauke. Uionice opte namene Uionice opte namene slue za izvoenje razredne nastave od I do IV razreda i, veinom, predmetne nastave od V do VIII razreda a imaju ih sve osnovne kole. kolska zgrada ima odgovarajui broj uionica prema broju odeljenja u koli. Veliina uionice je 54 m2. Razmere uionice treba da su u granicama prethodno navedenih higijensko-tehnikih normi. U potpunim osnovnim kolama uenike niih razreda, od I do IV, treba funkcionalno odeliti od starijih, od V do VIII razreda. U spratnim zgradama uionice odeljenja od I do IV razreda su, po pravilu, u prizemlju, odnosno u posebnom bloku zgrade. Broj uionica zavisi od razvijenosti kole, broja smena i broja odeljenja po razredima, odnosno i sastava kombinovanih odeljenja shodno lanu 43 Zakona o vaspitanju i obrazovanju. Izmeu dve uionice mlaih i starijih razreda su pripremne prostorije (kabinet) veliine 18 m2, a slue za smetaj nastavnih sredstava, rad grupa uenika i pripremu nastavnika. Povezane su prolazima sa uionicom i hodnikom kole. a) Specijalizovane uionice Veliina specijalizovanih uionica za razrednu i predmetnu nastavu je od 54 do 72 m2. Veliina specijalizovane uionice je 54 m2. Svaka specijalizovana uionica ima pripremnu prostoriju (kabinet) od 18 m2, koja je sa njom povezana vratima. Razmere kabineta kao i uionica treba da budu u granicama prethodno navedenih higijensko-tehnikih normi. Pripremna prostorija (kabinet) locirana je uvek sa prednje strane specijalizovane uionice. Specijalizovane uionice za grupu srodnih predmeta imaju 2 pripremne prostorije. Broj specijalizovanih uionica i njihova namena zavise od razvijenosti kole. Osnovne kole u kojima su stvoreni potrebni uslovi postepeno e poveavati broj predmetnih specijalizovanih uionica, eliminisae kombinovane specijalizovane uionice za grupu srodnih predmeta, odnosno i zajednike za vie razreda u razrednoj nastavi. b) kolska radionica za tehniko obrazovanje Nastava tehnikog obrazovanja izvodi se sa grupom od 15 do 18 uenika. Sve potpune osnovne kole imaju obavezno kolsku radionicu, a veliina radionice zavisi od broja

odeljenja u koli: od 54 do 128 m2. Uz svaku radionicu je pripremna prostorija od 18 m2. Ako je vei prostor namenjen kolskoj radionici, pripremna prostorija se nalazi izmeu radionica. kolska radionica treba da je tako locirana u kolskoj zgradi da rad u njoj ne ometa ostali rad u koli. U nekim kolama uz radionice se predvia: foto-laboratorija - oko 8 m2 i ostava za repromaterijal - oko 6 m2; kabinet za nastavnika - oko 12 m2; mainski deo - oko 10 m2. v) Sala za fiziko vaspitanje Salu za fiziko vaspitanje sa prateim prostorijama imaju sve potpune osnovne kole: - osnovna kola od 8 do 16 odeljenja ima jednu salu za fiziko vaspitanje, veliine 24 x 12 m, - osnovna kola sa vie od 16 odeljenja ima jednu salu za fiziko vaspitanje veliine 26 x 15 m. Sale imaju pratee prostorije: - prostorija za sprave veliine 30 m2 za manju salu, 50 m2 za veu salu, - prostorija za nastavnika sa posebnim prostorom za garderobu, tuem i WC-om, uz prostoriju za nastavnika, sve veliine 16 m2, - dve svlaionice, veliine po 16 m2, - dva kupatila (tuevi, korito, WC) veliine po 16 m2, od kojih su po jedna svlaionica i po jedno kupatilo povezani i odvojeni za uenike, odnosno za uenice, a po pravilu sa istim hodnikom povezani sa salom za fiziko vaspitanje. Salu za fiziko vaspitanje sa prateim prostorijama najbolje je graditi kao aneks kolske zgrade, s tim da ima pristup iz komunikacija kole i posebni pristup spolja za eventualno korienje okoline kada kola ne radi. Moe se graditi i kao zaseban objekat uz kolu, ali prilaz u salu iz kole treba obezbediti u vidu propusnika. Meutim, ovakvom gradnjom zauzima se vie zemljita i poskupljuje izgradnja. g) Biblioteka - knjinica i itaonica Biblioteka kole sastoji se od dve prostorije - knjinice i itaonice. Znaaj biblioteke u koli postaje sve vei uvoenjem produenog i celodnevnog boravka uenika u koli. Zato kolsku biblioteku imaju sve potpune osnovne kole. Veliina biblioteke, odnosno knjinice i itaonice, zavisi od razvijenosti kole (na jednog uenika dolazi 0,1 m2 prostora za biblioteku). U veim centralnim kolama predvia se medijateka (multimedija centar) sa sledeom strukturom: - biblioteka - oko 36 m2 - prostorija za umnoavanje tampanih i audio sredstava, oko 18 m2,

- prostorija za smetaj AV sredstava, pripremu nastavnika, obuavanje nastavnika - oko 36 m2, - itaonica (grupno i individualno uenje, difuzija poruka) - oko 72 m2. Prostorije za opte potrebe i drutveni ivot kole Osnovna kola svoje obaveze i vaspitne funkcije ostvaruje nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Stoga svaka osnovna kola, pored nastavnih prostorija, treba da ima i druge prostorije namenjene kompleksnom vaspitno-obrazovnom radu i celokupnom drutvenom ivotu kole. a) Vienamenski prostor Sam naziv - vienamenski prostor - upuuje na njegovo kompleksno projektovanje kako bi mogao posluiti za vie namena; za odmor uenika izmeu asova, u vreme loih vremenskih prilika kada se ne moe u tu svrhu koristiti kolsko dvorite, za odravanje masovnih sastanaka (opti roditeljski sastanci, pionirske i omladinske smotre i sl.), za kolske izlobe, priredbe i druge javne manifestacije kole i dr. Vienamenski prostor treba tako projektovati da on bude funkcionalno vezan za komunikacije, kolsku kuhinju i centralnu garderobu. Pregradnim prostornim zidovima treba omoguiti da vienamenski prostor moe jednostavno i brzo da menja svoju funkciju, odnosno da se prilagoava raznovrsnim potrebama kole. Veliina vienamenskog prostora zavisi od razvijenosti kole. Na jednog uenika dolazi 0,5 m2 za vienamenski prostor. b) kolska kuhinja i trpezarija kolska kuhinja slui za pripremanje i konzumiranje hladnih i toplih obroka. S obzirom na svoju funkciju, kolska kuhinja se sastoji iz dva dela: kuhinje i trpezarije. U kuhinji se priprema hrana a u trpezariji konzumira. Veliina kolske kuhinje zavisi od broja uenika u koli i od broja dnevnih obroka. Prema normativima za kolsku kuhinju treba projektovati najmanje 0,3 m2 po jednom ueniku. U uslovima produenog i celodnevnog boravka uenika u koli, normirani prostor ne moe biti dovoljan ukoliko se on funkcionalno ne povee sa vienamenskim prostorom. Detalje projektovanja kolske kuhinje, s obzirom na druge (specifine) uslove, osim broja uenika i broja obroka, treba da ima u vidu projektantska radna organizacija u saradnji sa kolom (ruralno i urbano podruje kole, planiranje obuhvata uenika produenim, odnosno celodnevnim boravkom i sl.). v) Prostorije za produeni - celodnevni boravak uenika u koli Posebne prostorije za produeni i celodnevni boravak uenika u koli slue za organizaciju i realizaciju zadataka ove znaajne vaspitno-obrazovne aktivnosti i imaju vie namena: za samostalan rad uenika u savlaivanju vaspitno-obrazovnih zadataka, izradu kolskih zadataka, organizovano korienje slobodnog vremena uenika, za odmor i rekreaciju uenika. Veliina ovih prostorija s obzirom na njihovu namenu je 0,3 m2 po ueniku. Broj prostorija zavisi od broja planiranih grupa produenog, odnosno celodnevnog boravka. Po mogunosti, ove prostorije treba obezbediti u posebnom krilu zgrade, odvojeno od prostora za nastavni rad.

Ukoliko se organizuje produeni boravak (to znai da kola radi u dve smene), za svaku grupu uenika (homogenu ili heterogenu), pored uionice opte namene, potrebna je i prostorija za produeni boravak. Isti je sluaj ako u koli samo pojedini razredi ili odeljenja imaju celodnevni boravak. Ukoliko kola radi u jednoj smeni i ima organizovan celodnevni boravak za sve razrede (celodnevna kola) nisu potrebne posebne prostorije za samostalni rad uenika u savlaivanju vaspitno-obrazovnih programa i izradi kolskih zadataka. Prilikom projektovanja kolske zgrade u uslovima organizacije produenog i celodnevnog boravka uenika u koli (posebno u uslovima celodnevne kole) treba imati u vidu i intenzivnije korienje drugog kolskog prostora: vienamenskih prostorija, sale za fiziko vaspitanje, sale za kulturnu razonodu, specijalnih uionica, sportskih terena i kolskog vrta. Zato prostorije za produeni i celodnevni boravak treba to funkcionalnije komponovati u sklopu ukupnog kolskog prostora. g) Prostorije za pionirsku i omladinsku organizaciju Ove prostorije imaju posebnu namenu i slue za rad pionirske i omladinske organizacije. Povrina zavisi od razvijenosti kole, a kree se od 18 do 36 m2 (za vee skupove se koriste drutvene prostorije, odnosno vienamenski prostor). Prostorije za upravu i osoblje Prema razvijenosti i organizaciji kola ima potreban broj prostorija za upravu, nastavno, struno i administrativno osoblje. a) Prostorije za upravu kole Povrina prostorije za direktora, odnosno pomonika direktora kole kree se od 14 do 36 m2, u zavisnosti od razvijenosti kole. b) Prostorija za nastavno osoblje (zbornica) Veliinu zbornice uslovljava broj odeljenja u koli, odnosno broj nastavnog osoblja. U potpunim osnovnim kolama, prema nastavnom planu, proseno na jedno odeljenje dolazi 1,2 nastavnika. Na svakog nastavnika u zbornici dolazi 2,5 m2 povrine. Povrina prostorije kree se od 18 do 72 m2. v) Prostorije za zdravstvenu zatitu Ovaj prostor deli se na dve prostorije: lekarsku sobu i ekaonicu. Veliina prostorija zavisi od razvijenosti kole i, po pravilu, imaju ih samo potpune osnovne kole. Povrina prostorije kree se od 32 do 70 m2. g) Prostorije za pedagoku, psiholoku, defektoloku i socijalnu slubu Radna prostorija za pedagoga Prostorija za strunog saradnika - pedagoga slui za individualno ispitivanje, za individualno savetovanje, individualni rad sa roditeljima, konsultacije sa nastavnicima, kao i za grupni rad sa uenicima, roditeljima, a po potrebi i sa nastavnicima, kao i za grupni rad sa uenicima, roditeljima, a po potrebi i sa nastavnicima:

- 1 prostorija veliine 18 m2. Radna prostorija za psihologa Prostorija za strunog saradnika - psihologa slui za individualno ispitivanje i psihodijagnostiku, za individualno savetovanje, unapreivanje i zatitu mentalnog zdravlja dece za individualni rad sa roditeljima, kao i za rad u manjim grupama, bilo sa decom i omladinom, bilo sa njihovim roditeljima. Za ostale oblike svoga rada psiholog moe koristiti prostorije za opte potrebe i drutveni ivot u vaspitno-obrazovnoj organizaciji: - 1 prostorija veliine 18 m2. Radna prostorija za defektologa U ovoj prostoriji defektolog izvodi poseban deo specijalnog korektivnog vaspitno-obrazovnog rada sa uenicima koji imaju manje smetnje u fizikom i psihikom razvoju, a koji se ne moe izvoditi zajedno sa ostalim uenicima: - jedna prostorija veliine 18 m2. Radna prostorija za socijalnog radnika Prostorija za strunog saradnika socijalnog radnika slui za individualne i grupne razgovore sa uenicima, njihovim roditeljima, kao i sa saradnicima strunih organizacija iz oblasti socijalnog rada. Prostorija je vezana sa prostorijom za roditelje: - 1 prostorija veliine 18 m2. Prostor za rad strune slube (zdravstveni radnik, pedagog, psiholog, defektolog, socijalni radnik) moe da se organizuje tako da u jednoj prostoriji rade po 2 strunjaka (u razliitim smenama) - uz uslov da nametaj, odnosno oprema, zadovoljava potrebe rada oba strunjaka. d) Prostorije za administraciju kole Prostorije za administrativno osoblje (sekretar, raunovoa) ima povrinu koja se kree od 18 do 36 m2. ) Prostorija za pomono osoblje Prostorija za pomono osoblje normira se samo u potpunim kolama, povrina je 12-24 m2 i slui iskljuivo pomonom osoblju. e) Portirnica Povrina portirnice je 4 m2, a normira se samo za potpune osnovne kole. Pomone prostorije U svakoj osnovnoj koli uz prostorije za rad potrebne su i pomone prostorije: komunikacije, garderobe, sanitarije, spremita, kotlarnica i druge pomone prostorije.

a) Komunikacije Komunikacije su: ulazi, holovi, hodnici, stepenita, vetrobran i nadstrenice. Ulaz sa nadstrenicom ima svaka kola i to najmanje dva ulaza: glavni ulaz sa pristupom iz saobraajnice i sporedni ulaz iz dvorita. Hol sa vetrobranom ima svaka kola. To je proireni ulaz koji slui i kao prostor za vie svrha. Ispred svakog hola je vetrobran. Hodnici u osnovnoj koli gde su nastavne prostorije samo sa jedne strane hodnika, imaju irinu 2,40 m, a ako su prostorije sa obe strane hodnika, njihova irina je 3 metra. Stepenita u svakoj kolskoj zgradi sa spratovima ima najmanje dva: glavno i sporedno. Najmanja propusna irina stepenita iznosi 120 cm za 100 uenika koji se tim stepenitem slue. Svako poveanje broja uenika iznad 100 zahteva proirenje stepenita za po 0,5 cm za svakog uenika koji se tim stepenitem slui. Odstojanje od izlaza iz krajnjih prostorija do stepenita, odnosno spoljnjeg izlaza (ulaza) ne moe biti vei od 30 m. Izuzetno, kod vrlo preglednih i slobodnih komunikacija, ova duina moe iznositi najvie 35 m. b) Garderoba Garderoba moe biti centralna, a mogu postojati i posebne garderobe: - centralna garderoba za sve uenike kole locira se uz prostor za vie svrha, mora da se odlikuje maksimalnom funkcionalnou, a izgrauje se prema mogunostima; - posebne garderobe za uenike svakog odeljenja nalaze se, po pravilu, ispred nastavnih prostorija u hodnicima kole, za koje su najcelishodnije zidne vealice u niama; - posebne garderobe u hodnicima ispred prostorija za produeni boravak uenika u koli garderobni orman za odeu i obuu. v) Sanitarije Sanitarije u koli izgrauju se prema broju korisnika i usvojenoj normi. Broj sanitarija po higijenskoj normi je sledei: - jedna WC-kabina i dva pisoara na 40 uenika, - jedna WC-kabina na 20 uenika, - jedna WC-kabina i jedan pisoar na 20 nastavnika, - jedna WC-kabina na 10 nastavnica. Sve WC-kabine imaju pretprostore u kojima je po jedan lavabo na svake dve WC-kabine;

- u neposrednu blizinu prostorija za produeni i celodnevni boravak planiraju se i prostorije sa 5 lavaboa i protonim bojlerom. Izboru sanitarija treba posvetiti posebnu panju i prilagoditi ih uzrastu uenika. Sanitarije su odvojene: posebno za uenike a posebno za uenice. Raspored sanitarija u zgradi zavisi od broja korisnika (uenika) po spratovima. Sanitarije su povezane sa glavnim komunikacijama - hodnicima kole i, po pravilu, rasporeene prema severu. Pretprostor i prostor WC-kabina treba da su neposredno osvetljeni i provetreni. Pored optih sanitarija, u prostorijama za fiziko vaspitanje su i posebne sanitarije. U kolskoj zgradi i dvoritu kole treba da su esme sa vodom za pie sa mlazom navie. U svakom hodniku kole po spratovima treba ugraditi najmanje po jednu esmu, a u dvoritu 25 esmi, prema razvijenosti kole. Iz higijenskih razloga voda iz umivaonika u pretprostorijama WC-a nije za pie. g) Spremita Smetaj inventara i materijala zahteva poseban prostor u kolama. Za ovu svrhu potrebne su sledee prostorije: - spremite za pribor za odravanje istoe, veliine 2m2, na svakom spratu po jedno dispozicija u sklopu sanitarnog vora; - magacin za smetaj inventara i drugog materijala kole; - magacin za smetaj namirnica u kolama gde je obezbeeno pripremanje toplog obroka. Veliina magacina je 18-54 m2, prema razvijenosti kole. d) Prostorije za zagrevanje kole Zagrevanje kole vri se, po pravilu centralnim grejanjem. Broj i veliina prostorija za zagrevanje zavisi od veliine kole i sistema zagrevanja i utvruje se prema optim normama za pojedine vrste zagrevanja. 5. Ureaji i instalacije Normalno izvoenje vaspitno obrazovnog rada u osnovnim kolama zavisi od obezbeenja higijensko-graevinskih uslova kao to su: normalno osvetljenje, potrebno zagrevanje, uredna ventilacija, dovodi vode i struje, ozvuavanje i drugi ureaji i instalacije. a) Osvetljenje Osnovni higijenski uslov za rad u kolama, a naroito u nastavnim prostorijama za produeni ili celodnevni boravak jeste da su dovoljno osvetljene kako bi se u njima moglo normalno raditi.

Osvetljenje je dvojako: prirodno i vetako. Prirodno osvetljenje je dnevna sunana svetlost. Sve prostorije u koli obavezno moraju imati dovoljno dnevne svetlosti. Potrebna dnevna svetlost u nastavnim prostorijama obezbeuje se na sledei nain: - upadni ugao dnevne svetlosti na najudaljenijem mestu od prozora u nastavnoj prostoriji iznosi najmanje 23o; - povrine svih prozora u nastavnoj prostoriji iznose najmanje 1/5 povrine poda nastavne prostorije; - nastavne prostorije okrenute su, po pravilu, prema dnevnoj sunevoj putanji (jugoistok) kako bi se rasuta suneva svetlost nalazila u vidnom polju svakog radnog mesta, odnosno da bi se "krajiak neba" obavezno video sa svakog radnog mesta. Zadovoljavanjem ovih zahteva postie se povoljna osvetljenost nastavnih prostorija prirodnim osvetljenjem, odnosno dnevnim iniocem, ili potrebnim brojem tzv. "Skaj" ("KY") - faktora odnosno oko tri skaj-faktora (jedan skaj-faktor odgovora svetlosti 50 luksa). Vetaka osvetljenost nastavnih prostorija, prema usvojenim normama, po jednom radnom mestu iznosi: u uionicama i drugim prostorijama gde se verbalno radi, ita i pie 150 luksa, u laboratorijama i radionicama gde se precizno radi - 300 luksa, u sali za fiziko vebanje 120 luksa, a u prateim prostorijama: za stepenita i sanitarije - 60 luksa, za hodnike i druge pomone prostorije - 30 luksa. Najpodesnije vetako osvetljenje je poluindirektno elektrino osvetljenje. U nastavnim prostorijama treba da ima potreban broj izvora ovog osvetljenja, da su pravilno rasporeeni i da obezbeuju dovoljno svetlosti za svako radno mesto. b) Zagrevanje Normalan rad kola u zimskim i hladnim danima uopte, zahteva odravanje potrebne temperature naroito u nastavnim prostorijama i prostorijama za produeni ili celodnevni boravak. Higijenska norma temperature u kolskim prostorijama za pravilnu fizioloku funkciju organizma i rad iznosi: - u nastavnim prostorijama, izuzev sale za fiziko vaspitanje, 20oC; - u svim radnim prostorijama 18oC; - u sali za fiziko vaspitanje, hodnicima i sanitarijama 16oC. Navedene norme temperature odravaju se tokom celog radnog vremena kole. Najcelishodniji nain zagrevanja kole i stalnog odraavanja potrebne temperature jeste centralno grejanje, odnosno etano grejanje u manjim prizemnim kolskim zgradama. Samo u izuzetnim sluajevima, zagrevanje manjih kola moe biti kaljevim peima. Zagrevanje nastavnih prostorija metalnim peima nije dozvoljeno.

v) Ventilacija Da bi se uvalo zdravlje uenika i stvarali normalni higijenski uslovi za rad u nastavnim prostorijama, i prostorijama za produeni ili celodnevni boravak, potrebno je obezbediti dovoljno istog vazduha i odravati normalnu mikroklimu. Aeracija vazduha je po jednom ueniku 20 m3 u toku jednog kolskog asa. Za stalno odravanje istog vazduha pri kubaturi od najmanje 5 m3 po ueniku u uionici, potrebno je u toku jednog asa najmanje etiri puta izmeniti vazduh (5 m3 x 4 = 20 m3). Vazduh se izmenjuje putem ventilacije nastavnih prostorija. Ventilacija se obavlja prirodnim i mehanikim putem. Prirodna ventilacija je povremeno provetravanje prostorija. Obavlja se obino povremenim otvaranjem prozora, a obezbeuje se najee izgradnjom ureaja za otvaranje gornjih delova prozora koso unutra (ventus ili drugo), izgradnjom zidnih ventilacionih ureaja, ili na drugi nain. Pri prirodnoj ventilaciji treba voditi rauna da uenici ne budu izloeni promaji i udarima hladnog vazduha. Prirodna ventilacija je celishodna, ekonomina i efikasna, te se obezbeuje u nastavnim prostorijama svih osnovnih kola. Mehanika ventilacija je dopuna prirodne ventilacije. Obavezna je u laboratorijama i radionicama gde se pri radu razvijaju gasovi i praina, kao i u vienamenskom prostoru gde se okuplja vei broj uenika i roditelja - graana. Obezbeuje se izgradnjom zidnih ventilatora na spoljnim zidovima navedenih prostorija, ili na drugi nain. g) Elektrina instalacija U osnovnoj koli se za elektrificirana mesta obezbeuju dovodi i ugrauju instalacije za korienje elektrine energije, kako za osvetljenje, tako i za potrebe u neposrednom izvoenju nastave. Za potrebe nastave u nastavnim prostorijama, prostorijama za produeni ili celodnevni boravak i ostali rad u koli obezbeuju se zatvorene utikake kutije, i to: - u svim uionicama po dve utikake kutije, od kojih jedna na zidu iza stola nastavnika, a druga na suprotnom zidu iza uenika radi korienja audiovizuelnih tehnikih sredstava; - u svim laboratorijama po pet utikakih kutija u zidu, od kojih po tri na kraem zidu iza uenika i dve na zidu kolske table iza stola nastavnika, radi korienja elektrine struje pri eksperimentalnom radu, kao i razvodna tabla (alt-tabla); - u svim radionicama po sedam utikakih kutija, od kojih est u prozorskom zidu, koje mogu biti za prikljuke maina, a jedna utikaka kutija iz stola nastavnika i razvodna (alt) tabla i zidu pored table; - u pripremnim i drugim prostorijama uz uinice, laboratorije i radionice po dve utikake kutije od kojih po jedna na prozorskom zidu i zidu do uionica - laboratorija, a samo uz radionicu jo po dve utikake kutije u foto-laboratoriji;

- u nastavnikoj zbornici, vienamenskoj prostoriji, i kolskoj kuhinji po dve utikake kutije, od kojih je jedna u kolskoj kuhinji trofazna; - u ostalim prostorijama: biblioteci, sobama za razonodu, trpezariji za celodnevni boravak i u prostorijama za pomono osoblje po jedna utikaka kutija. d) Vodovodne i kanalizacione instalacije U mestima gde postoje vodovodni i kanalizacioni objekti obezbeuju se odgovarajui prikljuci u koli. Vodovodne instalacije u koli obavezne su: - u svim uionicama i trpezariji, kao i u svakom glavnom hodniku kole po jedno toee mesto; - u svim radionicama i kolskoj kuhinji po dva toea mesta; - u pripremnim prostorijama po jedno toee mesto; - u laboratorijama po tri toea mesta, od kojih dva na prednjem delu zida do hodnika i jedno na stolu nastavnika. U mestima gde ne postoji vodovodna mrea, dovod zdrave vode za pie mora se obezbediti u koli na najbolji higijenski nain (hidrofor, ili slino). Kanalizacione instalacije obezbeuju se u svakoj koli za sve sanitarije i prikljuke na kanalizacionu mreu, ukoliko je mesto ima. U mestima gde nema kanalizacione mree; uz kolu treba obezbediti septiku jamu (sengrup). Plakari Za smetaj nastavnih sredstava, pribora za rad uenika i drugih sredstava u novim i dograenim prostorijama, prema graevinskim zgradama za osnovne kole, a naroito u prostorijama za nastavu i prostorijama za produeni ili celodnevni boravak, obavezno se ugrauju plakari. U postojeim kolskim zgradama koje nemaju ugraene plakare koriste se ormari koji odgovaraju plakarima po prostorijama. Plakari u svim prostorijama, izuzev u pripremnim i slinim prostorijama uz nastavne prostorije, sastoje se iz dva dela, od kojih je donji deo 0,80 cm visine s punim krilima, a gornji deo je zastakljen. Plakari u svim pripremnim prostorijama imaju tri dela od kojih je donji visine 0,80 cm i izvuen 16 cm i gornji visine 0,60 cm sa punim krilima, a srednji je zastakljen. Sva krila plakara su sa klizajuim otvaranjem (iber-krila). Plakari po prostorijama: U uionicama, laboratorijama i radionicama za smetaj pribora za rad uenika, plakari su u uionicama - veliine 1,80 x 1,80 x 0,35 m (dubine), a u laboratorijama i radionicama veliine 2,40 x 1,80 x 0,35 m.

Svi plakari u ovim prostorijama su, po pravilu, u zidu do hodnika, izuzev u sluaju specifinih zahteva nastave. U pripremnim i drugim prostorijama uz nastavne prostorije za smetaj nastavnih sredstava, strune literature i drugih potrebnih sredstava, plakari su celom duinom zida desno od ulaza u prostorijama iz hodnika kole, visine 2,40 m i dubine 0,35 m. Izuzetak ine plakari u pripremnoj prostoriji uz radionicu, koji zauzimaju dve etvrtine zida, dok su na treoj etvrtini zida police iji je jedan deo sa horizontalnim i drugi sa vertikalnim pregradama za smetaj materijala za rad, a ostatak pripada foto-laboratoriji. U prostorijama za drutveni ivot u koli plakari su postavljeni u delu biblioteke za knjinicu u svim slobodnim zidovima i sastoje se iz tri dela kao u pripremnim prostorijama uz nastavne prostorije. U prostorijama za produeni i celodnevni boravak nalaze se plakari za smetaj akih torbi i pribora za rad uenika - kaset plakari za svakog uenika posebno (30 kaseta), plakari audiovizelnih nastavnih sredstava, prirune literature i drugih potrebnih sredstava. Svi plakari su u prostoriji du zidova: - u kolskoj kuhinji za posue, zaine i druge potrebe su na jednom slobodnom zidu veliine 3 m x 1,80 m x 0,35 m; - u hodniku ispred posebnih prostorija za celodnevni boravak su standardni plakari za odeu i obuu; - u prostorijama za upravu i administrativno osoblje, u zbornicima i prostorijama za lekare i pedagoko-psiholoku slubu, plakari slue za odlaganje dokumentacije i druge potrebe. Veliina ovih plakara je 3 m x 1,80 m x 0,35 m, a nalaze se u jednom slobodnom zidu. e) Ostali ureaji i instalacije Zamraivanje je potrebno u svim nastavnim prostorijama u kojima se vri projektovanje. Stoga treba obezbediti ureaje za zamraivanje radi korienja savremenih audio-vizuelnih sredstava ija je upotreba u nastavi sve vea. Ozvuavanje se, prema mogunostima, obezbeuje u svim radnim prostorijama u kolama, a naroito u vienamenskom prostoru, hodnicima i trpezariji. Prema mogunostima, postavljaju se instalacije ozvuavanja sa razglasnom stanicom ija je instalacija po pravilu, u zbornici, ili posebno odreenoj prostoriji. TV instalacije se postavljaju u kolama koje imaju mogunost televizijskog prijema. Televizijska antena sa antenskim dovodom je u vienamenskoj prostoriji, itaonici, zbornici i trpezariji kole za produeni boravak uenika. Instalacije telefona u koli, ako mesto ima telefonsku mreu, su: - u nepotpunim kolama od I do IV razreda, instalacije s jednim telefonom u prostoriji za nastavnike (zbornici). - u potpunim osnovnim kolama od I do VIII razreda, instalacije s telefonskim aparatima su u prostoriji direktora, nastavnikoj zbornici, prostoriji lekara i prostoriji za administraciju.

Posebni ureaji u sali za fiziko vaspitanje treba da obezbede normalan i nesmetan rad. U sali za fiziko vaspitanje neophodno je da se ispune posebni zahtevi i obezbede posebni ureaji. Prozori treba da obezbeuju dovoljnu prirodnu osvetljenost sale i da se otvaraju pomou ugraenih ureaja (ventus ili slino) radi prirodne ventilacije. Svi prozori, ukoliko su od lomljivog stakla, zatieni su manjom ianom mreom udaljenom od stakla 10 cm. Svetlosna tela i radijatori su takoe zatieni. Takoe treba uraditi dve due konzole sa ulebljenjem na dve eone grede plafona za pokretne konopce i motke za penjanje, krugove, mornarske lestve i slino: dve manje i u podu zatvorene kuke za vratilo na oba dua zida: dvovisinski razboj; dve kuke naspramno na oba dua zida za privrenje mree za odbojku; ureaje za privrenje tabli sa koevima za koarku na naspramnim kraim zidovima i ureaje za ripstolove. Na podu treba obeleiti igralite linijama irine 5 cm: za rukomet belom, za odbojku plavom i za koarku crvenom bojom. 6. Konstrukcije i detalji Pri izgradnji kolskih zgrada posebnu panju treba obratiti na na to da budu ispunjene obaveze u pogledu konstrukcionih propisa kao i nekih detalja. a) Konstrukcioni zahtevi ostvaruju se jo pri projektovanju i neposrednoj izgradnji kola obaveznim pridravanjem odreenim propisanim standardima koji doprinose konstrukcionoj sigurnosti, toplotnoj i akustinoj izolaciji, zatiti od vlage, buke i slino. U trusnom podruju posebnu panju treba obratiti na statiko-seizmiku konstrukcionu sigurnost kolske zgrade. Za normalnu akustinost i izolaciju potrebno je da spoljni zidovi imaju akustino izolacionu mo do 60 decibela, a pregradni zidovi i tavanica do 40 decibela. Izborom konstrukcionog sistema treba omoguiti eventualne mogue zahteve u vezi sa adaptibilnou pojedinih delova, a izborom materijala treba obezbediti to veu ekonominost u odravanju zgrade. Posebno se napominje da se izgradnja zgrade za osnovne kole, gde god to objektivne mogunosti dozvoljavaju izvodi od industrijskih prefabrikovanih elemenata u modularnoj koordinaciji, jer je ovakva izgradnja bra i jeftinija. b) Zidovi po povrini treba da budu otporni prema oteenju, a podloje zatieno niskom soklom. Zidove u nastavnim prostorijama u visini 1,20 m do poda po mogustvu treba zatiti od oteenja pogodnim materijalom (lesonit ili drugo). Povrine zidova sanitarnih vorova treba da omoguuju maksimalno odravanje istoe (treba ih obloiti ploicama ili slino). v) Podovi u svim radnim prostorijama kole, a naroito u nastavnim prostorijama, su topli ili polutopli, trajni, ravni i glatki ali ne klizavi, s mogunou lakog odravanja i ienja, sa dobrom akustinom izolacijom i dovoljno ekonomini. Pod u sali za fiziko vaspitanje obavezno je postavljen na elastinoj podlozi.

g) Vrata treba da su tako konstruisana da se njima moe lako rukovati. Prema nameni, vrata mogu biti puna i zastakljena. Minimalne irine vrata su: - za prostorije namenjene nastavi 0,90 m i puna; - za sanitarije ulazna 0,90 m, a na WC-kabinama 0,60 m, i puna; - za komunikacije i salu za fiziko vaspitanje dvokrilna 180 cm, za salu za fiziko vaspitanje puna, a za komunikacije donja treina puna, a ostale dve treine zastakljene i dobro zatiene u delu rukovanja. Vrata u svim nastavnim i drutvenim prostorijama, kao i ulazna vrata, otvaraju se prema komunikaciji, pri emu to manje smetaju komuniciranju i pri otvaranju, ostavljaju slobodan prostor, naroito prema glavnom stepenitu, odnosno izlazu iz zgrade. Vrata u sanitarnim prostorijama, izuzev ulaznih, izdignuta su za 10 cm od poda, ili obloena materijalom koji je postojan. d) Prozori su dvostruko zastakljeni i u pogledu konstrukcije izrade i ugraivanja omoguavaju ravnomerno proputanje svetlosti, nesmetan vidik, efikasno uklapanje u sistem ventilacije, lako rukovanje i odravanje - ienje. Kada su u otvorenom poloaju, prozori ne smeju ometati komuniciranje i rad u prostoriji. ) Boje kolskih prostorija su mat, svetle i mirne. U komunikacijama mogu biti jai tonovi. Unutranja obrada i boje nastavnih prostorija treba da obezbede minimalne procente refleksije: tavanica 80%, podovi 40%, tabla 10% i radna mesta 30%. e) Protivpoarna zatita i sklonita kao i ABH zatita obavezni su i obezbeuju se pridravanjem odgovarajuih propisa u vezi sa higijensko-tehnikom, termikom, kao i hemijskom zatitom. II NAMETAJ I OPREMA PROSTORIJA kolski nametaj, a naroito nametaj za uenike, obavezno treba da ispunjava higijenske, pedagoke i tehnike zahteve. Takoe treba da je ekonomski opravdan, da omoguava pravilan razvoj mladih i da odgovara potrebama nastave i ostalih vaspitno-obrazovnih aktivnosti u osnovnoj koli. Posebno je znaajno da kolski nametaj bude jednostavan po konstrukciji i stabilan, da omoguava uenicima udobno sedenje i koncentraciju, da je lako pokretljiv radi primene aktivnih metoda u radu i odravanju higijenskih uslova, kao i da pri pokretanju ne stvara buku i ne oteuje pod. Pri utvrivanju potrebnog nametaja za osnovnu kolu vodilo se rauna o nameni prostorija i broju korisnika po prostorijama, a za nastavne prostorije i o specifinim potrebama pojedinih nastavnih predmeta. Broj korisnika u nastavnim prostorijama utvren je u uvodnom delu.

Svaka prostorija u koli treba da je snabdevena odgovarajuim nametajem.

A. NASTAVNE PROSTORIJE

Red.broj 1

NAZIV NAMETAJA 2 UIONICE OPTE NAMENE, odnosno za drutvene nauke sto za dva, odnosno jednog uenika, razmera prema normi uzrasta uenika sa ravnom povrinom stola zaobljenih ivica i uglova, za dva uenika veliine 1,30 x 0,50m u svakoj uionici. Za jednog uenika veliine 0,65 x 0,50m u svakoj uionici stolica za uenika, srazmera prema normi uzrasta uenika po dve uz svaki sto za uenike, u svakoj uionici sto za nastavnika, veliine 1,30 x 0,75m sa dve kasete na desnoj strani stola je zatvoren prema uenicima, u svakoj uionici stolica za nastavnika sa naslonom, u svakoj uionici kolska tabla veliine 2,60 x 1,20m i, po mogunosti, sa draem za karte i zidne slike i ekranom za projekcije, u svakoj uionici zidni pano (aplikator - prenosni fnalelograf) za ake sastave i aktuelne dogaaje, veliine 1,20 x 1m, u svakoj uionici zidne slike istaknutih naunika; umetnika ili prirodnih lepota, u svakoj uionici korpa za otpatke, u svakoj uionici SPECIJALIZOVANE UIONICE a) Specijalizovana uionica za hemiju, fiziku i biologiju objedinjena kolski laboratorijski sto za uenike sa tri radna mesta, dimenzije 190 x 60 x 70 cm ili laboratorijski sto za dva uenika 130 x 60 x 76 cm kolska laboratorijska stolica sa naslonom energetski blok (sa lavaboom i prikljucima za struju, vodu i plin) demonstracioni sto sa energetskim blokom (komplet) za nastavnike laboratorijska stolica za nastavnika sa naslonom digestor stalak za projekcione aparate po potrebi mobilni sto za pripremu razvodna tabla (alt-tabla) ili kutija zidni aplikator - pano zidne slike istaknutih hemiara, fiziara i biologa kolska tabla 2,60 x 1,2m sa ekranom i draem za

Jedinica Koliina po mere normativu 3 4

1.

komada komada

15 30

2. 3.

4. 5.

komad komad

1 1

komad komad komada komad

1 1 2-4 1

6. 7. 8.

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

komada komada komada komad komad komad komad komad komad komad komada komad

10-15 30 6 1 1 1 1 1 1 1 2-4 1

13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

ilustrativni materijal bojler zavesa za zamraivanje, prema broju prozora ventilacioni sistem aparat za gaenje poara priruna apoteka grafoskop sa rezervnom sijalicom dijaprojektor televizor u boji sa plejerom higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje konzola ili sto za vagu U pripremnoj prostoriji - kabinetu: ormar za nastavna sredstva, du celog zida (ormari po JUSu) sto za nastavnika, standardni stolica za nastavnika, standardna higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje sto za pripremu (kolska klupa) laboratorijska stolica za uenike na vijak energetski blok konzola ili sto za vagu bojler ventilator sanduk s peskom b) Specijalizovane uionice koje su zasebne: Hemija Oprema radne prostorije: slika istaknutih naunika kombinovana kolska tabla sa ekranom i draem za zidne slike 2,50 x 1,20 zidni pano-aplikator, veliine 1,20 x 1,00 demonstracioni sto za nastavnika sa energetskim blokom stolica za nastavnika sa naslonom laboratorijska klupa za 3 uenika, veliine 1,90 x 0,60 x 0,76 ili laboratorijska klupa za 2 uenika (1,30 x 60 x 0,76) energetski blok (gas, voda, struja) laboratorijske stolice za uenike na vijak mobilni sto za pripremu stalak za projekcioni aparat - po potrebi grafoskop s rezervnom sijalicom dijaprojektor automatski bojler zavese za zamraivanje - prema broju prozora digestor ventilacioni sistem aparat za gaenje poara priruna apoteka televizor u boji sa prijemom Oprema pripremne prostorije:

komad komad sistem komad komad komad komad komad komad komad

1 1 1 1 1 1 1 1 1

komada komad komad komad komada komad komad komad komad komad

3-6 1 1 1 2 1 1 1 1 1

komada komad komada komad komad komada komada komada komada komad komad komad komad komad komad sistem komad komad komad

6-8 1 2-4 1 1 10 16 5 30 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

radni sto za nastavnika komad 1 stolica za nastavnika sa naslonom komad 1 laboratorijska klupa za dva uenika vel. 1,30 x 0,60 x 0,76 komada 2 laboratorijske stolice za uenike na vijak komada 4 energetski blok komad 1 ormar za nastavna sredstva komada 2-4 konzola ili sto za vagu komad 1 bojler komad 1 manji zidni iviluk komad 1 ventilator komad 1 sanduk s peskom komad 1 Fizika a) Vrsta nastavne prostorije: specijalizovana uionica, kabinet za fiziku1) b) Prostor u sklopu nastavne prostorije: kabinet za fiziku ine radni deo i pripremna prostorija v) Oprema nastavnih prostorija: Specijalizovana uionica - Veliina 72m2 - kolska tabla sa ekranom za projekcije i po mogunosti sa draem za ilustracioni materijal komad 1 - Demonstracioni sto za nastavnika sa ugraenim audiovizuelnim sredstvima komad 1 - Stolica za nastavnika sa naslonom komad 1 - kolski laboratorijski sto za uenike sa tri mesta, dimenzije 130 x 60 x 70 cm komada 10-12 - kolske laboratorijske stolice sa naslonom komada 30-36 - Lavabo komad 1 - Ormar za nastavna sredstva du celog zida - Mobilni sto za pripremu komad 1 - Zidne slike istaknutih fiziara komada 2-4 - Zavese za zamraivanje sa ureajima za pomeranje, prema po broju prozora potrebi ___________________ 1) S obzirom na zahteve savremene kole i nastave prirodnih nauka, preporuuje se kao budua orijentacija kabinet sa radnom i pripremnom prostorijom. Veliina radne prostorije je 54m2. Oprema je identina opremi specijalizovane uionice sem ormara za nastavna sredstva koja se nalaze u pripremnoj prostoriji. Osim toga, u pripremnoj prostoriji treba da se nalazi i sto za nastavnika, standardni i stolica sa naslonom. Veliina pripremne prostorije 18m2. Geografija Specijalizovana uionica za geografiju 1. veliina specijalizovane uinice za geografiju 9m x 6m = 54m2, a pomona prostorija za geografiju: 6m x 3m = 18m2 Specijalizovanoj uionici, prema didaktikim zahtevima, pripada juna ekspozicija (gnomon, orijentacija, zelenilo i drugo) 2. radni sto za dva uenika sa ugraenim sistemom respondera, razmer prema uzrastu (osnovnokolski i srednjokolski) 1,20 m x 0,5 m komada 15 3. stolice za uenike sa razmerom prema uzrastu, za svaki radni komada 30

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

4.

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7.

sto po dve specijalizovani sto za audiovizuelne aparate sa ugraenom kontrolnom tablom za respondere i radnim delom za nastavnike stolica za nastavnika sa naslonom podijum ispod stola i stolica nastavnika automat sa zavesama za zamraivanje uionice automat za smetaj geografskih karata okvir ili ram za smetaj geografskih karata (dodatak automatu) ugraeni spoljni i unutranji termometar ugraeni gnomon slike i aplikacije na slobodnom prostoru uionikih zidova (strane sveta, osnovni geografski pojmovi) slike naunika geografa i putopisaca kolska tabla na preklapanje, magnetna sa ugraenim ekranom dimenzije 3 m x 1,20 m panoi za stalni i izlobeni prostor, kao pet celina dimenzija jednog 1,20 m x 1,20 m plakar sa dimenzijama prema slobodnom zidnom prostoru sanduk sa peskom (1,20 m x 1,20 m) ozvuenje povezano sa razglasnom stanicom lavabo sa slavinom za vodu higijenska kanta Pripremna prostorija za nastavu geografije plakar za strunu literaturu, didaktiki materijal i za osnovnu pedagoko-metodiku literaturu sto za nastavnika - standardni stolica za nastavnika - standardna stolice standardne za uenike radni sto za uenike ogledalo higijenska kanta ozvuene povezano sa razglasnom stanicom Specijalizovana uionica za strani jezik (kao nametaj za uionicu opte namene ili sa opremom kao fonolaboratorija - za vee kole) Specijalizovana uionica za likovno vaspitanje (atelje) Univerzalni sto za uenike od drveta, slobodan sa horizontalnom ploom stola, veliine 0,75 x 0,50 m koja ima obian ureaj tako da se moe podizati u zadnjem delu do nagiba 16o stolica na vijak sa naslonom stalak za projekcije tabla kolska kombinovana sa ekranom 3 x 1,30 m (mere su standardizovane) aplikatori ormar za aki pribor i radove: donji deo ormana sa punim krilima, a gornji deo zastakljen i sa pokretnim policama sto za nastavnika (standardni po JUS-u)

komada komada komad komad komad komad komada komad komada komada komad komada komad komad komad komad komad

2 2 1 1 1 1 2 1 6 6 1 5 1 1 1 1 1

komad komad komad komad komad komad komad komad

1 1 1 1 1 1 1 1

komada komada komad komad komada komada komad

30 30 1 1 2-4 2-3 1

8. 9. 10. 11. 12. 13. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

1.

stolica za nastavnika, standardna tafelaj - slikarski tafelaj - vajarski postolje za stalak za modele slike istaknutih umetnika i reprodukcije umetnikih dela higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje Pripremna prostorija - kabinet sto za nastavnika, manji po JUS-u stolica za nastavnika sto za rad grupe uenika, duine 1,20 m irine 0,80 m visine prema normi uenika, pet fioka i tablom od ultrapasa stolica za uenike sa naslonom ormar za nastavna sredstva (3 ormara po JUS-u) kofa plastina Muzika kultura a) Vrsta nastavne prostorije: kabinet b) Radna prostorija veliine 72 m2 a pripremna prostorija veliine 18 m2 v) Oprema Radna prostorija - slike i fotografije istaknutih kompozitora, dirigenata, pevaa, instrumentalista i orkestara - kolska tabla veliine 2,60 x 1,20 sa ekranom vel. 1,40 x 20 m i draem za zidne slike, 3/4 table sa linijskim sistemom - radni sto za nastavnika - stolica za nastavnika sa naslonom - univerzalni individualni ueniki stolovi veliine 65 x 50 cm - stolica za uenike - plakar - stalak za projekcione aparate - pokretni praktikabli za hor (montani) - pianino ili klavir - stolica na vijak uz pianino - muziki stub - grafoskop sa rezervnom sijalicom - dijaprojektor - automatski Pripremna prostorija - sto veliine 1 x 2 - stolice - standardne - plakar za smetaj instrumenata za orkestar i razredno sviranje - sto za nastavnika - stolica za nastavnika Radionica za tehniko obrazovanje (Radionica za tehniko obrazovanje nalazi se u prizemlju zgrade u sklopu bunih prostorija) sto radni, univerzalni, za dva uenika, razmera prema normi uzrasta, konstrukcija od metala i tabla od drveta, veliine 1,50 x 0,80 m, debljine 5 cm, sa jaim nosaima, tei i stabilniji u svakoj radionici (svakoj polovini radionice)

komad komada komada komada komada komada

1 10 5 2 10 2

komad komad komada komada komad

1 1 5 1-3 1

komada komad komad komad komada komada komad komad komplet komad komad komad komad komad komad komada komada komad komad

10 1 1 1 30-36 30-36 1 1 1 1 1 1 1 1 1 8 4 1 1

komada

16 (8)

2. 3.

4. 5.

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

15.

16.

17. 18.

stolica, na vijak za uenike sto za nastavnika, veliine 1,30 x 0,70 x 0,75 m sa jednom kasetom na desnoj strani i praznim prostorom na levoj strani koji je zatvoren prema uenicima, u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) stolica za nastavnika za svaki sto nastavnika, u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) kolska tabla, veliine najmanje 2,60 x 1,20 m po mogustvo sa ekranom i draem za eme i zidne slike u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) zidni pano (aplikator) za tehnike aktuelnosti i dostignua, u svakoj radionici slika savremenih tehnikih dostignua, u svakoj radionici ormari za prvu pomo u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) sto pisai za nastavnika manji, standardni stolica, standardna, za svaki sto za nastavnike sto za rad grupe uenika, sa tablom, veliine 2 x 0,80 m, u svakoj pripremnoj prostoriji, izuzev prostorije uz radionicu stolica za uenike, kao u uionici, za svaki sto u svakoj pripremnoj prostoriji, izuzev prostorije uz radionicu sto, duine 1,20 m irine 0,60 m i visine 0,75 m samo u svakoj dodatnoj prostoriji uz radionicu, i to: - u delu za materijal - u fotolaboratoriji stolica, obina, samo u svakoj dodatnoj prostoriji uz radionicu i to: - u delu za materijal - u fotolaboratoriji stoi, (mobilni sto) na tokovima za prenos nastavnih sredstava, veliine 0,60 x 0,60 x 1 m sa dve table, obe sa lajsnama okolo, irine 10 cm od kojih jedna na vrhu stoia, a druga u donjem delu, samo u svakoj pripremnoj prostoriji uz laboratoriju za prirodne nauke tabla kolska, manja, veliine 1,50 x 1,20 m u svakoj pripremnoj prostoriji uz uionice i laboratorije stalak za projekciona tehnika sredstva, standardni, u svim pripremnim i drugim prostorijama uz nastavne prostorije Fiziko i zdravstveno vaspitanje: a) Vrsta nastavne prostorije: sala za vebanje (za kolu do 16 odeljenja jedna, a preko 16 odeljenja dve ili hala, odnosno sala i vea prostorija kabineta za kondiciju b) Prostor u sklopu nastavne prostorije: sala 28 x 16 x 7 m, kabinet za kondiciju 30 m2 - 50 m2 svlaionice 2 x 16 m2, kupatilo sa WC 2 x 16 m2, spravarnica 30 m2, kabinet za nastavnika sa tu kabinom i WC, kabinet za korektivnopedagoki rad 30 m2 v) bazen za plivanje - zajedniki za vie kola g) otvoreni sportski tereni - povrina terena 4.100 m2 d) oprema nastavnih prostorija daje se pojedinano u

komada

16 (8)

komada komada

2 (1) 2 (1)

komada komada komada komada komada komada komada komad komada

2 (1) 2 3 2 (1) 2 (1) 1-2 1-2 1 8

komad komada

1 2

komad komada

1 4

komad komad komad

1 1 1

1. 2. 3. 4.

5. 6.

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8 9.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 1.

kompletu za svaku prostoriju BIBLIOTEKA a) Knjinica sto za bibliotekara, sa fiokama za kartoteku i izdavanje knjiga, u svakoj biblioteci stolica za bibliotekara, u svakoj knjinici korpa za otpatke u svakoj knjinici i itaonici police za smetaj knjiga, broj polica prema veliini prostorije i broju knjiga b) itaonica stolovi, obini, standardni, u itaonici biblioteke, prema razvijenosti kole stolice, obine u itaonicama biblioteke, prema razvijenosti kole Prostorije za opte potrebe i drutveni ivot VIENAMENSKI PROSTOR stolice, lake i lako sloive u svakoj koli prema razvijenosti i mogunostima kole (neobavezno). Stolice su u prostoriji pored vienamenskog prostora Podijum za binu, montani, laki i lako sloiv, samo u kolama u kojima bina nije drugaije reena slika heroja ili knjievnika ije ime nosi kola umetnike slike (reprodukcije) ili najbolji radovi uenika panoi, izlobeni, prema razvijenosti kole postolja za vajarska dela, prema mogunostima zidni kvarcni asovnik mala klub-garnitura sa po tri polufotelje KOLSKA KUHINJA I TRPEZARIJA a) Kuhinja (za manje kole) tednjak (poret) vei, u svakoj kuhinji friider, vei bojler, ekspresni (protoni) sto veliine 2 x 0,60 x 0,80 m stolica obina vaga, obina, do 10 kg, polica, za suenje posua, odnosno prema mogunostima maina za pranje posua higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje kofa sa poklopcem za tene otpatke Za vee osnovne kole pravi se poseban projekat opremanja. b) Trpezarija standardni trpezarijski sto za 4 osobe standardne trpezarijske stolice pribor za topli obrok (tanjiri, inije, kaike, viljuke noevi neobavezno) umetnike slike ili najbolji radovi uenika postolja ili drai za cvee korpe za otpatke PROSTORIJE ZA PRODUENI I CELODNEVNI BORAVAK stolovi za uenike (za rad i igru), lako pokretljivi, razmere

komad komad komada prema potrebi

1 1 2

komada komada

4-10 16-40

komada komplet komad komada komada komada komada komplet

30-300 1 1 1-3 1-3 3 3-6 1-2

komad komad komad komad komad komad komad komad komad

1 1 1 1 1 1 1 1 1

komada 10-30 komada 40-200 komada za 80 uenika komada 1-3 komada 2-4 komada 4 komada 20-30

2. 3. 4. 5.

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

1. 2. 3. 4. 5.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

prema uzrastu uenika. Za jednu grupu stolice razmere prema uzrastu uenika, raznih oblika, sa mekanim seditem. U svakoj grupi, zavisno od broja uenika leaj (jogi madrac) za odmor najmlaih uenika kaset-plakar za 20-30 uenika ormari ili plakari zatvoreni sa gornjim - zastakljenim delom i donjim zatvorenim drvenim vratima (za odlaganje pomone literature i pedagoke dokumentacije, materijala, alata i AV nastavno-tehnikih sredstava). sto za nastavnike stolica za nastavnika umetnike slike, slike heroja NOB, prirodnih lepota panoi za deje radove (aplikatori) lutkarska scena kutak za likovne aktivnosti - 2 tafelaja ah stolovi, klubski stolovi i stolovi "jednosedi" sa pokretnim stolicama stalak - bibliotekarski za dranje 5-6 primeraka dejih listova i slobodno itanje ili razgovor o proitanom ormari za vaspitae - sa delom za odlaganje ogrtaa i obue za ulicu kanta za otpatke sa nonim podizaem tepih u prostoriji za igru najmlaih postolja ili drai za cvee kolska tabla sa draem za ekran, zidne karte i sl. PROSTORIJA ZA PIONIRSKU I OMLADINSKU ORGANIZACIJU pisai sto, standardni, sa jednom kasetom i fiokom stolica, standardna plakar, dimenzije 3,60 x 1,80 x 0,35 m (ormar) iviluk, zidni sa 5 veaonika korpa za otpatke v) Prostorije za upravu i osoblje PROSTORIJA ZA UPRAVU pisai sto sa fiokama sa obe strane stola i praznim meuprostorom, u svakoj prostoriji za upravu kole stolica sa tapaciranim seditem stoi za telefon (neobavezno) telefon (ako mesto ima telefonsku mreu) konferencijski sto, veliine 1,20 x 0,80 x 0,75 m u svakoj prostoriji stolice sa tapaciranim seditem, prema razvijenosti kole vitrina za priruni materijal iviluk slika heroja NOB-a knjievnika ili naunika ije ime nosi kola slika umetnika (original, ili reprodukcija) tepih prema mogunostima zavese sa garninom, prema mogunostima, za svaki prostor klub-garnitura (stoi i 3 polufotelje) korpa za otpatke

komada komada

20-30 10-20

komad komad komad komada komada komada komada

1 1 1-3 2-4 2-4 2-4 2

komad komad komad komad

1 1 1 1

komada komada komad komad komad

3 6 1 1 1

komad komad komad komad komad komada komad komad komad komad komad komad garnitura komad

1 1 1 1 1 4-10 1 1 1 1 1 1 1 1

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

1. 2. 3. 4. 5.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

1.

ZBORNICA konferencijski sto, sa po 6 fioka (po 3 sa obe strane), za 6 nastavnika, prema razvijenosti kole stolica sa tapaciranim seditem stoi za telefon telefon ormar sa pregradama za dnevnike, pismene zadatke i slino tabla za raspored asova tabla za obavetenje asovnik (zidni) kvarcni ogledalo, 90 x 90 cm slike, umetnike (originalne ili reprodukcije) ili prirodnih lepota nae zemlje iviluk zidni zavesa sa garninama, prema mogunostima kole, za svaki prozor korpa za otpatke PROSTORIJE ZA ZDRAVSTVENU ZATITU (za lekara opte prakse) leaj za lekarski pregled zubarska stolica sa ureajima (komplet) sto (pisai), standardni stolica od kojih jedna sa tapaciranim seditem i dve na vijak stoi za telefon (neobavezno) telefon vaga sa visinomerom vitrina za instrumente i lekove slike (zidne) delovi tela i zuba iviluk, stojei higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje PROSTORIJE ZA STRUNE SARADNIKE a) Soba za pedagoga radni sto za pedagoga stolica za pedagoga vei sto za grupni rad stolica ormari sa delom koji se zakljuava za radna sredstva, biblioteku i dokumentaciju b) Soba za psihologa radni sto za psihologa stolica za psihologa sto za ispitanike stolica za ispitanika plakar ili ormar sa delom koji se zakljuava klub-garnitura sa 2 polufotelje vei sto za igru dece (u vaspitno-obrazovnim organizacijama predkolskog i osnovnog vaspitanja i obrazovanja) v) Soba za defektologa radni sto za defektologa

komada komada komad komad komada komad komad komad komad komada

1-6 6-36 1 1 1-6 1 1 1 1 1-3

komad

1

komad komad komad komada komad komad komad komad komad komad komad

1 1 1 3 1 1 1 1 3 1 1

komad komad komad komad komada komad komad komad komad komad komad komad komad

1 1 1 1 2-4 1 1 1 1 1 1 1 1

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 1. 2. 3. 4. 5. 1. 2. 3. 4.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 1. 2. 3. 4. 1. 2. 3.

stolica za defektologa ake klupe - jednosedne stolica za uenike ormar za uila i tehniku opremu kolska tabla (manja) flanelograf strunjae ogledalo zidno veliine 90 cm x 40 cm stojei iviluk podni zastira, prema veliini prostorije obloena dva zida pokretnim zavesama g) Soba za socijalnog radnika niske vitrine (za deje asopise, literaturu i igrake - po JUSu) klub-garniture sa tri polufotelje ormar za dokumentaciju (sa delom koji se zakljuava) pisai sto stolica d) ekaonica klub sto (manji pravougaoni) stolice obine pljuvaonica na nono otvaranje slike o prikazanim delovima i higijenom ovejeg tela, i zuba, kao i slike uzorno ureenih kola PROSTORIJE ZA ADMINISTRACIJU pisai sto, standardni, u svakoj prostoriji stolica sa tapaciranim seditem sto za daktilografa stolica za daktilografski sto stoi za telefon (neobavezno) stoi sa dve polufotelje za stranke ormar, metalni sa trezorom vitrina za priruni materijal iviluk, stojei slika, umetnika (reprodukcija) ili prirodnih lepota nae zemlje zavesa sa garninama, prema mogunostima, za svaki prozor tepih (staza), prema mogunostima, prema veliini prostorije korpa za otpatke PROSTORIJA ZA POMONO OSOBLJE konferencijski sto, manji stolice prema razvijenosti kole ormar za garderobu iviluk (stojei) sa ogledalom PORTIRNICA sto obian stolica obina tabla za kljueve RAZGLASNA STANICA - Soba reisera

komad komada komada komada komad komad komad komad komad komad komad

1 2-4 2-4 1-2 1 1 1 1 1 1 1

komada komad komad komad komad komada komada komad komada komad komad komad komad komad garnitura komad komad komad komad komad komad komad komad komada komad komad komad komad komad

2-4 1 1 1 1 1-2 10 1 2-3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2-6 1 1 1 1 1

1. 2. 3. 4. 1.

2. 3. 4. 5.

sto za reisera stolica za reisera vitrina za materijal i ureaje ormar za audio-nastavna sredstva ) Pomone prostorije slike zidne: umetnike (originali ili reprodukcije) istaknutih naunika i knjievnika, prirodnih lepota nae zemlje, najuspeliji aki radovi i slino, u svakom hodniku prema veliini postolje ili dra za cvee, u svakom hodniku korpa za otpatke u svakom hodniku stoi sa dve polufotelje za stranke, u hodniku ispred prostorije za upravu brisa, vei, na svakom ulazu

komad komad komad komad

1 1 1 1

komada komada komada garnitura

5-20 2-3 2-3 1

__________ NAPOMENA: kole, koje nemaju posebne garderobe, obavezno treba da imaju u hodnicima iviluke za odeu za svakog uenika u niama zida ispred svake nastavne prostorije. iviluci treba da su opremljeni kasetama u donjem delu i vealicama u gornjem delu. Broj veaonika zavisi od broja uenika. Sledei Prethodni III NASTAVNA SREDSTVA Ostvarivanje programa vaspitno-obrazovnog rada osnovne kole nemogue je bez adekvatnih nastavnih sredstava, tj. pedagoko-didaktiki prilagoenih predmeta, ureaja i materijala koji u procesu vaspitanja i obrazovanja treba da doprinose razumevanju, brem usvajanju znanja i sticanja potrebnih vetina i navika. Njih podjednako koriste i nastavnici i uenici u svim fazama vaspitno-obrazovnog procesa. To pretpostavlja takav razmetaj nastavnih sredstava po specijalizovanim uionicama, laboratorijama, bibliotekama, odnosno medijatekama - da budu dostupna i odravana u ispravnom stanju. Nastavna sredstva su vezana za savremeno koncipirane planove i programe u funkciji optimalne realizacije vaspitno-obrazovnih zadataka. Novi pristupi njihovom izboru i korienju u prvi plan stavljaju: - programiranje aktivnosti uenika i nastavnika u svim etapama vaspitno-obrazovnog procesa; - postepeno osamostaljivanje uenika u procesu sticanja novih znanja i njihove praktine primene, pri emu je rad sa razliitim izvorima znanja osnova za podsticanje perceptivnih, praktinih i misaonih operacija uenika, bez kojih nema usvajanja novih znanja i njihove praktine primene, formiranja stavova i uverenja; - omoguavanje ireg uvoenja diferenciranih oblika i savremenih didaktikih sistema i uenja; - revalorizovanje u veem stepenu metoda sticanja znanja neposrednim iskustvom uenika kao i permanentnog sticanja sekundarnih informacija putem savremenih medija i materijala kao najznaajnijeg vida obogaivanja neposrednog iskustva uenika i

- osposobljavanje uenika za selektivni pristup informacijama i za savremeno samoobrazovanje. kola memoriranja, sa dominacijom verbalne predavake nastave treba da ustupi mesto zahvaljujui velikim delom i korienju odgovarajuih nastavnih sredstava i, posebno, savremenih medija i materijala - koli kultivisanja uenikovih misaonih i voljnih snaga. Nastavna sredstva (tampana, auditivna, vizuelna, audiovizuelna, pa ni ona najsavremenija za deliminu automatizaciju nastavnog procesa) ne mogu izolovano obezbediti realizaciju ciljeva i zadataka nastavne teme, ako nisu integralni deo ire grupe nastavnih sredstava (programskih zahteva, udbenika, sredstava za laboratorijske eksperimente, predmeta neposredne stvarnosti i sl.) ukljuujui i nastavnika kao najvanijeg nastavnog inioca. Hijerarhijskog odnosa meu vidovima nastavnih sredstava nema. Izbor adekvatnog nastavnog sredstva treba stalno usavravati. Nastavna sredstva (od klasinih preko audiovizuelnih do najsavremenijih elektronskih medija i materijala, ukljuujui i korienje mikrokompjutera), stavljena u slubu sve punijeg izgraivanja subjekatske pozicije uenika, mogu veoma znaajno da doprinose (svestranom razvoju linosti uenika). Jedna grupa nastavnih sredstava - aparati, ureaji i savremena audiovizuelna nastavnotehnika sredstva, koriste se u svim razredima i oblastima vaspitno-obrazovnog rada, te su navedena kao opta (zajednika) nastavna sredstva (iako se odreeni aparati i ureaji ove grupe sredstava obezbeuju u svakoj specijalizovanoj uionici). Sva ostala nastavna sredstva uglavnom su namenjena za korienje u nastavi i uenju pojedinih predmeta, odnosno vaspitno-obrazovnih oblasti, pa se navode u Normativu kao nastavna sredstva za pojedine predmete. A. Opta (zajednika) nastavna sredstva Optimum ovih sredstava obezbeuje se u zavisnosti od uslova i materijalnih mogunosti osnovne kole. Njihovim navoenjem eli se ukazati na potrebu stalne modernizacije vaspitno-obrazovnog rada, odnosno postepenog poboljanja opremljenosti do nivoa optimalnih zahteva. Rezervni delovi, dodatne aplikacije i potroni materijal smatraju se sastavnim delom datih aparata i ureaja bez ega oni ne bi mogli trajno funkcionisati, odnosno postii puni efekat. Pri sainjavanju liste optih nastavnih sredstava treba naroito imati u vidu zastupljenost i klasinih i savremenih AV nastavno-tehnikih sredstava i pomagala koja doprinose upeatljivijem odravanju i doivljavanju stvarnosti i njenoj aktuelizaciji, kao i kibernetskih nastavno-tehnikih sredstava i didaktikih materijala koji naroito doprinose omoguavanju interaktivne nastave i uenja i obezbeuju odreeni stepen upravljanja vaspitno-obrazovnim procesom. Prilikom nabavke novih nastavno-tehnikih sredstava i zamene dotrajalih aparata i ureaja treba imati u vidu njihove tehnike i minimalne pedagoke karakteristike, kako bi se ujednaili tipovi i omoguilo modularno povezivanje u iri sistem sukcesivno. Uz predloenu listu optih nastavnih sredstava bie navedene i osnovne tehnike karakteristike, prema sadanjem sagledavanju situacije na tritu. Prilikom potreba da se u odreenim osnovnim kolama obnovi, odnosno dopuni vei deo raspoloivih optih nastavnih sredstava, trebalo bi voditi rauna da se ide na savremenija

reenja koja doputaju zamenu dva ili vie nastavnih sredstava jednim, ime se mogu postii utede u finansijskim sredstvima, pored jednostavnijeg rukovanja aparatima. Opti trend osavremenjavanja AV tehnike ide ka elektronskim tipovima i kolor-tehnici sa korienjem kaseta. Bliska budunost e sve vie afirmisati korienje elektronskokompjuterske uionice u kojima se obavljaju sondani eksperimenti i u nekim naim osnovnim kolama, s obzirom na to da ostvaruju sintezu komparativnih prednosti kompjutera kao interaktivnog medija i televizije kao univerzalnog elektronskog projektora svega audiovizuelnog. irim prodiranjem mikrokompjutera u osnovne i srednje kole prema utvrenoj koncepciji informatinog obrazovanja u osnovnim i srednjim kolama i kriterijumima za izbor raunara, obrazovna tehnologija e se znaajno unapreivati u pravcu interaktivne nastave i uenja i korienja viemedijskih sklopova u nastavi i uenju. Strateki cilj uvoenja linih i profesionalnih mikroraunara u osnovne i srednje kole jeste da se do kraja devedesetih godina omogui u odreenom obimu autentina individualizacija nastave i uenja uz pomo mikrokompjutera, odnosno terminala profesionalnih raunara. Dinamika opremanja osnovnih kola mikrokompjuterskom tehnikom ostvarivae se u skladu sa koncepcijom informatikog obrazovanja.

Redni broj 1 1.

Naziv sredstva 2 grafoskop (retroprojektor) s polarizatorom i 2-4 rezervne projekcione sijalice (sijalice 24 V 250 W, minimalni nivo svetlosti 1800 lumena, maksimalni nivo uma 35 dB, projekciona povrina 25 cm x 25 cm) automatski ili poluautomatski dijaprojektor (univerzalni) sa 24 rezervne projekcione sijalice i dodatkom za mikroskopiranje (halogena sijalica od najmanje 150 W, nivo svetlosti 400 Ln, maksimalni um ventilatora 55 dB, magacin sa 20 dijapozitiva) episkop sa 2-4 rezervne projekcione sijalice (jaina sijalice najmanje 1000 W, nivo svetla 40 Ln, um ventilatora do 50 dB, temperatura radne povrine nakon 1/2 asa projiciranja do 90oC radiokasetofon sa trakama (C-60) i (C-90) (ravna frekventna karakteristika od 80 do 10000 Xz, izlazna snaga pojaala 0,5 W, um do 50 dB) jezika laboratorija za 30 radnih mesta sa magnetofonom, slualicama, mikrofonom i nastavnikim pultom TV prijemnik u boji VHF i UHF talasno podruje, dijagonala ekrana najmanje 61 cm) Video-kamera Video-rikorder ili plejer Raunarska uionica sa 15 radnih mesta (tip raunara i pratee opreme odredie komisija pri komitetu za

Minimalni zahtev 3

Optimalni zahtev 4

1 na 2 odeljenja

1 za svako odeljenje

2.

1 na 4 odelj.

1 na 2 odelj.

3.

1 na 8 odelj.

1 na 4 odelj. 1 na 4 odelj.

4.

1 na 8 odelj. -

5. 6. 7. 8. 9.

1 za kolu 1 za svako 1 na 2 odelj. odeljenje 1 za kolu 1 na 4 odelj.

10.

11. 12.

13. 14.

informatiku) stereo radio-prijemnik (Ra-tranzistor) sa ugraenim prikljucima za gramofon i izlazom za direktno magnetofonsko snimanje (4 talasne duine, 40-12000 Hz, um do 50 dB, izlazna snaga pojaala 10 W, odnosno 0,4 W za tranzistorski prijemnik). 1 za kolu fototermokopirni aparat na papir i foliju (5 kopija u minuti) foto-aparat - lajka format sa mogunou zamene objektiva (objektiv 1:2,8 ina daljina objektiva 50 mm, najkraa 1 na 12 brzina ekspozicije 1:500 sek) odelj. projektor za element-film 8 mm mamut ekran (dijal, 2 m) -

2 za kolu 1 za kolu 1 na 8 odelj. 1 na 8 odelj. 1 za kolu

NAPOMENA: Nepotpune osnovne kole do 4 odeljenja (I-IV) treba da obezbede kao minimum: grafoskop, dijaprojektor, episkop ili epidijaskop, TV prijemnik u boji, radio-prijemnik - kasetofon i plejer

kolska biblioteka Osnovne intencije samoupravnog socijalistikog preobraaja vaspitanja i obrazovanja da uenik postane subjekat vaspitno-obrazovnog procesa, da se osposobi za samostalno sticanje znanja iz razliitih izvora znanja (tekstualnih i nekonvencionalnih), da najvei deo svojih radnih obaveza obavi u samoj osnovnoj koli - nemogue je ostvariti bez dobro opremljene kolske biblioteke sa itaonicom. Ona je u posebno povoljnim uslovima u sklopu kolske medijateke, u kojoj su koncentrisani razliiti vidovi "konzerviranih" informacija, tehniko-nastavna sredstva i pomagala za pristup ovim informacijama i neophodni prostor i uslovi za individualni grupni rad uenika i nastavnika. Tekstualni izvori informacija jo uvek su najrasprostranjeniji i najekonominiji i zadugo nee biti ugroeni sredstvima AV komuniciranja, odnosno, ni korienjem raunara u vaspitnoobrazovnom procesu, jer se samo u komplementarnom korienju raspoloivih izvora znanja mogu saznati injenice, pojmovi, zakonitosti i procesi i sticati nova znanja. Stoga e biti data struktura kolske biblioteke i najosnovniji naslovi za njeno popunjavanje, koje treba neprekidno da prati razvoj nauke, tehnike i tehnologije i posebno pedagokih, psiholokih i sociolokih znanja u skladu sa materijalnim mogunostima drutva. a) Uenika biblioteka Potpuna osmorazredna osnovna kola od 8 do 24 odeljenja treba da ima poetni broj knjiga od 2.000 do 4.000 primeraka, odnosno ukupan broj knjiga po ueniku bi trebalo da bude najmanje 10. Struktura knjinog fonda uenike biblioteke

Redni broj

Naziv dela

Koliina po normativu

1

2 a) Uenika biblioteka dela prema programu za maternji jezik i jezik drutvene sredine (I-VIII) slikovnice (domae i strane) na oba pisma: dela izvan programa za maternji jezik: ostala literatura (enciklopedije, leksikoni, renici, literatura za slobodne aktivnosti i sl.); deji i omladinski listovi i asopisi: NAPOMENA: Odnos beletristike i ostale literature trebalo bi orijentaciono da bude 2:1 Osnovna kola treba da ima po jedno mesto u itaonici na svakih 20 uenika b) Nastavnika biblioteka udbenici i prirunici za uenike I-VIII: dela lektire koja se obrauje od I do VIII razreda:

3

1. 2. 3. 4. 5.

1 naslov na 5 u. 1 zbirka za kolu 1 komad na 30 u.

1 kompl. za razred

1. 2. 3.

struna literatura za nastavnike (po predmetima, jezik i knjievnost, slobodne aktivnosti, didaktika, metodika, pedagoka, psiholoka, filozofska literatura, estetika, etika, umetnosti, enciklopedije, leksikoni, renici, pravopisni i etimoloki renici i sl.): 4. struni i pedagoki listovi i asopisi i druga periodika (po po 1 komad za struni oblastima): aktiv nastavnika 5. plan i program vaspitno-obrazovnog rada O 1 komad za kolu 6. zakoni i pratea dokumenta iz oblasti vaspitanja i obrazovanja: 1 kompl. za kolu 7. Ustav SFRJ, SR Srbije i SAPV: po 1 komad 8. literatura namenjena idejno-politikom i marksistikom po potrebi obrazovanju nastavnika: 9. odabrani primerci najkvalitetnijih inostranih udbenika, po po 1 komad izboru: 10. nauna i popularna literatura: po potrebi v) Priruna biblioteka sa specifinom opremom za strune saradnike (u pedagoko-psiholokoj slubi) 1. instrumenti za pedagoka, psiholoka, socioloka istraivanja i istraivanja u oblasti specijalnog pedagokog i korektnog pedagokog rada, za profesionalno savetovanje, (testovi, upitnici, inventari linosti, projektivne tehnike i sl.) 2. aparati (toperica, pisaa maina, magnetofon, grafoskop) 3. komplet uenikih udbenika i prirunika 4. programi rada dejih i omladinskih organizacija 5. programi i statuti drutveno-politikih organizacija 6. programi rada i analize strunih organa kole i organizacija i institucija u oblasti pedagokih, psiholokih istraivanja i socijalne zatite 7. asopisi, listovi i druga periodika iz oblasti pedagogije, andragogije, psiholokih disciplina, sociologije, specijalne pedagogije (teorija i praksa specijalnog vaspitanja i

1 kom. za svakog nastavnika 1 kompl. za struni aktiv nastavnika po 1 komp. za struni aktiv nastavnika

obrazovanja) 8. materijali sa kongresa, strunih i naunih savetovanja 9. druga struna literatura specifina za rad pojedinih profila strunih saradnika na jeziku naroda i narodnosti Jugoslavije i stranom jeziku 10. dijafilmovi i filmovi iz oblasti vaspitanja i vaspitno-obrazovne tehnologije, profesionalne orijentacije, saradnje sa roditeljima, o socijalnim problemima, kolektivnom pedagokom radu i sl. 11. bibliografija literature u vezi sa radom strunih saradnika NAPOMENA: Struni saradnici e grupisati potrebnu literaturu i instrumente i aparate u svojim radnim prostorijama u skladu sa potrebama i reimom rada osnovne kole.

MATERNJI JEZIK (I - IV razred)

Red.broj 1

Vrsta i naziv nastavnog sredstva 2 a) Vizuelna sredstva Zidne slike za usmeno i pismeno izraavanje Slike ili ilustracije jugoslovenskih i stranih pisaca Ilustracije tekstova iz itanki Gotove grafofolije sa obraenim nastavnim jedinicama Razredna slovarica - slagalica Zidna slovarica Dijafilmovi Dijapozitivi Aplikacije za flanelograf Nastavni listii Gramatika kutija - klaser b) Auditivna sredstva Zvune itanke ili kasete za srpskohrvat. jezik Akcenatske vebe na ploama ili kasetama Snimci emisije Radio-kole

Jedinica mere 3 4

Koliina 5

Posebne napomene 6

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

komplet komplet komplet zbirka komad komad komplet serija zbirka zbirka komad

1 za raz. 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za odelj. 1 za odelj. 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za razr. 1 za odelj. 1 za kolu 1 za kolu 1 za

1. za k.

1 za razred 1 za razred

1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za odeljenje -

1. 2. 3.

komplet komplet komplet

1 za razred 1 za razred 1 za odelj.

kolu 1. 2. c) Audiovizuelna sredstva Video-kasete sa snimcima2) emisija TV komplet kole Snimljene kasete za kompjutere komplet 1 za kolu 1 za kolu 1 za razred 1 za razred

Nastavni, crtani, lutka-filmovi, 1 za 3. dokumentarni i igrani filmovi (zvuni 16 komplet kolu mm)3) ____________ 2) Ako kola nema video-rikorder i monitor, moe da koristi emisije TV-kolski program u toku nastave (takoe i druge pogodne emisije) 3) kola treba da stvara filmoteku od navedenih vrsta filmova ili da pozajmljuje iz optinske filmoteke. MATERNJI JEZIK (V - VIII razred) Red.broj 1 Vrsta i naziv nastavnog sredstva 2 Jedinica mere 3 4 Koliina 5 Posebne napomene 6

1.

2.

A. VIZUELNA SREDSTVA a) Zidne slike Slike (fotosi, umetnike reprodukcije) jugoslovenskih i stranih pisaca koji se zbirka obrauju po Programu Umetnike reprodukcije slika jugoslovenskih i stranih autora (pejzai, zbirka portreti, mrtve prirode, scene iz ivota) b) Zidne karte (1:250000) Karta indoevropskih jezika Karta jezika naroda i narodnosti SFRJ Karta dijalekata, nareja i govora srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog jezika v) Dijaserije, element-filmovi Pisma naroda i narodnosti SFRJ Ivo Andri Miroslav Anti Desanka Maksimovi Vladimir Nadzor Duan Radovi Branko opi komad komad komad

1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu

-

-

1. 2. 3.

-

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

komad komad komad komad komad komad komad

1 za kolu 1 za kolu -

8. 9. 10. 11.

Ivan Cankar Ivana Brli-Maurani Tone Selikar Vidoe Podgorec g) Grafiki prikazi (grafofolije, sheme, skice i sl.) Knjievni rodovi i vrste Glasovi SHJ (nastanak, vrste) Glasovne promene Vrste rei Tvorba rei Glagolski oblici Prosta reenica (vrste) Subjekat Predikat Imenski dodaci Glagolski dodaci

komad komad komad komad

-

1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22.

zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka

Tipovi zavisnih i naporedo sloenih zbirka reenica Red rei u reenici i reenica u sloenoj zbirka reenici Funkcija padea Kongruencija Akcenatske vebe Pravopisne vebe Leksike vebe Semantike vebe Sintaksike vebe Stilske vebe Oblici i vrste usmenog i pismenog izraavanja * Nastavnik moe sam da napravi zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka zbirka

1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu

1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred -

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

grafofolije (10 - 15) B) AUDITIVNA SREDSTVA a) Ploe, kasete (Zvuna itanka) Usmena knjievnost jugoslovenskih naroda i narodnosti (kolska i domaa komplet lektira za V-VIII razred) Jugoslovenska i svetska pisana knjievnost (kolska i domaa lektira za komplet V-VIII razred) Artikulacija glasova Akcenatske vebe Dijalekti i nareja Govori SHJ/HSJ Makedonski jezik Slovenaki jezik Jezici naroda i narodnosti komplet komplet komplet komplet komplet komplet komplet

1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za razred 1 za kolu 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za kolu 1 za kolu

1 za razred

1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za razred 1 za odeljenje 1 za razred 1 za odeljenje 1 za odeljenje 1 za odeljenje 1 za razred -

Naglaavanje rei, grupa rei i reenica komplet Izgovor reenica razliitog znaenja Jeziko-stilske vebe Leksiko-semantike vebe Pravopisne vebe komplet komplet komplet komplet

Duan Radovi: Kapetan Don Piplfoks komplet Kosta Trifkovi: Izbiraica (odlomci) B) AUDIOVIZUELNA SREDSTVA a) Nastavni filmovi - 8 i 16 mm komplet

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Vrste umetnosti Film o knjizi Kako nastaje film Kako nastaje pozorina predstava Kako nastaju novine Kako nastaje TV emisija

komad komad komad komad komad komad

1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu

-

7. 8. 9. 10. 11. 1. 2.

Kako nai eljenu knjigu u biblioteci Sredstva komunikacije Vuk Karadi Jovan Sterija Popovi Branko Radievi b) Video-kasete, filmovi B. Nui: Sumnjivo lice Igrani film snimljen prema delu iz Programa G) APARATI I PRIBOR Grafoskop Folije s priborom za pisanje Magnetofon Kasetofon (s radio-prijemnikom) Trake (kasete) Stereo-gramofon (sa 4 zvunika) Epidijaprojektor Televizijski prijemnik (s videorikorderom i trakama) Projekciono platno Stalak za karte Projektor za element-filmove Flanelograf Krede i flomasteri u boji Pisaa maina (s papirom, indigom i matricama) D) KOLSKA BIBLIOTEKA a) Ueniki fond Ukupan broj knjiga (po ueniku) Dela iz Programa SHJ za I-VIII razred (po naslovu) Dela iz programa ostalih predmeta

komad komad komad komad komad komad komad

1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za kolu 1 za SHJ 1 za aktiv 1 za SHJ 1 za SHJ 1 za aktiv SHJ 1 za SHJ 1 za SHJ 1 za SHJ 1 za SHJ 1 za SHJ 1 za SHJ 1 za aktiv SHJ -

1 za kolu 1 za kolu 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za nastavnika SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za spec. uion. SHJ 1 za nastav