Simons Den PAD HIPERIONA Prevod: Skrobonja Goran Simmons Dan FALL OF HYPERION (THE), 1990.

Serija "Hiperion-Endimion" (2) POLARIS 1993. Prvi deo

1.

Onog dana kada je armada krenula u rat, poslednjeg dana ivota koji smo dotad poznavali, bio sam pozvan na jednu zabavu. Te veeri posvuda su se odravale zabave, na vie od stotinu pedeset svetova u Mrei, ali samo je ova zabava bila znaajna.

Potpisao sam pristanak preko datasfere, uverio se da mi je najfiniji formalni sako ist, okupao se i obrijao, odenuo sa krajnje pomnom panjom i upotrebio jednokratni disklju u ipu sa pozivnicom kako bih dalekobacaem preao sa Esperance na Tau Ceti Centar u zakazano vreme.

Na ovoj polulopti TC2 bilo je vee i prigueno, bogato svetlo obasjavalo je brda i doline Parka jelenova, sive tornjeve Upravnog kompleksa daleko na jugu, alosne vrbe i sjajne plamene paprati kojima su obrasle obale reke Tetis, kao i bele kolonade samog Doma Vlade. Pristizale su hiljade gostiju, ali osoblje iz bezbednosti doekivalo je svakoga od nas, proveravalo da li nam se obrasci DNK slau sa iframa na pozivnici i pokazivali kako da stignemo do anka i bifea gracioznim pokretima ruku.

"M. Dozef Severn?" primeti vodi ljubazno."Da", slagah ja. To mi je bilo ime, ali nikada i identitet."CEO Gledston i dalje eli da se sastane sa vama kasnije u toku veeri. Javiemo vam kada e biti

slobodna za sastanak.""Vrlo dobro.""Ako poelite bilo ta od osveenja ili zabave, a to ve nije izloeno, samo glasno izgovorite svoju

elju i usluni pratioci postarae se da vam to pribave."Klimnuh glavom, osmehnuh se i ostavih vodia. Pre nego to sam preao desetak stepenika, on se

okrenu sledeim gostima koji su pristizali sa platforme sa terminalima.Sa svog mesta na niskom breuljku, mogao sam da vidim kako vie hiljada gostiju mili preko

nekoliko stotina jutara negovanog travnjaka, a mnogi od njih tumaraju po umama ukrasnog rastinja. Iznad travnatog proplanka na kome sam stajao, ve zasenenog nizom stabala uz reku, prostirali su se formalni vrtovi, a iza njih uzdizala se upeatljiva graevina Doma Vlade. U jednom udaljenom otvorenom dvoritu svirao je orkestar, a skriveni zvunici nosili su zvuk do najudaljenijih kutaka Parka jelenova. Neprekidni niz EMV-a sputao se u spirali od portala dalekobacaa postavljenog visoko iznad nas. Nekoliko sekundi posmatrao sam kako se njihovi nacifrani putnici iskrcavaju na platformi blizu peakog terminala. Opinjavala me je raznolikost letelica; veernja svetlost blistala je ne samo na koljkama standardnih 'Vikena', 'Alkova' i 'Sumatosa', ve i na rokoko palubama levitacionih bari i metalnim trupovima drevnih letaa koji su bili zastareli i u doba kada je jo postojala Stara Zemlja.

Otiao sam dugakom, blagom padinom do reke Tetis, kraj dokova gde su neverovatno raznovrsna rena plovila bljuvala putnike napolje. Tetis je bio jedina reka koja je tekla itavom Mreom, kroz stalne portale dalekobacaa i delove vie od dve stotine svetova i meseca, a ljudi koji su iveli na njenim obalama spadali su meu najbogatije u Hegemoniji. To se moglo i videti po vozilima na reci: po velikim jahtama sa zupastim otvorima, barkama prekrivenim platnom i barama sa pet paluba, od kojih su mnoge pokazivale znake opremljenosti za levitaciju; po podrobno ureenim kuama-brodovima, oigledno opremljenim sopstvenim dalekobacaima; po malim, pokretnim ostrvima uvezenim sa okeana Maui-Kovenanta; po sportskim predhedirskim gliserima i podmornicama; po raznovrsnim, runo rezbarenim, nautikim EMV-ima sa Renesanse Vektor; i po nekoliko savremenih jahti za sva podneblja, obrisa skrivenih beavnim, reflektivnim, jajastim povrinama zatitnih polja.

Gosti koji su se iskrcali sa tih plovila nisu bili nita manje kitnjasti i upeatljivi od svojih vozila: lini stilovi obuhvatali su sve, od predhedirske konzervativne veernje odee na telima koja Polsenovi tretmani oigledno nikada nisu ni dodirnuli, pa do ovonedeljne najvie mode sa TC2 na figurama koje su oblikovali najuveniji ARNisti Mree. Onda sam krenuo dalje, zastavi kraj dugakog stola samo toliko da napunim tanjir rostbifom, salatom, fileom od nebeske sipe, karijem sa Parvatija i svee peenim hlebom.

1

Prigueno veernje svetlo izbledelo je u sumrak dok sam ja pronaao mesto i seo blizu vrtova, a onda poee da se pojavljuju zvezde. Svetla oblinjeg grada i Upravnog kompleksa bila su priguena kako bi veeras mogla da se posmatra armada, a nono nebo Tau Ceti Centra izgledalo je jasnije nego to je to prethodno bilo vekovima.

Jedna ena me pogleda i osmehnu se. "Sigurna sam da smo se negde ve upoznali."Uzvratih joj osmehom, siguran da nismo. Bila je veoma privlana, moda dvostruko starija od mene,

u poznim pedesetim, ali delovala je mlae nego ja u svojih dvadeset est, zahvaljujui novcu i Polsenu. Koa joj je bila toliko svetla da je izgledala gotovo providna. Frizura joj se uzdizala u pletenici, a dojke, vie otkrivene nego skrivene tanunom haljinom, imali su besprekoran oblik. Oi su joj bile surove.

"Moda i jesmo", rekoh, "mada to nije mnogo verovatno. Moje ime je Dozef Severn.""Naravno", ree ona. "Vi ste umetnik!"Ja nisam umetnik. Ja sam... bio sam... pesnik. Ali Severnov identitet, koji sam nastanio posle smrti i

roenja svoje stvarne linosti pre godinu dana, tvrdio je da sam umetnik. To je stajalo u mom fajlu u SveStvari.

"Setila sam se", nasmejala se dama. Lagala je. Pristupila je datasferi zahvaljujui svojim skupim komlog implantima.

Ja nisam imao potrebu za pristupom... to je nezgrapna, izlina re koju prezirem uprkos njenoj drevnosti. Mentalno sam zatvorio oi i naao se u datasferi, kliznuo pored povrinskih barijera SveStvari, provukao se ispod talasa povrinskih podataka i krenuo za svetlucavom pupanom vrpcom njenog pristupa daleko u mrane dubine 'bezbednog' toka informacija.

"Moje ime je Dajana Filomel", ree ona. "Moj mu je upravnik sektora transporta na Sol Drakoni Septemu."

Klimnuh glavom i uzeh je za ruku koju mi je pruila. Nije rekla nita o injenici da je njen mu bio siledija sindikata istaa plesni na Rajskoj Kapiji pre nego to je, zahvaljujui politikom patronatu, unapreen na mesto na Sol Drakoniju... ili da je njeno ime nekada bilo Dini Sisulja, da je bila biva dronfulja i povremena hostesa za trahejne zastupnike u Sredinjoj Jalovini... ili da je dvaput hapena zbog zloupotrebe Flebeka i da je drugi put ozbiljno povredila kunog medicinara... ili da je u devetoj godini otrovala svog polubrata, poto je zapretio da e je tuiti ouhu da se via sa rudarem Blatoravni po imenu...

"Drago mi je to smo se upoznali, M. Filomel", rekoh ja. Ruka joj je bila topla. Rukovala se sa mnom za tren predugo.

"Nije li ovo uzbudljivo?" prodahta ona."ta to?"Ona naini sveobuhvatni pokret rukom, pokazavi na no, na svetlee kugle koje su se upravo palile,

na vrtove i gomilu. "O, zabava, rat, sve", ree.Osmehnuh se, klimnuh glavom i okusih rostbif. Bio je krvav i sasvim dobar, ali slankast ukus odavao

je bave za kloniranje sa Lususa. inilo se da je sipa autentina. Posluitelji naioe, ponudie nam ampanjac i ja probah svoj. Bio je slabaan. Kvalitetno vino, sko i kafa ostali su tri nezamenljiva prehrambena proizvoda posle smrti Stare Zemlje. "Smatrate li da je rat neophodan?" upitah.

"Prokletstvo, jata da je neophodan." Dajana Filomel je otvorila usta, ali umesto nje, odgovorio je njen mu. On prie otpozadi i zauze mesto na vetakoj kladi gde smo veerali. Bio je to krupan mukarac, najmanje stopu i po vii od mene. Ali, opet, ja sam nizak. Pamenje mi govori da sam jednom napisao strofu u kojoj sam ismejao samoga sebe, kao '...gos'in Don Kits, visok punih pet stopa', iako imam pet stopa i jedan in, to je bilo onie u vreme kada su iveli Napoleon i Velington i kada je prosena visina za mukarce bila pet stopa i est ina, a smeno nisko sada, kada je visina mukaraca sa svetova sa prosenim 'g' imala raspon od est do gotovo sedam stopa. Ja oigledno nisam posedovao miinu masu ili kosti koje bi navodile na pomisao da sam doao sa sveta s visokim 'g', pa sam u svaijim oima naprosto bio nizak. (Svoje misli sam gore naveo u jedinicama u kojima mislim... od svih mentalnih promena posle mog ponovnog roenja u Mrei, razmiljanje u metrima daleko je najtee. Ponekad odbijam to i da pokuam.)

"Zbog ega je rat neophodan?" upitah Hermunda Filomela, Dajaninog mua."Zbog toga to su ti prokletnici sami to traili", zarea krupni mukarac. Bio je od onih koji kripe

zubima i razvlae miie na licu. Gotovo da nije imao vrat, a potkona brada oito je prkosila depilatoru, otrici ili aparatu za brijanje. ake su mu bile upola vee nego moje i mnogo puta snanije.

"Shvatam", rekoh ja.

2

"Ti prokletnici, Proterani, prokleto su sami to traili", ponovi on, izloivi mi iznova svoje kljune argumente. "Zajebavali su se s nama na Bresiji, a sad se zajebavaju s nama na... u... kako ono bee..."

"Hiperionovom sistemu", ree njegova ena, ne skidajui oi sa mojih."Jah", ree njen gospodar i mu, "u Hiperionovom sistemu. Zajebavali su se s nama, pa sad ima da

odemo tamo i da im pokaemo da Hegemonija nee to da trpi. Razumete?"Pamenje mi je govorilo da su me kao deaka poslali na akademiju Dona Klarka u Enfildu i da je

tamo bilo dosta ovakvih siledija malog mozga i pesnica poput unki. Neposredno poto sam stigao, izbegavao sam ih ili umirivao. Posle smrti moje majke, poto se svet izmenio, jurcao sam na njih s kamenjem u malim pesnicama i ustajao sa zemlje da ponovo zamahnem na ak i kada su mi udarcima razbijali nos ili rasklimavali zube.

"Razumem", rekoh blago. Tanjir mi je bio prazan. Podigoh poslednje ostatke svog loeg ampanjca da bih nazdravio Dajani Filomel.

"Nacrtajte me", ree ona."Molim?""Nacrtajte me, M. Severn. Vi ste umetnik.""Slikar", rekoh, nainivi bespomoni pokret praznom rukom. "Bojim se da nemam olovku."Dajana Filomel posegnu u dep muevljeve tunike i prui mi svetlosno pero. "Nacrtajte me. Molim

vas."Nacrtao sam je. Portret je poprimio oblik u vazduhu izmeu nas, dok su se linije uzdizale i sputale,

okretale se natrag u sebe kao neonska vlakna u ianoj skulpturi. Grupica ljudi okupila se da posmatra. Mlaki pljesak zamreka vazduh kada sam zavrio. Crte nije bio lo. Uhvatio je damino dugako, pohotno zakrivljenje vrata, visoki i upleteni most kose, isturene jagodice... ak i blagi, dvosmisleni sjaj u oima. Bilo je to onoliko dobro koliko sam mogao da izvedem posle RNA tretmana i lekcija koje su me pripremile za tu linost. Pravi Dozef Severn bio bi bolji... i radio je bolje u svoje doba. Seam se kako me je skicirao dok sam leao na samrti.

M. Dajana Filomel ozari se s odobravanjem. M. Hermund Filomel me pogleda mrko.Zau se povik. "Eno ih!"Gomila zamrmlja, uzdahnu i uuta se. Svetlee kugle i svetla u vrtu priguie se, a potom i pogasie.

Hiljade gostiju podigoe oi ka nebesima. Obrisah crte i zataknuh svetlosno pero natrag u Hermundovu tuniku.

"To je armada", ree jedan stariji ovek vanog izgleda, u crnoj uniformi SILE. On podie pie kako bi pokazao neto svojoj mladoj pratilji. "Upravo su otvorili portal. Najpre e proi izviai, a potom pratnja bakljobrodova."

Vojni portal dalekobacaa SILE nije se mogao videti sa naeg mesta; ak i u svemiru, pretpostavljam da bi izgledao samo kao pravougaono izoblienje zvezdanog polja. Ali fuzioni repovi izviakih brodova jasno su se videli - najpre kao grupa svitaca ili svetleih leptirova, a onda kao plamtee komete, kada su brodovi palili glavne pogone i brisali kroz cislunarnu saobraajnu oblast Sistema Tau Cetija. Zau se jo jedan zajedniki uzdah kada bakljobrodovi prooe kroz dalekobaca u postojanje, sa vatrenim repovima stotinu puta duim od repova izviaa. Nebo TC2 bilo je od zenita do obzorja ispresecano zlatnocrvenim prugama.

Negde krenu pljesak i za nekoliko sekundi polja, travnjaci i formalni vrtovi Parka jelenova Doma Vlade bili su ispunjeni divljim aplauzom i bunim bodrenjem lepo odevene gomile milijardera, vladinih zvaninika i pripadnika plemenitih kua sa stotinu svetova, koji su zaboravili na sve osim na ovinizam i ratnu pomamu probuenu sada, posle vie od jednog i po veka uspavanosti.

Ja nisam pljeskao. Zanemaren od onih oko sebe, dovrio sam svoju zdravicu - sada ne Gospi Filomel, ve upornoj gluposti sopstvene rase - i sasuo poslednje ostatke ampanjca. Bio je izvetrio.

Iznad nas, vaniji brodovi flotile preli su unutar sistema. Znao sam iz ovlanog dodira datasfere - ija je povrina sada bila toliko uzburkana od naleta informacija da je podseala na olujno more - da se glavna linija armade SILE:svemir sastoji od vie od stotinu kapitalnih kovit-brodova: mat crnih napadakih nosaa koji su liili na baena koplja, sa priljubljenim lanserima; Tri-K komandnih brodova, divnih i nezgrapnih poput meteora sainjenih od crnog kristala; okruglih razaraa koji su liili na predimenzionirane bakljobrodove, to su i bili; odbrambenih uvara perimetra, koji su se sastojali vie od energije nego od materije, masivnih zatitnih polja sada postavljenih za potpuno odbijanje - poput blistavih ogledala u kojima se odraavao Tau Ceti, sa stotinom plamenih tragova unaokolo; brzih krstarica, koje su se kretale kao ajkule

3

meu sporijim jatima brodova; glomaznih transportera za trupe, koji su nosili na hiljade SILA:Marinaca u spremitima sa nultom gravitacijom; i gomila prateih brodova-fregata; lovaca za brze napade; torpednih ALR-a; fetlinijskih relejnih straara; i samih dalekobacakih Skok-Brodova, masivnih dodekahedrona sa bajkovitim mnotvom antena i sondi.

Svuda oko flote, na sigurnoj udaljenosti koju je odravala kontrola saobraaja, tamo-amo letele su jahte, letelice na sunev pogon i privatni brodovi za letove unutar sistema, sa jedrima koja su hvatala sunevu svetlost i odraz velianstvene armade.

Gosti na imanju Doma Vlade podvriskivali su i pljeskali. Dentlmen u crnoj uniformi SILE nemo je plakao. U blizini, skrivene kamere i irokotrani imaeri prenosili su taj trenutak svim svetovima u Mrei i - preko fetlinije - mnotvu svetova koji u njoj jo nisu bili.

Zavrteo sam glavom i ostao da sedim."M. Severn?" Straarka iz bezbednosti stvorila se iznad mene."Da?"Ona klimnu glavom prema kui zvaninika. "CEO Gledston e vas sada primiti."

2.

Svako doba praeno razmiricama i opasnou kao da iznedri vou namenjenog samo tom vremenu, politikog diva ije odsustvo, u retrospektivi, izgleda nezamislivo kada se pie istorija tog doba. Meina Gledston bila je upravo takav voa za nae Konano Doba, mada tada niko nije mogao ni da sluti da ba niko osim mene nee preostati da napie njenu istinitu istoriju i povest njenog vremena.

Gledstonovu su poredili sa klasinom figurom Abrahama Linkolna u toj meri da sam, kada su me konano uveli kod nje te noi zabave sa armadom, bio delom iznenaen to je ne vidim u crnom fraku i sa cilindrom na glavi. CEO Senata i voa vlade koja je sluila stotinu i trideset milijardi ljudi nosila je sivo odelo od meke vune, pantalone i tuniku ukraenu samo najdiskretnijim crvenim obrubom na avovima i manetnama. Nisam pomislio da izgleda kao Abraham Linkoln... niti kao Alvarez-Temp, drugi najpoznatiji junak iz drevnih vremena navoen u tampi kao njen dvojnik. Pomislio sam da izgleda kao stara dama.

Meina Gledston bila je visoka i mrava, ali njen izgled imao je vie orlovskog nego linkolnovskog, sa tupim kljunom nosa; a i njena seda kosa uzdizala se u grubo podianom talasu koji je zaista podseao na perje. Ali, za mene, ono najvrednije pamenja u pojavi Meine Gledston bile su njene oi: krupne, smee i beskrajno tune.

Nismo bili sami. Uveli su me u dugaku, blago osvetljenu prostoriju, oivienu drvenim policama na kojima se nalazilo mnogo stotina tampanih knjiga. Dugaki holoram simulirao je prozor sa pogledom na vrtove. Upravo je okonan neki sastanak i desetak mukaraca i ena stajalo je ili sedelo u nepravilnom polukrugu u ijem je sreditu bio radni sto Gledstonove. CEO se nehajno oslanjala na prednji deo stola, prekrtenih ruku. Podigla je pogled kada sam uao.

"M. Severn?""Da.""Hvala vam to ste doli." Njen glas bio mi je poznat iz hiljada debata u SveStvari, sa bojom

ogrubelom od starosti i tonom glatkim poput skupog likera. Naglasak joj je bio uven - u njemu je bila stopljena precizna sintaksa sa gotovo zaboravljenim pevuenjem predhedirskog engleskog, koji se sada oigledno mogao uti jo samo u oblastima rene delte na njenom rodnom svetu, Patopi. "Dame i gospodo, dozvolite da vam predstavim M. Dozefa Severna", ree ona.

Nekolicina ljudi u grupi klimnu glavama, oito nemajui pojma zbog ega sam tu. Gledstonova nije vie nikoga predstavljala, ali ja dodirnuh datasferu kako bih svakoga identifikovao: tri pripadnika kabineta, ukljuujui i ministra odbrane; dva naelnika taba SILE; dva pomonika Gledstonove; etiri senatora, ukljuujui i uticajnog senatora Koleva; i projekciju savetnika iz TehnoSri, poznatog kao Albedo.

"M. Severn je ovde pozvan kako bi onome to se deava dao vienje jednog umetnika", ree CEO Gledston.

General SILE:tle Morpurgo zafrkta od smeha. "Vienje jednog umetnika? Sa dunim potovanjem, CEO, ta, kog avola, to znai?"

Gledstonova se osmehnu. Umesto da odgovori generalu, ona se ponovo okrenu ka meni. "ta vi mislite o prolasku armade, M. Severn?"

4

"Lepo je", rekoh ja.General Morpurgo se ponovo oglasi. "Lepo? Posmatra najveu koncentraciju vatrene moi

svemirske sile u istoriji Galaksije i kae da je to lepo?" On se okrenu ka drugom vojnom licu i zavrte glavom.

Osmeh Gledstonove i dalje je bio tu. "A o ratu?" upita me ona. "Imate li svoje miljenje o naem pokuaju da izbavimo Hiperion od varvara Proteranih?"

"Da je glup", rekoh ja.Prostorija postade veoma tiha. Trenutno rangiranje SveStvari u stvarnom vremenu pokazivalo je 98

procenata podrke odluci CEO Gledston da se bori umesto da Proteranima prepusti svet Hiperion. Politika budunost Gledstonove zavisila je od pozitivnog ishoda sukoba. Mukarci i ene u prostoriji bili su od kljunog znaaja za formulisanje politike, donoenje odluke o invaziji i izvrenje logistike. Tiina se rastegnu.

"Zbog ega je taj pokuaj glup?" upita Gledstonova tiho.Nainih pokret desnom rukom. "Hegemonija nije ratovala od svog osnivanja, pre sedam vekova",

rekoh. "Blesavo je oprobavati njenu osnovnu stabilnost na ovaj nain.""Nije ratovala!" dreknu general Morpurgo. On zgrabi kolena masivnim akama. "Kako onda, kog

avola, zovete Glenon-Hajtovu pobunu?"

"Pobunom", rekoh ja. "Oruanom pobunom. Policijskom akcijom."Senator Kolev pokaza zube u osmehu lienom veselosti. On je bio sa Lususa i vie je liio na

miinu masu nego na oveka. "Akcije flote", ree on, "pola miliona mrtvih, dve divizije SILE ukljuene u borbu due od jedne godine. To ti je poprilina policijska akcija, sinko."

Ne rekoh nita.Li Hant, stariji mukarac suiavog izgleda, za koga se prialo da je najblii saradnik Gledstonove,

proisti grlo. "Ali to to M. Severn kae jeste zanimljivo. Gde vi vidite razliku izmeu ovog... ah... sukoba i ratova sa Glenon-Hajtom, ser?"

"Glenon-Hajt je bio bivi oficir SILE", rekoh ja, svestan da tvrdim neto oigledno. "Proterani su ve vekovima nepoznanica. Snage pobunjenika bile su poznate i njihov potencijal lako se mogao proceniti; Rojevi Proteranih nalaze se izvan Mree jo od Hedire. Glenon-Hajt je ostao u okviru Protektorata i pljakao je svetove koji od Mree nisu bili udaljeniji vie od dva meseca vremenskog duga; Hiperion se nalazi tri godine daleko od Parvatija, najblieg podruja koncentracije Mree."

"Mislite da nismo o tome razmiljali?" upita general Morpurgo. "A Boj za Bresiju? Tamo smo se ve borili protiv Proteranih. To nije bila... pobuna."

"Tiina, molim vas", ree Li Hant. "Nastavite, M. Severn."Ponovo slegnuh ramenima. "Osnovna razlika je u tome to ovde imamo posla sa Hiperionom."Senatorka Rio, jedna od prisutnih ena, klimnu glavom, kao da sam u potpunosti objasnio svoje

stanovite. "Plaite se rajka", ree ona. "Da li pripadate Crkvi Konanog Ispatanja?""Ne", rekoh ja. "Nisam pripadnik Kulta rajka.""A ta jeste?" upita General Morpurgo."Umetnik", slagah ja.Li Hant se osmehnu i okrenu se Gledstonovoj. "Slaem se da nam je potrebno i ovakvo gledite da

nas otrezni, CEO", ree on, mahnuvi ka prozoru i holo slikama gomile koja je jo pljeskala, "ali iako je na prijatelj umetnik izneo neophodna pitanja, ona su sva ve razmotrena i u potpunosti procenjena."

Senator Kolev proisti grlo. "Ne volim da pominjem ono to je oigledno kada mi se ini da svi imamo nameru da to prenebregnemo, ali ima li ovaj... dentlmen... odgovarajui stepen bezbednosne provere kako bi prisustvovao jednoj ovakvoj raspravi?"

Gledstonova klimnu glavom i osmehnu se onim svojim osmehom koji su toliki karikaturisti pokuavali da uhvate. "M. Severn mi je dodeljen od strane Ministarstva Umetnosti kako bi u sledeih nekoliko dana ili nedelja uradio seriju mojih crtea. Teorija je, kako verujem, da e oni imati izvestan istorijski znaaj i da e moda dovesti ak i do formalnog portreta. U svakom sluaju, M. Severn je dobio T-zlatni nivo bezbednosne provere i mi moemo slobodno pred njim da govorimo. Takoe, cenim njegovu iskrenost. Moda e njegov dolazak posluiti da nagovesti kako je na sastanak zakljuen. Priduiu vam se u Ratnoj Sobi sutra ujutro, u 08.00, neposredno pre nego to flota pree u Sistem Hiperiona."

5

Grupa se smesta razie. General Morpurgo mrko me je pogledao dok je odlazio. Senator Kolev zurio je u prolazu sa izvesnom ljubopitljivou. Savetnik Albedo izbledeo je u nitavilo. Li Hant je bio jedini koji je ostao, osim Gledstonove i mene. On se raskomoti i prebaci jednu nogu preko rukonaslona neprocenjive predhedirske fotelje u kojoj je bio zavaljen. "Sedite", ree Hant.

Bacih pogled na CEO. Ona je zauzela svoje mesto iza masivnog radnog stola i sada mi je klimnula glavom. Sedoh u stolicu sa pravim naslonom, koju je ranije zauzimao General Morpurgo. CEO Gledston ree: "Da li zaista mislite da je odbrana Hiperiona glupa?"

"Da."Gledstonova skupi prste i kucnu po donjoj usni. Iza nje, kroz prozor se videlo kako se zabava sa

armadom nastavlja u beumnom uzbuenju. "Ukoliko imate ikakve nade da se ponovo spojite sa svojim... ovaj... parnjakom", ree ona, "inilo bi se da je ba vama u interesu da izvedemo pohod na Hiperion."

Ne rekoh nita. Pogled kroz prozor premesti se tako da prikae nono nebo i dalje u plamenu fuzionih tragova.

"Jeste li doneli pribor za crtanje?" upita Gledstonova.Izvukoh olovku i mali notes za skice, za koje sam Dajani Filomel rekao da ih nemam."Crtajte dok razgovaramo", ree Meina Gledston.Poeh da skiciram, ovla, najpre oputenu, gotovo klonulu figuru, a onda poradih na detaljima lica.

Oi su me kopkale. Bio sam neodreeno svestan toga da Li Hant napeto zuri u mene. "Dozef Severn", ree on. "Zanimljiv izbor imena."

Brzim, debelim linijama naglasio sam visoko elo i snaan nos Gledstonove."Znate li zbog ega su ljudi nepoverljivi prema kibridima?" upita Hant."Da", rekoh ja. "Sindrom Frankentajnovog udovita. Strah od svega u ljudskom obliju to nije

sasvim ljudsko. To je, prema meni, pravi razlog zbog koga su androidi stavljeni van zakona.""Aha", saglasi se Hant. "Ali kibridi jesu sasvim ljudski, zar ne?"

"Genetski jesu", rekoh ja. Zatekoh sebe kako mislim na majku, kako se seam vremena kada sam joj itao dok je bila bolesna. Pomislih na svog brata, Toma. "Ali oni su ujedno i delovi Sri", rekoh, "pa tako odgovaraju opisu 'ne sasvim ljudski.'"

"Jeste li vi deo Sri?" upita Meina Gledston, okrenuvi lice u potpunosti ka meni. Zapoeh novu skicu.

"Ne ba", rekoh. "Mogu slobodno da putujem oblastima u koje mi dopuste pristup, ali to je pre kao kod nekoga ko pristupa datasferi nego kao sposobnost prave linosti iz Sri." Puno lice bilo joj je zanimljivije iz poluprofila, ali oi su joj delovale monije kada su gledale pravo. Radio sam na reetkastim linijama koje su se pruale u zracima od uglova tih oiju. Meina Gledston oito se nikada nije uputala u Polsenove tretmane.

"Kada bi bilo mogue sakriti neto od Sri", ree Gledstonova, "bila bi ludost dozvoliti vam slobodan pristup veanju vlade. Ali kada je ve ovako kako jeste..." Ona spusti ruke i uspravi se u stolici. Okrenuh novu stranu.

"Ovako kako ve jeste", ree Gledstonova, "vi posedujete informacije koje su mi potrebne. Je li istina da moete da itate um svog parnjaka, prve obnovljene linosti?"

"Ne", rekoh ja. Bilo je teko uhvatiti zapetljanu igru bora i miia na uglovima njenih usta. Skicirao sam u pokuaju da to izvedem, preao na snanu bradu i zasenio deo ispod donje usne.

Hant se namrti i baci pogled na CEO. M. Gledston ponovo spoji vrke prstiju. "Objasnite", ree ona.Podigoh pogled sa crtea. "Sanjam", rekoh. "Sadraji sna kao da odgovaraju dogaajima oko osobe

koja nosi implant prethodne Kitsove linosti.""To je ena po imenu Bron Lamija", ree Li Hant."Da.""Gledstonova klimnu glavom. "Znai, prvobitna Kitsova linost, ona za koju se misli da je ubijena na

Lususu, jo je u ivotu?"Zastadoh. "Ona... on... jo je svestan", rekoh. "Znate da je supstrat primarne linosti ekstrahovan iz

Sri i da je to verovatno uinio sam kibrid, da bi ga implantirao u bio-prikljuak sa renovom petljom koji nosi M. Lamija."

"Da, da", ree Li Hant. "Ali injenica je da ste vi u kontaktu sa Kitsovom linou, a kroz nju i sa hodoasnicima rajka."

6

Brzi, senoviti potezi obezbedili su tamnu pozadinu kako bi skica Gledstonove imala veu dubinu. "Nisam zaista u kontaktu", rekoh ja. "Sanjam snove o Hiperionu koje je vae fetlinijsko emitovanje potvrdilo kao odgovarajue dogaajima u stvarnom vremenu. Ne mogu da komuniciram sa pasivnom Kitsovom linou, niti sa njegovom domaicom ili drugim hodoasnicima."

CEO Gledston trepnu. "Otkud znate za fetlinijsko emitovanje?""Konzul je ispriao ostalim hodoasnicima za mogunost da pomou komloga emituje kroz

fetlinijski primopredajnik na svom brodu. Rekao im je to neposredno pre nego to su sili u dolinu."Ton Gledstonove ukazivao je na godine koje je provela kao advokat pre nego to je ula u politiku.

"A kako su drugi reagovali na Konzulova priznanja?"Vratih olovku u dep. "Znali su da je meu njima uhoda", rekoh. "Kazali ste to svakome od njih."Gledstonova baci pogled na svog pomonika. Hantov izraz bio je neutralan. "Ako ste u dodiru sa

njima", ree ona, "onda svakako znate da nismo primili nikakvu poruku otkad su krenuli iz Utvrenja Hronos kako bi se spustili do Vremenskih Grobnica."

Odmahnuh glavom. "Sinoni san zavrio mi se ba dok su se pribliavali dolini."Meina Gledston ustade, ode do prozora, podie ruku i slika postade crna. "Dakle, ne znate da li je iko

od njih jo u ivotu?""Ne.""Kakav je bio njihov status poslednji put kada ste... sanjali?"Hant me je posmatrao krajnje napeto. Meina Gledston zurila je u tamni ekran, leima okrenuta

obojici. "Svi hodoasnici bili su u ivotu", rekoh ja, "sa moguim izuzetkom Heta Mastina, Istinskog Glasa Drveta."

"Je li on bio mrtav?" upita Hant."Nestao je iz vetrokola na Moru Trave dve noi ranije, samo nekoliko sati poto su izviai

Proteranih unitili drvobrod Igdrasil. Ali neposredno pre nego to su se hodoasnici spustili iz Utvrenja Hronos, ugledali su neku priliku u ogrtau kako hoda po pesku ka Grobnicama."

"Het Mastin?" upita Gledstonova.Podigoh ruku. "Pretpostavili su da je on. Nisu bili sigurni.""Ispriajte mi za ostale", ree CEO.Udahnuh duboko. Znao sam iz snova da Gledstonova poznaje najmanje dvoje ljudi iz poslednjeg

Hodoaa rajku; otac Bron Lamije bio je njen kolega senator, a Konzul Hegemonije bio je lini predstavnik Gledstonove u tajnim pregovorima sa Proteranima. "Otac Hojt trpi veliki bol", rekoh ja. "Ispriao je priu o kruciformi. Konzul je saznao da Hojt takoe nosi jednu... u stvari, dve, onu Oca Direa i sopstvenu." Gledstonova klimnu glavom. "Dakle, on i dalje nosi vaskrsavajueg parazita?"

"Da.""Da li mu sve vie smeta kako se pribliava rajkovoj jazbini?""Mislim da je tako", rekoh ja."Nastavite.""Pesnik, Silenus, najvei deo vremena proveo je pijan. Ubeen je da njegova nedovrena poema

predvia i odreuje sled dogaaja.""Na Hiperionu?" upita Gledstonova, i dalje okrenuta leima."Svuda", rekoh ja.Hant pogleda enu u kojoj je bila oliena vrhovna izvrna vlast, a onda ponovo osmotri mene. "Je li

Silenus poludeo?"Uzvratih mu pogled, ali ne rekoh nita. Uistinu, nisam to ni znao.

"Nastavite", ree Gledstonova ponovo."Pukovnik Kasad i dalje ima istovetnu opsesiju da pronae enu po imenu Moneta i da ubije rajka.

Svestan je toga da to dvoje mogu biti jedno isto stvorenje.""Da li je naoruan?" Glas Gledstonove bio je veoma tih."Da.""Nastavite.""Sol Vejntraub, naunik sa Barnardovog Sveta, nada se da e ui u grobnicu zvanu Sfinga im...""Izvinite", ree Gledstonova, "ali da li je njegova ker jo sa njim?""Jeste."

7

"I koliko je Rejel sada stara?""Mislim, pet dana." Zatvorih oi kako bih se setio sna od prethodne noi sa vie pojedinosti. "Da",

rekoh, "pet dana.""I dalje stari unazad kroz vreme?""Da.""Nastavite, M. Severn. Molim vas, ispriajte mi za Bron Lamiju i za Konzula.""M. Lamija ispunjava elju svoje bive muterije... i ljubavnika", rekoh ja. "Kitsova linost smatrala

je da je neophodno da se suoi sa rajkom. M. Lamija ini to umesto njega.""M. Severn", zapoe Li Hant, "govorite o 'Kitsovoj linosti' kao da ona nema nikakve veze sa vaom

sopstvenom...""Kasnije, Li, molim te", ree Meina Gledston. Ona se okrenu da me pogleda. "Zanima me Konzul.

Da li je, kada je doao red na njega, ispriao zbog ega se pridruio hodoau?""Da", rekoh.Gledstonova i Hant saekae."Konzul im je ispriao o svojoj baki", rekoh ja. "O eni po imenu Siri, koja je zapoela pobunu na

Maui-Kovenantu pre vie od pola veka. Ispriao im je o smrti sopstvene porodice za vreme Boja za Bresiju i otkrio je sve o svojim tajnim sastancima sa Proteranima."

"Je li to sve?" upita Gledstonova. Smee oi bile su joj veoma napete."Ne", rekoh ja. "Konzul im je rekao da je on bio taj koji je aktivirao napravu Proteranih to je ubrzala

otvaranje Vremenskih Grobnica."Hant se uspravi u fotelji i noga mu spade sa rukonaslona. Gledstonova uoljivo duboko udahnu. "Je

li to sve?""Da.""Kako su ostali reagovali na to otkrie... izdaje?" upita ona.Zastadoh, u pokuaju da rekonstruiem slike iz sna linearnije nego to mi je to pamenje

omoguavalo. "Neki su se razbesneli", rekoh. "Ali u ovom asu niko od njih ne osea neku neodoljivu odanost prema Hegemoniji. Reili su da nastave dalje. Verujem da svaki od hodoasnika smatra da e kaznu izvriti rajk, a ne ljudski posrednik."

Hant tresnu pesnicom po rukonaslonu fotelje. "Da je Konzul ovde", odbrusi on, "vrlo brzo bi saznao da nije tako."

"Tiina, Li." Gledstonova ode natrag do stola i dodirnu tamo neke papire. Sva komunikaciona svetla nestrpljivo su gorela. Ustanovio sam da sam zapanjen injenicom da je mogla toliko vremena da provede u razgovoru sa mnom, u jednom takvom trenutku. "Hvala vam, M. Severn", ree ona. "elim da budete sa nama sledeih nekoliko dana. Neko e vam pokazati va apartman u gostinskom krilu Doma Vlade."

Ustadoh. "Vratiu se do ulaza po svoje stvari", rekoh."Nema potrebe", ree Gledstonova. "Doneli su ih ovamo pre nego to ste i kroili sa platforme

terminala. Li e vas otpratiti."Klimnuh glavom i krenuh za viim mukarcem ka vratima."O, M. Severn..." pozva me Meina Gledston."Da?"CEO se osmehnu. "Dopala mi se vaa preanja iskrenost", ree ona. "Ali od ovog trenutka

pretpostavimo da ste dvorski umetnik i samo dvorski umetnik, bez miljenja, bez vidljivosti, bez usta. Razumeli ste?"

"Razumeo, M. Vrhovna", rekoh ja.Gledstonova klimnu glavom, obrativi odmah panju na mirkanje svetala na telefonu. "Vrlo dobro.

Molim vas da ponesete svoj blok za skiciranje u ratnu Sobu u 08.00 sati."Straar iz bezbednosti saeka nas u predvorju i krenu da me vodi ka lavirintu hodnika i straarskih

mesta. Hant mu doviknu da stane; preao je preko irokog hodnika, dok su mu koraci odzvanjali na ploama. Dodirnuo mi je miicu. "Nemojte se zavaravati", ree on. "Mi znamo... ona zna... ko ste, ta ste i koga predstavljate."

Suoih se sa njegovim pogledom i mirno izvukoh ruku. "Ba dobro", rekoh, "zato to sam u ovom trenutku sasvim siguran da ja to ne znam."

8

3.

estoro odraslih i beba u neprijateljskom pejsau. Njihova vatra majuna je u mraku koji se sputa. Iznad i iza njih, obronci doline uzdiu se kao zidovi, dok blie, umotana u tamu same doline, ogromna oblija Grobnica kao da se privlae nalik na guterske prikaze iz nekog prepotopskog doba.

Bron Lamija je umorna, sve je boli i vrlo je razdraljiva. Zvuk plaa bebe Sola Vejntrauba tera je da stiska zube. Zna da su i ostali umorni; niko od njih nije spavao due od nekoliko sati u protekle tri noi, a dan koji se upravo zavrava bio je ispunjen napetou i nerazreenom stravom. Ona stavlja poslednje pare drveta u vatru.

"Toga vie nema tamo odakle je stiglo", osorno joj govori Martin Silenus. Vatra obasjava odozdo pesnikovo satirsko lice.

"Znam to", kae Bron Lamija, suvie umorna da glas ispuni besom ili bilo kojom drugom energijom. Drva za potpalu poticala su iz spremita koja su godinama ranije punile grupe hodoasnika. Njihova tri mala atora postavljena su u delu koji hodoasnici po tradiciji koriste poslednje noi pre suoavanja sa rajkom. Ulogoreni su blizu Vremenske Grobnice zvane Sfinga i crni zamah onoga to bi moglo biti krilo zaklanja neto neba.

"Upaliemo fenjer kada ovo dogori", kae Konzul. Diplomata izgleda jo iscrpljenije nego ostali. Treperava svetlost obasjava mu tuno lice crvenim prelivom. Odenuo je za taj dan svoju gizdavu diplomatsku odeu, ali sada ogrta i trorogi eir izgledaju ukaljani i uveli koliko i sam Konzul.

Pukovnik Kasad vraa se vatri i podie noni vizir na vrh kacige. Kasad je u punoj borbenoj opremi i u aktiviranom kameleonskom polimeru vidi mu se samo lice koje lebdi dva metra iznad tla. "Nita", kae on. "Nikakvo kretanje. Nikakvi tragovi toplote. Nikakav zvuk osim vetra." Kasad naslanja vienamensku jurinu puku SILE na kamen i seda blizu ostalih, dok se vlakna njegovog zatitnog oklopa deaktiviraju u mat crnu boju, ne mnogo uoljivija nego ranije.

"Mislite da e rajk veeras doi?" pita Otac Hojt. Svetenik je umotan u crni plat i izgleda kao deo noi koliko i pukovnik Kasad. Glas mravog mukarca je napet.

Kasad se naginje napred i podstie vatru palicom. "Nemamo naina da to utvrdimo. Za svaki sluaj, ja u ostati na strai."

Najednom, svih estoro podiu pogled dok se nebo osuto zvezdama gri bojama, narandastim i crvenim pupoljcima koji se nemo otvaraju, briui zvezdano polje.

"U poslednjih nekoliko sati nije bilo mnogo toga", kae Sol Vejntraub, dok ljulja svoju bebu. Rejel je prestala da plae i sada pokuava da uhvati oevu kratku bradu. Vejntraub joj ljubi majunu ruku.

"Ponovo isprobavaju odbranu Hegemonije", kae Kasad. Iskre se diu iz podstaknute vatre, ar lebdi u nebo kao da tei da se spoji sa tamonjim jarkijim plamenovima.

"Ko je pobedio?" pita Lamija, mislei na nemu svemirsku bitku koja je nebo ispunjavala nasiljem itave prethodne noi i skoro celog dana.

"Jebote, koga je briga?" kae Martin Silenus. On pretrauje depove bunde kao da bi tamo mogao da pronae punu bocu. Ne pronalazi je. "Jebote, koga je briga", ponovo mrmlja.

"Mene je briga", kae Konzul umorno. "Ako se Proterani probiju, mogu da unite Hiperion pre nego to pronaemo rajka."

Silenus se podrugljivo smeje. "O, to bi ba bilo strano, zar ne? Da umremo pre nego to otkrijemo smrt? Da budemo ubijeni pre nego to je predvieno? Da odemo brzo i bez bola, umesto da se veno koprcamo na rajkovom trnju? O, kako je to strana pomisao."

"Umukni", kae Bron Lamija i glas joj je ponovo lien oseanja, ali ovaj put ne i pretnje. Ona gleda Konzula. "Pa gde je taj rajk? Zato ga nismo pronali?"

Diplomata zuri u vatru. "Ne znam. Zbog ega bi ja trebalo da znam?""Moda je rajk nestao", kae Otac Hojt. "Moda ste ga, ruenjem antientropijskih polja, oslobodili

zauvek. Moda ga je pustoenje odnelo na neko drugo mesto."Konzul odmahuje glavom i nita ne govori."Ne", kae Sol Vejntraub. Beba mu spava na ramenu. "Bie on tu. Oseam to."Bron Lamija klima glavom. "I ja. eka." Ona je izvadila nekoliko porcija iz ranca i sada povlai

prstenove za podgrevanje i prua porcije redom u krug."Znam da je antiklimaks osnova i potka sveta", kae Silenus. "Ali, jebote, ovo je smeno. Svi smo se

picnuli, a nema gde da umremo."

9

Bron Lamija gleda mrko, ali ne govori nita, i neko vreme oni jedu u tiini. Plamenovi blede na nebu i gusto rasute zvezde se vraaju, ali ar nastavlja da se die kao da eli da umakne.

Umotan kroz dvostruko posredovanje u snenu izmaglicu ispreturanih misli Bron Lamije, pokuavam da ponovo sklopim dogaaje od poslednjeg svog sanjanja njihovih ivota.

Hodoasnici su se spustili u dolinu pred zoru, pevajui, dok su pred njima stupale njihove senke zahvaljujui svetlosti bitke milijardu kilometara iznad njih. itav dan istraivali su Vremenske Grobnice. Svakog trena oekivali su da umru. Posle nekoliko sati, kada se sunce uzdiglo i hladnoa visoke pustinje ustupila mesto toploti, njihov strah i likovanje su izbledeli.

Dugi dan bio je tih, ako se izuzmu utanje peska, povremeni povici i neprekidno stenjanje vetra oko stena i grobnica gotovo ispod praga svesti. I Kasad i Konzul poneli su instrumente koji su merili intenzitet antientropijskih polja, ali Lamija je prva primetila da oni nisu potrebni, da se vremenska oseka i plima mogu osetiti kao blaga munina ispunjena oseajem deja vu koji nije bledeo.

Najblie ulazu u dolinu nalazila se Sfinga; zatim Grobnica od ada, zidova providnih samo ujutro i u ranom sumraku; potom, na manje od stotinu metara dublje unutra, uzdizala se grobnica zvana Obelisk; staza hodoaa vodila je dalje uz sve ire korito potoka do najvee od svih grobnica, smetene u sreditu, do Kristalnog Monolita, povrine liene bilo kakvih ara ili otvora, ravnog krova u nivou sa vrhovima zidova doline; onda su nailazile Peinske Grobnice, iji su ulazi bili vidljivi samo zahvaljujui tome to su do njih vodile dobro utabane staze; i konano - gotovo kilometar dalje u dolini - leala je takozvana rajkova Palata, iji su otri rubovi i istureni tornjevi podseali na iljke stvorenja za koje se govorilo da pohodi tu dolinu.

itav dan ili su od grobnice do grobnice, niko od njih sam, i grupa je zastajala pre ulaska u one artefakte u koje se moglo ui. Sol Vejntraub bio je gotovo zgromljen oseanjima kada je video Sfingu i uao u nju, u istu onu grobnicu u kojoj je njegova ker bila zaraena Merlinovom boleu dvadeset est godina ranije. Instrumenti koje je ostavila ekipa njenog univerziteta jo su stajali na tronocima izvan grobnice, mada niko iz grupe nije mogao da utvrdi da li i dalje dejstvuju i izvravaju svoje osmatrake dunosti. Prolazi u Sfingi bili su uski i slini lavirintu ba onako kao to su na to navodili zapisi u Rejelinom komlogu, sa nizovima svetleih kugli i elektrinih svetiljki koje su za sobom ostavile razne grupe istraivaa, sada tamnim i istroenim. Koristili su rune baklje i Kasadov noni vizir da bi istraili to mesto. Nije bilo nikakvog traga prostoriji u kojoj se Rejel nalazila kada su se zidovi zatvorili i stisnuli oko nje i kada je bolest poela. Bili su to samo poslednji ostaci nekada monih vremenskih plima. rajku nije bilo ni traga.

Svaka grobnica nudila je svoj trenutak strave, iekivanja ispunjenog nadom i strahom, samo da bi ga zamenila antiklimaksom u trajanju od sat ili due, u pranjavim, praznim prostorijama istim kao to su bile i za turiste i Hodoasnike rajka u proteklim vekovima.

Konano, dan se okonao razoarenjem i umorom, a senke istonog zida doline navukle su se preko Grobnica i doline kao zavesa koja se zatvara posle neuspene pozorine predstave. Toplina dana je nestala, a hladnoa visoke pustinje brzo se vratila, noena vetrom koji je mirisao na sneg i na visoka prostranstva Masiva Uzde, dvadeset kilometara ka jugozapadu. Kasad je predloio da se ulogore. Konzul ih je poveo do tradicionalnog mesta gde su Hodoasnici rajka provodili poslednju no pre susreta sa stvorenjem za kojim su tragali. Zaravan blizu Sfinge, sa razbacanim otpacima istraivakih grupa kao i hodoasnika, zadovoljila je Sola Vejntrauba, koji je pretpostavljao da je tu logorovala i njegova ker. Niko se nije usprotivio.

Sada, u potpunom mraku, dok je gorelo pare drveta, osetio sam kako se njih estoro zbijaju blie... ne samo ka toploti vatre, ve i jedno ka drugome... privueni krhkim, ali opipljivim nitima podeljenog iskustva, ispredenim za vreme putovanja uz reku levitacionom barom Benares i prelaska planina do Utvrenja Hronos. I vie od toga, osetio sam jedinstvo opipljivije od emotivnih veza; bio mi je potreban tren za to, ali ubrzo sam shvatio da je grupa povezana u mikrosferi podeljenih podataka i mree ula. Na svetu iji su primitivni, regionalni releji podataka bili raskinuti ve prvim nagovetajem borbe, pripadnici ove grupe povezali su komloge i biomonitore kako bi podelili informacije i meusobno se uvali to su bolje mogli.

Iako su barijere za ulazak bile oigledne i vrste, nisam imao nikakvih problema da kliznem kraj, kroz i ispod njih, hvatajui ogranieni, ali veliki broj nagovetaja - puls, temperaturu koe, aktivnost kortikalnih talasa, zahteve za pristupom, inventar podataka - to mi je omoguilo izvestan uvid u to ta svako od hodoasnika misli, osea i radi. Kasad, Hojt i Lamija imali su implante i tok njihovih misli bilo je najlake osetiti. U toj sekundi, Bron Lamija se pitala nije li potraga za rajkom bila greka; neto ju je

10

grizlo, neposredno ispod povrine, ali nepokolebljivo u svom zahtevu da bude sasluano. Oseala je da prenebregava neki strano vaan trag u kome bi moglo da se nalazi razreenje za... ta?

Bron Lamija je oduvek prezirala misterije; to je bio jedan od razloga koji su je naterali da napusti ivot izvesne udobnosti i zadovoljstva kako bi postala privatna detektivka. Ali kakva misterija? Gotovo je razreila ubistvo svoje kibridne muterije... i ljubavnika... i dola je na Hiperion da ispuni njegovu poslednju elju. A opet, oseala je da ta sumnja koja je grize ima malo veze sa rajkom. ta je to bilo?

Lamija odmahnu glavom i prodara vatru koja je gasnula. Telo joj je bilo snano, odgojeno tako da odoleva Lususovoj gravitaciji od 1,3 standardne i uvebano da bude jo snanije, ali ona ve nekoliko dana nije spavala i bila je veoma, veoma umorna. Postala je neodreeno svesna toga da neko govori.

"...samo da se istuiramo i uzmemo neto hrane", kae Martin Silenus. "Moda da upotrebimo vau komunikacionu jedinicu i fetlinijsku vezu i vidimo ko pobeuje u ratu."

Konzul odmahuje glavom. "Jo ne. Brod je samo za sluaj krajnje nude."Silenus uzmahuje ka noi, Sfingi i sve jaem vetru. "Mislite da ovo nije krajnja nuda?"Bron Lamija shvata da govore o tome da Konzul dovede svoju svemirsku letelicu ovamo iz grada

Kitsa. "Jesi li siguran da ne misli na krajnju nudu koja se ogleda u odsustvu alkohola?" pita ona.Silenus zuri u nju. "Zar bi smetalo ako bismo togod popili?""Ne", kae Konzul. On trlja oi i Lamija se prisea da je i on alkoholiar. Ali njegov odgovor na

dovoenje broda ovamo bio je odrian. "Saekaemo sve dok ne budemo morali to da uinimo.""A ta je sa fetlinijskim predajnikom?" kae Kasad.Konzul klima glavom i vadi drevni komlog iz malog ranca. Instrument je pripadao njegovoj baki

Siri, a pre nje njenim dedovima. Konzul dodiruje disklju. "Ovim mogu da emitujem, ali ne i da primam."Sol Vejntraub je spustio usnulo dete u otvor najblieg atora. Sada se okree ka vatri. "A poslednji

put ste poslali poruku kada smo stigli u Utvrenje?""Da."Ton Martina Silenusa je sarkastian. "I treba da poverujemo... kada nam to kae dokazani izdajnik?""Da." Konzulov glas je destilisani, isti premor.Kasadovo suvonjavo lice lebdi u tami. Njegovo telo, noge i ruke mogu se razaznati samo kao crnilo

naspram ionako tamne pozadine. "Ali posluie da pozovemo brod ako nam zatreba?""Da."Otac Hojt prikuplja plat oko sebe, kako ovaj ne bi leprao na sve jaem vetru. Pesak kripi po vuni i

tkanini atora. "Zar se ne plaite da e luke vlasti ili SILA premestiti brod kako bi akali po njemu?" pita on Konzula.

"Ne." Konzulova glava jedva se pomera, kao da je suvie umoran da u potpunosti odmahne njome. "Nau dozvolu za sletanje izdala je sama Gledstonova. Takoe, Guverner-General mi je prijatelj... bio mi je prijatelj."

Ostali su upoznali nedavno postavljenog guvernera Hegemonije neposredno po sletanju; za Bron Lamiju, Teo Lejn izgledao je kao ovek katapultiran u dogaaje prekrupne za njegove sposobnosti.

"Vetar je sve jai", kae Sol Vejntraub. On okree telo tako da zatiti bebu od leteeg peska. I dalje mirkajui u oluju, naunik kae: "Pitam se je li Het Mastin tamo napolju?"

"Sve smo pretraili", kae Otac Hojt. Glas mu je priguen poto je pognuo glavu u prevoje plata.Martin Silenus se smeje. "Izvini, pope", kae on, "ali nevieno sere." Pesnik ustaje i odlazi do ruba

svetlosti vatre. Vetar mu nabira krzno bunde i otkida mu rei u no. "U zidovima litica postoji hiljadu mesta za skrivanje. Kristalni Monolit krije svoj ulaz pred nama... ali pred jednim Templarom? A osim toga, videli ste stepenite koje vodi do lavirinta iz najdublje sobe Grobnice od ada."

Hojt die pogled, stisnuvi oi zbog bockanja peska u vetru. "Mislite da je tamo? U lavirintu?"Silenus se smeje i die ruke. Svila njegove komotne bluze nabire se i nadima. "Jebote, kako ja to

mogu da znam, Padre? Sve to znam jeste da je Het Mastin sada moda tamo, moda nas posmatra i eka da se vrati i zatrai svoj prtljag." Pesnik pokazuje na Mebijusovu kocku u sreditu male gomile opreme. "Ili je moda ve mrtav. Ili moda neto jo gore."

"Jo gore?" kae Hojt. Svetenikovo lice ostarilo je u poslednjih nekoliko sati. Oi su mu upala ogledala bola, a osmeh mu je gr.

Martin Silenus vraa se dugim koracima do zamirue vatre. "Jo gore", kae on. "Moda se koprsca na rajkovom elinom drvetu. Gde emo se i mi nai za nekoliko..."

11

Bron Lamija iznenada ustaje i hvata pesnika za koulju. Podie ga sa tla, trese i sputa sve dok mu se lice ne nae na istoj visini kao i njeno. "Jo jednom", kae ona tiho, "i uradiu ti neke jako bolne stvari. Neu te ubiti, ali poelee da sam to uinila."

Pesnik se smei svojim osmehom satira. Lamija ga isputa i okree lea. Kasad kae: "Umorni smo. Lezite svi i spavajte. Ja u ostati na strai."

Moji snovi o Lamiji meaju se sa Lamijinim snovima. Nije neprijatno deliti snove i misli s jednom enom, makar to bila i ena od koje me razdvaja ponor vremena i kulture daleko vei od bilo kog zamiljenog jaza meu polovima. Na udan nain, neobino slian odrazu u ogledalu, ona sanja o svom mrtvom ljubavniku, Doniju, o njegovom premalenom nosu i previe tvrdoglavoj vilici, o predugakoj kosi koja mu u uvojcima pada na okovratnik i oima - tim izraajnim, prekomerno otvorenim oima koje odve slobodno animiraju lice to bi moglo, da nije tih oiju, da pripada bilo kom od hiljadu seljaka roenih na dan jahanja od Londona.

Lice o kome je sanjala bilo je moje. Glas koji je ula u tom snu bio je moj. Ali voenje ljubavi koje je sanjala - a sada ga se i seala - nije bilo neto to sam ja iskusio. Traio sam nain da umaknem iz njenog sna, makar pronaao samo sopstveni. Ako je ve trebalo da budem voajer, onda je bolje bilo da to budem u ispreturanim vetakim seanjima koja su mi zamenjivala snove.

Ali nije mi bilo doputeno da sanjam sopstvene snove. Jo ne. Sumnjam da sam roen - i ponovo roen na svojoj samrtnoj postelji - naprosto samo da bih sanjao snove o svom mrtvom i dalekom blizancu.

Prepustio sam se, prestao sa borbom da se probudim, i nastavio da sanjam.

Bron Lamija se budi brzo, s trzajem, izbaena iz prijatnog sna nekim zvukom ili pokretom. Jedan dugi sekund rastrojena je; mrak je, uje se buka - ne mehanika - snanija od veine zvukova u Konici Lususa u kojoj ivi; opijena je umorom, ali zna da se probudila posle vrlo malo sna; sama je u malom, zatvorenom prostoru, u neemu to podsea na predimenzioniranu vreu za spavanje.

Podignuta na svetu gde je zatvoreni prostor znaio bezbednost od surovog vazduha, vetra i ivotinja, gde su mnogi ljudi patili od agorafobije suoeni sa retkim otvorenim mestima, ali je malo njih uopte znalo za znaenje rei klaustrofobija, Bron Lamija svejedno reaguje kao klaustrofob: mae rukama kroz vazduh, odguruje sa sebe prekriva i atorsko krilo u paninoj urbi da pobegne iz male aure od fiberplastike, puzi, provlai se pomou aka, podlaktica i laktova, sve dok se ne nae napolju, sa peskom pod rukama i nebom iznad sebe.

Nije to nebo, shvata ona i najednom vidi i prisea se gde se nalazi. Pesak. Razduvani, jarosni kovitlac peane oluje pune estica, bocka joj lice poput ioda. Logorska vatra je ugaena i prekrivena peskom. Pesak se nataloio na stranama sva tri atora izloenim vetru i njihova krila lepeu, pucaju poput praskova puke na vetru, a dine novonanesenog peska narasle oko logora ostavljaju pruge, brazde i hrbate tamo gde se nalaze atori i oprema. Niko se ni ne pomera u drugim atorima. ator koji je delila sa Ocem Hojtom napola se sruio, gotovo zatrpan sve viim dinama.

Hojt.Njegovo odsustvo bilo je ono to ju je probudilo. ak i u snovima, neki deo njene svesti bio je

svestan tihog disanja i gotovo nerazaznatljivog stenjanja usnulog svetenika dok se ovaj hrvao sa bolom. Negde u proteklih pola sata, on je otiao. Verovatno pre samo nekoliko minuta; Bron Lamija je znala da je, ak i dok je sanjala Donija, bila svesna zvuka utanja i klizanja bunijeg od kripe peska i urlika vetra.

Lamija ustaje i zaklanja oi pred peanom olujom. Veoma je mrano, zvezde su zaklonjene visokim oblakom i povrinskom olujom, ali slabo, gotovo elektrino zraenje ispunjava vazduh i odbija se od povrine stenja i dina. Lamija shvata da njegovo poreklo i jeste elektrino, da je vazduh ispunjen statikom od koje uvojci njene kose skau i koprcaju se u krug, kao kod Meduze. Statiki naboji puze uz rukave njene tunike i lebde iznad povrine atora kao vatra svetog Elma. Dok joj se oi prilagoavaju, Lamija shvata da su nestalne dine obasjane bledom vatrom. etrdeset metara istono, grobnica zvana Sfinga pucketa i pulsira svojim obrisima u noi. Talasi struje prelaze preko izboenih dodataka koje esto zovu krilima.

Bron Lamija gleda oko sebe, ne vidi ni traga Ocu Hojtu, pa pomilja da pozove upomo. Shvata da joj se glas nee uti od rike vetra. Pita se na sekund nije li svetenik naprosto otiao u jedan od preostalih atora ili u grubi klozet dvadeset metara zapadno, ali neto joj govori da nije tako. Ona gleda Sfingu i - za najkrai mogui tren - kao da vidi oblije mukarca, iji crni plat lepra kao oboreni barjak na ramenima pogurenim protiv vetra, ocrtano naspram statikog sjaja grobnice.

12

Neka ruka sputa joj se na rame.Bron Lamija se izvija, pada u borbeni uanj, isturivi levu pesnicu, ukrutivi desnu ruku. Prepoznaje

Kasada koji stoji tamo. Pukovnik je upola vii od Lamije - i upola vitkiji - i minijaturna munja seva i obasjava njegovo mravo telo dok se naginje da joj vikne u uvo. "Onamo je otiao!" Dugaka, crna ruka straila oprua se prema Sfingi.

Lamija klima glavom i vie, mada i sama gotovo ne uje sopstveni glas od rike. "Hoemo li povesti i ostale?" Zaboravila je da je Kasad na strai. Zar taj ovek nikada ne spava?

Fedman Kasad odmahuje glavom. Viziri su mu podignuti, a kaciga rastavljena tako da obrazuje kapuljau na zadnjoj strani njegovog borbenog oklopnog kombinezona. Kasadovo lice izgleda veoma bledo zbog svetlucanja njegove odee. On pokazuje na Sfingu. Vienamenska puka SILE ugnedena mu je u prevoju leve ruke. Rune bombe, kutija za dvogled i tajanstveniji predmeti vise mu o kukicama i mreastim pojasevima sa oklopa. On ponovo pokazuje na Sfingu.

Lamija se naginje napred i vie. "Da li ga je uzeo rajk?"Kasad odmahuje glavom."Moete li da ga vidite?" Ona pokazuje na njegov noni vizir i dvogled."Ne", kae Kasad. "Oluja. Smeta svetlosnim otiscima."Bron Lamija okree lea vetru, osea kako joj estice udaraju o vrat kao iglice iz fleetnog pitolja.

Ispituje svoj komlog, ali ovaj joj saoptava samo to da je Hojt iv i da se kree; nita drugo ne prenosi se na optoj frekvenciji. Ona se pomera sve dok ne doe do Kasada, tako da im lea obrazuju zid pred olujom. "Hoemo li krenuti za njim?" vie.

Kasad odmahuje glavom. "Ne smemo ostaviti perimetar bez strae. Ostavio sam indikatore, ali..." On pokazuje na oluju.

Bron Lamija se saginje natrag u ator, navlai izme i izlazi sa ogrtaem za sve vremenske uslove i oevim automatskim pitoljem. Konvencionalnije oruje, Gir-oamuiva, nalazi joj se u grudnom depu ogrtaa. "Idem, onda, ja", kae.

Isprva misli da je pukovnik nije uo, ali onda vidi neto u njegovim bledim oima i zna da jeste. On kucka po vojnom komlogu na runom zglobu.

Lamija klima glavom i proverava da li su njen implant i komlog postavljeni na najiru frekvenciju. "Vratiu se", kae ona i gaca uz sve veu dinu. Nogavice pantalona svetlucaju joj od statikog pranjenja, a pesak izgleda kao da je iv zbog srebrnastobelih pulseva struje koja hita po njegovoj iaranoj povrini.

Dvadeset metara od logora, ona vie ne moe uopte da ga vidi. Jo deset metara dalje i Sfinga se uzdie iznad nje. Ocu Hojtu nema ni traga; otisci stopala u oluji ne potraju ni deset sekundi.

iroki ulaz u Sfingu otvoren je, kao to je bio otvoren otkad je oveanstvo saznalo za to mesto. Sada je on crni pravougaonik u zidu slabog sjaja. Logika je navodila na pomisao da je Hojt otiao tamo - ako nita drugo, ono da se skloni od oluje, ali neto potpuno izvan logike govori joj da to nije svetenikovo odredite.

Bron Lamija s naporom hoda pored Sfinge, odmara se nekoliko trenutaka u zavetrini i brie pesak s lica kako bi ponovo mogla slobodno da die, a onda kree dalje, pratei slabo vidljivu, utabanu stazu izmeu dina. Ispred nje, Grobnica od ada svetluca mlenozelena u noi, glatkih oblina i vrhova masnih od zlokobnog sjaja.

Stisnuvi oi, Lamija ponovo gleda i vidi kako se neko ili neto ocrtava naspram tog sjaja za najkrai mogui tren. Onda prilika ili nestaje u unutranjosti grobnice ili ponovo ostaje nevidljiva naspram crnog polukruga njenog ulaza.

Lamija sputa glavu i kree napred, dok je vetar gura i nalee na nju kao da je pouruje prema neemu vanom.

4.

Vojni brifing jednolino se nastavljao ka sredini prepodneva. Pretpostavljam da su takvi sastanci delili iste osobine - saeti, monotoni govor koji se nastavljao kao zujanje u pozadini, ustajali ukus prevelikih koliina kafe, koprena dima u vazduhu, gomile odtampanih stvari i iznad svega kortikalna vrtoglavica od pristupa kroz implante - ve mnogo vekova. Pretpostavljam da je, u vreme kada sam bio deak, to bilo jednostavnije; Velington bi okupio svoje ljude, one koje je hladno i precizno nazivao 'zemaljskim kalom', ne bi im rekao nita i poslao bi ih u smrt.

13

Ponovo usmerih panju na grupu. Nalazili smo se u velikoj prostoriji sivih zidova, oivljenoj belim pravougaonicima svetla, sivim tepihom, potkoviastim stolom sivim kao elik sa crnim diskljuevima i ponekom bocom vode. CEO Meina Gledston sedela je u sreditu luka stola, sa hijerarhijski poreanim senatorima i ministrima kabineta kraj sebe, kao i vojnim oficirima i ostalim drugorazrednim donosiocima odluka dalje niz zakrivljenje. Iza svih njih, ali ne za stolom, sedeo je neizbeni grozd autanata (niko iz SILE nije imao in nii od pukovnika), a iza njih - u foteljama koje su izgledale manje udobno - autanti autanata.

Ja nisam imao fotelju. Sa grozdom ostalog pozvanog, ali oito nepotrebnog osoblja, sedeo sam na stoliici u zadnjem uglu sobe, dvadeset metara od CEO i jo dalje od oficira koji je drao brifing, mladog pukovnika sa pokazivaem u ruci i glasom u kome nije bilo ni trunke oklevanja. Iza pukovnika nalazila se zelenosiva ploa pozivnih ablona, a ispred njega malo uzdignuta omnisfera nalik na one koje se mogu nai u svakoj holojami. S vremena na vreme, ablon bi se zamaglio i oiveo; ponekad se u vazduhu javljala izmaglica sloenih holoa. Minijature tih dijagrama svetlucale su na svakoj ploici diskljua i lebdele iznad nekoliko komlogova.

Sedeo sam na svojoj stoliici, posmatrao Gledstonovu i crtao poneku skicu.Poto sam se tog jutra probudio u gostinskoj sobi Doma Vlade, sa jarkom svetlou Tau Cetijevog

sunca koja je nadirala izmeu zavesa boje breskve, automatski razvuenih u 06.30, kada je trebalo da se probudim, na sekund sam bio izgubljen, izmeten, i dalje u poteri za Lenarom Hojtom i u strahu od rajka i Heta Mastina. A onda, kao da je neka sila udovoljila mojoj elji da me ostavi da sanjam sopstvene snove, zbunjenost se zakratko poveala i ja sam seo uz nagli uzdah, ogledajui se pometeno, oekujui da tepih boje limuna i svetlost boje breskve izblede kao grozniavi san da bi ostavili samo bol, lajm i strana krvarenja, krv na aravima, dok se soba ispunjena svetlom rastae u senke tamnog stana na 'Piazza di Spagna', a iznad svega se nadnosi senzitivno lice Dozefa Severna koji se naginje napred, posmatra i eka da umrem.

Dvaput sam se istuirao, najpre vodom, a potom zvukom, odenuo novo sivo odelo koje me je ekalo na upravo nametenom krevetu kada sam iziao iz kupatila i krenuo da pronaem istono dvorite gde se - kako me je obavestila poruka ostavljena kraj moje nove odee - sluio doruak gostima Doma Vlade.

Sok od pomorande bio je svee isceen. Slanina je bila re peena i prava. U novinama je stajalo da e se CEO Gledston obratiti Mrei preko SveStvari i medija u 10.30 po standardnom vremenu Mree. Stranice su bile pune vesti o ratu. Ravne fotografije armade sijale su u punoj boji. General Morpurgo smrknuto je zurio sa tree strane; novine su ga nazivale 'herojem Druge Hajtove pobune.' Dajana Filomel okrznula me je pogledom sa oblinjeg stola, gde je dorukovala sa svojim muem Neandertalcem. Haljina joj je tog jutra bila formalnija, tamnoplava i daleko je manje otkrivala, ali lic sa strane pruao je makar naznaku sinone predstave. Nije skidala oi sa mene dok je podizala reanj slanine lakiranim noktima i oprezno zagrizala. Hermund Filomel zaroktao je kada je proitao neto to mu je odgovaralo na presavijenim finansijskim stranama.

"Migracioni grozd Proteranih... optepoznat kao Roj... otkrila je oprema za praenje Hokingove distorzije u Kamovom Sistemu pre manje od tri standardne godine", govorio je mladi oficir koji je drao brifing. "Odmah po otkrivanju, udarna jedinica SILE broj 42 izvrila je prethodnu konfiguraciju za evakuaciju Hiperionovog sistema, prela kovitom u status C-plus sa Parvatija sa zapeaenim nareenjima da omogui postavljanje dalekobacaa u portalnom dometu Hiperiona. Istovremeno, udarna jedinica 87,2 odaslana je iz pripremne oblasti Solkov-Tikate oko Kama III, sa nareenjima da se susretne sa evakuacionim snagama u Hiperionovom sistemu, da pronae migracioni grozd Proteranih i da se upusti u borbu i uniti njihove vojne komponente..." Slike armade pojavie se na pozivnom ablonu ispred mladog pukovnika. On mahnu pokazivaem i linija rubinske svetlosti prosee vei holo kako bi osvetlila jedan od Tri-K brodova u formaciji. "Udarna jedinica 87,2 nalazi se pod komandom admirala Naite, koji je na palubi HS Hebrida..."

"Da, da", proguna general Morpurgo, "sve to znamo, Jani. Ubrzaj malo."Mladi pukovnik prisili se na osmeh, neprimetno klimnu glavom generalu i CEO Gledston, pa nastavi

glasom za trunku manje sigurnim. "ifrovane fetlinijske poruke UJ 42 u poslednja sedamdeset dva standardna sata opisuju bitke izmeu izvidnica evakuacione udarne jedinice i spoljnih elemenata migracionog grozda Proteranih..."

"Roja", prekinu ga Li Hant.

14

"Da", ree Jani. On se okrenu prema ablonu i pet metara zamagljenog stakla buknu i oive. Za mene je displej bio nerazumljivi lavirint tajanstvenih simbola obojenih vektorskih linija, suptratnih ifara i akronima SILE koji su samo doprinosili optem haosu. Moda sve to nije znailo nita ni najviim oficirima i starijim politiarima u prostoriji, ali niko nije stavio do znanja da je tako. Zapoeo sam novi crte Gledstonove, sa Morpurgovim profilom buldoga u pozadini.

"Iako su prvi izvetaji nagovetavali pratee Hokingove talase od otprilike etiri hiljade pogona, taj broj moe da zavede", nastavio je pukovnik po imenu Jani. Zapitao sam se da li mu je to ime ili prezime. "Kao to znate, groz... ovaj... Rojevi Proteranih mogu se sastojati i od deset hiljada zasebnih pogonskih jedinica, ali ogromna veina otpada na male jedinice koje su ili nenaoruane ili imaju zanemarljivi vojni znaaj. Procene mikrotalasnih, fetlinijskih i drugih emisija navode na pomisao da..."

"Izvinite", ree Meina Gledston, iji je vremeni glas bio u otroj suprotnosti sa sladunjavim i tenim glasom oficira za brifing, "ali, moete li nam rei koliko brodova Proteranih ima vojni znaaj?"

"Ah..." ree pukovnik, bacivi pogled ka pretpostavljenima.General Morpurgo proisti grlo. "Mi mislimo oko est... moda najvie sedam stotina", ree on.

"Nita zbog ega bi se trebalo zabrinuti."CEO Gledston podie obrvu. "A kolike su nae borbene grupe?"Morpurgo klimnu glavom ka mladom pukovniku da stane na mestu voljno. Morpurgo odgovori.

"Udarna jedinica 42 sastoji se od oko ezdeset brodova, CEO. Udarna jedinica...""Udarna jedinica 42 je grupa za evakuaciju?" ree Gledstonova.General Morpurgo klimnu glavom i ja pomislih da sam ugledao naznaku snishodljivosti u njegovom

osmehu. "Da, gospo. Udarna jedinica 87,2, borbena grupa koja je prela unutar sistema pre oko jedan sat..."

"Da li je ezdeset brodova bilo dovoljno za sukob sa est ili sedam stotina njihovih?" upita Gledstonova.

Morpurgo baci pogled na jednog od svojih kolega oficira, kao da moli za strpljenje. "Da", ree on, "vie nego dovoljno. Morate razumeti, CEO, da est stotina Hokingovih pogona moda zvui kao mnotvo, ali o njima ne treba uopte brinuti kada se nalaze u brodovima za jednu osobu, izviakim brodovima ili u jednoj od onih jurinih letelica za pet osoba, koje nazivaju kopljanicima. Udarna jedinica 42 sastojala se od preko dvadeset kovit-brodova glavne linije, ukljuujui i nosae Olimpova senka i Stanica Neptun. Svaki od njih moe da lansira vie od stotinu lovaca ili ALR-a." Morpurgo zapetlja po depu, izvue dimni tapi veliine cigare, onda kao da se seti da Gledstonova mrko gleda na to, pa ga strpa natrag u sako, namrtivi se. "Kada Udarna jedinica 87,2 zavri sa svojim borbenim rasporeivanjem, imaemo vie nego dovoljno vatrene moi da se pozabavimo i sa desetak Rojeva." I dalje namrten, on klimnu glavom Janiju da nastavi.

Pukovnik proisti grlo i uperi pokaziva u pozivni displej. "Kao to moete da vidite, udarna jedinica 42 bez po muke je raistila neophodni prostor za poetak izgradnje dalekobacaa. Ta izgradnja zapoela je pre est nedelja, po standardnom vremenu Mree, i dovrena je jue u 16.24. Poetni napadi Proteranih odbijeni su bez gubitaka UJ 42 i u proteklih etrdeset osam sati zapodenuta je velika bitka izmeu isturenih formacija udarne jedinice i glavnine snaga Proteranih. ia tog okraja nalazila se ovde" - Jani ponovo pokaza i deo displeja zapulsira plavim svetlom ispod vrha njegovog pokazivaa - "dvadeset devet stepeni iznad ravni ekliptike, trideset AJ Astronomskih jedinica - prim. prev. do Hiperionovog sunca, priblino 0,35 AJ od hipotetikog oboda Ortovog oblaka sistema."

"Gubici?" ree Li Hant."Sasvim u okviru prihvatljivih granica za jednu ovako dugotrajnu bitku", ree mladi pukovnik, koji

je izgledao kao da nikada nije bio ni svetlosnu godinu blizu neprijateljske vatre. Plava kosa bila mu je paljivo zaeljana u stranu i blistala je pod snanim sjajem taaka. "Dvadeset est lovaca Hegemonije za brze napade uniteno je ili nestalo, dvanaest torpednih ALR-a, tri bakljobroda, transport goriva Ponos Askvita i krstarica Drakoni III."

"Koliko je izgubljeno ljudi?" upita CEO Gledston. Glas joj je bio veoma tih.Jani brzo pogleda Morpurga, ali sam odgovori na postavljeno pitanje. "Oko dve hiljade trista", ree

on. "Ali trenutno su u toku operacije spasavanja i ima nade da e se pronai neki od preivelih sa Drakonija." On ispravi tuniku i brzo nastavi. "To bi trebalo odvagnuti naspram potvrenog unitenja stotinu pedeset ratnih brodova Proteranih. Nai upadi u migracioni gr... Roj imali su za ishod unitenje dodatnih trideset do ezdeset letelica, ukljuujui i farme kometa, brodove za preradu rude i najmanje jedan komandni grozd."

15

Meina Gledston protrlja vornovate prste. "Da li je procena gubitaka - naih gubitaka - obuhvatila i putnike i posadu unitenog drvobroda Igdrasil, koji smo odredili za evakuaciju?"

"Ne, gospo", odgovori Jani kratko. "Iako je u to vreme bio u toku napad Proteranih, nae analize pokazuju da Igdrasil nije uniten u neprijateljskoj akciji."

Gledstonova ponovo podie obrvu. "Nego kako?""Sabotaom, koliko u ovom trenutku moemo da ustanovimo", odvrati pukovnik. On izbaci novi

dijagram Hiperionovog Sistema na displeju.General Morpurgo baci pogled na svoj komlog i ree: "A-a, prei na odbranu na tlu, Jani. CEO mora

da odri govor za trideset minuta."Dovrio sam skicu Gledstonove i Morpurga, protegnuo se i potraio oko sebe novu temu. Li Hant je

izgledao kao izazov, sa tim neupadljivim, gotovo zgrenim licem. Kada sam ponovo podigao pogled, holo Hiperionovog globusa prestao je da se okree i razvio se u niz pljosnatih projekcija: kosi ekvipravougaonici, Boneove ortografske rozete, sinusoidne azimutne ekvidistance, polikonusni hiperkorigovani Kuvaci, kompjuterski eerovani, Brizmajsterove, Bakminsterove i Milerove cilindrine ravni, multikoligrafske i 'satplot' standardne, pre nego to su se razvile u uobiajenu Robinson-Beirdovu mapu Hiperiona.

Osmehnuo sam se. Bilo je to neto najlepe to sam video otkad je zapoeo brifing. Nekoliko ljudi Gledstonove pomeralo se nestrpljivo. eleli su da dobiju makar deset minuta sa CEO pre poetka emitovanja.

"Kao to znate", zapoe pukovnik, "Hiperion je devet zarez osamdeset devet standarda Stare Zemlje na Turon-Lomijeovoj Skali..."

"O, zaboga", zarea Morpurgo, "prei na raspored trupa i zavri vie s tim.""Da, ser." Jani proguta knedlu i podie pokaziva. Glas mu vie nije bio siguran. "Kao to znate...

hou da kaem..." On pokaza na najseverniji kontinent, koji je lebdeo kao loe izvedena skica konjske glave i vrata, zavravajui se nazubljeno tamo gde bi kod ivotinje poeli grudni i leni miii. "Ovo je Ekvus. Zvanino se zove drugaije, ali svako ga tako zove otkad... to je Ekvus. Lanac ostrva koji se prua jugoistono... ovde i ovde... zovu Makom sa Devet Repova. U stvari, to je arhipelag sa vie od stotinu... u svakom sluaju, drugi po veliini kontinent nazivaju Akvila, a moda i moete da uoite kako mu oblik podsea na orla sa Stare Zemlje, sa ovim kljunom ovde... na severozapadnoj obali... i kandama isturenim ovde, na jugozapadu... i najmanje jednim podignutim krilom ovde, tako da se prua do severoistone obale. Ovaj deo je takozvana Visoravan Pinion i gotovo je nepristupaan zahvaljujui plamenim umama, ali ovde... i ovde... jugozapadno, nalaze se glavne plantae fiberplastike..."

"Raspored trupa", zarea Morpurgo.Skicirao sam Janija. Ustanovio sam da je grafitom nemogue doarati preznojavanje."Da, ser. Trei kontinent je Ursus... pomalo lii na medveda... ali nijedna od trupa SILE nije se tamo

spustila zato to je on kod junog pola i gotovo je nenastanjiv, iako teritorijalne snage Hiperiona tamo dre stanicu za oslukivanje..." Jani kao da je osetio da blebee. Pribrao se, obrisao gornju usnu nadlanicom i nastavio staloenijim tonom. "Primarni raspored SILE:tle nalazi se ovde... ovde... i ovde." Njegov pokaziva obasja oblasti blizu prestonice Kitsa, visoko na vratu Ekvusa. "Jedinice SILE:svemir obezbedile su primarnu svemirsku luku u prestonici, kao i sekundarna polja ovde... i ovde." On dodirnu gradove Endiminion i Port Romens, oba na kontinentu Akvila. "Jedinice SILE:tle pripremile su odbrambene instalacije ovde..." mirnu dvadesetak crvenih svetala; veina na delovima vrata i grive Ekvusa, ali nekoliko i na Akvilinom Kljunu i u regionima Port Romensa. "To obuhvata i elemente Marinaca, kao i kopnenu odbranu i komponente zemlja-vazduh i zemlja-svemir. Vrhovna Komanda oekuje da, za razliku od Bresije, na samoj planeti nee doi do borbi, ali ukoliko pokuaju sa invazijom, biemo spremni za to."

Meina Gledston pogleda na svoj komlog. Do njenog emitovanja uivo ostalo je jo sedamnaest minuta. "ta je sa planovima za evakuaciju?"

Janijeva obnovljena pribranost namah se raspade. On pogleda sa izvesnim oajanjem ka svojim pretpostavljenim oficirima.

"Nema nikakve evakuacije", ree admiral Sing. "Bila je to finta, mamac za Proterane."Gledstonova poe da lupka vrhovima prstiju. "Na Hiperionu se nalazi nekoliko miliona ljudi,

admirale.""Da", ree Sing, "i mi emo ih zatititi, ali evakuacija makar i ezdesetak hiljada graana

Hegemonije ne dolazi u obzir. Nastao bi haos kada bismo dopustili da sva tri miliona navale u Mreu. Osim toga, iz bezbednosnih razloga, to nije mogue."

16

"rajk?" zapita Li Hant."Bezbednosni razlozi", ponovi general Morpurgo. "Proterani su se povukli do sredita Roja, oko

ezdeset AJ od Hiperiona. U pogledu bilo kakvih namera i ciljeva, sistem je bezbedan. Hiperion je bezbedan. ekamo na protivnapad, ali znamo da moemo da ga izdrimo. Ponovo, u pogledu bilo kakvih namera i ciljeva, Hiperion je sada deo Mree. Pitanja?"

Nije ih bilo. Gledstonova izie sa Li Hantom, oporom senatora i svojih autanata. Vojna lica okupie se u gomile, oigledno onako kako im je to nalagao in. Autanti se ratrkae. Nekoliko izvetaa kojima je bilo doputeno da uu u prostoriju otra do svojih ekipa sa imaerima koje su ih ekale napolju. Mladi pukovnik, Jani, ostade u stavu na mestu voljno, zagledan u prazno, veoma bledog lica.

Sedeo sam jo trenutak, zurei u prizvanu mapu Hiperiona. Slinost kontinenta Ekvusa sa konjem bila je vea sa ove udaljenosti. Sa mesta na kom sam sedeo, mogao sam taman da razluim planine Masiva Uzde i narandastoutu boju visoke pustinje ispod konjskog 'oka.' Nikakvi odbrambeni poloaji SILE nisu bili oznaeni severoistono od planina, nikakvi simboli osim majunog crvenog sjaja koji je mogao predstavljati mrtvi Grad Pesnika. Vremenske Grobnice uopte nisu bile oznaene. Kao da Grobnice nisu imale nikakav vojni znaaj, nikakvu ulogu u onome to e se dogoditi tokom dana. Ali ja sam nekako znao da nije tako. Nekako sam pretpostavljao da itav rat, pokreti hiljada, sudbina miliona - moda i milijardi - zavise od postupaka estoro ljudi u tom neoznaenom potezu narandaste i ute boje.

Zatvorio sam blok za skiciranje, strpao olovke u depove, potraio izlaz, pronaao ga i upotrebio.

Li Hant mi prie u jednom od dugakih hodnika koji su vodili ka glavnom ulazu. "Odlazite?"Udahnuh. "Zar mi to nije doputeno?"Hant se osmehnu, ako se to izvijanje tankih usana uopte moe nazvati osmehom. "Naravno da jeste,

M. Severn. Ali CEO Gledston me je zamolila da vam kaem da bi ponovo elela da porazgovara sa vama danas po podne."

"Kada?"Hant slegnu ramenima. "U bilo koje doba posle njenog govora. Kad vama to bude odgovaralo."Klimnuh glavom. Bukvalno milioni lobista, lovaca na posao, potencijalnih biografa, poslovnih ljudi,

oboavalaca CEO i moguih atentatora dali bi gotovo sve samo da mogu da provedu jedan minut sa najistaknutijim voom Hegemonije, nekoliko sekundi sa CEO Gledston, a ja sam mogao da se sastanem sa njom 'kad mi to bude odgovaralo.' Ko je ikada rekao da vasiona nije luda?

Progurah se pored Lija Hanta i krenuh ka prednjim vratima.

Zahvaljujui dugoj tradiciji, Dom Vlade nije imao javne dalekobacake portale unutar svojih zidova. Kratka staza vodila je kraj bezbednosnih pregrada na glavnom ulazu i kroz vrt ka niskoj, beloj zgradi koja je sluila kao tab izvetaa i terminal. Izvetai su se okupili oko centralne jame za posmatranje, gde su poznato lice i glas Luelina Drejka, 'glasa SveStvari', objanjavali da je nastupajui govor CEO Gledston 'od ivotne vanosti za Hegemoniju.' Klimnuh glavom ka njemu, pronaoh slobodni portal, pokazah svoju univerzalnu karticu i krenuh u potragu za nekom kafanom.

Veliko Predvorje bilo je, kad jednom stignete tamo, jedino mesto u Mrei gde ste mogli besplatno da koristite dalekobaca. Svaki svet u Mrei nudio je najmanje jedan svoj najfiniji urbani blok - TC2 je obezbedio dvadeset tri takva bloka - za kupovinu, zabavu, fine restorane i kafane. Naroito kafane.

Kao i reka Tetis, Veliko Predvorje teklo je izmeu vojniki velikih dalekobacakih portala, visine dve stotine metara. Sa omotaem, dobijao se efekt beskrajne glavne ulice, torusa materijalnih zadovoljstava dugakog stotinu kilometara. ovek je mogao, poput mene tog jutra, da stoji pod blistavim suncem Tau Cetija i da gleda niz Predvorje u noni centar Deneba Drei, pun neona i holoa, kao i da ugleda Glavnu Trnicu Lususa sa stotinu spratova, znajui da iza nje lee zaseneni butici Bojeg Gaja sa sopstvenim predvorjem od opeka i liftovima za Kronje, gde se najskuplje ruavalo u Mrei.

Nije me bilo ni najmanje briga za to. eleo sam samo da pronaem neku mirnu kafanu.Kafane na TC2 bile su previe ispunjene birokratama, izvetaima i raznim poslovnim tipovima, pa

sam uzeo jedan od atlova Predvorja i siao na glavni bulevar Sol Drakoni Septema. Gravitacija je mnoge obeshrabrivala - obeshrabrivala je i mene - ali to je znailo da su kafane praznije i da su oni koji se u njima nalaze doli tamo zbog pia.

17

Mesto koje sam odabrao bila je kafana na nivou tla, gotovo skrivena pod potpornim stubovima i servisnim toboganima glavnog trnog centra, tako da je unutranjost bila mrana: tamni zidovi, tamno drvo, tamne muterije - koe crne onoliko koliko je moja bila bleda. Bilo je to dobro mesto za pie i ja ga i poruih, zapoevi duplim skoem, sve ozbiljniji kako je vreme odmicalo.

ak se ni tamo nisam mogao osloboditi Gledstonove. Daleko na drugom kraju prostorije, TV ravnog ekrana prikazivao je CEO-ino lice sa plavozlatnom pozadinom koju je koristila za dravno emitovanje. Nekolicina drugih muterija okupila se da posmatra. uo sam delove govora: "...kako bismo osigurali bezbednost graana Hegemonije i... ne sme im se dopustiti da ugroavaju bezbednost Mree ili naih saveznika u... te sam zato odobrila puni vojni odgovor na..."

"Utiajte tu prokletu stvar!" Zapanjio sam se kada sam shvatio da to ja viem. Muterije su me mrko pogledale preko ramena, ali su utiale ton. Posmatrao sam za trenutak kako Gledstonova pomera usne, a onda mahnuo ankeru da mi da jo jedan dupli.

Neto kasnije, moda i satima posle toga, podigao sam pogled i shvatio da neko sedi preko puta mene u mranom separeu. Bio mi je potreban sekund da trepui shvatim ko je to u mutnom osvetljenju. U jednom trenu srce mi je jurnulo kada sam pomislio: Fani, ali onda sam ponovo trepnuo i rekao: "Gospo Filomel."

Jo je nosila tamnoplavu haljinu u kojoj sam je video za dorukom. Nekako mi se sada inilo da je dubje seena. Lice i ramena kao da su joj svetlucali u pomrini. "M. Severn", ree ona, glasom koji je bio gotovo apat. "Dola sam zbog vaeg obeanja."

"Obeanja?" Mahnuh ankeru da doe, ali on nije reagovao. Namrtih se i zagledah u Dajanu Filomel. "Kakvog obeanja?"

"Da me nacrtate, naravno. Zar ste zaboravili ta ste mi obeali na zabavi?"Pucnuh prstima, ali drski anker ponovo se nije udostojio da pogleda ka meni. "Ja vas jesam

nacrtao", rekoh ja."Da", ree Gospa Filomel, "ali ne celu."Uzdahnuh i iskapih poslednje ostatke skoa. "Pijem", rekoh.Gospa Filomel se osmehnu. "Vidim."Krenuh da ustanem i poem po ankera, pa se predomislih i polako sedoh natrag na vremeno drvo

klupice. "Armagedon", rekoh. "Igraju se Armagedonom." Paljivo pogledah enu, zamirivi malo kako bi mi dola u iu. "Znate li za tu re, moja gospo?"

"Ne verujem da e vam on vie dati imalo alkohola", ree ona. "Imam pie kod kue. Moete da cugnete dok budete crtali."

Ponovo stisnuh oi, sada prepredeno. Moda sam i popio koji sko previe, ali to mi nije uticalo na svest. "Mu", rekoh.

Dajana Filomel se ponovo osmehnu, isuvie srdano. "Provee nekoliko dana u Domu Vlade", ree ona, sada zaista apatom. "Ne sme da se udaljava od izvora moi u tako vanim trenucima. Hodi, moje vozilo je odmah tu, napolju."

Ne seam se da sam platio, ali pretpostavljam da jesam. Ili je platila Gospa Filomel. Ne seam se da mi je pomogla da iziem, ali pretpostavljam da neko jeste. Moda voza. Seam se mukarca u sivoj tunici i pantalonama, seam se da sam se oslanjao na njega.

EMV je imao vrh u obliku mehura, polarizovan spolja, ali potpuno providan sa mesta na kome smo sedeli u dubokim jastucima i gledali napolje. Izbrojao sam jedan, dva portala, a onda smo se udaljili od Predvorja i poeli da se uspinjemo iznad plavih polja pod utim nebom. Paljivo izgraene kue, od nekog drveta slinog abonosu, nalazile su se na vrhovima brda okruenim poljima maka i bronzanim jezerima. Renesansa Vektor? Bila je to u tom trenutku preteka zagonetka za reavanje, pa sam oslonio glavu o mehur i odluio da poinem na tren ili dva. Morao sam biti odmoran za portret Gospe Filomel... he, he.

Ispod nas prolazili su seoski pejsai.

5.

Pukovnik Fedman Kasad prati Bron Lamiju i Oca Hojta kroz prainu oluje ka Grobnici od ada. Slagao je Lamiju; njegov noni vizir i senzori radili su dobro uprkos elektrinim pranjenjima koja su

18

treperila svuda oko njih. Praenje njih dvoje inilo mu se kao najbolja prilika da pronae rajka. Kasad se seti lova na kamene lavove na Hebronu - ovek privee jare i eka.

Podaci indikatora koje je postavio oko logorita trepere na Kasadovom taktikom displeju i apuu mu kroz implant. To to je ostavio Vejntrauba i njegovu ker, Martina Silenusa i Konzula da tamo spavaju, nezatieni osim automatike i alarma, bio je sraunati rizik. Ali opet, Kasad ionako ozbiljno sumnja da je u stanju da zaustavi rajka. Svi su oni jarii, privezani, ostavljeni da ekaju. Kasad je reen da pronae enu, fantoma po imenu Moneta, pre nego to umre.

Vetar je nastavio da jaa i sada vriti oko Kasada, smanjuje mu normalnu vidljivost na nulu i dumbara mu po oklopu. Dine svetlucaju od pranjenja, a minijaturne munje pucketaju mu oko izama i nogu dok koraa kako bi mu Lamijin toplotni otisak ostao jasno u vidokrugu. Informacije se ulivaju iz njenog otvorenog komloga. Hojtovi zatvoreni kanali otkrivaju samo to da je iv i da se kree.

Kasad prolazi ispod ispruenog krila Sfinge i osea nevidljivu teinu nad sobom, kako visi tamo kao potpetica neke ogromne izme. Onda skree dublje u dolinu, vidi Grobnicu od ada kao odsustvo toplote u infracrvenom polju, hladne obrise. Hojt upravo ulazi u otvor u obliku polulopte; Lamija je dvadeset metara iza njega. Nita se drugo ne pomera u dolini. Indikatori iz logora, skriveni u noi i oluji iza Kasada, otkrivaju da Sol i beba spavaju, da Konzul lei budan, ali se ne pomera, i nita drugo unutar perimetra.

Kasad otkouje oruje i brzo se kree napred, grabei dugakim nogama velike korake. Dao bi sve u toj sekundi da ima pristup pijunskom satelitu, sa kompletnim taktikim kanalima, umesto da mora da ima posla sa ovom deliminom slikom fragmentarne situacije. Slee ramenima pod oklopom i nastavlja dalje.

Bron Lamija umalo da ne uspe da prevali poslednjih petnaest metara koliko je deli od Grobnice od ada. Vetar je narastao do snage oluje, pa i vie od toga, i gura je tako da ona dvaput gubi oslonac pod nogama i pada naglavce u pesak. Munje su sada stvarne, cepaju nebo u snanim pranjenjima i osvetljavaju grobnicu koja svetluca pred njom. Dvaput pokuava da pozove Hojta, Kasada ili ostale, sigurna da niko nije u stanju da ovo prespava tamo, u logoru, ali komlog i implant daju joj samo statiku, na irokim frekvencijama koje registruju besmislice. Posle drugog pada, Lamija se uspravlja na kolena i gleda napred; Hojtu nije bilo ni traga jo od tog kratkog pogleda na nekoga ko se kree ka ulazu.

Lamija grabi oev automatski pitolj i ustaje, doputa vetru da je ponese preko poslednjih nekoliko metara. Zastaje pred ulaznom poluloptom.

Bilo zbog oluje i elektrine predstave, bilo zbog neeg drugog, Grobnica od ada svetluca jarkom, unozelenom bojom koja obasjava dine i zbog koje koa na njenim akama i zglobovima izgleda kao neto iz groba. Lamija poslednji put pokuava da dozove nekoga preko komloga, a onda ulazi u grobnicu.

Otac Lenar Hojt iz hiljadu dvestogodinjeg Drutva Isusovog, stanovnik Novog Vatikama na Pacemu i odani sluga njegove Svetosti Pape Urbana XVI, vriti opscenosti.

Hojt je izgubljen i trpi veliki bol. iroke prostorije blizu ulaza u Grobnicu od ada suavale su se, a hodnik se kruno vraao sam u sebe ve toliko puta da je Otac Hojt sada izgubljen u nizu katakombi i luta izmeu zidova koji zrae zelenkastim sjajem, u lavirintu koga se ne sea posle istraivanja izvrenih tokom dana ili iz mapa koje je ostavio za sobom. Bol - bol koji je bio godinama sa njim, bol koji mu je saputnik jo otkad mu je pleme Bikura usadilo dve kruciforme, njegovu sopstvenu i kruciformu Pola Direa - sada preti da ga otera u ludilo svojom novom silinom.

Hodnik se ponovo suava. Lenar Hojt vriti, vie nije svestan da to ini, vie nije svestan rei koje izvikuje - rei koje nije koristio jo od detinjstva. eli osloboenje. Osloboenje od bola. Osloboenje od tereta noenja DNK i linosti Oca Direa... Direove due... u parazitu u obliku krsta na leima. I od noenja strane kletve sopstvenog gnusnog vaskrsnua u kruciformi na grudima.

Ali i dok vriti, Hojt zna da ga nisu sada mrtve Bikure osudile na takav bol; izgubljeno pleme kolonista, vaskrsavanih sopstvenim kruciformama ve toliko puta da su postali idioti, puka vozila za sopstvenu DNK i DNK svojih parazita, takoe je bilo pleme svetenika... svetenika rajka.

Otac Hojt iz Drutva Isusovog poneo je boicu svete vodice koju je blagoslovila njegova Svetost, euharistiju posveenu u Sveanoj Misi i primerak Crkvinog drevnog obreda egzorcizma. Te stvari sada su zaboravljene, zapeaene u mehuru od 'Perspeksa', u depu njegovog plata.

Hojt nalee na zid i ponovo vriti. Bol je sada sila koja se ne moe opisati, a puna ampula ultramorfa koju je ubrizgao sebi pre samo petnaest minuta nemona je pred njim. Otac Hojt vriti i kida odeu, cepa

19

teki plat, crnu tuniku i rimski okovratnik, pantalone, koulju i donji ve, sve dok ne ostane nag, drhtei od studeni i hladnoe u svetlucavim hodnicima Grobnice od ada, vritei opscenosti u no.

On ponovo posre napred, pronalazi otvor i ulazi u sobu veu od svega to je zapamtio posle celodnevne pretrage. Goli, prozirni zidovi uzdiu se trideset metara sa obe strane praznog prostora. Hojt se saplie i pada na ruke i kolena, sputa pogled i shvata da je pod postao gotovo providan. On zuri u okomiti aht ispod tanke membrane poda; aht koji se sputa kilometar ili vie u plamenove. Sobu ispunjava crveno i narandasto pulsiranje sjaja vatre tako duboko ispod nje.

Hojt se prevaljuje na bok sa smehom. Ako je ovo neki prizor pakla prizvan njega radi, onda je zakazao. Hojtov pogled na pakao je taktilan; bol je ono to se kree u njemu poput bodljikave ice provuene kroz njegove ile i creva. Pakao je takoe seanje na izgladnelu decu u sirotinjskim etvrtima Armagasta i na osmeh politiara koji alju deake da ginu u kolonijalnim ratovima. Pakao je pomisao na Crkvu koja umire za njegovog ivota, za Direovog ivota, sa poslednjom aicom vernika, staraca i starica koji mogu da ispune samo nekoliko redova u ogromnim katedralama Pacema. Pakao je licemerje izgovaranja jutarnje mise sa zlom kruciforme koja mu toplo, opsceno pulsira iznad srca.

Osea se nalet vrelog vazduha i Hojt posmatra kako deo poda klizi pozadi i otvara aht. Soba se puni zadahom sumpora. Hojt se smeje tom klieu, ali posle samo nekoliko sekundi, smeh se pretvara u jecaje. Sada je na kolenima i okrvavljenim noktima grebe po kruciformama na leima i prsima. Masnice u obliku krsta kao da sijaju na crvenom svetlu. Hojt moe da uje plamenove odozdo.

"Hojte!"I dalje u jecajima, okree se i vidi enu - Lamiju - uokvirenu vratima. Ona gleda pored njega, iza

njega, i podie drevni pitolj. Oi su joj razrogaene.Otac Hojt osea vrelinu iza sebe, uje riku udaljene pei, ali iznad toga iznenada uje kripu metala

po kamenu. Korake. Dok i dalje grebe raskrvavljenu masnicu na prsima, Hojt se okree, kolena odranih na podu.

Najpre vidi senku: deset metara otrih uglova, trnja, seiva... noge poput elinih cevi sa rozetom seiva sablji oko kolena i lanaka. A onda, kroz pulsiranje vrele svetlosti i crne senke, Hojt vidi oi. Stotinu povrina... hiljadu... crveni sjaj, laser proputen kroz istovetne rubine, iznad okovratnika od elinog trnja i prsa od ive u kojima se vidi odraz plamena i senke...

Bron Lamija puca iz oevog pitolja. Prasak pucnjeva visoko i ravno odjekuje iznad tutnjave pei.Otac Lenar Hojt obre se ka njoj, podie ruku. "Ne, nemojte!" vriti. "Udovoljava jednoj elji!

Moram da poelim..."rajk, koji je bio tamo - pet metara dalje - najednom je tu, na rukohvat od Hojta. Lamija prestaje da

puca. Hojt podie pogled, vidi sopstveni odraz u vatrom izglaanom hromu bodljastog oklopa tog stvorenja... vidi u tom trenu neto drugo u rajkovim oima... a onda toga vie nema, nema ni rajka i Hojt polako podie ruku, gotovo zbunjeno dodiruje grlo, zuri na sekund u kaskadu crvenila koje mu prekriva aku, prsa, kruciformu, trbuh...

Okree se ka vratima i vidi kako Lamija i dalje zuri u stravi i oku, sada ne u rajka, ve u njega, u Oca Lenara Hojta iz Drutva Isusovog, i u tom trenu on shvata da je bol nestao, otvara usta da progovori, ali jo, samo jo crvenila izlazi napolje, kao crveni gejzir. Hojt ponovo sputa pogled, prvi put primeuje da je nag, vidi kako mu sa brade i grudi kaplje krv, kaplje i kulja ka sada tamnom podu, vidi kako krv kulja kao da je neko prevrnuo kofu punu crvene boje, a onda vie ne vidi nita dok pada licem ka podu tako duboko... silno duboko... pod njim.

6.

Telo Dajane Filomel bilo je onoliko savreno koliko su nauka i umenost ARNista mogli da ga uine takvim. Leao sam u krevetu nekoliko minuta posle buenja i divio se njenom telu: bila mi je okrenuta leima i klasino zakrivljenje guzova, kukova i bedara nudilo je geometriju divniju i moniju od svega to je Euklid ikada otkrio, sa dve jamice vidljive ispod krsta, odmah iznad mleno bele zadnjice koja se irila tako da je od toga zastajalo srce, sa ukrtanjem mekih uglova, a zadnji delovi punih butina nekako su bili senzualniji i vri nego to bi se ijedan vid muke anatomije ikada mogao ponadati da e biti.

Gospa Dajana je spavala ili se pravila da spava. Naa odea leala je razbacana po irokom, zelenom tepihu. Gusta svetlost, obojena u magentu i plavo, preplavila je iroke prozore, kroz koje su se mogle videti

20

sive i zlatne kronje. Veliki listovi papira za crtanje bili su razbacani unaokolo, ispod i preko nae odbaene odee. Nagnuo sam se na levu stranu, podigao list papira i ugledao urno navrljane dojke, butine, miicu preraenu u urbi i lice bez crta. Izvoenje ivotne studije u stanju pijanstva i postupku preputanja zavoenju nikada nije formula za kvalitetnu umetnost.

Zastenjah, prevrnuh se na lea i prouih izvajani svitak na tavanici dvanaest stopa iznad nas. Da je ena kraj mene bila Fani, moda nikada ne bih poeleo ni da se pomerim. Ali ovako, kliznuo sam ispod prekrivaa, pronaao svoj komlog, primetio da je na Tau Ceti Centru rano jutro - etrnaest sati posle mog sastanka sa CEO - i otapkao do kupatila u potrazi za pilulom protiv mamurluka.

U ormariu za lekove gospe Dajane moglo se odabrati nekoliko vrsta medikamenata. Pored uobiajenih aspirina i endorfina, ugledao sam stimulatore, sedative, cevice za Flebek, derme za orgazam, premaze za utinice, udisnike za kanabis, nepreporuljive cigarete od duvana i na stotinu manje prepoznatljivih droga. Pronaao sam au i na silu popio dve pilule 'Dan posle', osetivi kako mi munina i glavobolja nestaju posle samo nekoliko sekundi.

Gospa Dajana bila je budna i sedela je na krevetu, i dalje naga, kada sam iziao. Htedoh da se osmehnem, ali tada videh dva mukarca kraj istonih vrata. Nijedan od njih nije bio njen mu, iako su obojica bila podjednako krupna, negujui isti stil nedostatka vrata, pesnica veliine unki i tamnog podbratka koji je Hermund Filomel usavrio.

U dugoj procesiji ljudske istorije, siguran sam da je postojao neki mukarac koji je mogao da stoji, iznenaen i nag, pred dvojicom sasvim obuenih i potencijalno neprijateljski nastrojenih stranaca, mukaraca-takmaca, a da ne ustukne, da ne oseti poriv da prekrije genitalije i presamiti se i da se ne osea potpuno ranjivo i hendikepirano... ali ja taj mukarac nisam.

Presamitio sam se, prekrio prepone, uzmakao ka kupatilu i rekao: "ta... ko...?" Pogledao sam ka Dajani Filomel kako bih joj se obratio za pomo i spazio tamo osmeh... osmeh sasvim u skladu sa surovou koju sam joj prvi put video u oima.

"Hvatajte ga. Brzo!" zatrai moja donedavna ljubavnica.Stigoh do kupatila i posegnuh za manuelnim prekidaem kako bih zatvorio vrata, kada me dohvati

blii od one dvojice, zgrabi me, gurnu natrag u spavau sobu i baci me ka svom pajtau. Obojica su bila sa Lususa, ili nekog sveta sa podjednako visokom gravitacijom, ili su jeli samo steroide i Samsonove elije, poto su me bez ikakvog napora bacakali tamo-amo. Nije bilo vano koliko su bili krupni. Pored moj