5 Predavanje - Mehanicke Operacija

TEHNOLOKE OPERACIJE( EH P P )(TEHNOLOKI POSTUPCI)

SASTAVNI DEO SVAKE TEHNOLOGIJE SU TEHNOLOKE OPERACIJESASTAVNI DEO SVAKE TEHNOLOGIJE SU TEHNOLOKE OPERACIJE. Prilikom obavljanja tehnolokih operacija menjaju se fizike ili hemijske osobine materijala. Tehnolokim operacijama prerauju se sirovine i poluproizvodi u polugotove ili finalne proizvode Kompletna tehnologija menja fizike ili hemijskepolugotove ili finalne proizvode. Kompletna tehnologija menja fizike ili hemijske osobine od sirovine do finalnog proizvoda. Promene fizikih ili hemijskih osobina tokom tehnolokih operacija mogu bitiposledica sledeih dejstava:posledica sledeih dejstava:- MEHANIKIH,- TOPLOTNIH,- DIFUZIONIHDIFUZIONIH- HEMIJSKIH I- BIOLOKIH.Veoma esto je u pitanju neka kombinacija ovih dejstava. j p j j jTehnoloke operacije obavljaju se u tehnolokim aparatima i ureajima.

TEHNOLOKE OPERACIJE(TEHNOLOKI POSTUPCI)(TEHNOLOKI POSTUPCI)

Postoji veliki broj vrsta osnovnih mehanikih operacija: sitnjenje (drobljenje, mlevenje), klasifikacija (sortiranje), doziranje, peletiranje, briketiranje, meanje, meenje, prosejavanje, transport, itd.meenje, prosejavanje, transport, itd.

Posebna grupa mehanikih operacija su hidromehanike operacije: transport tenosti i gasova, meanje tenosti ili gasova, taloenje, filtriranje, centrifugiranje, g , j g , j , j , g j ,hidrodinamiko razdvajanje komponenti, otpraivanje (aspirarcija), ciklonsko odvajanje itd.

TEHNOLOKE OPERACIJE(TEHNOLOKI POSTUPCI)(TEHNOLOKI POSTUPCI)

MEHANIKE OPERACIJEMehanike operacije se karakteriu mehanikim uticajem na p j jmaterijal pri emu se mogu menjati razliite fizike osobineSITNJENJESitnjenjem se menja veliina estice matarijala Upotreba ove operacije Sitnjenjem se menja veliina estice matarijala. Upotreba ove operacije

dolazi od potrebe da se povea povrina materijala koji se obrauje. Naime,smanjivanjem dimezija estica materijala poveava se povrina omotaa koja doprinosi intenziviranju drugih tehnolokih operacija (zagrevanje, j p z ju ug p j (z g j ,suenje, vlaenje i sl).

Sitnjenje se klasifikuje na bazi ekvivalentnog prenika (krupnoe) estica (komada) sirovine koja se obrauje:( ) j j

1. Grubo drobljenje je grubo sitnjenje gde su komadi (estice) sirovine vei od 250 mm,

2. Srednje drobljenje je srednje sitnjenje gde su komadi (estice) sirovine ekvivalentnog prenika od 50 mm do 250 mm.

3. Mlevenje je fino sitnjenje gde su komadii (estice) sirovine ekvivalentnog prenika od 20 do 50 mm i

4 Fi l j j jfi j i j j d k dii ( i ) i i 4. Fino mlevenje je najfinje sitnjenje gde su komadii (estice) sirovine ekvivalentnog prenika manji od 20 mm

MEHANIKE OPERACIJESITNJENJESitnjenje moe biti suvo i mokro. Stepen sitnjenja jensit = D/dD ekvivalentni prenik ulaznog komada materijalad ekvivalentni prenik izlaznog komada materijala.Prema nainu naprezanja materijala definiu se osnovni naini sitnjenja:9sitnjenje pritiskomj j p9sitnjenje udaranjem9sitnjenje istezanjem (gnjeenjem, valjanjem)9sitnjenje smicanjem

U veini sluajeva u praksi koriste se kombinacije ovih naina sitnjenja. Izbor naina zavisi od mehanikih svojstava materijala. Za svako sitnjenje treba uloiti mehaniki rad, odnosno energiju, i to utoliko vie ukoliko je vea vrstoa ili tvrdoa materijala. Tvri i vri materijali sitne se udaranjem ili pritiskom, ilavi istezanjem, a krti smicanjem, mada se ponekad odstupa od ovog pravila. Maine koje se koriste za sitnjenje mogu raditi na principu eljusti, valjaka, kotrljanja i dr.

MEHANIKE OPERACIJEKLASIFIKACIJA SORTIRANJE

Sortiranje se primenjuje na materijalima koji se karakteriu mnotvom estica (nasuti materijal). Princip sortiranja moe biti izveden na bazi:jedne ili vie dimenzijastrujnih (hidrodinamikih) svojstavaosobina trenjaboje i drboje i dr.

Sortiranje na bazi dimenzija izvodi se pomou ureaja koji imaju ugraena razliita sita. Sita mogu biti ravna ili cilindrna. Mogu biti izraena od pletiva (metalna plastina tekstilna i dr)Mogu biti izraena od pletiva (metalna, plastina, tekstilna i dr).ili od perforisanih limova.Matrijal se dovodi na sito gde se potresima razliitih vrsta obavlja klasiranje tako da se materijal deli na onaj koji je propao - propad i onaj koji je ostao na situ prelaz.

S obzirom na heterogenost matarijala u pogledu veliine estice, naroito u sluaju drobljenih, mlevenih i prakastih materijala krupnoa se moe iskazati sitovnom analizom. Sitovna analizaizvodi se na ureajima koji sadre vei broj sita sa standardnim otvorima sita U Srbiji seizvodi se na ureajima koji sadre vei broj sita sa standardnim otvorima sita. U Srbiji se primenjuju evropski standardi za veliinu otvora sita, koji se baziraju na standardnim brojevima (ISO). Rezultat sitovne analize je tabela odmerenih masa (najee) pojedinih frakcija po veliini sita kroz koje su propali. Na osnovu te tabele moe se nacrtati histogram ili dijagram kao vizuelni rezultat analize. Takoe, moe se istraivati i matematiki (statistiki) model koji opisuje kakva je raspodela estica po krupnoi.

MEHANIKE OPERACIJEKLASIFIKACIJA SORTIRANJE

Prirodna raspodela u najveem broju sluajeva saglasna je sa Gausovom (normalnom) krivom g j ( )raspodele (distribucije).

MEHANIKE OPERACIJEDOZIRANJE

Dodavanje nekog materijala u ureaj radi meanja ili prerade u nekoj tehnolokoj operaciji naziva se doziranje. Osnovni zadatak ove tehnoloke operacije je da se doda tano predviena koliina materijala u jednici vremena ili u odnosu na neki parametar procesa (temperatura materijala, pritisak, vlanost i dr).P i i i j d i j tih t ij l bitiPrincipi ureaja za doziranje vrstih materijala mogu biti:- dozator punicom,- zvezdasti dozatori,

vibracioni dozatori itd- vibracioni dozatori itd.

Doziranje tenih i gasovitihmaterijala obavlja se pomou cevnih zatvaraa (ventilicevnih zatvaraa (ventili, slavine i zasuni)

MEHANIKE OPERACIJEPELETIRANJE I BRIKETIRANJEPeletiranje i briketiranje su tehnoloke operacije sjedinjavanja usitnjenih materijala u krupnije proizvode na bazi uloenog mehanikog rada (energije). Dobijeni proizvodi nazivaju se pelete i briketi. Pelete i briketi mogu biti cilindrini i prizmatini.b e e e e b e ogu b c d p a Pelete su proizvodi ija je najvea dimenzija poprenog preseka manja od 20 mm. Brikete su vee od ove granice.

MEHANIKE OPERACIJEMEANJEMeanje vrstih materijala je mehanika operacija koja imaza cilj postizanje homogenosti sastava prakastih smea. Primer: spremanje stone hrane.

Vertikalna mealica

Aparat za meanje zove se mealica. Postoje horizontalne i vertikalne mealice.

Horizontalna mealica

MEENJEMeenje je mehanika operacija koja ima za cilj

ti j h ti tpostizanje homogenosti sastava veoma viskoznih smea. Ova operacija moe se svrstavati u hidrodinamike operacije, jer je re o materijalu koji spada u nenjutnovske fluide.o materijalu koji spada u nenjutnovske fluide. Primer: meenje testa, meenje mesa za kobasice i sline proizvode. Aparat ze meenje zove se mesilica.

HIDROMEHANIKE OPERACIJE

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKA -OSNOVE

Tenosti i gasovi u fizici se nazivaju jednim imenom fluidi.Deo fizike, u kome se prouavaju fluidi, naziva se mehanika fluida. Model fluid - neprekidna (kontinualna) materija, prostor potpuno ispunjen. Hidropneumatska tehnika je primenjena mehanika fluida To je inenjerska disciplinaHidropneumatska tehnika je primenjena mehanika fluida. To je inenjerska disciplina koja se bavi primenom mehanike fluida u tehnici.

Veoma veliki broj tehnolokih operacija baziranVeoma veliki broj tehnolokih operacija baziran je na postupcima sa fluidima razliitih vrsta.Zbog toga je potrebno osnovno znanje o mirovanju i kretanju fluida, kao i o j j ,hidropneumatskoj tehnici koja je namenjena fluidima.

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKA

OSNOVNA FIZIKA SVOJSTVA FLUIDAGustinaKlasina fizika gustinu definie na sledei gnain:

(kg/m3)Vm= ( g )

m (kg) masa fluidaV (m3) njegova zapremina

V

V (m ) njegova zapremina


ViskoznostViskoznostPrilikom kretanja estica fluida jednih u odnosu na druge javljaju se sile koje setome suprotstavljaju.Mera tog suprotstavljanja (otpora) je viskoznost.Viskoznost je razliita za pojedine fluide.Tenosti imaju mnogo veu vrednost viskoznosti od gasova. Viskoznost je vrlobitna osobina od koje zavisi kretanje fluida.


STATIKA FLUIDASTATIKA FLUIDA

Statika fluida je deo mehanike fluida u kojoj se prouavaju zakoni mirovanja fluida. Hidrostatika je deo hidaulike u kojoj se prouavaju zakoni mirovanja nestiljivih fluidaHidrostatika je deo hidaulike u kojoj se prouavaju zakoni mirovanja nestiljivih fluida(rezervoari, statiki problemi u navodnjavanju i odvodnjavanju, hidrauliki cilindri, hidraulike prese, plovni objekati...) Zakon statike fluida primenjen u gravitacionom polju zemlje izraava se na sledeip j g p j jnain:

hgp = (Pa)g (m/s2) ubrzanje zemljine tee, (kg/m) gustina fluida i ( g ) gh (m) rastojanje posmatrane takeod slobodne povrine fluida (dubina).


STATIKA FLUIDASTATIKA FLUIDA

PASKALARHIMEDJednaina statike fluida u gravitacionom polju zemlje je osnova mnogih zakonastatike fluida:9S

SARHIMED

9Slobodna povrina tenosti uvek je horizontalna,9U jedinstvenom fluidnom prostoru u istoj horizontalnoj ravni pritisci su jednaki,9Arhimedov zakon sila potiska koja deluje na potopljeno telo deluje navie ijednaka je proizvodu zapremine tela, gustine fluida i ubrzanja zemljine tee. Arhimedov zakon je najstariji pisani zakon mehanike fluida (3. vek p.n.e) koji idanas vai u izvornom obliku,,9Paskalov zakon promena pritiska u jednoj taki fluidnog prostora izazivaistu promenu pritiska u svim takama istog tog jedinstvenog fluidnog prostora.


KRETANJE FLUIDAOsnovne zakonitosti mehanike fluida zasnovane suOsnovne zakonitosti mehanike fluida zasnovane su na dva najpoznatija zakona klasine fizike:- zakon o odranju energije i

zakon o odranju materije- zakon o odranju materije.

OJLER

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKABernulijeva jednainaOpti fiziki zakon o odranju energije primenjen na kretanje fluida u gravitacionomOpti fiziki zakon o odranju energije primenjen na kretanje fluida u gravitacionom polju zemlje. Ustaljena (stacionarna) strujanja fluida. Bernulijeva jednaina koja glasi:Bernulijeva jednaina koja glasi:

const2

=++ gzpv 22v

- koliina kinetike energijep

(J/kg) const

2=++ gz

v (m/s) brzina kretanja fluidap - koliina pritisne energije

gz - koliina poloajne (geodezijske) energije.z (m) koordinata u pravcu navie

Za primenu u tehnici ova jednaina pie se u proirenom obliku:Za primenu u tehnici ova jednaina pie se u proirenom obliku:

Hggzpvgzpv +++=++ 222

21

12

122

Gde je: v1, p1, z1 brzina, pritisak i poloaj u poetnom preseku cevovoda,v2, p2, z2 brzina, pritisak i poloaj u krajnjem preseku cevovoda i

22

2, p2, 2 , p p j j j pSHg gubici energije pri strujanju od poetka do kraja cevovoda


Jednaina kontinuitetaZ k d j t ij ( ) tZakon o odranju materije (mase): m = constZa sluaj nestiljivih fluida: constIz prethodnog sledi:

Q = v A = const

v (m/s) - srednja brzina fluida u preseku cevi,Q (m3/s) zapreminski protok fluida kroz cev iA (m2) povrina poprenog preseka ceviA (m2) povrina poprenog preseka cevi.

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKAHIDRAULINE MAINEHIDRAULINE MAINEHidrauline maine su maine u kojima se obavlja transformacija fluidne (strujne) energije u neki drugi oblik ili obrnuto. Hidrauline maine se dele na:

d hid li i i- radne hidrauline maine i- motorne hidrauline maine.Radne hidrauline maine su one maine kod kojih se neki drugi oblik energije transformie u fluidnu energiju (pumpa).Motorne hidrauline maine su one maine kod kojih se fluidna (strujna) energija transformie u neki drugi oblik (hidraulini ili pneumatski cilindar). g j g ( p )


Radne hidrauline maineRadne hidrauline maine su pumpe, ventilatori, kompresori i injektori. D l i i dDele se po principu rada:1. Hidrauline turbomaine,2. Zapreminske hidrauline maine i3. Strujne hidrauline maine.

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKAHidrauline turbomaineKarakteriu se obrtanjem radnog kola i kontinualnim (ravnomernim) protokom fluida kroz nju. One se dele na:1.Radijalne ili centrifugalne 2.Aksijalne ili osne i3 Radiaksijalne ili dijagonalne3.Radiaksijalne ili dijagonalne.

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKAZapreminske hidrauline maine esto se nazivaju klipnim mainama. Osnovna karakteristika ovih maina je diskontinualnost protoka.Fluid odreene zapremine, to je posebna karakteristika svake p j pmaine, periodino prolazi kroz mainu. Prema principu rada dele se na:1. Linijska klipna maina (pumpe, kompresori),1. Linijska klipna maina (pumpe, kompresori),2. Klipno obrtne pumpe2.1.Aksijalno obrtna klipna pumpa,2 2 Radijalno obrtna klipna pumpa2.2.Radijalno obrtna klipna pumpa,


3. Membranska i klipnomembranska pumpa(primer: pumpa niskog pritiska za gorivo na SUS motoru),


4 Zupasta pumpa (primer: pumpa za ulje za podmazivanje SUS motora)4. Zupasta pumpa (primer: pumpa za ulje za podmazivanje SUS motora),


5. Vijasta pumpa


6. Krilna pumpa


Strujne hidrauline maine su specifine po koncepciji i nameni. One se karakteriu po tome to se za poveanje koliine energije fluida koristi energija nekog drugog fluida. Ove maine se zovu injektori.nekog drugog fluida. Ove maine se zovu injektori.

I j kt j hid li i k j l i i d bInjektor je hidraulina maina koja slui i za veoma dobro,brzo i efikasno meanje dva razliita fluida.


K kt i tik d ih hid li ih iKarakteristike radnih hidraulinih mainaOsnovne karakteristike ovih maina su:- protok,- napor,- snaga za pogon maine i- stepen korisnog dejstva maine.s epe o s og dejs a a e

Protok:zapreminski protok Q (m3/s m3/h l/min ) i- zapreminski protok Q (m3/s, m3/h, l/min...) i

- maseni protok (kg/s; kg/min...)Napor maine je koliina energije koja se predaje jednom kilogramu fluida.Snaga za pogon izraunava se na osnovu veliine protoka, napora i stepena korisnog dejstva maine P (kW)

(-) stepen korisnog dejstva radne hidrauline maine


Motorne hidrauline maineU poljoprivrednoj tehnici zastupljene su sledee motorne hidrauline maine:1 Hidrocilindri1.Hidrocilindri,2.Pneumatski cilindri i3.Hidromotori.

( )Hidrocilindri su klipne maine koje energiju tenosti (najee hidraulino ulje) pretvaraju u mehaniku energiju pravolinijskog kretanja klipa. Pneumatski cilindri su po konstrukciji slini hidrocilindrima, s tim to se kao fluid koristi vazduh. Hidromotori su maine koje energiju fluida pretvaraju u mehaniku energiju obrtnog kretanja radnih organa nekih maina. g j g

HIDROPNEUMATSKA TEHNIKACEVOVODITransport fluida se realizuje kroz cevovode. Cevovodi su tehniki sistemi sastavljeni od cevi, cevne armature i pomonog materijala. p g jCevi mogu biti razliitih dimenzija, a izrauju se od veoma razliitih materijala. Cevni zatvarai koji mogu biti:Cevni zatvarai koji mogu biti:

1.1. ventili,1.2. zasuni i1 3 slavine1.3. slavine.

2.Cevna armatura (cevna kolena, rave, suenja, proirenja, cevne spojnice itd) i3 P i t ij l ( ti i h ti i i l)3. Pomoni matrijal (zaptivai, hermetici i sl)

HIDROMEHANIKE OPERACIJETENI I GASOVITI HETEROGENI SISTEMI

Heterogeni sistemi se sastoje od nosee faze, koja moe biti tenost ili gas i od noene faze koja moe biti: delii tenosti, vrste estice ili neki gas.

HETEREOGENI SISTEMI

Gasoviti het.sist.Teni het.sist.

Suspenzije Emulzije Pene Praina,dim,

Magla

Tenost +vrste

Tenost +Tenost

Tenost +Gas

,gasna suspenzija

Gas+Tenost

estice Gas +vrste estice

HIDROMEHANIKE OPERACIJETALOENJE

Taloenje je tehnoloka operacija izdvajanja vrstih estica iz suspenzija i praina Izdvajanje se obavlja naestica iz suspenzija i praina. Izdvajanje se obavlja na bazi razlike gustina vrste estice i fluida (gasa ili tenosti). Da bi dolo do taloenja gustina estice mora biti vea. to je ova razlika vea to je taloenje j j jintenzivnije. Izraunavanje brzine kretanja estice na dole je identino izraunavanju brzine lebdenja. Ureaj za taloenje zove se talonik.j

HIDROMEHANIKE OPERACIJEHIDRODINAMIKA KLASIFIKACIJAHidrodinamika klasifikacija je sortiranje vrstih estica na bazi razliite brzine taloenja (lebdenja). Ova operacija se izvodi pomou struje fluida koja je

d d i ti j b i t l j bi usmerena odozdo navie. estice manje brzine taloenja bie poneene navie iz smee pri manjim brzinama nego to je to potrebno za estice vee brzine taloenja. Klasian primer a o tehnolok operacij je od ajanje semena nekih koro aKlasian primer za ovu tehnoloku operaciju je odvajanje semena nekih korova od osnovnog semena kada su njiihove veliine sline pa se ovo odvajanje ne moe obaviti na sitima (prema dimenzijama).

estice manje vrednostijbrzine lebdenja

estice vee vrednostibrzine lebdenja

HIDROMEHANIKE OPERACIJEFILTRIRANJETehnoloka operacija filtriranje primenjuje se na suspenzijama. To je postupak pri kome se, zahvaljujui poroznim pregradama (filterska pregrada), razdvajaju nosea faza (tenost ili gas) od vrste faze (vrstihnosea faza (tenost ili gas) od vrste faze (vrstih estica). U veini sluajeva suspenzija se prinudno usmerava zahvaljujui nekoj hidraulikoj maini kroz pregradu. j j j j p gestice suspenzije zaustavljaju se na pregradi, a nosea faza prolazi kroz pregradu. Kada je u pitanju prolazak tene suspenzije kroz filtersku pregradu na bazi gravitacionog kretanja nanie re je opregradu na bazi gravitacionog kretanja nanie, re je o ceenju.Tokom operacije vremenom se nakupljaju estice na pregradi. Ove estice ine filter pogau koja sama za p g p g jsebe predstavlja filtersku pregradu. Zbog ove pojave otpor strujanja fluida kroz pregradu raste tokom vremena te se u odreenom momentu proces mora zaustaviti da bi se odstranila pregrada Kada nije poeljno zaustavljanjese odstranila pregrada. Kada nije poeljno zaustavljanje procesa pribegava se ugradnji dva ili vie paralelnih ureaja, koji rade naizmenino ili primeni filterskih aparata koji imaju pokretne filterske pregrade na kojima se moe kontinualno uklanjati filter pogaa (princip doboastih i slinih filtera).

HIDROMEHANIKE OPERACIJECENTRIFUGIRANJECENTRIFUGIRANJE

Centrifugiranje je specijalni oblik filtriranja. Specifinost ove tehnoloke operacije je u tome to se suspenzija potiskuje prema filterskoj pregradi zahvaljujui

t if l j ili k j j l di t ij k k j j l i ij Icentrifugalnoj sili, koja je posledica rotacije komore u kojoj se nalazi suspenzija. I ovde se tokom vremena stvara filter pogaa, pa se aparat mora zaustaviti da bi se ova pogaa uklonila i aparat pripremio za novu aru. Postoje aparati i sa neprekidnim radom (kontin alni rad)neprekidnim radom (kontinualni rad).

Princip rada centrifuge

HIDROMEHANIKE OPERACIJEMEANJE Stvaranje tenih heterogenih sistemaj g

Suprotno razdvajanju heterogenih sistema postoji tehnoloka operacija njhovog stvaranja. To je meanje. To je uglavnom sluaj kada se u tenu fazu dodaje vrsta ili neka druga tena j j j g j j gfaza. Na taj nain se dobijaju suspenzije, emulzije, rastvori i smee. Ako je vrsta faza nerastvoriva u tenoj tada je re o suspenzijama.Primer: pesak u vodi. Ako je tena faza nerastvoriva u tenoj tada je re o emulzijamaAko je tena faza nerastvoriva u tenoj tada je re o emulzijama.Primer: jestivo ulje i vodaAko je vrsta faza rastvoriva u tenosti re je o rastvoru vrste faze u tenosti. U ovom sluaju vrsta faza se razlae na jone koji se shodno principima Braunovog kretanja j j j p p g j(prirodno haotino kretanje) homogeno raspodeljuju u tenosti.Primeri: so u vodi i eer u vodi.Ako je tena faza rastvoriva u tenom nosau re je o smei. Primer: alkohol i vodaPrimer: alkohol i voda.Sva ova meanja obavljaju se u aparatima koji se zovu mealice.

Stvaranje heterogenih sistema u kojima je nosea faza gas je relativno jednostavnije i obalja se jednostavnim dodavanjima vrste, tene ili gasovite faze u struju gasa ( f ) I j kt i i j kt i b i t i i(nosee faze). Injektori i ejektori na bazi venturi cevi su najefikaniji naini stvaranja ovih smea.

HIDROMEHANIKE OPERACIJERAZDVAJANJE GASOVITIH HETEROGENIH SISTEMA

TaloenjeFiziki fenomeni ove operacije su identini taloenju tene suspenzije.(ranije opisano) Najei je sluaj da se ovom hidromehanikom tehnolokom operacijom(ranije opisano). Najei je sluaj da se ovom hidromehanikom tehnolokom operacijom izdvajaju neistoe iz vazduha ili nekih gasova koji se isputaju u atmosferu (naprimer, vrste estice u dimu). Metoda taloenja nema visoku efikasnost. Ona se primenjuje ogranieno kada su u pitanju j p j j g p jmale koliine gasa velike koncentracije krupnijih estica. Ona moe biti u sistemu efikasnog filtriranja ispred neke efikasnije metode po redosledu. Aparat ili objekt zove se talonik.

HIDROMEHANIKE OPERACIJERAZDVAJANJE GASOVITIH HETEROGENIH SISTEMA i tCiklonski separatori

ist gas

Ciklonski separatori slue za razdvajanjeCiklonski separatori slue za razdvajanje vrste od gasovite faze. To mogu biti preistai zaprljanog vazduha, ali to mogu biti i odvajai proizvoda iz struje g j p jvazduha ili nekog drugog gasa.Izdvajanje je na principu inercijalnih centrifugalnih sila koje nastaju zbog rotacionog kretanja praina estice beerotacionog kretanja praina. estice bee ka pariferiji, a u sreditu ciklonske komore ostaje ist ili istiji vazduh koji izlazi nagore kroz centralnu cev. Donji deo aparata je j p jkonian, a na dnu je ispust za vrstu fazu. Primeri izdvajanja korisne vrste faze su izdvajanja vrstih estica iz vazduha:

brano posle pneumatskog transporta- brano posle pneumatskog transporta,- mleko u prahu nakon suenja,- lucerkino brano nakon mlevenja.- prah suenih jaja nakon suare itd.

vrsta fazap j j


Elektrostatiko preiavanjeKada se ele potpuno odstarniti najfinije (najsitnije) estice u nekoj gasnoj suspenziji (praina)Kada se ele potpuno odstarniti najfinije (najsitnije) estice u nekoj gasnoj suspenziji (praina)tada su klasine mehanike metode nedovoljno efikasne. U takvim sluajevima primenjuje se elektrostatiko preiavanje. Ovaj oblik izdvajanja estica polazi od injenice da su estice koje se kreu sa strujom gasa uvek naelektrisane. To naelektrisanje prirodna je pojava, koja je bj j l k h i i (k j d ik l k lj ) P jobjanjena u elektrotehnici (kretanje provodnika u elektromagnetnom polju). Postoje

negativno i pozitivno nalektrisane estice. Ako se takve estice dovedu u blizinu suprotno naelektrisanih elektroda ploa doi e do njihovog privlaenja (suprotno naelektrisana tela se privlae) te e se estice taloiti lepiti na te ploe. Takvim postupkom reavaju se najfinijese privlae) te e se estice taloiti lepiti na te ploe. Takvim postupkom reavaju se najfinije potrebe preiavanja vazduha. Nalektrisanje estica, koje mogu biti veoma male - do veliine jona, moe biti bez spoljnjeg dejstva ili sa prinudnim spoljnim dejstvom. U ovom drugom sluaju aparat sadri i jonizator, k ji i d t k d i d l kt i tikoji ima zadatak da prinudno naelektrie estice.Sam ureaj za izdvajanje estica moe biti cevni ili ploasti. I u jednom i u drugom sluaju zaprljani vazduh prolazi kroz prostor izmeu elektroda. Ovaj tehnoloki aparat naziva se elektrofilter.elektrofilter.


Elektrode

Ploasti elektrofilter

Cevni elektrofilterElektrode

Ponekad se ovaj princip koristi i u proizvodnim tehnolokim operacijama. Na primer, kada se izdvajaju neke posebne komponente iz tenih suspenzija koriste se katjonski i anjonski aparati koji rade na slinom principu. Primer jekoriste se katjonski i anjonski aparati koji rade na slinom principu. Primer je tehnologije izdvajanja bioregulatora i biostimulatora iz biljnih sokova (na primer iz lucerkinog soka).

HIDROMEHANIKE OPERACIJERAZDVAJANJE GASOVITIH HETEROGENIH SISTEMAVlano preiavanjePri preiavanju zaprljanih gasova moe se koristiti i metod vlanog preiavanja. Ova tehnoloka operacija zasnovana je na stvaranju zavese u vidu vodene kie (magle) p j j j ( g )kroz koju prolazi zaprljani gas ili stvaranju tankog filma tenosti preko koje struji gas. vrsta faza, koja se nalazi u gasu, prelazi u tenu fazu (lepi se za tanki film tenosti) i ostaje u njoj. Stvaranje tankog filma preko koje struji gas ostvaruje se pomou namenskih ispuna u aparatima Tehnoloki aparati koji rade na ovim principima zovu senamenskih ispuna u aparatima. Tehnoloki aparati koji rade na ovim principima zovu se skruberi.

oien gasoien gas

g

vodena kiatenost

zaprljan gasispunazaprljan gas

Skruber sa kiom tenostSkruber sa kiom

Skruber sa ispunom

tenost

Pitanja1. Navedite vrste tehnolokih operacija.2. Navedite bar etiri vrste osnovnih mehanikih operacija.p j3. Navedite bar etiri vrste hidrodinamikih operacija.4. Kako se razvrstava tehnoloka operacija sitnjenje? 5. Kakve vrste sitnjenja postoje prema nainu optereivanja materijala?6 Na bazi kojih principa se moe obaviti sortiranje?6. Na bazi kojih principa se moe obaviti sortiranje?7. ta obavezno sadri ureaj za sortiranje prema dimenzijama?8. Kako se obavlja sitovna analiza?9. Sa kojim ureajima se obavlja doziranje vrstih estica?j j j j10. Sa kojim ureajima se obavlja doziranje tene faze?11. ta su to peletiranje i briketiranje i kakva je razlika meu njima?12. ta je meanje?13 ta je meenje?13. ta je meenje?14. ta je viskoznost?15. U emu je razlika izmeu gustine i viskoznosti fluida?16. Napiite zakon statike fluida u polju zemljine tee.17. Koji je fiziki smisao Bernulijeve jednaine?18. Koji je fiziki smisao jednaine kontinuiteta?19. Kako se dele hidrauline maine?20 ta su to radne hidrauline maine i kao se dele?20. ta su to radne hidrauline maine i kao se dele?21. ta su to hidrauline turbomaine i kako se dele?22. ta su to zapreminske hidrauline maine i navedite bar etiri vrste?23. Koje su osnovne karakteristike hidraulinih turbomaina?24. Navedite vrste cevnih zatvaraa?25. Navedite vrste heterogenih sistema?

26. ta je to hidrodinamika klasifikacija?27. Opiite filtriranje.28 t j j ?28. ta je ceenje?29. ta je filter pogaa?30. ta je centrifugiranje?31. ta je meanje?31. ta je meanje?32. Koji sluajevi meanja postoje?33. Kako se zove tehnoloki aparat za meanje?34. ta su karakteristike taloenja gasovitih suspenzija (praina)?35 K k f k i i ikl ki t ?35. Kako funkcionie ciklonski separator?36. Navedite bar dva sluaja izdvajanja korisne vrste faze i gasovite pomou

ciklonskog separatora.37. Na kom principu radi elektrostatiko preiavanje?37. Na kom principu radi elektrostatiko preiavanje?38. Na kom principu radi vlano preiavanje?39. Kako se zovu aparati na kojima se obavlja vlano preiavanje?40. ta je taloenje i kako se zove ureaj za ovu tehnoloku operaciju?

Documents

5 Predavanje - Mehanicke Operacija