TRANSFER UČENJA

TRANSFER UČENJAPrenošenje dejstva jednog učenja na drugo učenje ili aktivnost

- pozitivan transfer - negativan transfer

Teorije transfera:-Teorija formalne discipline-Teorija identičnih elemenata-Teorija generalizacije

Teorija formalne discipline• Platon (lV vek p.n.e.)- učenje aritmetike, muzike i

astronomije usavršava moć spekulativnog učenja

• Džon Lok (XVII vek)- teorija formalne discipline

• Psihologija moći – ljudski duh se sastoji od većeg broja specifičnih mentalnih moći, od kojih svaka čini celinu za sebe i potpuno je nezavisna od ostalih moći

- Moći se pojačavaju vežbanjem↔ težak materijal ↔ veći uloženi napor ↔bolji rezultat

Vrednost predmeta nije u sadržini već u formalno disciplinskoj vrednosti (matematika, latinski jezik, gramatika), vrednost predmeta nije u njihovoj sadržini, nego u njihovoj formi

Posledice na obrazovnu praksu

• Po teoriji formalne discipline pogodni su nastavni planovi sa malim brojem dobro organizovanih predmeta, obimni programi proizvode površno učenje i pri tome ne vežbaju moći

• Motivacija po ovoj teoriji nema nikakvog značaja, važno je samo da učenik za vreme učenja ulaže napor

Teorija identičnih elemenata- komponenata

• Torndajk i Vudvort (1901)• Eksperiment u oblasti opažanja• Prva faza:procenjivanje površine pravougaonika od

10 do 100 cm2• U drugoj fazi ispitanici procenjuju: -Površine pravougaonika od 140 do 300 cm2 -Površine drugih geometrijskih oblika iste veličine (10 do

100 cm2) -Površine drugih geometrijskih oblika veličine od 140 do

400cm2

Transfer postoji samo ako između dva učenja Transfer postoji samo ako između dva učenja ili dve oblasti u kojima se učenje vrši postoje ili dve oblasti u kojima se učenje vrši postoje identični elementi, odnosno ako su dve identični elementi, odnosno ako su dve oblasti slične.oblasti slične.

Posledice na obrazovnu praksu

• Teorija identičnih komponenata naglašava sadržaj onoga što se uči

• Škola treba da daje što više identičnih elementa sa životom, tj. školske programe treba što više približiti životu

• Iz školskih programa se izbacuju predmeti za koje se smatralo da imaju formalno disciplinsku vrednost, a koji nemaju direktnu primenu u praksi

Teorija generalizacije

• Džad (1908)- vežbao je dve drupe 13-godišnjih dečaka u gađanju mete pod vodom

• Sa učenja u jednoj oblasti prenose se na učenje u drugoj oblasti uopštena znanja, opšti principi, a ne pojedinačne činjenice.

• Teorija identičnih komponenata i teorija generalizacije se u izvesnom smislu dopunjuju –situacije mogu biti veoma slične, skoro identične, ali ako neko ne uvidi tu sličnost, tj. ako ne dođe bar do izvesnog stepena generalizacije, učenik neće moći da koristi iskustvo stečeno u prvoj situaciji u rešavanju druge situcije.

Posledice na obrazovnu praksu

• U školske programe se ne unose samo činjenice koje će kasnije u životu imati direktnu primenu

• Programi su se opet proširili i počela je da se obraća pažnja na opšte teorijske principe predmeta, a ne samo na pojedinačne konkretne činjenice

Transfer se javlja u tri oblasti:- motorne veštine

- sposobnosti- učenje

Bilateralni ili unakrsni transfer u oblasti motornih veština

(Prenošenje izvežbanosti jednog organa na drugi, simetrični organ ljudskog tela.)

• Veber (1844)-deca koja su znala da pišu desnom rukom bez dalje obuke mogla su na obrnutu stranu da pišu levom rukom

• Folkman- zapazio tri važne pojave - Smanjenje praga razlike između dve tačke ( povećnje osetljivosti) u onom delu

kože koji je vežban - Skoro podjednako smanjenje praga razlike na odgovarajućoj površini druge ruke - Posle nekoliko dana neupotrebe ova povećana osetljivost je nestala

Zaključio je da dejstvo transfera nije perifernog nego centralnog porekla, tj. da je poreklo transfera u mozgu, a ne u koži

Bilateralni ili unakrsni transfer

• Ispitivanja bilateralnog transfera se vrše metodom paralelnih grupa• Svift (1903) je ispitivao bilateralni transfer sa desne na levu

ruku u bacanju lopte u vis - 6 subjekata jednom rukom bacaju naizmenično dve lopte, pokušaj traje dok subjekt ne ispusti jednu od lopti, vežbali su po deset pokušaja dnevno dok nisu postigli rezultat 100 uhvaćenih lopti (kod jednog subjekta nije bilo transfera)

Zaključak- činioci transfera su bili: prenošenje uspešnih metoda u rukovanju loptama, izbegavanje sudara i vraćanje prisebnosti

• Man (1932)– izvežbanost jedne na drugu ruku (igra loptom)

Pozitivan transfer sastoji se u prenošenju: metoda rada, smanjenju zbunjenosti, boljem snalaženju u novoj situaciji, izbegavanju nervoze i napetosti, opštem osećanju pokreta.

Prenosi se tehnika rada a ne sami pokreti

Transfer u oblasti sposobnosti

Pamćenje• Vudrov (1927) - kako pojava transfera zavisi od načina vežbanja• Tri grupe subjekata (dve eksperimentalne i jedna kontrolna): I eksperimentalna je učila stihove i besmislene slogove na uobičajeni

način (177 minuta) II eksperimentalna grupa je slušala uputstva o uspešnim metodama

učenja (76 minuta): učenju globalnom metodom, preslišavanju, ritmiziranju i grupisanju podataka i ideja, slikovitom (ili drugačijem) predstavljanju smisla učenog materija, koncentrisanju, pouzdanju u sopstveno pamćenje i pomoćnim asocijacijama

101 minut je vežbala primenu metoda

• Zaključak: ne poboljšava se pamćenje kao fiziološka funkcija, nego se poboljšavaju metode rada, tj. ne radi se o vežbanju pamćenja već o učenju metoda učenja.

Mišljenje

• Torndajk (1923) i Vesman (1945) – je ispitivao formalno disciplinsku vrednost pojedinih predmeta tj. uticaj učenja pojedinih školskih predmeta (algebra, fizika, latinski jezik, kuvanje, šivenje...) na opštu inteligenciju

• transferna vrednost školskih predmeta↔ ne postoje značajne razlike između predmeta u odnosu na razvoj inteligencije; inteligentniji imaju veće napredovanje

• Barlov(1937) – izvlačenje pouka iz Ezopovih basni – eksperimentalna grupa (dečaci od 12-13 godina i odrasli) je vežbala opšte principe mišljenja (mišljenje po analogiji, apstrakcija i generalizacija, analiza smisla pročitanog teksta i ponašanja ljudi u različitim situacijama)

• specijalnim vežbanjem može se usavršiti veština mišljenja, subjekti uče način pristupanja problemu i postupak njegovog rešavanja

Socijalna inteligencija

• Vućič,L. – “Transfer vežbanja u analizovanju maksima na socijalno snalaženje-analiza poslovica i maksima”

• Ispitanici su učenici VIII razreda- četri meseca vežbaju analizu polovica i maksima koje se odnose na motive ljudskog ponašanja, karakterne osobine ljudi, odnose među ljudima i odnose čoveka prema radu

• Primeri: • Gladan kurjak usred sela ide; Svak po sebi sudi o drugome... • Plan analize- tumačenje poslovice u celini, tumačenje i analiza

simbola u njoj, da li je poslovica tačna i zašto, navođenje primera koji se odnose na ono što analizovana poslovica kazuje

• Rezultati: eksperimentalna grupa je značajno više napredovala, dečaci su više napredovali od devojčica, ali su njihovi rezultati bili slabiji u prethodnom testu

• Vežbanje više koristi subjektima sa nižom socijalnom inteligencijom

Transfer u oblasti učenja-transfer sa jednih predmeta na druge

- transfer sa nižih na više škole- transfer školskog znanja na životnu praksu

Činioci transfera:• Inteligencija učenika• Metode učenja-nastave• Razumevanje onoga što se uči

Preporuke za povećanje transfera u nastavi:• Navođenje što većeg broja primera o principima o kojima se uči• Povezivanje činjenica i principa iz jedne oblasti sa činjenicama i

principima iz druge oblasti• Stvaranje navike traženja povezanosti između pojedinih oblasti• Korišćenje prethodnih znanja u rešavanju problema

Faktori koji negativno utiču na transfer:

• Mehanizacija u rešavanju problema- učenici dođu do tačnih uopštenih principa, ali ih kasnije mehanički, bez mnogo razmišljanja primenjuju na sve probleme, pa i na one na koje se ti principi ne mogu primeniti (Lačins: odmeravanje vode pomoću tri suda – mehanička primena principa rešavanja problema koji važe u jednom broju situacija)

• Pogrešna direkcija ili pravac misli (od 6 šibica napraviti 4 trougla)

• Funkcionalna fiksiranost – npr. ako je za nas upotreba jednog predmeta postala fiksirana, mnogo je manja mogućnost da taj predmet u novoj situaciji upotrebimo u nekoj novoj funkciji (materijal: teg, žica i ekser; zadatak: od tega i žice treba napraviti klatno koje visi na ekseru ukucanom u zid; I grupa: tri stvari date odvojeno, II grupa: teg je vezan za žicu)