Embed Size (px)
Citation preview
B I Z N I S
2 Januar 2010.
G
u~a je najveci festival trube na svetu i tre}i najve}i etno festival posle
karnevala u Riju i Oktobarfesta. Ovaj sabor je po~eo davne 1961. godine,
sa ~etiri orkestra i 2.500 posetilaca, ove 2010. godine, Gu~a o~ekuje milion
gostiju. “Izrasli smo u pravi srpski brend” – ka`e Slobodan Jolovi}, predsednik
op{tine Lu~ani i dodaje – “Sama Gu~a je reljefno geografski gledano arena. Tu truba
odjekuje druga~ije, takav zvuk truba nema nigde, i Gu~a je po tome specifi~na”.
Draga~evski sabor truba~a u Gu~i 2010. godine, do`ive}e svoje jubilarno 50. izdan-
je. Bi}e to novi po~etak i nova etapa.
Mokra Gora: [arganska “osmica” i DrvengradJedinstvena pruga uskog koloseka [arganska
Osmica, i etno selo Drvengrad, u~inili su da
Mokra Gora postane top turisti~ka destinacija u
Srbiji.
Mokra Gora, selo u op{tini U`ice, okru`eno
Zlatiborom i Tarom, sme{teno je na krajnjem
zapadu Srbije. Selo je postalo popularna
turisti~ka destinacija zahvaljuju}i [arganskoj
osmici, jedinstvenoj pruzi uskog koloseka, kao i
etno selu Drvengrad. Kraj je karakteristi~an po
o~uvanim starim brvnarama razbacanim po
pa{njacima, bogatim {umama, lekovitim izvorima,
i autenti~nim prirodnim lepotama.
[arganska osmica
[arganska osmica je
izuzetno atraktivna tur-
i s t i ~ k o - m u z e j s k a
`eleznica u Evropi. Ono
{to je ~ini jedinstvenom
je pruga uskog kolose-
ka. Probijaju}i se kroz
stenovite i strme terene
pruga pravi neobi~nu
putanju, koja gledana iz
vazduha ima oblik
broja osam. Pruga od
`elezni~ke stanice u
Mokroj Gori do
obli`nje stanice u
[argan-Vitasima, uga je 13
km i na svojoj krivudavoj
putanji prolazi kroz ~ak 20
tunela. Prilikom vo`nje koja
traje oko 1h, savla|uje se
visinska razlika i uspon od
300m. Pritom se otvaraju neverovatni predeli koji se mogu sagledati sa pet vidikovaca
kod kojih voz staje u toku vo`nje.
Drvengrad
Popularnosti ovog sela doprineo je reditelj Emir
Kusturica, izgradnjom etno sela, koji je dobio sta-
tus grada-hotela sa ~etiri zvezdice. Selo je sme{teno
na brdu Me}avnik, i
dominira visinom, u {ta
}ete se nesumnjivo
uveriti ukoliko krenete
pe{ice strmom ulicom
koja vodi do njega.
Drvengrad predstavlja
~itav grad u malom;
sastoji se iz kompleksa
brvnara i sadr`i sva
gradska obele`ja.
Glavna ulica nosi naziv
nobelovca Ive Andri}a
i prostire se od ulazne kapije do crkve Svetog
Save, sme{tene na prostranom trgu. Ostale ulice
koje krivudaju izme|u autenti~nih drvenih ku}ica,
tako|e nose imena slavnih – D`ima D`armu{a,
Maradone, Novaka \okovi}a, Felinija, ^kalje.
Na Me}avniku se u Januaru odr`ava i filmski fes-
tival Kustendorf, koji ve} drugi put za redom
okuplja ljubitelje filmske umetnosti. U
Drvengradu postoje slikarska galerija Macola,
bioskop Andergraund, poslasti~arnica, restoran
doma}e kuhinje, biblioteka, prodavnica narodne
radinosti .. Iako na prvi pogled odaje utisak usnu-
log sela, u Drvengradu postoje ~ak i bankomat i
be`i~ni internet.
Za informacije i rezervacije:
773.744.0373
GU^A PRESTONICA TRUBE
50. Sabora truba~a u Gu~i
OGLEDALO U GU^I
GU^A U OGLEDALU 2010.
Ponuda za Gu~u, u na{em aran`manu.
U organizaciji na{eg lista mo`ete po}i u Gu~u na ovogodi{nji
50. Sabor truba~a. Tura uklju~uje slede}e:
Prevoz modernim autobusom koji poseduje klimu i najsavremeni-
je audio i video uredjaje na relaciji Begrad, Oplenac, Gu~a,
19. avgusta, 2010. Sme{taj u Gu~i za 3 no}i i 4 dana.
Autobuski prevoz na relaciji: Gu~a, Mokra Gora, Sargan, Ov~ar
Banja i povratak u Beograd 22. avgusta, 2010. godine, uve~e.
Sme{taj u hotelu na Mokroj Gori – [arganska Osmica,
dvokrevetne sobe, dva preno}i{ta uz doru~ak.
Obilazak Oplenca, crkve i muzeja, ku}e kralja Petra.
Obilazak Drvengrada, etno sela Emira Kusturice.
Ru~ak po dolasku u ^a~ku i ru~ak na povratku u Ov~ar Banji
na splavu uz muziku truba~a za sre}an povratak ku}i.
Kamermana sa TV FOX koji ce snimiti ceo na{ do`ivljaj i prilog
}e biti emitovan ma FOX televiziji u Srbiji, a avko od putnika }e
dobiti svoj primerak emisije sa putovanja.
Cena ovog aran`mana je $650.00
Za rezervacije, koje se moraju izvr{iti
do kraja februara pozovite: 773.744.0373
Sadr`aj na{eg putovanja
Na putu za Gu~u usput }emo se zaustaviti u Topoli na Oplenacu
i obi}i hram Svetog \or|a i mauzolej Kara|or|evi}a, kao i
muzej ku}u kralja Petra. U Gu~i }emo provesti ~etri dana.
Prisustvova}emo koncertu Gorana Bregovi}a i svim zavr{nim
takmi~enjima sabora. Nakon toga put }e nas povesti na Mokru
Goru i [argan, gde }emo provesti dva dana u prelepoj prirodi i
lepoti Drvengrada i vo`nji atraktivne [arganske Osmice. Na
povratku ka Beogradu odabrali smo splav u Ov~ar Banji na
kome }emo uzivati u srpskim specijalitetima uz opro{tajnu
muziku truba~a. Ukoliko `elite da nam se pridru`ite i budete deo
na{e ekipe na ovom putovanju pozovite nas {to pre jer se rez-
eracije moraju izvrsiti do kraja februara. Ne zaboravite ovo je
50. sabor truba~a u Gu~i od koga se o~ekuje pravi spektakl.
Me}avnik
Oplenac
Hotel na Mokroj gori
Mokra gora
I Z R E D A K C I J E
3www.serbianmirror.com
SADR@AJ
Srb info strana 4
Srbija u godini za nama strana 5
Put do `enskog srca strana 6
Protekli ~ika{ki doga|aji strana 7
Aleksandar Zelji} - Arhitekta strana 8
Damin Gambit strana 9
Pri~e ogledala strana 10
Na{ trener na presti`noj akademiji strana 11
Pro{etajmo Srbijom strana 12
Feljton: Sveti Vladika Nikolaj strana 13
Hlorin ja~i od kancera strana 14
Sportski doga|aji minulog meseca strana 21
Velike ljubavi na{ih pisaca strana 23
Ambasadori lo{e volje strana 24
Porodica strana 26
Kolumna strana 27
Horoskop strana 28
Numerologija strana 29
Vedra strana 30
Komercijalna reporta`a strana 31
Prazni~ni dodatak na 16 strana
TIRA@: 12.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
Vladika Nikolaj Velimirovi}
“Dar govora (re~i) je izvanredan dar.
Daj da taj dar mogu ljubazno koristiti.
Neka budem spor na o{tre re~i koje ranjavaju,
re~i izgovorene u ljutnji.”
“[to god tka{,
vezuj konce za nebo”
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,
Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},
Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Januar 2010.
Sanjah jedne no}i, kako {etasmo morskom
obalom, Gospod Bog i ja.
Pred mojim o~ima pojavi se, brzinom
filma, moj `ivot.
Za svaki deo `ivota, kako mi se ~inilo,
otkrih tragove stopala u pesku.
Jedan par tragova pripada{e meni, drugi
Gospodu.
Kad je i poslednja slika pred mojim o~ima
preletela, osvrnuh se natrag i videh, kako je
u pesku ~esto ostao samo jedan par trago-
va, a drugi je is~eznuo.
Ti tragovi, ozna~avahu najte`e delove mog
`ivota. To me je zbunilo.
Zato sam se okrenula Gospodu i upitala
ga: “Kad sam Ti onomad sve {to imah
predala, da te mogu slediti, tada si mi
rekao da }e{ uvek biti uza me. A sad vidim
da najdublje krize mog `ivota prati samo
jedan par tragova u pesku. Za{to si me
ostavio upravo tada, kad sam te sva o~ajna
najvi{e trebala?”
Gospod me uze za ruku i re~e: “Drago
dete, nikad te nisam ostavio samu, a
pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih
patnji i boli. Tamo gde vidi{ samo jedan
par tragova u pesku, tamo sam te na svo-
jim rukama nosio.”
G O D I [ N J A P R E T P L A T A
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY:
-----------------------------------
STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
NA OGLEDALO
12 meseci $50.00
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
Naslovna strana
Hristos se rodi!
Sre}na Nova godina!
Tragovi u pesku
S R B I N F O
4 Januar 2010.
IZLO@BA IKONA I SLIKA
Gordana Nenadovi} Milivo-
jevi}, slikar, profesor, poznati
ikonopisac, iza sebe ima 30
samostalnih izlo`bi u zemlji i u
svetu. Njene slike se nalaze u
mnogim gradovima sveta.
Pi{e poeziju i na slikarsko plat-
no prenosi odraz svoje du{e.
@ivi i radi u Beogradau.
Trenutno se nalazi u ^ikagu
gde }e imati svoje dve izlo`be.
3. Januar, kod manastira Nova
Gra~anica u 13. ~asova, odr`a}e se 31 samostalna izlo`ba
ikona i slika ulje na platnu Gordane Milivoj~evi} Nenadovi}.
Izlo`bu }e otvoriti profesor Radomir Baturan sa univerziteta
iz Toronta, koji }e takodje predstaviti svoj ~asopis “Ljudi gov-
ore”, koji izlazi u Torontu.
23. januara 2010. izlo`ba }e se ponoviti u prostorijama
Srpskog kulturnog centra Sveti Sava u ^ikagu sa po~etkom u
20 ~asova.
Adresa: 448 W. Barry Ave. Chicago IL 60657
Odli~na muzika, prisna atmosfera!
Provod do zore. U najlu|oj no}i 13. januara.
Zabavlja}e vas:
Djula, Dule, Joca i Rosana
Muzika za sve ukuse i sve generacije od starih dobrih, proverenih,
do najnovijih hitova.
Konzumacije nisu neophodne, ve~era i pi}e po slobodnom izboru
Ni bolje cene – ni boljeg provoda
ZA PROVERENO NAJBOLJI PROVOD!
zabavlja}e vas
DOLAR BEND i
MARINA \UKOVI]
koji su garancija za
odli~an provod.
Broj mesta je ograni~en,
za rezervaciju pozovite
{to pre: 708.442.7812
7921 W. Ogden Ave.
Lyons IL 60534
708.442.7812
Do~ek pravoslavne Nove godine
u restoranu @UPA
NAJVESELIJI DO^EK
PRAVOSLAVNE NOVE GODINE
4768 N. Lincoln Ave. Chicago Tel: 773.769.3543
Draga bra}o i sestre,
Obra}amo vam se svim srcem i sa velikom ljubavlju vas molimo da
nam ukoliko ste u mogu}nosti izadjete u susret i pomognete. Na{ man-
astir se nalazi u Srbiji u selu, koje se zove Vojska, nedaleko od
Jagodine. Jedan je u nizu manastira pored reke Velike Morave.
Posve}en je Svetom Apostolu Tomi. Poti~e iz 13. veka. Vi{e godina je
bio zapu{ten, a 2004. godine je postradao u po`aru pri ~emu je ceo
konak izgoreo. Mi se, evo ve} ~etvrta godina trudimo da ovu staru svet-
inju obnovimo i ponovo o`ivimo. Nekako smo uspeli da obezbedimo
osnovne uslove za `ivot sestara, ali treba zavr{iti radove na crkvi,
zvoniku, konaku za goste i ostale radove u manastiru. Manastir nema
nikakvu ekonomiju niti prihode sa strane, tako da sve ide sa velikom
mukom i ote`ano. Zbog
nedostataka sredstava,
radovi u manstiru su zaus-
tavljeni. Najte`e nam je
{to ne mo`emo crkvu da
zavr{imo, pa da u njoj
mo`emo da slu`imo Svetu
Liturgiju, jer sada smo
prinudjeni da idemo na
slu`bu u drugi manastir.
Zato apelujemo na sve
ljude dobre volje koji
mogu i `ele da nas podr`e u ovom poduhvatu na obnovi ove stare
Moravske svetinje. Manastir je `enski, a sestrinstvo je mlado. Ima nas
4 sestre i otac stare{ina manstira. Do{lo bi jo{ sestara ukoliko bi uspeli
da im obezbedimo uslove.
NEKA BI VAS GOSPOD BLAGOSLOVIO I ZA VA[U DOBRU
NAMERU I DELO IZOBILNO NAGRADIO, NEKA BI VAM
STOSTRUKO UZVRATIO ZA POMO] VA[U U OVOM, ZA NAS
JAKO TE[KOM TRENUTKU.
Va{a u Gospodu sestra Sara, u ime sestrinstva na{eg manastira,
MANASTIRA TOMI]
Kontakt telefon: 1-917-755-6480
ili e-mail : [email protected]
APEL ZA POMO] NA
IZGRADNJI MANASTIRA
Do~ek pravoslavne Nove 2010. godine
organizuje i SKC Sveti Sava.
Zabavlja}e vas trenutno najpopularniji bend
u ^ikagu EYES MANOUCHE.
Za detalje i vi{e informacija pozovite na telefon 773.230.5082
SKC Sveti Sava
488 W. Barry Chicago, IL 60657
V R E M E P L O V
Januar 2010.
J
edan od najva`nijih doga|aja protekle
godine je podno{enje kandidature
Srbije za prijem u ~lanstvo u
Evropskoj Uniji. Kandidatura je prvi korak
u procesu evropske integracije posle
Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju.
Podnosi se obi~no po njegovom stupanju
na snagu, ili tokom procesa ratifikacije.
Zahtev za kandidaturu predao je predsednik
Srbije Boris Tadi} 22. decembra, u
Stokholmu premijeru [vedske, Fredriku
Rajnfeltu. Odluka Srbije da podnese zahtev
za prijem u ~lanstvo EU predstavlja rezul-
tat sna`ne privr`enosti temeljnim idejama,
dostignu}ima i vrednostima EU, a ~lanstvo
u Uniji strate{ki je cilj Srbije, navodi se,
izme|u ostalog, u Memorandumu Vlade u
Beogradu. U ovom dokumentu se
obja{njava da Srbija odluku o podno{enju
kandidature temelji na nekoliko osnovnih
postulata – iskrenim namerama da u pot-
punosti u~estvuje u te`nji evropskih naroda
da izgrade Evropu pravde, slobode, soli-
darnosti i bezbednosti, kao i izgradnji
dru{tva u kome najzna~ajnije vrednosti
predstavljaju pluralizam, tolerancija, soli-
darnost i spre~avanje diskriminacije, ali i
jedinstva u razli~itosti. Polaze}i od te pret-
postavke, ulazak Srbije u ~lanstvo EU
doprineo bi stabilnosti regiona i
zaokru`ivanju zone mira i bezbednosti u
Evropi”, navela je Vlada Srbije. [vedska }e
samo primiti zahtev Srbije za ~lanstvo,
budu}i da }e on biti podnet prakti~no
poslednjeg dana {vedskog mandata na ~elu
EU pred bo`i}ne i novogodi{nje praznike.
Kandidatura od 1. januara prelazi u ruke
narednog predsedavaju}eg Saveta ministara,
[panije. Predvi|a se da }e Madrid kandi-
daturu Srbije po~etkom naredne godine
staviti na dnevni red jednog od sastanaka
Saveta ministara, koji mora da zatra`i
mi{ljenje od Evropske komisije o tome, da
li je Srbija spremna da dobije status kandi-
data. Ta procena }e biti doneta na osnovu
upitnika od oko 4000 pitanja na koje vlasti
u Beogradu moraju da odgovore.
Savetodavno mi{ljenje Evropske komisije
potom se vra}a Savetu ministara, koji
donose odluku o datumu po~etka pregovo-
ra o u~lanjenju. Rok za odgovor iz Brisela
nije precizno definisan i zavisi od zemlje
kandidata. ^lanicama unije je za to trebalo
od tri do ~ak ~etrnaest godina. Od pet
zemalja Zapadnog Balkana koji se nalaze u
procesu stabilizacije i pridru`ivanja, status
kandidata za ~lanstvo imaju Hrvatska i
Makedonija, dok su Crna Gora i Albanija
podnele zahteve, ali jo{ nisu dobile
kona~an odgovor.
Kandidaturi Srbije prethodila je
doluka Saveta ministara Evropske unije 30.
novembra u Briselu, kojom se gra|anima
Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19.
decembra 2009. godine ukidaju vize za
putovanja u zemlje potpisnice [engenskog
sporazuma. Ovom odlukom ministara
unutra{njih poslova i pravosu|a zemalja
EU, simboli~ki govore}i, sru{en je i posled-
nji zid evropskih sankcija Srbiji, podignut
1992. godine protiv tada{nje SRJ sa
Slobodanom Milo{evi}em na ~elu. Gra|ani
Srbije, Crne Gore i Makedonije mogu sa
novim, biometrijskim paso{em, bez vize da
putuju u 25 evropskih zemalja koje ~ine
“{engenski prostor” i u jo{ ~etiri zemlje
koje primenjuju {engenska pravila. To
prakti~no zna~i, u sve zemlje EU, izuzev
Velike Britanije i Irske. U {engenskoj zoni
nisu ni Bugarska i Rumunija, ali }e postu-
pak ulaska u te zemlje biti maksimalno
olak{an. Odluka se odnosi na gra|ane
Srbije, osim `itelja s prebivali{tem na
Kosovu, kao i Crne Gore i Makedonije, ali
samo na one koji imaju biometrijske
paso{e. Oni }e u turisti~ke ili sli~ne svrhe
mo}i bez viza da borave u zemljama EU
najdu`e tri meseca, tokom svakih pola
godine.
U Skup{tini Vojvodine progla{en
je novi Statut pokrajine, za koji su glasali
poslanici vladaju}e koalicije, dok su iz
koalicije Demokratske stranke Srbije i
Nove Srbije bili su protiv, optu`uju}i
vladaju}u koaliciju za seperatizam i
poskupljenje dr`avne administracije.
Poslanici Srpske radikalne stranke i
Srpske napredne stranke nisu u~estvovali
u glasanju, a za Statut su rekli da je sep-
aratisti~ki akt koji vodi razbijanju Srbije.
Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor
Egere{i je ocenio da }e novi najvi{i pravni
akt pokrajine, koji }e zameniti stari donet
jo{ pre 18 godina, doprineti ekonomskom
razvoju, politi~koj stabilnosti i jo{ boljoj
za{titi manjinskih prava. “Statut predstavl-
ja istovremeno i ja~anje regionalne stabil-
nosti i doprinos daljoj demokratizaciji,
modernizaciji i evropeizaciji Srbije.
Me|utim, poslanici DSS-a najavili su
podno{enje predloga Ustavnom sudu za
ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine i
Zakona o utvr|ivanju nadle`nosti
Pokrajine. Prema njihovim re~ima, ta dva
dokumenta sadr`e brojne odredbe koje
nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije, ali i
nekim drugim zakonima. Na Ustavnom
sudu je sada velika odgovornost za
o~uvanje jedinstva Srbije i teritorijalne
celovitosti, jer je Statut Vojvodine neusta-
van, od pokrajine pravi dr`avu unutar
dr`ave, jer joj obezbe|uje elemente
dr`avnosti, upozoravaju u DSS-u.
Proteklu godinu obele`ili su i
uspe{ni bilateralni odnosi. Posle gotovo tri
decenije od kada je u Beogradu boravio
ameri~ki predsednik D`imi Karter, u poseti
je ponovo jedan visoko-rangirani zvani~nik
SAD potpredsednik Amerike D`ozef
Bajden. On je u Beogradu poru~io da
Amerika ne o~ekuje da Srbija prizna
Kosovo i to ne}e uticati na razvoj bilater-
alnih odnosa.
Odavno neka poseta Beogradu
nije proizvela tolika o~ekivanja i intereso-
vanje javnosti kao poseta ruskog predsedni-
ka Dmitrija Medvedeva, od koga se pota-
jno o~ekivala podr{ka Kosovu, milijarda
dolara kredita i privredna saradnja. On je u
Beogradu potpisao sedam sporazuma o
me|udr`avnoj saradnji Rusije i Srbije, raz-
govarao sa predsednikom Borisom
Tadi}em, odr`ao govor u Skup{tini Srbije,
posetio Patrijar{iju Srpske pravoslavne
crkve i u~estvovao u obele`avanju 65.
godi{njice oslobo|enja Beograda u Drugom
svetskom ratu. Predsednici Rusije i Srbije
su se saglasila da odnosi dve zemlje idu
uzlaznom linijom uz razumevanje u svim
oblastima.
Prvi predsednik Turske Abdualh
Gul koji je posle 23 godine posetio Srbiju
izjavio je da su odnosi Turske i Srbije
poslednjih godinu dana u velikom usponu i
da se dve zemlje me|usobno smatraju
klju~nim faktorima stabilnosti na Balkanu,
kao i u regionu Bliskog Istoka. Ova pose-
ta Gula ima pre svega ekonomski karakter
– u Srbiju je do{lo 40-ak turskih privredni-
ka i poslovnih ljudi.
Skup{tina Srbija usvojila je
Zakon o dijaspori i Srbima u regionu,
koji bi trebalo da stvori bolju osnovu za
konkretizaciju odnosa izme|u Srbije i
pripadnika srpskog naroda koji `ive u
inostranstvu. Ministar Sr|an Sre}kovi},
~ije je Ministarstvo za dijasporu, jo{ pre
nekoliko godina, obe}alo dono{enje
Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, je
istakao da su Vlada Srbije i dr`avni vrh
ovim potezom pokazali spremnost da
“stvore institucionalne mehanizme za
izgradnju nove, odgovorne i dugoro~ne
politike” prema svojim sunarodnicima u
inostranstvu.
Film Darka Lungulova “Tamo i
ovde” za samo tri dana postigao je veliki
uspeh na svetskim festivalima osvojiv{i
ukupno sedam nagrada. “Tamo i ovde” je
na presti`nom “Cinéma Tous Ecrans” festi-
valu u @enevi osvojio tri zna~ajne nagrade
– nagradu “Zlatni odraz” za najbolju re`iju,
“Fipresci” nagradu internacionalne filmske
kritike i “Titra” nagradu koja podrazumeva
podr{ku distributeru filma u [vajcarskoj.
“Tamo i ovde” je na festivalu u Orlandu
(SAD) osvojio nagradu za najbolji strani
film, a Darko Lungulov i David Thornton
su bili specijalni gosti “Orlando Film
Festivala”. Na festivalu “Fort Lauderdale
International”, gde je Darku prethodno
uru~ena nagrada “Duh Nezavisnog filma”,
na zatvaranju festivala “Tamo i ovde”
dobio je jo{ dve nagrade: za najboljeg
glumca u stranom filmu i za najbolju re`iju
stranog filma.
Kandidat Srbije \avolja varo{ je
na izboru novih sedam svetskih ~uda
prirode progla{ena prvom u kategoriji
pe}ina, formacija, stena i dolina. Ova srps-
ka prirodna lepota dobila je ve}i broj glaso-
va nego {to Srbija ima stanovnika.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
SRBIJA U GODINI ZA NAMA
Doga|aji koji su obele`ili godinu za nama su kandidatura Srbije za prijem u ~lanstvo EU, ukidanje viza
za zemlje [engeskog sporazuma, uspe{na saradnja sa drugim dr`avama, uspesi srpske filmografije...
5www.serbianmirror.com
6 Januar 2010.
D A S E N E Z A M E R I M O
I
tu negde zapo~inje putopis, preko le|a,
lica, grudi, pupka, stomaka, pazuha, buti-
na, pa do cipela koje ljubimo u svom
pohodu na bez~a{}e i mu{ku propast. Propast,
koja se zove – ponizni korak, raskorak prema
`eni. A `ene? Ma hodaju one sigurno.
Balansiraju svaku cipelicu i nemaju problem
sa najezdom mu{karaca koji ska~u u naleti-
ma olujnih oblaka. @ene se smejulje, kad
zatreba zapla~u, kad je potrebno, ka`u da nas
vole i da smo dobri, kad je neophodno
pomole se Bogu za nas, `ale nas, bodre nas,
uz nas su. Pa taman i da se pobijemo ko
Spartanci. Eto ih i `ene, gledaju nas koji
vadimo ma~eve i probijamo okove, juri{amo
jedni na druge, zarad strasti i nadmo}i. @ene
su ~udo jedno! Ponekad izgledaju kao da nas
vole, ali ko normalan mo`e u to da poveru-
je? Gde i kad `ena mo`e da voli mu{karca?
@ene vole sebe, zrelom tajnom koju ni jedan
mu{karac na svetu, nikada ne}e otkriti. @ene
vladaju, `ene uzbu|uju, `ene se vole. Tajnu
`ene niko ne poznaje, ne poznaje je ni druga
`ena. @ene ne govore izme|u sebe, `ene vib-
riraju, `ene se nose ponosno. @ene se gleda-
ju, `ene se pokazuju, solidari{u i pu{taju
mu{karce da plivaju uzvodno. @ene merkaju
potencijal i tek ponekad progovore. @ene se
uglavnom svrstavaju u ~etiri grupe: `ene
dubokih voda, misti~ne i nerazgovetne, one
koje dr`e fosforni sat naopako. Zatim do|u
`ene doma}ice, `ene koje dr`e mu{karca u
plitkoj vodi, one koje dobro kuvaju koriste
vegetu i dr`e svoj plen ispod sa~a. Zatim
mlade `ene, koje se ljupko odazivaju na
zvonce i predu kao ma~ka pored vatre i na
kraju do|u i `ene poglavice, `ene u boji,
medicinske sestre, mu{kog srca.
@ene misle bez pauze. @ene se ne
opu{taju. @ene dobro znaju {ta su smislile,
tri do sedam koraka unapred, a ti
mu{kar~ino veruj i misli, dobro razmisli, i
jo{ malo misli.
Uvek sam se ispred skulpture
Rodenovog Mislioca pitao, o ~emu taj ~ovek
misli? Skulptura zabrinutog ~oveka.
Mu{karac mu do|e kao i vilin konjic koji se
negde izgubio izme|u vrba i reke. Mu{karac
je kao putnik bez kofera. Mu{karac je neko
bi}e koje lepr{a i puno se napre`e dok misli.
^ovek je ro|en da misli, a `ene su ro|ene
da osmisle. Po{teno re~eno, mu{karcima
nedostaje pravac, ne{to fali i ne{to nam je
oduzeto na putu do mese~evog srebra i
verovanja. Mu{ko telo je potopljeno. Mu{ko
telo i `enski mozak, to mu je neka Eureka.
Na primer, moj drug Mika, tvrdi
da put do `enskog srca ima i svoju pre~icu.
Ako se ide preko Niman Markusa,
Cartiera, pa se stane na kra}i odmor i
osve`enje u prodavnici Gu~i, sve dok se na
vidiku ne pojavi velika lepa staklena ku}a
na kojoj pi{e Versa}i. E, tu negde stoji
informaciona tabla, na kojoj pi{e – [anel.
Ako se dr`i{ tog puta, sigurno sti`e{ na
odredi{te.
Amazonke su imale sasvim
druga~iju logiku od Amerikanki. Nikad
nisu subotom sedele za barom i pile marti-
ni, nego su ma~em probijale mu{ka srca i
rezale sve {to im stane na put. Mu{karci se
pla{e `ena, tek onda kad dobiju po glavi.
@ene su umele da poka`u zube kad je te{ko.
Dok sam studirao u Beogradu, sa polica
knji`ara su prodavane kao alva dve knjige,
{tampane kao etiketa za Koka Kolu. Prva se
zvala, “Knjiga o Milutinu”, a druga ba{
ovako, “Put do `enskog srca.” Ba{ zanimlji-
vo. Na jednoj strani Srbi nisu znali kako da
ostvare svoj nacionalni put, a na drugoj,
nisu bili sigurni kako se sti`e do `enskog
srca. Mi smo stvarno narod sa odli~nim ide-
jama na oba puta, te{ko nam je ugoditi.
Zato se i razlikujemo od drugih mu{karaca
na ovom svetu.
Moja majka je, na primer, bila
mla|a od svojih sestara, tako da nije mogla
da se uda preko reda, to je bilo nedozvoljeno.
Onda je Danica odlu~ila da be`i za Stanimira,
pa su se lepo njih dvoje zaljubljenih dogov-
orili, da Stanimir ~eka iza ku}e, a kad svi
legnu i kad selo zaspi, da Danica pobegne
kroz prozor u ba{tu gde je ~eka voljeni.
Hvataj se za ruke, pa be`i. Plan je bio dobro
zami{ljen, me|utim dogodila se mala gre{ka.
Danica se te no}i uspavala zajedno sa
uku}anima, a Stanimir je presedeo ~itavu no}
u boraniji pod mese~inom. Tako da je cela
scena ponovljena, a skakanje kroz prozor je
odlo`eno za nekoliko dana kasnije. I danas
razmi{ljam, da li je moja mama stvarno
toliko volela mog oca, kad se tako spokojno
uspavala te sudbonosne no}i?
Pesnici su vekovima poku{avali
da kroz svoje stihove odgonetnu tajnu
`enskog srca. Koliko je samo mastila i har-
tije potro{eno da se stigne do njene tajne.
Neki su stigli mo`da vrlo blizu. Meni su se
na primer uvek dopadale pesme @aka
Prevera i svih onih pesnika koji su se
`enama divili i nisu poku{avali da ih
odgonetnu. Nekako uvek mi je prelepo kad
Francuz `enu oslovi re~ju Madmoazel. Ma
ja odmah po`elim da sam Francuz i da
slu{am Francuskinju kako pri~a.
@ene modernog sveta su zaista
postale samosvesne i nezavisne. Sti}i do
srca moderne `ene je Sizifov posao. Velike
korporacije su od `ena napravile ne{to kao
na{minkane slu{kinje sa {tiklama, komple-
tom, uniformom i smernim dr`anjem. Ba{
mi bi `ao `ena kojima je oduzeto dosto-
janstvo u ovom kancelarijskom svetu papi-
ra i dokumenata. Najstro`ije je `enama
zabranjen bilo kakav kontakt na poslu, a
mu{karca moderna `ena tra`i preko interne-
ta. Agencije za spajanje cvetaju, mu{karac
migolji iz kompjutera kao crveni jastog,
gost iz okeana, Romeo i Julija na balkonu
samo}e. Gde je nestala sva na{a romantika
i poetika? Ko pi{e ljubavne pesme? Gde li
se sakrilo to ne`no `ensko srce? Na kojoj
internet stranici je poklekla ljubav?
@ena u krevetu je sigurno najvese-
liji doga|aj u `ivotu normalnog ~oveka.
Mu{karac u krevetu mo`e da bude
bubamara ili neka neposlu{na neman.
Svakako `ena mu ne veruje i vidi ga
druga~ijim o~ima, gleda ga prodornim o~ima
ma~ke. Kad razmi{ljam o na{im dedovima,
pomislim i na seno i zapitam se, {ta li je
deda pri~ao babi dok je osvajao? Da li je
pri~ao o volovima i oranju, o su{i i `etvi ili
sasvim ne{to drugo? Te{ko mi je da zamis-
lim ne`nog Srbina. ^esto su kod nas
brakovi bili dogovoreni, pa deca nisu morala
ni{ta da pri~aju, jer sve je ve} bilo dogov-
oreno. Bilo je toga i u mojoj porodici. Iz
takvih ugovorenih nagodbi se ra|alo {estoro,
sedmoro dece u porodici. Danas brak ne traje
dugo, a u njemu samo jedno dete. Ne znam
da li su se u staroj Srbiji deca ra|ala namer-
no ili slu~ajno, ali znam da su ih i tad, a i
sad ra|ale `ene. [ta se promenilo? Te{ko je
re}i. Mo`e biti da su mu{karci krivi, a mo`e
biti da `ene vi{e ne veruju u porodicu.
Ne mo`e se ispri~ati pri~a o
`enskom srcu, a da se ne spomene re~
monahinja. Obilaze}i srpske manastire i
svetinje, uvek sam zagledao monahinje, nji-
hove pokrete, hod i poglede. Uvek su mi
bile zagonetne te `enske pojave, koje hoda-
ju zemljom. Zatvorene, u crnom, oko man-
astira, tihog glasa, kao neke zlatne bube,
posve}ene }utanju na putu do Gospoda.
Eto, te `ene jednim dahom du{e,
bri{u sve ru`no, {to je o `enama napisano
i izre~eno.
One se kaju i tra`e svetlost za sve
`ene koje su zalutale na internetu, po
bliskom istoku ili divljem zapadu. Bog brine
o srcu `ene. Tu je jedino on stigao i zatvo-
rio ga, a nama je dao te{ko pitanje gde
tajna postaje jos tajnovitija. @ensko srce se
zatvara kao {koljka
koja ide da spava.
Telo `ene je
mnogim slikarima
ukrasilo platna. Usne
`ene su mnogima
{aputale ne`no i tiho.
Ruke `ene su prelazile
preko lica mnogih
kraljeva i stra{nih
osvaja~a. Ali srce
`ene, gde je ono? U
grudima ili na nekom
drugom mestu? To je
ne{to je o ~emu vredi
razmi{ljati. Da li je
`enska }ud zaista
“smije{na rabota” ili je
ta }ud `ene jedina
mudrost i tajna ljud-
skog roda?
Evo, sti`u i
Bo`i}ni praznici.
Prilika je da se stigne
do `enskog srca,
malom pa`njicom i
malim poklon~i}em.
Ako se nisi setio da
ima{ `enu kojoj je
potrebna pa`nja, evo
prilike da otklju~a{ tu
kutijicu u kojoj spava
`ensko srce. Put do
`enskog srca je posipan trnjem i zarasto je
u koprivu. [ta god da radi{, svaki trn }e{
da nagazi{ i kad do|e{ do tajne {krinje, ona
}e biti prazna. Zlatni klju~evi otvaraju
vrata, zlatna zvona odjekuju kroz vekove i
pozivaju nekog da do|e, `enske grudi
mlekom hrane decu, bo`ijom te~no{}u.
Majke savetuju i nikada ne pogre{e, `ene
znaju da vole i da brinu.
Ali `ensko srce? To je nukleus
jedne reakcije koja talasa ovaj svet od nje-
govog nastanka.
Mo`da je Mika u pravu. Bi}e da put
do `enskog srca ima svoju pre~icu. Ven~anim
prstenom se vezuje `ena, krunom joj se daje
snaga, haljinama se razgali srce `ene, ono {to
nije na prodaju, nikada ne}e{ imati. A puto-
va}e{ dugo i ve~ito no{en velom tajne. I taj
put se negde zavr{ava. Svako od nas je jed-
nom stao pred oltar, misle}i da je stigo do
kraja puta. I uvek je `ensko srce, promenilo
pravac i kada je na dohvat ruke i kada ga
~ujes kako kuca, ono se zaklju~a i u}uti. Put
do `enskog srca je ceo `ivot. Put do `enskog
srca je isku{enje na kome nema putokaza i
strelica. Mislim da se u `eni nastanio Bog,
malo vi{e nego na drugim mestima na ovoj
planeti. Pa potra`i Boga u `eni. Mo`da je put
do `enskog srca jednostavniji nego {to to na
prvi pogled izgleda.
Hrist je pred nama, praznik,
Bo`i}. Sveta `ena je rodila Hrista. Hrist se
rodio iz njenog srca. Put je dug,
beskona~an, a na kraju puta je po~etak
novog. Vredi po}i.
Sre}an praznik, Hristos se rodi!
Pi{e: Boban Ili}
PUT DO @ENSKOG SRCA
Jedan azijski mudrac je rekao; “Ako mora{ da proguta{ `abu, nemoj puno da je gleda{.” Drugi mudrac re~e. “Mu{karac ima
glavu, ali `ena je vrat koja tu glavu okre}e.”Tre}i mudrac iz Crne Gore re~e. “]ud je `enska smije{na rabota.”
7Januar 2010.
I
nicijatori ovog projekta “Serbian
Women’s Networking Initiative”, su dve
uspe{ne Srpkinje, dr Milena Baji},
klini~ki psiholog i mikrobiolog Suzana
Savkovi}. Govore}i o velikom zna~aju `ena
u dru{tvu, one za Ogledalo ka`u da su
Srpkinje bile toga davno svesne i da su
davne 1903. godine osnovale mre`u poznatu
kao “Kolo srpskih sestara”. Tako su se na{e
`ene povezale, pomagale me|usobno, bile
korisne ~itavoj zajednici, naro~ito tokom rat-
nih godina pro{log veka. Novo doba i `ivot
u drugim zemljama, odvojio nas je od rod-
bine i prijatelja, od na{e zajednice, pa se
javlja ve}a potreba za povezivanjem, raz-
menom ideja i me|usobnom podr{kom,
ka`u na{e sagovornice. One dodaju da se
“Inicijativa srpskih `ena u mre`i” bazira na
verovanju da su `ene srce i ki~ma porodice,
posla i zajednice u celini, pa su zato mo}ni
kreatori i razumljivi lideri.
“Srpski mu{karci su danas svesni
velike uloge `ene, pa podr`avaju svoje
}erke, supruge, majke i sestre da uspe{no
nose svoje porodi~ne i poslovne uloge i da
kreiraju zajednicu, koja bi bila produktiv-
na i sre}na za sve. Primer takve podr{ke
imamo u bordu SKC “Sveti Sava”, koji je
sastavljen od pet mu{karaca i tri `ene.
Kada smo izneli ideju za osnivanje Srpske
`enske mre`e i pitali za prostor u na{em
centru, svi su nas sa odu{evljenjem
podr`ali, a naro~ito predsednik g. Mi{a
Todorovi}, koji nam je {irom otvorio
vrata”, isti~u na{e sagovornice.
Na prvom skupu, koji je odr`an
11. decembra u Srpskom kulturnom centru
“Sveti Sava” u ^ikagu, govoreno je o
potrebi okupljanja na{ih `ena u Americi i
razmatrani su na~ini na koje se interesovan-
ja mogu izraziti i kanalisati i u kojim oblas-
tima na{e `ene tra`e odgovore na razli~ita
pitanja i mogu}nosti za re{avanje problema.
Bilo je zanimljivo ~uti na{e majke, sestre,
prijateljice… dizajnerke, doma}ice, umet-
nice… razli~itih starosnih grupa i `ivotnog
iskustva {ta one mogu da pru`e i {ta
o~ekuju od ovog projekta. Preliminarna
anketa je pokazala da ve}ina u~esnica ima
potrebu za stvarnjem novih prijateljstava, da
budu u vezi sa srpskom zajednicom, za
informacijama u tra`enju posla, razvijanja
privatnog biznisa, informacije relevantne za
obrazovanje svoje dece. U~esnice su `elele
da iska`u svoje mi{ljenje, ali i da saslu{aju
mi{ljenje drugih. Nakon sastanka, mnoge
`ene su ostale da se dru`e. Raznovrsne su
profesije kojima se bave, a ve}ina njih ima
i posebna interesovanja i hobi kao {to su
pisanje, slikarsvo, muzika… pa su na{le
mnogo zajedni~kih tema.
Osnovni cilj projekta je da se
na{e `ene masovno uklju~e u aktivnosti
organizacija `ena na nivou Amerike, jer
ovde `ivimo i radimo, ovde uzgajamo decu
i gradimo karijeru, poru~uju dr Milena
Baji} i dr Suzana Savkovi}, uspe{ni
stru~njaci, izuzetne majke i porodi~ne `ene
i veoma aktivni ~lanovi u na{oj crkvi. Nije
nam namera da ka`emo `enama {ta da
rade, `elimo da ~ujemo njihove `elje i pre-
poznamo njihove potrebe, poru~uju na{e
sagovornice. One su inicirale osnivanje
ovog pokreta u cilju da se on vremenom
{iri, ali da ostane nezavistan od politi~kih
i dr`avnih struktura bilo koje zemlje.
Planiraju da ostvare kontakt sa va`nim
organizacijama `ena u Americi i stvore
uslove da u njima aktivno u~estvuju. @elja
im je da se pove`u sa `enskim mre`ama
koje funkcioni{u u drugim zemljama.
Slede}i sastanak je planiran u martu 2010.
godine.
SRPSKA @ENSKA
MRE@A
Srpska `enska organizacija za povezivanje `ena u ^ikagu
www.serbianmirror.com
U ^ikagu je nedavno osnovana Srpska `enska mre`a, koja }e, sude}i prema prvom
inicijalonom sastanku u prostorijama SKC “Sveti Sava”, na kome se okupilo vi{e
od 50 `ena razli~itih godina, zanimanja i interesovanja, imati uspe{nu budu}nost.
N
akon Va{ingtona, nedavno je i u
^ikagu odr`ana neobi~na izlo`ba
fotografija pod nazivom: “Nemi
svedoci”, koja je izazvala veliko intereso-
vanje naro~ito mla|ih ljudi. Autori su
devetoro srpske dece sa Kosova i
Metohije, koji su dobili na poklon digi-
talne foto aparate i zadatak da kroz
fotografiju opi{u svoj svakodnevni `ivot.
Ova deca i njihove porodice `ive u
delovima Kosmeta u kojima je prete`no
albansko stanovni{tvo, potpuno su izolo-
vani, bez slobode kretanja, prijatelja, bez
detinjstva kakvo zaslu`uju, u stalnom
strahu od napada i sa svakodnevnim trau-
mama. Mali{ani su na
fotografijama prikazali svoje
okru`enje: dvori{ta, roditel-
je, staricu iz susedstva koja
`ivi sama u tro{noj ku}i...
Deca su prikazala i poru{ene
srpske crkve, strana vojna
vozila, do temelja razorene
ku}e Srba, ~esmu koja iz
dvori{nog bunara crpe vodu
za celo selo, jer su u srp-
skim selima vodovod, kao i
dovod elektri~ne struje,
~esto isklju~eni. Nekoliko
fotografija svedo~e kako se i
danas na Kosovu i Metohiji
mnogi Srbi raduju ~ak i kori
hleba iz Narodne kuhinje,
jagnjetu koje }e im obezbe-
diti mleko, sir i vunu u
budu}nosti.
Izlo`bu u ^ikagu, u
Srpskom kulturnom centru
Sveti Sava, otvorio je pot-
predsednik ovog centra, poz-
nati umetnik Boban Ili}.
Dragan Vujo{evi} i Neboj{a @ivkovi},
osniva~i ovog poduhvata govorili su o
va`nosti ovakvih akcija, a poseban ton
svemu tome dala je na{a pijanistkinja
Jelena Savi}, svojim dobrovoljnim radom
te ve~eri. Prisustvovali su brojni uva`eni
gosti, a samo prvog dana izlo`be saku-
pljeno je oko 1.400 dolara.
Akciju je organizovala ~ika{ka
omladina ^ikaga pod nazivom “^ika{ki
Srbi”, koji su pokrenuli humanitarni pro-
jekat 17. marta, 2009. godine. Datum je
izabran simboli~no, ta~no pet godina od
martovskog nasilja na Kosmetu, u cilju
skretanja pa`nje na problem Srba na
Kosovu i Metohiji. Za svoje akcije
dobili su blagoslov Njegovog pre-
osve{tenstva vladike Longina u manas-
tiru Nova Gra~anica. Izradili su 1.000
silikonskih narukvica sa natpisom
“KOSOVO IS SERBIA!” za koje su
sakupljene donacije od po $10, kako bi
na kraju akcije prikupili ta~no 10.000
dolara. Tim novcem ova grupa mladi}a
pomogla je otvaranje narodne kuhinje u
selu Korminjane u Kosovskom Po-
moravlju, deo novca je uru~en Ra-
{ko-prizrensko Eparhiji i Humanitarnoj
organizaciji “Majka devet Jugovi}a”.
Akcija je od Njegovog preosve{tenstva
Vladike Artemija dobila arhijerejsku
zahvalnicu za pomo} Srbima na
Kosmetu. NEMA PREDAJE je akcija,
ali i stanje svesti, poru~uje humanitarna
grupa ^ika{ki Srbi.
KOSOVO - NEMI SVEDOCI
@IVOT SRBA KROZ
DE^IJE O^I
P R O T E K L I ^ I K A [ K I D O G A \ A J I
Dragan Vujo{evi} i Neboj{a @ivkovi}
K
ao licencirani arhitekta u
~uvenoj ~ika{koj firmi
“Gensler” Sa{a Zelji} je
15 meseci proveo u Kini, rade}i u
timu vrhunskih dizajnera na ovoj,
po mnogo ~emu specifi~noj i
druga~ijoj zgradi.
Razgovaramo u
kancelariji moderno opre-
mljenog poslovnog prosto-
ra kompanije “Gensler” u
^ikagu, dok Sa{a sa pono-
som govori o kineskom
iskustvu.
“Shangai Tower”
je bio konkurs na kome je
na{a kancelarija u [angaju
u~estvovala dve godine
pre nego {to sam ja
uklju~en u projekat. Jedna
po jedna eliminisane su
mnoge svetski poznate
fireme,na kra-ju je ostao
“Gensler”, kao pobednik
konkursa, prevashodno sa
svojim izu-zetnim idejnim
re{enjem ~itavog projekta.
Na ~elu tima je bio na{
direktor iz [angaja, a u maju
mesecu 2008. godine, meni je u
okviru firme ponudjeno da radim
na projektu. Za mene je to bila
velika ~ast. Ponudjen mi je
odli~an paket, sa mogu}nostima
dolaska u ^ikago i putovanja u
Srbiju i naravno prihvatio sam taj
izazov i zaista u`ivao u radu na
ovom objektu. To je izuzetno
iskustvo za mene. Oti{ao sam na
rad kao senior dizajner, u avgus-
tu sam dobio i licencu za arhitek-
tu posle dugih i napornih ispita, a
sada prolazim kroz sertifikacije za
dobijanje licence za celu
Ameriku. To `eli kompanija, jer
}e to pomo}i projektima na koji-
ma }u kasnije raditi.”
I Aleksandar je, kao i
mnogi drugi, do`iveo nezaboravno
prvo iskustvo sa Kinom, tim
drugim, novim, ~udesnim svetom,
koji je ipak bio druga~iji od svega
{to je mogao znati i o~ekivati.
“Iz cele kompanije oti{lo
je nas 10 u prvom talasu rada na
ovom projektu, i u po~etku ja
nisam ni znao na ~emu }u
konkretno raditi. Kada sam sleteo
u [angaj do`iveo sam izuzetno
iskustvo, od samog aerdoroma,
preko voza koji ide 450 km na
sat, pa do grada i do ljudi sa koji-
ma sam radio i koji `ive u [anga-
ju. Radi se o potpuno druga~ijoj
kulturi i ambijentu. Fascinirao me
nivo izgradjenosti, [angaj ima
vi{e od 20 miliona ljudi, izuzetno
je nabijen, zgusnut, vrvi od ljudi
i funkcioni{e 24 sata dnevno, 365
dana u godini., Njujork je za
njega mnogo manji, i fizi~ki i po
broju ljudi. Bilo mi je zanimljvio
da vidim delove istorije koju su
za sobom ostavljali Francuzi,
Britanci, pa onda i Amerikanci,
koji sada grade i ostavljaju za
sobom modernu arhitekturu.
Amerika je izmislila koncept
gradnje visokih zgrada i to je sada
njena zaostav{tina u Kini. “[angaj
centar” }e imati 121 sprat, ne
ra~unaju}i servisne spratove.
Zgrada je podeljena na 9 zona,
koje su medjusobno prekinute
zglobovima koji su servisni, i to
je novo, ono {to u Americi ne
postoji kao obaveza pri gradnji
visokih zgrada, a u Kini je ob
avezno zakonom – bilo gde da si
u okviru zgrade i zbog havarije
mora{ da bude{ evakuisan, mo`e{
da se popne{ na sprat iznad ili
ispod i posebnim liftom bude{
evakuisan iz zgrade. To je
savr{eno kako funkcioni{e, tako
se prave sve nove visoke zgrade
u Kini, naravno to je uticaj
dogadjaja od 11. septembra.”
U opisu dizajna “[anga-
jskog centra” stoji da je to spirala,
koja predstavlja modernu Kinu i
njen uspon, u svakom smislu, a
Sa{a ga obja{njava kao budu}nsot
Kine.
“Ova kula se nalazi
pored druge dve – jednu je
izgradila kineska Vlada, i ona
predstavlja pro{lost Kine, drugi je
finansirao japanski investitor, ona
predstavlja sada{njost Kine, ali
ovo je budu}nost Kine, druga~ija
je, modernija, vodi u visine – ceo
prostor u tom delu je oplemenjen,
urbanizovan, sa velikim bulevari-
ma i tr`nim centrima, ceo taj deo
je finansijski centar, ne samo
Kine nego i Azije. Cela ideja je
da bude prikazan presti` Kine,
sada je [angaj taj centralni deo
cele Azije, a to ova zgrada svo-
jim izgledom pokazuje. I
na{a kompanija je svoj cen-
tar iz Hong Konga pomeri-
la u [angaj, a imamo
kancelarije i u Singapuru i
u Tokiju. [angaj je centar
moderne Kine, a ova zgrada
svojom formom predstavlja
spiralno uzletanje, uzdizanje
Kine, koje ne prestaje,
nema kraja tom usponu,
nema kraja toj konstanti.”
Aleksandar je
konkretno radio na
spolja{njoj fasadi zgrade,
{to je takodje vrhunac mod-
erne arhitekture, novih
materijala i primene novih
tehnolo{kih re{enja.
“Ja sam se posled-
njih godina u “Gensleru”
specijalizovao za rad na
spolja{njim fasadama, radio sam u
nekoliko timova, neke od njih
sam i vodio na radu na fasadi. To
uklju~uje dizajne, izradu detalja i
njenog funkcionisanja, uz primenu
koncepta u{tede energija. I to je
bilo vrlo presti`no na ovom pro-
jektu, ja sam posle dva meseca
postao lider tima za rad na fasa-
di. To sam radio vi{e od 15 mese-
ci, trenutno sam u ^ikagu, a
vra}a}u se u [angaj na dovr{etak
radova. Cela zgrada bi}e gotova
2014. godine, u medjuvremenu
individualne kompanije sa licen-
com dovr{avaju gradnju i pro-
dukciju odredjenih faza gradnje.
Imao sam mogu}nost da u okviru
svog tima ~esto prezentujem kli-
jentu tokove radova, procese kroz
koje prolazimo, i da to predstavl-
jamo i raznim ekspertskim grupa-
ma, {to je izuzetno zanimljiv pro-
ces. To je mnogo druga~ije u Kini
nego u Americi, a posebno na
zgradi ovakvog profila, koja }e
biti druga po visini u svetu, posle
one u Dubaiju.”
Sa{a je imao vremena i
da pomalo u~i kineski jezik i
sre}e da u tom delu sveta sretne
svoje sunarodnike.
“Kineski sam nau~io
samo toliko koliko je neophodno
za osnovno sporazumevanje,
nekoliko fraza za snala`enje.
Sretao sam na{e ljude, ima na{ih
kompanija, i na{ih restorana.
^esto sam u “Eyit” odlazio na
}evap~i}e.”
U “Gensleru” je ve} 5
godina i veruje da }e ovo iskust-
vo rada u Kini inicirati realizaci-
ju jo{ nekih njegovih profesional-
nih snova.
“Ne bih voelo da ovo
zvu~i pretenciozno, ali kada je
~ovek ambiciozan, kada mnogo
radi na svom usavr{avanju i
mnogo `eli, onda je prirodno da
o~ekuje uspeh i rad na nekim
velikim projektima. Naravno,
nisam ni sanjao da }e firma imati
toliko poverenje u mene i ponudi-
ti mi rad na ovom projektu, i ja
znam da su uo~ili moje znanje,
ve{tinu, talenat i ambiciju i dali
mi {ansu koju sam na najbolji
na~in iskoristio. “
Svetska kriza posebno je
pogodila gradjevinarstvo, u celom
svetu, u Amnerici posebno, ali
Kina se jo{ uvek dr`i.
“Problemi koji se kroz
recesiju reflektuju na gradjevinsku
industriju, nisu toliko reflektovani
u Kini, oni imaju taj specifi~an
ekonomski model, koji im
omogu}ava da se {teluju, pri-
lagodjavaju situaciji i promenama
na tr`i{tu, i stvarno je ~udesno
kako oni funkcioni{u. Tamo je
bezbroj japanskih investitora,
mnogi su ugasili svoje projekte,
ali onda kineska vlada utr~ava sa
svojim projektima. Na{a kancelar-
ija u [angaju nije otpu{tala rad-
nike, za razliku od kancelarija u
Americi. Ali, u isto vreme i mi
smo tamo imali izuzetno profil-
isano predstavni{tvo i jo{ bolju
povezanost sa klijentima. “
Sa{a Zelji} je uvek
posebno voleo bavljenje moder-
nom arhitekturom, na Konkursu
UN je pre nekoliko godina dobio
i presti`nu nagradu, i sada pose-
ban akcenat daje bavljenju novim
materijalima, novim energijama i
novom dizajnu. Nedavno je i
izlagao na Skup{tini “Interna-
tional Council for Caring
Communities”, koji deluje u
okviru UN.
“Vrlo je ohrabruju}e da
se sada Amerika na taj na~in bavi
“enviromental friendly” arhitektur-
om, kako mi to zovemo, da ula`e
u istra`ivanje novih materijala i
energija. Sada je svest i u Kini na
tom nivou, a “[angaj Centar” }e
imati zlatni sertifikat u toj oblasti.
Ovde smo primenili i testirali
mnoge ideje, to je realnost sveta u
kome `ivimo, moramo svi tako
misliti i pona{ati se, u skaldu sa
prirodom. Tako se sada razmi{lja
o zgradama, o tome kako ih pro-
jektujemo, jer je va`no {ta }e biti
sustra i koliki je deo tvoje odgov-
ornosti u svemu tome. Kada sam
ja stigao u Ameriku, a u Beogradu
sam specijalizirao bioklimatsku
arhitekturu, tada oni ovde nisu
shvatali {ta to zna~i. U medjuvre-
menu je to postalo vrlo popularno
i na ~emu sada svaka firma radi.
Uvek dolazi ne{to novo i jo{ kom-
pleksnije. Mi smo na fasadi ovog
objekta u Kini koristili razne ino-
vativne tehnike. Na vrhu tornja }e
se sakuplajti ki{nica, a tu vodu }e
koristiti svi vodokotli}i u zgradi.
Ova forma je reuzultat skoro
trougaone osnove koja rotira oko
120 satepeni i tokom rotacije se
ona smanjuje u visini. Rezutlat je
smanjenje uticaja vetra za za oko
23 odsto, u odnosu na istu zgradu
sa ~etvrtastom osnovom. U to je
ulo`eno mnogo rada, mnogo kom-
plikovanih testiranja, ali rezultat je
fascinantan. To zna~i 23 posto
manje ~elika, u{tedeli smo oko 50
miliona dolara. U fasadi to zna~i
manje profile za spajanje stakla,
staklo ima nekoliko slojeva koji
poma`u u{tedu energije. Na
svakom spratu postoji unutra{nja
fasada i spolja{nja fasada, jedna se
uop{te ne greje, ali koristi energi-
ju one koja se greje i to je sasvim
novo i druga~ije.”
Mila Filipovi}
P R E D S T A V L J A M O V A M
8 Januar 2010.
Kada je posle zavr{enog Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Sa{a Zelji} stigao u ^ikago, ma{tao je o uspe{noj karijeri u nekoj od velikih ameri~kih
arhitektonskih kompanija, u srcu savremene arhitekture i u centru zbivanja i istra`ivanja. Ipak, ni najma{tovitiji snovi nisu ga vodili na sasvim drugi kraj
sveta, u kome se pro{le godine obreo, kao jedan od vode}ih dizajnera na najvi{oj zgradi u Kini, “Shanghai Tower”,
koja }e biti zavr{ena 2014. godine i tada biti druga po visini zgrada u svetu.
ALEKSANDAR ZELJI] - ARHITEKTA
Aleksandar Zelji}
u kancelariji
u ^ikagu sa
maketama zgrade
Na polaganju kamena temeljca
K O L U M N A
9www.serbianmirror.comJanuar 2010.
Pi{e: Ru`ica Z.N. Stojkovi}
S
neg se polako, ali sigurno i neu-
moljivo prikrao, taman na vreme,
ba{ oko Svetog Nikole. Da nam
utaba staze ve~itih putnika po beskrajnom
plavom krugu i sve manje sjajnijom zvez-
dom. Da ostavimo tragove svoje... Ali,
koga briga za to! Okupljeni smo onim ili
ovim svinjskim gripom posebno. Ali,
vra}am se ja „konstanti” tj. Branitelju nar-
oda (Nikos – Laos, gr.), Svetom Nikoli,
koji nikada nije imao veze sa svinjama, jer
se on kod nas Pravoslavaca „pada” ba{ u
vreme posta, kada je od mesa dozvoljena
samo riba. U tome je sre}a i veruju}ih i
onih drugih, da }e nas u taj dan, kad
vascela Srbadija slavi (uprkos postu), a sve
je vi{e „kazand`ija” (oko milion ljudi na
narodnoj kuhinji), opet i opet, prkosno slavi
Svetog Nikolu, makar i sa par~etom hleba
umo~enim u vino, kao u ona davna
Prokletijska i bratska Solunska vremena.
Slavi Srbija. Slave jo{ i oni koji }e sada
mo}i iz „logora” u kome smo bili slobod-
no po vascelom svetu!?
Mada, ima tu jedna neprijatna
stvar, slave oni koji su bili na vlasti kad
nas je svetska „demokratura” ugurala u tor
nepo`eljnih i uporno dr`ala dve decenije,
kao da mi ne znamo {ta je recimo, pet
vekova kazamata (zbog politi~ke korektnos-
ti ne}u re}i Turskog), pa sad seire. Opet su
na vlasti i prave nas prosto blesavima.
Poni`eni jesmo, proka`eni tako|e, ali ba{
toliko blesavi nismo. Svilen gajtan su nam
pod gu{u ba{ Oni i Ovi stavili, isprva
svako sa svojim prljavim opravdanjima, a
od skora, zajedno, dakako sa svom
prljav{tinom.
Putujte Srbi... Putujte gra|ani
Srbije... Ne}ete biti vi{e poni`avani,
~ekaju}i u redovima pred belosvetskim
ambasadama `eljni kulture, prosve}ivanja,
putujte... u Evropu i svet...
Alkibijad al Nu{a-Branislav
Nu{i}, davno je rekao: „Svete u|i, svete,
otvaram ti vrata.” Razbijeni smo mi
odavno, ali ne od sveta, ve} od na{ih nedo-
tupavih snova o svetu. Ko je bre, na ovom
belom svetu vi{e putovao, makar i
besciljno po ve~nom plavom krugu i zvez-
di u njemu? Ko pitam, ko je lep{e i uporni-
je, a tako besciljno uspe{no istrajavao od
Sizifa i Srbadije? Pa, Srbadija je izmislila
putovanja, seobe, besciljna batrganja po
belosvetskim pustalijama u kojima smo
retko bili dobrodo{li.
Ali, od Svetoga Nikole, opet,
pravac u krug, koji, je savr{ena geometrijs-
ka figura na{a jedina putanja. Nikako da
odem od Svetog Nikole, koji nikakave veze
nema sa vizama, ni ukidanjima, ni
uspostavljanima, on je vazda bio zabavljen
branjenjem naroda, dece. Ma kakve neslane
{ale u poku{aju dobrog vica „vizni” Sveti
Nikola, kad u ~arapi nema „{oldi” ni za do
slede}e autobuske gradske stanice. [ta ako
mi, osim para nemamo ni `elje da vidimo
svet koji nas je odbacio. Kod nas se ka`e
“lomljena poga~a se vi{e nikada ne sas-
tavi”.
Putova}e i dalje oni koji su i ovih
dvadeset godina putovali, bez stida i srama
u svet, narod }e i dalje po savr{enoj mapi
kao stvorenoj za nas, po beskrajnom
plavom krugu, uporno tra`iti {to sjajniju
zvezdu ka kojoj tako verno i poput
hodo~asnika idemo ne pitaju}i za cenu.
Naravno, snovi nemaju cenu zar ne? Ako
je ko bolje snove „platio” nek se javi,
adresa je Srbija, posebno na isteku ove
2009. godine u kojoj smo osudili predsed-
nika Tadi}a zbog {ampanjca (a nije ni Don
Perignone) i to ba{ kad smo pobedili, {to
uvek ~inimo kad smo na izmaku svih
o~ekivanih snaga i kad smo usvojili novi
Zakon o saobra}aju, po kome se zapravo
ne zna, ko koga vozi. U godini kada je
kona~no „jogurt revolucija” dobila svoj
Statut. Spremni smo na najbolje i samo
na{e putovanje, po beskrajnom plavom...
Zvezda se zavereni~ki sme{ka, mo`da nam
se opet uka`e.
DAMIN GAMBIT
Putujte gra|ani Srbije... Ne}ete biti vi{e poni`avani, ~ekaju}i u redovima pred belosvet-
skim ambasadama `eljni kulture, prosve}ivanja, putujte... u Evropu i svet...
10 Januar 2010.
S
neg je padao tog davnog Bo`i}a, hil-
jadu devetsto {ezdeset i neke, a vetar
duvao tako silno i ljuto kao da je
branio pahuljama da slete na tlo i odmore
se od tolikog puta. Majka se probijala
napred, a ja sam i{ao za njom. Polako smo
se pribli`avali ku}ici u Ravani~koj ulici, na
kraju grada, gde je `ivela moja tetka Nada.
Te~a je bio slu`benik na `eleznici i ve}
dugo je radio na terenu, a tetka je, zajedno
sa }erkicom Sne`om i dve ma~ke, `ivela u
toj ku}i daleko od centra. Par puta sam se
sapleo o ogromne smetove i, gurnut velikim
i sna`nim vetrom, zario nos u sneg. Majka
bi se tada vra}ala i podigla bi me, a zatim
bismo, kao da smo ponovo skupili snagu,
nastavili polako prema tetkinoj ku}i.
Tetka Nada je sama provodila
Badnje ve~e. Njena }erkica je zaspala, a dve
ma~ke skupile su se ispod {poreta i zado-
voljno prele. Imala je ona i psa, uvek nekog
novog. Ovog puta je to bio neki `u}a, koji
se radovao svakome i zalajao bi jedino od
sre}e ili da nagovesti dolaze}e goste.
Tetka nam se obradovala, posula
je ku}u slamom, orasima i {i{arkama, a
kandilo je gorelo ispod slike Svetog
Jovana.
“Kako si Nado? Sre~no
Badnje ve~e!”, re~e moja majka.
“Sre}no i vama, i hvala {to ste
do{li”, re~e tetka i
pomilova me po glavi.
Ona bi se
uvek zaplakala kad bi
me videla da dolazim kod
nje. “Iako si jo{ mali”, govo-
rila mi je, “pljunuti si tvoj
otac Nikola, koji je, jadnik,
tako mlad poginuo.”
Moja majka je u to
vreme bila sama, radila je
neki prost posao u fabrici i
jedva smo pre`ivljavali sa tom
njenom platicom. Jo{ se nije bila preudala
posle smrti moga oca, a eto, i moja tetka
je samovala u maloj ku}ici pokrivenoj
debelim slojem snega, u delu grada na per-
iferiji koji se zvao Vrap~ane.
“Ajde, u|ite, u|ite, danas je vrlo
hladno i ja sam ba{ dobro zagrejala ku}icu”,
govorila je moja tetka dok smo se mi ~istili
od snega. Onaj `uti pas iskoristio je priliku
da se i on uvu~e u ku}u i, na moje veliko
~u|enje, nabi se ispod {poreta gde su ma~ke
zadovoljno prele. Ja sedoh u fotelju za koju
je moja tetka uvek govorila da je u njoj
sedeo moj otac kad bi do{ao iz Divulja kod
Splita, gde je slu`io u Kraljevoj avijaciji.
“Evo, uzmi slike i gledaj, a ja }u
pripremiti ne{to za jelo”, re~e tetka i pru`i
mi veliki ko`ni album, pun starih i
po`utelih slika. “Posle ru~ka mo`e{ da
iza|e{ napolje i da napravi{ Sne{ka Beli}a.”
Dok su njih dve pri~ale i
pripremale ne{to za jelo, ja sam listao slike
i, s vremena na vreme, pogle|ivao ispod
{poreta, gde je `u}a spavao sa dve ma~ke
pored sebe. Kandilo je gorelo, a na stolu
je, pored ostalih |akonija, bila i rozen torta,
moja omiljena poslastica.
Vratih se ja velikom albumu. U
uniformi, visok, sa epoletama i sabljom,
paradno obu~en, stajao je moj otac – pilot,
sna`an i jak, {irokih ramena i pogleda bla-
gog i za{titni~kog. Sme{io se sa jedne
po`utele slike, kao da mi je govorio:
“Ni{ta ti ne brini, nisam ja pogin-
uo, ja sam uvek pored tebe, pa, evo, i sada.
Pru`i mi ruku, daj mi je slobodno, nemoj
da se pla{i{, ja sam tvoj otac.”
Ja mu zaista pru`ih promrzle prste
i osetih kako me on uhvati svojom
sna`nom i velikom rukom koja je vozila
sna`ne i meni uvek drage, lepe ratne
dvokrilce, sa mitraljezima na kljunu.
“Eto! Hajd’ sada malo da
{etamo”, re~e mi on, “hajdemo napolje,
sneg je prestao da pada, a vetar je utihnuo.
Hajde da se grudvamo!”
Ne znam {ta su tada radile moja
majka i tetka, ali ja iza|oh sa svojim ocem
na ulicu, gde smo pravili velike grudve i sme-
jali se, a onda ih bacali jedan na drugog. On
je uvek namerno proma{ivao, a ja ga uvek
poga|ao u grudi, dok se on, presre}an, sme-
jao. Onda smo pravili Sne{ka, velikog, sa
crvenim nosem, metlom i
{e{irom. ^ak je i `u}a bio
sre}an i tr~ao okolo, laju}i i
ma{u}i repom kao peru{kom
za pra{inu. Onda bi me otac
podigao i stavio na ramena i tako
tr~ao dugom ulicom, punom snega i
pahulja. Crvenih obraza i umoran od
tr~anja, jedva sam ~ekao da se
uvu~em u ku}u, zavalim u toplu
fotelju i uzmem jedan od onih
divnih kola~a, zvanih rozen torta,
sa roze filom od {e}era.
Osetih kako me otac poljubi u
hladni obraz i pomilova me po
glavi, a na licu mu ponovo
videh onaj isti lepi osmeh koji je govorio:
“Ne brini, moj sine, ne boj se
ni~ega, ja sam uvek tu, kraj tebe.”
“Zadremao si”, budila me je tetka
ne`no, “hajde, uzmi svoju omiljenu rozen
tortu, samo za tebe sam je pravila.”
Jeo sam poslasticu, gledao sliku
svog oca u albumu, a `u}a je mahao
repom, nadaju}i se par~etu. Kroz prozor se
sme{io Sne{ko Beli} sa velikim crvenim
nosem, {e{irom i metlom...
^uda se de{avaju samo onima koji
veruju u ~uda, bila je omiljena izreka moje
majke, i ja je se setih tada, dok sam jeo
tortu i gledao kroz prozor u Sne{ka Beli}a.
Sre}no Badnje ve~e – Hristos se
rodi!!!
BADNJE VE^E
Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina Pi{e: D`o Moler
11
. decembar 2002. 01h i 17min,
Frans Inter. Muzika me ledi i jeza
se {iri po mom telu. Jedan ~aroban vetri},
kao ovaj udaljeni glas koji mi je nekada
davno obe}avao lepu sudbinu. Okre}em
broj. Trazim podatke o CD-u. Jedan ne`ni
glasi}, nazvan Romana,
odgovara na moje ~ekanje.
Ali, na moje iznenadjenje,
Romana me pita da li bih
`elela da pri~am o Bo`i}u,
tek tako, na Frans Interu.
Zbunjena, najpre `elim da
odbijem…ali ona insistira.
“Ne znam za{to, ali sigur-
na sam da biste to veoma
lepo u~inili, ka`e ona.
Prihvatam. Ne umem da
ka`em ne. Iako i su{tini
~ekam na to od… od
kada, zapravo? Jedan znak
sa neba ili jedan odgovor na pitanje
ba~eno u o~aj ti{ine u kojoj sam zato~ena.
Zato {to je ovo, {to }u vam sada ispri~ati
jedna istinita pri~a.
Jedan Bo`i} u mom selu, tamo,
u Jugoslaviji. Sada treba re}i – u Srbiji.
Ali ne previ{e glasno. To jo{ uvek nije
najpo`eljnije. Pst! To je ju`no od
Beograda na dvadeset kilometara od
makedonske granice. Oni koji su prolazili
Jugoslavijom idu}i u Gr~ku, takodje su
pro{li kroz moje selo. Njegovo ime?
Levosoje.
Svake nedelje koja prethodi
Bo`i}u, dva putuju}a trgovca, truckaju}i
se na ledjima magarca na blatnjavim pute-
vima, silazila su u selo. Nastanjivali su se
kod seljaka. Na svakoga je dolazio red.
Moja baka je ~esto tu misiju milosrdno
prihvatala. Oh, u su{tini, to nije bilo tako
te{ko sa onom spontano{}u svojstvenom
`enama Mediterana koje
stavljaju sve folklore, sve
jezike i sve vere u isti
bakra~ gostoprimstva.
Procenite sami:
narukvica, ogrlica, bro{,
olovke, sveska… [ta jo{
znam? To je bio takodje
njihov na~in da plate
preno}i{te i hranu, i jedi-
ni na~in da ka`u baki
hvala. Zvali su je Baba.
Dare`ljivost i odli~na babina
kuhinja bili su nadaleko poznati i priznati.
Ali oni su birali Babu kao gostioni~arku
koja je bila najpoznatija po pri~ama koje
je pri~ala uve~e, pred spavanje. Pri~ali su
da je bila najbolja pripoveda~ica u
pre~niku od 500 km. Kakve su to bile
neobjavljene pri~e!
Dan uo~i Bo`i}a, dakle, 6. janu-
ara, deda je i{ao da potra`i slamu u
ambaru. Ispraznio bi kuhinju, koja je
obi~no bila trpezarija, i slo`io bi sto i sto-
lice u podrum. Ostavljao bi samo pe} na
drva. Zatim bi priu{tio sebi zadovoljstvo
da postavi prostirku od slame u obliku
kruga, po podu, usred kuhinje. Bio je
ponosan na svoj tepih i ponavljao
neprekidno: “Videli ste kako je to lepa
slama… ona koja ne bode!“ Posle ponavl-
janja te iste re~enice onoliko koliko je
`eleo, i sve glasnije da bi ga baka ~ula,
uputio bi joj osmeh i vragolasto namign-
uo. U to vreme nisam ba{
najbolje razumela za{to.
Sada mislim da znam
za{to su toliko voleli
slamu i za{to su isticali
da ne bode. Moja baka
nije imala plave o~i, ali
sam ~esto slu{ala dedu
kako je govorio: “Imas
lepe o~i, zna{“. A moja
baka je odgovarala:
Znam, znam. Ali nikad se
ne}e dovoljno znati. “ I
moj deda se sme{kao.
Zatim bi deda
iskopao jednu rupu od oko 15 cm
pre~nika u jednom uglu kuhinje. Pod nije
bio poplo~an, ve} zemljani. Rupa je bila
za Igru oraha, posle obroka. Baka je
pripremala obrok od ranog jutra.
Pasulj, pita, lisnato testo, jaja, sir
i praziluk, riba, ~okoladni kola~i i najzad,
~uveni hleb sa nov~i}em. Ah, taj hleb!
Blagosloveni hleb koji bi glava ku}e
lomio pre nego {to bi podelio po jedno
par~e svakom ~lanu porodice, prisutnom
ili odsutnom, posle ~ega bi se baka
prekrstila i pomolila za prisutne, odsutne i
siroma{ne. Ona ili onaj koji bi prona{ao
nov~i}, morao bi da kupi so, i na taj na~in
bi kupio zagarantovanu sre}u za tu god-
inu. Ne se}am se da sam dobila taj
nov~i}. Ali baka me je uveravala: “Mali
Isus ima mnogo ~arobnih na~ina da te
u~ini sre}nom, i to cele godine. Najve}a
sre}a je zdravlje, osmeh, a on ti je to dao.
Ostalo je lako. Dovoljno
je da zamisli{. “
Tako je rodjen
moj prijatelj Amizeni,
de~a~i} iza{ao iz moje
ma{te, a zatim heroina
nazvana Vremia, i jo{
neki, ali sve to, ako }emo
iskreno, to su la`i koje
pri~am sama sebi, kao {to
se ka`e, pri~e izmisljene
zbog du`ine dana za tas-
taturom jednog kompjutera. Obavezna
modernizacija.
Postojao je takodje i jedan prazan
tanjir za slu~aj da neko iznenada pristigne.
Zvali smo ga “ tanjir za sirotinju “. Usred
prostirke su bila postavljena sva jela. Posle
ceremonije dodeljivanja hleba, dolazio je
tanjir za Dobrog Boga. Baka bi uzimala
jedan prazan tanjir i u njega stavljala po
malo od svega: od pite, nekoliko oraha,
ribe, pasulja, i par~e kola~a. Napunila bi
tanjir. Slano i slatko pome{ano, gotovo
nejestivo! Nosila bi tanjir napolje, na tera-
su. Govorila bi: To je za Dobrog Boga.
“razumela sam mnogo kasnije da se
Dobri Bog ponekad pretvarao u
Zorica Santi} - Mojoj Baki Katarini
P R I ^ A O G L E D A L A
ISTINITA BAJKA
BO@I] 1966.
