BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA

Borba praksa

protiv

organizovanog

kriminala u Srbiji zakonodavstvo i

1

Izdavanje ove publikacije omoguio je Institut za odrzive zajednice (ISC), uz podrku amerikog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-0006-00104-00. Miljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i nuno ne odslikavaju miljenje ISC-a, USAID-a ili Amerike vlade

Izvetaj Orgnanizovani kriminal u Srbiji zasnovan je na rezultatima istraivanja borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji, koji su istraivai1 Beogradskog centra za ljudska prava sproveli tokom 2007. i 2008. godine na razliitim projektima. Istraivanjem je s jedne strane obuhvaen rad organa koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala u Srbiji, Posebnog odeljenja Okrunog suda u Beogradu (Specijalni sud) i Specijalnog tuilatva, organa Ministarstva unitranjih poslova (MUP), ali i rad Skuptine Srbije i postupci nosioca visokih javnih funkcija. Tako e, analizirali smo na koji nain su srbijanski mediji izvetavali o temama vezanim za rad pomenutih ograna i uopte o temi organizovanog kriminala u Srbiji. S druge strane, istraivanje obuhvata analizu postojeeg zakonskog okvira za borbu protiv organizovanog kriminala. Predmet analize bili su zakoni i predlozi zakona koji se neposredno odnose na organizovani kriminal, kao i neki od zakona koji reguliu prvenstveno druge oblasti, za koje smo smatrali da posredno imaju veliki znaaj za ovu oblast. Kao rezultat analize izvedeni su zakljuci i preporuke koje prate ovaj izvetaj. Beogradski centar za ljudska prava se zahvaljuje Agenciji Sjedinjenih Amerikih Drava za me unarodni razvoj (USAID) i Institutu za odrive zajednice (Institute for Sustainable Communities) koji su omoguili sprovo enje ovog projekta.

Beograd, februar 2008. godine

1

Istraivai Jovana Zori, Milica Pavievi i Milo Stopi. 2

UVOD

Kao i veina savremenih drava Srbija se suoava s terorizmom, zatitom ivotne sredine, nedostatkom odrivih energetskih izvora i nizom drugih izazova me u kojima je i organizovani kriminal. Borba s ovim globalnim pretnjama u Srbiji je dodatno oteana problemima tranzicije, suoavanja s prolou, iroko rasprostranjenom korupcijom, ali i nedovoljno razvijenim demokratskim institucijama i vladavinom prava. Borba protiv organizovanog kriminala poverena je institucijama koje su formirane u skoroj prolosti i iji je rad, od osnivanja bio u senci politikih previranja, i pod stalnim pritiskom, sa jedne strane od politiara na vlasti, a sa druge strane od tajkuna. Treba imati u vidu da su ove institucije su osamdesetih godina XX veka sistematski podrivane i degradirane, tako da je Srbija drava u kojoj je postojao upliv organizovanog kriminala u sve sfere ivota od najviih dravnih struktura, slubi bezbednosti, preko sporta i medija, pa sve do univerziteta. U Srbiji je sistemska korupcija dovela do zarobljavanja drave od strane politikih i ekonomskih elita2, koje su u Srbiji esto ili uestvovale u aktivnostima organizovanog kriminala ili su finansirane profitom steenim ovim aktivnostima. Zarobljena drava dovela je do povrinske demokratizacije, koja ne dopire do vladavine prava i uspostavljanja institucionalnih granica. Ovakva praksa dovodi do sveopte politizacije institucija ija manjkavost omoguava nesmetanu razmenu moi i novca3. Vladajue stranake, ali nekad i opozicione stranke, finansiraju vlasnici sumnjivog kapitala, to vodi korumpiranosti stranaka, a preko njih i parlamenta4, vlade i ostalih kljunih institucija drutva i drave5. Tako, na

Vidi vie u Vesna Pei, Partijska drava kao uzork korupcije u Srbiji u asopisu Republika, br. 402-405, tekst dostupan na sajtu http://pescanik.net/images/stories/pdf/partijska_drzava.pdf2 3

Ibid.

4

U Srbiji su na osnovu Ustava iz 2006. godine (l. 102) stranke mogu biti vlasnici mandata, i po pravilu poslanici predsednicima stranaka daju blako ostavke. 3

primer zainteresovani tajkuni u Srbiji mogli su da utiu na odlaganje usvajanja i primene antimonopolskih i antikorupcijskih zakona u vreme Vlade Vojislava Kotunice. U poslednje vreme, uprkos stalnoj opstrukciji rada parlamenta, daleko je intenzivnija aktivnost zakonodavca u oblasti organizovanog kriminala (npr. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, Zakon o krivinoj odgovornosti pravnih lica), ali se i dalje postavlja pitanje efikasnosti njihove primene. Jo jednu prepreku u efikasnoj borbi protiv organizovanog kriminala predstavljaju nereformisane bezbednosne strukture Ministarstva unutranjih poslova i Slubi bezbednosti. Imajui u vidu da su pripadnici policije i slubi bezbednosti imaju bogatu istoriju uea u aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa, jasno je kako ovo predstavlja ozbiljnu pretnju efikasnom suprotstvaljanju organizovanom kriminalu u Srbiji. Oigledan je bio njihov uticaj na primer, na do sada okonane postupke protiv tzv. zemunskog klana6, ali se tako e postavlja pitanje njihovog uticaja na istrage za krivina dela koja su i dalje ostala nerazjanjena (na primer ubistvo Slavka uruvije i Dade Vujasinovi). Preduslov za efikasnu, a ne prividnu borbu s ovim pojavama je politika volja vladajuih stranaka, koja prema naem miljenju u Srbiji ne postoji od smene vlade Zorana ivkovia.

5

Ibid.

Npr. jedan od osu enih lanova zemunskog klana je i Slobodan Pain, koji je bio zaposlen kao inspektor u MUP.6

4

ANALIZA PROPISA

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLENOSTI DRAVNIH ORGANA U SUZBIJANJUORGANIZOVANOG KRIMINALA7

Narodna skuptina usvojila je u julu 2002. godine Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala koji je oznaio poetak borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Ovim zakonom se ure uju osnivanje posebnih dravnih organa - Posebnog odeljenja Okrunog suda u Beogradu, Specijalnog tuilatva, posebnog odeljenja u MUP Slube za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i posebne pritvorske jedinice u okviru Centralnog zatvora u Beogradu. Izra en je Nacrt zakona o izmenama i dopunama ovog zakona koji se jo uvek nalazi u fazi javne rasprave8. Trebalo bi to pre usvojiti ovaj zakon uz uvaavanje kritika strune javnosti, posebno onih u pravcu obezbe enja vee samostalnosti Specijalnog tuioca i njegovih zamenika, poveanja kapaciteta Specijalnog suda i odeljenja MUP.

ZAKONIK O KRIVINOM POSTUPKU9

7

Slubeni glasnik RS, 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04

Tekst Nacrta dostupan je na stranici http://www.mpravde.sr.gov.yu/lt/articles/zakonodavnaaktivnost/nacrti-zakona/. Vie o predlogu zakona vidi N. Vai Analiza zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala Republike Srbije i njegova primena u praksi u Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji, UNICRI, Beograd, 20088 9

Slubeni glasnik, 58/04 5

Postupci pred Specijalnim sudom vode se u skladu s odredbama Zakonika o krivinom postupku (ZKP), koji po uzoru na inostrana zakonodavstva, predvi a posebne institute za borbu protiv organizovanog kriminala: institut prikrivenog islednika (l. 504nj), institut svedoka saradnika (l. 504d504i), meru kontrolisane isporuke (l. 504o), meru pruanja simulovanih poslovnih usluga i proirenje mere nadzora telefonskih razgovora (504lj). Srbijanski sudovi primenjuju pravila Zakonika o krivinom postupku iz 2004. godine, a Zakonik iz 2006. godine se jo uvek ne primenjuje10. Njegova primena je intervencijom zakonodavca, sredinom 2007. odloena do kraja 2008. godine. Skuptina Srbije je na vanrednoj sednici 30. decembra 2008. godine ponovo odloila primenu Zakonika do 31. decembra 2010. godine. Ministarstvo pravde je u me uvremenu oformilo radne grupe koje pripremaju predlog novog Zakonika o krivinom postupku, tako da zakonik iz 2006. godine verovatno nikada nee biti primenjivan u praksi. Dalje u izvetaju e biti rei o nekim od reenja koja bi trebalo obuhvatiti novim predlogom zakona.ZAKON O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVINOG DELA 11

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela uskla en je s me unarodnim standardima i prua mogunost oduzimanja celokupne ili bar dela imovine osumnjienog lica, uz ostvarenje zakonom propisanih uslova. Prema zakonima koji su bili na snazi pre donoenja ovog zakona, mogue je bilo oduzeti imovinu uinioca krivinog dela, ali samo deo imovine koja je proistekla iz krivinog dela za koje se dotinom licu sudi, i ova reenja su se u praksi pokazala kao veoma neefikasna 12. Donoenjem ovog zakona, drava je omoguila policiji i pravosudnim organima efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i onemoguila ouvanje finansijske dobiti, koja ujedno predstavlja i osnovni motiv osnivanja i delovanja kriminalnih grupa. Prema odredbama ovog zakona ovlaenja tuilatva su iroko postavljena. Tuilac moe podneti zahtev za oduzimanje imovine za vreme trajanja samog krivinog postupka, po zavrenom krivinom postupku (u propisanom roku od godinu dana od dana

10

Slubeni glasnik, 46/06 Slubeni glasnik, 97/08

11

12

KZ predvi a mogunost oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni izvrenju krivinog dela ukoliko su svojina uinioca (l. 87); za pojedina dela predvi ena je obaveza oduzimanja imovine (npr. pranje novca ali i druga dela). Dalje, KZ (l. 91 do 93) predvi a da niko ne moe zadrati korist steenu krivinim delom, a predmet oduzimanja mogu biti samo predmeti nastali izvrenjem krivinog dela. ZKP (l. 513 do 520 i u posebnom delu o organizovanom kriminalu od 504r do 504 t) sadri procesna pravila za oduzimanje imovinske koristi. Za primer prakse sudova vidi prvostepenu presudu Specijalnog suda u sluaju Zarubica. 6

pravosnanosti presude), ali oduzimanje imovine moe se tako e preduzeti i kao privremena mera. Jedna od najveih prednosti ovog zakona je mogunost popisa i preispitivanja celokupne imovine optuenog lica, i ovlaenje tuioca da privremeno zapleni i zamrzne spornu imovinu, dok ne bude dokazano njeno poreklo. Tuilac moe pokrenuti postupak oduzimanja imovine protiv nekog lica ukoliko postoji oigledna nesrazmera izme u njegove zakonite imovine i zakonito ostvarenih prihoda. Dovoljan osnov za pokretanje postupka je postojanje osnovane sumnje da osoba poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivinog dela. Ovaj zakon kao novinu u procesni sistem uvodi prebacivanje tereta dokazivanja na lice protiv kojeg se postupak vodi. Naime, tuilac mora da dokae da okrivljeni poseduje izvesnu imovinu za koju se osnovano sumnja da je proistekla iz krivinog dela, odnosno da postoji oigledna nesrazmera izme u imovine koje okrivljeni poseduje i prihoda koje ostvaruje. Stoga, ukoliko okrivljeni nije u mogunosti da dokae na koji nain je stekao spornu imovinu, drava e biti u mogunosti da je oduzme. Jo jedno novo procesno reenje jeste mogunost ostvarenja zahteva tuioca za dokazivanje porekla imovine uprkos nekim procesnim smetnjama. Tako, odredbe zakona se mogu primeniti i prlilikom su enja licima u bekstvu i preminulim licima, to do sada nije bio sluaj. Kao bitna novina se navodi i mogunost oduzimanja imovine od pravnih sledbenika osu enih lica, ili treih lica na koje je imovina preneta. U pogledu krivinih dela na koje e se primenjivati, zakonom su predvi ena pre svega dela organizovanog kriminala, prikazivanja pornografije i iskoriavanja dece za pornografiju, krivina dela protiv privrede i neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet narkotika. Primena ovog zakona je ograniena na krivina dela od najvieg drutvenog znaaja. Pored brojnih novih reenja koje ovaj zakon predvi a, za nae pravosu e je atipina i odredba koja se odnosi na vremenski momenat utvr ivanja porekla imovine. Na osnovu ovog zakona pravosudni organi e biti u mogunosti da proveravaju celokupnu imovinu, steenu nekoliko desetina godina pre pokretanja krivinog postupka. Zakonom je ure ena i me unarodna saradnja koja bi obuhvatila pruanje pomoi u pronalaenju imovine proistekle iz krivinog dela, zabranu raspolaganja i privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela. Za sprovo enje zakona predvi eno je formiranje dva nova tela - dravne direkcije, koja e upravljati i raspolagati privremeno oduzetom imovinom, i organizacione jedinice Ministarstva unutranjih poslova nadlene za finansijsku istragu. Direkcija koja e biti formirana u okviru Ministarstva pravde e biti nadlena za upravljanje, skladitenje i uvanje oduzete imovine (sa panjom dobrog domaina ili dobrog strunjaka).

7

U MUP e biti formirana posebna jedinica za finansijsku istragu koja e po nalogu javnog tuioca vriti neophodna istraivanja o nainu sticanja imovine, kada postoji sumnja da ona proistie iz krivinog dela. Ista jedinica bie nadlena da vri odvojenu finansijsku istragu, koja se vodi nezavisno od krivinog postupka kojim se utvr uje izvrenje samog krivinog dela i koja moe trajati i nakon donoenja prvostepene presude. Prelaznim i zavrnim odredbama predvi eno je formiranje finansijske jedinice do kraja marta 2009. godine. Donoenje ovog zakona, iako moda malo zakasnelo, trebalo bi da u velikoj meri doprinese uspenoj borbi sa organizovanim kriminalom. Kao i svaki drugi, ovaj zakon e eljene rezultate proizvesti samo ukoliko bude dosledno sprovo en, u emu e presudnu ulogu imati tuilatvo i policija. Ovim zakonom je konano stvoren zakonski okvir za efikasno suzbijanje finansijskog uticaja organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji, iji su pripadnici zadravali svoj uticaj i po okonanju krivinog postupka. ZAKON O ODGOVORNOSTI PRAVNIH LICA ZA KRIVINA DELA 13 Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivina dela prvi put je pravno normirana odgovornost pravnog lica za krivina dela, dok je do sada bila utvr ena samo prekrajna ili odgovornost za privredne prestupe. Ovaj zakon uvren je u pravnu analizu jer moe biti znaajan za suzbijanje privrednog organizovanog krimiala, koji za sada predstavlja veliku tekou u radu tuilatva14. Uvo enjem ovog oblika odgovornost pravnih lica predvi a se odgovornost za ona krivina dela koja se ni po svojoj prirodi niti po teini ne mogu svrstati u prekraje ili privredne prestupe, koji su i ranije bili predvi eni naim zakonima. Zakon bi trebalo da onemogui pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa da koriste tu zakonsku prazninu zarad sticanja protivpravne imovinske koristi. Pravno lice e odgovarati za krivino delo koje u okviru svojih poslova uini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist. Odgovornost pravnog lica postoji i ako odgovorno lice nije vrilo nadzor ili kontrolu ime je omogueno da fiziko lice izvri krivino delo u korist pravnog lica. Zakon se primenjuje na domae i strano pravno lice koje odgovara za krivino delo poinjeno na teritoriji Srbije, kao i za krivino delo uinjeno u inostranstvu na tetu Republike Srbije.

13

Subeni glasnik, 97/08

Vie o znaaju ovog zakona za borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji vidi u Robert Sepi Uopte o krivinoj odgovornosto pravnih lica i odnosu prema privrednim prestupima u Borba protiv organizovanog kriminala u Srbijia, UNICRI, Beograd, 2008, str. 353-35614

8

Predvi ene krivine sankcije protiv pravnih lica su kazna, uslovna osuda i mere bezbednosti. Kazna moe biti novana kazna u rasponu od 100.000 dinara do 500 miliona dinara ili ukidanje pravnog lica brisanjem iz registra koji vodi nadleni organ. U odnosu na visinu maksimalne zapreene kazne za krivino delo koje je izvrilo pravno lice, proporcionalno se odre uju novani iznosi kojima se moe kazniti. Zakonom je utvr eno i da pravno lice moe biti oslobo eno kazne ako otkrije i prijavi krivino delo pre nego to je saznalo za pokretanje krivinog postupka i ako dobrovoljno i bez odlaganja otkloni nastale tetne posledice ili izvri povraaj protivpravno steene imovinske koristi. Mere bezbednosti koje mogu biti izreene su zabrana obavljanja odre enih registrovanih delatnosti ili poslova, oduzimanje predmeta, javno objavljivanje presude, a sud moe izrei jednu ili vie mera bezbednosti.

ZAKON

O

AGENCIJI

ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE15I DRUGI ZAKONI OD ZNAAJA ZA

SUZBIJANJE SISTEMSKE KORUPCIJE

Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije predvi a se formiranje Agencije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija) u ijoj nadlenosti je sprovo enje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i sektorskih akcionih planova, pokretanje postupka i izricanje mera zbog povrede ovog zakona. Odbor Agencije imae devet lanova koje e birati Skuptina na predlog ovlaenih predlagaa, na period od etiri godine. Osim odre enog radnog iskustva, uslov za izbor je da kandidati ne budu pripadnici politikih stranaka. Direktor agencije e se birati na pet godina na javnom konkursu koji e raspisati Odbor agencije. Najvanije nadlenosti Agencije za borbu protiv korupcije su reavanje sukoba interesa, vo enje registra funkcionera i njihove imovine, kontrola finansiranja politikih stranaka i me unarodna saradnja u borbi protiv korupcije. Velika novina je i da e svi funkcioneri morati da prijave svoju imovinu koja e biti objavljena na sajtu Agencije, a uvedena je i kazna za neprijavljivanje imovine ili davanje lanih podataka o imovini. Podaci o imovini e biti javni. Funkcioneru kome je izreena zatvorska kazna automatski prestaje funkcija i zabranjuje se obavljanje javne funkcije u narednih deset godina.

15

Slubeni glasnik, 97/08 9

Direktor agencije je ovlaen da donese odluku o povredi zakona i da izrekne konkretne mere kada smatra da je funkcioner prekrio zakon mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrenje funkcionera. Po zakonu, Agencija e obavljati kontrolu finansijskih izvetaja politikih stranka, umesto skuptinskog Odbora za finansije. Ovu promenu predvi a i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju politikih stranaka16. S obzirom na dosadanju neadekvatnu primenu ovog zakona u praksi, po kom bi stranke trebalo da uine dostupnim javnosti spiskove svojih donatora, ostaje nejasno koliki finansijski uticaj na politike elite u Srbiji imaju organizovane kriminalne grupe, koliki je upliv sumnjivog kapitala, steenog organizovanim kriminalom, u organizaciji politikih kampanja i dolasku na vlast stranaka na republikom ili lokalnom nivou. Dosledna primena ovog zakona, dovela bi do smanjenja sistemske korupcije i uticaja koji sumnjive interesne i organizovane kriminalne grupe imaju na donosioce odluka u Srbiji. U Ekspertizi nacrta Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije17, koji je dao Generalni direktorat za ljudska prava i pravna pitanja Saveta Evrope, navodi se, da je potrebno dopuniti pojedina reenja, ili izvriti sistemske promene. Prema ekspertizi, postojea reenja ne utvr uju dovoljno samostalan i nezavisan poloaj Agencije, kontrola finansiranja politikih stranaka ostaje nepotpuna, a nisu dovoljno precizirana ogranienja koja se imaju primeniti prilikom prelaska funkcionera u privatni sektor. U ekspertizi se tako e navodi da je od izuzetne vanosti da stvaranje uslova za stvarno nezavisan rad tog organa i imenovanje direktora, koji nikako ne bi smeo da do e u nedozvoljeni odnos zavisnosti prema bilo kome. Me utim, prema postojeem zakonskom reenju ovo e teko biti ostvarivo, poto je predvi eno da lanove Agencije bira Skuptina. Tako e, postoji mogunost i da Agencija ne pone sa radom poetkom 2010. godine, kada je planirano, zbog predvi ene dugotrajne procedure izbora njenog Upravnog odbora, direktora, donoenja potrebnih podzakonskih akata i zapoljavanja potrebnog osoblja. U me uvremenu, poetkom 2010. godine Odbor za reavanje sukoba interesa trebalo bi da prestane sa radom, tako da se moe desiti da nastane vakum u kome nee biti relevantne institucije koja bi se borila protiv korupcije. Bitno je istai da budua primena ovog zakona i rad Agencije, kao nezavisne institucije, ne bi smeli da zavise iskljuivo od integriteta i hrabrosti njenih lanova (kao to je

16

Slubeni glasnik RS, 97/08 Council of Europe, http://www.coe.int/t/dgap/monitoring_en.asp 10

17

bio do sada sluaj sa nezavisnim telima npr. Povernik za informacije od javnog znaaja), ve mora postojati iroka podrka svih grana vlasti u Srbiji njenom radu. Pitanje regulisanja javnih nabavki, kao izvora sistemske korupcije u Srbiji, nije najbolje regulisano Zakonom o javnim nabavkama18, odnosno reenja koja taj zakon predvi a nisu adekvatna za potrebe dravne politike borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. S obzirom na dosadanju praksu, postoje osnovane sumnje u rad Republike komisije za zatitu prava ponu aa u pogledu izbora njenih lanova, obima posla i odre enih rokova za postupanje po albama ponu aa19. Uz postojee zakonske kriterijume za ocenjivanje ponude, kao i dosadanju primenu ovog zakona, opravdana je sumnja u postojanje arbitrernog odluivanja i uticaja na donosioce odluka. Analizirajui dosadanju primenu Zakona o finansiranju politikih stranaka, Zakona o javnim nabavkama i drugih zakona (npr. Zakona o spreavanju sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija20) mogue je izvesti sledei zakljuak u Srbiji ne postoje efikasni mehanizmi kojima bi se spreio upliv sumnjivog kapitala iz organizovanog kriminala u redovne novane tokove i uticaj vlasnika ovakvog kapitala na politike stranke i preko njih na proces donoenja odluka. Rad politikih stranaka, imovina politikih funkcionera, rad javnih preduzea i procedure javnih nabavki, postupci privatizacije i odluke o prodaji i izboru stratekih partnera ostaju netransparentni u kljunim segmentima. O ovome svedoe i brojni naslovi u srbijanskim medijima, o aferama koje samo izuzetno dobijaju sudski epilog. Mehanizmi dugogodinje prakse privatizacije preduzea u Srbiji, tanije, dovo enja preduzea u dugove i do steaja od strane direktora, prodaje tzv. stretekom partneru po povoljnoj ceni, delimino su tek otkriveni postupkom protiv pripadnika steajne mafije. Iako ovaj postupak nije okonan, pokazao je da postoji jasna sprega organizovanog kriminala sa dravnim organima, kako sudske, tako i izvrne vlasti. Slabost pravosudnog sistema ogleda se u selektivnom gonjenju uinilaca krivinih dela u oblasti finansijskog kriminala, tuilatvo istragom ili kasnije optunicom ne obuhvata sva lica koja su ostvarila korist od organizovanih kriminalnih aktivnosti.

18

Slubeni glasnik RS 97/08

19

Vie o ovoj temi vidi Jovan iri Javne nabavke u Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji, UNICRI, Beograd, 2008, str. 122 Slu beni glasnik RS 43/04 11

20

ZAKON N

O NEDOZVOLJENOM OBJEDINJAVANJU I JAVNOSTI VLASNITVA JAVNIH GLASILA,

ACRT21

Pitanje regulisanja vlasnitva medija, odnosno javnih glasila, pokazalo se naroito vanim u dosadanjem toku borbe dravnih organa protiv organizovanog kriminala. Ideja iza nacrta Zakona o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasnitva javnih glasila je utvr ivanje pitanja vlasnikih udela u medijima i evidencije njihovih promena, odnosno uvo enje antimonopolskih standarda u ovoj oblasti, to prema odredbama postojeeg Zakona o javnom informisanju22 nije bilo mogue. Rad pravosudnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala esto je izloen napadima putem medija. Zloupotreba medija u funkciji promocije okrivljenih pred Specijalnim sudom, stvorila je javne sumnje u objektivnost i profesionalnost rada ove ustanove, putem javnog preispitivanja odluka i dokaza na kojima su zasnovane. Nacrt ovog zakona predvi a mogunost da dravni organi onemogue osnivanje i delovanje javnih glasila sa nejasnim vlasnikim strukturama, kao i da finansijski kazne one medije koji zloupotrebljavaju slobodu izraavanja i promoviu krenje etikih pravila novinarske struke. Znaajnu ulogu u promociji ovog zakona bi mogla da imaju profesionalna udruenja novinara, ime bi znaajno doprinela razvoju niskog nivoa kulture ljudskih prava u ovoj oblasti.

P REGLED NORMI O RADU SLUBI BEZBEDNOSTI DO POSEBNOG ZNAAJA ZAPOSTUPKE PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Osnovni okvir za rad slubi bezbednosti u Srbiji (Bezbednosno informativna agencija BIA, Vojno bezbednosna agencija VBA, Vojnoobavetajna agencija VOA) postavljen je Zakonom o osnovama ure enja slubi bezbednosti Republike Srbije23. Ovim zakonom je predvi eno donoenje posebnih zakona kojima e biti detaljno regulisan rad slubi, a do njihovog donoenja se primenjuju ranije doneti Zakon o slubama bezbednosti SRJ24 i Zakon o bezbednosno informativnoj agenciji25.

21

Tekst je dostupan na http://www.kultura.sr.gov.yu/?jez=&p=56 Slubeni glasnik RS 43/03

22

23

Slubeni glasnik 116/07. Vie vidi u Ljudska prava u Srbiji 2008, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009, str. 109 Slubeni list SRJ, 37/02 i Slubeni list SCG, 14/04 12

24

Ovim slubama je u nadlenost stavljeno i obavljanje poslova na suzbijanju i otkrivanju organizovanog kriminala. Pripadnici BIA raspore eni u posebne organizacione jedinice, imaju ovlaenja u oblasti otkrivanja, praenja, dokumentovanja, spreavanja, suzbijanja i delatnosti vezanih za organizovani kriminal. Vojna sluba bezbednosti ovlaena je da otkriva, istrauje i dokumentuje najtea krivina dela sa elementima organizovanog kriminala. Iako je potreba drave za uvo enjem ovakvih mera sasvim neosporna, neophodno je postaviti odgovarajua zakonska ogranienja njihove upotrebe i uspostaviti delotvornu sudsku kontrolu nad njihovom primenom. Verovatno zbog bolje tehnike opremljenosti slubi bezbednosti, od policijskih slubi, zakonodavac je u ZKP dozvolio da slube bezbednosti sprovode neke od istranih radnji. To bi za posledicu moglo imati uspostavljanje ire kontole nad radom ovih slubi, to u imajui u vidu specifine okolnosti u Srbiji moe biti dobro reenje. Problem se moe javiti u onim situacijama koje su na razliit nain reglusane pomenutim zakonima, te moe doi do proirivanja polja u kome slube bezbednosti deluju bez odgovarajueg nadzora. Tako, prema ZKP sud ne moe izrei meru prislukivanja u stanovima, ali se prema zakonu o BIA, Agenciji omogava postavljanje prislunih ure aja i u stanovima26. Dalje su problematine odredbe Zakona o BIA koje ovauju direktora Agencije, da kada to nalau ralozi hitnosti, sam donese odluku o prislukivanju, bez njihovog posebnog obrazlaganja, ime naknadna odluka Vrhovnog suda postaje samo formalna potvrda reenja Agencije. Novim zakonom bi trebalo predvideti obavezu dobijanja prethodnog sudskog odobrenja i to od nadlenog sudije, a ne predsednika Vrhovnog suda. U Srbiji sudovi nemaju direktan nadzor nad radom slubi bezbednosti, ve kroz sudske odluke garantuju zakonitost ocene pribavljenih dokaza od strane slubi, utvr ivanje eventualne zloupotrebe od strane slubenih lica, garantuje potovanje ljudskih prava27. Dokazi koji nisu pribavljeni u skladu sa odredbama ZKP ne mogu se koristiti kao valjan dokaz pred sudom, i Specijalni sud je, u jo uvek do sada neujednaenoj praksi, s posebnom panjom razmatrao ovakve dokaze.

25

Slubeni glasnik RS 42/02

26

Ipak, ovo je u suprotnosti sa preporukama Saveta Evrope. Vidi vie u Radmila Dragievi Dii, Posebne istrane mere i njihovo korienje od strane slubi bezbednosti uloga sudske vlasti u nadzoru ovih slubi u Srpska pravan revija, broj 8, Beograd, 2008. Ibid. 13

27

Nesumnjiva je vanost posebnih istranih tehnika koje mogu da sprovode slube bezbednosti u postupcima za najtea dela organizovanog kriminala, koja se vrlo esto i ne mogu dokazati na drugi nain. Naravno, ovim merama bi trebalo pribegavati samo kada je nemogue obezbediti dokaze ostalim istranim radnjama, i ukoliko je to mogue ne bi trebalo zasnivati predmet samo na ovim dokazima.28 Sa tim u vezi prilikom donoenja novog ZKP treba treba imati u vidu vanost takvih zakonskih reenja koja e garantovati zakonitost ovih dokaza, te mogunost njihove primene u dokaznim postupcima pred sudom. Kako se radi o prikupljanju dokaza upotrebom tehnika koje duboko zadiru u privatnu sferu pojedinca, posebnu panju u zakonima o slubama bezbednosti bi trebalo posvetiti odredbama o uvanju, upotrebi i unitavanju podataka dobijenih primenom ovih mera. Z AKONSKO REGULISANJE PRIVATNOG SEKTORA BEZBEDNOSTI Jedno od posebno problematinih pitanja je pitanje pravnog regulisanja rada firmi koje pruaju usluge privatnog obezbe enja29. Danas u Srbiji u pravnom vakumu30 posluje veoma veliki broj ovakvih firmi31, sa izme u 20.000 do 60.000 zaposlenih, koji u posedu imaju i do 47.000 komada oruja32. Nepostojanje pravne regulative u ovoj oblasti otvorilo je mogunost za bive i aktivne pripadnike policijskih snaga, kao i pripadnike slubi bezbednosti, da slobodno rade kao pripadnici privatnih slubi obezbe enja, iako se pritom nalaze u oiglednom sukobu interesa.

28

Prilikom zakonskog regulisanja i primene ovakvih mera mora se imati u vidu ustavno naelo srazmernosti (l. 20). Ogranienje ljudskih prava je dozvoljeno samo u obimu koji je neuphodan da se ustavna svrha organienja zadovolji u demokratskom drutvu i ako ne postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava. Tako e, treba imati u vidu standard koje je u postavio Evropski sud za ljudska prava (npr. vidi Malone protiv Velike Britanije iz 1985. godine).

29

Vie o ovoj temi vidi M. Reljanovi Privatne snage obezbe enja u Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji, UNICRI, Beograd 2008, str. 78.

Zakon o osnovama sistema drutvene samozatite (Sl. glasnik SRS, 39/73) bio je na snazi do 1993. godine.30 31

Firme za fiziko-tehniko obezbe enje, pravtne detektivske agencije. Vidi Draen Marai O potrebi zakonskog regulisanja privatnog sektora bezbednosti u Srbiji u Srpska pravan revija, broj 8, Beograd, 2008.

MUP zvanino zapoljava 45-46.000 osoba od kojih 35.000 ine policajci (ovlaena slubena lica). Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja? Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2008, str. 1432

14

U praksi lanovi organizovanih kriminalnih grupa ili njima bliska lica ne samo da koriste usluge ovih i slinih firmi, ve su i njhovi vlasnici. Tako, lako moemo zamisliti situaciju u kojoj zaposleni MUP Srbije, obavlja dodatni posao u agenciji za fiziko i tehniko obezbe enje, kod poslodavca koji je lan organizovane kriminalne grupe.

PREGLED NAJZNAAJNIJIH POSTUPAKA I DOGAAJAU BISTVO PREMIJERA Z ORANA INIA Prvostepena presuda za ubistvo premijera Zorana in ia, u verovatno najvanijem i najosetljivijem sudskom procesu u istoriji srbijanskog pravosu a, izreena je 23. maja 2007. godine. Presuda sadri analizu atentata izvrenog 12. marta 2003. godine, opis doga aja koji su mu prethodili, ali i doga aja koji su usledili, kao i analize uloga uesnika zloina i iskaza svedoka. U presudi je utvr eno da je, u nameri ugroavanja ustavnog ure enja i bezbednosti drave, stvorena zavera s ciljem sticanja uticaja na nosioce vlasti u najviim dravnim organima, i to tako to e atentatom na premijera i neke funkcionere i drugim aktima nasilja kod gra ana biti stvoreni nesigurnost i nemir. Organizatorima i izvriocima atentata15

na premijera Srbije su, na osnovu brojnih nepobitno utvr enih dokaza izvedenih u toku samog postupka i izreene stroge kazne. Prvooptuenom Miloradu Ulemeku je izreena kazna od 40 godina zatvora, kao i direktnom izvriocu atentata Zvezdanu Jovanoviu. Pripadnici zemunskog kriminalnog klana, Aleksandar Simovi, Ninoslav Konstantinovi, Vladimir Milisavljevi i Sretko Kalini osu eni su na po 35 godina zatvora, a Milou Simoviu, Milanu Juriiu, Duanu Krsmanoviu, Branislavu Bezareviu i eljku Tojagi izreene su jedinstvene kazne zatvora od 30 godina, dok je Saa Pejakovi, koji se brani sa slobode, osu en na 8 godina zatvora. Ulemeku, Jovanoviu, Aleksandru Simoviu, Krsmanoviu, Bezareviu i Tojagi produen je pritvor do pravnosnanosti presude, dok su okrivljeni Milo Simovi, Konstantinovi, Milisavljevi, Kalini i Jurii i dalje u bekstvu. Sai Pejakoviu je produena mera zabrane naputanja Beograda, s obavezom da se redovno javlja policiji. Vei deo zavrnih rei javnost je mogla da prati u direktnom televizijskom prenosu na RTS. Pred sam zavretak dokaznog postupka, odbrana je pokuala da izazove produenje postupka zahtevima za ponovno izvo enje nekih dokaza, ali i putem pojave brojnih svedoka odbrane koji su pokuali da obezbede alibi nekima od optuenih33. Sudsko vee je odbilo predloge advokata odbrane za izvo enje dokaza me u kojima su se nali i zahtevi da se kao svedoci ponovo sasluaju linosti iz javnog ivota, s obrazloenjem da su svi odbijeni predlozi kao dokazi suvini, ili ve dovoljno ispitani u istrazi, ili bi mogli biti predmet nekog drugog postupka. 34

Alibi za optuenog Zvezdana Jovanovia i Milorada Ulemeka pruili su pripadnici rasformirane JSO, neki od njih u vreme svedoenja bili aktivni pripadnici MUP (npr. Boko Jovi pomonik komandira policije u Bakoj Palanci i Slavia Krsti, bivi pripadnik obezbe enja i voza Milorada Ulemeka). Prvostepenom presudom je utvr eno da su dati alibiji lani, pa bi tuilatvo moralo da pokrene krivine postupke protiv lica koja su lano svedoila pred sudom, posebno oteavajuu okolnost bi trebalo da predstavlja da su lica koja su lano svedoila pripadnici MUPa. Peto optinsko javno tuilatvo u Beogradu podiglo je optunicu protiv trojice bivih lanova JSO zbog lanog svedoenja u toku su enja za ubistvo nekadanjeg predsednika Srbije Ivana Stambolia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia.33 34

Sudsko vee odbilo je predloge da se sasluaju premijer Srbije Vojislav Kotunica, ministar unutranjih poslova Dragan Joi, director BIA Rade Bulatovi, bivi savetnik predsednika Jugoslavije Gradimir Nali, director RTS Aleksandar Tijani i bivi generalni inspektor MUP Srbije Vladimir Boovi. Vie o predlozima i odluci vea vidi u Sr a Popovi, Nedovren proces, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2007. 16

Za vreme trajanja postupka kontinuirano su vreni pritisci na sud, prvi predsednik sudskog vea Marko Klajevi povukao se zbog pritisaka u septembru 2006. godine35, pretnje lanovima vea i pokuaj atentata predsednika suda ostali su neistraeni, a za lanove posebnie jedinice MUP koja prua zatitiu uesnicima u postupku su birani nekadanji pripadnici JSO. Osim pretnji na telesni integritet, esti su bili i napadi na profesionalni integritet sudija i to od stane pripadnika izvrne vlasti na najviim poloajima36. Pritisci su vreni i na tada Specijalnog tuioca Jovana Prijia koji je zastupao optunicu37. Ipak, ovo su enje nije dalo odgovore na mnoga pitanja u vezi s atentatom na premijera i doga ajima koji su usledili. Tako, nije ispitana veza izme u oruane pobune Jedinice za specijalne operacije (JSO) i atentata na premijera, niti kakve su bile posledice podrke koju je pobuni pruio tadanji predsednik SRJ Vojislav Kotunica, niti su ispitane uloge ministra unutranjih poslova Dragana Joia i biveg ministra pravde Zorana Stojkovia u predaji prvooptuenog Ulemeka. Iako se iz obrazloenja sudskog vea i nekih izjava predstavnika Specijalnog tuilatva zakljuuje da oni prepoznaju znaaj rasvetljavanja politike pozadine ubistva premijera za uspostavljanje vladavine prava u Srbiji, nedostatak politike volje i podrke drugih dravnih institucija ne opravdava nerasvetljavanje ovih doga aja38. U septembru je pred petolanim veem Vrhovnog suda Srbije poeo postupak po albama na prvostepenu presudu Specijalnog suda optuenima za ubistvo premijera Zorana in ia. Postupak je zapoet referisanjem sudije izvestioca Zorana Savia o presudi i albama.

Vidi npr. Nisam mogao da sudim slobodno, intervju Marka Kljajevica obajvljen u dnevnom listu Danas, 23-24 septembar 2006.35

Na primer, Ministar pravde u to vreme Zoran Stojkovi je u vie navrata izjavljivao kako bi trebalo ukinuti Specijalni sud, vidi npr. Evropa su zakoni, intervju Zorana Stojkovia u nedeljniku Vreme, br. 699 od 27. marta 2004. ili izjava Miroslava Miloevia, Resor javne bezbednosti MUP Srbije da je optunica u postupku pred Specijalnim sudom za ubistvo Zorana in ia "na staklenim nogama", intervju u Revija 92, od 11. januara 2005.36 37

Vidi vie u npr. Dejan Anastasijevi Pravosudni udar, nedeljnik Vreme, br. 733, 20. januar 2005.

Preuzeto iz Monitring i izvetavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zloina, diskriminacije i nasilja u porodici, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2008.38

17

Presudom VSS je delom preinaena presuda Posebnog odeljenja okrunog suda u Beogradu39. U pogledu prvooptuenog Milorada Ulemeka Legije sud je preinaio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na pravnu kvalifikaciju dela i odluku o kazni. Sud je delo kvalifikovao kao udruivanje radi protivustavne delatnosti u vezi sa krivinim delom ubistvo najviih predstavnika Dravne zajednice i drava lanica, i utvrdio kaznu od 40 godina zatvora za ovo delo i kaznu od 6 godina zatvora za pokuaj ubistva Milana Veruovia, nekadanjeg efa obezbe enja premijera in ia. Presuda je preinaena i u pogledu prvooptuenog Zvezdana Jovanovia, neposrednog izvrioca atentata, tako to je delo kvalifikovano kao ubistvo najviih predstavnika Dravne zajednice i drava lanica, za koje je utvr ena kazna u trajanju od 40 godina zatvora, krivino delo ubistva u pokuaju za koje je utvr ena kazna od 8 godina zatvora i krivino delo udruivanja radi neprijateljske delatnosti za koje je utvr ena zatvorska kazna u trajanju od 3 godine. Ulemek i Jovanovi su osu eni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 40 godina i imaju pravo albe na ovu odluku, poto im je izreena najvia kazna zatvora. Po albi e u treem stepenu odluivati Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud je delom uvaio albe Duana Krsmanovia, njegove supruge i branioca, branilaca optuenih eljka Tojage, Milana Juriia, Aleksandra Simovia i Ninoslava Konstantinovia. Krivinopravne radnje Miloa Simovia, Ninoslava Konstatinovia, Aleksandra Simovia, Vladimira Milisavljevia, Sretka Kalinia, Milana Juriia i Duana Krsmanovia Vrhovni sud je kvalifikovao kao krivina dela udruivanja radi neprijateljske delatnosti, ubistvo u pokuaju i ubistvo najviih predstavnika Dravne zajednice i drava lanica u pomaganju. Duanu Krsmanoviu utvr ena je kazna u trajanju od 20 godina zatvora, umesto kazne od 30 godina zatvora, koju je izrekao prvostepeni sud. Nie kazne utvr ene su i Sretku Kaliniu, koji se nalazi u bekstvu (30 godina zatvora umesto 35 godina zatvora) i eljku Tojagi (15 godina zatvora umesto zatvorske kazne od 30 godina), za krivino delo udruivanja radi neprijateljske delatnosti i ubistvo najviih predstavnika Dravne zajednice i drava lanica u pomaganju. Osu eni Aleksandar Simovi, Ninoslav Konstatinovi i Vladimir Milisavljevi osu eni su na po 35 godina zatvora, dok su Milo Simovi, Milan Jurii i Branislav Bezarevi osu eni na zatvorske kazne u trajanju od 30 godina. Vrhovni sud je ocenio da nije bilo bitnih povreda krivinog postupka na koje je ukazivano u albama, niti povreda krivinog postupka na koje sud pazi po slubenoj

Ceo tekst saoptenja Vrhovnog suda Srbije povodom presude za ubistvo premijera in ia, dostupan je na http://www.vrhovni.sud.srbija.yu/code/navigate.php?Id=730&newsId=392&bigText=true&offset=39

18

dunosti. albe zbog pogreno i nepotpuno utvr enog injeninog stanja sud je ocenio kao neosnovane40. Vrilac dunosti specijalnog tuioca Slobodan Radovanovi izjavio je 2007. godine da je oformio predmet pozadina ubistva premijera Srbije Zorana in ia, i od onda je ovo pitanje vie puta odlagano. Portparol Specijanog tuilatva dao je neprimerenu izjavu u kojoj je delo pobunu JSO okavilifikovao kao protest. Specijalni tuilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljevi je u junu 2008. godine u svojoj izjavi pomenuo pokretanje rasprave o politikoj pozadini atentata, koja se ponovo odlae, sada do pravosnanosti presude. Dosadanjim postupanjem tuilatvo je pokazalo da se istraga politike pozadine ubistva pominje po potrebi i da ne postoji ozbiljna namera tuilastva, kao ni politika volja za njeno ozbiljno sprovo enje.41 P REDMET D UVANSKA MAFIJA Organi za borbu protiv organizovanog kriminala procesuiraju tri organizovane kriminalne grupe koje se terete za ilegalnu trgovinu i verc cigareta tokom devedesetih godina prolog veka. 42 Na elu jedne grupe je bio Stanko Suboti Cane, vlasnik preduzea Mia za koje se sumnja da je vrilo verc cigareta, koji se nalazi u bekstvu. Druga je tzv. Badina grupa koju je predvodio Sinia Stoji, brat ubijenog Radovana Stojia Bade, zamenika ministra unutranjih poslova u vreme vladavine Slobodana Miloevia i trea je grupa koju su vodili Marko Miloevi, sin Slobodna Miloevia, Mirjana Markovi, supruga Slobodana Miloevia i Bojana Bajruevi, udovica ubijenog Vlade Kovaevia Trefa, biznismena iz vremena vladavine Slobodana Miloevia. Prema pisanju medija, optunicom nisu obuhvaeni svi za koje je policija prikupila dokaze da su uestvovali u nelegalnoj trgovini cigaretama. Me u licima koja se pominju kao

40

Preuzeto iz Ljudska prava u Srbiji 2008, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009.

Vie o istrazi politike pozadine ubistva tokom 2007. godine vidi Ljudska prava u Srbiji 2007, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2008; vidi Ljudska prava u Srbiji 2008, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009.41 42

Vie o postupcima protiv ovih grupa vidi Ljudska prava u Srbiji 2007, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2008 , vidi Ljudska prava u Srbiji 2008, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009. 19

navodni sauesnici u vercu cigareta su Jovica Stanii, Miroslav Mikovi, Mirko Vuurevi, Milorad Vueli, Mladen Gruji, Petar Komljenovi, Duimir Zabunovi.43 P REDMET Z EMUNSKI KLAN Sudsko vee izreklo je 18. januara 2008. godine prvostepenu presudu pripadnicima tzv. zemunskog klana, nakon est meseci presuda je izra ena i u pismenom obliku. Ovaj predmet se svrstava me u najobimnije u srbijanskom pravosu u, a presudom koja je napisana na oko hiljadu strana, su obuhvaena 22 krivina dela i 26 optuenih44. Prvooptueni, nekadanji komandant JSO Milorad Ulemek Legija, osu en je na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora. Aleksandar Simovi osu en je na 35 godina, Duan Krsmanovi na 20 godina, Toni Gavri i Predrag Maleti na 3 godine, Saa Petrovi na 5 godina, a or e Slavkovi i Nikola Baji na 35 godina zatvora. Osu eni su i Milan Jurii na 34 godine, Darko Milievi na 13, Dragan Miladinovi na pet, Slobodan Kovai na 4 godine, Bojan Doli na 4 godine i 6 meseci, a Darko Mili na 5 godina zatvora. Milan Dra osu en je na 5 godina, Sreko Trajkovi na 4 godine i 6 meseci, Milan Jovanovi na 5 godina, Milomir Kalianin na 10 godina, Slobodan Pain na 7 godina i 5 meseci, a Dalibor Niavi 10 godina i 6 meseci. est lica koja su u bekstvu osu ena su na dugogodinje kazne zatvora: Milo Simovi, Vladimir Milisavljevi i Sretko Kalini na po 40 godina, Milan Jurii na 20, Milan Gliovi na 32 i Selman Hamidovi na 10 godina zatvora. U presudi se navodi da se osu ena organizovana grupa bavila ne samo kriminalnim aktivnostima, ve je politiki motivisana pokuavala da izazove razdor na tadanjoj politikoj sceni Srbije. O politikim motivima zemunskog klana i njegovih lidera svedoi injenica da su vo e ove grupe naredile bacanje dve bombe na sedite DSS u Beogradu i miniranje preduzea Difens roud. U presudi se dalje objanjava da su osu eni nakon bacanja bombe na prostorije DSS za napade optuili DS i Ljubiu Buhu umeta, a sve u cilju izazivanja sukoba. U prilog ovim tvrdnjama je ilo i svedoenje ubijenog svedoka saradnika Zorana Vukojevia Vuka o izjavama Duana Spasojevia u kojima je esto naglaavao bi Vojislav eelj mogao da organizuje demonstracije koje bi sruile tadanju Vladu. Svedoci saradnici su svedoili i da je optueni Duan Spasojevi sara ivao sa tadanjim zamenikom direktora BIA Miloradom

43

Poinje su enje Subotiu, Vesti B92, 19. maj 2008, http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=299332 , Uhapsite sve vercere duvana, Blic, Tema dana, http://www.blic.rs/temadana.php?id=6834.

Vie u Monitoring i izvetavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zloina, diskriminacije i nasilja u porodici, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2008, str 151744

20

Bracanoviem, nekadanjim zamenikom okrunog tuioca Milanom Sarajliem i osu enim inspektorom Slobodanom Painom. Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal izjavilo je albu na presudu. Kao razloge za albu tuilatvo navodi povredu odredaba krivinog postupka i nepotpuno utvr eno injenino stanje. Presuda jo nije postala pravosnana poto je u toku albeni postupak pred Vrhovnim sudom Srbije.

ZEMUNSKI KLAN PREDMET - OTMICAU Palati pravde, u kojoj se iz bezbednosnih razloga odravalo su enje pripadnicima zemunskog klana koji se u ovom postupku terete za izvrenje tri otmice i krivino delo iznude, 29. maja 2008. godine sudsko vee etvrtog optinskog suda izreklo je prvostepenu presudu. Za otmicu Dragoslava Vukovia, Milenka Aleksia i Miroslava Mikovia pripadnici zemunskog klana Aleksandar i Milo Simovi osu eni su na osam godina zatvora, Vladimir Milisavljevi zvani Budala, koji je jo uvek u bekstvu, osu en je na sedam godina. Zbog podstrekavanja na otmicu Nenad Opai osu en je na tri godine zatvora. Dok je zbog izvrenja krivinog dela iznude Milan Jurii osu en na tri, a Nikola Baji i Duan Krsmanovi na godinu i est meseci zatvora45. Ovom presudom, pored izreenih kazni zatvora, nalae se i vraanje protivpravno steene imovinske koristi, pa su s toga osu eni u obavezi da isplate vie od 272 miliona dinara oteenim licima, u roku od est meseci.

P REDMET GRADSKA ISTOASpecijalno tuilatvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je, u maju 2008. godine, optunicu protiv organizovane kriminalne grupe, zbog zloupotreba u JKP Gradska istoa. Prema optunici lanovi ove grupe se terete za krivina dela zloinakog udruivanja, zloupotrebe slubenog poloaja, pranje novca i utaje poreza. Suma protivpravno steene materijalne koristi, koju je ova grupa stekla izvrenjem krivinih dela za koja se tereti, se procenjuje na iznos od 374 miliona dinara. Optunicom su obuhvaena 22 lica, a kao organizatori ove grupe navode se Dragan Ignjatovi, direktor JKP Gradska istoa iz Beograda, Goran Puce, direktor i vlasnik DOO Hidraulik sistem iz Mionice i Milan Kuzmanov, direktor i vlasnik DOO Best internacional, Best kompani, Best tobako.

Vie u Beogradski centar za ljudska prava, Izvetaj grupe koja prati organizovani kriminal za mesec maj 2008. na http://bgcentar.placebo.co.yu/upload/documents/ORGANIZOVANI%20KRIMINALmesecni%20izvestaj-%20MAJ%202008.pdf45

21

Tuilatvo navodi da su se organizatori ove grupe dogovorili da privredno drutvo Hidraulik sistem iz Mionice i DOO Faplos iz Beograda, vlasnitvo Neboje Drulovia, lana grupe, ispostavlja fakture i otpremnice sa neistinitom sadrinom kako bi se prikazao prividan ulaz robe, iako roba nije stvarno isporuena Gradskoj istoi. Tako je stvorena fiktivna obaveza Gradske istoe, prema navodnim dobavljaima, a privredna drutva ostalih okrivljenih imala su ulogu i zadatak da me usobno dostavljaju dokumentaciju sa neistinitom sadrinom, fakture i otpremnice, i tako stvaraju prividan ulaz i izlaz robe iz svojih preduzea ka preduzeima Hidraulik Sistem i DOO Faplos za robu koja su ta dva preduzea navodno isporuila JKP Gradska istoa. Prema saznanju tuilatva novac koji je na ovakav nain isplatila "Gradska istoa" kasnije je finansijskim transakcijama "opran" preko stranih preduzea na Kipru i u Austriji. Pa su tako simulovanim spoljnotrgovinskim poslovima i simulovanim unutranjim prometom roba i usluga, pored ostalih krivinih dela za koja su optueni, izvrili i krivino delo pranje novca.

P REDMET K ERTESOptueni Mihalj Kertes, nekadanji direktor Savezne uprave carina, je sredinom marta 2008. godine puten iz pritvora nakon skoro godinu dana46. Tokom su enja sasluani su brojni svedoci koji su veinom sluaja potvrdili da je novac iznoen iz zemlje ne znajui na ijim raunima je taj novac zavravao. Pred Specijalnim sudom svedoio je bivi izvrni direktor Beogradske banke Zoran Markovi. U svom iskazu on je opisao da je novac iz Srbije odlazio putem diplomatske pote do 1994. godine, a da je kasnije za iznoenje novca postojala saglasnost Narodne banke. U svom svedoenju dodao je da je novac iznoen po nalogu tadanjeg direktora Beogradske banke Ljubie Igia i u dogovoru sa bivom predstavnicom te banke na Kipru Borkom Vui. Markovi je naveo da je na Kipar iznoen novac Beogradske banke, banaka iz sistema Beogradske banke, kao i treih banaka i Savezne uprave carina. Na Kirpu su postojale firme preko kojih je Beogradska banka, uz saglasnost Narodne banke, obavljala plaanja i dalji transfer novca.

Vie u Monitoring i izvetavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zloina, diskriminacije i nasilja u porodici, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2008, str 1819 i Izvetaj grupe koja prati organizovani kriminal za mesec april 2008. na http://bgcentar.placebo.co.yu/page_sr?tag=297@sr.46

22

U postupku je svedoio direktor Direkcije za pravne poslove u Narodnoj banci Srbije Duan Lali koji je istakao da zna da je novac iznoen u inostranstvo, jer je plaanje tokom sankcija bilo jedino mogue gotovim novcem. Lali je istakao da su u tom periodu njegova ovlaenja na poziciji strunog saradnika bila mala i da ne zna na koji nain su plaane nabavke za dravu, ali da mu je poznato da je to bilo regulisano posebnim odlukama Savezne vlade SRJ.

P REDMET C ARINSKA MAFIJAOptunica protiv pripadnika ove kriminalne grupe je podignuta jo u maju 2007. godine i obuhvata 28 lica kojima se stavlja na teret korupcija na carini, primanje mita, zloupotreba slubenog poloaja i krijumarenje. Kao organizator grupe oznaen je Velibor Luki, koji je vrio funkciju efa Odseka za suzbijanje krijumarenja i koordinatora Uprave carina za podruije juno od Beograda. Sredinom marta 2008. godine Vrhovni sud Srbije je doneo reenje kojim se Specijalni sud u Beogradu oglaava delimino nadlenim da sudi desetorici optuenih za udruivanje u tzv. carinsku mafiju. Tom odlukom je uvaena alba Specijalnog tuioca za organizovani kriminal i ukinuto reenje Specijalnog suda kojim se taj sud oglasio funkcionalno nenadlenim za postupanje u predmetu protiv Faruka Kadria iz Novog Pazara i jo devet optuenih.

P REDMET S TEAJNA MAFIJASredinom januara 2007. godine poelo je su enje tzv. steajnoj mafiji. Pripadnici ove grupe terete se za izvrenje krivinih dela primanja mita, davanja mita, zloupotrebe slubenog poloaja i krenje zakona od strane sudije. Optunicom je obuhvaeno 36 lica koja su malverzacijama u privredi i nezakonitim steajima, odnosno izvrenjem ukupno 105 krivinih dela, otetila dravu za oko 50 miliona evra. Kao prvooptueni je imenovan Goran Kljajevi, bivi predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, a uz njega su kao vo e ove kriminalne grupe, oznaeni advokat Nemanja Jolovi i biznismeni Sekula Pijevevi i Slobodan Radulovi, bivi generalni direktor preduzea C market. Me u optuenima se nalazi i Delinka ur evi, sudija Trgovinskog suda u Beogradu i Jelica ivkovi, bivi direktor Potanske tedionice. Su enje ovoj kriminalnoj grupi pred Posebnim odeljenjem Okrunog suda u Beogradu nalazi se u fazi dokaznog postupka. U dosadanjem toku su enja utvr eni su neki od mehanizama korupcije u dravnim strukurama, naini na koje su preduzea poput Rada, C marketa ili Potanske tedionice gotovo obezvre ena kroz postupke steaja, privatizacije ili davanja kredita. Ova kriminalna grupa je radnjama sudija Trgovinskog suda u Beogradu postavljala steajne upravnike i direktore preduzea, a potom omoguavala nepovoljno poslovanje ovih preduzea zarad ostvarivanja line protivpravne imovinske koristi.23

Optunicom je predvi eno svedoenje preko 200 lica i izvo enje preko 1000 materijalnih dokaza. Izjavama svedoka o poslovanju C marketa, utvr eno je da je optueni Slobodan Radulovi, nekadanji direktor C marketa, omoguio izdavanja menica bez pokria ovog preduzea, kao i njihovu urednu naplatu koja je sprovo ena po njegovom nalogu. Kao primer navodi se dokumentacija o proknjiavanju i evidentiranju menice u iznosu od 80 miliona dinara koja se ne nalazi u evidenciji raunovodstva ovog preduzea. Putem tzv. fantomskih menica mogue je objasniti poslovanje C marketa i firme Eko-produkt Mike Branjovia, kao i mnogih drugih firmi koje su kupovale kabinetske menice, menice bez pokria, koje nisu bile evidentirane, a koje je verifikovao u svom kabinetu, zloupotrebom ovlaenja i peata, optueni Slobodan Radulovi pre njihovog roka dospea. Na taj nain preduzee C market oteeno je za iznos od 20 miliona evra.

P REDMET D RUMSKA MAFIJAOptunicom Okrunog javnog tuilatva iz 2006. pripadnicima tzv. drumske mafije stavljeno je na teret izvrenje krivinog dela zloinakog udruivanja i zloupotrebe slubenog poloaja u saizvrilatvu. Ova organizovana kriminalna grupa je izdavanjem i naplatama duplih lanih kartica za putarinu otetila dravni budet za oko 6,5 miliona evra. Prilikom izvrenja krivinih dela optueni su se koristili posebno napravljenim mainama za izdavanje kartica bez evidencije prolaska kroz naplatnu rampu i specijalnim kompjuterskim programom napravljenim u svrhu lairanja zvanine evidencije prolazaka teretnih vozila stranih registracija. Na taj nain pripadnici ove kriminalne grupe prisvajali su neevidentiran deo novca od naplate putarina. Optunica tereti 53 lica, a kao organizator i prvooptueni imenovan je Milan Joveti, bivi kontrolor analitiar, koji je negirao navode iz optunice. Tokom dokaznog postupka utvr eno je da je 40 odsto nelegalnih prihoda od naplata lanih kartica bilo namenjeno organizatorima ove grupe. Kroz svedoenja i priznanja optuenih utvr eno je kako su obuavani novi inkasanti na naplatnim rampama, kako je funkcionisao sistem izdavanja lanih naplatnih kartica, kao i postojea hijerarhija unutar ove kriminalne grupe. U postupku protiv pripadnika ove kriminalne grupe policija je obavestila sudsko vee o raspisivanju poternice za Miloem Nedeljkoviem, bivim finansijskim direktorom preduzea Putevi Srbije, koji se nalazi u bekstvu. Nedeljkovi se ne nalazi na spisku optuenih u ovom postupku, ali se kroz policijsku istragu, putem telefonskih razgovora lanova ove grupe koji su predstavljeni kao dokaz na su enju, nedvosmisleno potvrdila njegova umeanost47. Objavljivanjem transkripata razgovora Miloa Nedeljkovia na RTV B92

47

Vie u Ljudska prava u Srbiji 2007,Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2008 24

javnost u Srbiji je imala prililku da se uveri u injenicu da su organizatori ove kriminalne grupe imali i postupali u skladu sa informacijama vezanim za rad MUP, kao i da postoji osnovana sumnja u povezanost sa pojedinim ministrima iz tadanje Vlade Republike Srbije. Iz sudske dokumentacije u ovom sluaju nestao je snimak koji je napravio svedok Goran Miloevi, bivi radnik javnog preduzea Putevi Srbije. Sadrina snimka nepobitno ukazuje na zloupotrebe pri izdavanju kartica za putarinu i otkriva nain na koji je ova organizovana kriminalna grupa vrila krivina dela. U saoptenju za javnost Maja Kovaevi, sudija Posebnog odeljenja Okrunog suda u Beogradu, saoptila je da postoji kopija snimka koja se nalazi u sudu. Prvi optinski sud obavestio je javnost da nije primio original snimak i jo uvek je nejasno gde se on nalazi. Iako nestanak originalnog snimka nee imati uticaja na su enje, aposlutno je neprihvatljivo da na ovakav nain nestane dokazni materijal u postupku. U decembru je budetska inspekcija podnela krivinu prijavu protiv Branka Jocia, biveg direktora ovog javnog preduzea, istaknutog lana politike stranke Nova Srbija. Joci se sumnjii da je falsifikovao dokumentaciju o potroenim sredstvima i prekrio Zakon o budetskom sistemu, odnosno da je kao direktor prekoraio budet javnog preduzea za vie desetina miliona evra.

25

ZAKLJUAK48

Na opti zakljuak je da su osnovne pretpostavke uspene borbe drave protiv organizovanog kriminala s jedne strane, efikasna zakonodavna reenja, a sa druge postojanje politike volje, i to stvarne, a ne deklarativne, na nivou svih dravnih institucija zakonodavnih, izvrnih i sudskih. Specifian uticaj na ovu borbu imaju srbijanski mediji. Neki od njih, posebno pisani, pokuavaju da umanje kredibilitet i autoritet Specijalnog suda, podrku koju uiva u javnosti, kao i da prikau rtve organizovanog kriminala kao pripadnike kriminalnih grupa, a stvarne uinioce krivinih dela organizovanog kriminala kao nacionalne heroje. Dodatnu tekou predstavlja loa komunikacija i koordinacija izme u razliitih dravnih institucija, naroito u oblasti finansijskog kriminala izme u sudskih organa, Uprave za spreavanje pranja novca i Poreske policije. Uloga pripadnika vlasti u aktivnostima organizavnog kriminala, koja je ostala nerazjanjena, i najvei politiki pritisak od stane izvrne vlasti na organe za borbu protiv organizovanog kriminala vren je tokom trajanja Vlade Vojislava Kotunice. Od formiranja Vlade Mirka Cvetkovia u julu 2008. godine najznaajniji pomak u odnosu na Kotuniinu Vladu je u pogledu tempa usvaljanja zakona. Napredak u procesu evropskih integracija doprineo bi smanjenju uticaja politikih struktura i njihovih finansijera na rad dravnih institucija i ubrzanoj izgradnji vladavine prava. M INISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA

48

Zakljuci obuhvataju period 2007. i 2008. godine 26

Nepostojanje stvarne volje za borbu protiv organizovanog kriminala je bilo posebno vidljivo u postupcima i izjavama ministra unutranjih poslova Dragana Joia49, koji imaju direktne posledice na rad ostalih pripadnika MUP. Personalnom promenom na elu MUP50 do sada nije dolo do sutinskih promena u radu ovog Ministarstva. Ipak, izvesni pomaci su uinjeni i me u njima je od posebnog znaaja je odbacivanje krivinih optubi protiv Milana Obradovia, nekadanjeg naelnika MUP Beograd, koji je za vreme Vlade Vojislava Kotunice pritvoren i profesionalno diskreditovan zbog istaknute uloge koju je imao u suzbijanju organizovanog kriminala, skoro etiri godine nakon njgovog hapenja. Svojevrsan pritisak vren je u vreme Vlade Vojislava Kotunice i na pripadnike policije koji rade na sluajevima organizovanog kriminala smenjivanjem, premetanjem ili penzionisanjem pripadnika policije iji rad je doveo do podnoenja krivinih prijava za dela organizovanog kriminala. Indirektno ovo je pritisak na druge pripadnike policije i druge organe koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala51. Ostala je nerazjanjena uloga ministra Joia u predaji prvooptuenog za ubistvo premijera Milorada Ulemeka Legije. MUP je u svim procesima za organizovani kriminal garant posebne zatite uesnika u ovim postupcima i duan je da prui efikasnu fiziku zatitu sudijama koji sude okrivljenima za dela organizovanog kriminala. Tako je MUP bio duan da sprovede efikasnu istragu o pretnjama i pokuajima atentata na sudije Specijalnog suda, kao i da javnost blagovremeno izvetava o rezultatima ovih istraga52. Svojevrstan propust MUP u pruanju zatite uesnicima u postupku je ubistvo svedoka saradnika u postupku za ubistvo premijera in ia, Zorana Vukojevia Vuka. Podseamo i na ubistvo jedinog svedoka oevidca atentata Kuja Krijetorca, kao i da su tokom mandata ministra Joia ubijeni kljuni uesnici i u nekim drugim postucima (npr. za ubistvo eljka Ranjatovia Arkana). Ovde nagaavamo da bi MUP trebalo da brine o

49

Dve Vlade Vojiskava Kotunice od 2004. do 2008.

50

U Vladi Mirka Cvetkovia, na eli MUP je Ivica Dai, portparol SPS u vreme reima Slobodana Miloevia. Za savetnika za spoljne poslove Dai je izabaro advokata Tomu Filu, bliskog reimu Slobodna Miloevia, koji se otvoreno suprotstavlja izvravanju obaveza prem Hakom tibunalu.

Vie vidi u Monitring i izvetavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zloina, diskriminacije i nasilja u porodici, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 200851 52

Ibid. 27

fizikom integritetu svedoka u ovim postupcima, bez obzira da li oni imaju status svedoka saradnika ili ne. Treba obratiti posebnu panju prilikom izbora pripadnika MUP za specijalne jedinice koje pruaju zatitu sudijama i svedocima. Pripadnici MUP bi morali da vie pane posvete zatiti prava osumnjienih, posebeno pretpostavke nevinosti, koja je bila ogroena objavljivanjem snimaka spektakularnih hapenja (npr. Gorana Kljajevia navodnog uesnika u aktivnostima tyv. steajne mafije ili navodnih pripadnika tzv. fudbalske mafije) Pripadnici policije nemaju profesionalne kapacitete za sprovo enje finansijskih istraga. Posebnim aktom treblo bi urediti uspostavljanje posebnog odeljenja za finansijske istrage pri MUP i pri tuilatvu. M INISTARSTVO PRAVDE Tokom trajanja mandata ministra Zorana Stojkovia53 nedvosmisleno je izraen nedostatak politike volje u borbi protiv organizovanog kriminala. Stojkovi je radio na podrivanju autoriteta Specijanog suda54 i do sada nije razjanjena uloga ministra Stojkovia u predaji prvooptuenog za ubistvo premijera Milorada Ulemeka Legije. U toku trajanja mandata Minstra Duana Petrovia55 i trenutne Ministarke Sneane Malovi nisu zableeni slini pritisci na nosioce pravosudnih funcija u borbi protiv organizovanog kriminala, s druge starane ministarsvo bi trebalo da ima daleko aktvniju ulogu u promovisanju znaaja borbe protiv organizovanog kriminala. I ZVETAVANJE MEDIJA Izvetavanja medija u Srbiji o organizovanom kriminalu nedvosmislen su dokaz nepostojanja nezavisnosti ove profesije i neefikassnosti drave u sankcionisanju zloupotreba slobode medija. Nepoznate vlasnike strukutre i nain izvetavanja pojedinih medija ukazuju na postojanje glasila organizovanih kriminalnih grupa koja imaju za cilj da stvore podrku javnosti za krivina dela koja su uinjena i obesmisle rad zvaninih dravnih institucija. Drava i dalje nije spremna da sankcionie ovakve zloupotrebe slobode medija, to ukazuje

53

U periodu od 2004-2007.

54

Vie vidi u Monitring i izvetavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zloina, diskriminacije i nasilja u porodici, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2008 U period od 2007 do 2008. 28

55

na postojanje zajednikih interesa organizovanih kriminalnih grupa i pojedinih nosilaca vlasti u Srbiji. U izvetavanju medija o su enjima za organizovan kriminal uoen je nedostatak pravniki obrazovanih novinara, ali i nedostatak objektivnosti i profesionalizma u informisanju javnosti56. P OLITIKA POZADINA Postojanje mrea organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile najrazliitijim vrstama krivinih dela od ubistava, ucena i otmica do nedozvoljene trgovine i pronevera dravnog novca, i bile razvijene i razgranate u meri u kojoj su bile u Srbiji u trenutku ubistva premijera in ia, ne bi bilo mogue bez pomoi i uea dravnih struktura57. U Srbiji nisu rasvetljene brojne afere koje povezuju nosioce javnih funkcija i finansiranje politikih stranaka kojima pripadaju, to omoguava odre enim interesnim grupama, prljavog kapitala, da privatizuju javna preduzea i na taj nain legalizuju svoja finansijska sredstva. Kao posledica nesprovo enja zakona u Srbiji ne postoji institucija sposobna da utie na tokove prljavog novca koji generiu korupciju, a ije poreklo se vezuje za bavljenje organizovanim kriminalom. Tako e, zbog neutvr ivanja stvarnog obima uticaja organizovanih kriminalnih grupa na politike stranke smatramo da se postavlja pitanje selektivnog krivinog gonjenja. U cilju suoavanja i raskida sa takvom praksom dravnih organa i u cilju vraanja poverenja gra ana u rad sudskih i drugih dravnih organa, od najvieg je znaaja utvr ivanje, pred sudom, uloge nosioca javnih funkcija u doga ajima ili aktivnostima koje su u neposrednoj vezi sa delovanjem organizovanih kriminalnih grupa.

T UILATVO , SUDOVI , ADVOKATSKA KOMORA Rad Specijalnog tuilatva za organizovani kriminal tokom 2007. godine obeleile su najava, ali i nepodizanje optunice protiv pripadnika JSO za pokuaj dravnog udara oruanom pobunom 2001. godine, kao ni rasvetljavanje politike pozadine ubistva premijera in ia. Specijalno tuilatvo nije ostvarilo svoje najave ni u toku 2008. godine, ak ta vie ovo pitanje su u javnosti vie i ne postavlja58.

Monitring i izvetavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zloina, diskriminacije i nasilja u porodici, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 200856 57

Ibid. Vidi Ljudska prava u Srbiji 2008, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009 29

58

Praksa Specijalnog suda ukazuje na poveanje broja predmeta, ali i na nedostatak mogunosti ili elje da se krivinim postupkom obuhvate sva lica koja su bila pripadnici odre ene kriminalne grupe. Tako, na primer, u procesu protiv pripadnika tzv. drumske mafije optunicom nisu obuhvaena lica59 koja su prisvajala najvei deo protivpravne imovinske koristi niti je utvr en njihov identitet. Specijalno tuilatvo nema neophodne profesionalne kapacitete za efikasno vrenje zakonima propisanih nadlenosti, i ovi nedostaci su izraeni najvie u oblasti suzbijanja privrednog kriminala. Problemi potiu iz nedostatka efikasnih finansijskih istraga i nepostojanja strunjaka iz te oblasti potrebnih za njihovo sprovo enje. Specijalni sud je optereen velikim brojem predmeta kojima bi mogli da se bave redovni sudovi, ime se usporava rad suda na najteim sluajevima protiv organizovanog kriminala strateki vanim sluajevima za suoavanje s prolou. Advokatske komore bi trebalo da disciplinski kanjavaju advokate koji svojim postupcima kre pravila struke.

N OVA ZAKONSKA REENJA . Treba to pre doneti zakone ije je donoenje predvi eno Zakonom o osnovama ure enja slubi bezbednosti. Ovim zakonima bi trebalo predvideti da samo sudski organi mogu biti nadleni za donoenje odluke o sprovo enju posebnih mera od strane slubi bezbednosti, i to ne predsednik Vrhovnog suda ve istrani sudija nadlenog suda 60. Treba to pre doneti zakone kojima se regulie privatni sektor bezbednosti. Nedostatak transparentnosti u odredbama Zakona o privatizaciji61 omoguava upliv kapitala koji potie od organizovanog kriminala u legalne novane tokove.

59

Iako su u toku postupka postojale snane idikacije o vezma pripadnike ove grupe sa bivim ministrom za kapitalne investicije Velimirom Iliem, ova injenica nikada nije dobila sudski epilog, niti je ikada utvr eno i procesuirano kojim licima je pripadalo 40% ukupne koristi od sistemske kra e putarina

Radmila Dragievi Dii, Posebne istrane mere i njihovo korienje od strane slubi bezbednosti uloga sudske vlasti u nadzoru ovih slubi u Srpska pravna revija, broj 8, Beograd, 2008.60 61

Slubeni glasnik RS 38/2001, 18/2003, 45/2005 30

Novim Zakonikom o krivinom postupku62 bi trebalo predvideti naine za efikasniju primenu posebnih istranih tehnika neophodniih za borbu protiv organizovanog kriminala. Dalje, ovaj zakon bi trebalo da sadri odredbe koje bi omoguile pruanje adekvatne zatite rtvama. Novi Krivini zakonik, trebalo bi u skladu sa me unarodnim konvencijama da regulie krivina dela zatiena me unarodnim pravom, kao to su pranje novca, finansiranje terorizma ili ometanje pravde. Potrebno je doneti novi zakon o Organizaciji i nadlenosti dravnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala kojim bila obezbe ena vea samostalnost Specijalnog tuioca i njegovih zamenika, povean kapacitet Specijalnog suda i odeljenja MUP. O STALO . Trebalo bi to pre usvojiti Nacionalnu strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala. Zalaemo se za iru primenu ratifikovanih me unarodnih konvencija koje reguliu organizovani kriminal i oduzimanje i zaplenu imovinske koristi. Potrebno je u cilju efikasnije borbe sa organizovanim kriminalom intenzivirati me unarodnu saradnju i saradnju sa zemljama u regiji (npr. zajednike istrage, efikasnije potrage). Stvaranje jedinstvene baze podataka koju bi mogli da koriste svi organi koji se bave organizovanim kriminalom na nivou MUPa i tuilatva.

62

Ministarstvo pravde je oformilo 2007. godine radnu grupu za izradu novog Zakonika o krivinom postupku. 31