1

Dejvid V. Grifit i razvoj narativnog oblika Dometi Dejvida Vorka Grifita (1875 1948) bez presedana su u istoriji umetnosti Zapada, a posebno na podruju filmske umetnosti tog dela sveta. U kratkom periodu od est godina, od reiranja svog prvog jednorolnog filma do filma Raanje jedne nacije, Grifit je uspostavio jezik igranog filma kakav danas poznajemo i pretvorio jedan estetski nekonsekventni medij za zabavu u potpuno izdefinisan umetniki oblik. Dobio je epitet oca tehnike filma, oveka koji je izmislio Holivud, prvog velikog filmskog autora i ekspira ekrana. Naracija montaom Prvi pomak u pravcu klasine igrane forme Grifit je napravio primenom meukadrova ili inserata od kojih nijedan nije bio dramaturki zavren sam po sebi, radi stvaranja filmskih reenica unutar scena. Grifit je spoznao znaaj ekstremnog totala za doaravanje panoramskih ili epskih akcionih sekvenci. Nakon filma Posle mnogih godina (After Many Years, 1908), Grifit je pribegavao paralelnoj montai. Ovaj film je pozdravljen kao remek-delo. Sledei Grifitov korak je bio stvaranje iluzije viestruke paralelne radnje radi dobijanja nove vrste dramske napetosti. Pun razvoj ove ideje dostigao je u filmu Usamljena vila (The Lonely Villa, 1909). Ovaj film prikazuje tri viestruke radnje koje se odvijaju istovremeno u pedeset dva kadra. Efekat ovakve paralelne ili unakrsne montae izmeu kadrova bila je i transformacija dramskog klimaksa (vrhunca) njegovog filma u vizuelni ili filmski klimaks, tako da pria i prianje prie (tj. narativna tehnika) postaju jedno drugome nosei mehanizam a medij, u stvari, sam po sebi postaje umetnika poruka. Uticaj ovog filma je bio toliko jak da je paralelna montaa nairoko imitirana u celoj filmskoj industriji, tako da je ostala poznata pod generikim imenom Grifitov spas u poslednjem trenutku. Taj termin naglaava jedan veoma vaan elemenat te tehnike gradnju neizvesnosti ne samo jednostavnim smenjivanjem kadrova da bi se doarala istovremena radnja, nego i brzim smenjivanjem sve kraih i kraih kadrova. Grifit je otkrio da duina vremena koliko jedan kadar ostaje na platnu moe da stvori znatnu psiholoku napetost publike to je krae vreme kadar na platnu, to je vea njegova mo da stvori napetost. To je glavni princip montiranih scena spasavanja, po kojima je Grifit postao poznat u celom svetu. Smenjivanje kadrova istovremenih radnji je sve bre kako narasta dramska radnja, dok ne doe do kraja, kao vizuelni pandan muzikog kreenda. Takoe, na taj nain je sadraj filma savreno uklopljen u njegovu formu. Grifit je smenjivanju kadrova razliitih prostornih dimenzija dodao smenjivanje kadrova razliitog vremenskog trajanja, stvarajui na taj nain temelj estetike montae, koji je postao dominantan u prvih pedeset godina narativnog filma. Naracija unutar kadra Uskoro je Grifit poeo isto toliko da se bavi onim to se deava unutar sliica i kadrova u svojim filmovima (narativne strukture koje se grade unutar kadra). Kao prvo, poeo je da insistira na sadrajima visokog kvaliteta za svoje filmove, mnoge pravei na osnovu literarnih dela. Jo jedan aspekt njegovog truda bila je panja koju je posvetio izboru glumaca i reiji glume. Grifit je, u stvari, bio prvi veliki glumaki reditelj. Uio je svoje glumce prirodnoj i suptilnoj izraajnosti. Panja

2

koju je Grifit posveivao detalju, prenela se ak i na njegovu scenografiju ije je projektovanje i izradu esto sam nadgledao. Poeo je da eksperimentie i sa izraajnim moima svetla i to, osvetlivi scenu vatrom. U vreme kada su elektrine sijalice na ivinu paru tek poele da se primenjuju pri snimanju u zatvorenom prostoru, to je bio veoma radikalan korak, jer su tadanje konvencije zahtevale prosto i jednoobrazno osvetljenje svakog dela scenografije. Grifit je postao majstor takozvanog tonalnog osvetljenja ili atmosferskog osvetljenja koje karakterie datu scenu modeliranjem svetla i senke. Ipak, najvaniji Grifitovi doprinosi naraciji unutar kadra postignuti su tek poto je preselio svoju produkciju u Junu Kaliforniju. Pre nego to je Grifit stigao u Holivud, kamera je uglavnom bila statina. U filmu Telegrafistkinja iz Lonedala, na primer, da bi doarali krajnji napor lokomotive koja juri radi spasavanja mlade ene koju su zarobili lopovi, Grifit i Bicer su svoju kameru postavili na kabinu lokomotive u pokretu i pribegli paralelnoj montai izmeu farova maine koja se prua kroz pejza i oajnikog devojinog zapomaganja. Narednih godina e Grifit i Bicer postavljati kameru u automobil da bi pratili akciju u pokretu. Grifitov put ka duem filmu Grifit je ve krajem 1911. poeo da se gui ogranienjima jedne rolne (trajanje filma od deset do esnaest minuta). Oseao je da je oblik jednorolnog filma iscrpeo i da bi mogao da nastavi sa eksperimentima u oblasti igranog filma samo ako bi njegovi filmovi due trajali. Prvi dugometrani Grifitov film bio je Judita od Betulije (Judith of Bethulia, 1913). Ova kompleksna pria je podeljena na etiri kontrapunktirana ina, u kojima su iskoriena skoro sva narativna sredstva koja je do tada Grifit otkrio ili usavrio. Kao spektakl, film Judita od Betulije je nadmaio sve do tada vieno na platnu, s masovnim scenama opsade, bitkama na otvorenom prostoru, s trkama koija. Ovo je najambiciozniji film snimljen u Americi do 1914. Raanje jedne nacije Snimanje je poelo krajem 1914, u potpunoj tajnosti. Ova ratna epska pria je bila do te mere lini Grifitov poduhvat da niko od onih koji su u produkciji uestvovali nije imao jasnu predstavu o emu je zapravo u filmu re. Prvobitno sastavljen od 1.544 posebna kadra u doba kada su najsavreniji strani spektakli imali manje od 100 film ovek iz klana, kako je u poetku bio naslovljen, Grifitu je oduzeo tri meseca, koliko je bilo potrebno za montau i komponovanje muzike. Do tada, raksa komponovanja muzike za film nije bila ozbiljnije razvijena, tako da je Grifitova saradnja s kompozitorom i aranerom Jozefom Karlom Brejem (1870-1926) u ovom filmu predstavljala prekretnicu. Muzika je bila aranman originalnog materijala, tradicionalnih amerikih pesama (Dixie, Marching Through Georgia), kao i odlomaka iz klasinih ostvarenja Betovena, Lista, Verdija, Vagnera, ajkovskog, Griga i Rosinija i predstavljala je dramsku paralelu kontinuiranoj montai filma. Ovaj pokuaj predstavlja zvanini poetak svrsishodnog komponovanja u periodu nemog filma. Grifit je bio i producent ovog, najdueg (trinaest rolni) i najskupljeg filma do tada snimljenog u Americi. 1915. je prvi put javno prikazan u Njujorku, gde mu je naslov preinaen u Raanje jedne nacije, i gde je bio prikazivan etrdeset osam nedelja uzastopno, to je bilo bez presedana za ono vreme. Fenomenalna popularnost je ovaj film uinila jednim od najprofitabilnijih filmova svih vremena.

3

Ipak, izvanredan uspeh ovog filma je bio praen oprenim stavovima i skandalima vezanim za navodni rasistiki pogled na istoriju amerike nacije (favorizovana je bela rasa). Grifit je bio okiran i duboko povreen neoekivanom neprijateljskom reakcijom javnosti. Bez obzira na to ta on predstavlja u ideolokom pogledu, film Raanje jedne nacije u tehnikom pogledu je pravo udo. Grifit ga je stvorio ne samo bez utvrenih konvencija igranog filma, nego i bez savremene filmske tehnologije (film je zapravo snimljen jednom kamerom, na runi pogon koja je kotala samo tri stotine dolara). Uticaj filma nije, naravno, u potpunosti benigan. Istorijska je injenica da je sjajni portret Kju-kluks-klana direktno odgovoran za onovremeno oivljavanje i razvoj te organizacije. Zatim, ogroman finansijski uspeh ovog filma valorizovao je holivudski ukus za emocionalno, senzacionalno i melodramsko, nasuprot racionalnom, filosofskom ili diskurzivnom i to u samom trenutku raanja filma. Kao vrhunski manipulativni film, Raanje jedne nacije je amerikoj industriji pokazao koliko efikasno i isplativo filmovi mogu da idu naruku frustracijama, strahovima i predrasudama javnosti. Prema tome, ovek koji je izmislio Holivud je toj instituciji dao ne samo poetni pravac i emocionalnu podlogu nego i prvu formulu uspeha. Kao prvi film koji je bio nairoko priznat kao umetniko delo i istovremeno osporavan zbog opasnog preinaavanja istorijske istine, Raanje jedne nacije je seme svih filmskih remek-dela. Netrpeljivost Poetkom 1916, i dalje pod aokom optubi za rasizam, Grifit se odluio na produkciju velike kinematografske polemike uperene protiv tih snaga netolerancije koje su tokom cele istorije oveanstva ugroavale civilizaciju. Rezultat toga, film Netrpeljivost (Intolerance) nije kao to se ponekad tvrdi Grifitovo liberalistiko pokajanje zbog reakcionarne epopeje o Graanskom ratu, nego pre svega vatrena odbrana njegovog prava da taj film napravi. Grifit je ovaj film zamislio tako raskono da je ukupan njegov dotadanji rad bio patuljastih razmera u odnosu na njega. Ne tedei ni na emu, napravio je mamutsku scenografiju, po projektu do tada malo cenjenog Voltera V. Hola za svaki od etiri perioda predstavljena u filmu. Takva, do tada neviena ekstravagancija, digla je uzbunu meu Grifitovim zatitnicima, pa je bio prinuen da uloi znatan deo svoje dobiti od Raanja jedne nacije u Netrpeljivost da bi projekat mogao biti nastavljen. Da je taj film bio onoliko popularan kako je Grifit oekivao, Grifit bi postao jedan od najbogatijih ljudi u Holivudu. Ali, Netrpeljivost je donela samo teke gubitke. Prva montana verzija filma je trajala osam asova, a Grifit se premiljao da li da pusti film u opticaj u toj duini, u dva dela. Smisao za praktino je pobedio i on je skratio negativ. Kasnije kad je pokuao da rekonstruie negativ, pokazalo se da je skoro dve hiljade stopa snimljenog filma nepovratno izgubljeno, tako da danas ne moemo da vidimo Netrpeljivost u originalnom obliku u koji je, u skladu sa obiajima onog vremena, spadalo i virairanje u plavo, crveno, zeleno i crvenosmee, da bi se doarala atmosfera (plavo za melanholiju i no, crveno za rat i strast, zeleno za pastoralu i mir, i crvenosmee za enterijere). Ipak, verzija koja je stigla do dananjih dana vrlo je bliska originalu u pogledu formalne strukture, a to je najvaniji aspekt filma. Za film Netrpeljivost Grifit je izmislio revolucionarni pojam paralelne montae ne samo izmeu radnji koje se simultano odigravaju u razliitim prostornim

4

dimenzijama, kao u njegovim ranijim filmovima, nego i izmeu paralelnih radnji koje se deavaju na raznim vremenskim (temporalnim) planovima onim iz etiri razliite prie. Dakle, zapleti iz etiri razliite prie su prepleteni na isti nain kao stavovi u simfoniji, sve dok se ne sliju u kreendo u klimaksu filma. Pre tog etvorostrukog vrhunca, radnje koje se deavaju u razliitim istorijskim periodima su kao epizode samodovoljne i meusobno povezane stalno ponavljanim simbolom majke koja ljulja kolevku, i koja predstavlja znak neprekidnog opstanka oveanstva. Ta slika je osvetljena kao svetinja snopom svetlosti, i bila je propraena stihom Volta Vitmena Iz kolevke koja se bez prestanka ljulja Kako se posebne prie razvijaju u pravcu svojih zavretaka, Grifit polako odustaje od ovog prelaznog sredstva i montira paralelno direktno izmeu nezavrenih radnji klimaksa u procesu razvoja prie, na sva etiri vremenska plana. U jednom intervjuu, sam Grifit je rekao: Prie e poeti kao etiri potoka koja gledamo sa vrha brega. Prvo e etiri potoka tei odvojeno, polako i tiho. Ali, kako teku, bie sve blii jedan drugom i sve bri, sve do kraja kada e se, u zadnjem potezu, sliti u jednu monu reku ekspresije. Mada su zapleti u biblijskoj i u vartolomejskoj prii reeni pre nego u dve komplikovanije prie, vavilonskoj i savremenoj, Grifit nas tokom veeg dela poslednje dve rolne filma vodi kroz tri posebne trostrane akcije spasavanja i dramatinu osudu raspea Hrista. U tim pasaima Hristovo kretanje ka Kalvariji, oajnika trka Branke preko ravnice Eufrata da bi upozorila Vavilon na nameravano unitenje, masakr francuskih hugenota i savremena ena koja juri da spase svog nevinog mua od pogubljenja sve je to brzo paralelno montirano u sve krae i krae kadrove, da bi se dobilo ono to je ak i danas jedna od najuzbudljivijih i najneobinijih scena vrhunca u celoj istoriji filma. Kao i Raanje jedne nacije, Netrpeljivost se zavrava simbolikom montaom u kojoj se zidovi zatvora pretapaju u cvetne livade a garava bojna polja u igralita puna razdragane dece. Onovremena publika, teko je razumevala tu, u sutini metaforinu ili simbolinu paralelnu montau to nije ni udo, jer je Grifit kinematografski bio godinama ispred svog vremena. U ovom filmu nalazimo krajnji rafinman svih sredstava igranog filma koja je Grifit do tada upotrebio. Uticaj i mane Zbog sveukupne tehnike virtuoznosti i inventivnosti, Netrpeljivost se mora smatrati najveim Grifitovim filmom. U kontekstu samog filma, netrpeljivost je prosto omnibus-termin pod kojim se podrazumeva svaki oblik ljudske zlobe. Portretiui melodramsku borbu dobra i zla kroz vekove, Grifit je dozvolio da njegova sentimentalnost dostigne taku nesvakidanje prezrelosti. I zaista, suvie je pobonih, pompeznih meunatpisa. Netrpeljivost je udan ali i briljantan film, neosporno bitan, iji je odluan uticaj na linosti tako razliite, kao to su Sesil B. de Mil, Sergej Ajzentajn, V. I. Pudovkin, Fric Lang i Abel Gans, istorijska injenica. Grifit posle filma Netrpeljivost Posle filma Netrpeljivost, Grifit je izgubio kontakt s preovlaujuim ukusom publike u posleratnom periodu i, samim tim, s najirom publikom. Svoje poslednje remek-delo i svoj najvei komercijalni uspeh posle filma Raanje jedne nacije Slomljeni cvetovi, Grifit je snimio 1919, kao nezavisni producent. Ovo je pria o mladoj eni iz sirotinjskih baraka dela Londona zvanog Lajmhaus, koju otac brutalno zlostavlja i koja nakratko nalazi utoite u istoj ljubavi otmenog mladog Kineza.

5

Kada njen otac sazna za ovu vezu, on na smrt isprebija svoje dete; momak ubije oca a zatim izvri samoubistvo. Grifit je ceo ovaj film snimio u studiju za osamnaest dana uz tako rigoroznu tednju da nije bilo ponavljanja. Ipak, to se u filmu ne primeuje. Slomljeni cvetovi je Grifitov najoseajniji i najpomnije kontrolisani film. Uprkos nekim izuzetno sentimentalnim dirljivim momentima, vaniji od njegove dramske strukture je atmosferski kontekst filma koji lii na san njegov sentimentalno natopljen mizanscen. Grifit je ambijent u kome se film odigrava kreirao prema seriji akvarela s pejzaima londonskog Lajmhausa i Kineske etvrti, engleskog slikara Dorda Bejkera. Grifit, Bicer i Sartov (specijalista za sugestivno osvetljenje i meki fokus, odnosno impresionistiku fotografiju) su ostvarili pomou londonske magle koja se iri, opijumskih puionica punih dima i delikatnosti deakovih soba nalik na latice cveta, mizanscen vredan studijske produkcije kamerpilfilma nemake kinematografije a verovatno i znaajan doprinos njemu. Potpuno nepredvieno, film je postigao ogroman komercijalni uspeh, kao i uspeh po oceni kritike. Nairoko je bio hvaljen kao remek-delo. Slomljeni cvetovi je Grifitov najintegralniji, ali i najliniji i najpoetiniji film. Filmovi koje treba spomenuti iz poslednjeg perioda Grifitovog stvaralatva su Abraham Linkoln (Abraham Lincoln, 1930) i Borba (1931). Kao i veina ranih zvunih filmova, Abraham Linkoln je bio vizuelno drven i statian. Ali, Grifit se vratio s cenjenim i inteligentnim dostignuem u najteim godinama prelaska s nemog na zvuni film, pa je za to bio bio nagraen. Grifit se nadao da e film Borba (1931) biti njegovo prvo remek-delo zvunog doba na filmu. Ispostavilo se, meutim, da je to bio njegov poslednji film. Iako je, kao i svi drugi Grifitovi filmovi, bio vizuelo impresivan i ozvuen tako da je daleko premaivao prosean kvalitet za ono vreme, film je i kod publike i kod kritike bio potpuni promaaj. Film je posle samo nedelju dana prikazivanja zauvek povuen; publika je izlazila napolje i tokom same premijere, kritiari su se rugali tom delu, mada neki danas smatraju ovaj film boljim od Abrahama Linkolna. Grifit, ekspir filmskog platna, postao je figura za podsmeh, pa je bio prinuen da se ponien povue iz delatnosti ijem je nastanku, tokom njegove kratke istorije, doprineo vie nego ijedan pojedinac. Grifitov znaaj Grifit je bio moda najvei kinematografski genije u istoriji ovek koji je otkrio, objedinio i artikulisao jezik igranog filma onakav kakav se ak i do dananjeg vremena primenjuje. U krajnjem rezultatu, nain na koji je on strukturisao film je nain na koji ga veina nas i danas vidi. Priroda njegove genijalnosti je bila u osnovi inovatorska i intuitivna. Grifit je uspeo da postane jedan od najveih umetnika XX veka.