6. predavanje

SM1SM2SM3SM4

Slide 1

SM1 https://www.youtube.com/watch?v=IXxZRZxafEQSuzana Marković; 13.3.2019.

SM2 https://www.youtube.com/watch?v=_2LLXnUdUIcSuzana Marković; 13.3.2019.

SM3 https://edu.gcfglobal.org/en/beginning-graphic-design/color/1/Suzana Marković; 13.3.2019.

SM4 https://www.yumpu.com/xx/document/read/38068943/kako-vidimo-boje/23Suzana Marković; 13.3.2019.

Svaka sredina u kojoj čovek živi, svaka njegova bliža i daljaokolina, imaju svoje boje – kolorit.Objekti u prirodi nemaju sopstvenu boju.Boje u prirodi su boje svetlosti i posledica su apsorbovanja(upijanja) i refleksije (odbijanja) svetlosnih zraka.Boja je jedan od najizražajnijih elemenata likovne kompozicije idizajna i ima tri bitne karakteristike: BOJA - naziv boje, npr. crvena, žuta, plava. INTENZITET, koji se odnosi na zasićenje i čistoću boje. Čista boja je

najintenzivnija. Ako se čistoj boji doda siva ona se degradira i smanjuje joj se intenzitet. VALER, koji se odnosi na količinu svetlosti, odnosno belog i crnog u boji.

2

Boja je reakcija oka na elektromagnetno zračenje u određenom rasponu talasnih dužina (reda nm).Boja je opažaj određenog raspona frekvencije (vibracije) od 400 do 700 biliona Hz.Spektralne boje su rezultat izloženosti oka određenojtalasnoj dužini.Nespektralne boje nastaju kada se oko izloži više od jednojtalasnoj dužini.Bela svetlost nastaje kombinacijom svih talasnih dužina.

3

Savremeno razumevanje svetlosti i boje počinje sa Isakom Njutnom, sanjegovim prvim naučni radom „Nova teorija svetlosti i boja“ (New Theory about Light and Colour) iz 1672. godine. Njutn je postavio prizmu i projektovan je prelepi spektar na 22 metra

dalekom zidu. Otkrio je da prizma može da razloži belu svetlost na spektarboja, i da sočiva i druga prizma mogu ponovo da slože višebojni spektar u belu svetlost. On je spektar boja podelio u sedam boja odnosno na isti broj elemenata kao

i što je muzička notacija podeljena u sedam nota. Kako bi bio siguran da se stvarno radi o konačnom spektru boja svaku od individualnih boja je usmeravao u drugu prizmu ali se boje nisu delile na nove boje. Zatim je usmerio ceo spektar u drugu prizmu i uočio da se refrakcija

poništava što rezultira ponovnim kreiranjem bele svetlosti.

4

Njegova najkorisnija ideja zaumetnike je njegov raspored bojaoko obima kruga, što je omogućiloda se primarne boje (crvena, žuta, plava) organizuju nasuprotnjihovih komplementarnih boja(crvena suprutno zelenoj, plavasuprutno narandžastoj i žutasuprutno ljubičastoj).Ovaj kružni Njutnov dijagram je postao model za mnoge sistemeboja iz 18. i 19. veka.

5

Već je 1802. godine Tomas Jung objasnio prirodu vidljive svetlosti i boja kojeje sačinjavaju, tvrdeći kako se svetlost sastoji od tri osnovne boje: crvene, zelene i plave. Jung je utvrdio da u ljudskom oku postoji osetljivost na tri osnovne boje:

crvenu, zelenu i plavu i da postoje tri grupe receptora na mrežnjači oka, od kojih je svaka grupa osetljiva na određenu boju. Npr. svetlost od crvenog objekta stimuliše receptore koji su više osetljivi na

crvenu boju, jer su boje koje vidimo određene svetlom koja se reflektuje od posmatranog objekta. Ljudsko oko je u stanju da vidi elektromagnetni spektar svetlosti talasne

dužine od 400nm (ljubičasta boja) do 780 nm (crvena boja). Ljubičasta bojaima raspon talasne dužine od 400-450 nm, plava 450-500 nm, zelena 500-570 nm, žuta 570-590 nm, narančasta 590-610 nm i crvena 610-700 nm.

6

7

Spektar ima šest boja, tri primarne i tri sekundarne.Sve boje se mogu dobiti mešanjem svega tri boje - osnovne, primarne ili boje prvog reda: crvena, žuta, plava.Njihovim mešanjem dobijamo izvedene, sekundarne, iliboje drugog reda: zelena (plava + žuta), narandžasta(crvena + žuta), ljubičasta (plava + crvena)Mešanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje nastajutercijarne boje, ili boje trećeg reda. To su npr. žuto-narandžasta, žuto-zelena, crveno-narandžasta, crveno-ljubičasta, plavo-ljubičasta, plavo-zelena itd.

8

Grafički, od primarnih boja možemo načiniti malu piramidu.Njoj zatim dodajemo sekundarne boje.Oko svih šest boja opišemo kružnicu koja je zapravo spektar: iznevidljive infracrvene ulazimo u krug sa crvenom, nastavljamosa narandžastom, žutom, zelenom, plavom do ljubičaste kojaizlazi iz vidljivog dela kao ultraljubičasta.Zatim ubacimo boje između već postojećih: između žute inarandžaste stavimo žuto-narandžastu, i tako redom; takodobijamo tzv. Ostvaldov (negde Itenov) krug boja.Krug boja čine hromatske boje.

9

Ostvaldov krug boja možemo podeliti na dve polovine; na jednoj ćeostati nijanse (nijansa je svaka promena u boji, hromatska, tonska iliintenzitetna) crvene, žute i narandžaste, a na drugoj plave, zelene iljubičaste. Te dve grupe boja među sobom su naglašeno različite ilisuprotne, tj. kontrastne: nazivamo ih toplim i hladnim bojama. Na Ostvaldovom krugu možemo pratiti još jedan kontrast: onih bojana suprotnim stranama kruga. Ako neko vreme (pola minute, npr.) posmatramo neku obojenu tačku primarnom ili sekundarnom bojom, a zatim pogledamo u belu pozadinu npr. zid, pred očima će se pojavitinjena suprotna boja, upravo ona sa druge strane Ostvaldovog kruga. Za takve boje kažemo da su jedna prema drugoj u komplementarnomkontrastu. Komplementarni parovi su: crvena – zelena, narančasta – plava, žuta –ljubičasta.

10

11

Neutralne boje se ne nalaze na krugu boja.

Slažu se sa svim ostalim bojama.

To su: crna, bela, siva i nijanse smeđe („zemljani tonovi”)

Neutralne boje se dobijaju mešanjem crne i bele i dobija se siva.

Tople neutralne boje su: zlatna, bež, maslinasta, krem ibraon.

Hladne neutralne boje su: srebrna, modro-plava, siva, crna ibela.

Braon se dobija na dva načina: mešanjem dve komplementarne boje ili mešanjem sve tri primarne boje.

12

Tople boje: crvena, žuta i narandžasta i sve boje između njih.Objekti obojeni ovim bojama izgledaju bliži i veći.Hladne boje: plava, zelena i ljubičasta i sve boje između njih.Objekti obojeni ovim bojama izgledaju dalji.

13

RGB model nastao je na osnovu prirodne percepcije oka da registrujeRGB boje i mogućnosti da se sumiranjem određenih intenziteta boja(metodom mešanja svetla) dobiju sve boje vidljivog spektra. Aditivno - optičko mešanje svetlosti koristi tri osnovne boje: R – red (crvena), G – green (zelena), B – blue (plava) iz kojih se sve druge bojedobijaju mešanjem ovih osnovnih boja - njihovi spektri se sabiraju. Model RGB koriste računarski monitori i TV ekrani. Dodeljuje vrednosti od 0 do 255 svakoj od tri RGB komponente (crvenoj, zelenoj i plavoj boji). Npr. za čistu zelenu , vrednosti crvene i plavekomponente su 0, a zelene 255. Kada su vrednosti sve tri komponente255, dobija se bela boja, a kada su te vrednosti 0 - crna.

14

Različite vrednosti boja - 'valeri boja' - se superponiraju i kaooptički utisak međusobno mešaju; u štamparskoj tehnici prilikom štampanja višebojnih rasterskih tačkica, koje leže toliko gusto zbijene jedna pored druge da ih oko više ne možerazdvojiti. kod tzv. 'obojene čigre', kada oko ne može više da razdvoji vrednostiboja, koje su vremenski date jedna za drugom, zbog brzine njihovogsmenjivanja.

Kada se kombinuju sve tri boje sa istim vrednostima dobijaju se nijanse sive (npr. 120,120,120 itd).

15

Svaka tačka slike se dobijasuperponiranjem crvene, zelene iplave boje. Opseg veličina je od 0 do 1, a za digitalnu sliku od 0 do 255 za 8-bitnu kvantizaciju za svaku boju. Da bi prikazali sve tri primarneboje potrebno je 24 (3x8) bita.Kod RGB-a teoretski postoji 256*256*256 = 16 777 216 boja.

16

Subtraktivno (multiplikativno) mešanje boja jeste stvaranjepercepcije boje oduzimanjem jednog dela spektra.To je mehaničko mešanje boja, a njegove osnovne boje su svetloplava – Cyan (G+B), ljubičasta – Magenta (R+B) i žuta – Yelow (R+G).U ovom modelu boje su predstavljene kao procenat osnovnih boja, stoga se njihov opseg kreće od (0,0,0) do (100,100,100) što bi teoretski moglo dati 101*101*101 = 1 030 301 boja. U praksi mešanjem punih intenziteta cijana, magenta i žutenećemo dobiti pravu crnu boju, tj. zasičenje te crne boje nijedovoljno. Kako je crna boja veoma važna za ljudsku percepciju, uz ova tri kanala dodaje se još i blacK (crna). 17

Tako se belo svetlo u osnovi menja ako prolazi kroz obojeno staklo, na primer prolaskom kroz crveno i plavo staklo ono postajeljubičasto. Ako u tankom sloju leže jedna preko druge crvena i plava boja i propusti kroz njih belo svetlo, ono će se reflektovati kao ljubičasto. U oblasti štamparske tehnike dolazi do subtraktivnog mešanja primešanju pigmenata boja (u prahu ili tečnih), ili pri štampanju bojajedne preko druge. Mešana boja je uvek tamnija od pojedinačnihboja, jer mešavina svih boja daje boju bez svetlosti - crnu.

18

HSV model je nelinearna transformacija RGB modela i koristi se zaobojene progresije.

Pri biranju boja u grafičkim aplikacijama koristi se HSV krug.

H (Hue) - nijansa boje (ton) i to je osnovna boja sa kruga boja; na primer, crvena, plava ili žuta. Izražava se u stepenima (od 0 do 360°), koji odgovaraju položaju boje na krugu boja.

S (Saturation) – zasićenje, odnosi se na jačinu boje (kolorimetrijska“čistoća” boja). Izražava se procentom boje umanjenim za količinusive koju data boja sadrži. Za čistu boju, bez primesa sive, kaže se da je 100% zasićena. Zasićenje neutralne, bezbojne sive iznosi 0%. Zasićene boje se nalaze na obodu kruga boja, a kako prilazite središtukruga zasićenje se smanjuje.

V/B (Value/Brightness) – svetloća, odnosi se na relativnu nijansu ili svetloćuboje i takođe se meri u procentima - od 0% (crna) do 100% (bela). Svetloća u modelu HSB ekvivalentna je vrednosti u modelu RGB. 19

Tri komponente boje su boja (hue) i zasićenost (saturation, intenzitet) i valer.Reč valer (franc. valeur) znači vrednost, ali upotrebljena u likovnoj terminologiji ona znači svetlosnu vrednost, odnosno svetlinu neke površine - količina svetlosti u tonu jedne boje. Ta količina može biti svetlina, a može i tamnost, pa je valer raspon između najsvetlijih i najtamnijih tonova. Svetlina neke površine može zavisiti: od jačine svetlosnog izvora od ugla pod kojim svetlost pada na površinu od strukture materije od koje je površina izgrađena od udaljenosti površine od oka posmatrača.

20

Visoki valerski ključ velikog intervala, deluje vedro, smelo, optimistički.

Visoki valerski ključ malog intervala, deluje nežno, blago, lirski.

Srednji valerski ključ velikog intervala, deluje jasno, određeno, objektivno. Vidi se sa velike udaljenosti. Pogodan za plakate.

Srednji valerski ključ malog intervala, deluje melanholično, setno, elegično.

Duboki valerski ključ velikog intervala, deluje dramatično, svečano, patetično. Korišćen je najviše u doba baroka (16. do 18. veka).

Duboki valerski ključ malog intervala, deluje depresivno, zloslutno, turobno.

21

HSL je malo drugačiji. Hue uzima tačno istu numeričku vrednost kao u HSB/HSVmodelu.Saturation se ovde definiše drugačije i zahteva konverziju. Lightness, nije isto išto Brightness/Value. Svetlost se doživljava kao "količina svetlosti" koja može biti bilo kojeboje, dok se svetloća najbolje razume kao količina belog. Zasic ́enost je različita jer je u oba modela skalirana kako bi odgovarala definiciji svetline (brightness/lightness).

22

Međunarodna organizacija CIE (International Commission on Illumination), je 1931. godine definisala standard za prikaz boja, što je prvi pokušajmatematičkog definisanja prostora boja.

Specifična metoda dodeljuje tri brojčane vrednosti određenoj boji, a naziva se RGB prostor boja (CIE XYZ).

RGB CIE je linearno vezan za XYZ sistem boja (slika) u kojem nema negativnihpodručja.

Svaka boja predstavljena je kao kombinacija svojih primarnih spektralnihkomponenti crvene, zelene i plave boje, čime je prikazana u trodimenzionalnom koordinatnom sistemu.

Centar koordinatnog sistema (0,0,0) predstavlja crnu boju. 23

Lab kolorimetrijski model je nastao iz XYZ modela sa ciljemda se postigne perceptivna uniformnost. Glavna primena je bila da omogući tekstilnoj industrijiprecizan opis boja.L* - luminancija, a* - odnos crveno/zeleno, b* - odnosžuto/plavo

24

CIE Lab je najsveobuhvatniji od svih opisanih modela boja. On definiše širi opseg boja (gamu) od ostalih modela, pa gaPhotoshop koristi pri prevođenju boja iz jednog modela u drugi. Lab boja se definiše preko svetloće (engl. luminance) i još dvekomponente koje idu od zelene do crvene (komponenta a), odnosno od plave do žute (komponenta b). Lab boja ne zavisi od uređaja, što znači da opseg boja definisanu ovom modelu nije ograničen na opseg boja koje se moguodštampati ili prikazati na određenom uređaju.Photoshop koristi CIE Lab u pozadini.

25

Modeli (načini definisanja boja): HSB, RGB i CMYK - mnogo će višeuticati na rad u Photoshopu.

Režimi su načini rada s bojama koji su zasnovani na modelima. Neki od njih su: Bitmap - za prikazivanje slika koristi samo dve boje: belu i crnu. Grayscale - nudi 256 nijansi sive u opsegu od bele do crne. Indexed Color – paleta ili skup od 256 boja, gde možete napraviti sopstvenu paletu da bi

obezbedili konzistentne boje. RGB Color – za pripremu slika koje će na kraju postati deo računarske prezentacije, video-

materijala ili veb strane. CMYK Color – koristiti samo kod priprema slika za štampu. Pri prevođenju slike u

režim CMYK neposredno pre štampe može se pojaviti upozorenje o gami (te boje se ne mogu verno odštampati, npr. jarke boje, posebno narandžaste i zelene, često su izvangame).

26

Kombinacije skladno složenih boja, kojima se postižeosećanje vizuelne prijatnosti i harmonije čini šemu boja. Postoji više šema koje najčešće koriste dve, tri ili četirirazličite boje, od kojih je jedna glavna. Najčešće se koriste:Monohromatska ili jednobojna Analogna Komplementarna ili kontrastna Trougaona (trijadna) Razdvojena komplementarna Dvostruko komplementarna ili pravougaona i Kvadratna šema boja 27

https://color.adobe.com/create/color-wheel/

SM5SM6

Slide 27

SM5 Suzana Marković; 13.3.2019.

SM6 https://www.pinterest.com/search/pins/?rs=ac&len=2&q=colour%20palettes&eq=colour%20palettes&etslf=11588&term_metSuzana Marković; 13.3.2019.

Monohromatska ili jednobojna šema boja jenajjednostavnija šema jer koristi samo jednu od dvanaestboja iz kruga boja i ponavlja je u različitim valerima ilizasićenjima.Ova šema je prijatna, elegantna i jednostavna, ali baš zbogtoga može biti monotona, pa čak i dosadna.

28

Analogna šema boja obično koristi tri boje koje se nalazejedna pored druge na krugu boja, tako da je glavna boja usredini, a druge dve pored nje i tako je obogaćuju.

29

Ova šema je po jednostavnostii harmoniji sličnamonohromatskoj, ali je njenaprednost što ima više kolora,života i energije.

Da se ne bi narušila ravnoteža iharmonija treba izbegavatijake boje i kombinaciju tople i hladne.

Komplementarne boje su one dve boje koje imaju ististepen osvetljenosti, a razlikuju se po bojenom kvalitetu. Jedna drugoj nadopunjuju intenzitet, izrazito su, nekada iagresivno, kontrastne.Ako je jedna komplementarna boja u paru primarna -osnovna, druga je sekundarna - izvedena od druge dveprimarne boje.Ako je jedna topla druga je hladna.Komplementarne boje se na kruguboja nalaze jedna nasuprot drugoj.

30

Trougaona šema koristi tri boje podjednakomeđusobno udaljene na krugu boja.Moguće su 4 kombinacije: 3 primarne boje (ž, c, p), 3 sekundarne boje (n,lj,z) i dve kombinacije od po 3 tercijarne boje.

Ova šemu rado koriste umetnici jer omogućava jakvizuelni kontrast, harmoniju i bogatstvo boja.

31

Čine je tri boje, jedna sa jedne i dve boje sa suprotne strane kruga boja, neposredno uznjenu komplementarnu boju, od kojih je jedna uvek tercijarna.Ovo je najčešće korišćena šema jeristovremeno omogućuje i dovoljno bogatkolorit i kontrast, ali nije agresivan kao kod komlementarene šeme.

32

Ova šema koristi četiri boje, odnosnodva para komplementarnih bojarazmeštenih u obliku pravougaonika.U ovoj šemi su moguće: Tri kombinacije od po dve primarne i dvesekundarne boje. Tri kombinacije od po četiri tercijarne boje.

Koloristički je najbogatija šema, ali je teža za uravnoteženje i harmonizaciju.

33

Kvadratnu šemu boja čine četiri boje podjednakomeđusobno udaljene na krugu boja.Uvek sadrži: 1 primarnu,1 sekundarnu i 2 tercijarne boje.

Moguće su tri različite kombinacije sadvanaest verzija (po jedna za svakuboju).U svakoj kombinaciji po dveboje su komplementarne.

34

Pored pomenutih, najčešće korišćenih šemaboja u umetnosti i dizajnu uopšte, nekimodni dizajneri koriste još dve specifične:Šema dve boje koje se nalaze na krugu boja jedna prema drugoj pod uglom od 90 stepeni iŠema tri boje raspoređene na krugu boja u obliku slova T, tako da su dve komplementarne, a treća upravna na njih.

35

Od vremena pračoveka, pa sve do XX veka, boja je u svim oblastima oblikovanja služila zanatlijama, umetnicima i dizajnerima da povećaju estetsku vrednost oblika i proizvoda u celini.Uticaj na čoveka - pored estetskog dobija i funkcionalni značaj i sadržaj.Proučavanje boje kao izražajnog sredstva u dizajnu, u odnosu na njen uticaj na čoveka, njegove psihofizičke sposobnosti, raspoloženje, radni efekat, donošenje odluke o kupovini nekog proizvoda i slično, zauzima značajno mesto ne samo u teoriji dizajna, već i u ekonomiji, psihologiji itd.

36

Jarke (bright) boje reflektuju više svetla izazivajući time stimulaciju oka, pa ih zbog toga ljudsko oko primećuje ranije od ostalih boja. Prva boja koju uočavamo je žuta.Jaki kontrast između boja koje posmatramo izaziva mišićnu aktivnost koja umara oko.Nekada su u školskim učionicama bile crne table i koristila bela kreda.Danas se zbog manjeg zamaranja oka koristi zelena tabala.

37

Boje imaju simboličku vrednost. Npr. zlatna boja (naročito u hrišćanskom slikarstvu) predstavlja isijavanje

duha i svetost; ljubičasta (purpurna ili porfirna) vladarska boja jer su rimski carevi koji su

nasledili titulu dobijali dodatak "Porfirogent„ (rođen u porfiru) zbog retkog ljubičastog kamena - porfira kog su carevi dovozili iz dalekog Egipta; crvena je boja ljubavi, ali u političkom životu ona označava komunizam; zelena je boja nade, ali ujedno i Islama, i pokreta za zaštitu prirode; žuta je boja jevrejstva, ali i Vatikana; U evropskom kulturnom krugu crno je boja žalosti, fašizma i terora uopšte. Boje su najvažniji elementi državnih zastava, ali i zaštitni znak pojedinih

proizvoda.

38

Boja predmeta u prirodi se vidi prema vrsti svetlosnih talasakoji se od površine odbijaju. U zavisnosti od molekularne strukture površine predmeta, predmet upija (delimično ili potpuno) ili odbija određene svetlosne talase.Površine koje odbijaju sve svetlosne talase koje oko može da percipira vide se kao bele. U slučaju da površina upija sve svetlosne talase, vidi se kao crna.

39

Brojne studije su pokazale da se boje koje su muškarcima i ženama privlačne razlikuju, a takođe postoji i zavisinost od godina korisnika. Poznavanje tih pravila je bitna stvar za kvalitetan dizajn. Ipak tu podelu nije lako napraviti striktno jer postoje razni faktori koji utiču na nju, od geografskih i kulturnih razlika pa do krajnje subjektivnih doživljaja određenih boja kod svakog pojedinca. Takođe nekima se generalno ne mora sviđati neka boja, ali neki tonovi te boje mogu toj osobi biti sasvim privlačni. Ponuđena podela je generalizacija napravljena na osnovu više studija i poprilično će dobro služiti u većini slučajeva.

40

Ženske boje: Najomiljenije: plava, ljubičasta i zelena (hladne boje); Najodbojnije: narandžasta, smeđa i siva (tople i neutralne boje); Tokom vremena smanjuje se simpatija za zelenu boju dok se za ljubičastu povećava. Za narandžastu boju, ako nije bila omiljena, s godinama se još više povećava antipatičnost prema boji.

Muške boje: Najomiljenije: plava, zelena i crna; Najodbojne: smeđa, narandžasta i ljubičasta. Tokom vremena smanjuje se simpatija za zelenu boju, dok se antipatičnost prema smeđoj i ljubičastoj smanjuje. Antipatičnost prema narandžastoj boji se povećava tokom vremena. 41

Jedna studija je pokazala da je dizajn u kom su upotrebljene određene boje u Australiji postigao uspeh među mlađim ženama kojima je bio i namenjena, ali isti taj dizajn nije postigao jednaku prodaju tog proizvoda u Danskoj.

Takođe treba obratiti pažnju na činjenicu da prikaz boje na monitoru i kad se isti materijal ispiše printerom nisu jednaki i da ta razlika u tonovima takođe može bitno uticati na cilj koji se želi postići.

Iz svih ovih ograničenja proizašla je činjenica da veb dizajneri preferiraju četiri boje, a to su, redom po popularnosti, plava, žuta, crvena i zelena.

Pri izboru boja je osnovni kriterijum bio psihološki učinak boje na korisnika, ali se obraća i pažnja na celokupni kontekst, kombinovanje boja, čitljivost samog teksta, ali i na korporativni dizajn.

42

https://www.w3schools.com/colors/default.asp

43