6_5_Izvestaj o oceni _Igor _Javor.pdf

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ – 4

НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА

ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

(Свака рубрика мора бити попуњена.)

I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ

Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду

Датум именовања комисије: 07.11.2014. године

Састав комисије:

1. Пауновић, др Зоран

редовни

професор

Енглеска и америчка

књижевност

презиме и име звање ужа научна област

Филозофски факултет, Нови Сад председник комисије

установа у којој је запослен-а функција у комисији

2.

Покрајац, др Гордана ванредни

професор

Светска и компаративна

књижевност са теоријом

књижевности


Филозофски факултет, Нови Сад ментор


3. Бечановић Николић, др Зорица

ванредни

професор

Општа књижевност са теоријом



Филолошки факултет, Београд члан


4. Шћепановић, др Сандра доцент

Класичне науке – грчка

филологија


Филозофски факултет, Београд члан

Установа у којој је запослен-а функција у комисији

5.

Владушић, др Слободан ванредни

професор

Српска и јужнословенске

књижевности са теоријом



Филозофски факултет, Нови Сад члан


2

II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ

1. Име, име једног родитеља, презиме: Игор (Драгомир) Јавор

2. Датум рођења: 17.06.1988. Место и држава рођења: Осијек, Република Хрватска

II. 1 основне студије

година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија:

универзитет: Универзитет у Новом Саду

факултет: Филозофски факултет

студијски програм: Компаративна књижевност са теоријом књижевности

звање: Дипломирани филолог-компаратиста

II. 2 мастер или магистарске студије

година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија:

универзитет : Универзитет у Новом Саду


студијски програм: Компаративна књижевност са теоријом књижевности - МАС

звање: Мастер професор књижевности и језика - компаратиста

научна област : Светска и компаративна књижевност са теоријом књижевности

наслов завршног рада: „Хераклов штит – извори и судбина“

II. 3 докторске студије

година уписа:

универзитет: Универзитет у Новом Саду


студијски програм: Језик и књижевност – модул: књижевност

број ЕСПБ до сада остварених: просечна оцена током студија:

2007. 2011. 9,84

2011. 2012. 10,00

2012.

120 10,00

3

II. 4 приказ научних и стручних радова

Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија

1.

Игор Јавор, „О неким моделима епистоларности у античкој књижевности:

Белерофонт, Паламед и Хиполит“, Кораци, XLV, 9-12, Крагујевац, 2011,

141-155.

М 53 (1)

кратак опис садржине: На примерима три епистоларна дискурса у античкој књижевности -

„сложене даске“ коју носи Белерофонт у Илијади (VI, 150-170), највероватније првог писма у

европској књижевности; Одисејевог кривотвореног писма, из освете подметнутог Паламеду

(Аполодор, Хигин); и Федриног опроштајног писма у Еурипидовом Хиполиту (IV, 882-886),

анализирају се и разликују рудиментарни облици иницијационог, кривотвореног,

пресретнутог и опроштајног писма, као својеврсни онтолошки утемељивачи сложеног

полисистема епистоларних форми у светској књижевности.

рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО


2.

Игор Јавор, „Песма о штиту – један прилог компаративном изучавању

псеудо-Хесиодовог Херакловог штита“, Lucida Intervalla: прилози

одељења за класичне науке, 41, Београд, 2012, 39-57.

М 52 (2)

кратак опис садржине: Као прилог бољем разумевању генезе штита као песничког предмета,

у раду је извршена компаративна анализа екфразâ Херакловог штита, из истоименог псеудо-

Хесиодовог епилија, и Хомеровог описа Ахилејевог штита у Илијади, са циљем да се укаже на

могућност њихове интерпретације из позиције која би подразумевала постојање једног

заједничког епског инвентара из кога су епски певачи могли да црпе своју грађу стварајући

две аналогне екфразе истог имагинарног предмета.



3. Игор Јавор, „О извесним питањима ауторства Херакловог штита“,

Зборник Матице српске за класичне студије, 15, Нови Сад, 2013, 89-106. M 51 (3)

кратак опис садржине: Псеудо-Хесиодов Хераклов штит припада групи класичних текстова

чија је атрибуција представљала предмет многих недоумица и полемика. У раду се

преиспитује научна утемељеност аргумената и консензуса на основу којих је ово дело

проглашено за другоразредну књижевност, насталу углавном подражавањем Хомерових

епова, као врховног ауторитета, и којој је, због тога, често одрицано Хесиодово ауторство.


4


4.

Игор Јавор, „Технологија екфразе: визуелно представљање од античког

наратива до виртуелне реалности“, Књижевна историја, XLV, 151,

Београд, 2013, 685-705.

M 24 (4)

кратак опис садржине: У раду се анализирају могуће релације између развоја теорије

реторске фигуре екфразе и савремених теорија визуелног представљања у области технологија

вербалних и не-само-вербалних медија. При томе се указује на битне паралеле између техника

екфразе и наративних техника модерног и постмодерног романа, филмске монтаже,

хипертекста и виртуелне реалности, а посебно на плану техника „увлачења“ реципијента у

наратив и илузије његовог учешћа у обликовању фикционалних светова.



5.

Игор Јавор, „Метаморфозе Терситове побуне: на путу од класичне ка

модерној парадигми I“, Свеске, 25, 111, Панчево, 2014, 45-51;

Игор Јавор, „Метаморфозе Терситове побуне: на путу од класичне ка

модерној парадигми II“, Свеске, 25, 112, Панчево, 2014, 53-59.

M 53 (1)

M 53 (1)

кратак опис садржине: У раду је приказан поступан преображај перцепције Терситове

критике девијантних вредности, чија се нормативизација од стране племства уједно испољила

и као основ друштвено прихватљивих образаца у склопу класне поделе и моралних принципа

у сферама индивидуалног и колективног, па тако и њихових последица у историјском

контексту на распону од класичних поетика до савремених социолошких и филозофских

теорија.

рад припада проблематици докторске дисертације: ДА


6.

Igor Javor, „All the argument is a whore and a cuckold: Thersites and a

deconstruction of heroic ideal in Shakespeare’s Troilus and Cressida“, 23rd

PASE Conference „Visions and Revisions“, Maria Curie-Sklodowska

University, Lublin, Poland, 7 April – 9 April 2014, 32;

Igor Javor, „All the argument is a whore and a cuckold: Thersites and a

deconstruction of heroic ideal in Shakespeare’s Troilus and Cressida“, Brno

Studies in English, Brno, Czech Republic, 2014. (ISSN 0524-6881) (Рад је у

припреми)

M 32 (1,5)

М 23 (4)

кратак опис садржине: Рад се односи на анализу реторике Хомеровог Терсита и њену

примену у Шекспировом Троилу и Кресиди, како би се указало на постојање дубоке промене у

разумевању класичног хероја у модерном погледу на свет. Посебан акценат у раду стављен је

на контекст у коме класичном хероју бивају одузете све традиционалне карактеристике и који

се, уместо тога, смешта у услове егзистенције која ни по чему није изузетна, постајући на тај

начин парадоксално отуђен од поретка у коме се налази.


5


7.

Игор Јавор, „Најгори међу Ахејцима: Терсит и конструисање негативне

представе о Другом у класичној епској традицији“, Књижевна историја,

Београд, 2014. (Рад је у припреми)

M 24 (4)

кратак опис садржине: У раду су анализирани извесни аспекти конструисања негативне

представе о Другом, карактеристични за класични епски наратив са циљем да се кроз

имаголошку методу сагледа сложени склоп стереотипа који је норматизован у колективном

идентитету виших слојева архајског друштва. Акценат је стављен на Терситово потпуно

изопштавање из хетерогене културно-социјалне сфере, што је уједно показатељ дубоких

социополитичких превирања са којима се сучељавала архајска заједница у Хомерово доба.



8.

Игор Јавор, „Сакупљач сумњивих дугова традиције: Терсит као модел за

лик наратора у поглављу Киклоп Џојсовог Уликса“, Наслеђе, Крагујевац,

2015. (Рад је у припреми)

M 51 (3)

кратак опис садржине: Овим радом је успостављена веза између античке теме и литературе

XX века, са акцентом на суштинске подстицаје које је хомеровска тема имала на уобличење

једног од највећих светских романа – Џојсовог Уликса и његову аутентичну имплементацију у

савремене литерарне токове. У оквирима анализе утицаја Терситове фигуре на стварање

Џојсовог анонимног наратора у Киклопу посебно је истакнута и значајна посредничка улога

Шекспирове обраде фигуре у Троилу и Кресиди.



9.

Морис Фридман, Проблематични побуњеник: Мелвил, Достојевски,

Кафка, Ками, превео Игор Јавор, Београд: Службени гласник, 2012. (436

стр.)

/

кратак опис садржине: Интердисциплинарна студија америчког компаратисте посвећена је

представама о модерном Прометеју и модерном Јову у прозним делима Х. Мелвила, Ф.

Достојевског, Ф. Кафке, А. Камија, изведеним из античких и библијских традиција

разумевања појединца и његовог положаја у свету. Студија доноси свеобухватан приказ

представе о модерном човеку која је настала у сусрету филозофије и књижевности. Обезбеђен

је доследан и зналачки уобличен превод са енглеског на српски језик, са посебним освртом на

књижевну терминологију и досадашњу преводилачку традицију аутора заступљених у

студији.



10. Роберт Јанг, Постколонијализам: сасвим кратак увод, превели Ивана Буљ

и Игор Јавор, Београд: Службени гласник, 2013. (192 стр.) /

кратак опис садржине: Драгоцен је допринос овога превода упознавању са кључним

поставкама постколонијализма, уз значајне смернице за даља упознавања са предоченом

тематиком. Студија се поред осврта на кључне концепте у теорији, осврће и на одређене

културне и историјске примере, попут културног номадизма, постколонијалног града или

извесних проблема у фикцији Г. Г. Маркеса и С. Рушдија, као и на појединачна дела

теоретичара, попут Х. Бабе, Е. Саида, Ф. Фанона, Г. Ч. Спивак.


6

III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА

III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом:

Докторске студије на студијском програму Језик и књижевност Филозофског факултета у

Новом Саду трају најмање 3 године (6 семестара) и носе укупно 180 ЕСПБ (30 ЕСПБ по

семестру). У току прве године докторских студија, студент треба да положи 4

једносеместрална изборна предмета (укупно 40 ЕСПБ), да дефинише тему докторске

дисертације и начини преглед литературе (10 ЕСПБ), као и да изради пројекат

истраживања и пријаву дисертације (10 ЕСПБ). Током друге године докторских студија,

студент треба да положи три једносеместрална изборна предмета (укупно 30 ЕСПБ),

напише и објави један научни рад (10 ЕСПБ), учествује на једном научном скупу са

рефератом (10 ЕСПБ), и да изврши истраживање на теми докторске дисертације (10

ЕСПБ). Током треће године докторских студија, студијским програмом је предвиђено да

студент напише и објави други научни рад у часопису са рецензијама (10 ЕСПБ), као и да

напише и одбрани докторску дисертацију (укупно 50 ЕСПБ). Посебан услов дефинисан

студијским програмом докторских студија јесте активно владање барем једним страним

језиком (CEF B2) и пасивно владање барем једним страним језиком (CEF B1). Рок за

предају сертификата о познавању првог страног језика (ниво Б2) је најкасније до краја 4.

семестра, док је рок за предају сертификата о познавању другог страног језика (ниво Б1)

најкасније до краја 6. семестра докторских студија.

Услов за пријаву докторске дисертације остварује се кроз полагање свих 12 испита (7

једносеместралних изборних предмета и 5 обавезних предмета везаних за почетне фазе

израде докторске дисертације) на првој и другој години докторских студија, односно

укупно остварених 120 ЕСП бодова, као и кроз полагање првог страног језика на нивоу

Б2.

III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА

Образложење: На основу Уверења о положеним испирима издатог од стране Студентске

службе Филозофског факултета у Новом Саду (број досијеа: 400003/2012), констатујемо

да је кандидат положио следеће испите: Докторска дисертација-избор теме и преглед

литературе (10-десет); Грчко-римске песничке везе у контексту модерног светског

песништва (10-десет); Компаративна поетика (10-десет); Књижевност и технологија (10-

десет); Књижевна имагологија-теорија и метод (10-десет); Израда пројекта истраживања и

пријава дисертације (10-десет); Транслатологија: лингвистичка концепција превођења (10-

десет); Израда и објављивање првог научног рада (10-десет); Популарна култура у

англоамеричкој књижевности двадесетог века (10-десет); Социологија идентитета (10-

десет); Учешће на научном скупу са рефератом (10-десет); Докторска дисертација-

истраживање на теми (10-десет). Кандидат је положио 12 испита на првој и другој години

докторских студија са просечном оценом 10.00, остваривши укупно 120 ЕСП бодова.

Кандидат је, такође, до краја другог семестра докторских студија, приложио међународни

сертификат о познавању енглеског језика на нивоу Ц1 (Pearson Jetset EDI Level 2

Certificate in ESOL International CEF C1, with Distinction). Током докторских студија

кандидат је објавио 15 од укупно објављених 20 научних радова, од којих је 9 у директној

или индиректној вези са тематиком пријављене докторске дисертације; већи број научних

критика и полемика, преводе неколико научних чланака и две научне монографије са

енглеског језика, и учествовао на једној међународној научној конференцији (категорије:

М23, М24, М26, М34, М51, М52, М53). Академску годину 2013/2014 кандидат је провео

на стручном усавршавању на Институту за енглески језик и књижевност Универзитета у

Варшави, Пољска. На основу свега наведеног, закључујемо да кандидат Игор Јавор

испуњава све услове дефинисане студијским програмом докторских студија.

7

IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА

IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ

Биографија ментора (до 500 карактера):

Гордана Покрајац (Врбас, 15. XII 1970) – дипломирала на Филозофском факултету у

Новом Саду 1994. године, област Југословенска и општа књижевност. Магистрирала 2001.

године са темом Држићева „Хекуба“ и њен антички извор, на Филолошком факултету у

Београду, а докторирала 2007. године са тезом Дубровачке ренесансне трагедије и њихови

извори на истом факултету. Године 2008. Проф. др Гордана Покрајац је изабрана у звање

доцента, а 2012. у звање ванредног професора на Филозофском факултету у Новом Саду,

на Одсеку за светску и компаративну књижевност са теоријом књижевности. На основним

академским студијама држи предавања из предмета: Преглед епског и драмског

песништва (антика), Европска књижевност од XIV до XVII века, Књижевност ренесансе

и барока, Светска књижевност I и III. На магистарским студијама држи предавања из

предмета Писање есеја у педагошкој пракси (нова акредитација у 2015. години уводи и

предмет Иконографски аспекти у еповима Дантеа и Милтона). Под њеним менторством

одбрањена су два мастер рада, а била је ангажована у више комисија за одбрану мастер

радова и докторских дисертација.

Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације:


1. Гордана Покрајац, „Античке реминисценције у Осману Џива Гундулића“,

Књижевност и језик, XLIX, 3-4, Београд, 2002, 281-289. М52 (2)

2. Гордана Покрајац, Дубровачке ренесансне трагедије и њихови извори,

Електра, Нови Сад, 2007. (482 стр.) М42 (5)

3. Гордана Покрајац, „Трагедија Хекуба Марина Држића“, Књижевна

историја, XL, 134-135, Београд, 2008, 9-31. М24 (4)1

4. Гордана Покрајац, Од Хекубе до Атаманта, Друштво за Српско народно

позориште, Нови Сад, 2010. (469 стр.) М42 (5)

5.

Гордана Покрајац, „Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву

натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна

историја, XLII, 140-141, Београд, 2010, 75-83.

М24 (4)

6.

Гордана Покрајац, „Христијанизација ренесансних превода античких

драматичара“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 39-2, Београд,

2010, 157-169.

М51 (3)

7. Гордана Покрајац, „Неколико Ветрановићевих античких реминисценција“,

Годишњак Филолошког факултета, 5, Београд, 2009/2010, 101-106. М51 (3)

8. Гордана Покрајац, „Држићеве релације са Декамероном у Новели од

Станца“, Књижевна историја, XLIII, 143-144, Београд, 2011, 9-17. М24 (4)

9.

Гордана Покрајац, „Митолошко-хришћанске релације у Палмотићевој

мелодрами Акиле“, Књижевна историја, XLIV, 147, Београд, 2012, 327-

339.

М24 (4)

1Категоризација домаћих научних часописа за српски језик и књижевност за 2013. годину означила је

категорију М24 (рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком) као адекватну

замену за радове објављене на SCI листи.

8

10. Гордана Покрајац, Најстарији дубровачки петраркисти и античко

наслеђе, Орфелин, Нови Сад, 2012. (176 стр.) М42 (5)

11.

Гордана Покрајац, „Антички рефлекси у дубровачкој поезији касне

ренесансе“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 42-2, Београд, 2013,

283-296.

М51 (3)

12. Гордана Покрајац, „Помет – Il Principe“, Kњижевна историја, XLVI, 152,

Београд, 2014, 29-44. М24 (4)

IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисертација:

За ментора за израду докторске дисертације може бити именован наставник Универзитета

односно факултета који је у радном односу на факултету који реализује студијски програм

докторских студија, који има потребну научну способност из проблематике докторске

дисертације. За ментора може бити именован наставник, односно научни радник, који има

најмање 5 научних радова објављених или прихваћених за објављивање у научним

часописима из одговарајуће области студијског програма са листе министарства

надлежног за науку, у последњих 10 година. Допунски критеријум у оквиру образовног

научног поља друштвено-хуманистичких наука јесте да кандидат за ментора има најмање

3 рада објављена или прихваћена за објављивање у часопису са SSCI листе.

IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА

Образложење: Комисија сматра да проф. др Гордана Покрајац испуњава све услове за

ментора докторске дисертације Игора Јавора. Оваква оцена утемељена је на следећим

чињеницама: проф. др Гордана Покрајац у сталном је радном односу на Филозофском

факултету у Новом Саду, и неоспорно располаже потребном научном способношћу у

области проблематике коју одређује предложена тема докторске дисертације. Проф. др

Гордана Покрајац објавила је и већи број радова из ове области.

V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ

V.1 формулација назива тезе (наслова)

ФИГУРА ТЕРСИТА КАО ДЕКОНСТРУКЦИЈА ХЕРОЈСКЕ ПАРАДИГМЕ ОД

КЛАСИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДО КЊИЖЕВНОСТИ РЕНЕСАНСЕ

Наслов тезе је подобан? ДА

V.2 предмета (проблема) истраживања

Докторска дисертација под насловом Фигура Терсита као деконструкција херојске парадигме

од класичне књижевности до књижевности ренесансе има за циљ да пружи преглед и

анализу обрадâ фигуре Терсита у античкој, средњовековној и ренесансној књижевности,

укључујући и њену актуелност до XX столећа. Полазећи од лика Терсита из II певања

Хомерове Илијаде, преко делâ Квинта Смирњанина, Ориона, Прокла, варијаната Романа о

Троји, те ренесансних обрада и Шекспировог Троила и Кресиде, рад антиципира и потоњу

генезу проблематике о Терситу у модерној европској литератури. Поузданим тумачењем и

обиљем грађе која ће бити представљена на нов начин у раду, Игор Јавор ће настојати да

осветли проблем Терситове критике херојског идеала и његових последица, што је још увек

недовољно истражен корпус у различитим социјалним, културним и политичким контекстима.

9

Предмет истраживања је подобан? ДА

V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе

Стручна литература на коју ће се дисертација ослањати обухвата широк распон, почев од антике

до најновије литературе у којој се ово питање још једном претресало. Литература о класичним

ауторима односи се на дела: Хомера, Аполодора, Демостена, Епиктета, Јувенала, Квинтилијана,

Лукијана, Овидија, Сенеке, Вергилија и других. Током средњег века веза са модерним литерарним

периодима очувала се превасходно кроз коментаре: Теодорета, Ориона, Прокла, Еустатија,

варијанте Романа о Троји, док се у ренесанси проблематика, између осталог, веже за Терсита

непознатог аутора, Гвоздено доба Т. Хејвуда, као и Троила и Кресиду В. Шекспира. У склопу рада

известан акценат биће стављен и на антиципацију Терситове фигуре у модерним и постмодерним

обрадама теме.

Кандидат је у својој пријави приложио укупно 161 библиографску јединицу. Библиографија је

подељена на Примарне изворе (30 јединица) и Секундарне изворе (131 јединица, који су даље

подељени на категорију Општих приручника (23) и категорију Теоријско-методолошке

литературе (108). Избор примарне и секундарне литературе изведен је у складу са

прелиминарним истраживањима и представља чврсто полазиште за предложену докторску

дисертацију по питањима узорка, теорије и методологије истраживања.

1. Примарни извори

AESCHINES. Aeschines with an English translation by Charles Darwin Adams, Ph.D. Cambridge, MA: Harvard University

Press; London: William Heinemann Ltd., 1919. III, 231. “Against Ctesiphon”.

APOLLODORUS. Apollodorus, The Library. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann Ltd.,

1921. Epitome E, 5; Library I, 8, 6.

ARISTOTEL. O pesničkoj umetnosti. Preveo Miloš N. Đurić. Beograd: Dereta, 2008.

CHAPMAN, John. The Works of John Chapman: Homer's Iliad and Odyssey. London: Chatto & Windus, 1903.

DIODORUS. Historical Library, Cambridge, Mass.: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. 1989. XVI,

87.

DIOGENES Laertius. Lives of Eminent Philosophers. Ed. R.D. Hicks. Cambridge: Harvard University Press, 1972. VII (Zeta), 2

(Beta). Ariston.

ERASMUS, Desiderius. Mōrias enkōmion sive Stultitiae Laus. Ed. G. Becker. Basileae: G. Haas, 1780.

EUSTATHIUS. Commentarii ad Homeri Iliadem. Ed. Gottfried Stallbaum. 4. Vols. Lipsiae: Weigel, 1827-1830.

FARMER, John Stephen. Six Anonymous Plays, First series (c. 1510-1537), comprising Four Elements, The Beauty and Good

Properties of Women, Every Man, Hickscorner, The World and the Child, Thersites, Note-book and Word-list. Ed. Charles

W. Traylen. London, 1966.

HEYWOOD, Thomas. The second part of The Iron Age. Ed. Nicholas Okes. London, 1632.

HOMER. Homeri Opera. 5 Vols. Oxford: Oxford University Press, 1912. Ilias II, 211-277.

HOMERUS LATINUS. Ilias Latina. Poetae Latini Minores. Vol. 2. Fasc. 3. Ed. F. Vollmer. 1913. 136ff.

IUVENALIS, D. Iunius. Saturae. Ed. W. V. Clausen, 1959. 8, 269ff; 11, 30ff.

LUCIANUS of Samosata. Lucian. Ed. A. M. Harmon. Vol. 3. Cambridge: Harvard University Press, 1921. Adversus indoctum et

libros multos ementem. VII, 7; Vol. 7. Ed. M. D. Macleod. Cambridge: Harvard University Press, 1961. Dialogi mortuorum,

XXX, 1, 6-8; XXX, 2, 13.

MARINKOVIĆ, Radmila. Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom. Beograd: SKZ, 1986. 177.

OVIDIUS, P. Naso. Metamorphoses. Ed. Hugo Magnus. Gotha: Friedr. Andr. Perthes, 1892. XIII, 233. 17. OVIDIUS, P. Naso.

Amores, Epistulae, Medicamina faciei femineae, Ars amatoria, Remedia amoris. R. Ehwald. edidit ex Rudolphi Merkelii

recognitione. Leipzig: B. G. Teubner, 1907. Amores II, 6, 41; Remedia Amoris, 482.

PAUSANIAS. Pausanias Description of Greece. Cambridge, MA: Harvard University Press; London: William Heinemann Ltd.,

1918. X, 31, 1, 3.

PLATO. Platonis Opera. Ed. John Burnet. Oxford: Oxford University Press, 1903. Republic, X, 620c; Gorgias 525e

QUINTILIAN. Works. Cambridge, Mass.: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd., 1920-1922. Institutio

Oratoria, III, 7, 19; XI, 1, 37.

QUINTUS SMYRNAEUS. The Fall of Troy. Ed. Arthur S. Way. London: William Heinemann; New York: G.P. Putnam's Sons,

1913.

SAINTE-MAURE, Benoît de. Le Roman de Troie. Edited by Léopold Constans, 6 vols, Société des Anciens Textes Français.

Paris: Didot, 1904–1912.

SENECA, L. Annaeus Iunior. Ad Lucilium Epistulae Morales. Volume 1-3. Ed. Richard M. Gummere. Cambridge, Mass.:

Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd., 1917-1925. XLVII.

SENECA, L. Annaeus Iunior. L. Annaei Senecae Dialogorum Libri Duodecim. Ed. L. D. Reynolds. Oxford, 1977. V, XXIII, 3

(On Anger, III).

SHAKESPEARE, William. Troilus and Cressida. Ed. David Bevington. London: The Arden

Shakespeare, 1998.

10 SOPHOCLES. The Philoctetes of Sophocles. Ed. Sir Richard Jebb. Cambridge: Cambridge University Press, 1898. V, 441ff.

SUDA. Suidae Lexicon. 4 vols. Ed. A. Adler. Leipzig: Teubner, 1928-1935. Lexicographi Graeci. 1.1-1.4. Alpha, 4366, 4; Theta,

257, 1; Tau, 368, 3; Chi, 191, 3.

THEODORETUS. Historia ecclesiastica. Theodoret. Kirchengeschichte. Ed. L. Parmentier, F. Scheidweiler. Berlin: Akademie-

Verlag, 1954. Die griechischen christlichen Schriftsteller 44. XVI, 201, 5.

TRYPHIODORUS. The Тaking of Ilios. Oppian, Colluthus and Tryphiodorus. Loeb Classical Library. 219. London: William

Heinemann, 1928. I, 33-39.

VERGIL, P. Maro. Bucolics, Aeneid, and Georgics Of Vergil. Ed. J. B. Greenough. Boston: Ginn & Co, 1900.

2. Секундарни извори

2.а. Општи приручници

AUTENRIETH, Georg. A Homeric Dictionary for Schools and Colleges. New York. Harper and Brothers, 1891.

BEEKES, Robert. Etymological Dictionary of Greek. Leiden: Brill, 2010.

BUHVALD, Volfgang; Holveg, Armin; Princ, Oto. Leksikon pisaca, filozofa, teologa Antike i srednjeg veka. Preveo Albin

Vilhar. Beograd: Dereta, 2003.

BURKHART, Jakob. Povest grčke kulture 1-4. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1992.

DINDORFIUS, Guilielmus, DINDORFIUS, Ludovicus. Thesaurus Graecae Linguae. Parisiis: Didot, 1841.

ĐURIĆ, Miloš N. Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003.

FLAŠAR, Miron; Budimir, Milan. Pregled rimske književnosti. Beograd: Univerzitet u Beogradu, 1996.

GLARE, P. G. W. Oxford Latin Dictionary. Oxford: Clarendon Press, 1982.

GREVS, Robert. Grčki mitovi. Preveo Boban Vein. Beograd: Familet, 2002.

JANSON, Horst Voldemar. Istorija umetnosti. Prevela Olga Šafarik. Beograd: Jugoslavija, 1986.

LESKY, Albin. Povijest grčke književnosti. Preveo Zdeslav Dukat. Zagreb: Golden marketing, 2001.

LEWIS, Charlton, A Latin Dictionary. Founded on Andrews' edition of Freund's Latin dictionary. Revised, enlarged, and in great

part rewritten by Charlton T. Lewis, Ph.D. and Charles Short, LL.D. Oxford: Clarendon Press, 1879. § Agrĭus.

LIDDELL, SCOTT, Henry George; Robert. A Greek-English Lexicon. Revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart

Jones. With the assistance of Roderick McKenzie. Oxford: Clarendon Press, 1940.

MÜLLER, Karl Ottfried. History of Literature of Ancient Greece. London: Baldwin and Cradock, 1840.

MUSIĆ, August. Povjest grčke književnosti I i II. Zagreb: Matica hrvatska, 1893, 1900.

NEVENIĆ-GRABOVAC, Darinka. Homer u Srba i Hrvata. Beograd: Filološki fakultet, 1967.

PAULY, August Friedrich. Real-Encyclopädie der Classichen Alterthumwissenschaft. Stuttgart: J. B. Metzler, 1893-1980.

POVIJEST SVJETSKE KNJIŽEVNOSTI I-VII. Ur. Vladimir Vratović. Zagreb: Mladost, 1974-1982.

REČNIK KNJIŽEVNIH TERMINA. Priredio Dragiša Živković. Beograd: Nolit, 1975.

SCHWAB, Gustav. Najljepše priče iz klasične starine II. Preveo Stjepan Hosu. Zagreb: GZH, 1989.

ŠKILJAN, Dubravko; Bricko, Marina; Čengić, Nina. Leksikon antičkih autora. Zagreb: Matica hrvatska, Latina et Graeca, 1996.

THE OXFORD CLASSICAL DICTIONARY. Ed. N. G. L. Hammond and H. H. Scullard. Oxford: Clarendon Press, 1970.

TRONSKI, I. M. Povijest antičke književnosti. Zagreb: Matica hrvatska, 1951.

2.б. Теоријско-методолошка литература

AHL, Frederick. „The Art of Safe Criticism in Greece and Rome.“ The American Journal of Philology 105.2 (1984): 174-208.

ANDERSEN, Øivind. „Thersites und Thoas vor Troia.“ Symbolae Osloenses 57.1 (1982): 7-34.

BALDWIN, B. „Lucian as Social Satirist.“ The Classical Quarterly. New Series. 11.2 (1961): 199-208.

BLOOM, Harold. Shakespeare: The Invention of the Human. New York: Riverhead Books, 1998.

BOURDIEU, Pierre. Homo Academicus. Stanford: Stanford University Press, 1984.

BOWRA, C. M. Heroic Poetry. London: MacMillan & Co, 1952.

BOWRA, C. M. Tradition and Design in the Iliad. Oxford: The Clarendon Press, 1930.

BRAJOVIĆ, Tihomir. „Autsajderska paradigma i rat.“ Reč 001 (1999).

BROMBERT, Victor. In Praise of Antiheroes. Chicago: University of Chicago Press, 1999.

BURDIJE, Pjer. Pravila umetnosti: geneza i struktura polja književnosti. Novi Sad: Svetovi, 2003.

BURKE, Kenneth. A Grammar of Motives. Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 1969.

BURKE, Paul F. Jr. “Drances Infensus: A Study in Vergilian Character Portrayal.” Transactions of the American Philological

Association 108 (1978): 15-20.

CALHOUN, George, M. „Classes and Masses in Homer I.“ Classical Philology 29.3 (1934): 192-208.

CALHOUN, George, M. „Classes and Masses in Homer II.“ Classical Philology 29.4 (1934): 301-316.

CAMPBELL, Joseph. The Hero with a Thousand Faces. Princeton and Oxford: Princeton University Press, 2004.

CARLISLE, Miriam; Levaniouk, Olga. Nine essays on Homer. Lanham: Rowman & Littlefield, 1999.

CARLYLE, Thomas. On Heroes and the Heroic in History. London: Chapman and Hall, 1840.

CATTIN, Anne-Lise. Thersite: l’histoire d’une figure. Fribourg, 1999.

CHADWICK, Hector Munro. The Heroic Age. BiblioLife, 2009.

CHANTRAINE, Pierre. “A propos de Thersite.” Antiquité Classique 32 (1963): 18-27.

COLE, Douglas. „Myth and Anti-Myth: The Case of Troilus and Cressida.“ Shakespeare Quarterly 31.1 (1980): 76-84.

COLERIDGE, Samuel Taylor. “Troilus and Cressida.” Literary Remains. Vol. 2. London: William Pickering, 1836.

COLLINS, Cristopher. Authority figures: metaphors of mastery from the Iliad to the Apocalypse. New York: Rowman &

Littlefield, 1996.

COMBELLACK, Frederick M. „Speakers and Scepters in Homer.“ The Classical Journal 43.4 (1948): 209-217.

11 COOK, Erwin F. „Agamemnon’s Test of the Army in Iliad Book 2 and the Function of Homeric Akhos.“ The American Journal

of Philology 124.2 (2003): 165-198.

CROPP, Martin. „The Death of Thersites.“ The Classical Review 55.2 (2005): 419-421.

DELCOURT, Marie. Légendes et cultes de héros en Grèce. Paris: Presses Universitaires de France, 1992.

DIGGLE, James. „Juvenal 8.220.“ The Classical Review. New Series. 24.2 (1974): 183-184.

DONLAN, Walter. „The Tradition of Anti-Aristocratic Thought in Early Greek Poetry.“ Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte.

22.2 (1973): 145-154.

DUFF, J. Wight. Roman Satire. Berkeley: University of California Press, 1937.

EBERT, J. “Die Gestalt des Thersites in der Ilias.” Philologus 113 (1969): 159-175.

EVANS, Elizabeth C. “Literary Portraiture in Ancient Epic: A Study of the Descriptions of Physical Appearance in Classical

Epic.” Harvard Studies in Classical Philology 58/59 (1948): 189-217.

FELDMAN, Abraham. „Homer and Democracy.“ The Classical Journal 47.8 (1952): 337-343+345.

FELDMAN, Abraham. „The Apotheosis of Thersites.“ The Classical Journal 42.4 (1947): 219-220.

FELDMAN, Thalia Phillies. „The Taunter in Ancient Epic: The Illiad, Odyssey, Aeneid, and Beowulf.“ Papers on Language and

Literature 15 (1979): 3-16.

FINKELBERG, Margalit (ed.). The Homer Encyclopedia. 3 vols. London: Wiley-Blackwell, 2011.

FRAJ, Nortrop. Anatomija kritike. Prevela Gorana Raičević. Novi Sad: Orpheus, 2007.

ФРЕЙДЕНБЕРГ, О. М. „Терсит.“ Яфетический сборник. Vol. 6. Ленинград, 1930. 231-253.

FRYE, Northrop. „Characterization in Shakespearian Comedy.“ Shakespeare Quarterly 4.3 (1953): 271-277.

GEBHARD, Viktor. „Thersites.“ Pauly-Wissowa. Real-Encyclopaedie der Altertumswissenschaft. V.a.2. Berlin, 1923. 2455-

2471.

GEDDES, A.G. „Who is Who In ’Homeric’ Society.“ Classical Quarterly 34 (1984): 17-36.

GOTTSCHALL, Jonathan. The Rape of Troy: evolution, violence, and the world of Homer. Cambridge: Cambridge University

Press, 2008.

GRAVES, Robert. The Anger of Achilles: The Iliad. London: Cassell, 1960.

GRIFFIN, Jasper. “Homeric Words and Speakers.” The Journal of Hellenic Studies 106 (1986): 36-57.

HALLIWELL, Stephen. „The Uses of Laughter in Greek Culture.“ The Classical Quarterly. New Series. 41.2 (1991): 279-296.

HAMMER, Dean C. „Who Shall Readily Obey?: Authority and Politics in the Iliad.“ Phoenix 51.1 (1997): 1-24.

HEGEL, Georg Vilhelm Fridrih. Filozofija istorije. Preveo Božidar Zec. Beograd: Fedon, 2006.

HERDER, Johann Gottfried. Selected Writings on Aesthetics. Princeton, 2006. Critical Forests: First Grove.

HOOGHE, M. „The Rebuke of Thersites: Delberative Democracy Under Conditions of Inequality.“ Acta politica 34.4 (1999):

287-301.

HUXLEY, George. „Thersites in Sophokles, Philoktetes 445.“ Greek, Roman and Byzantine Studies 8 (1967): 33-34.

JEGER, Verner. Paideia: oblikovanje grčkog čoveka. Vol. I. Prevela Olga Kostrešević. Novi Sad: Književna zajednica Novog

Sada, 1991.

KENT, Roland G. “Note on Iliad II 260.” The Classical Journal 10.4 (1915): 172-174.

KIMBROUGH, Robert. „The Problem of Thersites.“ The Modern Language Review 59.2 (1964): 173-176.

KING, Katherine Callen. Achilles: paradigms of the war hero from Homer to the middle ages. Berkeley: University of California

Press, 1987.

KIRK, G. S. Homer and the Oral Tradition. Cambridge: Cambridge University Press, 1976.

KOT, Jan. Šekspir naš savremenik. Preveo Petar Vujičić. Beograd: SKZ, 1963.

KULLMANN, W. “Die Probe des Achaierheeres in der Ilias.” Museum Helveticum 12 (1955): 254-273.

LATACZ, Joachim. Troy and Homer. Oxford: Oxford University Press, 2004.

LAWRENCE, William Witherle. „Troilus, Cressida and Thersites.“ The Modern Language Review 37.4 (1942): 422-437.

LEVINE, Daniel B. “Homeric Laughter and the Unsmiling Suitors.” The Classical Journal 78.2 (1982/3): 97-104.

LINCOLN, Bruce. Authority: construction and corrosion. Chicago: University of Chicago Press, 1994.

LOUDEN, Bruce. The Iliad: Structure, Myth and Meaning. Baltimore: The John Hopkins University Press, 2006.

LOWRY, Eddie R. Thersites: a Study in Comic Shame. Harvard Dissertations in Classics. New York and London:Garland, 1991.

MARKS, J. „The Ongoing Neikos: Thersites, Odysseus, and Achilleus.“ American Journal of Philology 126.1(501) (2005): 1-31.

MARKS, Karl. “Marx Arnoldu Rugeu.” Dela. V. 7. Beograd: Prosveta, 1974. 428-429.

MARKS, Karl. “Moralizirajuća kritika i kritizirajući moral.” Dela. V. 7. Beograd: Prosveta, 1974. 269-292.

MARR, John. „Class prejudice in the ancient Greek world : Thersites, Cleon, and other upstarts.“ Pegasus 5.48 (2005): 2-9.

MARTIN, R. P. The Language of Heroes: Speech and Performance in the Iliad. Ithaca, London: Cornell University Press, 1989.

MCGLEW, James F. “Royal Power and the Achaean Assembly at Iliad 2.84-393.” Classical Antiquity 8.2 (1989): 283-295.

MELTZER, Gary S. „The Role of Comic Perspectives in Shaping Homer’s Tragic Vision.“ The Classical World 83.4 (1990):

265-280.

MILLER, Dean A. The Epic Hero. Baltimore: The John Hopkins University Press, 2002.

MILOŠEVIĆ, Nikola. Negativan junak. Beograd: Beletra, 1990.

MOON, A. R. „Was Nicholas Udall the author of Thersites?.“ Library 7.2 (1926): 184-193.

MUELLER, Martin. The Iliad. London: Allen and Unwin, 1984.

NAGY, Gregory. Greek Mythology and Poetics. Ithaca and London: Cornell University Press, 1990.

NAGY, Gregory. Homeric Questions. Austin: University of Texas Press, 1996.

NAGY, Gregory. The Best of the Achaeans. Baltimore: John Hopkins University Press, 1979.

PARSON, Jedediah David. Neikos and the Thersites episode. Harvard University, 1993.

POSTLETHWAITE, N. „Thersites in the Illiad.“ Greece & Rome. Second Series. 35.2 (1988): 123-136.

RABEL, Robert J. Plot and Point of View in the Iliad. Ann Arbor: The University of Michigan Press, 1997.

RANKIN, H. D. „Thersites the Malcontent, A discussion.“ Symbolae Osloenses 47.1 (1972): 36-60.

REECE, Steve. Homer’s Winged Words: the Evolution of Early Greek Epic Diction in the Light of Oral Theory. Leiden: Brill,

12 2009.

RODEWALD, Cosmo. Democracy: ideas and realities. London: Hakkert; Toronto: Dent, 1974.

ROSE, P. W. “Thersites and the Plural Voices of Homer.” Arethusa 21 (1988): 5-25.

ROSEN, Ralph M. „The Death of Thersites and the Sympotic Performance of Iambic Mockery.“ Pallas 61 (2003): 121-136.

ROSEN, Ralph M. Making mockery: the poetics of ancient satire. Oxford, New York: Oxford University Press, 2007.

SANDYWELL, Barry. The Beginnings of European Theorizing: Reflexivity in the Archaic Age. London: Routledge, 1996.

SAVIĆ-REBAC, Anica. Antička estetika i nauka o književnosti. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1985.

SAXONHOUSE, Arlene W. Free Speech and Democracy in Ancient Athens. Cambridge, New York: Cambridge University

Press, 2006.

SCHEIN, Seth. Smrtni junak. Preveo Zdeslav Dukat. Zagreb: Globus, 1989.

SCHMIDT, J. “Thersites.” Ausführliches lexikon griechischen römischen mythologie. Vol. V. 1916-1924. 665-675.

SCHMIDT, Jens-Uwe. „Thersites und das politische Anliegen des Iliasdichters.“ Rheinisches Museum für Philologie 145.2

(2002): 129-149.

SCHMIEL, Robert. „The Amazon Queen: Quintus of Smyrna, Book 1.“ Phoenix 40.2 (1986): 185-194.

SCHUBERT, Paul. „Thersite et Penthésilée dans la Suite d’Homère de Quintus de Smyrne.“ Phoenix 50.2 (1996): 111-117.

SEIBEL, Angelika. „Widerstreit und Ergänzung: Thersites und Odysseus als Rivalisierende Demagogen in der Ilias (B 190-

264).“ Hermes. 123.4 (1995): 385-397.

SMITH, Evans Lansing. The Hero Journey in Literature: Parables of Poesis. University Press of America, 1996.

SOELLNER, Rolf. „The Troubled Fountain: Erasmus Formulates a Shakespearian Simile.“ The Journal of English and Germanic

Philology 55.1 (1956): 70-74.

STUURMAN, Siep. „The Voice of Thersites: Reflections on the Origins of the Idea of Equality.“Journal of the History of Ideas

65.2 (2004): 171-189.

ŠTAJGER, Emil. Umeće tumačenja i drugi ogledi. Beograd: Prosveta, 1978.

TATLOCK, John S. P. „The Siege of Troy in Elizabethan Literature, Especially in Shakespeare and Heywood.“ PMLA 30.4

(1915): 673-770.

THALMANN, W. G. „Thersites: Comedy, Scapegoats, and Heroic Ideology in the Illiad.“ Transactions of the American

Philological Association 118 (1988): 1-28.

WEST, M. L. „Iliad and Aethiopis.“ The Classical Quarterly. New Series. 53.1 (2003): 1-14.

WHITMAN, C. H. Homer and the Heroic Tradition. Cambridge: Harvard University Press, 1958.

WILAMOWITZ-MOELLENDORF, Ulrich von. Die Illias und Homer. Berlin, 1916.

WYNDHAM, Lewis. The lion and the fox: The Role of the Hero in the Plays of Shakespeare. New York: Barnes and Noble,

1966.

ZIELINSKI, Karol. “Removing the hunch or Thersites re-appreciated.” Eos 91.2 (2004): 195-218.

VICO, Giambattista. Načela nove znanosti. Prevele Tatjana Vujasinović-Roić i Sanja Roić. Zagreb: Naprijed, 1982.

WOLOCH, Alex. The One vs. the Many: Minor Characters and the Space of the Protagonist in the Novel. Princeton: Princeton

University Press, 2003.

Избор литературе је одговарајући? ДА

V.4 циљева истраживања

Циљ истраживања представља сакупљање, класификовање, опис и разврставање повесних модела

литерарне фигуре Терсита у интердисциплинарном контексту деконструкције херојског корпуса

тема. Исход истраживања би се односио на илустровање фигуре Терсита као једног од показатеља

свевремене преиспитивачке књижевне струје, која рефлектује херојски свет прелазећи поступно у

антихеројску парадигму. У настојању да се објасне књижевноисторијске обраде теме о Терситу,

биће употребљен и одговарајући теоријско-методолошки апарат, како би се успоставила

равнотежа између историјске објективности оваплоћене у историји идеја, и појединачне анализе

усмерене на што прецизније сагледавање сопствене проблематике.

Циљеви истраживања су одговарајући? ДА

V.5 очекиваних резултата (хипотезе)

Резултат истраживања би у складу са темом, предметом и методологијом предложеном у пријави,

у контексту светске компаратистике требало да пружи увид у један нов и недовољно истражен

интерпретативни оквир у тумачењу књижевности. Настојаће се указати и на аспекте његове

практичне примене на широк спектар интердисциплинарних проблема у културно-књижевном

контексту. У том смислу би очекивани резултати истраживања могли подстаћи даљу употребу

примењених метода у продубљивању сличних интерпретативних задатака, у српској и европској

књижевности. Докторски рад би својим перспективама требало да пружи известан допринос науци

о књижевности и темељнијем разумевању актуелних литерарних и културних токова у њиховом

идејно-повесном развоју.

13

Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? ДА

V.6 план рада

План рада обухвата следеће фазе: уобличење коначне библиографије, сакупљање и организацију

грађе, објављивање научних радова, анализу, превођење и организацију извора, писање

аналитичких целина, уводних разматрања, закључака, извођење резултата, као и коначну ревизију

докторског рада, библиографије и индекса.

У овом докторском раду Игор Јавор ће – на основу широког увида у литературу, општу и ону која

се питањем Терсита непосредно бавила – настојати да одговорно и критички протумачи суштину и

улогу коју је у европској књижевности имала фигура Терсита. И. Јавор ће најпре разматрати развој

теме настале у класичној књижевности, преко средњег века до ренесансе, узимајући у обзир

најновију литературу у којој се ово питање још једном претресало. Почевши од лика Терсита из II

певања Илијаде, аутор рада ће указати на исходишне тачке равни на којој се изнедрио

антихеројски дискурс у оквиру архајског друштва у хомеровској и постхомеровској епици.

Пратећи поступне трансформације рецепције Терситове критике девијантних вредности, Игор

Јавор има за циљ да предочи разлике у особеним културно-историјским контекстима, из којих

произилазе и позитивне и негативне последице Терситове побуне. Код Хомера је нарочито

индивидуализован Терсит као необични представник нехероја и заступник плебса у ратним

околностима, у којима су принципи врлине и части до краја извитоперени; с тим у складу је и

једна од Терситових примедби упућених Агамемнону и Ахејцима, па се и његова побуна

рефлектује као критика утемељена у разуму. Кандидат ће ставити посебан акценат на последице

овакве побуне која доводи до отуђења од заједнице, али и на доследност у противљењу

злоупотреби изворних моралних вредности од стране грчке аристократије. Игор Јавор ће са

великом прецизношћу пратити даљу генезу овога проблема у Догађајима после Хомера Квинта

Смирњанина, где се Терситово неминовно страдање као побуњеника доводи до крајњих граница.

У тежњи да до краја расветли стварни однос античких ауторâ према проблему немогућности

Терситовог налажења места у херојском контексту – чиме је принуђен да остварује своју сврху у

потпуној изолацији од заједнице – И. Јавор ће, између осталог, преиспитати и упоредити изворе:

Аполодора, Овидија, Плутарха, Сенеку, Вергилија и др. Овај компаративни део његовог рада

требало би да обезбеди веома драгоцене увиде, јер би указао на домете оних аутора који су се

бавили Терситовим ликом у својим делима, а уједно пружили сопствено виђење поетике и утицаја

које књижевност може да има и као сведок времена о коме је одређени писац говорио. Повезујући,

на основу свих анализа и компаративних истраживања, средњовековне изворе (Ориона, Прокла,

Еустатија, варијанте Романа о Троји и др.) са значењем и смислом сваке појединости коју су

аутори делâ о Терситу у односу на претходнике изменили или додали, Игор Јавор ће настојати да

пружи одговор на битна питања у литератури која ће отворити раздобље ренесансе. Преко

Терсита непознатог аутора, Гвозденог доба Т. Хејвуда, и нарочито Троила и Кресиде В. Шекспира,

у раду ће бити антиципирана и потоња генеза проблематике о Терситу у модерној европској

литератури, рефлектујући њену актуелност кроз конструктивну критику владара у свим

временима, укључујући XX столеће. У раду ће бити указано на поступну разградњу

традиционалних аристократских вредности у Шекспировој драми, преко Терситове сложене

позиције и његовог амбивалентног односа, како према другим ликовима, тако и у односу на

театарску публику. С тим у складу, И. Јавор ће подробним испитивањем Шекспирових изворâ

(Романа о Троји, његове латинске редакције из пера Гвида дела Колоне, Бокачовог Филострата,

Чосеровог Троила и Кресиде и др.), пружити увид у шири идеолошки утицај који је лик Терсита

остварио у својој богатој рецепцији. Тако ће се истаћи интензитет његовог удела у ширем

књижевном контексту, у коме је све снажнија деконструкција класичног херојског идеала постала

предмет озбиљних преиспитивања. Покушаће се показати како су се ови процеси усклађивали са

промењеном перспективом коју је човек касне ренесансе, у условима сурове социјалне реалности,

интерполирао у сопствено културно стваралаштво. У раду ће бити указано и на Шекспирова

самосвојна одступања у односу на Илијаду и остале изворе, те ће се проблематизовати Терситова

улога у конструктивно критичком односу према традицији и његовом инвентивном разбијању

идеализоване представе коју, у сопственој охолости, грчки јунаци неретко комично рефлектују о

себи самима. Терситова улога досеже врхунац у деградирању традиционалних вредности херојске

14

заједнице, у дијалозима и ситуацијама у које га Шекспир ставља; при томе публика бива свесна да

се све особине које Терсит приписује грчким херојима, управо уједињују у његовом карактеру.

Игор Јавор ће размотрити начин на који је овај лик успео да отргне грчке хероје из повлашћеног

оквира традиционалних вредности, спустивши их на разину егзистенције која је пандан

позноренесансном погледу на свет; у њему херојски кодекс више није могао да креира дистанцу

од сурове реалности стварног света. Аутор рада ће настојати да покаже како се кроз читав низ

својих преобликовања, Терситова иницијална улога – као изазивача традиционалног поретка –

није променила ни у потоњим обрадама које у бити чувају изворни сукоб. Деконструкција

херојског идеала и класичних кодекса части спровешће се на нивоу: текста (кроз преображење

идеализованог мита у реални анти-мит), метатекста (кроз преиспитивање целокупног жанровског

система нормативне поетике) и кроз указивање на немогућност успешног остваривања

традиционалног драмског ефекта код публике елизабетанског времена, с обзиром да је

карактерише другачији и модеран поглед на свет. Посебна вредност овога рада, показаће се у

кандидатовој свести о потреби истраживања сваке појединачне књижевне обраде Терситовог лика,

у контексту владајуће поетике времена коме припада извесни писац, као и поступака других

аутора у књижевним прерадама сродне врсте. Држећи свеукупну књижевну материју на окупу, И.

Јавор ће настојати да смести кључна дела у оквире античке, средњовековне и ренесансне поетике,

и покаже разумевање поетичких начела и њихових генеза, као и функционалност на теоријском и

књижевном плану. Он ће се у раду настојати надовезати на корпус тематолошких истраживања у

светској компаратистици, пружајући увид у релативно ново и неистражено подручје у проучавању

књижевности, узимајући у обзир драгоцене интердисциплинарне релације. Терситово страдање је

– као последица устајања против лажних вредности обавијених митом – добило светскоисторијске

размере; у том смислу И. Јавор ће у раду скренути пажњу на његову судбину као пример вечитог

супротстављања појединачних и колективних идентитета, те њихових различитих одјека који су се

рефлектовали у литератури модерног времена, укључујући и XX столеће. На основу многе

доступне грађе и литературе, потом исцрпне анализе сваког извора о Терситу појединачно и,

нарочито, на основу прецизне, зналачке и коментарисане компаратистичке анализе свакога од

ових дела у односу на Хомеров основни текст, Игор Јавор ће у раду сучелити многа опречна

мишљења, те настојати да осветли, са становишта извора и оригиналности, један важан и не

довољно истражен корпус литерарних дела обележених истакнутом Терситовом фигуром.

План рада је одговарајући? ДА

V.7 метод и узорак истраживања

У докторском раду ће бити коришћена савремена методологија, која је прилагођена

истраживањима из подручја науке о књижевности. Спроведене методе приликом истраживања

зависиће од структуре извесног текста, као и фазе истраживања; примениће се следеће методе:

упоредна, интердисциплинарна, имаголошка, антрополошка, структуралистичка и др. Избор

представљених узорака биће заснован на делима оних писаца који су, бавећи се овом темом,

пружили драгоцено виђење поетике и утицаја које књижевност може да има и као сведок времена

о коме је одређени аутор говорио; тиме ће се пружити значајан допринос за примарно подручје

истраживања.

Метод и узорак су одговарајући? ДА

V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад

Семинарска библиотека Филозофског факултета у Новом Саду, Библиотека Матице српске,

Народна библиотека Србије, Архив Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“,

Библиотека Института за енглески језик и књижевност Универзитета у Варшави, Универзитетска

библиотека у Варшави, Универзитетска библиотека у Познању, Централна библиотека у

Шефилду, Британска библиотека у Лондону.

Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА

15

V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података

Није предвиђена статистичка обрада података; рад на изради докторске тезе одговара стандардној

методологији истраживања из области науке о књижевности.

Предложене методе су одговарајуће? ДА

VI ЗАКЉУЧАК

кандидат је подобан ДА

ментор је подобан ДА

тема је подобна ДА

Образложење (до 500 карактера): На основу пријаве теме за израду докторске дисертације,

која садржи темељно образложење теме, композиционо веома јасно осмишљене, што би

представљало драгоцен допринос природном развоју сплета проблема које је унутар рада

потребно разјаснити, Комисија сматра да је предложена тема Фигура Терсита као

деконструкција херојске парадигме од класичне књижевности до књижевности ренесансе подобна за израду докторске дисертације. Имајући у виду досадашњи рад кандидата и успех

остварен током докторских студија, сматрамо да студент треће године докторских студија ма

ИГОР ЈАВОР испуњава све услове који га чине подобним кандидатом за израду докторске

дисертације.

Комисија за ментора докторске дисертације предлаже проф. др Гордану Покрајац.

датум: 11. XII 2014.

проф. др Зоран Пауновић, председник комисије

проф. др Гордана Покрајац, ментор

проф. др Зорица Бечановић Николић

доц. др Сандра Шћепановић

проф. др Слободан Владушић

16

Documents

6_5_Izvestaj o oceni _Igor _Javor.pdf