01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201743

Statistički ljetopis Grada Zagreba

Geografski i meteorološki podaci

01

01 /

GEO

GRA

FSKI

I M

ETEO

ROLO

ŠKI P

ODA

CI

2017

44St

atis

tički

ljet

opis

Gra

da Z

agre

ba

METODOLOŠKA OBJAŠNJENJA

Izvor i način prikupljanja podataka

Podaci o geografskom položaju Zagreba, površini, stanovništvu i naseljima Zagreba odnose se na aktualni teritorijalni ustroj u godini za koju se Ljetopis objavljuje.

Podaci o površini preuzeti su od Gradskog ureda za katastar i geodetske poslove.

Obilje podataka o meteorološkim, hidrološkim i geološkim prilikama na području Grada Zagreba, s vremenskim serijama koje nas vraćaju u prošlo stoljeće, bogatstvo je zagrebačkog Ljetopisa. Podatke za pojedina područja prikupile su ove nadležne institucije:

• Državni hidrometeorološki zavod• Institut za medicinska istraživanja i medicinu

rada• Prirodoslovno-matematički fakultet, Geofizički

zavod, Seizmološka služba• Hrvatske vode.

Zagrebačka meteorološka postaja na Griču počinje s radom 1861. Gospodin Ivan Stožir, motritelj meteorološke postaje Grič, uveo je 1877. Grički top, koji pucnjem označuje podne.

Vodostaj se bilježi kontinuirano, elektroničkim mjernim uređajem, dok se protok proračunava iz vodostaja s pomoću protočne krivulje. Dobiveni podaci pohranjuju se u bazu hidroloških podataka DHMZ-a. Hidrološka postaja Zagreb na Savi nalazi se na lijevoj obali Save s nizvodne strane Savskog mosta.

Definicije i objašnjenja

Gradske prometnice jesu javne ceste koja povezuju sjedište grada, ceste u urbanom području koje povezuju gradske četvrti sa županijskim cestama i ceste koje povezuju susjedne gradske četvrti međusobno, a razvrstane su kao lokalne ceste u skladu sa Zakonom o cestama (NN, br. 84/11.).

Vrijednosti različitih parametara klimatskih elemenata (temperaturu i vlažnost zraka, količinu oborina, sijanje sunca, jačinu vjetra, učestalost kiselih kiša) svakodnevno mjeri i opaža na sinoptičkim, klimatološkim i kišomjernim postajama te na automatskim postajama Državni hidrometeorološki zavod.

Kisela kiša svaka je oborina koja ima višu kiselost (nižu vrijednost pH) od one očekivane iz prirodnih izvora, zagađena je sumporovim dioksidom, dušikovim oksidima i drugim kemijskim spojevima. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi oko 5,5, pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku od 4 do 4,5.

Vodostaj površinskih voda označuje razinu vode u vodotoku, jezeru, moru ili akumulaciji i mjeri se u metrima (m) ili centimetrima (cm). Na nekome uređenome mjernom mjestu za mjerenje vodostaja (vodokazna hidrološka postaja) vodostaj se mjeri u odnosu na neku referentnu visinsku točku („kotu nule“) za koju je prije toga geodetski određena nadmorska visina. Za neposredno očitavanje vodostaja rabe se vodokazne letve postavljene tako da se na njima očitava vodostaj relativno u odnosu na kotu nule. Na isti način vodostaji se mogu i trajno registrirati (zapisivati) uporabom analognih ili digitalnih instrumenata za mjerenje vodostaja.

Protok je volumen vode koja protječe kroz neku protjecajnu površinu u jedinici vremena. U hidrometriji se protok najčešće iskazuje u kubičnim metrima u sekundi (m3/s) ili u litrama u sekundi (l/s). Protok je izvedena veličina koja se, kao takva, najčešće određuje posredno – mjerenjem brzine strujanja vode i površine protjecajnog presjeka. Za mjerenje brzine strujanja vode rabe se pritom različite vrste instrumenata – od klasičnih hidrometrijskih krila do sofisticiranih ultrazvučnih i elektromagnetskih uređaja. Površina protjecajnog profila određuje se geodetskim i batimetrijskim snimanjem konfiguracije terena.

01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201745

Statistički ljetopis Grada Zagreba

Razina podzemne vode mjeri se u metrima (m) ili centimetrima (cm), a to je udaljenost od neke fiksne visinske točke („kote nula“) do dubine na kojoj su sve šupljine u tlu potpuno zasićene vodom (do vodnog lica podzemnih voda). Za fiksnu visinsku točku geodetski je potrebno odrediti nadmorsku visinu. Mjerenje razine podzemne vode provodi se u piezometarskim mjernim zdencima. Razina podzemnih voda može se mjeriti u unaprijed određenim terminima ili trajno registrirati (zapisivati) uporabom analognih ili digitalnih instrumenata za mjerenje razine podzemnih voda. 

Jačine potresa određene su prema međunarodnoj Mercalli-Cancani-Siebergovoj ljestvici (MCS), koja ima 12 stupnjeva. Stupnjevi su određeni prema ocjeni učinka potresa na ljude, građevine i prirodu. Navedeni su potresi koji imaju epicentar na području oko 80 km uokolo Zagreba.Na temelju Zakona o vodama (NN, br. 153/09., 130/11., 56/13. i 14/14.) obrana od poplava u Republici Hrvatskoj provodi se na teritorijalnim jedinicama za obranu od poplava: vodnim područjima, sektorima, branjenim područjima i dionicama. Republika Hrvatska podijeljena je na dva vodna područja, šest sektora i 34 branjena područja. Granice vodnih područja, sektora i branjenih područja određene su Zakonom o vodama, dok se broj i oznaka pojedine dionice određuju Glavnim provedbenim planom obrane od poplava.

Branjeno područje temeljna je teritorijalna jedinica za obranu od poplava, po pravilu je područje maloga sliva, a iznimno više malih slivova ili njihovih dijelova koji su manje prostorne cjeline od podsliva, koja zbog svojih zajedničkih svojstava vodnog režima čini optimalno područje za učinkovitu obranu od poplava.Grad Zagreb uvršten je na temelju Zakona o vodama u područje obrane od poplava u sektor C – gornja Sava, branjeno područje 14, središnji dio područja malog sliva Zagrebačko Prisavlje.

Branjeno područje 14 smješteno je u sjeverozapadnom dijelu Republike Hrvatske, površinom zauzima 957 km2, reljefno se proteže od brdskih predjela Medvednice i Samoborskoga gorja na sjeverozapadu do posavske ravnice na jugozapadu. Obuhvaća središnji dio malog sliva Zagrebačko Prisavlje, a administrativno Grad Zagreb i dio Zagrebačke županije – gradove Samobor i Svetu Nedelju te općinu Stupnik.

Vodotok čini korito tekuće vode zajedno s obalama i vodama koja njime stalno ili povremeno teku.

Meliorativnu kanalsku mrežu čine crpne stanice, drenaže, zaštitne vodne građevine (betonski propusti, čepovi, sifoni, stepenice, oblage za zaštitu od erozija, ustave i druge pripadajuće građevine, uređaji i opreme) za zaštitu od erozija i bujica.

01 /

GEO

GRA

FSKI

I M

ETEO

ROLO

ŠKI P

ODA

CI

2017

46St

atis

tički

ljet

opis

Gra

da Z

agre

ba

1.1. Geografski položaj i visina grada nad morem

Položaj prema opservatoriju na Griču

Visina u metrima iznad površine mora

Istočna dužina (Greenwich) 15˚59’ Zrinjevac (centar grada) 122

Grič 158

Sjeverna širina 45˚49’ Sljeme 1 035

Izvor: PMF Geografski odsjek

1.2. Površina, stanovništvo i naselja

Površina, km2 Ukupan broj stanovnika (stanje Popisa 2011.) Broj stanovnika na km2 Broj naselja

641,32 790 017 1 232 70

Izvor: GU za katastar i geodetske poslove; obrada: GUSPRG – Odjel za statistiku

1.3. Gradske prometnice, važniji prometni pravci – izbor prema dužini

Dužina, m Gradska četvrt

Slavonska avenija 13 270 Trnje, Peščenica – Žitnjak, Donja Dubrava, Sesvete

Brezovička cesta 7 850 Novi Zagreb – zapad

Aleja Bologne 7 800 Podsused – Vrapče

Sljemenska cesta 7 306 Črnomerec

Kneza Branimira 6 580 Donji Grad, Maksimir, Donja Dubrava, Peščenica – Žitnjak

Aleja M. Ljubeka 6 310 Trešnjevka – jug

Radnička cesta 6 190 Peščenica – Žitnjak, Trnje

Zagrebačka avenija 5 460 Trešnjevka – sjever

Ulica grada Vukovara 5 150 Trešnjevka – sjever/Trnje/Peščenica – Žitnjak

Ilica 4 710 Vrapče/Črnomerec

Miroševečka cesta 4 500 Gornja Dubrava

Ježdovečka cesta 4 500 Novi Zagreb – zapad (Ježdovec, Lučko)

Štefanovec 4 290 Gornja Dubrava

Dr. L. Naletilića 4 280 Novi Zagreb – zapad, Brezovica

Jadranska avenija 4 030 Novi Zagreb – zapad

Bukovačka cesta 4 010 Maksimir

Branovečka cesta 3 910 Gornja Dubrava

Dubrava 3 880 Gornja Dubrava/Donja Dubrava

Avenija Dubrovnik 3 740 Novi Zagreb – zapad

Pantovčak 3 480 Gornji Grad – Medveščak

Maksimirska cesta 3 380 Maksimir/Gornja Dubrava

Vrhovec 3 370 Črnomerec

Selska cesta 3 142 Črnomerec, Trešnjevka – sjever, jug

Ljubljanska avenija 3 010 Novi Zagreb – zapad

Savska cesta 2 785 Donji Grad, Trešnjevka (sjever, jug), Trnje

Kralja Zvonimira 2 040 Donji Grad/Maksimir Izvor: Gradski ured za prostorno uređenje, izgradnju Grada, graditeljstvo, komunalne poslove i promet, Sektor za ceste

01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201747

Statistički ljetopis Grada Zagreba

1.4. Temperatura zraka i količina oborina u razdoblju 1862. – 2016. prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

Dan Sije- čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra- vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo- voz

Ru- jan

Listo- pad

Stu- deni

Prosi- nac

Sred

nje

dnev

ne te

mpe

ratu

re z

raka

(˚C)

1 0,8 1,2 4,8 10,5 14,3 18,6 21,2 22,4 19,2 15,2 8,9 3,9

2 0,9 1,6 4,8 10,3 14,5 18,7 21,4 22,5 19,2 14,8 8,9 3,7

3 1,1 1,6 4,8 10,8 14,9 19,1 21,6 22,2 19,4 14,6 8,8 3,2

4 0,7 1,7 5,0 11,0 14,8 19,0 21,7 22,0 19,2 14,2 8,8 3,3

5 0,4 2,0 5,3 11,0 14,3 19,0 21,7 22,0 18,7 13,8 8,7 3,3

6 0,5 2,0 5,5 11,1 15,0 19,2 21,8 21,9 18,7 13,8 8,5 3,2

7 0,8 1,9 5,7 11,3 15,4 19,3 21,7 21,9 18,7 13,6 8,3 2,9

8 0,4 1,9 5,8 10,7 15,3 19,7 21,6 21,8 18,7 13,4 8,2 2,7

9 0,4 1,9 6,0 10,7 15,6 19,6 21,6 21,8 18,4 13,2 8,0 2,5

10 0,6 2,0 6,3 10,6 15,6 19,8 21,4 21,7 18,1 13,0 7,8 2,2

11 0,8 2,3 6,4 10,9 15,6 19,4 21,4 21,3 18,2 12,7 7,2 2,1

12 0,6 2,2 6,3 11,2 16,1 19,4 21,5 21,4 17,9 12,6 7,1 2,1

13 0,2 1,9 6,2 11,5 16,2 19,4 21,9 21,5 17,3 12,5 6,9 2,3

14 0,0 1,8 6,4 11,4 16,5 19,4 21,9 21,5 17,4 12,5 6,8 2,2

15 -0,1 1,8 6,9 11,8 16,5 19,5 22,0 21,7 17,4 12,2 6,7 2,0

16 0,3 2,3 7,2 12,1 16,5 19,3 22,1 21,2 17,2 11,9 6,5 1,8

17 0,5 2,7 7,5 11,9 16,6 19,1 22,2 21,2 16,8 11,5 5,9 1,7

18 0,3 2,7 7,7 11,7 17,0 19,6 22,5 21,1 16,9 11,1 5,4 1,7

19 0,3 3,0 7,9 12,2 17,1 19,7 22,1 21,1 16,6 11,0 5,3 1,9

20 0,5 3,1 7,9 12,6 16,9 20,1 22,3 21,3 16,7 10,8 5,4 1,7

21 0,5 3,2 8,2 12,6 17,0 20,2 22,0 20,8 16,1 10,8 5,1 1,5

22 0,4 3,2 7,9 12,9 17,1 20,7 22,3 20,6 16,0 10,5 4,8 1,3

23 0,4 3,5 8,2 13,1 17,2 20,5 22,3 20,4 15,9 10,7 4,7 1,2

24 0,2 3,8 8,4 13,0 17,3 20,4 22,3 20,6 15,7 10,4 4,7 1,2

25 0,5 4,3 9,0 13,4 17,7 20,3 21,6 20,1 15,7 10,2 4,6 1,1

26 0,6 4,4 9,1 13,8 17,8 20,7 21,9 20,2 15,6 10,0 4,3 1,1

27 0,6 4,6 9,3 13,6 17,8 20,7 22,3 20,0 15,4 9,7 4,2 0,9

28 0,6 4,7 9,5 13,5 18,1 20,8 22,1 19,9 15,2 9,6 4,1 1,1

29 0,7 5,1 9,5 13,7 18,4 20,7 22,0 20,0 15,1 9,6 4,2 1,2

30 0,6 9,7 14,0 18,5 20,9 22,0 19,7 15,2 9,1 4,0 1,4

31 1,1 10,0 18,6 22,0 19,2 9,3 1,1

Srednja temperatura zraka (˚C)

0,5 2,7 7,2 12,0 16,5 19,8 21,9 21,1 17,2 11,9 6,4 2,1

Najviše temperature (˚C) s danom nastupa

maks. 19,0 21,6 26,1 29,8 33,4 37,0 40,3 38,8 34,2 27,6 25,0 21,5

godina 2001. 1998. 1989. 2012. 2008. 1935. 1950. 2013. 1946. 1971. 1963. 1989.

dan 07.01. 16.02. 31.03. 29.04. 27.05. 28.06. 05.07. 08.08. 07.09. 23.10. 16.11. 17.12.

Najniže temperature (˚C) s danom nastupa

min. -22,2 -21,7 -17,0 -1,9 0,5 4,6 7,3 7,3 2,3 -6,0 -9,7 -18,7

godina 1942. 1940. 1888. 1929. 1953. 1928. 1948. 1894. 1889. 1920. 1884. 1927.

dan 24.01. 15.02. 05.03. 06.04. 11.05. 03.06. 11.07. 22.08. 27.09. 30.10. 27.11. 22.12.

01 /

GEO

GRA

FSKI

I M

ETEO

ROLO

ŠKI P

ODA

CI

2017

48St

atis

tički

ljet

opis

Gra

da Z

agre

ba

1.4. Temperatura zraka i količina oborina u razdoblju 1862. – 2016. prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

(nastavak)

Dan Sije- čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra- vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo- voz

Ru- jan

Listo- pad

Stu- deni

Prosi- nac

Najveće 24-satne količine oborina (mm) s danom nastupa

maks. 40,7 55,2 53,6 42,1 67,5 57,5 95,8 118,8 81,6 82,8 63,6 50,9

godina 1877. 2014. 1917. 1931. 1921. 1986. 1989. 1926. 1987. 1932. 1925. 1868.

dan 13.01. 12.02. 25.03. 20.04. 31.05. 15.06. 04.07. 09.08. 28.09. 04.10. 12.11. 27.12.

Izvor: DHMZ

1.5. Mjesečne i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka u posljednjih deset godina prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

Sije-čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra-vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo-voz

Ru- jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Go- dina

Srednje mjesečne i godišnje temperature zraka, 0C

2007. – 2016.

3,4 4,5 9,0 14,1 17,7 21,5 23,8 23,0 18,0 12,5 8,4 3,4 13,3

2012. 3,8 -0,2 11,5 13,3 17,5 22,9 25,0 25,4 18,9 12,9 10,0 2,8 13,7

2013. 2,4 2,7 5,8 14,1 16,8 20,8 24,5 23,8 16,8 14,3 8,1 4,4 12,9

2014. 6,2 6,1 11,9 14,1 16,3 21,1 22,4 20,9 16,9 14,4 9,8 5,4 13,8

2015. 4,3 3,6 9,0 12,9 18,3 21,6 25,4 24,1 18,3 12,0 9,9 4,8 13,7

2016. 3,0 7,4 8,8 13,8 16,7 21,5 24,2 21,8 19,7 11,2 8,0 1,0 13,1

Srednji tlak zraka, hPa (visina barometra 162,5 m)

2007. – 2016.

998,0 996,7 996,4 995,3 994,8 995,3 995,4 996,4 997,8 999,5 997,5 1 001,1 997,0

2012. 1 000,8 1 003,4 1 004,4 988,4 995,5 994,9 995,2 997,0 997,1 995,3 996,8 996,3 997,1

2013. 994,0 993,5 989,6 996,1 991,4 996,1 998,4 997,2 996,7 1 000,4 995,7 1 005,7 996,2

2014. 994,1 995,2 996,5 993,4 994,7 996,4 993,6 995,0 997,6 999,6 997,6 1 000,0 996,1

2015. 997,6 997,1 1 000,4 999,5 996,0 998,5 996,4 996,6 997,9 999,6 1 000,7 1 011,4 999,3

2016. 997,1 994,5 994,2 993,8 993,8 994,5 996,8 999,7 999,1 1 001,2 998,6 1 010,9 997,9

Srednja relativna vlažnost zraka, %

2007. – 2016.

77 71 62 59 63 63 60 62 69 75 78 79 68

2012. 67 64 51 60 60 62 56 46 68 78 80 80 64

2013. 81 77 71 60 67 64 55 56 73 72 80 78 69

2014. 80 81 57 68 64 62 69 71 82 78 84 75 73

2015. 78 74 57 54 61 59 58 63 65 81 68 82 67

2016. 73 76 66 61 66 65 63 63 65 76 75 77 69

01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201749

Statistički ljetopis Grada Zagreba

1.5. Mjesečne i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka u posljednjih deset godina prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

(nastavak)

Sije-čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra-vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo-voz

Ru- jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Go- dina

Srednja mjesečna i godišnja naoblaka (desetine zastrtog neba)

2007. – 2016. 7,3 7,2 6,5 5,9 5,8 5,5 4,7 4,5 5,7 6,3 7,1 7,1 6,1

2012. 5,2 6,6 4,1 5,9 5,4 4,2 3,5 2,6 5,7 6,1 7,9 6,7 5,3

2013. 8,2 8,7 7,0 5,4 6,1 4,8 3,3 4,0 6,1 5,7 7,9 6,1 6,1

2014. 7,7 7,8 5,2 7,3 5,7 5,9 5,9 5,8 6,6 6,0 8,2 6,2 6,5

2015. 7,2 7,0 5,6 5,1 6,3 4,3 3,5 4,0 6,0 7,5 4,5 6,0 5,6

2016. 5,7 7,4 7,2 5,7 5,6 5,6 4,6 4,2 3,8 6,5 6,5 5,8 5,7

Apsolutne maksimalne temperature zraka, 0C

2007. – 2016.

17,0 20,8 23,5 29,8 33,4 36,2 38,2 38,8 33,0 25,9 22,5 19,1 38,8

dan 19. 25. 29. 29. 27. 30. 20. 08. 11. 07. 9. 25. 8. VIII.

godina 2007. 2008. 2002. 2012. 2008. 2012. 2007. 2013. 2011. 2009. 2015. 2009. 2013.

2012. 12,4 17,6 23,5 29,8 30,1 36,2 35,9 38,0 30,0 24,3 22,0 14,5 38,0

dan 23. 29. 29. 29. 12. 30. 1. 24. 11. 6. 5. 25. 24. VIII.

2013. 12,2 14,5 16,9 29,0 29,5 35,5 37,6 38,8 27,6 24,6 21,0 14,5 38,8

dan 31. 2. 7. 30. 1. 20. 29. 8. 3. 23. 3. 25. 8. VIII.

2014. 15,5 17,9 23,1 25,0 29,5 34,4 32,9 32,4 26,0 25,8 22,0 15,0 34,4

dan 17. 16. 17. 8. 22. 11. 7. 11. 21. 13. 5. 19. 11. VI.

2015. 16,1 11,6 20 26,7 30 32,1 37,4 35,6 32,4 21,3 22,5 14,6 37,4

dan 17. 16. 26. 16. 6. 12. 17. 13. 1. 4. 9. 2. 17. VII.

2016. 16,6 17,0 20,6 26,9 29,9 33,0 34,7 32,4 29,6 24,8 19,0 11,8 34,7

dan 11. 1. 31. 6. 29. 24. 12. 5. 12. 1. 19. 11. 12. VII.

Apsolutne minimalne temperature zraka, 0C

2007. – 2016. -9,4 -11,6 -3,2 1,4 5,2 8,7 11,4 8,4 7,0 0,3 -3,8 -15,6 -15,6

dan 10. 9. 6. 01. 4. 01. 31. 31. 29. 30. 21. 20. 20. XII.

godina 2009. 2012. 2010. 2013. 2011. 2010. 2007. 2010. 2008. 2012. 2011. 2009. 2009.

2012. -7,4 -11,6 -1,0 1,7 6,8 10,3 14,2 13,1 7,6 0,3 2,1 -10,5 -11,6

dan 31. 9. 7. 10. 18. 6. 23. 12. 21. 30. 30. 13. 9. II.

2013. -5,1 -4,3 -3,1 1,4 8,0 10,4 15,2 13,9 7,0 3,1 -1,7 -4,7 -5,1

dan 26. 11. 25. 01. 26. 01. 01. 31. 18. 04. 29. 19. 26. I.

2014. -5,7 -2,5 3,9 6,0 6,4 12,0 13,2 12,8 9,1 2,6 2,6 -7,4 -7,4

dan 27. 1. 9. 11. 12. 4. 1. 29. 23. 29. 22. 31. 31. XII.

2015. -8,0 -7,0 0,7 2,0 8,9 10,8 14,9 14,4 10,4 4,8 1,0 -3,3 -8,0

dan 1. 8. 8. 2. 1. 21. 30. 1. 10. 25. 29. 31. 01. I.

2016. -6,5 0,2 1,2 2,5 6,7 14,0 13,2 11,5 9,4 3,8 -3,0 -5,2 -6,5

dan 4. 27. 15. 26. 16. 3. 4. 12. 23. 6. 30. 31. 04. I.

01 /

GEO

GRA

FSKI

I M

ETEO

ROLO

ŠKI P

ODA

CI

2017

50St

atis

tički

ljet

opis

Gra

da Z

agre

ba

1.5. Mjesečne i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka u posljednjih deset godina prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

(nastavak)

Sije-čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra-vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo-voz

Ru- jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Go- dina

Mjesečne i godišnje količine oborine, mm

2007. – 2016.

59,5 63,7 54,4 45,1 83,1 102,3 72,8 76,6 108,2 90,3 85,1 54,1 895,2

2012. 17,3 42,2 4,3 45,6 89,8 144,0 39,8 14,7 131,1 96,3 111,1 76,5 812,7

2013. 147,7 104,8 126,2 51,3 113,0 71,4 32,3 111,4 118,0 23,6 180,5 12,2 1 092,4

2014. 52,2 130,0 22,7 71,3 104,0 137,2 94,8 120,7 207,7 126,5 90,9 75,8 1 233,8

2015. 51,2 61,5 22,8 24,4 121,5 64,6 74,4 75,2 95,6 191,7 40,7 0,3 823,9

2016. 67,9 119,8 45,4 47,6 101,6 138,5 51,6 48,2 43,2 102,0 85,9 2,1 853,8

Maksimalne dnevne količine oborine, mm

2007. – 2016.

40,2 55,2 39,5 34,3 44,9 54,3 61,2 43,2 54,4 45,4 37,7 22,8 61,2

dan 15. 12. 20. 30. 23. 20. 18. 20. 13. 22. 22. 17. 18. VII.

godina 2013. 2014. 2007. 2009. 2015. 2016. 2010. 2015. 2012. 2014. 2015. 2011. 2010.

2012. 4,7 10,7 2,6 12,1 15,2 40,2 19,1 13,2 54,4 26,3 37,6 18,5 54,4

dan 3. 13. 13. 6. 22. 2. 25. 27. 13. 28. 30. 5. 13. IX.

2013. 40,2 23,9 32,2 11,2 15,3 14,4 12,8 42,5 32,2 7,8 33,1 6,0 42,5

dan 15. 23. 31. 03. 13. 07. 08. 26. 30. 12. 10. 27. 26. VIII.

2014. 27,9 55,2 10,5 14,2 30,3 37,8 26,1 34,6 53,5 45,4 20,1 15,8 55,2

dan 25. 12. 25. 9. 16. 30. 11. 15. 1. 22. 7. 28. 12. II.

2015. 12,2 15,3 7,8 6,1 44,9 31 19,9 43,2 39,8 33,9 37,7 0,3 44,9

dan 15. 12. 20. 30. 23. 27. 18. 20. 13. 22. 22. 17. 18. VII.

2016. 15,0 19,5 17,7 12,5 24,8 54,3 21,9 20,0 15,3 24,8 21,7 1,9 54,3

dan 3. 16. 4. 28. 15. 20. 17. 22. 6. 3. 7. 29. 20. VI.

Trajanje sijanja sunca, sati

2007. – 2016.

67,1 82,4 142,1 198,1 234,5 254,8 288,0 278,3 177,3 124,7 78,7 64,1 1 990,0

2012. 123,1 117,1 225,8 195,6 263,6 304,4 310,3 349,4 190,6 133,0 57,0 73,7 2 343,6

2013. 47,9 24,8 107,7 208,1 193,2 238,3 328,8 260,9 155,4 155,5 48,4 82,0 1 851,0

2014. 43,2 56,9 166,1 129,8 225,3 260,9 234,4 219,1 108,2 124,3 57,4 89,6 1 715,2

2015. 61,5 75,8 161,6 218,0 207,6 286,0 307,5 271,2 161,9 79,5 147,6 92,6 2 070,8

2016. 102,8 59,1 113,0 178,3 222,3 240,6 265,8 276,0 221,4 106,0 88,6 90,7 1 964,6

01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201751

Statistički ljetopis Grada Zagreba

1.5. Mjesečne i godišnje vrijednosti meteoroloških podataka u posljednjih deset godina prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

(nastavak)

Sije-čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra-vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo-voz

Ru- jan

Listo-pad

Stu-deni

Prosi-nac

Go- dina

Srednja jačina vjetra, Beauf

2007. – 2016.

1,5 1,6 1,8 1,8 1,7 1,6 1,5 1,4 1,4 1,4 1,5 1,5 1,6

2012. 1,7 1,8 1,5 1,8 1,6 1,4 1,5 1,2 1,2 1,1 1,3 1,4 1,5

2013. 1,3 1,5 1,6 1,8 1,7 1,4 1,4 1,3 1,4 1,6 1,6 1,6 1,5

2014. 1,6 1,8 2,2 1,9 2,2 1,7 1,8 1,8 1,6 2,0 1,7 2,2 1,9

2015. 1,9 1,8 2,3 2,1 2,0 1,9 1,6 1,5 1,9 1,6 2,0 1,6 1,9

2016. 1,8 2,0 2,2 2,1 1,8 1,8 1,6 1,6 1,5 1,5 1,6 1,3 1,7

Izvor: DHMZ

1.6. Broj dana s određenim meteorološkim obilježjima u posljednjih deset godina prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

Godi-na

Sije- čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra- vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo- voz

Ru- jan

Listo- pad

Stu- deni

Prosi- nac

Go- dina

Broj toplih dana (maksimalna temperatura ≥ 25,0 °C)

2012. - - - 4 12 23 28 31 13 - - - 111

2013. - - - 6 7 13 31 23 7 - - - 87

2014. - - - 1 7 18 27 16 3 3 - - 75

2015. - - - 3 12 22 25 25 9 - - - 96

2016. - - - 2 9 20 29 26 14 - - - 100

Broj vrućih dana (maksimalna temperatura ≥ 30,0 °C)

2012. - - - - 1 11 18 21 1 - - - 52

2013. - - - - - 8 15 13 - - - - 36

2014. - - - - - 8 8 4 - - - - 20

2015. - - - - 1 9 22 16 2 - - - 50

2016. - - - - - 3 15 2 - - - - 20

Broj vedrih dana (srednja dnevna naoblaka < 2 desetine)

2012. 4 2 10 5 3 8 12 16 5 5 1 5 76

2013. 1 1 3 5 2 7 10 13 5 2 4 5 58

2014. 1 - 7 - 5 2 4 4 4 6 - 3 36

2015. 1 3 7 3 5 6 15 12 4 2 10 7 75

2016. 4 1 2 4 4 2 7 10 7 3 2 6 52

Broj oblačnih dana (srednja dnevna naoblaka > 8 desetina)

2012. 6 11 2 8 7 4 4 - 9 13 17 16 97

2013. 20 20 16 10 8 4 2 4 9 9 22 11 135

2014. 16 15 9 14 8 9 8 7 13 11 20 11 141

2015. 15 15 10 5 13 2 6 6 9 18 8 14 121

2016. 7 14 15 7 8 4 5 6 2 11 11 11 101

Broj studenih dana (maksimalna temperatura < 0,0 °C)

2012. 1 13 - - - - - - - - - 2 16

2013. 1 1 1 - - - - - - - - 3 6

2014. 2 - - - - - - - - - - 2 4

2015. 1 - - - - - - - - - - - 1

2016. 2 - - - - - - - - - - 7 9

01 /

GEO

GRA

FSKI

I M

ETEO

ROLO

ŠKI P

ODA

CI

2017

52St

atis

tički

ljet

opis

Gra

da Z

agre

ba

1.6. Broj dana s određenim meteorološkim obilježjima u posljednjih deset godina prema mjerenju Meteorološkog opservatorija Zagreb – Grič

(nastavak)

Godi-na

Sije- čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra- vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo- voz

Ru- jan

Listo- pad

Stu- deni

Prosi- nac

Go- dina

Broj hladnih dana (minimalna temperatura < 0,0 °C)

2012. 14 20 2 - - - - - - - - 11 47

2013. 13 9 10 - - - - - - - 2 12 46

2014. 8 6 - - - - - - - - - 7 21

2015. 11 10 - - - - - - - - - 3 24

2016. 17 - - - - - - - - - 4 23 44

Broj dana s oborinom (količine oborina ≥ 0,1 mm)

2012. 9 13 5 13 16 10 9 4 11 14 15 13 132

2013. 18 19 18 13 18 12 8 10 15 13 18 8 170

2014. 17 19 8 18 17 16 13 13 19 10 16 14 180

2015. 16 13 8 13 12 9 12 9 10 19 3 1 125

2016. 10 17 16 8 17 17 13 6 9 13 12 2 140

Broj dana sa snijegom (oborina ≥ 1 cm)

2012. - 18 - - - - - - - - - 8 26

2013. 18 10 5 - - - - - - - - - 33

2014. 7 3 - - - - - - - - - 4 14

2015. 5 7 - - - - - - - - - - 12

2016. 8 - - - - - - - - - - - 8

Broj dana sa tučom

2012. - - - - - - - - - - - - -

2013. - - - - - - - - - - - - -

2014. - - - 1 1 - - - - - - - 2

2015. - - - - - - - - - - - - -

2016. - - - - - - - - - - - - -

Broj dana s olujnim vjetrom (8 ili više prema Beaufortu)

2012. - 1 - - 1 1 2 - - - - 1 6

2013. 1 - 1 - - - 2 1 - - 5 - 10

2014. - - 2 2 5 1 1 1 1 4 - 3 20

2015. 2 1 4 2 1 - 3 - - - 1 - 14

2016. - 2 3 - - 1 1 - - - 2 - 9

Izvor: DHMZ

1.7. Učestalost kiselih kiša na meteorološkim postajama u 2016.

RRA1) NA

2)

N3) jako kiselih kiša 3,0 ≤ pH ≤ 4,0

N srednje kiselih kiša 4,01 ≤ pH ≤ 5,0

N slabo kiselih kiša 5,01 ≤ pH ≤ 5,6

Udio kiselih kiša u % količine

Zagreb – Maksimir 847,5 108 0 2 5 8

Puntijarka – Medvednica 1 231,9 128 0 4 22 231) RRA – analizirana količina oborine, L/m2

2) NA – broj analiziranih uzoraka3) N – broj kiselih oborina

Izvor: DHMZ

01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201753

Statistički ljetopis Grada Zagreba

1.8. Mjesečne i godišnje vrijednosti vodostaja Save, hidrološka postaja Zagreb1)

Sije- čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra- vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo- voz

Ru- jan

Listo- pad

Stu- deni

Prosi- nac

Go- dina

Maksimalne vrijednosti vodostaja (cm)2)

2007. – 2016.

328 359 331 308 211 257 112 171 468 416 432 370 468

2012. -138 -168 -215 -55 -17 2 -178 -253 46 397 432 161 432

2013. 80 270 307 308 44 -64 -229 -201 -45 -47 351 123 351

2014. 260 359 24 -72 -15 16 12 171 420 244 392 122 420

2015. -15 100 140 -75 211 257 -130 -136 -83 416 -71 -215 416

2016. 328 250 122 -123 171 8 -162 -150 -226 -22 324 -121 328

Srednje vrijednosti vodostaja (cm)

2007. – 2016.

-157 -114 -124 -147 -168 -183 -223 -232 -181 -169 -103 -123 -161

2012. -235 -260 -258 -205 -198 -198 -251 -286 -181 -114 4 -69 -188

2013. -157 -100 24 -4 -88 -180 -256 -270 -214 -192 14 -176 -133

2014. -47 118 -112 -157 -149 -211 -182 -131 -4 -159 9 -107 -94

2015. -158 -134 -149 -197 -178 -195 -238 -244 -212 -78 -224 -256 -189

2016. -181 -30 -78 -197 -123 -155 -233 -233 -264 -216 -32 -228 -164

Minimalne vrijednosti vodostaja (cm)3)

2007. – 2016.

-284 -286 -280 -282 -270 -269 -286 -298 -291 -295 -278 -284 -298

2012. -275 -286 -280 -282 -246 -256 -277 -298 -281 -256 -208 -188 -298

2013. -227 -189 -132 -130 -187 -235 -280 -289 -286 -257 -246 -248 -289

2014. -184 -110 -179 -221 -208 -260 -239 -238 -192 -241 -213 -223 -260

2015. -220 -209 -216 -247 -254 -255 -271 -274 -269 -249 -266 -284 -284

2016. -284 -245 -222 -244 -219 -232 -261 -262 -289 -295 -244 -277 -295

1) 1849. osnovana je Hidrološka postaja Zagreb, kota “0” 112,26 m n/m; površina sliva 12 450 km2.2) Maksimalna dosad zabilježena vrijednost vodostaja je 514 cm (26. listopada 1964.).3) Minimalna dosad zabilježena vrijednost vodostaja je -338 cm (23. kolovoza 1993.).

Izvor: DHMZ

01 /

GEO

GRA

FSKI

I M

ETEO

ROLO

ŠKI P

ODA

CI

2017

54St

atis

tički

ljet

opis

Gra

da Z

agre

ba

1.9. Mjesečne i godišnje vrijednosti protoka Save, hidrološka postaja Zagreb1)

Sije- čanj

Velja- ča

Ožu- jak

Tra- vanj

Svi- banj

Li- panj

Sr- panj

Kolo- voz

Ru- jan

Listo- pad

Stu- deni

Prosi- nac

Go- dina

Maksimalne vrijednosti protoka (m3/s)2)

2007. – 2016.

1 921 2 092 2 024 1 815 1 364 1 565 1 012 1 207 2 851 2 435 2 484 2 246 2 851

2012. 334 268 176 548 651 702 247 114 822 2 242 2 484 1 137 2 484

2013. 915 1 627 1 810 1 815 816 524 152 202 575 570 2 047 1 040 2 047

2014. 1 579 2 092 762 502 656 740 729 1 207 2 460 1 506 2 286 1 037 2 460

2015. 656 969 1 097 494 1 364 1 565 353 339 473 2 435 505 177 2 435

2016. 1 921 1 533 1 037 370 1 207 718 280 307 158 637 1 899 375 1 921

Srednje vrijednosti protoka (m3/s)

2007. – 2016.

309 431 387 327 278 246 169 157 289 296 457 409 313

2012. 146 107 108 201 214 219 118 70,0 256 453 746 513 263

2013. 307 444 776 696 462 250 110 90,7 194 229 780 268 384

2014. 584 1095 400 295 316 189 246 365 724 314 774 421 477

2015. 296 357 325 215 275 237 142 134 191 542 166 115 250

2016. 285 648 500 212 384 305 149 149 104 197 642 161 311

Minimalne vrijednosti protoka (m3/s)3)

2007. – 2016.

80,2 69,2 76,2 73,8 88,9 90,2 69,2 56,9 63,8 69,2 78,6 75,0 56,9

2012. 82,3 69,2 76,2 73,8 125 109 79,8 56,9 75,0 109 189 227 56,9

2013. 155 225 348 353 229 142 76,2 65,9 69,2 107 125 121 65,9

2014. 235 402 245 166 189 103 136 137 219 132 180 162 103

2015. 168 189 175 125 115 114 94,3 90,9 96,6 122 100 80,2 80,2

2016. 80,2 128 165 129 170 148 106 105 75,3 69,7 129 87,6 69,7

1) 1849. osnovana je Hidrološka postaja Zagreb, kota “0” 112,26 m n/m; površina sliva 12 450 km2.2) Maksimalna dosad zabilježena vrijednost protoka je 3 126 m3/s (26. listopada 1964.).3) Minimalna dosad zabilježena vrijednost protoka je 46,5 m3/s (23. kolovoza 1993.).

Izvor: DHMZ

01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201755

Statistički ljetopis Grada Zagreba

1.10. Potresi s epicentrom u okolici Zagreba1) od 1900. do 2016.

Ukupan broj potresa

Najjači potres u godini

intezitet ˚MCS epicentar datum

1900. 12 IV – V Kašina 19. siječnja

1950. 25 V Pisarovina 1. studenoga

2000. 147 V – VI Kraljev Vrh 16. lipnja

2010. 493 V Galgovo 3. studenoga

2011. 611 V Budaševo 17. travnja

2012. 515 IV Draganići 8. rujna

2013. 816 V Donja Bistra 25. kolovoza

2014. 857 V – VI Zrinska gora 2. listopada

2015. 1 621 VI Brežice 1. studenoga

2016. 1 243 V – VI Brežice 9. travnja1) Podaci se odnose na područja oko 80 km oko Zagreba.

Izvor: PMF, Geofizički zavod

G 1.1. Karakteristične vrijednosti godišnjeg vodostaja Save

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

Hidrološka postaja: Zagreb – Sava / Razdoblje 1964. – 2016.

1964

.

1966

.

1968

.

1970

.

1972

.

1974

.

1976

.

1978

.

1980

.

1982

.

1984

.

1986

.

1988

.

1990

.

1992

.

1994

.

1996

.

1998

.

2000

.

2002

.

2004

.

2006

.

2008

.

2010

.

2012

.

2014

.

2016

.

najniži vodostajvodostaji (cm)

godine

srednji vodostaj najviši vodostaj

01 /

GEO

GRA

FSKI

I M

ETEO

ROLO

ŠKI P

ODA

CI

2017

56St

atis

tički

ljet

opis

Gra

da Z

agre

ba

1.11. Petnaest najjačih potresa s epicentrom u okolici Zagreba1)

Ukupan broj potresa

Najjači potres u godini

intezitet ˚MCS epicentar datum

1901. 23 VII Zagreb, Šestine 19. prosinca

1905. 89 VII – VIII Planina, Čučerje 17. prosinca

1906. 300 VIII Planina, Kašina 2. siječnja

1909. 47 VIII – IX Pokuplje 8. listopada

1916. 18 VII Globoko 18. rujna

1917. 86 VII – VIII Stojdraga, Brežice 29. siječnja

1926. 8 VII Kašina 12. svibnja

1928. 28 VII – VIII Stojdraga, Brežice 25. kolovoza

1938. 17 VIII Bilogora 27. ožujka

1940. 22 VII Kostanjevica 9. ožujka

1953. 8 VII Artiče, Globoko 1. listopada

1964. 19 VII Bilogora 25. svibnja

1982. 31 VII Ivančica 16. ožujka

1990. 259 VII Kraljev Vrh 3. rujna

1993. 185 VII Ludbreg 1. lipnja1) Podaci se odnose na područja oko 80 km oko Zagreba.

Izvor: PMF, Geofizički zavod

1.12. Stajaće vode

UkupnoVrsta stajaće vode

Površina, haaktivne

šljunčarenapuštene šljunčare rukavci Save umjetna

jezerajame

i ostalo

2016. 141 - 10 3 6 126 264,5

Izvor: HV, Vodnogospodarski odjel za gornju Savu

1.13. Vodotoci i meliorativna kanalska mreža za dio branjenog područja 14 – područje Grada Zagreba – iz programa održavanja u 2016.1)

Pripadna površina,

km2

Dužina, km

Održavano, km

Pripadna površina,

km2

Dužina, km

Održavano, km

Vodotoci – ukupno 480,00 498,91 284,74

Rijeka Sava 28,70 28,70 Kašina s pritocima 55,50 22,20

Podsusedsko Dolje 4,10 3,50Čučerska reka s pritocima

25,80 13,50

Dubravica 6,50 4,50 Vuger s pritocima 42,20 17,00

Medpotoki 2,70 1,00 Lomnica 8,50 8,50

Vrapčak 14,60 10,50 Lipnica 16,70 6,10

Črnomerec 10,00 7,50 Potočki 3,20 1,25

01 / GEO

GRA

FSKI I METEO

ROLO

ŠKI PODACI

201757

Statistički ljetopis Grada Zagreba

1.13. Vodotoci i meliorativna kanalska mreža za dio branjenog područja 14 – područje Grada Zagreba – iz programa održavanja u 2016.1)

(nastavak)

Pripadna površina,

km2

Dužina, km

Održavano, km

Pripadna površina,

km2

Dužina, km

Održavano, km

Ribnjak 1,50 1,00 Trebljenka 6,50 1,60

Črna voda 4,80 2,80 Ograja 4,00 4,00

Kustošak 8,50 7,50 Gustelin 3,60 3,60

Kuniščak 3,90 1,50 Močirad 3,75 3,75

Jelenovec I i II 4,20 1,20 Skupni Čreti 4,76 4,76

Zelengaj 1,80 0,50 Bukovica 6,00 6,00

Kraljevec I i II 2,71 1,80 Kukeljnjak 3,20 3,20

Kraljevački potok 3,90 3,50 Maličevac 2,50 2,50

Gračanski potok 2,90 2,50 Bačunski potok 1,50 1,50

Fučkov jarek 2,20 2,00 Remetski potok 1,00 1,00

Mrzljak 5,70 5,00 Barutanski jarek 0,50 0,50

Klinovec 1,00 0,20 Črnec s pritocima 36,30 14,50

Pustodol 2,60 1,50 Bielek 1,75 0,62

Jesenovec 2,20 2,20 Kobiljak 2,74 2,24

Srednjak 6,50 1,50 Vukov dol 4,20 0,47

Dotrščina 2,20 0,50 Glavničica s pritocima 35,80 14,50

Bliznec 16,60 8,60 Branovec 7,00 2,50

Štefanovec 11,60 8,50 Moravščak 7,00 4,50

Dešćevec 2,00 1,00 Goranec 8,50 4,00

Trnava 17,00 11,00 Blaguša 8,00 5,00

Bidrovec 4,80 1,80 Dobrodol 5,00 2,15

Vidovec 6,50 2,50 Starča 2,00 2,00

Kučilovina 2,20 2,00 Goštiraj 5,50 3,00

Kuzelinščak 2,00 2,00

Meliorativna kanalska mreža (osnovna i detaljna) – ukupno 149,45 98,28

Vode I. reda 12,45 11,78

Vode II. reda 137,00 86,501) Radi izgradnje sustavne obrane od poplave (bujica Medvednice) dosad je na području grada Zagreba izgrađeno 19 brana i retencija,s retencijskim volumenom od 2 035 150 m3. Sve su izgrađene retencije u programu redovitoga godišnjeg održavanja.

Izvor: HV, Vodnogospodarski odjel za gornju Savu