U O P S T E N O O L E S K I

Obino se rod javlja u treoj godini a komercijalni (dakle iplativi rod u nasadu) je od 5 godine. U osmoj godini dostie gornju granicu rodnosti i u narednim godinama je zadrava. Rodnost ovisi o sorti i ostalim uslovima, a podaci govore da je rodnost po stablu 3-12 kilograma.Bitan podatak da je vreme eksploatacije stabla ljenjaka 45 godina.Na hektar ide cca 500 - 660 stabala.

Zimus smo zasadili pola jutra lenika, pa me zanima kako odravati zemljite oko leske. Da li bi valjalo da se isprska nekim sredstvima protiv rasta trave ili se mora redovno kultivirati i okopavati?

Zanima me gde mogu naci najpovoljnije sadnice zbunastog lesnika (istarski dugi, tonda dzentile, haski dzin,...)???Trebaju mi registrovani rasadnici zbog papira.Trazim dvogodisnje biljke rada zasada u novembru.

S obzirom da si iz Novog Sada sadnice moe kupiti u rasadniku evar u Petrovaradinu, jesenas su bile 200 din. komad. (11.05.2006)

Pozdrav svima. Rodom sam iz okoline Smedereva, a zivim u Italiji. Ovde postoje puno informacija o proizvodnji lesnika. Recimo, bez znanja italijanskog mozete pogledati www.noccioladigiffonii...cciolo.pdf na strani 13 je tabela vodecih zemalja proizvodjaca, regionima gde proizvode i sorte koje proizvode, strana 15, 16 nekoliko sorti (treba da ima lepu aromu, srednju velicinu 12,13,14 mm-ne valja ni krupan ni sitan, da se braon opna lako odvaja od jezgra, zatim na strani 19 tabela sa prinosima prvih 7 god. na plantazi u Oregonu (USA). Najmanje prinose je imala tonda gentile d.langhe, jer ima manu da se tesko adaptira van regiona Piemonte (severozapadni deo Italije) gde je nastala i gde se najvise gaji. Inace to je najtrazeniji i najskuplji lesnik na svetu. Otkupne cene od proizvodjaca mozete videti na www.assofrutti.com Na tom sajtu idite na "quotazioni" za tondu romanu, ili na "notizie" pa na "merkato campania" za giffoni i mortarella, ili na "mercato piemonte"za tonda gentile d.langhe, ili na "mercato turchia" za cene u Turskoj. Sve cene su za lesnik bez ljuske. Prosecna otkupna cena lesnika sa ljuskom je oko 1.5euro. Masinu za skupljanje lesnika koju ste ranije pominjali proizvodi it. firma facma (www.facma.it) Mikiju bih preporucio da ne uzima kalemljeni, vec obican izdanak, da kada kupujes izdanak, gledas da je koren razvijen, a ne prut. Prinosi i kvalitet je isti kao kalemljen, a mnogo lakse je za odrzavanje, i posle 3 god.imas svoje izdanke ako hoces da prosiris proizvodnju. Ja sam ove god.posadio 3 hektara, sorte uvezene iz Italije: giffoni, romanu, mortarelu i tonda gen.d.langhe. Posto ne zivim u Srbiji kako se snalazite sa prodajom, jel postoji organizovan otkup lesnika?

1

Pasulj ili neku drugu mahunarku poeljno je posejati izmeu leski zatu to oplemenjuju zemlju azotom. Negde sam proitao da je za to najbolje posejati grahoricu koju kada bude mlada treba zaorati i to je vrlo kvalitetno zelenino ubrivo izuzetno bogato azotom. Njenim truljenjem se proizvodi humus i zemlju ini plodnijom i rastresitijom. No to sve ima smisla ukoliko je pad terena na kome je posaena leska manji od 5 %, u protivnom moe doi do ispiranja hranljivih sastojaka iz povrinskog dela zemlje.U svakom sluaju najbolje je posejati pasulj jer je ekonomski najisplativiji, a ostatak posle kombajniranja pasulja rasporediti izmeu leski i zaorati jer i to ima slinu funkciju kao grahorica. Znam ljude koji su sejali pasulj izmeu mladih ljiva i imaju pozitivna iskustva.Ukoliko je pad terena vei od 5% prostor izmeu leski treba drati pod malem. Poto je lenik izrazito azotljubiva biljka moda ne bi bilo loe posejati lucerku koju treba ee kositi ili sitniti nekom specijalnom mainom.Treba imati u vidu da lucerka sabija zemlju, a ako zemlju treba uiniti rastresitijom za mal moe da poslui i kravarica. Sve u svemu dok lenik ne stane na rod moj ti je savet sej pasulj, a za dalje odlui sam.

Imam knjigu VOARSTVO koju su izdali ZAJEDNICA ZA VOE I POVRE DD i INSTITUT ZA NAUNA ISTRAIVANJA, PKB, INI-AGROEKONOMIK 1996. godine. Evo nekoliko, po meni bitnih, stvari koje proizvoa lenika treba da zna.

Leska ima plitak i razgranat koren. Najvei deo korena se nalazi na dubini od 20-40 cm. Prilikom obrade treba voditi rauna da orua ne prelaze dubinu od 15 cm.

U naim klimatskim uslovima poinju da se diferenciraju rese leske tokom maja i u prvoj polovini juna, a enski cvetovi leske u julu i avgustu.

Meu listopadnim vokama koje se gaje u Jugoslaviji, najranije cvetaju obina i meja leska (januar - februar).

Jae orezana stabla voaka procvetaju kasnije nego blae orezana.Kada se povea geografska irina za jedan stepen u uslovima umerene klime, voke poinju da cvetaju kasnije za 4-6 dana.Ako se povea nadmorska visina na kojoj se gaje voke za 33-34 m cvetanje zakanjava za jedan dan.Voke poinju kasnije da cvetaju, a cvetanje due traje, ako su temperature vazduha niske, koliina padavina velika, relativna vlaga visoka, a vreme tiho. Pri suprotnim vremenskim prilikama cvetanje voaka ranije poinje i krae traje.

Savremeni zasadi leske se ne podiu iznad 600m n/m.Leska moe da podnese niske temperature (do -25C u fazi mirovanja), a ako se temperatura spusti ispod -6C u fazi cvetanja prinosi se znatno smanjuju.

Ekoloka sterilnost je uslovljena nepovoljnim iniocima sredine kao to su:zemljite i poloaj, nepovoljne vremenske prilike, oteenja koja izazivaju prouzrokovai bolesti, tetoine, grad, fitotoksini pesticide i zraenja, loa agrotehnika, nedovoljna i neharmonina ishrana i odsustvo neophodnih biokatalizatora.

2

Leski odgovaraju najvie pesovito-glinovita zemljita, a ne podnosi kisela i teka.Poto veina sorata nije samooplodna, prilikom podizanja zasada treba voditi rauna o sortama opraivaima.

Vodee sorte leske:- Istarski dugi- Tonda entile romana- Tonda entile dele lange- EnisPratee sorte:- Halski din- Rimski- Negret- Nokione- LudolfSorte koje se oprauju Sorte opraivai1. Istarski dugi 5 8 2. Kocford 8 3. Negret 2 6 4. Nokione 2 7 5. Rimski 1 2 86. Tonda entile dele lange 2 3 47. Tonda entile romana 2 4 68. Halski din 1 2 5

Leska u prirodi obrazuje brojne izdanke od kojih postaje bun. Veina zasada leske u Evropi ima bunastu krunu. Ona poinje da se obrazuje rezidbom sadnica leske (na 15 do 30 cm iznad zemlje) posle sadnje na stalno mesto. bun se sastoji od 6 do 10 izdanaka koji izbijaju iz zemljita i stalno se obnavljaju. Kod buna ne postoji deblo.Leska ranije poinje da raa kad se gaji u obliku buna (na sopstvenom korenu) nego kao stablaica (okalemljena na mejoj leski ). Leska, meutim, slabije raa po hektaru pri gajenju u obliku buna nego kao stablaica. Stoga u savremenim zasadima u SAD i nekim Evropskim zemljama ( Italija, Nemaka ), leska poinje sve vie da se gaji kao stablaica sa deblom visokim od 50 do 80 cm i krunom u obliku vaze sa 3 do 4 osnovne (ramene) grane ili o obliku poboljane piramide.

Westwood (1978) istie da se tukasti (enski) cvetovi leske obrazuju iz pupoljaka na prologodinjim letorastima. Potrebno je stoga redovno obavljati rezidbu leske da bi se svake godine obrazovali mladari dugi 15 do 20 cm. Poto su plodovi leske (lenici ) sitni neophodna je velika rodna povrina da bi se ostvario dobar rod.Ako se jaa rezidba leske sprovede svake tree ili etvrte godine,umesto umerene rezidbe svake godine, dolazi do vrlo bujnog porasta mladara i slabog roda u toku prve godine posle jae rezidbe.Stabla leske starija od 10 godina mogu se podmladiti. To se koristi kad prinosi ponu da opadaju. Tehnika podmlaivanja se sastoji u skraivanju ramenih grana leske na 50 cm od zemlje. Za godinu-dve obrazuje se nova bunasta kruna leske koja donosi dobar rod.

3

Da bi pravilno nadjubrio lesku moras znati kakva ti je zemlja. Idealan Ph je od 6 do 6,5. Sto je zemlja kiselija sadrzaj fosfora je manji i teze se usvaja cak i onaj unet mineralnim djubrivima. Uradi analizu plodnosti zemlje i od strucnjaka trazi da ti preporuce: koje djubrivo, kako i kada da primenis. Ja sam do sada koristio obicno u rano prolece pre prvog okopavanja 11-52-0 ili 10-30-20 u zavisnosti od toga sta sam nasao, ali sam bez obzira na to prihranjivao i preko lista Murtonikom 3-4 puta u toku maja i juna jer mi je Ph 5 i zbog mikroelemenata. Naravno isao je i KAN i to jednom u aprilu i jednom u maju jer leska voli azot. Mnogo dobre rezultate sam postigao zalivanjem u prvoj polovini jula vodom u kojoj sam rastvorio 11-52-0.Stajnjak je vrlo pozeljan, ali onaj ugoreo jer se u onom svezem pojavljuju gliste, a njih opet jure krtice tako da se moze desiti da ti podriju sadnice koje se jos nisu dobro ukorenile. Svez stajnjak prilikom previranja razvija toplotu tako da malo dize temperaturu zemlje sto moze prouzrokovati ranije kretanje vegetacije, a to opet moze biti problem ako se ranije otvore lisni pupoljci koje pozniji mrazevi vrlo lako ostete. Iako nikada nisam djubrio svezim stajnjakom pre neku godinu sam bio prinudjen da zamenim neke sadnice rane vegetacije jer mi je polozaj parcele takav da je osuncana tokom celog dana sto je prouzrokovalo prerano listanje nekoliko godina za redom i izmrzavanje tek razvijenih listica. Naravno stajnjak ide u jesen uz obavezno okopavanje.Za ovih 7 godina od kada sam se poceo baviti leskom naucio sam jednu stvar veoma bitnu za bavljenje poljoprivredom. Ukoliko nemas zemlju koja je bez ozbiljnije prethodne pripreme pogodna za gajenje zeljene kulture bolje kupi parce zemlje jevtinije je i dobices brze i bolji rezultat nego da bilo kakvu zemlju dovodis u red. To je dug, tezak, skup i neizvesan posao jer oplemenices zemlju do odredjene dubine, popravices strukturu, a da je to moguce odrzati na duzi rok ne bi ti ni trebala popravka zemlja bi vec bila dobra. Osnovne stvari na koje treba obratiti paznju prilikom odredjivanja parcele za podizanje bilo koje kulture:- dobar prilazni put- mogucnost jednostavnog i jevtinog navodnjavanja - mikroklima koju zahteva odredjena kultura (za orah i lesnik pored ostalog i udaljenost od sume zbog veverica)- kvalitet zemlje pogodan za zeljenu kulturu- laka i jevtina obrada- dobri uslovi za nadzor zastita od lopova, zlobnika i ostalih stetocina bilo koje vrste da su.

Ako zelis da od lesnika napravis posao budi spreman na ogromna ulaganja o cemu je Radisa ranije pisao. Cena i plasman su kod nas relativna kategorija. Naravno veliki igraci kao i u svakom poslu imaju mogucnost ta diktiraju cenu i da ogromnom kolicinom u trenutku pokriju trziste i obore cenu bilo svojom robom ili robom iz uvoza, a ti se slikaj. O cenama prosle jeseni i zime sam pisao nesto ranije. Jedino je sigurno da kod lesnika i kruske Viljemovke nece doci do hiperprodukcije jos dugi niz godina. Nama bi za stabilan posao bila neophodna zastita domace proizvodnje kao i dobri standardi kvaliteta i onda nema zime ni za plasman ni za cenu. To se jedino moze pokusati preko jakog udruzenja. Siguran uspeh ce imati samo veliki proizvodjaci jer ce zbog velike kolicine i sa nizom cenom imati zaradu, ne ekstra, ali ipak zaradu i oni mali koji iz ruke mogu lako prodati svoj proizvod po ceni nesto nizoj od one u hipermarketima. Jos nesto miki. Nikad ti i niko i to ne samo na ovom vec ni na bilo kom drugom forumu nece dati pravu, potpunu i pravovremenu informaciju o plasmanu i o ceni. Puci neces samo ako budes dobro znao u sta se upustas (znoj, vreme i pare), ako budes imao osecaj za meru i zivaca da sacekas pun rod kada pocne da ti se vraca

4

ulozeno, a kasnije i da zaradjujes. Koliko godina ce do tada proci to niko ne moze da ti sa sigurnoscu kaze.

Ja ne razmisljam o lesniku kao o dobrom poslu vec se time bavim malo vise iz hobija i sluzi mi kao razlog da malo cesce izadjem u selo na cist vazduh. Korist kolika je tolika je dobro je. Planiram da u sledecih nekoliko godina prosirim plantazicu na celu povrsinu parcele. Dao sam zemlju na analizu i rezultate ocekujem ovih dana pa da vidim sta mi je ciniti.

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

UOPSTENO O LESKI

Zivotni vek leske je od 70 100 godina Plodonosna je od 50 70 godina Pocinje da radja u 3.- 4. godini Period pune rodnosti pocinje u 7.- 8. godini U punom rodu jedno stablo daje 8 12 kg Od ploda na ljusku otpada 40-60% (randman)

TRZISTE

Trenutna vrednost ljustenog lesnika (jezgra ) je 7,8 EUR/kg. U poslednjih deset godina cena je jednom imala promenu i to 2005. godine kad je sa 5,5EUR/kg (najniza) zbog suse skocila na 11EUR/kg.(zbog mraza).Svetska potraznja za lesnikom je u stalnom porastusto ga cini deficitarnom robom. Proizvodnja zaostaje za potraznjom, kako u svetu tako i u Srbiji.

Srbija uvozi 95% lesnika. Najveci svetski proizvodjaci lesnika su: Turska . 70 % Italija 17 % Spanija . 2,9 % Grcka .. 2,2 % SAD 2 % Ostali ... 5,9 %

Italija je vodeca drzava po intezivnoj i savremenoj proizvodnji lesnika. Njihov sadni materijal i nacin uzgoja je primer svim svetskim proizvodjacima.

5

ZEMLJISTE

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Zemljiste je jedan od osnovnih cinilaca za uspesnu proizvodnju pa se moraju ipitati njegove fizicke i hemiske osobine. Iako nije veliki probirac zemljista za lesku su najpogodnija rastresitija, propustljiva i plodna zemljista. Nepogodna za gajenje su zemljista sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrzava povrsinska voda.

Zemljista koja sadrze manje od 3 % humusa, manje od 10mg lako pristupacnog fosfora i manje od 10mg lako pristupacnog kalijuma moraju se djubriti organskim i mineralnim djubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka.To agromeliorativno djubrenje obavlja se za samu pripremu zemljista, koja podrazumeva ringlovanje ili podrivanje, oranje, tanjiranje, setvospremanje i kopanje jamica za sadnju.

Ringlovanje ili podrivanje treba obavljati kada je zemlja umereno vlazna. Obicno se obavlja 2 3 meseca pred sadnju da bi se zemljiste sleglo I imalo sitno mrvicastu strukturu. Ove operacije obavljaju se jacim traktorima.

Ako je vrseno podrivanje, neophodno je zemljiste duboko poorati, istanjiratii setvospremati da bi se obezbedili sto povoljniji uslovi za razvoj korenovog sistema.

ANALIZA ZEMLJISTA

Dobio sam rezultate ispitivanja zemljita:

DOBIJENO OPTIMALNOHumus 3,391% 3-5%pH u KCl-u (kiselost) 4,9 6-7P2O5 (fosfor) 1,8 mg/100g > 10 mgK2O 35,2 mg/100g > 20 mg

Na osnovu ovih rezultata podneo sam zahtev za kalcifikaciju. Savet voara za zasnivanje novog zasada je da je kalcifikacija jedina potrebna, ali ne i neophodna mera jer je za lenik ova kiselost podnoljiva, kao i ovako nizak sadraj fosfora. Ja u ipak pored pristojne koliine krenjaka baciti i stajnjak i dosta fosfora pa makar zemlju dovodio u red i 3 godine.

6

KALCIFIKACIJA KISELIH ZEMLJISTA

Osnovna ubriva pored toga to slue za ishranu bilja, slue i za izgradnju zemljita, za popravljanje fizikih, hemijskih i biolokih osobina. Ako se osnovna ubriva po vrsti i koliini upotrebe sa ciljem da se postignu znaajnije kvalitetne promene u osobinama i plodnosti zemljita, trajnijeg delovanja, tada ta ubriva dobijaju meliorativni karakter i govorimo o meliorativnom ubrenju. Meliorativno ubrenje se izvodi na siromanim normalnim zemljitima i na anormalnim zemljitima. Na siromanim normalnim zemljitima izvodi se u cilju obezbeenosti veeg fonda hraniva, a kod anormalnih zemljita u cilju popravke fizikih, hemijskih i biolokih osobina.

Meu naim glavnim tipovima zemljita samo ernozem i njemu slina normalna zemljita imaju osobinu kulturnih zemljita. Adsorptivni kompleks kod ovih zemljita je zasien kalcijum jonom i zato se ernozem odlikuje najboljim fizikim, hemijskim i biolokim osobinama. Kod zemljita iji je adsorptivni kompleks zasien vodonikovim jonima, reakcija je kisela i vodonikovi joni destruktivno deluju na zemljite. Zbog toga se na takvim zemljitima treba izvriti kalcifikaciju, da bi se spreili destruktivni procesi, da bi se omoguilo normalno gajenje kulturnih biljaka i postizanje visokih prinosa.

Pod kalcifikacijom zemljita podrazumevamo kulturnu meru kojoj je cilj da kiselo zemljite preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postie unoenjem velike koliine krea u zemljite. Da bi se Ca-jon mogao adsorbovati od strane zemljita, neophodno je da kalcijumovo jedinjenje bude u rastvorljivom stanju. Veina kalcijumovih jedinjenja su teko rastvorljiva u vodi (npr.: krenjak, kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid, laporac, dolomit). Od kalcijumovih jedinjenja u vodi je lako rastvorljiv kalcijum hidrokarbonat. Za prevoenje teko rastvorljivih kalcijumovih jedinjenja u kalcijum-karbonat, potrebno je da u zemljitu ima to vie ugljen-dioksida. Stoga je poeljno da se posle kalcifikacije izvodi i humizacija, pa se razlaganjem organske materije u zemljitu oslobaa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijum-hidrokarbonat. Da bi se kalcijum jon mogao adsorbovati od strane zemljita, potrebno je da zemljite sadri u sebi dovoljno glinenih estica.

Pri odreivanju potrebne koliine krea treba uzeti u obzir mehaniki sastav zemljita, prisustvo organske materije i podnoljivost kulturnih biljaka prema kreu. Uzima se da zemljite ispod 5,5 pH i ipod 70% zasienosti bazama zahteva kalcifikaciju (ispod 50% zasienosti bazama je velika potreba za kalcifikacijom). Najee se za kalcifikaciju na naim zemljitima koristi 5-15000 kg kalcijum-karbonata, ili 2-4000 kg kalcijum-oksida ili 7-17000 saturacionog mulja.

Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, peeni kre, gaeni kre, saturacioni mulj i druga sredstva.

Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje u vreme zaoravanja strnjike. Ako se kre zaore sa strnjikom, ima dovoljno vremena za njegov preobraaj, i za njegovo meanje sa zemljitem, do prolea, kada e se obaviti setva. Kre treba da je dobro isitnjen i ravnomerno rasporeen pre zaoravanja. Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.

7

Krecno djubrivo ili ti Kalk - oplemenjvac zemljista kupio sam u Palanci prosle godine 7 din sam placao kilogram.Posto kazes da si iz Smedereva onda ti je sigurno poznat Poljoprivredni zavod u Kolarima i ekipa koja tamo radi (Sasa Avramovic, Vitic..) 026/771038, 026/711035. U skladu sa poljoprivrednim informatorom odnosno uredba o utvrdjivanju programa izvodjenja radova na zastiti, koriscenju i uredjenju poljoprivrednog zemljista za 2007 godine (Sluzbeni glasnik RS, . 67/07) koja se odnosi na poboljsanju fizickih i hemiskih osobina zemljista.Trebao si, ukoliko je registrovano kao poljoprivredno gazdinstvo ukljucujuci i parcele sa kojih uzimas zemlju za analizu, da predas zemlju za analizu do 31 okotobra u navedeni zavod i ukoliko je zemlja kisela (tacno utvrdjene pH vrednosti u zavisnosti od kulture) potpise se ugovor (taksa je oko 1000dinara) sa dobavljacem krecnog djubriva sto je Granit Pescar Ljig (do kraja 16 novembra) u zavodu. Navedenim postupkom obezbedio si sebi besplatno dobijanje krecnog djubriva. Novac drzava uplati na racun za djubrivo na tekuci nosioca poljoprivrednog gazdinstva, a automatski se potom novac prebacuje dobavljacu krecnog djubriva.

Neto vie o KALK-u moe se nai na: www.granit.co.yu/kalk.html

Registrovao sam gazdinstvo, odneo uzorak zemlje na analizu u Zavod za poloprivredu Valjevo i na osnovu rezultata analize podneo zahtev za materijal za kalcifikaciju.Uredbe na osnovu kojih sam ostvario to pravo sam naao na sajtu Ministarstva poljoprivrede. KALK mi je isporuen 10. novembra i to pola kilometra od parcele ( nije moglo na samu parcelu zato to nile bilo mesta da se okrene leper koji je dovezao materijal). Plam kada Ministarstvo uplati sredstva na moj tekui raun. Mislim da je cena KALK-a negde oko 2800 dinara po toni i da je prevoz uraunat u cenu. Odobreno mi je 3 tone po hektaru.Savet za primenu KALK-a od vie ljudi koji se u poljoprivredu razumeju malo vie od mene je da treba prvo rezbaciti dosta stajnjaka, potom 1/2 do 2/3 ukupne koliine KALK-a, odmah zaorati pa preko oranja baciti ostatak materijala. im vreme dozvoli to bolje pofrezirati, a ne bi bilo loe i nekoliko puta. Kalcifikaciju je najbolje izvriti krajem leta ili poetkom jeseni.

SADJENJE LESNIKA

Znaci leska se sadi od NOVEMBRA do MARTA. Bitno je da je biljka bila dobro urovljena, i veoma bitno da nije koren stajao potopljen u vodi duze od 3 sata jer se korenove pore zatvaraju zbog viska vode i leska se teze prima.Dobro je kao sto kaze simonzec potopiti koren u tri jednaka dela vode, zemlje, balege.Obavezno skratiti zile i kada se u rupu 40x40x40 vrati oranicni deo 1/3 pa stavi biljka pa opet zatrpa jos 1/3 rupe-nagaziti zemlju nogama oko biljke i povici lagano stablo 2-3 santimetra navise da di izasao vazduh koi je ostao oko korena,onda staviti malo stajnjaka oko oboda rupe i to je to.A obavezno je uraditi analizu zemlje (isto tako ce vam i reci da uzmete uzorke kao sto je objasnio i Pomo), a strucna lica ce vam reci koje djubre i koliko dodati za vasu zemlju za kulturu koju sadite

8

Ljudi IZBEGAVAJTE NASA DJUBRIVA jer su zastarela i zemlja je prezasicena njime jer se tesko rastvaraju.

Odaberite neko strano!, dobra su Agrofoska, Haifa, Kemira izbor je veliki i mozete pronaci djubre koje vam tacno treba po analizi zemljista.Obavezno zaliti lesku posle sadnje vodom i nekim startnim djubrivom (11:44:11) 2% rastvorom-2kg na 1000l vode.Hormone sam narucio pa cu u prolece da probam da se malo igram sa AuksinomFatka. Najbolje iscupaj izdanke koi su vezani za korenov vrat-biraj tanje i duze izdanke manje boluju i bolje se primaju nemoj se muciti oziljavanjem grancice uradi to sto pre jer leska se u prolece prima 50% prema 50%.

1. Kako birati opraivae za sorte Tonda Djentile, Tonda Romana i Halski din? U razliitim izvorima, uglavnom na sajtovima proizvoaa sadnog materijala stoje razliiti podaci, primeujem da proizvoai preporuuju one sorte koje imaju. Mene interesuju iskustva vas proizvoaa.

2. Da li neko ima informacije o sortama Fiverder i Northempton, pominju se kao perspektivne sorte, ali nisam naao nita konkretnije od toga.

3. Kako treba rasporediti opraivae u odnosu na sortu koju oprauju, da li opraivai treba da budu sami u svakom, recimo 3. ili 4. redu, ili ih treba meati i u jednom redu sa opraivanom sortom?

4. Konano, koje kombinacije sorti i u kom odnosu preporuujete za sadnju u istonoj Srbiji?

Tonda Gentile RomanaTonda Gentile delle Langhe Tonda di Giffoni su,tri razlicite sorte lesnika, Talijanske, i dobre su kao i Halski dzin i Rimski i Istarski dugi. Kao oprasivac obavezno moras koristiti Ludolfa i on je dovoljan mada neki ubacuju jos po neki , sto vise razlicitih sorti to je bolje i sigurnije. Inace po iskustvu mog prijatelja iz Subotice on oprasivace stavlja u poseban red iz prakticnog razloga a to je sakupljanje plodova jer je oprasivac sitniji od ostalih ali nista manje cenjen. To mozes slobodno da uradis jer se polen lesnika krece petsto metara u precniku i oplodnja je skopro sigurna , mada nije lose i da oprasivac rasiris ravnomerno mada ce ti to malo iskomplikovati sakupljanje.

Oprasivac se stavlja 10 % mada moze 20 %.

I jos nesto na severu Vojvodine Tonda Gentile Romana zna da izmrzne , ne skroz ali delimicno pa je ja necu saditi u nekom velikom broju, moj izbor sortije :Halski dzin

9

RimskiIstarski dugiTonda Gentile Romana

a sorta oprasivac:Ludolf

Za Ludolfa sam znao da dobro oprasuje Istarski dugi, ali ne i da je dobar i za "tonde", za njih sam mislio Cosford i Halski Dzin.

U svakom slucaju, prihvaticu preporuku da bude sto vise sorti.

Ovo sto mislis je dobro, odnosno sto planiras da uradis sto si napisao. Ja sam isto to uradio samo sam ih odma posle sadnje zalio Haifa polu feed starterom 11-44-11 otprilike po 15.l po sadnici. I rezultat posle godinu dana ne zalivanja je u poslednjem zasadu od 84 zasadjene stabljike, 4 se nisu primile, 2.izmrzle tokom zime, 2 se osusile tokom leta.

Koliko sam video i zakljucio LESKA OBOZAVA SMONICU ne zato sto je tvrda vec dobro cuva vodu jer se susi samo po prvrsini. Jedini manji problem su dugi periodi bez padavina jer zemlja moze i dublje da ispuca i ugrozi koren. Zbog toga smonica treba uvek da bude dobro obradjena.

Veoma bitna razlika u odnosu na proslu godinu (2006tu) jeste kako se vrsi transport sadnice.Kada sam ih kupovao prosle godine (Cigo jel ti ovo poznato) sadnice su ili u najlonski dzak odlagane ili na najlon koji je rasprostranjen u gepeku (cak sta vise savet nam je dat da tako uradimo). Svakako kad smo dosli u rasadnik za sadnice niko nas nije upozorio. Sad se spominje skracivanje zila a prosle godine nediraj zile. U potrazi za profesionalnim pakovanjima prilikom kupovine sadnice dosao sam do toga da svaka sadnica mora da ima deklaraciju i nevadi se iz trapa (izvadis sadnicu pa se ponovo utrapljuje) vec kupite sa sve peskom ili suptratom (trapom) koji se nalazi ili u najlonskom dzaku kome se otvara dno ili saksijama koje se razlazu u zemlji. Ocigledno da ovakvim pristupom mnogo je lakse zasaditi a i sadnica je higijenski ispravnija.

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Posle pazljivo izvrsene pripreme zemljista obavljase sadnja. Pozeljno je ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju da se sadnja obavi u jesen jer je procenat prijema veci, biljke ranije u prolece krecu i bolje se razvijajau u prvoj godini, a I izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje.U prolece se vrsi prekracivanje sadnica na 20 30 cm visine.

10

SUBVENCIJA DRZAVE

Sto se tice posticaja za sadnju (ko je posadio u jesen 2006 i prolece 2007 imao je pravo na povracaj sredstava (vidi na sajtu ministarstva-kada pod kojim uslovima se konkurisalo) .napomena za sve one koji zele da podignu zasad leske jesen.2007 / prolece.2008, a da ostvare subvenciju.

Kupujte sadnice samo od onih rasadnika koji vam mogu obezbediti sledecu dokumentaciju!

DOKUMENTACIJA1.sertifikat o proizvodnji sadnog materijala2.deklaraciju o kvalitetu sadnog materijala3.uverenje o zdrastvenom stanju posiljke bilja u promet4.fiskalni racun5.uverenje o zdrastvenom stanju poljoprivrednog useva za proizvodnju semena tokom vegetacije,zdrastvenom stanju semena i objekata za proizvodnju sadnog materijala visegodisnjih biljaka tokom vegetacije.

!!!!!!!(bez ovog uverenja necete moci ostvariti subvenciju)-------ja sam preko sto brojeva okrenuo u ministarstvu (dok nisam dosao do nacelnika fitosanitarne inspekcije koja mi je objasnila-ko izdaje taj dokument)svu dokumentaciju sam imao sem ovog uverenja koje nisam dobio od rasadnicara (koji mi je duzan dati) vec od agroinstituta na cijoj teritoriji se nalazi rasadnik

Pre samog podnosenja zahteva vodite racuna o sledecem:

1. Sorte koje sadite moraju biti na sortnoj listi ministarstva poljoprivrede (neke novije nisu na toj listi)

2. Vodite racuna o broju sadnica po hektaru. Konkretno za lesku: izdanak 500sadnica /ha kalemljen na mecju lesku 600/ha

Broj sadnica po hektaru inspektor koga posalje ministarstvo obracunava na slican nacin: razmak sadanje npr. 4m (u redu) X 5 m (izmedju reda) = 20m (to vam je vegetacioni

prostor) X npr 500 broj sadnica koje ste posadili = 10000 m = 1ha razmak sadnje npr. 3.70m (u redu) X 5.65m (izmedju reda) = 20.9m (vegetacioni

prostor) X npr 500 sadnica = 10 452 m = 1ha i 4ara ( za tu povrsinu vam je potrebno 522 sadnice da bi ste ostvarili subvenciju)

za kalameljenu lesku vegetacioni prostor je 16.66 m

Sto se tice sorti posadio sam:

Tonda djentile dela lange RED 1, 2, 5, 6, 11 Tonda djentile romana RED 3, 9, 10Tonda di djifoni RED 4, 8Mortarela RED 7 (ona nije na sortnoj lisi)

11

Ovo sigurno prolazim jer imam 2ha! A razmak izmedju redova mora biti veci od 4m a izmedju sadnica mora biti valjda veci od 3 metra! U svakom slucaju ti moras ostvariti kvotu od npr. 600 sadnica po ha i to je glavni uslov za povracaj! I naravno, da u tu brojku ulaze primljene sadnice!

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Ministarstvo poljoprivrede Srbije podstice potstice proizvodnju refundacijom i to: gorivo . 30 % supstrata (djubriva) 30 % sistema za navodnjavanje .. 40 % srtifikovani sadni materijal 140 dinara po sadnici postoje i druge subvencije (kalcifikacija i dr.)

PROIZVODNJA RASADA

Za ovaj posao treba nam stablo staro najmanje 4 godine koje cemo da isecemo iznad prve grane.

||\\ //-----------\\ || || |_______

Ako mozete da zamislite to bi trebalo da bude otprilike gde je isprekidana linija na ovoj mojoj slici.Sledeci korak je otkopati zemlju oko stabla malo ispod povrsine oko korenovog vrata stabla.

\\ | | | | | | |-\ | | /- \| |/ //||\\

12

Nekim ostrim predmetom ili malom bastenskom moticicom ostrim krajevima bukvalno izudaramo-ostetimo korenov vrat. Na svakom mestu gde smo udarili korenov vrat stablo treba da pusti izdanak.Posle ovog postupka zatrpamo odnosno vratimo zemlju nazad i jos plus dodamo ogrnemo stablo recimo kao krompir.

\\ | | | | | /| |\-/ | | \---- //||\\

Sta je poenta u svemu ovome! Da se drvetu ostavi samo jedna grana da bi moglo i dalje da zivi cak i na njoj da se kontrolise rast. Kad se korenov vrat osteti na ovakav nacin iz svakog ostecenja izaci ce po jedan izdanak.Znaci stablo smo naterali da pusti nove izdanke jer vise nema dovoljno lisca da bi fotosintezom pretvaralo hranu. A onu jednu granu smo namerno ostavili da bi drvo odrzavalo u zivotu. Ogrtanjem stabla cuvamo novoizrasle idanke od izmrzavanja jer oni moraju da prezime sa "majkom". Sledecu jesen ponavljamo postupak otkopavanja i lagano odvajamo izdanke od stabla. Odvajamo one izdanke koi imaju samo korenje. Posle toga izdanke urovljvamo ili sadimo da prezime i oni tako moraju da budu urovljeni godinu dana da bi se pravilno razvili kao samostalne biljke i samim tim i vrsimo selekciju jer prezivljavaju samo najace stabljike. Posle toga ide sadnja u plantazu koju dobro znamo!Isto je bitno da "majka" stablo bude kvalitetno drvo odnosno stablo koje ima dobar i krupan rod i koje nije bolesno. Ovakav maticnjak moze da se formira od razlicitih sorti stabala koja su kupljena u nekom institutu i koja imaju sertifikat. Ovi izdanci zadrzavaju osobine"majke"znaci nista ne gube na kvalitetu. Dok je kod sadnje iz ploda totalno drukcije. Novo izrasla biljka moze da bude totalno drugacija od svoje sorte!

PRIHRANJIVANJE LESNIKA(DJUBRENJE)

Dugo sam mucio muke kako prihranjivati,djubriti lesku, obisao sam mnogo leskara i razgovarao sa mnogim vlasnicima i ni jedan nije imao pravi program!Lutajuci po internetu i kopajuci po raznim knjigama, deleci informacije sa kolegama i uceci se na sopstvenim leskama dosao sam do nekih rezultata koje cu da podelim sa vama da i vi nemate slicnih problema!Naravno! kao i svki novajlija hto sam da mi neko drugi zavrsi posao.Pa sam slao poruke raznim preduzecima,firmama....,kao sto su: Kemira, Haifa, Moba, Delta agrohemija, Agrosava...,ali uzalud!Kao prvo i osnovno potrebno je uraditi analizu zemljist u nekoj od poljoprivrednjih sluzbi!Ti ljudi pored analize zemljista mogu najvise da vam pomognu!, tako sam se obratio Agrorazvoju-Nis.Leska je biljka koja dobro reaguje na unosenje djubriva.

13

Lesnik se moze i djubriti na osnovu folijarnih analiza s time sto se norma djubriva odredjuje na osnovu sadrzaja mineralnih elemenata.Ova tabela vazi za zemljiste siromasno fosvorom a bogato azotom i kalijumom.

Uzrast Azot Fosfor Kalijum

2 30g po stab l 40kg ha 200kg/ha3 80g po.. 40kg ha 200kg/ha4 100 po.. 40kg ha 200kg/ha5 120 po.. 40kg ha 200kg/ha6 120 po.. 50kg ha 200kg/hagod. 120-250kg ha 50kg ha unosi se po potrebi na osnovu hem.an

(1)

analiza. Na bazi rezultata analiza odredjuje se nivo obezbedjenosti zemljita hranljivim elementima i prorauna se potrebna koliina hranljivih elemeneta koje treba dodati u zemljite, dabi se ostvario potencijalni prinos. Svaka poljoprivredna stanica ili ima laboratoriju za analizu, ili alje uzorke u odgovarajuu laboratoriju za zemljite.

Apsolutno tacno!! djubrenje se vrsi pre sadnje i to po analizi zemljista i to samo materijama koje nedostaju u tlu.. Ako je zemljiste djubreno u toku priprema u jamice ne dodavati hranivo. Stajnjak se stavlja svake trece ili cetvrte godine. Za srednju Srbiju po iskustvu najbolje je kasnije dodavati 15:15:15 ! Najbolje se iskoristi ako se djubri u precniku krune u rano prolece.

Jos jedna stvar. Kad se sadi skracuje se koren. Radi boljeg prijema i dezinfekcije zile se obavezno potope u smesu predhodne zemlje vode svinjske i govedje balege!

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Sadrzaj hranljivih elemenata u zemljistu se mora stalno kontrolisati tokom godisnjeg ciklusa, a narocito azota jer je vrlo pokretljiv i moze lako da se ispere iz zemljista. Azot je element od najvece vaznosti za vegetativni rast. Fosfor deluje vrlo povoljno u procesu pocetnog rasta, a narocito u procesu plodonosenja. Kalijum utice na kvalitet plodova jer pospesuje asimilaciju azota u listu i povecanje mase ploda. Od nista manje znacaja nisu ni drugi makro i mikro elementi.

Najbolji rezultati, sa mogucim varijacijama u zavisnosti od uslova sredine, postizu se unosenjem u zemljiste:

- 120 150 kg azota- 60 80 kg fosfora i- 100 120 kg kalijuma po hektaru

GLISTENJAK HUMUSStandardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) govee, konjsko, svinjsko ubrivo kao i ubre od koza, ovaca i zeeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lie, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije.

Znaaj glista i njihovog prisustva u zemljitu poznat je od davnina. Jo u starom Egiptu postojao je zakon koji je zabranjivao odnoenje glista s obradivih povrina, jer se plodnost tog regiona

15

pripisivala upravo prisustvom glista u nanosima reke Nil. U staroj Grkoj Aristotel je isticao znaaj glista i dejstvo na zemljite nazivajui ih "crevima zemljita". Jedan od najveih prirodnjaka i naunika arls Darvin izuavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama u kojoj, izmedu ostalog, kae: "Sva rodna zemlja u celom svetu je mnogo puta prolazila i prolazie kroz utrobu glista".

Poetkom 20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivai glista koji vie iz hobija poinju da proizvodegliste, pre svega kao mamce za sportski ribolov, odnosno kao hranu za ptice i ivinu, ali i za proizvodnju kvalitetnog supstrata za njihove bate. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u veliki biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkeley poinje selekcija i odabir onih glista koje su najbre i najkvalitetnije pretvarale organski otpad u kvalitetan humus. Kao rezultat dobijen je hibrid crvene gliste poznat pod nazivom "kalifornijska glista". Danas, u svetu proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostie preko dve milijarde dolara godinje. Osim Amerike, kao najvei svetski proizvoai glista, istiu se Japan i Kanada, dok su u Evropi to Italijani.

Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumai se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji. Direktna korist se ogleda u, pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja poveanje plodnosti zemljita, a samirn tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno u ivinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brano. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.

Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a mogue ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili iana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaa, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo ine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.

Kada je o mestu re, odnosno podlozi gde e leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanite glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na povrinu gde se podie leglo postavi se iana mrea, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) govee, konjsko, svinjsko ubrivo kao i ubre od koza, ovaca i zeeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lie, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.

Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadri eterina ulja i druge materije koje gliste ne podnose (iglice etinara, list oraha), ili materijal koji sadri ostatke pesticida ili antibitika. Takoe, treba voditi rauna da u podlozi ne bude mnogo velikih i tekih grudvi zemljita.

Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilita, kamenoloma, eleznikih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloeno direktnim naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u nie slojeve zemljita i ini ih manje produktivnim.

16

Glisnjak zahteva malo svakodnevne angaovanosti, to esto dovodi do zanemarivanja i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspena potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razvie. Voda je vaan inilac u proizvodnji glista, jer one trae konstantno visoku vlanost supstrata u toku razvoja. Meutim, preobilna, kao i premala vlanost, esto su uzrok to gliste naputaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlanost trebalo bi da se odrava oko i malo ispod 80% (kada se u aci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama).

Uprkos tome to gliste trae vlaniju sredinu, za uspenu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Poto gliste ne podnose protresanje, ne moe da se obavlja prevrtanje, ve samo okretanje samo gornjeg sloja glistenjaka.

Optimalna temperatura za gliste je oko 20C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5C potrebno je na leju naneti vei (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature ispod 0C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do - 20C). Visoke temperature (30C i vie), takoe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno sniavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sunevih zraka u toku letnjih vruina).

Gliste su naroito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (ph 6,5 - 7,5). Ukoliko su ph vrednosti nie ili vie, potrebno je dodavati, u sluaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta).

Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu krtice, abe, mievi, ptice. Ipak, najvei neprijatelj glista je ovek, odnosno, nepanja prilikom proizvodnje.

Jedan od indikatora plodnosti zemljita predstavljaju i gliste. One se sreu samo na plodnim i ne zagadenim zemljitima. Gliste predstavljaju znaajne preradivae i razlagae organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima sve veu primenu u povrtarskoj, voarskoj, cvearskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Moe da se koristi kao osnovno organsko ubrivo, ali i za spravljanje hranljive smee za proizvodnju cvea i povra, odnosno rasada i oiljavanje reznica u voarskoj proizvodnji. Glisnjak je bogat humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim znaajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvode), dok je siromaniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobioloki naboj, a to znai i bru razgradnju organske materije kao i bolje iskoriavanje hraniva.

Kao osnovno dubrivo, glisnjak se koristi u koliini od 0,2 - 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smea, mea sa zemljom i to, sa siromanim zemljitima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smee mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povra kako na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zatienih objekata.

Da li se iko okushao u gajenju kalifornijskih glista i proizvodnji humusa ?

17

Na netu postoji dosta toga o gajenju ovih ljigavih zivotinja, a i legla nisu skupa (dele ih za dzabaka), pitanje je isplativost, koja moze biti mnogostruka, u koliko se zaokruzi ceo proces.Na zalost, sredina u kojoj imam zemlju, pa i njen vlasnik (moj deda) nije bash zahvalan za inovacije, tako da ni pokushaje koje smo sproveli i koji se pokazao korisnim, nije promenio stav onog ko se pita.Neke 99-te smo imali vecu kolichinu ostatka od humusa (deo koji otpadne u procesu separacije), jer smo prosejani deo vukli u Beograd i tu pokushali da njime trgujemo, bilo je mnogo interesenata, u glavnom malih, ali po obichaju svi bi da probaju, pa i da uzmu, ali nikako i da plate, a oni mali stvorovi su radili, i preradjivali pregoreli stajnjak u kvalitetan humus. Najveci problem je bio ochuvati ne plasirane kolichine u ispravnom stanju, vlaznost i provetrenost.Zbog nedostatka veshtachkog djubreta, u proletja 2000-te smo veliku kolichi razasuli po njivama sa pshenicom, rezultat je bio zadovoljavajutji, pshenica je reagovala, te se u boji i bujnosti u opshte nije razlikovala od one koja je bila tretirana veshtakom, na nekim parcelama, gde je tlo peskovito, pokazalo se i boljim.Probali smo da ga koristimo i u medjurednom kultivatoru za kukuruz, ali poshto nismo imali daske za ogrtanje redova, sav utrosheni humus se sasushio pri povrshini, te nije bilo nekog vidljivog uchinka, mozda samo placebo efekat na nashu psihu, zanimljivo je da se i mashinski moze inplemetirati, jer mu je tekstura takva da se, uprkos vetjoj vlaznosti 60-70%, lako drobi i osipa, te ne zagushuje sistem za unoshenje u zemlju.Teoretski, njegova iskoristivost ide i do 120%, jer oplemenjuje zemlju, i nema nikakvih shtetnih efekata, prilikom redukovane upotrebe.Potencijalna opasnost, koju nismo imali prilike da osetimo, bila bi eventualna pojava krtica i krtichnjaka na parcelama, jer se njegovom upotrebom u zemlju unosi i izvestan broj kokona, tj. jajashaca glisti, koja tje se razviti u gliste, a kojima se pak krtice hrane.

OREZIVANJE

Najdraza knjiga gde ima dosta o lesci u vezi rezanja mi je Rezanje voca i vinove loze (Porecje Vucje) i sajt www.agric.nsw.gov.au/reader/11246 ,http://www.hazelnuts.org.au/Australijanci tako gaje lesku a meni se to svidja!

Uzgojni oblik zavisi od mehanizacije koju posedujes i zelje kakav oblik stabla zelis da imas. Kod zbunastog oblika ne kratis sadnice nego pustas da raste i samo rezes letoraste problem je u tome sto se brze zatvaraju redovi jer drvo ima dosta bocnih grana. Kod stablastog oblika kratis sadnicu razvijas bocne grane ali to je sve sporije, stablo je manje i kasnije se zatvaraju redovi ali je zgodno za mehanizaciju i obradu. Ako imas malu povrsinu i mozes sve rucno i frezom pusti lesku da prirodno raste, a to je zbunasto!

Posto imas svu mehanizaciju teraj lesku odnosno rezi za stablasti oblik. Sto se tice oranja ako mora neka mora. Ori na razdel kako se vec to kaze ali da ti pad bude prema vockama, a ne da napravis rupu u sredini. Ne ori blizu ako nije kalem, zbog korena koi je plitak. Freziraj na najmanju mogucu

18

dubinu pored stabala isto zbog plitkog korena. Rod, ah tu nema pravila jednostavno budu lose godine, nagli prelaz-mraz. Prasnicima treba odredjena temperatura konstantno ne secam se koliko bese sati neprekidno da bi se otvorili i pustili polen i tu se desni najgore odmah su prinosi smanjeni. Mislim da zbunasti pre prorodjeva i u pocetku da malo vece prinose ali se to kasnije izjednaci.

Da li trebam da orezujem visak prutova ili da ostavim sve. Neko mi rece da ostavim ne vise od 3 ili da ostavim samo jedan...

Sa tim moras da zivis! Odnosno da moras stalno da seces sve izdanke koi izlaze iz korenovog vrata.E sad kako ces zavisi od tebe dali ces makazama da ih seces po povrsini ili ces da otkopas malo zemlju!Ali moras stalno to da radis! Ti izdanci trose hranu koju bi biljka iskoristila za rast i itd.Znaci stalno seci i ne ostavljaj ni jedan izdanak!

Sta je praksa pokazala ostaviti vise prutova da prave zbun ili jedan da pravi stablo...Sigurno da ima prednosti i mana. na kolicinu roda ili cega vec

Rezidba sadnice zbunastog lesnika (Mada opet sve zavisi od kog se rasadnika kupi i kako ce prodavac savetovati da se reze):

1. Ukoliko se kupe jednogodisnje sadnice (prutevi duzine 50-70cm), a sadnja je u jesen. Reze se tokom mirovanja vegetacije (ZIMA) pre proleca. Ukoliko je sadnja u prolece, a nije obavljena rezidba u rasadniku (prutevi duzine 50-70cm). Sece se u toku sadnje na 15 20 cm. Isti postupak se ponavla i u drugoj godini.

2. Ukoliko se kupe dvogodisnje sadnice (orezane na 15-30cm), a sade se u jesen. Rezu se tek prilikom formiranja zbuna u trecoj godini. Kolega koji prodaje sadnice preporucuje da se ne rezu u drugoj godini, a ja rezem. (Verovatno prodavac ne preporucuje rezidbu zbog vremena prilagodjavanja posle sadnje i vremena bolovanja po rezidbi da se ne preklope) Ukoliko je sadnja u optimalnom roku, tj jesen, rezidba u januaru moze da se obavi nesmetano.

Rezidba kao deo odrzavanja sadnica svodi se na:

1. Uklanjanje izdanaka, u redu, uklanjanje izdanaka, a ne rezidba. Mada sam opet uzeo makaze u ruke, svake godine ali nezaboravi na tacku 4.

2. Formiranje zbuna (Kao dobra tema, uskoro za mene aktuelna), izbor od 3-5 jakih izdanaka za osnovne grane, zavisi od kupovine jednogodisnje ili dvogodisnje sadnice. U svakom slucaju prema razvijenosti izdnka najbolje proceniti koje ostaviti.

3. Forsiranje izduzavanja letorasta (odnosi se na bolju rodnost, cetvrte godine ili godina posle postavke formiranja zbuna).

19

4. Podmladjivanje (Zamena osnovne grane sa najacim izdankom koji je ostavljen u ranijem periodu). Tu nema univerzalnog resenja u smislu desete godine vrsi se zamena osnovne grane. Moze i kasnije, a moze i ranije, jer nije postigla zadovoljavajucu razvijenost ili joj je opala plodnost. Moze da ostane sve dok zadovoljava rodnost.

Ocigledno sve je stvar prakse. Mislim da je znacajnije voditi racuna kako orezati odnosno sta uslovljava de se vrsi rezidba ovako ili onako.

Toliko lepih tema. Odgovori su kod ljudi koji imaju zasde starosti preko pet godina. Mozda je najbolje zasaditi hibridnu sortu, nema izdanaka za maticni zasad ali nema ni rezidbe ili je ima znatno manje.

Dosta je bilo reci o rezidbi, a mozda bi bilo najbolje da se nadje knjiga Uticaj rezidbe na vegetativni i generativni potencijal vanijih sorti leske - doktorska disertacija Cedo Oparnice.Rezidbom se skracuju izdanci, kao i prvog puta (suprotno od pupoljka) i to upravo izdanci koji su ostavljeni za formiranje zbuna. Iseceni su na visinu kao i prvi put centralno stablo.Mislim da takvim pristupom mora da se sadi sa vecim razmakom izmedju sadnica npr 4x4 jer se ovakvim pristupom forsira razgranavanje bocnih strana.

Pitanje od prosle nedelje u vezi skracivanja sadnica, sam postavio 30 decembra i na jednom od italijanskih foruma o lesnicima. www.forum-macchine.it/...300&page=9Napisao sam da sam iz Yugoslavije, da se na ovim prostorima 90% lesnika uvozi, a sorte koje se gaje su: istarski okrugli, istarski dugi,ili kako ih ovde zovu "tonda istriana" i"lunga istriana", zatim sorta Romisce Zellernuss ili Rimski kako ga zovu na prostorima bivse Yu.,zatim Tonda Romana...Rekao sam da imam 1600 sadnica starih 2 godine na 3 ha. i pitao:

PITANJE: Posto hocu da gajim lesku u vidu zbuna, da li sada na prolece da ih skracujem na par cm. od zemlje da stimulisem rast novih izdanaka, i da li ce se razviti 6-7 novih u toku godine gde bih ja na prolece 2009 odabrao 3-4 za osnovne grane buduceg zbuna?

ODGOVOR: Prvi koji mi je odgovorio napisao je: Da na prolece (trece godine) ne diram nista, ako su vec skracene na 30-tak cm. da sacekam sledece prolece (cetvrtu godinu) i tada da ih skratim skoro na nulu, pa onda dve godine (do seste) da ne diram nista.

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

U nizu operacija negovanja krune vocaka, koje imaju za cilj regulisanje i uskladjivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveci znacaj ima rezidba kojom se neposredno utice na oblik I produktivnost. Ovom pomotehnickom merom se vrlo mnogo doprinosi pocetku rodnosti, velicini

20

prinosa, kvalitetu plodova, ujednacenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovecnosti vocaka. I pored izuzetnog znacaja koji ima, rezidba nije svemoguca i nemoze resiti sve probleme, vec se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se zeli pun uspeh u proizvodnji.

Osnovni principi rezidbe kod vecine vocnih vrsta danas su poznate, ali se isto ne bi moglo reci i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske kojese uglavnom baziraju na proredjivanju zbunova u cilju sprecavanja zasenjivanja i to ne svake vec svake trece ili cetvrte godine.

Niski prinosi i neredovna rodnost leske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravolno izvodjenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne moze se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloskih svojstava rodnih grancica. Utvrdjenop je da postoji zona duz grancica izmedju 15 i 40 cm na kojoj se srece najveci broj glomerula, pa treba teziti da se dobiju toliko prirasti, a ne duzi jer ce izazvati suprotne efekte. Duzina grancica od 5 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na sto manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.

Leska koja spontano raste formira izuzetno gust zbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduzivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu zbuna postaju smetnja za obradu zemljista i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpriblizniji prirodnom obliku uz istovremeno uskladjivanje rezidbe sa bioloskim zakonitostima, kako bi one dosle do punog izrazaja.

Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnickih mera kojom se utice na opsti razvoj i velicinu lisne povrsine, odnosno regulise formiranje i odrzavanje najprikladnijeg oblika krune za sto bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se regilise ukupna lisna povrsina i uskladjuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu povrsinu, a time i mogucnost za vece koriscenje sunceve energije, dok ostavljanje vece lisne povrsine dovodi do njenog loseg funkcionisanja i manjeg ukupnog ucinka fotosinteze. Kada je jednaka duzina rodnih grancica, bolje osvetljenje, donose 2-3 puta veci rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisan masa trosi vise akumuliranih organskih materija za odrzavanje osnovnih zivotnih procesa nego sto moze da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmedju korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladjuje uskladjuje broj potrosaca vode i mineralnih materija sa sposobnoscu korenovog sistema da obezbedi iste. Ogranicavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svodjenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skracivanjem puteva za razmenu materija, mogu se ustedeti znacajne kolicine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledecu godinu.

Polazeci od navedenih cinjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrodjenog, jer bez rasta sveke godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postize rezidbom.

Na osnovu nasih ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrdjeno je da je prosecna duzina rodnih grancica kod

21

orezivanja zbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je 3 puta veci kod rodnih grancica orezivanih zbunova, kao i broj resa, sto je vrlo znacajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgra je veca za 10-20 % kod orezanih zbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veci za 430 555 kg kod zbunova kod kojih se primenjuje rezidba. Analizom i drugih fizickih i hemiskih parametara doslo se do slicnih rezultata i zakljucaka.

ODRZAVANJE LESKARA

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Odrzavanje zemljista u zasadima leske je obavezna agrotehnicka mera, da bi se sprecio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljsala aeracija i odrzala potrebna vlaznost zemljista. U podrucijima sa dovoljnom kolicinom padavina obradjuje se samo jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljiste izmedju redova najcesce odrzava u vidu ledine. U Spaniji i Italiji uobicajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljista, posto se na taj nacin olaksava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljiste. U zasadima podignutim na strmom terenima zemljiste se odrzava u vidu ledine da bi se na taj nacin sprecilo negativno dejstvo erozije.

ZASTITA

GLODARI

Ono sto bih zanimljivo istakao je da preko zime nisam imao problema sa stetocinama i ostalim problemima, ali sad se pojavio jedan zanimljiv problem. Prosle nedelje su mi zecevi napali lesnik i slomoli 30 sadnica. Da li je neko imao slicnih problema sa glodarima van zimskog perioda i kako je reagovao. Dobio sam predlog da koristim KUNILENT R12 za zastitu od glodara, ali takodje imam i informacije da je mahanicka zastita (mrezice) najbolja i najefikasnija zastita. Dajte predloge pa da razmotrimo sta je najbolje ciniti.

I NSEKTI

Surlas leske

22

Ima jednu generaciju, prezimi u zemlji. Odrasli se javljaju u maju. Hrane se liscem i mladim plodovima koji opadaju. Zenka progrize omotac ploda i polozi jaje u plod. Larva se hrani jezgrom ploda i zavrsi razvoj krajem avgusta, kada progrize otvor na plodu i ide u zemlju na prezimljavanje.Suzbijanje: Obradjivati zemljiste ispod leske jer se tako unistavaju larve I lutke u zemlji.PREPARATI: Lebajcid, Pirinex, Tionex, Kothion, Gusation.

Grinja leske

Prezimljava u nabubrelim pupoljcima. U maju naseljava nove pupoljke. Napadnuti pupoljci su nenormalno veliki, ne otvaraju se i suse se. Moze da ima sest generacija u toku godisnje.PREPARATI: Tionex, Tiodan, Kumulus, Ortusom i dr.

Najcesci uzrocnik nerodnosti lesnika je pojava grinja u zasadu. Grinje se uvlace u cvetove i pojedu plodnik. Kontrolu na njih treba vrsiti cele godine zato sto imaju 2-6 generacija i po potrebi isprskati, recimo kumulusom ili ortusom. Pogotovo treba voditi racuna krajem avgusta, jer se tada one uvlace u pupoljke kako bi prezimele i sledeceg proleca napravile stete.

BOLESTI

Pepelnica leske

Napada list, najpre se uoce mrke pege sa lica lista, a onda zahvata ceo list koji se susi.Suzbijanje se izvodi unistavanjem obolelog lisca u jesen, zaoravanjem ili okopavanjem.Hemiska zastita se izvodi kada se uoce prvi simptomi, po potrebi ponoviti hemisko tretiranje.PREPARATI: Saparol, Bajleton, Karatan, Kumulus.

Bakterioza leske (xantomonas corilina)

Napada mlade letoraste I stvara rak rane, moze da napadne pupoljke, omotac ploda I sam plod. Bakterija ulazi u biljku kroz mahanicka ostecenja ili rezidbom.Suzbijanje u prolece i u jesen jednim od bakarnih preparata.

br VREME TRETIRANJABOLEST

STETOCINA PREPARATKONC.

%

23

1 pre cvetanja

Bakterije

Monilija

Botritis

Kuproksatili

Kuprozinili

Kuprablauili

Funguran

0,3

0,35

0,4

0,3

2 sredina aprila

MonilijaBotritisPegavostVocna pipaGrinja

Silit+

Tionex

0,2

0,15

3 sredina maja

PepelnicaSurlas leskeStrizibuba Grinja

Kumulus+

Cimogal----------------------

iliKotnion

0,3

0,15--------

0,2

4 sredina juna

Surlas leskeBiljna vasStenicaGrinja

Aktara+

Tionex

0,02

0,15

5 sredina julaSurlas leskeStenicaGrinja

Kotnion+

Gusation

0,2

0,2

Za prskanje u Hrvatskoj kazu ovako, ako si radio zimsko prskanje crvenim uljem nediraj nista do pred kraj aprila a onda prskaj protiv monilije pupoljaka nekim preparatom, u apotekama znaju kojim, ja koristim one pa neznam,ali zapamti ime KONKER, to je nase i ima ga u apoteci u Beogradu u Kamenickoj ulici neces pogresiti. To je druga apoteka kada podjes odozdo jer je ulica strma i nalazi se kod pijace Zeleni Venac, a prodavac je strucnjak i sve ce ti objasniti. Konkerom se prska zimi cim pocne da cveta to jest kad pocnu rese da se otvaraju i da prase, to je protiv monilije rodnih grana, a vidis Hrvati to ne rade. Kad budes prskao u aprilu, obavezno stavi i neki insekticid protiv onih buba sto jedu list i ne zaboravi VUKSAL to je za prihranu preko lista. U apoteci ce ti reci sta smes da mesas. To uradi i ne brini rodice i za kafanu, a bogami i za ono drugo, zaboravio sam sta bese, a da zene sad sam se setio. Ako hoces das unistis travu izmedju stabala uzmi GLIFOSAT ali pazi da ne poprskas lesnike, znaci spusti prskalicu i ne prilazi blizu stablima mladjim od 3 godine jer on preko zelene mase ubija koren i trava vise ne raste.

24

Prskanje je izuzetno bitno a narocito za zasade koji su blizi sume (uticaj insekata u sumi koji u jesen polazu jaja). Svakako tu je i dezinfekcija narocito mesta na kome je opao list. Kisa ne prestaje, tu je i jak vetar a i temperatura nesme da bude ispod 5 stepeni.Za prskanje sam se odlucio za KUPROZIN (moze da se pomesa sa GALMINOM).U Hrvatskoj prskaju sa Crvenim uljem sto je preparat koji obuhvata mesavinu bakarnog preparata sa mineralnim ili ti belim uljem.Cesto mi se desava da mi kazu u poljoprivredno apoteci istu kolicinu preparata kako za mlad zasad tako i za star i ako ja posle toga nagovestim u kojoj je godini. Mislim da je bolje reci koliko ide tog preparata po stablu kada se pomesa sa vodom. Narocito je to bitno jer postoje razliciti sistemi rasporeda sadnice npr po hektaru.

Pre neki dan sam prskao lesnik protiv monilije i jes nekim insekticidom i vedeo neke grancice da se suse. Kad sam ih odsekao vidim das su suplje i u svakoj supljini ima crv. Odsekao sasm sve sto sam primetio i bacio. Da li neko zna o cemu se radi jer ja to prvi put vidim i sta da radim. Inace vidim da je rod solidan, ali o tom potom.

To ti je striibuba leske. Mora da je bilo dosta osuenih granica i prole godine, ali nisi primetio ili dovoljno obratio panju. Jedini lek je odsecanje zaraenih granica i njihovo spaljivanje u cilju sigurnog unitenja crva. Granice se seku do u zdravo. Granice si prepoznao po tome tu ili kasne sa listanjem ili ne listaju uopte. Ja sam prole godine sve to sam primetio unitio, ali ipak sam pre neki dan pronaao nekoliko napadnutih granica. Crvi u njima su bili mrtvi i u takvom stanju da sam ih jedva pronaao pa pretpostavljam da je neko od ptskanja od jula prole godine pa do sada pokazalo rezultate. to se tie zatite tu je najbitnije pogoditi vreme tretiranja i preparat. Prole godine nisam preventivno prskao insekticidom pa mi je striibuba napravila haos. Ranijih godina sam koristio: sistemin ,decis ili dimetogal i to samo jedno prskanje u prvoj polovini maja i nisam znao ni da striibuba postoji, a kamo li kako izgleda njen napad.

Da li zna neko zasto se javlja rupicavost na listu leske? Ako zna sta je u pitanj bilo bi dobro ako zna i kako se stiti leska u tom slucaju.

I kod mene se pojavilo nekoliko izbuenih listova, kao i listova sa rastim flekama. Listove sam odneo u poljoprivrednu apoteku i savet strunjaka je fungicid "Antracol WP-70" i insekticid "Gusathion 25 WP". Poto ve uzimam prskalicu u ruke dodao sam i "Murtonik". Prskanje sam zavrio danas oko 14h i sada molim boga da ne padne kia bar do veeras. Inae moda je trebalo prskati i neto ranije, ali nije dozvolila kia.

25

Kod mene se ta rupicavost lista pojavljuje jako slabo, ali posto imam problem sa strizibubom raspitao sam se i strucnjaci preporucuju sistemin. To je insekticid koji i ma sistemicno delovanje (znaci da traje dugo i prodire u biljku i ubija sve sto ima) a ne kontaktno delovanje ( znaci ubija sve sto se tu nalazi, ali ne i ono sto dolazi). Tako kazu, a da li je stvarno tako, videcemo. Rupicavost listas nije opasna, ako ne uzme maha, ali ipak treba drzati pod kontrolom. Nije mi samo jasno kako one lesnike u dvoristu nista ne napada, niko ih ne zaliva i ne prska, a radjaju ko ludi i to svake godine.

Svitac ili svetnjak je po reima mog zatitara takoe striibuba i moe napraviti tetu isto kao i striibuba leske.

Orjentacioni program zastite leske:

Prvo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja, a to je krajem aprila. Ovo je preventivno prskanje radi zastite od bakterioze, monilije i botritisa. Koristi se jedan od preparata: Bakarni oksihlorid 50, Bakrocid 50, Bakarni krec 50, Bordovska corba S-20 i dr.Drugo prskanjese izvodi pocetkom maja kada su vec formirani plodovi radi suzbijanja leskovih grinja, vocnih pipa i stenica, koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Tiocid E-35, a za preventivnu zastitu od

Analizirajuci kriticne momente u pogledu potreba leske za vodom, vegetacioni period podeljen je u tri jasno izrazene faze: vegetativni rast (april, maj, jun), punjenje ploda (jul, avgust) i akumuliranje rezervi (septembar oktobar).

Tokom prve faze dolazi do najveceg vegetativnog rasta, sto utice na razvoj cvetnih pupoljaka, a samim tim i na rodnost u narednoj godini. Od velike je vaznosti da leska u ovom periodu ima dovoljnu kolicinu vode, s obzirom da je rast veoma osetljiv na nedostatak vode i u tom periodu se formira ljuska lesnika.

U drugoj fazi dolazi do punjenja ploda i ovaj proces zahteva jednu seriju proizvoda dobijenih u procesu fotosinteze. Nedostatak vode u tom periodu smanjuje masu ploda za 15% i vise, a samim tim i randman.

Poslednja faza, posle berbe sluzi za akumuliranje rezervnih hranljivih materija, pa je u toj fazi voda od izuzetne vaznosti, da bi se obezbedila obilana rodnost i naredne godine.

Leski je u umereno toplim podrucijima potrebno oko 850mm vodenog taloga. Za ovu vocku povoljne su lokacije sa vrednostima letnjeg hidrotermickog koeficijenta iznad 1,25.

Sve napred izneto odnosi se na zasade u punoj rodnosti. Prilikom zasnivanja novih zasada treba obratiti narocitu paznju kod izbora sorti jer je leska monoicna biljka, sa odvojenim jednopolnim cvetovima na istoj grani. Neophodno je izvrsiti pravilan izbor pogodnih kompatibilnih kombinacija osnovnih sorti i sorti oprasivaca da bi se obezbedila obilana i redovna rodnost.

LITERATURA

Sto se tice knjiga imas Orah i leska koju je napisao dr Miladin Soskic izdanje 2006.god a izdao ga je beogradski Partenon. Medjutim imas na trafikama specijalno izdanje Moc prirode Jezgrasto voce koje je lepo uradjeno i nije skupo. Cuo sam da je prof. Korac preminuo neznam dali je istina tako sam cuo.

ISTRAZIVANJE I ISKUSTVO 1 (Radisa rem75)

27

Pre nego sto sam uopste kreno na put odlucio sam da potrazim tri strucnjaka iz oblasti vocarstva i ukoliko se njihove informacije poklope TO JE NAJVALIDNIJA INFORMACIJA.

1) Prvo sam na Sajmu Poljoprivrede upoznao ekipu AGROCONSULT (011/31331308) i vodeceg konsultanta Slavisu Sestic.

2) Potom sam upoznao iz VICTORIA GROUP (021/453191) direktora sektora za proizvodnju G-din. Acimovica koji mi je dao broj telefona od G-din Jockovica iz zavoda za poljoprivredu Sabac

3) Nakon kontakta sa ljudima iz Ministarstva poljoprivrede (011/3631878) upoznajem prof. Todora Vulica sa poljoprivrednog fakulteta 011/2645315 lok 312

INFORMACIJA KOJA SE POKLOPILA SA SVA TRI NAVEDENA EKSPERTA (DIREKTNO ILI INDIREKTNO) JESTE DA JEDINO STO MOGU DA GARANTUJU U SRBIJI JESTE RASADNIK BOSKOVIC. (015/211478)Pomenuti rasadnik nadgleda najpoznatiji profesor Radovan Boskovic koji predaje na Engleskom Univerzitetu.Nalazi se u selu Mrdjenovci kod Sabca. Njihov zasad ima preko 25 god na prostoru od 2 hektara, pored tog zasada ima i novo formirani zasad od 2ha.Veoma je bitno napomenuti potpunu podrsku kada je u pitanju odrzavanje zasada (djubrenje,zastita, rezidba).Takodje kod njih se moze videti krckalica (izgleda kao masina za cedjenje grozdja, stime sto ima mogucnost da se pritisni valjci pomeraju) i duvaljka (sluzi za razdvajanje ljuske od ploda nakon krckanja).Prilikom posete upoznao sam i G-din Lukica koji ima zasad u 10 godini.Nakon upoznavanja i svega vidjenog covek se definitivno odluci za saradnju.

Potom dajem zemlju na analizu Institut za zemljiste, Teodora Drajzera 7, 011/2667123.Tada se trenutno nalazio na parceli kukuruz, a kao sto se zna kukuruz nije bas najbolji preduslov za voce iz razloga sto se kasno bere a zemlja treba da je vec pripremljena..Analizom je utvrdjeno manjak fosfora tako da sam morao da nabavim kompaktno djubrivo MAP (NPK 12:52:0)FERTIL kupljeno u AGRODISKONTU iz Sabca 015/341796 (HVALA NA LJUBAZNOSTI SVIMA IZ AGRODISKONTA).Takodje ulazim u investiciju kupovine sipova visine i zice 1.2m duzine 25m. kao i bodljikave zice 026/651548.Mali nesporazu. pH zemlje 5.5 Institut za zemljite nije preporuio bacanje krenog ubriva a Agroservis 021/4895433 preporuuje. Odluujem se da ga bacim samo po redovima gde e lenik da se sadi.Potom preokret je emisija Znanje na poklon i prilogom o najvecim zasadu na jednom mestu u EVROPI u mestu DEC opstina Pecinci. od 50h sa planiranim prosirenjem.Nakon toga 10/09/2006 odrava se predavanje o leniku od strane ede Oparnice ukljuujui i razgledanje zasada.

Ukratko o navedenom poljoprivrednom gazdinstvu:Poljoprivredno gazdinstvo Hazelnut & Leska d.o.o.Krajikih brigada br: 2 , BeogradFax: 011/516-601e-mail: hazelnut-leska @ eunet.yuwww.hazelnut-leska.comwww. lesnik .info Hazelnut & Leska d.o.o. je firma ija je osnovna delatnost proizvodnja lenika, sadnica leske kao i pruanje strune i tehnike pomoi pojedincima i firmama koje se bave ili bi elele da se bave

28

gajenjem lenika. Na plantai "Hazelnut & Leska" koristi se najsavremenija tehnologija, prvoklasni italijanski sertifikovani sadni materijal, a sve se radi uz nadzor vrhunskih strunjaka iz oblasti voarstva.Izvinjavam se svima moram da prekinem , pa neka ovo bude kraj I dela.Ovo je samo min minimma ta se sve izdogaalo.Moje iskustvo predajem Vama.

AKTIVNOST TROAK

Sajam poljoprivrede 1000 din.Rasadnik Bokovi 1000 din. + 1000 din.Analiza zemlje 3000 din.12 kotura ice + 2 kotura bodljikave 300 ipovi 2m. 110 komada 200 Bitulit (9 litra) 950 din.ubrivo MAP 5980 din.Transport 3000 din.Kreno ubrivo 1 tona 7000 din

Pre nego sto nastavim, pozivam sve zainteresovane za formiranje udruzenja LESNIK, kako bi:

1. Uvezli maticni zasad ili ugovorili saradnju samo sa jednim rasadnikom ili formiranje sopstvenog RASADNIKA 2. Agrokonsalting za sve clanove udruzenja,3. Predavanja, seminari,4. Posete plantaza u inostranstvu,5. Prodaja (vrsi se pritisak na uvoznike (najvise na drzavu, da definise uredbu kojom bi se definisalo da se vrsi uvoz tek kada se odkupe sve zalihe) ili zajednicko nastupanje na trzistu,6. Izrada masina (krckalica) ili mesta gde ce se vrsiti krcanje lesnika,7. Centar za skladiste,8. Kupovina djubriva i zastitnih preparata,

SUSTINA JE DA CLANOVI IMAJU SIGURNOST KAKO U ODRZAVANJU TAKO I U PRODAJI.

Za sada :Radisa iz S.PalankeNevenko iz RumePredrag iz ArandzelovcaDragan iz Subotica Sasa iz Svilajnca

JAVI TE SE!

29

Delovi literature ili poglavlja koja se odnose na lesnik:

Prof. Dr. Miladin M Soskic; Orax i Leska (Partenon)Dr inz. Vojin Bugarcic; Orah Leska i badem (Nolit)Prof. Dr Borivoje Pejkic; Rodnost i nerodnost vocki Prof. Dr. Spasoje Bulatovic; Orah Lesnik i Badem (na citanje sa poljoprivrednog fakulteta, najvise napisano o lesniku)Prof. Korac M; Leska Novi Sad (neuspela nabavka)

Napominjem da je cena plana izrade plantaze lesnika 100. Agrokunsultantski sat je do 12 ili po danu 50 plus 10 za putne troskove. Ukupan broj posete po godini pet puta.

Na sajtu ministarstva poljoprivrede www.minpolj.sr.gov.yu imate poljoprivredni informator (oko 2 mega) koji Vas upoznaje sa merama za podsticaj podizanju visegodisnjih zasada , stime da je registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

RB BILJNA VRSTA MIN. BROJ SADNICA PO hektaru Podsticajna sredstva po sadnici za standardni materijal Podsticajna sredstva po sadnici za sertifikovan materijal12 LESKA-KALEMLJENA 600 kom 250 din. 500 din.13 LESKA-IZDANAK 500 kom 70 din. 140 din.

To je itekako znacajan podatak pri formiranju kalkulacije za formiranje zasada.Ovde sa provlaci nova tema razlika izmedju standardnog zasada i sertifikovanog.Da li je standardna sadnica ona koja je uvezena pa potom od njenih izdanaka formirana sadnica.Udruzenje vocara mora de se bori da podsticajna sredstva treba da se odnosi i na ogradjivanje zasada jer je veliki finansiski izdatak.

NAPOMENA:ZA KVALITET SADNICE NIJE TOLIKO BITAN SERTIFIKAT VEC BRADA KORENOVOG SISTEMA.GLEDAJ U BRADU A NE U VELICINU PRUTA.

KALKULACIJA PLACENIH NADNICA:Ljuscenje kore na sipu i to dela koji ide u zemlju i premazivanje (gornji deo sece se pod kosinom),Ciscenje obe strane njive od panjeva , korova ...,Bacanje djubriva Map i krec,Kopanje rupa za sadnicu,SadnjaUkupno 13 nadnica, ili ti 13 * 1000 din je 13000 dinara.

Svakako ne uzima se u obzir pomoc rodjaka, cija se nadnica vraca nadnicom.

30

Na osnovu predavanja o lesniku i razgledanje plantaze u Decu a i garancije da su sadnice SERTIFIKOVANE odlucujem se za kupovinu 370 sadnica (2.5evra + 8% pdv ili 2.7 evra =999 evra) od firme poljoprivrednog gazdinstva Hazelnut & Leska d.o.o. Aleksandar Petrovi 064/640-26-91 Plantaa: selo De , optina Peinci.

Deo iz publikacije:- Sadni materijalSadni materijal koji je korien za podizanje plantae je dobijen iz matinog zasada podignutog sa sertifikovanim sadnicama iz Italije. U kvalitete sadnica moete se uveriti obilaskom plantae, utvrivanjem prijema i stanja leske kao i pregledom oiljenosti korenovog sistema.

Posle branja kukuruza nasli smo se u neudumici jer je potrebno da sve sto se unese u zemlju u skladu sa njenom pripremom mora da slegne (odredjeno vreme odlezi). Iako je bili suvise suva zemlja za oranje zbog vremena koje je bilo sve manje (neznajuci da cemo imati lepu jesen) pristupili smo dubokom oranju.Pre toga smo bacili stajnjak Posle toga po redovima gde bi trebalo da se zasadi lesnik a pred kisu bacilli smo djubrivo MAP (NPK 12:52:00) i krecno djubrivo. Posle toga je sledilo ogradjivanje , sto je muka velika a i prica za sebe.Zbog suve zemlje nismo mogli da izvrsimo tanjiranje cele povrsine tako da smo potanjrali samo redove gde se sadi (izmedju ostaje oranice) prvo velikim traktorom pa potom manjim traktorom.Mislio sam i frezom ali mnogo je suvo!Dan pre sadnje izvrseno je postavljanje pravca za redove u skladu sa cime je izvrseno kopanje rupa (praceno planom rasporeda sadnica).Pre nego sto smo definisali ukupan broj sadnica izvrseno je planiranje rasporeda sadnica:Premeri se njiva (72x76m)Oduzima se po 3 m od ograde kako bi traktor prolazio (pri tome se uzima u obzir da u prvom i poslednjem redu, prva i poslednja sadnica se izbacuje kako bi traktor mogao da ne udari sadnicu prilikom okretanja traktora)Znaci sadi se na 69x72mDefinise se razmak sadnje :5x2.5mU zavisnosti od slucaja do slucaja definise se razmak sadnica:4x4;5x3;4,5x4,5....Gusta sadnja znaci da ce se veci prinos ostvariti (pre se vrati ulozeno) ali u periodu posle 10 godine mora da se izvrsi secenje zbunova jer posto lesnik voli sunce a pocinju jednom drugom da smetaju (tokom zime vrsi se secenje svakog drugog). Pitam se da li ovo neko radi, jer u prici sa vlasnicima teskog srca na tako nesto pristaju tako da u redu iseku ono sto bas smeta oko 2-3 zbuna po redu.

RASPORED SADNICARED1. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =262. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =263. TONDA GENTILE ROMANA =274. MORTARELA (oprasivac nije na nasoj sortnoj listi) =265. TONDA GENTILE ROMANA =276. TONDA DI GIFFONI =267. TONDA GENTILE ROMANA =278. TONDA GENTILE ROMANA =26

31

9. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =2710. MORTARELA =2611. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =2712. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =2613. TONDA GENTILE ROMANA =2714. TONDA GENTILE ROMANA =26iliTONDA GENTILE DELLE LANGHE =158 komTONDA GENTILE ROMANA =134TONDA DI GIFFONI =26MORTARELA =52

Znaci 14 redova (zaboravih njiva je od polovine malo pod nagibom )Tako da kada se uzima zemlja za analizu najvise uzorka se uzima u tom delu jer zemlja se brzo isposti zbog nagiba.Krecemo sa jugicem za sadnice, poneli smo najlonske djakove kako nebi mesali sorte. Dosli smo na plantazu a potom idemo do rasadnika gde shvatam da neuzimamo sadnice od spomenute firme Hazelnut & Leska vec od firme NCT2000 Petrovcic (KRUNSKA85;011/453458;011/455431).Kako mi je receno celokupni zasad od NCT2000 kupio je Hazelnut & Leska a njihov maticni zasad tek u cetvrtoj godini moze da da sadnice.Kako odvaja utrapljene sadnice tako ih ubacujemo u djakove po sorti.Mislili smo , najverovatnije zbog para gde ce to sve stati a ono bez guranja stade sve u gepek.Necu da vas opterecujem sa svojim komentarima vec hocu sto prakticnije i konkretnije da Vam priblizim temu.Jutro 06.00h krecemo da iz obliznje sume nastruzemo zemlju.Neznam kako kod Vas ali ovde domacice zemlju iz sume koriste za cvece jer je iteko bogata HUMUSOM.Oko 10.00h uspeli smo da napunimo traktorsku prikolicu sa zemljom iz sume.Pakuje mo se za sadnju i pri tome stavljamo i CELUFLORU.

TO JE IZUZETNA STVAR KOJU MNOGI ZNAJU KAO ZEMLJA ZA CVECE ALI ITEKAKO JE DOBRA PRILIKOM SADNJE.

Organsko ubrivo-oplemenjiva zemljita celuflora -100% mineralizovana drvena vlakna (bukova), se primenjuje kao gotov i idealan supstrat sa izbalansiranim sadrajem biljnih hraniva i visokim sadrajem organske materije, dobrim odnosom ugljenika i azota i povoljnom Ph vrednou, ime se obezbeuju idealne vodno-fizike, hemijske i mikrobioloke osobine za direktnu setvu rasada, povra i cvea, kao i za gajenje cvea u saksijama i humizaciju zemljita sa niskim sadrajem organske materije, namenjenog za gajenje razliitih biljnih vrsta, a pre svega povra, cvea i travnjaka.

Koliina hraniva:

32

- Azot (N): 2%- Fosfor (P2O5): 30-50 mg/100g- Kalijum (K2O): 130-220mg/100g- Ph vrednost (KCL): 6,7-7,2

CELUFLORA mozete nabaviti Humus Co d.o.o.(preduzece za preradu i promet) uz fabriku Celuloze Loznica.15300 LoznicaJovana Cvijica 6015/878680 i 015/878681 humusco @ verat.net

Cena supstrata:I. Rinfuza (m)........................ 2.150,00II. Vree tampane 80L............ 310,00III. Vree bezbojne 80L............. 290,00IV. Mala pakovanja:- 10 litara:........................... 49,00- 5 litara:........................... 25,50 - U cenu je uraunat PDV od 8%,- Cene su na paritetu FCCO Loznica,- Rok plaanja: 60 dana,- Avansna uplata: rabat 5%, - Plaanje do 30 dana: rabat 3%,

Loznica, 01.01.2006 godine.Veoma je bitno napomenuti da ljudi koji rade u toj firmi su izuzetni za saradnj jer se desava da transport do njih dosta kosta pa tako kada negde prevoze robu usput dovezu do Vas.SVAKA CAST.Firma HEMIKS Velikoj Plani prodaje suptrat (po ceni 5 litara 34.5 din) 026841330;026/521039). Mislim da se prodaja vrsi i u Paracinu. raspitajte se.Dolazimo na ogradjenu njivu. Na pocetku svakog reda u skladu sa rasporedom ostavljam odgovarajuce sadnice u skladu sa definisanom kolicinom pa potom pored svake okopane rupe odlazemo 5 litara suptrata.Napuni se kolica sa zemljom iz sume i krecemo.Suptrat na dnu rupe, sadnica se pridrzava polako se sipa zemlja iz kolica , utapka se dobro pa potom iskopana zemlja za rupu se utaba.Od 10.00h pa do 15.00h traje sadnja nakon cega vrsimo zalivanje svake sadnice.Zbog zalivanja a mrak se blizio ostavili smo deo sadnica nepokrivene sa zemljom koja je izvadjena prilikom kopanja rupa.Sutra dan ostalo je nesto malo da se sa zemljom iz rupe da se se pokriju sadnice.Cisterna od 3200 litara kostala je 25evra.Deda je ispeko prasence EXTRA. Pa ako planirate sadnju tu sam.

33

U nizu operacija negovanja krune voaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklaivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najvei znaaj ima rezidba kojom se neposredno utie na oblik i produktivnost. Ovom pomotehnikom merom se vrlo mnogo doprinosi poetku rodnosti, veliini prinosa, kvalitetu plodova, ujednaenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovenosti voaka. I pored izuzetnog znaaja koji ima, rezidba nije svemogua i ne moe reiti sve probleme, ve se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se eli pun uspeh u proizvodnji. Osnivni principi rezidbe kod veine vonih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo rei i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proreivanju bunova u cilju spreavanja zasenjivanja i to ne svake ve svake tree ili etvrte godine.Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvoenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne moe se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfolokih svojstava rodnih granica. Utvreno je da postoji zona du granica izmeu 15 i 40 cm na kojoj se sree najvei broj glomerula, pa treba teiti da se dobiju toliki prirasti a ne dui jer e izazvati suprotne efekte. Duina granica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na to manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.Leska koja spontano raste formira izuzetno gust bun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu buna postaju smetnja za obradu zemljita i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribliniji prirodnom obliku uz istovremeno usklaivanje rezidbe sa biolokim zakonitostima, kako bi one dole do punog izraaja.Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnikih mera kojom se utie na opti razvoj i veliinu lisne povrine, odnosno regulie formiranje i odravanje najprikladnijeg oblika krune za to bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se regulie ukupna lisna povrina i usklauje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu povrinu, a time i mogunost za vee koritenje suneve energije, dok ostavljanje vee lisne povrine dovodi do njenog loeg funkcionisanja i manjeg ukupnog uinka fotosinteze. Kada je jednaka duina rodnih granica, bolje osvetljene, donose 2 3 puta vei rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troi vie akumuliranih organskih materija za odravanje osnovnih ivotnih procesa nego to moe da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmeu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se usklauje broj potroaa vode i mineralnih materija sa sposobnou korenovog sistema da obezbedi iste. Ograniavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svoenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraivanjem puteva za razmenu materija, mogu se utedeti znaajne koliine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeu godinu.Polazei od navedenih injenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izroenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postie rezidbom.Na osnovu naih ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvreno je da je prosena duina rodnih granica kod orezivanih bunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta vei kod rodnih granica orezivanih bunova, kao i broj resa, to je vrlo znaajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgre je vea za 10 20% kod orezivanih bunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je vei za 430 555 kg kod bunova kod

34

kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizikih i hemijskih parametara dolo se do slinih rezultata i zakljuaka.

Da se razumemo ja nisam poljoprivrednik vec neko ko ulaze u poljuprivredu a za sve operativne stvari vodi racuna surak.Svi oni koji me budu pozvali pomocicu u sadnji ili, posto ja neznam kako i sta raditi kako godine prolaze a zasad raste, uputicu Vas na kompetentnije.

Svakako na forumu ima kompetentnihverdosokalimalisimonzec ukalesnikovacdragan320

Mnoge me stvari cekaju tako da cu najverovatnije pisati do kraja februara a potom konkretno da pristupim realizaciji planova.Ima jos dosta konkretnih stvari tako da je najbolje e-mail ili telefonom da me pozovete.Takodje tu je i ideja o formiranju udruzenja tako da cu u skladu sa time poprilicno angazovati.

Prilikom posete zasada u DEC-u veoma je bitno napomenuti da se djubrenje vrsi djubrivom kaliforniskih glista. Razlog zato sto je citav zasad sertifikovan kao organski proizvod.

Savetodavne usluge sprovodi udruzenje Udruenje za organsku hranu TERRASTrg cara Jovana Nenada 1524000 Suboticawww.terras.org.yu

a sertifikaciju je obavila

Organic Control System d.o.o.Trg Cara Jovana Nenada 1524000 Subotica, Srbija i Crna Goratel: +381 24 521 130 tel: +381 24 554 600 fax: +381 24 553 116email: info @ organica.co.yuwww.organica.co.yu

Tada vec pocinjem da se interesujem za Kaliforniske Gliste i to je jos jedan put kojim sam krenuo.Najbolje leglo Kaliforniske Glista u Srbiji moze se kupiti od Milana Jaksica 063/370214 po ceni od 50 po leglu.Posetio sam i uzgajaliste glista u Selevcu (S.Palanci).Kupovinom legla dobijate i mnogo poznatu knjigu Gajanje Glista Milutin Mitrovic a tu je i potpuna savetodavna podrska. Za mene je

35

interesantno posto kuci imam dosta trinje i suske da je upotrebim kao hranu za gliste.Ima i lep sajt na internetu:farmaluka.awardspace.c...enjaka.htmwww.ersek.hr/

Razmak izmedju sadnica iskoristio sam za sadnu pasulja.Najverovatnije BISER , jer kako je krenulo ocekuje nas susna godina a za krupnije sorte potrebno je navodnjavanje.Zahvaljujem se udruzenju agronoma www.udruzenje-agronoma...in.org.yu/ konkretno dr MilanuZdravkovi-u sto me je uputio u sadnju pasulja (Institut za povrtarstvo Palanka).Prilikom sadnje veoma je bitan AZOTOFIKSIN www.soilinst.co.yu.

REZIME SADNJE NJIVE OD 55 ARI SADNICAMA LESNIKA:

1. ANALIZA ZEMLJISTA 3000din2. ZICA VISINA 1.2m (12 KOTURA UKUPNO 300m) + 2 KOTURA BODLJIKAVE ZICE (300m) ;300evra3. BENZIN 3000din4. MAP 200Kg (NPK 12:52:00) ;5980din5. TRANSPORT ;5000din6. KRECNO DJUBRIVO 1tona ;7000din7. SUPTRAT-CELUFLORA ;13800din8. EKSERI U,BITULIT,CEMENT, SODER ;4000din9. DUBOKO ORANJE ;10010. TANJIRANJE ;3500din11. BUSENJE RUPA (za sipove) ;5000din12. NADNICE ;13000din13. SADNICE 370kom po 2.7 ;100014. SIPOVI ;20015. CISTERNA :25------------------------------------------------------------------------------ 63280 DINARA (NPR KURS 80 din) 791 + 1625 = 2416

Obavio sam i prvu rezidbu:

Rezidba u prvoj i drugoj godini obavlja se zbog jaanja korenovog sistema.to se nie see (maksimalno 15cm pusta se od zemlje) to je bolje.Znai sve zavisi od procene dali ima dobro razvijenih pupoljaka, od kojih e kasnije krenuti grancice pa e se upotrebiti prilikom formiranja zbuna (uparuje se sa izdancima) ili ne.Razliito pristupi u rezidbi odnosno ukoliko vei broj ljudi reze, automatski utice na lou postavku formiranja buna.Znai sam mora da proceni. Ponoviu bun se formira poev od 3 godine samo od izdanaka ili pak izdanci uparuju se sa granicama nastali od pupoljaka koji su ostali ispod rezidbe.

36

Uzima se maksimalno od tri do pet u taj broj ulazi ili samo izdanak ili njihova kombinacija sa grancicama.See se pod blagim uglom (kosinom) ni 45 niti 90.Strana gde je pupoljak prilikom rezidbe ima pic ili ti se see suprotno od pupoljka.Razlog zato to sokovi od biljke (naroito kada je kia) mogu da se slivaju do pupoljka i tako ih spre.U aprilu baca se UREA oko sadnice potom u maju prska se sa Tionexom i u Novembru baca se Jabukan.Znaci u prolece Azot a u jesen kalijum.

Kada je u pitanju zastita sadnica i ja sam u svom zasadu doziveo (iako je ogradjen) da je neko nasumicno kratio sadnice.Nije tu pitanje stete jer odmah smo nakon toga pristupili i prvoj rezidi (covek nam je u tome i pomogao) vec covekovo razmisljanje da ce time naneti stete sadnicama i da nece moci da rodi.Najverovatnije je bio iznenadjen kada je video da se sadnice nakon rezide uopste i nevide!Sa mnogima sam razgovarao i mnoge hvata "blaga jeza" da se lesnik prve dve godine uopste i nevidi u njivi nakon rezidbe vec pustaju centralnu granu da nekontrolisano raste.

Svako ko sadi mora da se pomiri sa time TO JE TAKO i da se jednostavno ISTRAJE.

Kod zasada u Decu imali su problem jer prilikom ogradjivanja jer su zatvorili dosta i zeceva.Sada imaju cuvarea tu su i psi.Prelepo je videti: Udje se u zasad a nevidi se kraj plantaze sa lesnicima jednostavno lesnici nestaju u spoju zemlje i neba.

Cesto me ljudi pitaju kako cemo da plasiramo lesnike, kako cemo da ih prodajemo, kome! Kao da nemamo vere u ono usta ulazemo. Medjusobno spustanje cene na pijaci cini da svi proizvodjaci gube. I tako to se nastavlja.

NOVAC , da uvek potreban ali najgora moguca varijanta plasmana proizvoda je pijaca.Potrebno je sto pre prodati, vratiti se kuci zbog velikog broja obaveza cine dodatne stvari za konkurenciju. Niko ne zeli da presece. Svakako tu su nakupci, pa dobro gde je tu u svemu profit. Kako pomiriti zaradu i konkurenciju.SAMO UDRUZIVANJEM.Stvaranjem brenda sa zajednickim kolicinama. Svakako sa unificiranim procesom proizvodnje. Uspeh je zagarantovan.

KUPUJMO DOMACE! KAKO TO RADE DRUGI POGLEDAJTE REKLAMU:www.oregonhazelnuts.or...add_em.php

Itekako nedostatak kise uticao je da do sada vec dva puta zalijem lesnik. Prvo smo zalili sadnice koje su slabije krenule pa potom bacili smo djubrivo (lesnik uspeva na zemljistu sa pH iznad 6)

37

tako da zavisno od analize zemljista baca se KAN ili UREA. Mada mnogi i predlazu da se baci KAN jer kako kazu poljoprivrednici UREA utice da zemlja bude kiselija.Nakon bacanja djubreta i njegovog zakopavanja oko sadnice, posle dva dana, drugi put zalijo.Ocigledno s