9Metode i tehnike - testovi,skale i upitnici.ppt

7/26/2019 9Metode i tehnike - testovi,skale i upitnici.ppt

http://slidepdf.com/reader/full/9metode-i-tehnike-testoviskale-i-upitnicippt 1/40

Metode I tehnike –

testovi, skale procene Iupitnici

Predmet: Metodologija naučnihistraţivanja

05.11. 2008.

Mirjana Beara

Saradnica u nastavi



Metode i tehnike merenja

Neposredno posmatranje i posmatranje sa učešćem

Psihološko testiranje

Skale procene

Upitnik

Intervju

Fokus grupe

Sociometrija Igranje uloga

Analiza sadrţaja



Psihološko testiranje i testovi

Test – psihološki merni instrument

Standardizovani postupak za izazivanje

određenog ponašanja pomoću proverenihdraţi na osnovu koje se ispitanici porede po

osobini koja je predmet merenja



“Standardizovani postupak”...:

Sve što se tiče jednog testa mora biti jednakoza sve ispitanike (način zadavanja, uputstvokoje se čita, redosled ajtema, načinocenjivanja...)



...“izazivanje ponašanjapomoću proverenih draži”...

Svako ponašanje je reakcija na draţ

Ciljno pomoću testa (tj. njegovih stavki)

izazivamo određena ponašanja



...“poredjenje po osobini”

Teţnja da se utvrdi poredak međupojedincima po određenoj osobini

Intervalne skale: ispitanik koji je dobio skor15 treba da je isto toliko udaljen od ispitanika

koji ima 20 kao što su međusobno udaljeniispitanici koji imaju skorove 40 i 45



Vrste testova - podele

I. Na osnovu toga šta se meri:

- testovi ličnosti (npr MMPI, KON-6, EPQ,

TNR...)- testovi i baterije testova sposobnosti (npr.

WB skala, VITI, KOG-3, Ravenove matrice...)



Baterija testova i Vikipedija

Baterija testova (engl. test batteries) je povezana grupa testova namenjenaistovremenom ispitivanju izvesne sloţene pojave koja ima više aspekata ilidimenzija (npr. ličnost, inteligencija, neurotičnost). Ispitanik postiţe jedinstvenkompozitni skor, koji predstavlja ukupan zbir skorova postignutih na posebnimtestovima u okviru jedinstvene baterije testova. Pretpostavlja se da ovaj sloţenskor ima veću validnost i pouzdanost, a time i veću dijagnostičku i prognostičku

vrednost nego onaj koji je dobijen samo na jednom posebnom testu.Ovaj članak, ili jedan njegov deo, je izvorno preuzet iz knjige Ivana Vidanovića„Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_ %D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0"

Kategorija stranica: Rečnik socijalnog rada

A ŠTA JE WIKIPEDIA?

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D1%81%D1%82


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Categories

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Categories





http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA




II. Na osnovu toga koji simbolički sistem sekoristi:

- Verbalni (npr. AL u okviru KOG 3)

- Neverbalni (npr. S-1 u okviru baterije KOG -3)




III Na osnovu toga kako se rešavaju:

- Testovi papir-olovka (već dati primeri...)

- Testovi izvođenja (test aparati, npr.Bonardelovi diskovi, reakciometri, testovi sa

kockama itd)




IV Na osnovu strukturisanosti:

- Strukturisani (jasne stavke, pitanja jasna,

nedvosmisleno kakvi treba da budu odgovori,

izbor ponuđenih odgovora; npr. testovi izbaterije KOG 3)

- Nestrukturisani (često se poklapaju sa

projektivnim tehnikama, npr. Roršahovemrlje, TAT, TNR, Mahover – crteţ ljudskefigure...)




V Na osnovu toga kako se zadaju:

- Grupni (obično testovi sposobnosti, papir -olovka, strukturisani)

- Individualni (obično projektivni,nestrukturisani testovi)




VI

- Testovi brzine (npr. IT iz baterije KOG-3)

- Testovi snage (npr. S-1 iz iste baterije)



Delovi testa

Oni ključni se nazivaju ajtem i (s tavke,

čestice)

Imaju različite formate (grafički, numerički,PVI, dihotomni, ordinalne kategorije (stepen

slaganja sa tvrdnjom1-5), zadaci analogija...

Ostali delovi testa: uputstvo za odgovaranje,

primer, veţba Ukupan skor testa



Konstrukcija i standardizacija

testa

Dugotrajan proces

Polazi se od neke teorije, preko ponašanja koja tateorija predviđa, dok se ne konkretizuju stavke

Ajtem analiza:- Probno zadavanje stavki, da bi se utvrdila njihovamerna svojstva

- Merna svojstva: validnost, pouzdanost, teţina,

diskriminativnost (stavki i celog testa) Određivanje normi testa (na reprezentativnom

uzorku ispitanika)



Psihološki testovi – neka

pitanja za zaključak

Kvantitativna ili kvalitativna metoda?

Koliko ima do sada konstruisanih testova?

Da li mogu sasvim slobodno da seprimenjuju?

Da li ste do sada bili testirani?

Da li ste nekad sami zadali test?



pauza



SKALE PROCENE

Namena im je da postignu kvantifikaciju u

merenju neke osobine (tj. intervalni nivo),

međutim, to ne postiţu sve – najčešćeordinalno ili nominalno

Mogu da se koriste

a. Za procenjivanje ponašanja drugih

b. Za samoprocenu ponašanja – skale

stavova



SKALE PROCENE: Formati

stavki

Binarni – dihotomni (tzv. kontrolne liste ili

check-liste)

Kvalitativne – deskriptivne (npr:

nema veštinu – u toku ovladavanja – savladao

veštinu)

“prave skale”: jednaka rastojanja izmeđukategorija odgovora, koji mogu biti

semantički, numerički ili grafički



Semantičke kategorijeodgovora - primeri

Neprihvatljiv – prihvatljiv – dobar

Konstantno dobar učinak Učinak generalno iznad proseka

Zadovoljavajući učinak sa prosečnim brojem

grešaka Učinak obično ispod proseka

Konstatno nizak učinak



Numeričke kategorijeodgovora - primeri

Profesor predaje jasno

1 2 3 4 5

Bipolarne numeričke:

Strog 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Blag



STAVOVI I SKALE STAVOVA

Stavovi se najčešće mere skalama stavova

Stavovi mogu da se mere i drugim

tehnikama, kao što su

- neposredno posmatranje načina kako seljudi ponašaju prema nečemu

- psihofiziološke tehnike

- projektivne tehnike



Šta su STAVOVI?

Naučene kognitivne, afektivne i bihejvioralnedispozicije da se pozitivno ili negativnoodgovori na izvesne objekte, situacije, osobe,

institucije... Tri komponente stavova:

- Kognitivna

- Afektivna- Konativna

(ili ABC: Affect, Behaviour, Cognition)



Objekti stava

Pojave, institucije, osobe, pojmovi itd prema

kojima moţemo imati stav

Npr: Abortus, Biseksualnost, Eutanazija,

Gojazne osobe, Porezi, Pušenje, Rad,Smrtna kazna, Zlostavljanje, Ţenska prava...



Vrste skala stavova

Bogardusova skala socijalne distance

Gutmanova kumulativna skala

Terstonova skala stavova Likertova skala stavova



Bogardusova skala

Prvi merio socijalnu distancu

Socijalna distanca: stepen razumevanja I intimnostikoje karakterišu presocijalne i socijalne odnose

Primer: socijalna distanca u odnosu na Amerikance1. Pristao bih da posete moju zemlju

2. Pristao bih da ţive u mojoj zemlji 3. Pristao bih da radim sa njima

4. Pristao bih da budu moje komšije 5. Pristao bih da budu u mom klubu

6. Pristao bih na brak sa njima



Mini vežba:

Procenite svoje stavove prema pripadnicima

određenih grupa

Vreme za rad: 5 min



Gutmanova skala

Naziva se još i “skalogramska analiza” ili“kumulativno skaliranje”

Konstruiše se tako da se navede niz stavki koje

predstavljaju jedan jednodimenzionalni kontinuum, ito tako da iz odgovora na svaku stavku moţemopredvideti odgovor na ostale stavke

Npr:

- Jeste li viši od 1,80 m da ne

- Jeste li viši od 1,70 m da ne

- Jeste li viši od 1,60 m da ne• Primer Gutmanove skale za merenje stavova

http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_4/mini%20GUTTMANOVA%20SKALA.doc

http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_4/mini%20GUTTMANOVA%20SKALA.doc



Terstonova (Thurstone) skala

Prividno jednaki intervali

Za razliku od Bogardusove skale (koja meri na ordinalnomnivou), moţe posluţiti za skaliranje stimulusa tako da rezultatibudu na intervalnoj skali

Najpre se prikupi što je moguće više tvrdnji o objektu stava, azatim se oni daju grupi “sudija” da ih razvrstaju u 11 kategorija:od najnegativnijeg (1), preko neutralnog (6) do najpozitivnijegstava (11)

Zatim se računa teţina svake stavke (medijana u svakojkategoriji) i diskriminativnost

Konačan izbor stavke: iz svake kategorije se biraju oni iskazi kojisu najviše diskriminativni i tako da bude pokriven ceo raspon

skale Stavke su uvek dihotomnog formata:

slaţem se – ne slaţem se

da - ne



Opšti format za konstruisanjestavki

U Terstonovim i Likertovim skalama, koristi seformula:

X r V

X – objekat stava, (npr. smrtna kazna)r – relacija (pozitivna ili negativna) između objekta i

vrednosti

V – vrednost, evaluacija ili atribut (npr. opravdanost)

“Smrtna kazna daje kriminalcima ono što suzasluţili” slaţem se ne slaţem se



Likertove skale

Koren im je u Terstonovim skalama

Razlika: nema faze sa razvrstavanjem stavki

– “sudije” su sami ispitanici

Svi ispitanici odgovaraju na sve stavke tako

što iskazuju svoj stepen slaganja satvrdnjom:



Primer stavke u Likertovoj

skali

“Smatram da je psihoterapija pravi način zarešavanje problema u studiranju”

Uopšte se ne slaţem 1

Ne slaţem se 2

Neodlučan sam 3

Slaţem se 4

Potpuno se slaţem 5



Formiranje ukupnog skora na

Likertovim skalama

Odgovori na svim stavkama se sabiraju i tako

se dobija kompozitni pokazetelj svojstva koje

se meri - tj. stava



Pauza



Upitnik

Sličan psihološkom testu, ali ima razlika:

- Konstruisan je obično ad hoc i nije standardizovan

- Obično za anketna istraţivanja

- Labavija struktura

- Ne formira se ukupni skor

• Nalazi se između psihološkog testa i intervjua



Vrste upitnika

I. Samostalno popunjavani upitnici (poslati

e-mailom, poštom)

II. Anketiranje od strane anketara (ličnikontakt ili telefonski)



Vrste pitanja

Otvorena

Zatvorena – sa ponuđenim odgovorima



Veština formulacije pitanja

Nesugestivno ali ne uvek (npr. kod Likertovih

skala, gde stavke upravo moraju da budu

diskutabilne da bi se odredio stepen slaganja

sa njima)

“alibi”...

...



Struktura upitnika

Identifikacioni deo (socio-demografska

pitanja)

Redosled pitanja je bitan, jer nekad ima

drastičan uticaj na rezultate

Strategije:

- Levak (od opštih ka specifičnijim pitanjima)

- Obrnuti levak



Upitnik - vežba

Popunite upitnik

Diskusija – kako je sročen, kakva je struktura,kako su formulisanja pitanja, šta je dobro, štabi valjalo popraviti

Documents

9Metode i tehnike - testovi,skale i upitnici.ppt