##9,ZEMLJOPIS,JUGOSLAVIJA

A b a d . D r . # A A A N T O N M E L I K

# N N J U G O S L A V I J A # N P Z E M L J O P I S N I P R E G L E D

P R E V E O :

Prof. VLADIMIR BLAŠKOVIĆ

# P P Š K O L S K A K N J I G A

# M M Z A G R E B # G G 1 9 5 2

J e з i i n a r e d a k c i j a prof. R. F. POLJANEC

N a s l o v n u 5 t r a n u o p r e m i o akad. slikar R U D O L F S C H L I C K

Odobrio Savjet sa prosvjetu, nauku i kulturu Narodne Republike Hrvatske

T I S A K G R A F I Č K I Z A V O D H R V A T S K E - Z A G R E B

U V O D

POLITIČKO-GEOGRAFSKI POLOŽAJ JUGOSLAVIJE

Jugoslavija — balkanska, podunavska i jadranska država

Jugos lav i ja se u sv i je tu smat ra ba lkanskom državom. Najveći dio njezinogà zemljišta pr ipada Balkanskom poluotoku. Ako se pr idržavamo tradicionalnog shvaćanja, t e pod Balkanskim poluotokom razumijevamo svt , što se nalazi južno od donjeg Dunava i Save, t ada m u uist inu pr ipada vel ika većina našeg saveznog ter i tor i ja . Međut im je isto tako činjenica, da Jugos lav i ja zna tn im di jelom svoga zemlj iš ta dopire još u s rednju Evropu i to u ve l iku ravan s rednjega Podunavl ja , ko ja je u naučnom svijetu na jpozna t i j a pod imenom Panonske kotline, i u jugoistočni dio Alpa, koje su izrazito srednjoevropsko gor je . Potrebno je naročito istaći, da né bismjo dobili p r avu sliku, kad bismo odnos između balkanskog i srednjoevropskog područja Jugoslavi je mjer i l i samo po prost ranstvu ze-mlj iš ta . Val ja na ime imat i na umu, da su balkanski predjel i mnogo gorovitiji, zna tno m a n j e nas tan jen i i da u n j i m a pr ivredni razvitak, zbog m a n j e Ugodne povijesne prošlosti n i j e mogao toliko napredovat i kao u područ j ima s jeverno od Save i Dunava, g d j e p r ev l ađu ju plodne ravnice s dobr im pr iv redn im uv je t ima i g d j e je zbog toga kao i zbog povol jni j ih u v j e t a za razvi tak štanovništvo vr lo gus to naseljeno. P o broju stanov-niš tva i po pr ivrednom značenju s jeverna područja, u poređenju s bal-kanskima, znače mnogo više nêgo što bi se to moglo zaključivati samo po n j ihovoj geografskoj rasprostranjenost i .

Poselpno treba, međut im, naglasiti, da je cr ta Sava — donj i Dunav veoma slaba granica Balkanskog poluotoka p rema srednjoj i istočnoj Evropi. Zemljište se na ime iz nizinskog područja uz donju Savu i s rednj i i donj i Dünav vr lo polako diže p rema jugu, prelazeći iž nizine* koja se široko pruži la još i južno od tih dvi ju r i jeka, tek polako prelazi u humlje , b regove i, napokon U planine, ko je zauzimaju na jveć i dio središnjeg di jela Balkanskog poluotoka. Zato n i j e čudo, što je bilo već mnogo sporova o tome, g d j e t r eba da zamišljamo zaista u samoj prirodi u temel jenu sje-vernu granicu Balkanskog poluotoka. No takvo razglabanje ne bi imalo

-neku ve l iku korist. Mnogo je važni ja činjenica, da jugoslavensko stanov-ništvo dopire naširoko u južni dio Panonske nizine i da pr ipada istom n a r o d u ka ko n a južnoj tako i na s jevernoj strani Dunava i Save sve do s jevernih granica savezne narodne republike Jugoslavije.

Nada l j e j'e vr lo važna činjenica u pogledu političko-geografskog položaja to, š to se Jugoslavi ja svojom širokom jugozapadnom stranom

S A D R Ž A J

Uvod Političko-geografški položaj Jugoslavije . , . . . . '. . . . . . . . . . . 3 Jugoslavija ^ balkanska, podunavska i jadranska država . . . . . . . . 3 Veličina saveznog teri tori ja i broj stanovništva . . . . . . . . . . . . . 4 Političko-geografški položaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Značajna svojstva re l je fa . 9

I. Geografska slika cjeline A. Pregled re l je fa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Činjenice stari jeg zemaljskog razvitka — Postanak t r i ju naših velikih predjela 14

Petrografsko-geološki sastav t la . . . . . . . . . i . . . . . . . . 23 Geomorfološki razvitak — postanak sadašnjeg re l jefa 27 Karst i f ikaci ja 34 Posljedice diluvijalnih ledenjaka i preoblikovanje u sadašn jos t i . 41

B. Klima, Vodne prilike, tlö i f lora . . . . . . . . . . . . . . . . . \ . 46 КШпа Jugoslavije . . . . . . . . . • • • • • • 46 Hidrografski pregled . . . . . . . Y . . . . . . . . . . . . . . 52 Tipovi tla po pedološkoj oznaci . . . . ... . . . . . . . . . . . 56 Bilje i privredno važne životinje .. . . ... . . . . . . . . . . . 59

G. Pr i roda i čovjek na našem zemljištu — tok nasel javanja . . . . . . . Pr iroda i čovjek na prvim stupnjevima privređivanja i tragovi n a j -

stari jeg nase l javanja -— Geografske posljedice robovskog doba 61 Geografske posljedice pr ivređivanja i razvoj nasel javanja u pred-

feudalno i feudalno doba nakon slavenskog doseljenja . . . . 66 Feudalno razdoblje: turska vladavina i njezine an t ropogeogra f -

ske posljedice . . . 72 Prijelaz u doba kapi ta l izma. . . . . . . . . . . . . ... 79 Nacionalno i socijalno oslobođenje i sporazum naroda Jugosla-

vije. Pri jelaz na plansku privredu . . . . . . . . . . . . . . 85

II. Pregled velikih geografskih predjela Jugoslavije À. Primorski p r e d j e l . . 90

1. Jadransko more . . .. . • . . . . . . . . • • . . . • • • • • • 90 j ad ransko more — dio Sredozemlja . jg . . . . . . . . . . . . . 90 Jadranska morska kotlina — Obala . . . . . . . . . . . . . . . 92 Pr i rodna svojstva mora u našem Jadranu . . . . . . .. . . . . . 102 Jadransko mar« u privredi našega Pr imor ja 109

2. Naše Jadransko pr imorje — Reljef, kl ima i vegetacija . . . . . . 114 Pokraj inske jedinice i raspored našeg Pr imorja 114 Reljef P r imor ja — . . . | . . . . . . . . . . . - • • • • • . 1 2 2 Kl ima Primorskog p r e d j e l a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Flora u našem Jadranskom P r i m o r j u . . . . . . < . . . . . • . 1 3 7

3. Pr ivreda i naseljenost u Pr imor ju . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Prometna povezivanja u borbi s prirodnim i povijesnim zaprekama 140 Poljoprivreda . . . . . • , • . . . • • • • • • • • • • • • • 147

462

Rudarstvo u našem Jadranskom Pr imor ju . . . . . . . . . . . .155 Obrt i industr i ja . . . . . . . • • • • • • • • 157 Nužnosti trgovačke izmjene . i w Naseljenost našega Pr imor ja • • • 1 w

B. Nizi'nsld ili panonski predjel 171

1. Prirodna baza . .. . . . | . . . . | . • • • • • • • • • • • • • • 1

Položaj i opseg . . . . . , . . . . . . . • • . • • . . . . . . . • 171 Površje i hidrografski odnosi našeg panonskog predjela 173 Rubno područje panonskog predjela . . . . . . . . . . . . . 181 Geografski raspored nizine u našem panonskom predjelu . . . . 185 Osamljene planine, brda i brežuljci u našem panonskom predjelu 188 Klima našeg panonskog predjela • I • . . . . . . . 200 Vodni režim na rijekama u našem panonskom predjelu . i . . . 205 Bilje. . . . . . . . . . . . 207

2. Privredni odnosi našeg panonskog prfedjela . , . . . . . . . . . . • 208 Poljoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 Rudarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Indust r i ja . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . ; . . . . 220 Prometno — geografske p r i l i ke . . . . . . . . . . . . , > . . . 223

3. Naseljenost . . . ; . . 1 . . . | . . . . . . . . . . . . . . . ' . . 226 Gustoća naseljenosti •,.'•. . . . . . . . . . , , . . .. . . . . . ..." . 226 Seoska naselja u našem panonskom predje lu . . . . . . . . . . 228 Gradovi K . . . . • . . . Ш . , • • • . . . . . . • • • • . • 235 •Vodeći gradovi u našem panonskom predje lu . . . . , . . . . . 237

C. Planinski predje l . . . . Ш . . . . . . . . 242

1. Pregled cjeline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 Ortografski pregled . . . . 242 Prirodne osnove za klimu u planinskom predjelu 247 Kl ima našeg planinskog predje la . . . . . . . . . . 249 Bil je . v . . . . . . . . . . . . . . . . . . i . . . . . . . 258

Pojedina područja planinskog predjela . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

1. Slovenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . | 261 A. Slovenske Alpe ili Snježnici . . . . . '. . . . 261 B. Celovačka kotlina i Pohorsko Podravl je > . . . . . . . . . . 262 C. Predalpsko pobrđe i коШпе . . . . . . . . ; . . . . . . . . 266 D.. Slovensko dinarsko iil kraško područje . . . . . . . . . . . . 271

2. Planinski predjel u Hrvatskoj . . . . . . . . ,v . . . . . . . . . . 275 A. l i č k o visočje i Gorski K o t a r . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 B. Nisko dinarsko područje u Hrvatskoj . . . . . . . . . . 278

3. Dinarski planinski predje l u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . 279 A. Područje visoravni u zapadnoj Bosni . . . . . . . . . . . . . . . 279 B. Velike kraške visoravni u južnoj Bosni, visokoj Hercegovini,

Crnoj Gori i Raškoj . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . 1 . 281 C. Pobrđe i sredogorje s rednje Bosne . . . . . . . . . . . . . . 285

4. Planinski predjel u Srbij i | Makedoni j i . . . . . . . . . . . . . 293 Zajednička značajna obi l jež ja . . . . . . . . . . . 293 A. Sjeverna Srb i j a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 B. Južna Srb i ja . . . . . . . . . . . . . . " 299 C. Kosovska —. Metohijska p o k r a j i n a . . . . . . . . . . . . . . 304 D. Planinski predje l u Makedoniji . . . . . . . . , . , 397 E. Niski predjel srednje Makedonije . . . . . ' , . . . . .. . . |ЏШ 311

# K K 4 6 3

III. Narodne republike Jugoslavije prema karakteru zemljišta, privrede i stanovništva

Uvod I I I . . . . r . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . •. 317 Narodna republika Slovenija . . 317 Narodna republika Hrvatska 327 Narodna republ ika Bosna i Hercegovina 336 Narodna republika Crna Gora . 346 Narodna republika Srbi ja s autonomnom pokrajinom Vojvodinom i auto-

nomnom oblasti Kosmetom . . 350 Narodna republika Makedonija 360

IV. Jugoslavija kao privredna cjelina 1. Pregledna privredna karakter is t ika cjelina 372

2. Poljoprivreda . 379 OsnOVe poljoprivrede 379 Ratarstvo s voćarstvom i vinogradarstvom 384 Stočarstvo . 393 Suma i šumska p r iv reda . . . . . . . . . . . -.. . . . . . . . . 397

S t ruk tura i raspored seljačkog zemljišnog p o s j e d a . . . . . 401

Rudarstvo, obrt i industri ja 406 Dosadašnji raspored industr i je u Jugoslaviji 406 Vodena snaga i n jeno iskorišćivanje. Elektrifikacija . . . . . . . 407 Ugljen i ugljena privreda 412 Naf t a . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476 Ostale rude i rudarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416

Obrt i industr i ja pri je rata — Početak nove velike industrijalizacije . . . 419 Prometne veze 433 Promet s tranaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438 Osnovne crte našeg prvog petogodišnjeg privrednog plana u svjetlosti

geografije . . . . . . . . . . . . . . . . . 440

Dodatak uz drugo izdanje

Glavni rezultati popisa stanovništva Jugoslavije 15. Marta 1948.. . . . 448 Napomene uz hrvatski prijevod 452 Li tera tura 454 Popis slika • - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458