› wpx › wp-content › uploads › 2018 › 11 › Pcelarstvo-209-I… · савез пчеларских организација црне горе ПЧЕЛАРСТВО2001

ПЧЕЛАРСТВО2018.

матицацрвена

број

209

савез пчеларских организација црне горе

година XVIII * подгорица, септембар 2018. * цијена 1Є * за чланове удружења бесплатан

Помоћ пчеларима на сјеверу државеРЕГРЕСИРАН ИНВЕРТНИ СИРУП

Управни одбор СПОЦГФОРМИРАНЕ КОМСИЈЕ ЗА НОРМАТИВНУ ДЈЕЛАТНОСТ И ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ПЧЕЛА

Потписан докуменат представника седам држава ДЕКЛАРАЦИЈА О ПОДРШЦИ

ОЧУВАЊУ ПЧЕЛА

Пчеларске манифестацијеНИКШИЋ, МОЈКОВАЦ, ПОДГОРИЦА

Пчеларске приче и записиКОЛАШИН, ПЉЕВЉА, ХЕРЦЕГНОВИ, ЦЕТИЊЕ

Зашто мед има ограничени рок трајањаМЕД ЈЕ ПРОДУКТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ЖИВОТА ПЧЕЛА И ЉУДИ

Пчеларска пракса ВОСКОВ МОЉАЦ

Болести и заштита пчелаАМЕРИЧКА КУГА ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА

Пчелињак у септембруСЕЗОНА ЗА НАМА, ПРИПРЕМЕ ЗА СЉЕДЕЋУ

MALI OGLASIProdajem šestoramne nukleuse LR. Telefon 069/560-766

*Prodajem LR nukleuse na šest ramova sa mladim

maticama. Telefon 069/066-573*

Prodajem satne osnove LR iz Crnogorske kuće meda. Telefon 069/030-311

*Vršim prevoz pčela na teritoriji Crne Gore, 068/370-011

*Prodajem DB 10 i DB 12 košnice u dobrom stanju.

Telefon 067/260-041, Danilovgrad*

Prodajem organske satne osnove za DB košnice, uvoz iz Austrije. Telefon 067-232-873

*Prodajem 40 pčelinjih društava u DB košnicama.

Telefon 067/444-484, 069/606-809, Cetinje*

Prodajem Dadan-Blatove košnice, antivarozne podnjače debljine 32 mm, bez ramova, cijena 60 €.

Telefon 069/446-977, Cetinje*

Prodajem LR i DB društva. Telefon 069/270-940*

Prodajem dvije mobilne platforme za košnice – staje po 21 LR ili 18 DB košnica. Telefon 069/012-208

*Prodajem 15 pčelinih društava u LR košnicama. Velestovo

– Čevo, telefon 069/694-888*

Prodajem 20 pčelinih društava u LR košnicama u odličnom stanju. Telefon 069/694-888, Velestovo (Čevo)

* Prodajem troramnu centrifugu, dvaput upotrebljena.

Telefon 030/353-132

Obavještenje za podgoričke pčelare o organizovanju slave Spasovdan

Udruženje pčelara Podgorice ove godine ove godine organizuje svoju slavu Spasovdan 9. juna na području Lješanske nahije.

Slavski ručak i pčelarsko druženje planirano je u 12 časova u mjestu Brežine na pčelinjaku porodice Kovačević koja je i domaćin slave.

Udruženje pčelara Podgorice

LINIJA ZA STERILIZACIJU I PRERADU VOSKAOPREMA PROIZVOĐAČA: BERNARD RIETCHE-NJEMAČKACIJENA STERILIZACIJE I PRERADE ZA ČLANOVE SPOCG: 0.50€/KG, ZA OSTALE 1,00€/KGKONTAKT: 069 015 864; 068 370 011E mail: [email protected]

IN MEMORIAM

Spasoje-Pajo NikčevićSpasoje-Pajo Nikčević, ugledan

pčelar i član Upravnog odbora Društva pčelara Grbalj, dugogodišnji član i predsjednik Društva pčelara Kotor, a jedno vrijeme i član najužeg rukovodstva Saveza pčelara Crne Gore, napustio nas je 3. maja ove godine.

Svojim radom doprinosio je jačanju ugleda Društva, širenju pčelarske kulture i popularizaciji domaće proizvodnje, zalagao se za podršku mladim pčelarima, kako bi i sami stekli znanje i iskustvo i postali uspješni u ovom poslu.

Njegovom smrću Društvo je izgubilo aktivnog člana, prijatelja i druga, a pčelarska organizacija dobrog poznavaoca pčelarske prakse koji je svoje znanje nesebično dijelio sa drugima. Za sobom je ostavio mnogo razloga da ga po dobru pamtimo.

Društvo pčelara Grbalj

IN MEMORIAM

Franjo TomažinPčelar, uzgajivač matica i

pčelarski pisac Franjo Tomažin, umro je 13. maja, u 87. godini. Živio je u Srbobranu,Vojvodina, pčelarenjem se bavio preko 50 godina, a uzgojem matica, po čemu je postao poznat, 40 godina. Imao je registrovanu firmu „Selection” za uzgoj matica i unaprjeđenje pčelarstva, a u poslu mu je pomagao unuk, koji je i nastavio djedovim stopama. Proizveo je i u ruci držao preko 100.000 matica.

Usavršavao se u u više pčelarskih instituta u Evropi i nekadašnjem Sovjetskom Savezu.

O njegovom načinu uzgoja selekcionisanih matica snimljen je dokumentarni film, koji je prije dvadesetak godina prikazan na televiziji i u Crnoj Gori. Objavio je tri značajne knjige: „Uzgoj visoko produktivnih pčela”,1991. godine, ,,Matica i njeni kvaliteti”, 1999. godine, i „Uzgoj matica i pčela po sistemu TF”, 2003. godine, u kojima je opisan tehničko-tehnološki i biotehnološki proces uzgoja selekcioniranih matica po sistemu TF.

Iako svojim poslom nije bio vezan za Crnu Goru, bio je poznat crnogorskim pčelarima, a po svojim knjigama ostaće značajno pčelarsko ime na prostorima bivše Jugoslavije.

A.J.

Prodajem DB društva, telefon 067/569-625.*

Prodajem LR košnice sa pčelama, nukleuse do 10 ramova, povoljno. Telefon 067/020-311

*Prodajem šestoramne nukleuse LR. Telefon 069/560-766.


maticama. Telefon 069/066-573.*

Vršim prevoz pčela na teritoriji Crne Gore, 068/370-011.*

Prodajem DB 10 i DB 12 košnice u dobrom stanju. Telefon 067/260-041, Danilovgrad.

*Prodajem organske satne osnove za DB košnice, uvoz iz

Austrije. Telefon 067-232-873*

Prodajem 40 pčelinjih društava u DB košnicama. Telefon 067/444-484, 069/606-809, Cetinje.

*Prodajem Dadan-Blatove košnice, antivarozne podnjače

debljine 32 mm, bez ramova, cijena 60 €. Telefon 069/446-977, Cetinje

*Prodajem LR i DB društva. Telefon 069/270-940

*Prodajem dvije mobilne platforme za košnice – staje po 21

LR ili 18 DB košnica. Telefon 069/012-208.*

Prodajem 15 pčelinih društava u LR košnicama. Velestovo – Čevo, telefon 069/694-888.

*Prodajem 20 pčelinih društava u LR košnicama u odličnom

stanju. Telefon 069/694-888, Velestovo (Čevo).










Telefon 067/444-484, 069/606-809, Cetinje*






– Čevo, telefon 069/694-888*



Telefon 030/353-132






IN MEMORIAM






IN MEMORIAM






A.J.



















1

ПЧЕЛАРСТВО

СЕПТЕМБАР 2018.

PČELARSTVOSTRUČNO-INFORMATIVNI MJESEČNIKIZDAVAČ: SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA CRNE GORE

Adresa: Grbe bb 81410 Danilovgrad,Telefon: 069/941-505e-mail: [email protected]: www.pcelarstvo.meZA IZDAVAČA:Radule MiljanićV.D. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Vaso Stanišiće-mail: [email protected]

TEHNIČKI UREDNIK: Dragan Lučić

Redakcijski odbor „Pčelarstva“: Prof. dr Srđa Popović, predsjednik, Žarko Dragašević, Sehad Ljuljanaj, Marijan Plantak i Milan IsidorovićSPONZOR:MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA CRNE GORE Adresa Redakcije:Grbe bb, DanilovgradŽR 550-1347-19Podgorička banka, PodgoricaSa naznakom: Za SPOCG

Rješnjem Republičkog sekretarijata za informacije br. 285 od 11. 01. 2001. godine “PČELARSTVO” je upisano u evidenciju javnih glasila Crne Gore. Aktom Republičkog sekretarijata za informacije 04/01-355/2001. godine časopis je oslobođen obaveza plaćanja poreza na promet.

ŠTAMPA: HKS SPEKTAR, PODGORICA

IMPRESUM

SADRŽAJUpravni odbor SPOCG.IMENOVANE KOMISIJE..................................... 2

Najave pčelarskih manifestacijaPLJEVLJA, NIKŠIĆ, PODGORICA....................... 3

Pčelinjak u septembruSEZONA ZA NAMA, PRIPREME ZA SLJEDEĆU.............................. 4-5

Potpisana Deklaracija predstavnika sedam državaZA PODRŠKU OČUVANJU PČELA...................... 7

Zašto med ima ograničeni rok trajanjaMED JE PRODUKT ZAJEDNIČKOG ŽIVOTA PČELA I LJUDI................................ 8-10

Pčelarska praksa VOSKOV MOLJAC...................................... 10-11

Bolesti i zaštita pčelaAMERIČKA KUGA PČELINJEG LEGLA..................................... 12-15

Preuzeti intervju: Ralf BihlerSELEKCIJOM DO PČELATOLERANTNIH NA VAROU......................... 16-19

Pčelarske manifestacijeNIKŠIĆ-ILINDANSKO OKUPLJANJE............ 20-21DANI MEDA MOJKOVAC............................ 22-23 PODGORICA – CRNOGORSKI DANI MEDA....... 28

Pčelarske priče i zapisiKOLAŠIN, PLJEVLJA, HERCEG NOVI, CETINJE............................. 23-27

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA I SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA CRNE GORE POMOGLI PČELARIMA NA SJEVERU DRŽAVE

Regresiran invertni sirup

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja u saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Crne Gore opredijelilo je za pčelare sa sjevera države (iz opština Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Rožaje, Žabljak, Mojkovac, Kolašin, Plav, Petnjica, Gusinje i Andrijevica) podršku u vidu regresiranja invertnog sirupa koji se proizvodi u Kući meda u Danilovgradu.

Za regresiranje sirupa Ministarstvo je obezbijedilo oko 25.000 eura. Kuća meda je organizovala proizvodnju sirupa u tri smjene i prema planu proizvodnje realno je očekivati da se distribucija sirupa završi za 45 dana, odnosno od 10. avgusta do 24. septembra.

Savez je pozvao sve članove iz sjevernog dijela Crne Gore da se jave lokalnim pčelarskim udruženjima kako bi se prijavili za nabavku invertnog sirupa.

Regresom je obuhvaćeno 25467 košnica pčelara iz 16 udruženja u ovim opštinama, a planom isporuke predviđena je u dva ciklusa isporuka po 6366 bidona invertnog sirupa (regresira se po dva eura po bidonu, pa bidon od sedam litara košta 2,60 eura).

Plan raspodjele: Pljevlja i Žabljak 10. avgusta i 4. septembra, Berane, Petnjica i Roj Berane 16. avgusta i 6. septembra, Gusinjski pčelari, Plav, Rožaje (Medljika, Ibar, Hajla) 21. avgusta i 14. septembra, Mojkovac (Mojkovac, Potarje i Cer) i Kolašin 24. avgusta i 18. septembra, Bijelo Polje i Andrijevica 30. avgusta i 24. septembra.

2



Imenovane komisije za normativnu djelatnost i za zdravstvenu zaštitu pčela

KONSTITUTIVNA SJEDNICA UPRAVNOG ODBORA SPOCG

Sjednici Upravnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore, održanoj 30. jula,

prisustvovali su članovi Odbora: Radule Miljanić, Veselin Vešović, Šekib Džogović, Ranko Medojević, Sabro Ramčilović, Mladen Bošković, Mirko Šćepanović, Vukota Radević, Mile Šestović, Vojin Đukanović, Božidar Bujković, Marijan Plantak, Milan Isidorović i Risto Gredić. Odsutni su bili Žarko Dragašević i Miladin Milosavljević.

Prema predlog dnevnog reda koji je jednoglasno prihvaćen prva tačka je bila Konstitutivna sjednica Upravnog odbora SPOCG, a druga tačka Razno.

Predsjednik Saveza upoznao je članove Odbora sa predlozima u vezi izbora potpredsjednika Upravnog odbora kao i predloge za imenovanje članova dviju komisija, za normativnu djelatnost i za zdravstvenu zaštitu pčela.

Za mjes to po tpreds jedn ika Upravnog odbora predsjednik Miljanić je predložio Marijana Plantaka sa obrazloženjem da se dosadašnjim angažmanom, zalaganjem i rezultatima nametnuo kao najprihvatljivija osoba za tu funkciju. Članovi Odbora su uz jedan uzdržan glas prihvatili predlog za imenovanje Marijana Plantaka za potpredsjednika Upravnog odbora.

Predsjednik Miljanić je u nastavku objasnio da je neophodno dalje nastaviti sa razvijanjem normativnih dokumenata i u tom cilju potrebno je obrazovati komisiju za normativu koja bi nastavila sa kreiranjem ovog veoma važnog segmenta u pčelarskom sektoru. Na predlog predsjednika i dijela članova Odbora imenovana je Komisija za normativu u sljedećem sastavu: Marijan Plantak, Dragana

Šutović, Vladimir Radulović, Vlatko Šćepanović i Vladimir Miladinović.

Takođe, usvojen je i predlog da se formira komisija za zdravstvenu zaštitu pčela koja bi imala zadatak da prati zdravstveno stanje pčelinjih društava. Imenovana je Komisija u sastavu: dr Ratko Ralević, dr Radojko Milovanović, dr Dragan Izgarević i predstavnik Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.

Nakon formiranja radnih tijela, članovi odbora su razmatrali dva veoma važna pitanja a to je časopis Pčelarstvo i pitanje kvaliteta matica.

Predsjednik je ocijenio kao veoma pozitivno dosadašnji rad VD glavnog i odgovornog urednika

Vasa Stanišića istakavši da časopis ne zaostaje u pogledu kvaliteta sa časopisima iz okruženja kao i da se održava kontinuitet. Predsjednik je takođe upoznao članove odbora sa problemima redakcijske mreže koja je nedovoljno razvijena i zbog čega je često puta veoma teško urediti i pripremiti časopis. Dogovoreno je da za narednu sjednicu svi članovei razmotre ovo pitanje kako bi se dogovorili oko imenovanja glavnog i odgovornog urednika kao i redakcije časopisa.

U okviru tačke razno, članovi Odbora su komentarisali više pitanja a predsjednik je pokrenuo inicijativu da se zbog malih prinosa meda na sjeveru države pokuša iznaći način regresiranja hrane za pčele. Savez je prije održavanja sjednice anketirao predstavnike pčelarskih organizacija o prinosima u 2018. godini ali je povratna informacija stigla od svega par udruženja. Nakon detaljne analize ovog pitanja dogovoreno je da predsjednik Miljanić iskomunicira

sa Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja u vezi mogućeg regresiranja hrane za pčele. Sa druge strane formirana je petočlana komisija sa zadatkom da pripremi predlog regresiranja. Imenovana je komisija u sastavu: Šekib Džogović, Vesko Vešović, Vladimir Šebek, Žarko Dragašević i Ranko Medojević.

Pitanje matica je aktuelna tema i jedno od najvećih izazova za Savez, ocjena je članova Odbora. Veliki broj pčelara iznosi primjedbe na račun njihovog kvaliteta i to pitanje se kontinuirano ponavlja duži niz godina. Među članovima odbora ima onih koji smatraju da bi slobodno tržište plasmana matica dovelo do poboljšanja kvaliteta kao i da bi formiranje komisije od strane Saveza za pregled uzgoja doprinio boljem kvalitetu matica. Članovi Odbora su usaglasili da se povodom ovog pitanja organizuje posebna sjednica na kojoj bi prisustvovali i predstavnici uzgajivača kao i dr Slađan Rašić.

Zbog problema oko neujednačene ponude i potražnje matica dolazi do zastoja i problema u

distribuciji. Iz tog razloga zadužen je sekretar Saveza da ponovo anketira predsjednike pčelarskih organizacija o realnim potrebama za maticama do kraja godine. Takođe, da se anketiraju uzgajivači oko isporuke matica.

Na kraju je otvoreno pitanje studijske posjete Bugarskoj koje je planirano za septembar mjesec ove godine. U narednom periodu pokušati stupiti u kontakt sa kolegama iz Bugarske i definisati plan puta i ostale detalje.

Vladimir Radulović

• Za potpredsjednika imenovan Marijan Plantak • Formirana komisija za regresiranje hrane za pčele • Zbog primjedbi na račun kvaliteta matica uskoro posebna sjednica

3



Udruženje pčelara Podgorice, zajedno sa Savezom pčelarskih organizacija Crne Gore, ove godine organizuje 24. po redu državnu pčelarsku manifestaciju „Podgorički dani meda“. Manifestacija ce se održati 28, 29. i 30. septembra u Podgorici, na glavnom gradskom Trgu Nezavisnosti. Svi pčelari koji su zainteresovani da izlažu na Sajmu, kao i ostali izlagači, dužni su da se naknasnije do 24. septembra (ponedjeljak) prijave Udruženju kada bi sklopili Ugovor o izlaganju i izvršili uplatu za zakup štanda. Naknadne prijave neće biti prihvaćene. Pčelari sa područja Crne Gore koji hoće da učestvuju-izlažu na Sajmu moraju biti članovi nekog od udruženja pčelara, to jest Saveza, dok pčelari koji dolaze iz okruženja moraju biti članovi udruženja odakle dolaze. Zbog mogućnosti da iz određenih razloga može doći i do određenih izmjena

mole se svi zainteresovani izlagači da se blagovremeno informišu u Udruženju. Kontrolu meda i ostalih pčelinjih proizvoda vrši će nadležna inspekcija iz ove oblasti. Zainteresovani izlagači mogu se prijaviti kod sekretara Udruženja, lično u kancelariju ili putem telefona (069/435-866, 067/377-044 i 020/685-630), svakog radnog dana od 9 do 12 sati, kada će dobiti i potpunije informacije. Uplata zakupa štanda može se izvršiti direktno u Udruženje ili na ž.r. Udruženja 550-1341-37, Podgorička banka. Organizator ove manifestacije će uraditi sve, kao i do sada, da ista protekne na najbolji mogući način i da učesnici, kao i posjetioci, budu zadovljni.

Predsjednik Udruženja Mirko Šćepanović

NAJAVE PČELARSKIH MANIFESTACIJA

7-8. septembra - Regionalna izložba meda, pčelinjih proizvoda i pčelarske opreme Pljevlja 2018.

U Pljevljima će se 7. i 8. septembra održati IX (deveta) Regionalna izložba meda, pčelinjih proizvoda i pčelarske opreme Pljevlja 2018. Organizator manifestacije je Sekretarijat za privredu opštine Pljevlja a partner je Udruženje pčelara „Matica“ Pljevlja.

U to ime organizator poziva:- sva nacionalna i lokalna udruženja pčelara,

individualne proizvođače meda i pčelinjih proizvoda iz Crne Gore i regiona;

- prozvođače pčelarske opreme iz okruženja;- predstavnike lokalnih uprava (nadležne sekretarijate

za oblast poljoprivrede, stručne službe, inspekcijske službe i dr.) iz Crne Gore i regiona;

- i ostale zainteresovane.Prvog dana manifestacije, 7. septembra, na Trgu 13.

jul sa početkom u 10,30h (u slučaju loših vremenskih uslova u hotelu „Pljevlja“) organizovaće se:

- Izložba i prodaja meda, pčelinjih proizvoda, ljekovitog i medonosnog bilja;

- Izložba i prodaja pčelarske opreme.Drugog dana Manifestacije, 8. septembra sa početkom

u 10,00h, u sali Skupštine Opštine Pljevlja održaće se

predavanja za pčelare i druge zainteresovane.Ova manifestacija će pružiti priliku za uspostavljanje

bliže saradnje između pčelara, pčelarskih udruženja, kao i efikasniju povezanost proizvođača i potrošača, što će doprinjeti većoj proizvodnji i realizaciji meda i pčelinjih proizvoda na lokalnom i regionalnom tržištu.

Stručna predavanja će doprinjeti usvajanju novih znanja , unaprijeđenju zdravstvene ispravnosti pčelinjih društava i primjenu standarda u proizvodnji i preradi.

Udruženja pčelara, individualni proizvođači meda, proizvođači pčelarske opreme koji su zainteresovani da učestvuju kao izlagači na manifestaciji, treba da se prijave najkasnije do 5. septembra radi obezbjeđenja štandova i planiranja drugih aktivnosti.

Za sva pitanja i druge tehničke detalje u vezi manifestacije, možete dobiti informacije na: info telefone : +382(0)52-300-193; +382(0)69-308-199 , +382(0)69-387-967 ;

Kontakt osoba Nataša Vuković e-mail adresa: [email protected]

i u kancelarijama Službe za poljoprivredu opštine Pljevlja.

22. septembar - Dan meda u Nikšiću Obavještavaju se članovi pčelarske organizacije

Nikšić da će se tradicionalna izložba „Dan meda“ održati 22. septembra (subota), na platou ispred Robne kuće „Nikšićanka“.

Svi zainteresovani izlagači na izložbi, kako iz Nikšića tako i iz ostalih pčelarskih društava sa teritorije Crne Gore

treba da se prijave u Klubu pčelara Pčelarske organizacije Nikšić do 10. septembra, ili na telefon 069/617-916 (Dušanka Bojanić).

Otvaranje izložbe „Dan meda“ obaviće se u 10 časova.Predsjednik UO PO Nikšić

Vojin Đukanović

28-30. septembra - Podgorički dani meda

mailto:[email protected]


4



Sezona za nama, priprema za idućuRADOVI U PČELINJAKU – SEPTEMBAR

U mjesecu septembru primjetno je skraćenje dana, osjetan je pad noćnih temperatura i izlet pčele sve kasnije kreće izjutra, te prestaje već u popodnevnim

satima. Sve to pokazuje da nam se jesen, ona kalendarska, opasno približila. Ako je vaga u posljednje dvije nedjelje avgusta pala za dva kilograma to je podatak koji potvrđuje nužnost stimulativnog prihranjivanja u avgustu kako bi se održala brojnost zajednice za zimu i minimalno trošile zalihe.

Međutim, svi radovi koji nisu obavljeni u pogledu prihranjivanja (bilo stimulativnog ili onoga za popunu zaliha), te preslaganja zajednica za zimu, trebali bi se privesti kraju do sredine septembra. Pomjerati to u kraj septembra ili još gore u oktobar, samo bi nepotrebno potrošilo zimsku pčelu. Sljedeća stvar koju bi svakako trebalo napraviti je uklanjanje praznih medišnih okvira i njihovo skladištenje i zaštita od moljca. Neispravne i oštećene okvire najbolje je odmah pretopiti i ne čuvati ih nepotrebno, već tokom zime zamijeniti vosak za satne osnove. Imajte na umu da je potrebno da temperatura padne ispod 10 °C, da biste bili mirni po pitanju čuvanja uklonjenog izgrađenog saća. Stoga se pregled i tretiranje istog treba provesti i u septembru, posebno ako nastupi period otopljenja poznat pod nazivom „bablje ljeto“. Ova otopljenja koja su uobičajena potrebno je iskoristi za sitne intervencije, iako se u septembru ne bi trebalo previše „kopati“ po plodištu. Kontrolu zaliha

hrane oni iskusniji mogu napraviti već i pogledom u ulice, te ako se vidi da su pčele niže u ulicama, a nazire se sloj poklopljenog meda na središnjim okvirima, takve zajednice zasigurno imaju dovoljno hrane, a ista je takođe i pravilno raspoređena. Nemojte se povoditi za tim da će te vi pčeli bolje posložiti zalihe jer ona to instiktivno radi već vjekovima.

Ali da bi bili sigurni u vijence meda, blagim podizanjem središnjih okvira možete preciznije prosuditi stanje zaliha. Na središnjem okviru, vijenac poklopljenog meda „dva prsta“ ispod satonoše, dovoljna je garancija da „medna kapa“ neće biti probijena i da zajednici ne prijeti glad, pod uslovom da se zajednici osigura mir u danima koji slijede, te da se ne rade neke rane stimulacije, posebno ne prije sredine januara. U takvoj situaciji na središnjim okvirima, obično su bočni okviri puniji i vijenac meda je deblji. Ulaziti u neko precizno prosuđivanje zaliha meda i perge, vadeći svaki pojedini okvir, nepotrebno uznemirujete zajednicu, izlažući se da izazovete grabež ili da nehotice zdrobite maticu i nepotrebno izgubite društvo.

Zalihe je moguće prosuditi i blagim podizanjem košnice, te ako je neka izrazito lakša od ostalih, evidentno je da treba intervenisati što prije i s obilnom prihranom. Sirup za korekciju zaliha treba raditi u odnosu 3:2 ili 2:1 u korist šećera, kako bi pčele što prije izventilisale vodu, a obroci

Pčelinje zajednice, a to zavisi o njihovoj snazi, trebaju biti osigurane za zimsko - proljećno razdoblje sa po 15 do 20 kg meda, uglavnom poklopljenog, a isto tako i 2 do 3 okvira polena. Ako košnica ima dva nastavka u oba treba imati 18 do 25 kg meda i 3 do 4 okvira s polenom, jer su ovakve zajednice brojčano jače. Dvije trećine hrane treba biti u gornjem nastavku, a jedna trećina u donjem. Ako zajednice nisu izuzetno jake, mogu zimovati samo u jednom nastavku s ukupno 15 do 18 kg meda, a one srednje jake sa 12 do 15 kg. Količina meda se procjenjuje „od oka“. Kada je količina hrane manja, zajednice treba prihraniti gustim sirupom (1,5 : ) kako bi se pčelama osigurale zalihe hrane dobro bi bilo u sirup dodati po 0,3 grama vinske kiseline ili ½ kašike običnog vinskog sićeta na svaki kg šećera. U većim količinama kisjelina bude štetna jer ona smeta djelovanju enzima invertaze, koji se nalaze u izlučevini mliječne žlijezde, zbog čega znatni dio

saharoze u sirupu ostane neinvertovan. Stvaranje zaliha treba napraviti na vrijeme, nikako kasnije od prve polovine septembra, kako bi bilo podsticajnog efekta i da bi se sirup mogao poklopiti do početka uzimljavanja. Na ovakav način prilikom prerade sirupa (zgušnjavanju i invertiranju) sudjeluju i stare pčele, koje će do zime sigurno uginuti. U slučaju kasnog prihranjivanja velikim količinama sirupa mlade pčele se za vrijeme prerade jako fiziološki istroše, što se kasnije odražava na dužinu njihova života kao i na hraniteljsku moć idućeg proljeća. Pčele nisu u stanju uvijek preraditi i poklopiti kasno dodani šećerni sirup. U tom slučaju takav sirup preko zime upija vlagu i vrlo lako se može ukisjeliti, što kasnije izaziva proliv i veliki pomor pčela. U slučaju kasnog prihranjivanja većim količinama šećernog sirupa, iako su u jesen pčelinje zajednice jake, one prezimljuju oslabljene sa istrošenim i izmučenim dugoživućim pčelama. Takve zajednice često stradaju od nozemoze kao i drugih

Jesensko osiguravanje pčelinjih zajednica hranom

5



Sezona za nama, priprema za idućuneka budu obilniji. Svakako je potrebno prekontrolisati stanje hranilica da se nekakvim curenjem ne izazove grabež ili da se hrana nepotrebno ne rasipa. Prihrana će posebno biti potrebna kasnije formiranim nukleusima koji su na razvoj legla pod djelovanjem mlade matice poprilično potrošili, a njihov kapacitet nije takav da su imali dovoljne količine hrane za razvoj i zimnicu. Sada im zato treba osigurati zimnicu. Šteta bi bilo da takve zajednice s mladim maticama propadnu ili stagniraju jer su kratke za dva – tri kilograma hrane. Ne treba ih prebacivati u plodišta standardnih košnica jer je moguće potrebne zalihe spremiti i u nukleusu, a i na proljeće se oni sasvim dobro razvijaju. Tada ćemo ih prebaciti u standardna plodišta, kada budu kipjeli od pčele.

Sljedeća stvar koju se treba obaviti je uklanjanja traka (ambalaže) kojima se tretiralo protiv varoe, jer je uobičajena preporuka proizvođača da se iste uklanjaju za četiti do šest nedjelja. Neki poseban tretman protiv varoe u septembru nije potreban, ukoliko smo sistemski tretirali tokom avgusta. Ako ste stimulisali pogačama, čim se iste potroše valjalo bi ukloniti najlon da pčela isti nepotrebno ne gricka i izbacuje kroz leto. Ova pojava je česta kada se koriste obične vrećice koje se koriste u domaćinstvu, stoga je bolje iste ukloniti. Ova dva posla možete obaviti istovremeno, da se nepotrebno ne uznemiruje pčele dva puta.

Isto tako u septembru bi trebalo postaviti češljeve na leta da se spriječi ulazak miševa, rovki ili sličnih štetočina u košnicu. U cilju smanjenje napada na košnice, uputno je još jednom dobrano pokositi površine oko košnica jer na čistom terenu nerado se zadržavaju spomenute štetočine. Iako nije posebno popularna mjera, preventivno trovanje štetočina može bitno smanjiti opasnost od šteta koju mogu od njih nastati. Da se izbjegne trovanje drugih životinja, otrovne mamce postavite ispod starih crijepova jer su tamo nedostupni i neuočljivi za njih, a ovi prvi će ih već pronaći. Postavljanjem češljeva na leta, koji osim što sprječavaju ulazak glodara, pomažu i da se zajednica lakše brani i od osa jer je na taj način leto smanjeno. Ose su osobito aktivne u pljačkama u periodu kada pčela počinje formirati klupko i povlači se u unutrašnjost košnice, te dio saća i sam ulaz ostaje nebranjen. Ose su sposobnije nego pčele da lete na nižim temperaturama i one tu činjenicu koriste. Zato je potrebno nastaviti uništavati osinjake ako ih detektujemo, kako ne bi uznemirivale i pljačkale zajednice.

Potreba za vodom u zajednicama sve je manja, ali ipak dok postoji otvorenog legla potrebno je i održavati pojilo, premda se u uslovima velike vlage i kiša potreba za vodom namiruje većim dijelom na rosi, te nema velikog opsjedanja pojilica. U prosječnim uslovima u našem području krajem septembra-početkom oktobra matice prestaju nositi te u košnicama postepeno izlazi poklopljeno leglo, a obrisi klupka su već očigledni.

Sezona je sada već za nama. Oni koji nisu vrcali na uštrb zaliha ne trebaju se previše brinuti, ukoliko su varou na vrijeme skinuli sa zimske pčele. Korekcijom zaliha dodatno se mogu osigurati da im pčele zimuju u obilju i da ne moraju spašavati pogačama zajednice već u decembru. Ono što je sada potrebno svakako je osigurati minimalno uznemiravanje zajednica. Vodite se tim načelom kada budete provodili sve ovo ranije spominjano. Ukoliko septembar bude topao, lakše je raditi i može se više nadoknaditi. Međutim, ne treba se previše veseliti toplom vremenu jer pčela sve manje može pronaći hranu u prirodi.

Nešto nektara bude unešeno s grožđa, bršljana ili jesenskog cvijeća. Ali sve skupa to nije ništa značajno. Takvi dani su veliki problem jer je pčela aktivna i ide u pljačku. Kada je u klupku i u košnici potrošnja je minimalna. Isto tako, ne treba pretjerivati u prihranjivanjima jer je šećer trenutno „na akciji“. Imajte na umu da vam ljetna pčela pomalo nestaje iz košnica, a zaposliti zimsku pčelu na spremanju zimnice nije baš uputno. Sačuvajte taj potencijal za proljeće i prve unose svježeg polena, te će te tako na najbolji način osigurati buran razvoj zajednica što je osnovni preduslov da se iskoriste pašni potencijali, ma kakvi oni bili.

(Darko Vukašinović, www.up-zrinski.hr)

Jesensko osiguravanje pčelinjih zajednica hranomoboljenja, zbog čega u rano proljeće jako zaostaju u razvoju. Pogrešna je praksa da se u jesen pčelinjim zajednicama oduzmu sve zalihe meda i to iz plodišta i da se zamjene šećernim sirupom. Cvjetni med je visokokvalitetna prirodna hrana za pčele i više od toga, bogata kako jednostavnim, grožđanim i voćnim šećerima koje organizam lako vari, tako i mikro i makro elementima, enzimima, organskim kisjelinama i drugim korisnim sastojcima, kojih nema u običnom konzumnom šećeru.

Moji ogledi, kao i oni u inostranstvu, su pokazali da samo djelimična zamjena nektarnog meda šećernim sirupom i to kada je na vrijeme obavljeno jesensko prihranjivanje nema štetnih posljedica po pčelinju zajednicu. Dozvoljeno je da se samo do 40 % meda, potrebnog za zimovanje oko 8 kg može zamijeniti, tj. da se pčelinjoj zajednici u jesen može dodati oko 4 do 7 kg šećera kao zalihu.

(Josip Križ,www.up-draca.hr)

6



Mi smo promijenili pčele, one su promijenile naš svijet!

Način na koji se odnosimo prema prirodnom svijetu ima posljedice nevidljive našim očima. Naše uništavanje prašuma i drugih staništa u ime „napretka“ izazvalo

je potpune i cjelokupne gubitke pojedinih vrsta biljnih i životnjskih vrsta, erozije tla i klimatske promjene koje tek počinjemo razumijevati i koje će nas progoniti generacijama. Odavde se možemo osvrnuti na posljednjih 150 godina i vidijeti kako se komercijalno pčelarstvo razvijalo iz Viktorijanske želje za dominacijom prirodnog svijeta i pokore njenih stanovnika volji čovjeka.

Ovo je bila dominantna paradigma kroz prve dvije trećine dvadesetog vijeka, sve dok se nismo počeli buditi i shvatati što se događa našoj planeti, kao rezultat naše arogantne pretpostavke kako se prema ovome možemo odnosti kao jami bez dna. Bili smo svjedoci desetkovanih šuma, iscrpljenog tla i zagađene vode i shvatili da kolektivno moramo promijeniti naš život.

Kako uništavamo pčele?Porast proizvodnje organske hrane i osnivanje raznih

pokreta označio je dobar početak u ljudskoj percepciji ovog rastućeg problema, a globalna dominacija mnogih agrohemijskih korporacija čiji je jedini cilj pokrivanje zemlje svojim genetski mutiranim organizmima i hemijski proizvedenim usjevima sve je manja.

Tako je i sa pčelama.Otkad je L.L. Langstroth otkrio čudesni pokretni ram

za košnicu, pretpostavili smo da znamo bolje od pčela koji su to uslovi najbolji za njih, koju veličinu ćelija preferiraju za izgradnju, koliko kolonija može živjeti u neposrednoj blizini, kao i ostale detalje života pčela, sve do parenja matica koju smo mi doveli pod našu kontrolu. A sada ubiremo plodove naše bahatosti: imamo pčele koje zavise o hemikalijama i ljudskim intervencijama, pčele koje napuštaju svoje domove u nebrojenim količinama. Može li ova situacija biti obrnuta?

Niko to ne može sa sigurnošću reći, ali mi koji eksperimentišemo sa održivim sistemom pčelarenja vjerujemo kako odgovor leži u niskoj upotrebi tehnologija koje nemaju uticaja, koji omogućava pčelama da izgrade saće prema vlastitom dizajnu, uklanjajući vještačka ograničenja koja smo im nametnuli kroz razne izume kako bi sebi olakšali rad. To su prije svega ramovi i satne osnove.

Pogrešno mišljenjeSatne osnove – tanki voštani listovi na koje su utisnuti

temelji šestougaonih ćelija, otkrivene su početkom 19. vijeka, kao način „pomaganja“ pčelama, da im uštedimo posao, a time preusmjerimo njihovu energiju na posao koji nama odgovara, na proizvodnju što više meda.

Budući da smo „umanjili“ veličinu ćelije, prislili smo pčele radilice da rade na promjer koji nama odgovara. Ćelija na satnoj osnovi veća je od 0,3 do 0,5 milimetara od onih koje sebi pčele grade u prirodnom staništu. Ovo je razlog zbog kojeg su i pčele postajale veće, s obzirom na činjenicu da oni rastu do veličina stanica u kojoj se učahure. Ovladalo je mišljenje kako su veće pčele dobra stvar, jer bi sigurno imali veća rilca što će im omogućuti da se hrane ranije nedostupnim nektarom; imaće veći kapacitet za nošenje nektara i polena.

Nažalost, povećanje veličine pčela uticalo je na smanjenje djelotvornosti leta, kraći životni vijek i, vrlo vjerojatno, povećanoj osjetljivosti na bolesti i parazite. Zagovornici „malih ćelija“ tvrde da je razlog za značajno smanjenje Varroe u košnici „nedostatak“ prostora za ovog parazita unutar ćelija. Pretpostavljaju kako Varroa ima manje prostora za reprodukciju u manjim ćelijama nego u onim većim. Ali to je još uvijek mali korak ka vraćanju prirodnom pčelarenju.

Održivo pčelarstvo?Pčele trebaju graditi saće. To je dio njihovog prirodnog

životnog ciklusa i dio njihovog biohemijskog nagona da luče vosak i da ga prave, i pčele trebaju slobodu da ga grade na svoj način. Ako to znači da će podići 15% ili 20% više trutova, onda neka bude tako: to je ono što one moraju uraditi a mi nikada nećemo saznati razlog zašto je to tako, niti trebamo. Čini mi se da pčelarstvo, pogotovo komercijalno, više nije održivo u svom sadašnjem obliku. Moramo ponovno razmisliti o našim metodama rada od početka do kraja, ili se suočiti sa padom zdravlja i snage pčelinje populacije. I, na kraju, nedostatkom meda kao čiste, zdrave hrane.

Intenzivno pčelarstvo, pogotovo na komercijalnim razmjerama, oduzima ogromne količine vremena i energije u zamjenu za promjenjivu i nepredvidljivu količinu pčelinjih proizvoda. Obilne količine energije i vode se troše u proizvodnji, čišćenju i sterilizaciji opreme, topljenju voska i čišćenju neizbježnog, neukrotivog i ljepljivog nereda. Prevoz

ODRŽIVO PČELARSTVO, MIT ILI ISTINA

• Danas ubiremo plodove naše bahatosti: imamo pčele koje zavise o hemikalijama i ljudskim intervencijama, pčele koje napuštaju svoje domove u nebrojenim količinama. Može li ova situacija biti obrnuta?

7



U SLOVENIJI POTPISANA DEKLARACIJA O PODRŠCI OČUVANJU PČELANa 56. Poljoprivrednom sajmu u Gornjoj Radgoni (Slovenija) 26. avgusta 2018. godine održan je Pčelarski dan, na kome su

predstavnici pčelarskih organizacija Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Srbije i Makedonije, potpisali Deklaraciju o zajedničkom zalaganju za rješavanje gorućih pitanja pčelarstva regiona.

DEKLARACIJAMi, potpisnici, konstatujemo da se poljoprivredno okruženje mijenja, i to u pravcu sve veće ugroženosti pčela i ostalih oprašivača.

Glavne poteškoće su sve veća prisutnost intenzivne poljoprivrede, velika upotreba pesticida, globalne klimatske promjene, kao i nove bolesti pčela i štetočine, koje su posljedica globalizacije. Konstatujemo i da se na tržištu pojavljuje falsifikovani med, koji često nije proizvod pčela i rezultat rada pčelara, kao i med nepoznatog izvora, koji potrošače zavaravaju, a za pčelare predstavljaju nelojalnu konkurenciju.

Mi, potpisnici, se zato aktivno zalažemo:- za proglašavanje medonosnih pčela ugroženom vrstom i donošenje mjera za njihovu zaštitu;- za aktivno osvješćivanje potrošača o značaju konzumiranja lokalno proizvedenih pčelinjih proizvoda;- za podsticanje potrošača da kupuju lokalno proizvedeni med neposredno od pčelara;- za osvješćivanje potrošača o važnosti informisanja o porijeklu meda prije svake kupovine;- da nadležne službe na nacionalnom nivou i na nivou EU intenzivnije sprječavaju pojavu falsifikovanog meda na tržištu i

prema potrebi mijenjaju zakonodavstvo o obilježavanju meda. Mi, potpisnici, apelujemo da:- nacionalne vlade podrže naša zajednička zalaganja za proglašavanje pčela ugroženom vrstom;- nacionalne vlade namijene više sredstava za promociju lokalnih proizvoda;- nadležne službe u poljoprivrednim programima namijene dodatna sredstva za podsticanje sadnje medonosnih kultura na

poljoprivrednim površinama;- nadležne službe još intenzivnije osvješćuju širu javnost o ugroženosti pčela i drugih oprašivača;- nadležne službe aktivnije podstiču kupovinu lokalno proizvedenih pčelinjih proizvoda, neposredno kod proizvođača, i da o

prednostima neposredne kupovine osvješćuju potrošače;nadležne službe pooštre nadzor falsifikovanog meda, kako na nacionalnom nivou tako i na širem tržištu. Na potpisivanje deklaracije pozvane su pčelarske organizacije u EU i izvan nje. Deklaraciju ćemo nakon potpisivanja poslati različitim vladama u EU i drugdje, pa i drugim nadležnima u EU i evropskim

poslanicima. naših pčela i opreme iziskuje velike količine goriva koje

sagorijeva. Potrebne su nam velike prostorije za spremanje stolarskih i drugih mašina potrebnih za pčelarenje, strojevi za vrcanje meda, kotlovi, rezervoari i druga pomagala potrebna da bi se završio jedan pčelarski ciklus od zazimljavanja do posljednjeg vrcanja meda u godini.

Pčele su preživljavale bez nasKošnica, okviri, hranilice i poklopci proizvedeni su

korištenjem nepovratne energije, pila i ravnih drvenih ploha, dok je ljudsko vrijeme potrošeno na zakucavanju dijelova drveta, spajanju i stavljanju satnih osnova, popravci dijelova. U međuvremenu, „naučni“ hemijski tretmani rezultirali su velikom parazitskom i bakterijskom otpornošću. Održavamo pčele na životu vještačkim materijama, iako su u proteklih stotinu miliona godina pčele to radile bez ikakve pomoći ljudi i naših hemijskih „otkrića“.

Neki pčelari rutinski koriste potencijalno opasne i nezakonite hemikalije – uključujući i antibiotike i organofosfate – reskirajući kaznene prijave i gubitak ugleda među pčelarima, ugrožavajući zdravlje svojih kupaca. Mnoge od tih hemikalija su lipofilne i opstaju u vosku, koji će kasnije ponovo biti topljen kako bi se napravile satne osnove. Uticaj na sljedeću generaciju pčela je neupitan.

Nema razumijevanjaOvaj način pčelarenja bio bi razumljiv da uzrokuje većom

proizvodnjom meda i zdravijim pčelama. Međutim, količina izvrcanog meda zauvijek će zavisiti o vremenskim uslovima, više od bilo kojeg drugog faktora. U našem modernom, zapadnom svijetu, gdje relativno malo ljudi ima svakodnevni

„intiman“ odnos sa prirodom, izgubljeno je poštovanje i razumijevanje ključne važnosti pčela u našim životima. Pčele su, po mnogima, okarakterisane kao štetočine, nikako kao vitalni, prirodni izvor hrane. Iznenađujuće velik broj ljudi ne raspoznaje pčele od ose. Naša vlada bi radije pokrila nepregledne oranice s netestiranim, genetski modifikovanim usjevima nego uložila u istinski održiv, organski uzgoj ili u finansiranje istraživanja pčelinjih bolesti. Čak i naša (Britanska) pčelarska udruženja uzimaju novac od agrohemijskih firmi u zamjenu za njihovo pokroviteljstvo otrovnih sprejeva i pasivno prihvaćanje GM usjeva.

Obrazovati pčelareOdrživo pčelarstvo, u praktičnom smislu, može značiti

prihvaćanje manje proizvodnje meda po košnici u zamjenu za zdravije pčele. To može značiti, barem u kratkom roku, prihvaćanje težih zimskih gubitaka u zamjenu za poboljšanje snage preživjelih društava. To će gotovo sigurno značiti povećan obilazak društava i ocjenjivanje poželjnih osobina koje se mogu vidjeti na licu mjesta. Ovo će značiti da se pčelari moraju više obrazovati, što je samo po sebi dobra stvar.

Uzrok i posljedicu za ovakvo stanje možemo tražiti u samim pčelarima. Moramo dijeliti više informacija jedni s drugima i učiniti više napora na edukovanju javnosti, a posebno sljedećih generacija. Pravi odgovor znaju pčele. Naš posao je da im ponudimo najbolje moguće uslove u kojima mogu riješiti svoje probleme, kao što su uvijek rješavale.

(Phil Chandler, www.biobees.com-www.bhpcelar.com)

8



ZAŠTO MED IMA OGRANIČENI ROK TRAJANJA

Prije više od tri godine Savez pčelarskih organizacija Crne Gore i Uprava za inspekcijske poslove uradili su vodič, čija je svrha bila pomoći pčelarima da informacije kojima obilježavaju i označavaju med prilikom puštanja u prodaju budu usklađeni sa nacionalnim zakonodavstvom (Zakon o bezbjednosti hrane i Pravilnik o minimalnom kvalitetu meda i ostalih pčelinjih proizvoda). U ovaj vodič, koji sadrži sve neophodne informacije o tome šta treba sadržavati etiketa, a šta deklaracija, ugrađen je i dio pravne tekovine EU, kojim se definišu minimalni zahtjevi koje sadrže Uredbe Evropske komisije, a koje smo mi preuzeli kroz Pravilnik o minimalnom kvalitetu meda i ostalih pčelinjih proizvoda (npr. Uredba br. 110/2001,Uredba 1159/2011 i dr.), kao i standardi IHC (Međunarodna komisija za med) kroz harmonizovane metode za ispitivanje kvaliteta meda IHC-2009, te harmonizovane metode za ispitivanje njegovog botaničkog porijekla (melisopalinologija) IHC-2004. Sve metode i standardi nastali su kao posljedica tzv. „GLOBAL FOD CODE“, odnosno Codex Alimentariusa i dio su regulatornog okvira svih država kada je u pitanju kvalitet i zdravstvena bezbjednost meda.

Šta je med?

MED JE NEPRERAĐENA NAMIRNICA ZA KOJU SE NE UTVRĐUJE NUTRITIVNA VRIJEDNOST.

Tajnu proizvodnje kvalitetnog pčelinjeg meda pčele nose u svom tijelu i organima za probavu, koji taj proizvod pretvaraju u namirnicu, koja je nezamjenjljiva u ljudskoj ishrani.

Ovdje se neću baviti opšte prihvaćenom naučnom i pravnom definicijom meda, već njegovim značajem u ljudskoj ishrani.

Med je jedna od najkorisnijih i najprobavljivijih namirnica koje čovjek koristi u svojoj ishrani.

Med poboljšava metabolizam, ima jako antioksidativno dejstvo, jača umnu i fizičku sposobnost ljudskog organizma, utiče na detoksikaciju ljudskog organizma. Radi visokog udjela jednostavnih šećera spada u red energetskih namirnica. Upravo i radi navedenog med treba da bude uključen, kao namirnica, u svakodnevnu ishranu čovjeka. Njegova laka probavljivost čini ga nezaobilaznom namirnicom u prehrani sportista, osoba starije životne dobi, a izuzetno je značajan u prehrani djece u razvojnoj životnoj dobi.

Hemijski sastav meda predstavlja izuzetno složenu smjesu više od 70 različitih komponenti, od kojih neke vode porijeklo od botaničkih vrsta, sa kojih je sakupljen nektar, neke od njih u med dodaju pčele, a neke od njih nastaju u procesu zrenja meda u saću.

Ono što je u svemu ovome najznačajnije to je da, iako postoji veoma veliki broj različitih analitičkih metoda, nemoguće je laboratorijski razjasniti i utvrditi sastav meda, što onemogućava njegovu industrijsku proizvodnju. Ovo je i najznačajnija karakteristika meda, jer med i dalje ostaje samo onaj proizvod koji je nastao kao proizvod pčela.

Ništa drugo nije med i ne može se nazivati medom. Nema vještačkog meda, nema lažnog meda, nema krivotvorenog meda.

HEMIJSKI SASTAV MEDA JE TAKAV DA JE MED SAMO ONO ŠTO SU PROIZVELE PČELE. Čovjek ne može proizvesti med ni jednom poznatom industrijskom ili laboratorijskom metodom i nemojmo činiti štetu jednoj od najvrednijih namirnica u našoj ishrani time što ćemo gore navedeno nazivati medom.

Ovdje moram napomenuti da, takođe, pčele ne mogu proizvesti loš med. Med lošeg kvaliteta i zdravstveno nebezbjedan med nastaje kao posljedica loše proizvođačke prakse, odnosno stanja u kojem pčelar, u svakoj fazi pčelarske proizvodnje (princip od pčelinjaka do potrošaća), ne upravlja cjelinom pčelarske proizvodnje i ne identifikuje i otklanja sve kritične tačke, koje se mogu javiti u proizvodnom procesu (upravljanje proizvodnjom na načelima HACCP).

Određena istraživanja ukazuju da se, posebno, kritičan period, koji može uticati na kvalitet meda, javlja kod punjenja meda u ambalažu koja se koristi za skladištenje (vrsta i kvalitet materijala), kod termičke obrade u procesu dekristalizacije (neadekvatna temperatura, izlaganje UV zracima, izlaganje infracrvenim zracima), uticaj svjetlosti iz drugih izvora, prašina, mirisi itd.

Takođe, na kvalitet i zdravstvenu bezbjednost meda, može uticati i potrošač čuvanjem proizvoda u neadekvatnim uslovima, njegovom izlaganju vlazi, prašini, stranim mirisima, upotrebom neadekvatnog pribora za jelo, intenzivnom termičkom obradom, izlaganjem UV zracimai infracrvenim zracima itd.

Zašto temperatura i vrijeme posebno utiču na rok trajanja meda?

Dugi niz godina prenosi se mit o tome kako je u nekoj faraonskoj grobnici pronađen med, koji je mogao biti zapakovan u glinenoj posudi (materijal za čuvanje namirnica iz tog perioda). I gle čuda - par hiljada godina nije uticalo na kvalitet (a pod kvalitetom podrazumjevam podatke dobijene harmonizovanim i opšte usvojenim analitičkim metodama za ispitivanje kvaliteta meda u ovlaštenim i akreditovanim

Med je produkt zajedničkog života pčela i ljudi

9



laboratorijama). Na svu sreću te vrste mitova nisu osnova za utvrđivanje kvaliteta i roka trajanja za med.

U prethodnom dijelu teksta trudio sam se ukazati na neke kritične tačke, koje mogu uticati na kvalitet i zdravstvenu bezbjednost meda. Ovdje ću se zadržati na temperaturi i termičkoj obradi meda jer upravo ti faktori određuju i utiču na tzv.starenje meda, odnosno uticali su da se kroz nacionalnu i evropsku regulativu određuje rok trajanja za med.

Šta se može vizuelno primijetiti? Preporučena temperatura za čuvanje meda je oko 20 oC. Vizuelno, med se izlaže na velikom broju štandova, gdje je temperatura viša od navedene. Najkritičnija tačka u ovome je i činjenica da se, na mnogim štandovima za prodaju, staklena ambalaža u koju je pakovan med, direktno izlaže suncu, nije zaštićena od uticaja UV zraka.

Zabranjeno je izlaganje meda UV zracima, jer dolazi do naglog i nekontrolisanog povećanja temperature, što posebno uništava enzime i dovodi do povećanja određenog hemijskog spoja o kome ćemo kasnije.

Ovdje objavljujem fotografiju, snimljenu prije mjesec dana iza jedne trgovine, na kojoj se vidi med izložen uticaju sunčeve toplote kako bi se dekristalisao.

Š t a n d o v i , s a izloženim medom u neadekvatnim i nekon t ro l i s an im uslovima naša su s v a k o d n e v n i c a . N a d a m s e i siguran sam da će preduzete aktivnosti od strane Uprave z a b e z b j e d n o s t h r a n e i S P O C G pomoći pčelarima, ali i trgovcima da prevaziđu postojeće

stanje i primjenjuju standarde, kojima se štiti kvalitet crnogorskog meda.

Kako bi se zaštitio kvalitet i zdravstvena bezbjednost meda, med, kada dođe do njegove kristalizacije (što je prirodan proces), dekristališe se u strogo kontrolisanim uslovima u pogledu temperature na kojoj se kristališe (max 45 oC) i vremena u kojem se vrši dekristalizacija. Izuzetan značaj za kontrolisanu dekristalizaciju ima metoda i uređaj koji se koristi u postupku kontrolisane dekristalizacije.

Zagrijavanje meda i njegovo starenje započinje još u samoj košnici.

Primjenom akreditovanih analitičkih metoda u laboratorijama, prilikom analize parametara kojima se utvrđuje kvalitet uzorka meda, koji je predmetom analize, a u skladu sa odredbama Pravilnika o minimalnom kvalitetu meda i ostalih pčelinjih proizvoda, kao i u skladu sa Uredbom 110/2001 Evropske komisije, pored ostalih parametara kvaliteta utvrđuje se i prisustvo Hidroksimetilfurfurala (HMF-a). Upravo ovaj hemijski spoj dovodi do starenja meda i utiče na obavezu isticanja roka trajanja za med na etiketi ili deklaraciji.

Šta je Hidroksimetilfurfural?

HMF, i l i 5-h idroks i -2- fura ldehid , odnosno hidroksimetilfurfural, jeste organski spoj ili ciklički aldehid, koji u medu nastaje dehidracijom (uglavnom) glukoze i fruktoze, ali može nastati i kao produkt Maillardovih reakcija (francuski hemičar Luis-Camile Maillard) koje se odnose na povezivanje šećera i proteina u novu molekulu.

Osnovni faktori koji utiču na formiranje HMF-a jesu: temperatura, vrijeme zagrijavanja, uslovi skladištenja, izloženost svjetlosti, kao i hemijske karakteristike, koje zavise od botaničkog porijekla meda (pH, ukupna kisjelost, vlaga, količina mineralnih materija).

Hemijskom analizom meda, odmah nakon oduzimanja meda (vrcanja) iz košnice, kod naših, ali i drugih medova utvrđeno je prisustvo HMF-a, što dokazuje da se taj hemijski spoj formira već u samoj košnici.

Pravilnikom o minimalnom kvalitetu meda i ostalih pčelinjih proizvoda, dozvoljeno je maksimalno prisustvo HMF-a od 40 mg/kg meda. Ovaj parametar indentičan je onome koji sadrži evropska regulativa u Uredbi 110/2001.

Praćenjem jednog broja rezultata laboratorijskih analiza (fizičko-hemijske analize) uzoraka crnogorskih medova može se primjetiti da je početna vrijednost HMF-a u tim uzorcima između 8 i 10 mg HMF-a po kg. Ako pođemo od činjenice da je početna koncentracija HMF-a u analiziranom uzorku bila 10 mg/kg (koji nije zagrijavan), uzimajući u obzir činjenicu da koncentracija HMF-a u medu raste njegovim starenjem, ovaj bi uzorak, nakon 18 mjeseci od njegove prve analize imao 25 mg/kg. Ukoliko bi isti uzorak kristalisao, a postupak dekristalizacije bi bio kontrolisan i obavljen na temperaturi od 45 oC u periodu od 48 sati, koncentracija HMF-a u tom istom uzorku bi bila oko 32-35 mg/kg.

Kao doprinos ovome izabrao sam rezultat (dijagram) iz istraživanja, koji je bio predmetom izlaganja Doc. dr Dražena Lušića (Medicinski fakultet u Rijeci).

Dali će med stariti brže ili sporije, to zavisi od početne koncentracije HMF-a u analiziranom uzorku, ali i od niza faktora na koje je ukazano u prethodnom dijelu ovog teksta.

Ovdje želim ukazati i na jedan ekstreman primjer, koji je objavljen kao dio opsežnog naučnog rada u reviji L,abelile de France,br.753-1990.g.str.401.

Izuzeti uzorci skladišteni su i držani na temperature od

10



PČELARSKA PRAKSA - VOSKOV MOLJAC

Rasprostranjenost voskovih moljaca uslovljena je temperaturom. Oni ne podnose niske temperature, pa ih nema na višim nadmorskim visinama i u hladnijim regionima. Nažalost, klimatski uslovi u

našoj zemlji su gotovo idealni za razvoj ovih štetočina.Veliku štetu na pčelinjem saću mogu učiniti voskovi moljci. Ima ih

dvije vrste: veliki voskov moljac (Galleria mellonella L.) i mali voskov moljac (Achoroea grisella). Oni mogu u potpunosti da unište pčelinje saće. Odrasli leptiri ne nanose nikakve štete, ali njihovi razvojni oblici, larve i lutke su vrlo destruktivni. Larve se hrane pčelinjim saćem iz koga je izvođeno leglo, zatim medom i polenom i tako čine štetu, a lutke svojim kokonima oštećuju drvo ramova i košnica. Voskovi moljci napadaju i nezaštićen polen u sakupljačima polena ili nakon sušenja.

Rasprostranjenost voskovih moljaca uslovljena je temperaturom. O n i n e p o d n o s e n i s k e temperature, pa ih nema na višim nadmorskim visinama i u hladnijim regionima. Klimatski uslovi u našoj zemlji su gotovo idealni za razvoj ovih štetočina. Zato voskove moljce moramo dobro upoznati i naći načine da svoje košnice i prazno saće koje čuvamo, zaštitimo od njihovog djelovanja.

Kako dolazi do napada voskovih moljaca?

Tokom noći leptiri voskovog moljca pronalaze košnice u kojima su slaba pčelinja društva, prazne košnice ili saće koje čuvamo. Zbog loše ili nepostojeće kontrole na ulazu u košnicu moljac se hitro uvuče

u košnicu na leto ili kroz bilo koji nebranjeni otvor na košnici. Leptir brzo nalazi pogodno mjesto da položi jaja. U košnici sa pčelama je to obično neka pukotina koju pčele ne mogu dosegnuti da bi uništile jaja.

Ženka velikog voskovog moljca prosječno položi 300 do 600 jaja, a malog voskovog moljca 200 do 300. Jaja su položena u grupe od 50 do 150 komada. („Pčelarstvo“ Jovan Kulinčević). Nakon izleganja larve se hrane saćem. Ako su u košnici prisutne pčele larva buši tunel do sredine saća. Tako je zaštićena od pčela koje pokušavaju da ih izbace iz košnice. Ako se larva nađe u sredini saća sa leglom dolazi i do oštećenja i propadanja legla. Ta zona je moljcima veoma privlačna, jer su zbog postajanja legla idealni temperaturni uslovi za njihov razvoj.

Kad dostigne određeni stepen razvoja larva se učauri, obično uz satonoše ili bočne letvice ramova. Nakon određenog vremena, po završetku metamorfoze, iz čaure izlazi odrastao leptir. Puni razvojni ciklus

25 oC do 35 oC. Kod nekih od njih su, nakon četiri mjeseca držanja na tim temperaturama, laboratorijski utvrđene vrijednosti kojima je dokazan porast HMF-a između 15 i 30 mg/kg. Ovi rezultati ukazuju na činjenicu da bi ovaj med, nakon godinu dana bio samo dobar za industrijsku preradu.

I na kraju!

Interes crnogorskih pčelara indentičan je interesu crnogorske poljoprivrede, a to je proizvodnja izuzetno kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda. To je primarni interes pčelara o kojemu se strogo vodilo računa prilikom izrade ovog vodiča.

Rok trajanja za naše medove utvrđen je na dvije i po godine. Primjer: Med proizveden 2018. godine je Najbolje upotrijebiti: do kraja 2020. godine.

Šta je tu sporno?Upoređujući rezultate primjenjenih

istraživanja, koja se odnose na koncentracije HMF-a u medu, ali i na činjenicu da HMF u medu direktno dovodi do starenja meda, a time ograničava i njegov rok trajanja, procijenili smo da u periodu od dvije i po godine ne može doći do ugrožavanja kvaliteta naših medova i, time, njihove zdravstvene bezbjednosti.

Drugi razlog koji smo imali u vidu, jeste činjenica da idemo u zaštitu naših medova (geografsko porijeklo prije svega). Ta činjenica, sama po sebi, nas obavezuje da utvrdimo konkretne parametre, koji će biti sastavni dio specifikacije, na osnovu koje će se vršiti postupak zaštite.

I najvažnije u svemu ovome: kupci naših medova su veoma pozitivno reagovali -nije zabilježen ni jedan jedini slučaj u kojem su kupci imali primjedbu ni na jednu informaciju, koju smo im pružili preko etikete ili deklaracije o našim medovima. Takvih primjedbi nije bilo ni na činjenicu da med ima ograničeni rok trajanja. Nije poznat ni jedan slučaj da je nekom pčelaru, radi toga, ostao neprodan med.

Osim navedenog uložili smo i značajan trud da, kroz javnu komunikaciju sa našim potrošačima, istima pružimo sve neophodne informacije koje ih trebaju motivisati da, prije svega, kupuju proizvode sa crnogorskih pčelinjaka. Ono što sigurno znamo, to je da su naši kupci veoma pozitivno reagovali na te informacije.

Marijan Plantak

Tako mali, a tako veliku štetu pravi!

11



Tako mali, a tako veliku štetu pravi!od jajeta do odraslog leptira, traje od četiri nedelje do šest mjeseci. („Pčelarstvo“ Jovan Kulinčević) zavisno od doba godine. Kad krajem jeseni dođe do zahlađenja razvojni ciklus voskovih moljaca se zaustavlja u predlutkinom stadijumu koji će se produžiti do proljeća, do otopljenja i stvaranja pogodnih uslova za daljni razvoj. Zbog ove pojave pčelari se često iznenade kad u proljeće otkriju da im je uništeno prazno saće koje su čuvali preko zime, iako su ga više puta kontrolisali i nisu uočili prisustvo moljca.

Kako zaštiti košnice od ovih štetočina?

Pčelari znaju da je najbolja preventiva imati jaka pčelinja društva. Jaka pčelinja društva su otporna na pčelinje bolesti, a sposobna su i da se odbrane od većine štetočina, pa i od voskovih moljaca.

Kako zaštititi prazno saće koje želimo sačuvati za narednu sezonu?

Saće iz koga je izvođeno pčelinje leglo je veoma teško sačuvati od voskovih moljaca. Uništavanje moljaca u svim stadijumima razvoja može se uraditi izlaganjem saća niskim temperaturama i to na -6 ºC za 4,5 sata, na -12,2 ºC za 3

sata ili na -15 ºC za 2 sata. („Pčelarstvo“ Jovan Kulinčević). Loša strana ovog postupka je ta, što nam se može desiti da leptiri polože jaja nakon ovog tretmana, a to je kao da nismo ništa ni radili. Tehničke probleme da i ne pominjem.

Drugi metod je potpuno suprotan od opisanog. Prazno saće se izlaže temperaturi od 48 ºC do 49 ºC na 24 sata. Manjkavost postupka je ista kao i u prethodnom slučaju. Treći način je sumporisanje saća paljenjem sumpornih traka. Ovaj metod ne uništava jaja voskovog moljca pa ga treba ponavljati svakih desetak dana, što je veliki posao.

Pored navedenog mogu se koristiti i insekticidi. To je najgore moguće rješenje. Moljca zaista možemo u potpunosti uništiti, ali saće upija određenu količinu insekticida, pa nam se može desiti da dodavanjem tog saća, na proljeće

potrujemo pčele. U skladu sa dobrom pčelarskom praksom, višak saća iz koga je izvođeno leglo ne bi trebalo ni čuvati. Njega je najbolje, odmah po oduzimanju, pretopiti i tako izbjeći probleme sa voskovim moljcem.

Saće iz koga nije izvođeno pčelinje leglo ili kako ga pčelari zovu djevičansko saće je dragocjeno i trebamo učiniti sve da ga sačuvamo. Čuvanje nije teško. Na nosače malo odignute od podloge stavimo matičnu rešetku, a na nju poslažemo nastavke sa po devet ramova sa djevičanskim saćem. Na vrh stuba stavimo opet matičnu rešetku. Ona nam služi da saće zaštitimo od miševa. Zbog nedostaka pčelinjih kokona, omiljene hrane voskovih moljaca, oni nisu zaiteresovani za ovakvo saće.

Strujanje vazduha kroz stub od nastavaka je dodatni element koji odbija moljce. Važno je napomenuti da u ovom saću ne smije biti ostataka meda koji bi privukli pčele i tako mogli inicirati grabež na pčelinjaku.

Žičana podnjača idealna je za razvoj voskovog moljca

U pčelarstvu definitivno nema konačnih i idealnih rješenja. Kad se nešto preporučuje kao napredno obično se navode samo dobre strane. O lošim se namjerno ćuti. Tako je i sa žičanim podnjačama. One svakako imaju svoje dobre

osobine i svoje prednosti u odnosu na klasične podnjače, kad su u pitanju ventilacija i uništavanje varoe.

Niko ne govori da je ladica žičane podnjače pravi mali raj za voskovog moljca. Tu se on, zaštićen od pčela, nesmetano razmnožava i čeka svoj trenutak. Larve se dobro hrane komadićima voska koji kroz žičanu mrežu padaju u ladicu. Pčelari koji nemaju vremena ili su lijeni da redovno čiste ladice žičanih podnjača praktično odgajaju voskove moljce. Nažalost, poznajem mnogo takvih nemarnih pčelara.

Narod kaže da je sve za neko dobro. Voskov moljac je idealan kao mamac za ribolov. Ribe ga obožavaju, pa ako već nismo dobri pčelari, možemo biti uspješni ribolovci.

(Rajko Radivojac,www.bhpcelar.com)

12



BOLESTI I ZAŠTITA PČELA

Američka kuga pčelinjeg leglaPiše:Prof. dr Mirjana Bojanić-Rašović, Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultete-mail: [email protected]

Američka kuga je najteža zarazna bolest nepoklopljenog i poklopljenog pčelinjeg legla; obolijevaju larve i lutke, dok su odrasle pčele

otporne. Naročito su osjetljive larve iz kojih se razvijaju pčele radilice. Larve matice i trutova se rijetko inficiraju u prirodnim uslovima. Bolest se brzo i lako širi i dugo je prisutna u pčelinjacima. Nalazi se na listi opasnih zaraznih bolesti Međunarodne organizacije za epizootije (OIE) i Pravilnika o klasifikaciji zaraznih bolesti životinja, načinu prijavljivanja pojave odnosno sumnje i odjavljivanja zaraznih bolesti (SLCG 92/17). Na ovoj listi se nalazi jer dovodi do negativnih ekonomskih posljedica u državi i međunarodnoj trgovini. Bolest je prvi put opisao američki istraživač White 1906. godine. Od ove bolesti pored vrste Apis mellifera obolijevaju i druge vrste pčela roda Apis. Rizik za nastanak infekcije ljudi je nizak, ali je opisana fatalna septikemija usljed intravenozne aplikacije lijekova kontaminiranih sporama uzročnika američke kuge legla (kod oboljelih pacijenata je utvrđena povišena tjelesna temperatura, zapaljenje trbušne maramice, plućna embolija i dr.).

Uzročnik američke kuge pčelinjeg legla je bakterija Paenibacillus larvae. Ovaj mikroorganizam se javlja u dva oblika, vegetativnom i u obliku spore. U vegetativnoj formi P. larvae ima izgled pravog, ponekad savijenog štapića sa zaobljenim ili ravnim krajevima. Veličina štapića može značajno da varira; širine je 0,5-0,8 μm i dužine 1,5 - 6 μm. Može se naći pojedinačno, u lancima

ili u vidu niti. Boji se grampozitivno - plavoljubičasto (slika 1).

Kada se bakterija nađe u nepovoljnim uslovima, iz vegatativnog prelazi u sporogeni oblik. U obliku spore bakterija ne može da se kreće i da se razmnožava (neaktivan oblik). Kada se nađe u povoljnim uslovima spora klija u vegetativni oblik. Spore mogu veoma dugo da opstanu u nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine. Nalik su ušicama igle (slika 2), centralno ili subterminalno postavljene u samom štapiću, a nakon propadanja štapića nalaze se slobodne. Veličine su 0,6 x 1,3 μm. Spore se rijetko stvaraju in vitro. Veoma su otporne u spoljašnjoj sredini i mogu ostati infektivne više decenija. Pokazuju veliku otpornost na hemijske agense i visoke temperature. Otporne su na većinu dezinficijenasa, sulfonamida i drugih antibiotika. U sadržaju isušenih larvi - krasti, saću i košnicama, zaštićene od sunčeve svjetlosti opstaju i više decenija (70 godina). Preživljavaju u vodenoj sredini pri temperaturi od 100 oC preko 10 minuta i u patološkom materijalu suvu toplotu od 100 oC preko 8 sati. U vosku zagrijanom na 121°C spore uginjavaju za 20 minuta. Paenibacillus larvae razmnožavanjem vegatativnih ćelija može stvoriti više od jedne milijarde spora po jednoj inficiranoj larvi. Samo spore mogu dovesti do infekcije. Ovaj mikroorganizam se u spoljašnjoj sredini nalazi samo u obliku spore, da bi prilikom unošenja u digestivni trakt pčelinjih larvi dovela do infekcije klijanjem u vegetativni oblik. U srednjem crijevu larve vegetativne štapićaste ćelije se u velikom broju razmnožavaju i stvaraju enzime (proteaze) i toksine. Uz pomoć enzima i toksina, uzročnik oštećuje epitelne ćelije zida srednjeg crijeva larve. Nakon što oštete crijevo, uzročnici prodiru u trbušnu duplju larve. Ovo su glavni

Slika 1. Vegetativne

ćelije P. larvae, pojedinačne i u

lancima, bojenje po Gramu,

uvećanje 1000x (OIE Terrestrial

Manual 2016)

Slika 2. Spore Paenibacillus larvae - nalik ušicama iglehttp://beediseases.weebly.com/brood-diseases.html


http://beediseases.weebly.com/brood-diseases.html

13



procesi koji dovode do uginuća larvi.Postoje četiri genotipa P. larvae: ERIC I, II, III i IV.

Najčešće izolovani genotipovi iz oboljelih društava u Evropi su ERIC I i ERIC II. Genotipovi ERIC I i II odgovaraju nekadašnjoj podvrsti Paenibacillus larvae ssp. larvae, dok druga dva genotipa, ERIC III i IV odgovaraju nekadašnjoj podvrsti Paenibacillus larvae ssp. pulvifaciens. Ova četiri genotipa se razlikuju po izgledu kolonija, građi spora, metabolizmu ugljenih hidrata i po virulenciji.

Larve se inficiraju sporama Paenibacillus larvae preko kontaminirane hrane koju dobijaju od pčela hraniteljica ili sporama sa dna ranije zaraženih ćelija saća. Primarni izvor spora za širenje bolesti su oboljele i uginule larve. Sekundarni izvori spora su med, polen, saće, ramovi i unutrašnje površine zidova košnice. Med ima naročito veliki značaj u širenju bolesti. Hranjenje pčela kontaminiranim medom i polenom ili prilikom grabeži meda ili pčelinjih pogača, uvođenje zaraženih matica iz zaraženih društava dovodi do širenja bolesti. Ukoliko se za proizvodnju satnih osnova koristi vosak kontaminiran sporama P. larvae, takođe može doći do širenja infekcije. Infekciju često mogu da rašire i pčelari prilikom spajanja ramova slabijih sa jačim društvima bez prethodne zdravstvene kontrole. Preko zaraženog pčelarskog pribora zaraza se takođe lako unosi u pčelinjak. Trutovi mogu prenijeti infektivne spore zato što slobodno ulaze u sve košnice. Razne štetočine (voskov moljac, pčelinja vaš, mala buba košnice, grinje, mravi itd.) mogu takođe iz zaraženih košnica prenijeti spore u drugu košnicu.

Osjetljivost larvi na oboljenje je manja što su one starije. Larve su najosjetljivije na infekciju tokom prvih 36 sati od izlijeganja iz jaja, kada samo nekoliko spora može da dovede do infekcije. Srednja infektivna doza uzročnika - od koje uginjava 50% legla je oko 8 spora po jednoj larvi starosti 24-28h. Nakon ovog perioda potrebna je veća doza spora da dovede do oboljenja larvi u prirodnim uslovima. Za infekciju larvi starijih od dva dana potrebno je više miliona spora. Do infekcije larvi ne dolazi nakon 53 sata od izlijeganja iz jaja - jer nakon ovog perioda spore nemaju uslove da klijaju u vegetativne forme u digestivnom traktu larve. Na broj spora koji će dovesti do infekcije utiču i uslovi okoline, jačina društva i genetska otpornost pčelinjeg društva na američku kugu.

Klinički znaci američke kuge mogu biti vrlo različiti i zavise od genotipa P. larvae koji je doveo do infekcije kao i jačine i otpornosti pčelinjeg društva (pčelinja zajednica se smatra jakom ako ima najmanje pet okvira saća sa pčelinjim leglom i sedam okvira pokriveno pčelama; pod otpornošću pčelinjeg društva na američku kugu se podrazumijeva njegova sposobnost da brzo otkriva i uklanja oboljele i uginule larve).

Genotipovi P. larvae ERIC II, III i IV ubijaju larve najkasnije sedam dana od infekcije. To znači da najveći broj oboljelih larvi (90%) uginjava prije poklapanja ćelija saća (ćelije se poklapaju devetog dana od polaganja jaja, odnosno šestog dana razvoja larvi). Pčele čistačice

u nepoklopljenom leglu vrlo brzo otkrivaju i uklanjaju oboljele larve pa se klinički znaci na poklopljenom leglu ne razvijaju. Jedini znak bolesti jeste slabljenje društva i smanjeni prinos meda. Za dijagnostiku se u ovom slučaju šalju uzorci meda, meda iznad plodišnog dijela legla, pčela, voska, polena, kako bi se utvrdilo prisustvo spora uzročnika bolesti. Zbog brzog uklanjanja uginulih larvi, bolest se sporije širi i do propadanja pčelinjeg društva ne dolazi za jednu pašnu sezonu. S druge strane, genotip ERIC I ubija larve za 12 dana od infekcije, od kojih 25%-40% uginjava nakon poklapanja legla. To znači da se kod infekcije ovim genotipom javljaju klinički znaci bolesti na poklopljenom leglu (rastegljivost sadržaja uginulih larvi i faza kraste). Pčele čistačice teže otkrivaju i uklanjaju uginule larve u poklopljenom leglu, tako da sadržaj uginulih larvi ostaje stalno prisutan izvor infekcije za druga društva. Zbog toga se bolest izazvana genotipom ERIC I vrlo brzo širi unutar pčelinje zajednice i dovodi

do njenog naglog propadanja. Pojedine stadijume bolesti izazvane genotipom ERIC

I karakteriše različita klinička slika. Bolest se manifestuje promjenama na poklopljenom leglu – na larvama, lutkama, kao i poklopcima ćelija. Na leglu posmatranom u cjelini uočavaju se raštrkane poklopljene ćelije u kojima se nalazi patološki materijal (slika 3).

Nepravilnosti u rasporedu legla, razbacano ili raštrkano leglo, obično su prvi znaci bolesti. Poklopci dobijaju drugačiju boju u odnosu na okolno saće. Najprije imaju boju limuna, nakon nekoliko dana su tamniji, a zatim postaju sasvim tamni i nakvašeni polutečnom masom uginule larve. Istovremeno se uočava blago ulegnuće poklopaca, koji su mekani i lako se uklanjaju. Na poklopcima se javljaju manji ili veći otvori sa nepravilnim ivicama, koji se najčešće nalaze po rubu poklopca, kao posljedica čišćenja ćelija i izbacivanja patološkog materijala od strane pčela. Zdrava pčelinja larva je bijele boje, sedefastog sjaja, izražene kolutičave građe. Promjena u boji, gubljenje kolutičavosti i promjena konzistencije larve ukazuje na postojanje bolesti. Uginule larve se

Slika 3. Raštrkano poklopljeno pčelinje leglo https://www.pcela.rs/am_kuga1.htm

https://www.pcela.rs/am_kuga1.htm

14



za period od mjesec dana od infekcije transformišu u ljepljivu, rastegljivu masu (slika 4).

Usljed isušivanja, masa uginulih larvi se zgušnjava, postaje manje rastegljiva, dobija tamnosmeđu boju i gnjecavu konzistenciju. Tokom daljeg toka bolesti, isušena masa se potpuno zalijepi za zid ćelije i dobija izgled teško uočljive crnosmeđe kraste veličine glave čiode. Ove promjene ukazuju da proces traje najmanje dva mjeseca. U nekim slučajevima ostaci oboljele larve mogu biti vodenaste konzistencije, što treba imati u

vidu kod postavljanja dijagnoze. Do uginuća legla često dolazi u stadijumu lutke. U

tom slučaju uočava se ispruženi jezik lutke koji strči prema poklopcu ili se savija prema dnu ćelije saća. Ovo je jedan od najkarakterističnijih simptoma američke kuge legla, ali se rijetko može uočiti (slika 5). Lutka prolazi kroz iste promjene kao i larva, s tim što je ispruženi jezik vidljiv i kada se sadržaj uginule lutke sasuši.

Društvo oboljelo od američke kuge pčelinjeg legla slabi, jer se ne razvijaju mlade pčele, a starije pčele uginjavaju. Takvo društvo postaje plijen grabeži od strane jačih okolnih društava i voskovog moljca. Promjene na leglu se najbolje uočavaju u proljeće i u jesen. Život pčele u ljetnjem periodu iznosi najviše 42 dana, što zahtijeva njihovu veoma dinamičnu zamjenu. Zbog toga, kada bolest zahvati društvo, ono naglo slabi i veoma brzo ugine.

Rano otkrivanje američke kuge legla je od velikog značaja u sprečavanju njenog daljeg širenja. U slučaju sumnje ili pojave bilo koje opasne zarazne bolesti pčela, pčelar je dužan da obavijesti najbližu veterinarsku ambulantu, odnosno veterinara ili veterinarskog inspektora. Velika je greška ukoliko pčelari sami pokušaju da liječe bolest neprovjerenim i nestručnim metodama, jer se bolest tako samo produžava i širi na ostala društva i pčelinjake.

Pored utvrđivanja kliničkih simptoma, za postavljanje dijagnoze je potrebno dokazivanje uzročnika bolesti laboratorijskim metodama. Za ispitivanje se mogu uzeti različite vrste uzoraka. Izbor uzetih uzoraka zavisi od toga da li je u pitanju pčelinje društvo sumnjivo na bolest ili se ispitivanje vrši u cilju praćenja – prevencije (sprečavanja) američke kuge legla.

Pčelari najčešće otkrivaju znakove bolesti prilikom redovnih pregleda pčelinjih društava. U tom slučaju za laboratorijsku dijagnozu uzimaju uzorak saća sa promijenjenim leglom. Za laboratorijsko ispitivanje uzima se cio ram saća ili isječak saća veličine 10 x 10 cm koji ima najviše uginulih ili promijenjenih larvi. Uzorci se šalju zapakovani u čisti papir i kartonske kutije. Ne treba koristiti plastične kese i omote za pakovanje, da ne bi došlo do pojave plesnivosti - buđi.

Veterinar može uzeti i briseve iz oboljelih larvi ili zaraženih ćelija, što značajno smanjuje veličinu uzoraka i olakšava pakovanje i prenos uzoraka u laboratoriju. Brisevi uzeti iz promijenjenih larvi se stavljaju u sterilne epruvete koje se zatim zatvaraju zapušačem. Kada se vrši samo mikroskopski pregled, iz oboljelih larvi se mogu napraviti razmazi na mikroskopskim pločicama direktno na pčelinjaku. Nakon sušenja na vazduhu, napravljeni razmazi se pakuju i šalju u laboratoriju na mikroskopski pregled. Mikroskopski razmazi se stavljaju u odgovarajuće držače – stalke koji su dostupni na tržištu.

Svako pčelinje društvo koje se nalazi u blizini društva s kliničkim znacima američke kuge treba detaljno pregledati i pri tome se uzorkuju različite vrste uzoraka za dijagnostiku: osim saća sa leglom, uzimaju se uzorci meda, matične mliječi, kao i pčele radilice (u cilju

Slika 4. Rastegljivi sadržaj uginule larve smeđe boje

http://medpdfarticles.com/h/hawaiibee.com1.html

Slika 5. Ispruženi jezik oboljele lutke (OIE Terrestrial Manual 2016)

15



otkrivanja spora P. Larvae). Med i odrasle pčele su vrlo podesni za otkrivanje američke kuge u društvima gdje se ne uočavaju klinički znaci bolesti. Spore američke kuge se mogu naći u medu 2-3 godine prije pojave kliničkih simptoma američke kuge. Uzorci meda se uzimaju iz ćelija koje su u blizini promijenjenih larvi posebnim kašičicama, kako ne bi došlo do unakrsne kontaminacije. Minimalna količina meda za otkrivanje spora P. larvae je 50 g, a uzorci meda se pakuju u plastičnim nepropusnim posudama. Odrasle pčele mogu se stresti ili skinuti sa saća u plastičnu kesu i tako poslati u laboratoriju. Za analizu je potrebno uzeti pčele iz gnijezda, najmanje 30 pčela po jednom uzorku - jednom pčelinjem društvu. Vosak se može uzorkovati sa dna košnice tokom cijele godine. Tako se na vrijeme mogu otkriti zaražena društva. Odrasle pčele se transportuju zamrznute ili uronjene u 70% -tni etanol. Pčelinja hrana se može staviti u epruvetu ili drugu odgovarujuću posudu ili u plastičnu kesu zajedno s kašičicom. Uzorci ne smiju da cure, da ne bi došlo do unakrsne kontaminacije uzoraka. Ako je moguće, materijal za laboratorijsko ispitivanje treba poslati u ručnom frižideru.

U mikroskopskim preparatima napravljenim od tek uginulih larvi uočava se gram pozitivan štapić, a u poodmaklom procesu bolesti, u amorfnoj masi koja je ostala od uginulih larvi, uočavaju se samo spore. Osim direktnog dokazivanja spora uzročnika na bojenim mikroskopskim preparatima, neke laboratorijske metode zahtijevaju kultivisanje uzročnika na hranljivim podlogama. Bakteriološke metode i metode bazirane na PCR-u, u odnosu na mikroskopsko ispitivanje razmaza larvi, češće otkrivaju spore u društvima koja ne pokazuju kliničke znake američke kuge legla. Zato se primjenom bakterioloških metoda često može predvidjeti pojava kliničkih simptoma američke kuge. Za biohemijsko ispitivanje P. larvae koriste se testovi kao što su katalaza test, razlaganje ugljenih hidrata do kisjelina, hidroliza kazeina i dr. Nakon izolacije uzročnika na hranljivim podlogama, dokazivanje uzročnika se vrši PCR metodom (polimeraza lančana reakcija). PCR je molekularna metoda koja se zasniva na umnožavanju i dokazivanju segmenta dezoksiribonukleinske kisjeline (DNK) specifičnog za Paenibacillus larvae. Pored pomenutih metoda, za dokazivanje P. larvae mogu se koristiti i testovi koji se baziraju na reakciji antigen-antitijelo.

Za liječenje pčelinjih društava nije dozvoljeno liječenje, tj. upotreba antibiotika, već se vrši neškodljivo uništavanje pčelinjih društava spaljivanjem. Razlozi zbog kojih je zabranjena upotreba antibiotika u pčelarstvu su brojni. Antibiotici imaju višestruko negativno dejstvo na zdravlje ljudi. Djeluju alergijski, teratogeno, mutageno, kancerogeno i dr. Usljed neadekvatne upotrebe, bakterije stiču rezistenciju na antibiotike, što dovodi do neuspješnog liječenja ljudi antibioticima. Ranija primjena antibiotika u liječenju američke kuge dovela je do negativnih posljedica - prikrivanja bolesti, pojave recidiva, prisustva rezidua - ostataka antibiotika ili njihovih sekundarnih metabolita u pčelinjim proizvodima. Antibiotici ne

djeluju na spore, a veoma slabo i na vegetativne oblike. Ipak i sa eventualnim uništavanjem vegetativnih štapića bolest se samo prikriva, jer ostaju infektivne spore koje su otporne na antibiotike i kojima se bolest i dalje širi. Med iz oboljelih košnica je neupotrebljiv, jer predstavlja izvor infekcije za druga društva.

Prilikom pregleda pčelinjih društava treba voditi računa o higijeni i drugim mjerama dobre pčelarske prakse. Ako se u pčelinjaku utvrdi američka kuga pčelinjeg legla, sprovode se mjere propisane Pravilnikom o merama za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti pčela („Sl. list SFRJ”, br. 6/88), a to su: zatvaranje zaraženog pčelinjaka, uništavanje (spaljivanje) svih zaraženih i dotrajalih košnica, dezinfekcija pribora, zabrana držanja pčelinjih zajednica bez matica i sprječavanje rojenja pčela u zaraženom pčelinjaku; dezinfekcija pčelinjaka i pčelarskog pribora odgovarajućim dezinficijensom ili opaljivanjem. U svim pčelinjim zajednicama, u poluprečniku od tri kilometra oko zaraženog pčelinjaka, vrši se dijagnostičko ispitivanje na američku kugu pčelinjeg legla. U zaraženom pčelinjaku se vrši kontrolno dijagnostičko ispitivanje dva mjeseca poslije sprovođenja propisanih mjera, tj. vrši se klinički pregled svih društava u pčelinjaku u kojem je dijagnostikovana bolest, kao i pčelinjaka u prečniku od tri kilometra od oboljelog pčelinjaka. Pčelar dobija nadoknadu troškova za uništene oboljele košnice ukoliko je bolest prijavio najkasnije dva mjeseca od infekcije.

Prilikom uništavanja pčelinjih društava, prvo se humano „uguše“ pčele pomoću sumpora, a zatim se vrši spaljivanje zajedno sa saćem i medom iz ramova, voskom i svim otpacima iz košnice. Pčele se guše sumpornim dimom predveče kada se vrate u košnicu. Sumporni dim se pravi tako što se u razgoreli drveni ugalj u dimilici stavlja sumpor (u grudvicama, prašku ili trakama) i tako stvoreni dim uduvava kroz ulaz košnice u trajanju 10-15 minuta (dok se osluškivanjem bude čuo šum pčela). Košnica treba da se pokrije i da se zatvore sve pukotine, kako sumpordioksid ne bi izlazio. Dezinfekcija se vrši let lampom ili 2% vrućim rastvorom NaOH (živa/masna soda) temperature 80-90 oC koji treba da djeluje oko 6 sati, a nakon toga se vrši ispiranje i sušenje pribora. U slučaju pojave bolesti preduzimaju se stroge mjere kontrole i karantina. Zaraženi pčelinjak i pčelinjaci koji se nalaze u prečniku od 3 km se stavljaju u karantin u trajanju od godinu dana poslije uništavanja i posljednjeg bolesnog društva. Za to vrijeme se zabranjuje iznošenje pčelinjih društava iz pčelinjaka, iznošenje praznih košnica i drugog inventara, matice i rojeva. U području koji je pod karantinom zabranjeno je nastanjivanje pčelinjih društava iz drugih područja - npr. radi paše, stvaranja novog pčelinjaka i dr. Može se zaključiti da pčelari svojim stručnim i savjesnim radom, stalnim praćenjem najnovijih naučnih saznanja o životu i zaštiti pčelinjih zajednica, poštovanjem mjera dobre pčelarske i dobre higijenske prakse, mogu značajno da doprinesu očuvanju zdravlja svojih pčela kao i pčela svojih kolega u bližem i daljem okruženju. Takođe će na ovaj način doprinijeti i proizvodnji zdravstveno bezbjednog meda i drugih pčelinjih proizvoda, koji su nezamjenjivi u ishrani i liječenju ljudi.

16



Selekcijom do pčela tolerantnih na varou

INTERVJU DR RALF BIHLER (Ralph Büchler), DIREKTOR PČELARSKOG INSTITUTA U KIRHAJNU (NJEMAČKA) (www.pcelarskizurnal.blogspot.com,12.5.2014.)

Ivan Umeljić: Kako ste počeli da se bavite pčelarstvom?Ralf Bihler: Mog oca su interesovale pčele, ali ih

nije uzgajao. Onda mu je jedan njegov prijatelj poklonio nekoliko košnica. Ja sam tada imao 16 godina. Tako je sve počelo. Kada sam upisao fakultet oformio sam svoj sopstveni pčelinjak i krenuo samostalno da pčelarim, sve do današnjih dana.

Vi ste direktor renomiranog Pčelarskog instituta u Kirhajnu (Njemačka). Možete li da nam kažete nešto više o radu Instituta?

- Ukazom pruskog ministra nauke, u okviru tadašnjeg Zoološkog instituta Univerziteta u Marburgu, 1928. godine osnovan je Obrazovno-istraživački centar za pčelarstvo iz koga je nastao Pčelarski institut u Kirhajnu, koji danas deluje pod okriljem Ministarstva poljoprivrede nemačke pokrajine Hesen.

Ja se nalazim na čelu Instituta od 1997. godine. Pored mene tu su i dva asistenta, stručni konsultanti za pčelarstvo, pet pčelara, laboratorijski tehničari i nekoliko zaposlenih u administraciji. Institut raspolaže sa oko 300 pčelinjih zajednica i opremljen je najsavremenijom naučnom laboratorijom gde u saradnji sa Univerzitetima u Marburgu i Gisenu organizujemo vježbe za studente

na osnovnim i doktorskim studijama.Oko trideset dana godišnje organizujemo seminare za

teorijsku i praktičnu obuku pčelara, pčelarskih stručnjaka i ostalih zainteresovanih grupa ili pojedinaca.

“Pčelarski institut u Kirhajnu raspolaže sa oko 300 košnica i opremljen je najsavremenijom naučnom laboratorijom gdje organizujemo vježbe za studente na osnovnim i doktorskim studijama. Redovno se sastajemo sa pčelarima koji nam pomažu oko kreiranja godišnjeg radnog plana Instituta a za koje, trideset dana godišnje, organizujemo i seminare teorijske i praktične obuke.”

Kakav je odnos Instituta sa pčelarima i pčelarskim udruženjima, državnim institucijama, pčelarskom industrijom i lokalnom zajednicom?

- Kao što sam spomenuo, državna smo institucija i dužni smo da sarađujemo i održavamo kontakte sa svim relevantnim pčelarskim subjektima. Tijesnu saradnju imamo sa Njemačkim pčelarskim savezom, krovnom njemačkom pčelarskom organizacijom koja okuplja oko 90 odsto svih pčelara u našoj zemlji. Naravno, u stalnom smo kontaktu sa Hesenskim pčelarskim savezom, regionalnim pčelarskim udruženjem pokrajine Hesen, u kojoj se nalazi grad Kirhajn i naš institut. Osim toga, redovno organizujemo praktičnu i teorijsku pčelarsku obuku i treninge. Djelujemo kao savjetodavni servis pčelarima koji nam se u svakom trenutku mogu obratiti pismeno, putem interneta, ili telefonom, za pomoć ili savjet. Sarađujemo i sa brojnim drugim organizacijama i kompanijama koje se bave zaštitom životne sredine, promocijom bioenergije, zaštitom bilja i sličnim djelatnostima.

Sarađujemo i sa industrijom. Recimo, Dr Reinhold Siede, sa našeg instituta, angažovan je na istraživačkom projektu koji se bavi uticajem pesticida na pčele, u saradnji i uz finansijsku podršku farmaceutske kuće Bayer. Ali, ono što je bitno, kada je riječ o našoj saradnji sa velikim privrednim subjektima, jeste što smo slobodni da sve podatke (ma koliko

• Otkada je varoa stigla u naše krajeve, a to se dogodilo u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog vijeka, fokus našeg istraživačkog rada bio je na razvijanju odgovarajućih metoda za njeno suzbijanje. Početkom devedesetih fokus se pomjera ka selekciji pčela toleranih na varou. Trenutno, u saradnji sa pčelarima i Udruženjem uzgajivača matica tolerantnih na varou iz Hesena (Nemačka), sprovodimo istraživanja na više od 2000 pčelinjih zajednica. Vršimo testiranje higijenskog ponašanja pčela i kontrolišemo prirodno opadanje varoe. I sve to, naravno, bez upotrebe bilo kakvih tretmana protiv varoe!

17



god bili loši po proizvođača!) koji su nam na raspolaganju publikujemo! Najvažnije je što na taj način štitimo pčelare!

Koji projekti i istraživanja su u fokusu Pčelarskog instituta u Kirhajnu?

Otkada je varoa stigla u naše krajeve, a to se dogodilo u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog vijeka, fokus našeg istraživačkog rada bio je na razvijanju odgovarajućih metoda za njeno suzbijanje, s naglaskom na primjeni organskih kisjelina i biotehničkih metoda. Početkom devedesetih fokus se pomjera na selekciju pčela na povećanu toleranciju na varou. Danas su naša istraživanja orijentisana prije svega na integrisanu borbu protiv varoe, kao i na utvrđivanje gornje granice podnošljivog nivoa zaraženosti varoom za pčelinje zajednice. Intenzivno radimo i na uzgoju i selekcionisanju matica i pčelinjih zajednica, programima sparivanja matica i trutova. Posebno bih istakao naše angažovanje na selekcionisanju pčelinjih zajednica tolerantnih na varou u saradnji sa specijalizovanim Udruženjem uzgajivača matica tolerantnih na varou (Arbeitsgemeinschaft Toleranzzucht). Institut u Kirhajnu pruža stručne savjete Udruženju, a ja sam član njihovog upravnog odbora. Institut sarađuje sa Udruženjem od njegovog osnivanja i naša istraživanja su isprepletana na više načina.

“Selekcija jeste moćna alatka koja može da pomogne da se dođe do boljih pčelinjih zajednica, ali je treba sprovoditi na lokalnom i regionalnom nivou i u okviru njene autohtone populacije. Dakle, definitivno se pokazalo da treba raditi isključivo na poboljšanju osobina autohtone populacije pčela i da ne treba uvoziti strane podvrste pčela!”

Često se ističe da je veza između vrhunske nauke i pčelara, odnosno praktičnih pčelarskih problema, vrlo labava i da je među njima veoma slaba komunikacija.

- To u našem slučaju nije tačno. Intenzivno sarađujemo sa svim relevantim činiocima iz pčelarstva. Redovno se sastajemo sa pčelarima koji nam zajedno sa predstavnicima našeg Ministarstva pol joprivrede pomažu oko kreiranja godišnjeg radnog plana Instituta!

Poznat je i cijenjen vaš rad na selekciji pčela rezistentnih na varou. Možete li nešto više da nam kažete o metodama i kriterijumima selekcije?

- Moram da naglasim da mi ne vršimo selekciju isključivo na toleranciju pčela na varou. Prije svega, trudimo se da selekcionišemo produktivne pčelinje zajednice sa blagim temperamentom. Tolerancija na

varou je dodatna željena osobina pčela za kojom tragamo kroz naše istraživačke programe. Dakle, primarni kriterijumi selekcije su prinosi meda i odbrambeno ponašanje pčelinjih zajednica, a varoa je na trećem mjestu!

Trenutno, u saradnji sa pčelarima i Udruženjem uzgajivača matica tolerantnih na varou, sprovodimo istraživanja na oko 2000 pčelinjih zajednica. Vršimo testiranje higijenskog ponašanja pčela i kontrolišemo prirodno opadanje varoe. Pranjem pčela i upotrebom šećera u prahu utvrđujemo stepen zaraženosti pčelinjih zajednica. I sve to, naravno, bez upotrebe bilo kakvih tretmana protiv varoe.

Da li je koncept selekcije pčelinjih zajednica rezistentnih na varou održiv na duži rok?

- Vjerujem da jeste, mada je potrebno još vremena da bi se došlo do održivog rešenja. Programi selekcije pčelinjih zajednica rezistentnih na varou moraju da se nastave, a ono što me posebno raduje je što su naše težnje odlično prepoznate i prihvaćene od strane pčelara. Svjesni smo da je ovaj proces naporan i dugotrajan, ali moramo ići dalje i istrajati!

“Pčelari bi u budućnosti trebali da se fokusiraju na nekoliko stvari. Prije svega, pčelarsku praksu treba još više prilagoditi biologiji pčela i njihovom životnom okruženju. Osim toga, trebalo bi razmisliti i o većoj primjeni nekih biotehničkih metoda, kao što je odstranjivanje kompletnog legla tokom ljeta.”

Spomenuli ste da se Institut, između ostalog, bavi i selekcionisanjem matica? O kojim se osobinama radi?

- Ispituje se tolerancija pčelinjih zajednica na varou. Pored toga, vrši se testiranje vitalnosti pčela. Ispituje se higijensko ponašanja i druge osobine s tim u vezi. Potom se zajednice

sa najboljim karakteristikama ostavljaju da prezime da bi se pažljivo analiziralo njihovo ponašanje i izdržljivost tokom ovog najkritičnijeg perioda godine. Sljedeći kriterijum selekcije jeste produktivnost pčelinjih zajednica, dakle prinosi meda. Veoma važan kriterijum je i odbrambeno ponašanje pčela koje se ocjenjuje na sljedeći način. Najmirnije, odnosno najmanje agresivne pčele su one koje su prilijepljene „kao krzno“ za saće kada se rukuje sa ramom i ovakvo ponašanje ocenjuje se ocjenom 4. Ocjenom manje označava se ponašanje pčela koje se prilikom rukovanja ramom kreću po saću ali se ne odvajaju od njega. Ocjenom 2 označava se ponašanje pčela koje prilikom rukovanja ramom djelimično polijeću sa saća i grupišu se po uglovima ramova. Najnižu ocjenu zaslužuju najagresivnije

18



zajednice u kojima pčele kada se rukuje ramom nervozno napuštaju saće, mile po nastavcima i prave grozdove u košnici i na njenim spoljašnjim djelovima.

Dakle, testiraju se vitalnost, prinosi meda, odbrambeno ponašanje pčela i zaraženost varoom u zajednicama u kojima se matica nalazi i na taj način provjeravamo njen kvalitet i biramo najbolje jedinke.

Da li se matice selekcionišu i po muškoj i po ženskoj liniji?

- Da. Selekcija se vrši na održavanim izolovanim oplodnim stanicama i putem vještačkog osjemenjivanja matica. Drugim riječima, bavimo se čistom selekcijom gdje nam je poznato genetsko porijeklo i po muškoj i po ženskoj liniji!

Nedavno ste u jednom članku iznijeli podatak da je jedan od uzroka velikih uginuća u SAD taj što samo 500 uzgajivača snabdijeva gotovo sve komercijalne pčelare maticama, i da su zbog malog genetskog diverziteta pčelinje zajednice neotporne na bolesti i parazite. Kako po ovom pitanju stvari stoje u Njemačkoj?

- U Nemačkoj je nivo inbridinga (eng. inbreeding, gajenje životinja putem ukrštanja srodnih jedinki) ispod 3 odsto cjelokupne populacije. Tijesnu saradnju po ovom pitanju ostvarili smo sa njemačkim Pčelarskim institutom Hohen Neuendorf, tako da raspolažemo sa svim relevantnim podacima! Trenutno stanje stvari u Nemačkoj je dijametralno različito od situacije u Sjedinjenim Američkim Državama, tako da za sada ne postoji rizik da se kod nas dogodi nešto slično.

“Naši pčelinjaci trebali bi da budu manji, sa ne više od 12-14 košnica. Radi se naprosto o kapacitetu životnog okruženja. Mi imamo previše košnica na jednom lokalitetu! Mora se održati balans sa kapacitetom okruženja!”

Prije desetak godina pokrenut je opsežan German Bee Monitoring Project kako bi se istražili i utvrdili uzroci gubitaka pčelinjih zajednica na prostoru Njemačke. Možete li da nam kažete do kakvih se rezultata došlo?

Radi se o jednom veoma kompleksnom projektu, koji

objedinjuje više raznorodnih istraživanja, prije svega monitoring bolesti, kao i uticaj pesticida, pčelarske prakse, životne sredine i sličnih činilaca na uginuća pčelinjih zajednica! Najvažniji cilj ovog projekta je da se utvrde razlozi uginuća na nasumično odabranim pčelinjacima u privatnom vlasništvu. Dakle, mi ne utičemo na pčelare i ne dajemo im nikakve preporuke, već samo prikupljamo i analiziramo podatke. Ako bi, usled preporuka, pčelari promenili svoju redovnu praksu onda bi to uticalo na rezultate i mi, zbog toga, ne bismo imali verodostojnu sliku stanja stvari na terenu. Prvi rezultati dobijeni na osnovu ogromnog uzorka govore da je uzrok uginuća br. 1 nesumnjivo varoa, podržana sekundarnim virusnim infekcijama. Pored toga, određene posljedice proističu iz pčelarske prakse, recimo, starost matice, takođe, može imati značajnog uticaja na uginuća pčelinjih zajednica. Osim toga, utvrđeno je da pesticidi i životna sredina nisu u značajnoj mjeri uticali na zimska uginuća. Evropska Unija, sada, po ugledu na ovaj naš projekat, planira da sprovede identično istraživanje na nivou čitave Evrope, tako da ćemo u doglednoj budućnosti imati i vjerodostojnije i uporedive podatke o uginućima na nivou čitave Unije.

Vi ste jedan od vodećih naučnika iz IV radne grupe COLOSS-a za diverzitet i vitalnost pčela. Zalažete se za očuvanje autohtonih vrsta pčela. Da li, s tim u vezi, možete da nam kažete nešto o uticaju interakcije genotip-okruženje na vitalnost i ponašanje pčelinjih zajednica? Nedavno je okončan i veliki eksperiment u vezi s tim koji je obuhvatio 621 pčelinju zajednicu na 21 lokaciji u 11 država. Šta nam govore rezultati ovog obimnog istraživanja?

- Istraživali smo veći broj osobina nekoliko podvrsta medonosne pčele Apis mellifera s ciljem definisanja vrijednosti autohtonih populacija pčela. Eksperiment je obuhvatio 11 evropskih država: Finsku, Dansku, Njemačku, Francusku, Poljsku, Austriju, Italiju, Hrvatsku, Makedoniju, Bugarsku i Grčku. Rezultati su pokazali nekoliko stvari. Prije svega, da postoji snažno međudjejstvo između genotipa i životne sredine. S tim u vezi, pokazalo se da nema nijedne podvrste pčela koja bi bila najbolja u svim životnim sredinama i geografskim regionima koji su zastupljeni na evropskom kontinentu. Da tako kažem, nijedna genetika ne može optimalno da se prilagodi na sva ta raznovrsna okruženja kojima obiluje Evropa! Svaka podvrsta pčela koja je bila obuhvaćena ovim eksperimentom ima neki svoj ograničeni adaptivni kapacitet i različito reaguje na podsticaje koji dolaze iz okruženja. Analiziranjem preživljavanja pčelinjih zajednica različitih podvrsta na istoj teritoriji, i to bez primjene bilo kakvih tretmana, utvrđeno je da nije svejedno da li pčele žive u svom prirodnom domaćem okruženju ili su tu introdukovane. Domaća podvrsta pčela živi u prosjeku 90 dana duže od introdukovane vrste na istoj geografskoj lokaciji, što je značajna razlika i jasan pokazatelj kako treba postupati u budućnosti. Jednostavno, pčele duže žive u svojoj prirodnoj životnoj sredini! Da ne bude zabune, selekcija jeste moćna alatka koja može da pomogne da se dođe do boljih pčelinjih zajednica, ali je treba sprovoditi na lokalnom i regionalnom nivou i u okviru njene autohtone populacije. Dakle, definitivno se pokazalo da treba raditi

Jedan od eksperimentalnih pčelinjaka u blizini Kirhajna (Njemačka) na kome se vrši testiranje ponašanja i vitalnosti različitih linija kranjske pčele Apis mellifera carnica. U sredini: dr Ralf Bihler. Desno: dr Aleksandar Uzunov

19



isključivo na poboljšanju osobina autohtone populacije pčela i da ne treba uvoziti strane podvrste pčela!

Kako teku pripreme na COLOSS BEE BOOK? Šta je osnovna ideja i cilj ovog projekta?

- COLOSS je stavio snažan akcenat na standardizaciju metodologija istraživanja zapadne medonosne pčele Apis mellifera L. Inspirasana sličnom Crvenom knjigom (Red book) iz 1968. godine u kojoj su objedinjene metode za molekularno istraživanje voćne mušice (Drosophila melanogaster), Knjiga o pčelama (BEE BOOK) poslužiće kao priručnik za istraživanja zapadne medonosne pčele u čitavom svijetu. Knjigu, koja sadrži 29 poglavlja, potpisuje 160 autora, vodećih naučnih eksperata, a očekuje se da bude završena krajem ove godine. Biće publikovana kao specijalno izdanje časopisa Journal of Apicultural Research u štampanom (ograničen broj primeraka) i elektronskom formatu (biće dostupna svima na internetu). Ideja je da ova vrijedna knjiga bude pomoćno sredstvo naučnicima koji sprovode istraživanja u laboratorijama i u polju, i da sve informacije budu na jednom mjestu putem interneta lako dostupne istraživačima iz zemalja u razvoju. Pošto će knjiga putem interneta biti dostupna svima, njen sadržaj moći će vrlo lako i blagovremeno da se ažurira novim informacijama.

Ja sam urednik poglavlja ove knjige koje se odnosi na Uzgoj matica i selekcija (Queen Breeding and selection) gdje sam sarađivao sa Sretenom Andonovim (Makedonija), K. Bienefeldom (Nemačka), Sesilijom Kostom (Italija), Fani Hatjinom (Grčka), Nikolom Kezićem (Hrvatska), Perom Krigerom (Danska), Marlom Spivak (SAD), Aleksandrom Uzunovim (Makedonija) i Džerzijem Vajdom (Poljska).

U Evropi egzistira 10 od 26 podvrsta medonosne pčele Apis mellifera L. S druge strane, danas je gotovo cjelokupna populacija pčela u Evropi u rukama pčelara. U jednom nedavnom članku u časopisu Journal of Apicultural

Research konstatovali ste da je razvoj pčelarske prakse u posljednjih par decenija rezultirao razvojem tehnike koja je dovela do redukovanja vitalnosti i diverziteta pčelinjih zajednica. Šta, po vama, pčelari mogu da učine kako bi se popravila situacija?

- U budućnosti pčelari bi trebali da se fokusiraju na nekoliko stvari. Prije svega, pčelarsku praksu treba još više prilagoditi biologiji pčela i njihovom životnom okruženju. Zatim bi trebalo razmisliti o većoj primjeni nekih biotehničkih metoda, kao što je odstranjivanje kompletnog legla tokom ljeta. Da pojasnim o čemu se radi. Na vrhuncu razvoja pčelinjih zajednica treba izvaditi sve ramove sa leglom i na njihovo mjesto ubaciti izgrađeno saće ili satne osnove. Treba ostaviti samo jedan ram „lovac“ sa otvorenim

leglom koji bi se nakon 8-9 dana takođe izvadio i bacio. Nakon ovakvog postupka, pčelinje zajednice bi se za oko dva mjeseca vratile u normalu, ali sa mnogo manje varoe i sekundarnih infekcija! Izvađeno leglo može da se iskoristi za dodavanje pomoćnim pčelinjim zajednicama. Sljedeća stvar o kojoj treba povesti više računa jeste broj košnica na pčelinjaku. Pčelinjaci bi trebali da budu manji, sa ne više od 12-14 košnica. Radi se naprosto o kapacitetu životnog okruženja. Mi imamo previše košnica na jednom lokalitetu! Mora se održati balans sa kapacitetom okruženja! Na taj način varoa se manje prenosi iz jedne u drugu zajednicu, a slabija je i zaraženost nozemom. Dakle, uređenje pčelinjaka treba da bude što bliže divljim prirodnim uslovima! Na ovome se mora znatno više insistirati u budućnosti! I, naravno, upotreba hemikalija mora da se svede na minimum.

Šta biste za kraj poručili čitaocima „Pčelarskog žurnala“?- Veoma sam polaskan vašim interesovanjem za naše

aktivnosti i razmjenu iskustava i ideja između naše dvije zemlje. Uspjeh naših istraživanja na Institutu u Kirhajnu zavisi od saradnje sa pčelarima praktičarima i njihove povratne reakcije. A ova saradnja ne bi trebalo da bude ograničena samo na lokalne pčelare, jer naučne metode i rezultati mogu da se razumiju samo u jednom širem okviru! Nešto što funkcioniše u Njemačkoj, ne mora da funkcioniše na isti način u Južnoj Evropi. Jugoistočna Evropa posjeduje dugu pčelarsku tradiciju, ima odličnu klimu za pčelarenje i bogate izvore dobre pčelinje populacije. Trebali bi što je više moguće da se povežemo na korist pčelarstva u našim zemljama.

Razgovarao: Ivan UmeljićFotografije: Dr Aleksandar Uzunov

__________________________________________Ovaj intervju ne bi mogao da bude realizovan bez

nesebične pomoći Dr Aleksandra Uzunova (Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skoplje) i Marije Novaković

(Fakultet organizacionih nauka u Beogradu).

(Izvor: www.pcelarskizurnal.blogspot.com)

118-121-4 Pčelinjak na ostrvu Nordernaj u Nemačkoj koji se koristi za kontrolisanu oplodnju matica tolerantnih na varou. Ralf Bihler (u sredini) sa članovima Udruženja uzgajivača matica tolerantnih na varou (foto: Aleksandar Uzunov)

20



Godina bolja, pčelarsko okupljanje po tradiciji ILINDANSKO DRUŽENJE NIKŠIĆKIH PČELARA

Svadbarski salon „Knjaz“ u Nikšiću, bio je i ovog 2. avgusta mjesto tradicionalnog Ilindanskog

druženja Pčelarske organizacije Nikšić. Okupilo se zajedno sa gostima oko stotinu pčelara a radni dan, krsna slava i sparno vrijeme su, možda, imali uticaja na slabiji odziv. Dobra godina i ljubazni domaćini učinili su da skup protekne u dobrom raspoloženju, pa su svi prisutni sa ovog druženja, u lijepom ambijentu, ponijeli pozitivne utiske i po onom što su nam rekli vrlo rado će ponovo doći. Da bi ugođaj bio potpun crnogorske pjesme sa razglasa su odzvanjale čitavo vrijeme. Samo neki kroz šalu zamjeriše da su priganice bile izražajnije tvrdoće(!). Guslar Radovan Vučković iz Grahova, član nikšićke pčelarske organizacije, sa svoje četiri numere (dvije na bis), dodatno je upotpunio program i izmamio aplauze svih prisutnih, što nije ni čudo ako se zna da je akuelni guslarski prvak Crne Gore, u sviranju na ovom drevnom instrumentu.

Vojin Đukanović, predsjednik Pčelarske organizacije Nikšić, prvi se obratio prisutnima, naglašavajući da je ovo dvadeset sedmo Ilindansko okupljanje, uz Podgoricu najmasovnijeg i najorganizovanijeg pčelarskog društva u Crnoj Gori. Poželio je svima prisutnima prijatan boravak, a zatim posebno pozdravio predstavnike

pčelarskih organizacija i društava Cetinja, dva iz Podgorice, pa Bijelog Polja, Berana, Kotora, Virpazara, Šavnika, Plužina i Danilovgrada, sekretara SPOCG Vlada Radulovića, kao i prisutne predstavnike sredstava informisanja.

– Ako nešto traje više od četvrt vijeka sigurno vrijedi, ali ja sam uvijek optimista i vjerujem da će ova tradicija okupljanja biti nastavljena i vjerujem da može biti još masovnija. Ovo je jedna od boljih pčelarskih godina za naše pčelare. Za razliku od prošle godine, ove je prinos od 15 do 20 kilograma po košnici kod pčelara koji su imali bolja pčelinja društva, čime možemo biti zadovoljni, ali, izgleda, ne i za sve naše kolege na sjeveru Crne Gore, pa smo na Upravnom odboru SPOCG dogovorili da im se preko Ministarstva poljoprivrede i ruralnog r a z v o j a p o m o g n e u spašavanju pčelarskog fonda. Mi smo ove godine bogatiji za mlade pčelare, na čemu opet moramo zahavaliti Ministarstvu koje nam uvijek pruža adekvatnu podršku - podvukao

je Đukanović. U ime gostiju zahvalio je predsjednik

Udruženja pčelara Podgorice Mirko Šćepanović.

- Nijesmo se ovdje okupili zbog trpeze, već da se družimo i razmijenimo iskustva. Meni je čast i poštovanje

što sam danas sa vama, pa pčelarima Nikšića na čelu sa Vojom Đukanovićem hoću da zahvalim na gostoprimstvu i poželim nove uspjehe i sreću u

radu. Mi smo najmasovnija udruženja pčelara u državi, koja su dala veliki doprinos razvoju SPOCG, ali su za pohvalu i manja udruženja koja nose teret i sa njima smo bogatiji. Imamo se čime ponositi i razvijati slogu među pčelarima. Tu harmoniju moramo prenositi na mlađe, koji će ubuduće voditi udruženja - istakao je Šćepanović

Nikšićki pčelari na pragu

novih rekorda

Nije ovogodišnje nikšićko druđenje pčelara u „Knjazu“ bilo sumorno kao prethodne godine. Iz razgovora sa dvojicom od

Vojin Đukanović

Đuro Perović, dr Dušan Martinović i Radovan Radoman

21



Godina bolja, pčelarsko okupljanje po tradiciji njih vidijeće čitaoci da su rezultati ove 2018. više nego dobri.

Brano Tatar, koji je jedan od vrsnih pčelara, sa oko tri stotine društava je već „ubrao“ prinos od tri tone meda.

- Ovo je u poslednjih osam godina najbolja po količini meda, ali to nije sve. Od 220 proizvodnih društava prosjek je bio oko 15 kg i potpuno sam zadovoljan. Ali biće ga još jer računam da će u avgustu biti paše, tako da ću se primaći ako ne i premašiti rekord od pet tona meda koji sam imao prije osam godina – nada se Tatar.

Ugledni pčelar Tatar primjenjuje sve što propisuje moderni način pčelarenja, sve tretmane za zaštitu od bolesti. Svoja društva seli, tako da zimuju u Bjelopavlićima, a ljeti su na više lokacija: Banjani, Podbožur, Golija i Mokro.

Područje Banjana je uvijek imalo dobre pčelare. Milan Kilibarda je jedan iz mlađe garde koji je ove godine zadovoljan prinosom. On ima oko 50 društava, od toga 28 proizvodnih, a „izvrcao“ je oko 750 kg.

- Mada sam prodao jedan dio društava i zamijenio 21 maticu, sve mladim rojevnim, koje smatram da su bolje od kupovnih, imao sam prvom „berbom“ dovoljno meda. Imao sam u uljaniku šest društava sa četiri nastavka i svako je dalo više od 40 kg meda, a jedna više od 50 kg. Sada dobro rade na vrijesku i već su napunile oko 70% nastavaka, pa očekujem da ću premašiti rekord iz 2013. godine kada sam sakupio 1200 kg meda – optimista

je Kilibarda.

Na Cetinju slično kao u Nikšiću

Mladen Bošković, predsjednik Udruženja pčelara Cetinje, u kratkom razgovoru je prenio situaciju sa svog terena:

- Mi imamo u Udruženju oko 120 pčelara, što je računajući na broj stanovnika rekord u Crnoj Gori. U čitavoj cetinjskoj nahiji godina je bila odlična, a prinosi u prosjeku od 15-20 kg. Pozitivno je što paša i dalje traje pa nije bilo p r e k i d a u r a d u čemu su doprinijele s v a k o d n e v n e prolazne kiše. To znači da će se prinosi dodatno uvećati – očekuje Bošković.

Na sjeveru druga priča I s k o r i s t i l i s m o p r i s u s t v o

predstavnika pčelarskih organizacija sa sjevera Crne Gore, na skupu u Nikšiću, pa smo razgovarali sa njima da vidimo kakva je tamo situacija. Sagovornici su bili Vesko Vešović, sekretar udruženja pčelara „Uljanik“ iz Berana, i Dragan Rakonjac iz UP „Pčelar“ Bijelo Polje.

- Mi u udruženju imamo oko 100 članova i svi su zabrinuti kako dalje.

Krenulo je veoma dobro pa je proljećni razvoj obećavao po prinosima rekordnu godinu. U junu su nastupile kiše koje su i dalje svakodnevne, i ko do tada nije izvrcao ostao je bez grama meda. Košnice su sada potpuno prazne i pomoć Ministarstva poljoprivrede je neophodna da bi društva pripremili za zimovanje. Kod nas nema vrijeska i

jesenjih paša pa se ne može u nastavku sezone očekivati ništa pozitivno - kazao nam je Vesko Vešović.

Slična je priča Dragana Rakonjca iz Bijelog Polja.

- Naše udruženje ima oko 130 članova, ali su prinosi minimalni. Oni koji su selili pčele do Primorja i Podgorice imali su malo više, a oni stacionirani ne više od 5 kg po društvu, i to ako su vrcali med do polovine juna. Taj prosjek je da se pokriju troškovi i da se ima za sebe i djecu. Sadašnje stanje je loše. Kiše i dalje padaju, hladno je. Ako se temperature

povećaju i noći budu toplije „proradiće“ šuma a onda bi skupile nešto za sebe. Ipak, bez pomoći u sirupu, teško mogu preživjeti – kazao je Rakonjac naglašavajući da jedna nedaća nije došla sama, da se pčelari žale na varou, više nego što je uobičajeno, a to su novi troškovi i izdaci za pčelare.

Blagoje ĐukanovićMilan Kilibarda Brano Tatar Mladen Bošković

Vesko Vešović Dragan Rakonjac

22



Удружење пчелара „Мојковац“ у сарадњи са Општином Мојковац, Туристичком организацијом Мојковац и Савезом пчеларских организација Црне Горе,

у Мојковцу је 6. августа организовало традиционалну пчеларску манифестацију „Дани меда“. Ове године,

на седмој пчеларској смотри, на градском тргу окупило се близу 30 излагача из Мојковца, пчелара из других градова Црне Горе и из Републике Србије, а на манифестацији су изложили производе од пчела (мед, восак, полен , прополис) , производе од меда (храна, пиће, козметика

и лијекови), љековито и медоносно биље (чајеви и прерађевине на бази биља и пчелињих производа), опрему за пчеларство (кошнице, рамови, врцалице, остали прибор и материјал), здраву храну и сувенире. Посјетиоци су поред уживања у дегустацији разноврсног меда, уживали и у богатом културно-умјетничком програму.

У излагању меда ове године, поред домаћих излагача, учествовали су и пчелари из Пријепоља и Чачка, чиме је манифестација „VII Дани меда Мојковац 2018“ добила и регионални (и међународни) карактер.

Такође, поред пчелињих производа, домаћини манифестације побринули су се да посјетиоци и бројни гости могу пробати приганице са медом а такође видијети и богат избор љековитог биља скупљаног са Сињајевине,

Бјеласице и Прошћенских планина, као и ручне радове од дрвета, камена и вуне...

Предсједник удружења пчелара „Мојковац“, које је основано је 1935. године и броји преко 60 чланова, Милија Маџгаљ, као домаћин манифестације поздравио је све присутне уз добродошлицу и истакао је да га посебно радује податак да се сваке године за бављењем пчеларством све више интересују млади људи, те да зато ово удружење има доста младих чланова. Такође, Маџгаљ је додао да година није ишла на руку пчеларима због лоших временских услова које се пратиле обилне и свакодневне кише - скоро цијело љето у Мојковцу. Ове године пчелари се не могу похвалити добром медоносном годином јер су чланови овог удружења изврцали свега 4-5 кг меда по кошници.

Из Агро бизнис центра општине Мојковац, који је као орган локалне самоуправе конституисан први пут ове године, већи дио агро буџета биће опредијељен за подршку мојковачким пчеларима, како је казао и обећао директор Агро бизнис центра Дарко Фуштић.

Савез пчеларских организација Црне Горе одавно је препознао квалите мојковачких пчелара, те према ријечима секретара Савеза Владимира Радуловића, ни ове године неће изостати подршка, како би се унаприједило пчеларство мојковачког краја.

- Савез пчеларских организација Црне Горе ће учинити све што је могуће да се, чак и уз неке финансијске олакшице помогне не само мојковачким пчеларима већ и свим пчеларима са сјевера – истакао је Радуловић.

Да се „Дани меда“ у Мојковцу морају његовати и унаприједити, како би се поспјешио развој пчеларства у овој сјеверној општини, мишљења је и предсједник општине Мојковац Ранко Мишнић, који је и отворио VII Дане меда.

ПЧЕЛАРСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ – „VII ДАНИ МЕДА МОЈКОВАЦ 2018“

Лоша медоносна година али и све више младих пчелара

Мојковачки базарУдружење пчелара „Мојковац” у сарадњи

са Општином Мојковац, предузећем „Градац” Мојковац и ТО Мојковац сваког понедјељка организије базар, на коме се могу наћи производи од пчела, љековито биље, ручни радови од дрвета. На тај начин унаприједиће се туристичка понуда Мојковца, а уједно и могућност пољопривредника да поспјеше продају својих производа.

Ранко Мишнић

23



ОБИЉЕЖЕН ДАН УДРУЖЕЊА ПЧЕЛАРА КОЛАШИНА

Да се пчелари више окупљају и дружеУдружење пчелара из Колашина обиљежило је дан

свог друштва на Преображење господње 19. августа. Чланови Удружења су овај догађај обиљежили у Ловачком дому у Требаљеву. Позив који је био упућен пчеларима од стране предсједника пчелара из Колашина Богољуба Булатовића је уродио плодом, јер су се пчелари одазвали у великом броју а самим тим су и увеличали догађај. На самом почетку присутнима се обратио предсједник пчелара из Колашина Богољуб Булатовић који својим осмјехом није могао сакрити одушевљење одазиву чланова. Булатовић је свима присутнима уз здравицу захвалио, а посебно госту, предсједнику пчеларског удружења „Потарје’“ из Мојковца Ранку Медојевићу уз искрену жељу да ће се ово окупљање наставити и сљедећих година и да ће ово убудуће бити укоријењено међу члановима да се окупљају, више друже а самим тим и да дијеле своја знања и искуства.Такође је истакнуто да је сезона била лоша, да су приноси испод очекиваних који износе мање од седам килограма по пчелињем друштву, а узрок томе су лоше временске прилике које су услиједиле после лијепог прољећа које је обећавало високе приносе.

- Услиједиле су кише, а јака пчелиња друштва су брзо потрошила приносе којима смо се надали. Због свега овога морам истаћи да су нам и овог пута, као и многих других, изашли у сусрет Савез пчеларских организација Црне Горе уз помоћ Министарства пољопривреде и руралног развоја, у виду додјеле инвертованог сирупа по регресираним цијенама за чланове Удружења. Иако нам количина сирупа неће бити довољна да се спреме за зиму пчелиња друштва, увелико ће нам помоћи и олакшати у томе – казао је Богољуб Булатовић.

Затим се присутним члановима обратио Ранко

Медојевић, предсједник удружења „Потарје“ из Мојковца, који је бираним ријечима пожелио да убудуће буде више оваквих окупљања и да свако сљедеће буде бројније. Том приликом је изразио жељу да сљедећег пута пчелари Колашина буду његови гости, а своје излагање је завршио уз жељу да пчеларе послужи добро здравље а и да мм послужи вријеме и пчеларска срећа, да нам сљедећа година буде медна.

- Уз богату и укусну трпезу, као и љубазно особље Ловачког дома у Требаљеву, чланови су на самом крају овог скупа чули звуке црногорских гусала, које је уз пар пјесама запјевао наш друг и пчелар Владета Булатовић и самим тим чином ставио круну на ово наше мало, а нама свима велико окупљање – задовољно је закључио предсједник Удружења пчелара Колашина Богољуб Булатовић о обиљежавању Дана свог друштва.

Р.П.

- Пчеларима желим успјех у раду и ту смо као општина да их подржимо. Поред тога позивам све пољопривреднике, без обзира на грану дјелатности, да организују сличне манифестације, јер ова данас има и туристичку тежину - нагласио је Мишнић.

На манифестацији су уручене дипломе за шест младих пчелара који су ове године добили по три кошнице и три роја преко Министарства пољопривреде и руралног развоја Црне Горе.

Манифестација „Дани меда Мојковац“ оправдала је свој квалитет захваљујући подршци локалне самоуправе, Туристичке организације Мојковац и предузећа „Градац” Мојковац. Такође, подршку су дали бројни привредници Мојковца и медијски спонзори - РТВ Црне Горе и Радио Мојковац.

Уз богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали КУД „Весна“, тамбурашки оркестар „Лимски бисери“, народни гуслар Милета Пантовић, и млади пјевач, „пинкова звездица“, Дражен Баковић. Организовано је и предавање у мултимедијалној сали општине Мојковац за

све заинтересоване пчеларе на којем је искусни пчелар Милош Чабаркапа пренио искуства и запажања из свог пчелињака.

На крају је за излагаче, госте и чланове Удружења, уприличен ручак у хотелу „Сердар” гдје је уз размјену искуства и дружење успјешно завршена овогодишња манифестација „Дани меда Мојковац“.

Душко Јокић

24



ЈЕДНА ОД НАЈГОРИХ ПЧЕЛАРСКИХ ГОДИНА У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ

Меда само за породицу и пријатеље

Ова пчеларска година (завршава се у августу) по мишљењу многих пчелара била је једна од најлошијих од како се памти.

- Мислили смо у априлу да ће ово бити једна од рекордних година по приносима и већина пчелара је крајем априла и почетком маја имала значајне количине меда у кошницама. Чекало се да то сазри, да га буде више. Онда су заредале кише, од 150 дана било је око 140 кишних дана и нормално је да пчеле нису могле да раде. Оно што је најгоре, није то што није било меда, већ што многи нису интервенисали на вријеме са прихраном. Већ сада знамо да постоје губици, да су многе пчелиње заједнице током љета, јуна и јула, угинуле без хране - наглашава Жарко Драгашевић, предсједник Пчеларског друштва „Матица”.

Губитку пчела и недостатку меда прикључио се и повећан број варое, јер је по ријечима Драгашевића година била изузетно погодна за развој варое и да се, на жалост, очекују и велики зимски губици.

- Опет и пчелари су ту одговорни јер чекају надајући се да ће бити нека касна паша, па још увијек не почињу са заштитом од варое, вјерујући у неко „чудо“ да ће замедити шума, медљика, хељда, касне ливаде... Све то погодује великом развоју варое и великом оштећењу задње генерације пчела, које су зимске пчеле и које би требало да буду најздравије да би презимиле и обновиле заједницу на прољеће - каже Драгашевић, који је апеловао на пчеларе да хитно изврше третман пчелињих заједница против варое и да уједно изврше стимулативно прихрањивање током августа.

Већина пчелара је извршила врцање меда и има нешто меда на тржишту који потиче од јачих, бољих заједница и код оних пчелара који су извршили раније врцање.

- Код мене је ова година била изузетно слаба. Крајње сам незадовољан приносима меда с обзиром на уложени труд. Нећу куповати мед, а нећу га ни продавати. Неке заједнице су, што је врло чудновато, донијеле мед као у најбољој години. Да ли је у питању квалитет матице, заједнице, да јој се све потрефило или је негдје у пљачки нешто донијела. Увијек на пчелињаку имате по неку заједницу која донесе мед за разлику од свих околних, које или имају врло мало или немају ништа иако су сви услови - истиче Драгашевић.

Ово је већ трећа узастопна година са слабим приносима за многе пчеларе у пљеваљском крају, па, како каже Драгашевић, постаје помало обесхрабрујуће за пчеларе.

Он објашњава да је за разлику од Сјевера Црне Горе јужни дио имао рекордне приносе, а такође и Србија (сунцокрет и багрем са приносима до 50 килограма по кошници!). Ово се може објаснити добром априлском пашом и ранијим врцањем крајем маја и у јуну у поменутим предјелима.

У пљеваљском крају имало је појединих пчелара који су имали одређене приносе, углавном су то пчелари који су врцали крајем јуна, као и неки пчелари који су селили пчеле на приморје и до Пријепоља.

Миле Топаловић пчелари већ близу 40 година, тренутно има око 80 друштава, каже да је ове године имао одређене приносе, али зато што је раније врцао, иначе је ова година и за њега испод просјека.

Април је, каже Миле, био идеалан, а мај донекле, па су дали знатне приносе у крају гдје пчелари (Горња Глисница). Медили су маслачак и воће, а мед је био доброг квалитета, густ и веома је брзо распродао мање количине (око 50 килограма) које је добио већ 24. маја од најбољих друштава. Миле чак каже да му је помало жао што је тај мед продао јер је каснији мед био све жиђи како се све касније врцало, вјероватно због знатне влаге у ваздуху. Он објашњава да је од једне кошнице добио знатне приносе крајем маја, али да се ради о необично јаком друштву.

- То друштво је зазимило са трутовима, што није нормално. Мислио сам да у њој њема матице, међутим нашао сам матицу. А и на прољеће су трутови излазили, а поново

Драгашевић

Топаловић

25



је матица била унутра. То је друштво било толико јако да је читаву зиму држало трутове у себи, ради се о неком изузетном друштву које ми је дало укупно око 25 килограма меда, у шта нису могли да повјерују и многе колеге пчелари. Ја не купујем матице, већ их сам узгајам. Веома сам се радовао кад ми је почетком августа једно друштво са лажним матицама прихватило матицу - каже Топаловић.

Ипак, његови укупни приноси су били знатно мањи јер је одлагао врцање чекајући да мед сазри иако је по њему дио меда био довољно зрео већ приликом првог врцања.

- Пчеле су од 20. априла сваки дан уносиле од килограма до кило и 200 грама по кошници и добар дио маја је било уноса, мада је у мају било и минуса и плуса, а од 1. јуна, када је вага последњи пут показала прираст тежине од килограма, паша је била завршена. Од тада биљежи се само опадање тежине за око 10 килограма по друштву, јер сам чекао да мед сазри и да пчеле још прикупе меда - истиче Топаловић.

Миле Ђуровић, пчелар и произвођач пчелињих друштава, каже да још није извршио врцање иако је 10. август. Он је дио својих друштава преселио у село Вијенац и нада се да ће имати одређене приносе, али не сматра да ће то бити више од 3 до 5 килограма по кошници.

- Мени је главна производња ројева, гдје сам задовољан јер сам успио да формирам 52 нова друштва, од којих сам продао 36, већину у оквиру пројекта подршке младим пчеларима. Цијена је била 50 евра по друштву. Можда сва друштва нису била подједнако добра и зрела зато што је било врло кратко вријеме за испоруку. Ове године прилично су подбацили ројеви из вршкара. Многи траже природне ројеве, гдје сам се надао да ћу имати знатну производњу, али било је свега дванаестак тих ројева, иако је нормално да их буде три пута више - каже Ђуровић.

По његовим сазнањима већина пчелара је слабо прошла ове године.

- Приноси ће бити симболични, реално је од 3 до 5 килограма. Неко као и ја није врцао, чека, калкулише, што је опасно због варое, али ја нисам никада имао

претјераних проблема са вароом. Размишљам чак и да не врцам мед, али то би био први пут у каријери, мада се надам да ћу макар упрљати врцалицу - истиче Ђуровић.

Радослав-Беле Зечевић, дипломирани инжењер агроекономије и млади н а г р а ђ и ва н и п ч е л а р , п ч е л а р и с а о ко 1 8 0 друштава, а каже да је за њега ова година била изузетно лоша.

- О в а г о д и н а ј е катастофална не само у Пљевљима него и у читавом Сјеверу Црне Горе чак и у неким земљама окружења. Дио мог пчелињака је био у Даниловграду гдје су у априлу и почетком маја пчеле донијеле од 5 до 7 килограма по друштву. Затим сам их превезао у Пљевља у Жидовиће на воћну пашу гдје је почетак маја био изузетно повољан, а потом у село Оџиће гдје је почетак јуна био повољан и вага је расла све до 9. јуна. Од 9. јуна до 25. јула вага је у минусу 12 килограма по друштву. Значи пчеле које су донијеле тај мед су, неке више, неке мање, све то појеле. Имао сам пчелињак на Жабљаку који ове године није донио ни грама меда - наглашава Зечевић.

Он додаје да меда за продају нема, већ само за своје потребе и да дарује рођаке и пријатеља.

- Да би пчеле донијеле мед и да принос на ваги показује вишак потребно је да најмање два дана буде сунчано вријеме, а од 9. јуна код нас је 60 дана падала киша, а свега је 6 дана било у ова два мјесеца без кише… Код оних пчелара који су у оваквим условима извадили до 10 килограма меда бојим се да су те пчеле остале без капи природне хране гдје ће бити ризичан и опстанак друштава јер је потребна одређена количина меда да би се прихранила зимска пчела. Имам поуздане информације да је у јулу мјесецу код неких долазило до угинућа пчела због недостатка хране. Многи су прихрањивали друштва само да би преживјела - објашањава Зечевић.

Он је ове године производио и селексионисане матице за СПОЦГ, гдје је план био око 1000 селекционисаних матица, али остварење ће бити нешто мање, око 850 матица, које су одличног квалитета по мишљењу стручне инспекције.

- Чак ни производња матичног мљеча није могла да иде својим током. Прошле године имао сам око два килограма, а ове године свега око 500 грама матичног мљеча и прекинуо сам производњу 1. јула. То је зато што је била киша, пчеле нису имале унос полена, чак су биле прекинуле легло - каже Зечевић.

Он каже да су јутарње температуре током љета, јула у Пљевљима падале до 10 степени Целзијусових, а на Жабљаку чак 6,5 степени.

Милан Терзић

Зечевић

Ђуровић

26



U BOKI KOTORSKOJ PČELARI ZADOVOLJNI

Godina prosječno dobra

Ovdje ću iznijeti jedno novo svoje iskustvo koje je, po ovome što sam do sad uspio da vidim, veoma pozitivno.

Naime, prilikom putovanja u Italiju, upoznali smo se sa njihovim iskustvom tretmanom varoe u ljetnom priodu sa oksalnom kisjelinom kada se matica zatvori u adekvatan kavez, smjesti na adekvatno mesto pčelinjeg društva na 18 ili 21 ili 24 dana prije skidanja medišnih nastavaka.

Poručio sam iz Italije kaveze i hvatač matica sa kojima sam dobio detaljno uputstvo kako, na koliko i gdje smjestiti kavez u okviru, a gdje okvir sa kavezom u pčelinjem društvu.

Pčelarim stacionarno u sredini Bokokotorskog zaliva na 150 i 400 metara nadmorske visine i med počinjem da vrcam uvjek oko 13. jula kad je uglavnom 80% med poklopljen.

Ovaj put sam eksperimentalno samo za 30 drštava ubacio kaveze u satne osnove i iste u aprilu ubacio u centar legla. Poslije desetak dana okvir je bio zaležen i pčele uopšte ne zatvaraju otvore na kavezu.

- 2. i 3. jula sam odradio hvatanje matica, ubacivanje u kavez i okvir smještao u centar legla ispod matične rešetke.

Moram priznati da sam se ta dva dana prilično umorio

pitajući se kakav će biti rezultat tog truda.- 24. jula sam prilikom stavljanja bježalica ispod medišta

otvorio kaveze kako bi matice mogle izaći.- 26. jula sam poskidao medišta.- 27. jula kad je društvo u potpunosti bez legla, čak i

trutovskog, tretirao sam zajednice sa rastvorom oksalne kisjeline u sljedećoj razmjeri: l litar destilovane vode, 1 kg šećera i 100 grama oksalne kisjeline. Svako društvo sam tretirao sa 40 mililitara rastvora po ulicama i po satonošama unakrsno.

Nisam stigao isti dan nauljiti ladicu antivarozne podnjače nego tek sjutra dan.

Poslije 24 sata od stavljanja ladice rezultat je bio potpuno pokrivena ladica varoom kao što pokazuje fotografija.

Sada kad ovo pišem, 26. avgusta, sva ta društva se sasvim normalno razvijaju, imaju po 6 ili 7 okvira sa leglom i spremna za zimovanje.

Napomenuo bih da je ovo moje jednogodišnje iskustvo primjenjivo za manje pčelinjake sa jednim pčelarom i da ću konačan sud o svemu donijeti za dvije godine.

Za sada sam prezadovoljan na tom pčelinjaku.M. M.

Još jedna specifična pčelarska godina je za nama a mogla bi se opisati na sljedeći način.

Ne oštra zima, ali uporna sa padavinama tek krajem marta je dozvolila da se detaljno utvrdi stanje pčelinjih društava a izuzetno topao i bez kapi kiše april je uslovio buran razvoj pčelinjih zajednica koje su imale dovoljne zalihe hrane i naravno dobru maticu.Valjalo bi naglasiti

da je intervencija Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore od prošle godine sa subvencioniranim invertnim sirupom i pogačama, za pčelare koji su to ozbiljno shvatili, imala ogromnog uticaja da se pčelinja društva razvijaju odlično i u produženoj zimi.

Moralo se u aprilu kod tih zajednica biti stalno prisutan, adekvatno proširivati, snažiti za maj koji je kod nas uvjek važio za odlučujuć mjesec za

Matica u kavezu, varoa na podnjačiPRIMIJENJENO ISKUSTVO IZ ITALIJE

27



Godina prosječno dobra

Ne možemo govoriti o 2018. godini da se ne osvrnemo na proteklu 2017. koja je zapamćena kao izuzetno loša godina. Posebno

iznad 500 m.n.v. pčelarska godina je počela sa kišovitim i hladnim danima, kasnim mrazevima, koji su remetili prvu pašu. Tek što je paša počela nastupila je suša koja je trajala čitavo ljeto. Pčele su uglavnom preživjele na prihrani sirupom i na pogačicama iz Kuće meda. Zbog velike suše učestali su napadi medvjeda koji su pravili nezapamćene štete na čitavom prostoru katunske i dijela Riječke nahije što je pčelarima pravilo velike probleme i štete, koje im niko nije nadoknadio.

Za 2018. godinu se može reći da je bila sasvim drugačija i neuporedivo bolja. Pčele sam kao i više godina zimio u selu Bobija na Skadarskom jezeru gdje je paša uobičajeno ranije počela sa kolebanjem unosa i karakteristično rijetkom ranom sušom koja se odrazila na razvoj društava i unos nektara. Takva situacija nas koji selimo je natjerala da polovinom maja selimo u Katunsku nahiju gdje je paša jako rano počela i već obezbijedila punjenje nastavaka.

Kiša je u tom periodu promijenila situaciju takođe i u Riječkoj nahiji i povećala unos nektara na svim lokalitetima od nekih 300 pa do otprilike 800 m.n.v.

U nekim djelovima Katunske nahije karakteristično je bilo rano rojenje pčela, vjerovatno zbog obilnog unosa sa divljeg voća (jabuka, kruška, divlja trešnja i drugo).

Paša se zahvaljući odgovarajućim vremenskim prilikama produžila i obezbijedila dobre prinose na većini teritorije cetinjske opštine. Prosjek se prema izjavama pčelara kretao od 15 do 20 kilograma po pčelinjem društvu što prema izjavama ostalih nije slučaj u sjevernim krajevima Crne Gore.

Sve do početka avgusta zbog prisustva vlage i umjereno toplih dana postojala je solidna paša koja je bila povoljna za održavanje legla u košnicama, razvijanje nukleusa kao i stvaranje zaliha meda koji su ove godine bez vještačke prihrane na zavidnom nivou. Došlo je do neobične situacije da se spojila paša lipe i vrijeska koji je procvjetao vrlo rano

početkom jula i medio do jakih vrućina u avgustu kada je postepeno nastupla pauza t.j. prestanak paše.

Klimatski uslovi su omogućili veliki razvoj Varoe, ali za korišćenje lijekova je bilo teško odabrati najbolje vrijeme, tako da su neki pčelari kasnili sa upotrebom lijeka što se može loše odraziti. Ove godine je „Medo“ mirovao jer je imao dosta raznoga voća te na meniju nije imao med kao lani.

Od medonosnica koje su najviše medile mogu se pomenuti pored divljeg voća livada gdje je prednjačila divlja djetelina. Zanovijet nije uopšte medila, pelim je dao minimum, medile su neke biljke koje rijetko mede, lipa je dala dobar prinos a može se reći i da je medljika imala svoj ulog što pokazuje tamnija boja i ukus meda.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da nije dovoljno samo pripremiti dobra pčelinja društva već se prilagoditi prirodnim prilikama koje diktiraju klimatski uslovi. Pčele trebamo seliti na destinacijama tj. na nadmorskoj visini na kojoj su klimatski uslovi obezbijedili najbolje lučenje nektara.

Primjer za ovo su nam dali neki pčelari koji su tražeći bolju pašu selili pčele preko sto kilometara i to potpuno bezuspješno, a obilnu pašu su imali na svega desetak kilometara na nešto višoj nadmorskoj visini.

Osluškujmo prirodu što više i prilagodimo joj se, a poželimo za cetinjski kraj što više ovakvih godina.

Jovo Jovanović

medonosne biljke i medobranjeNatprosječno topao april je izmamio mnoge biljke za

čitavih desetak dana ranije tako da su neke na koje smo se oslanjali za glavnu pašu ovaj put služile za razvoj.

Nailazi kišna prva, a dobar dio i druge polovine maja. Opet je odlučilo da su društva koja su imala dovoljno zaliha i prostora spremno dočekala kraj maja i jun gdje su optimalno dobre temperature i vlaznost vazduha odlučili da se godina može nazvati prosječno dobrom uz opasku da su mikro lokacije odlučivale o količini prinosa.

Uslijedilo je medobranje a česte padavine su obezbijedile konstantnu tihu pašu tako da će po sadašnjim procjenama pčelinje zajednice ući u zimu sa dovoljnim količinama hrane bez ikakvih intervencija koje su bile neophodne prošle godine.

Kraj jula i avgust je označila uglavnom borba sa varoom i svođenje nje na minimum da bi se izlegle kvalitetne i neoštećene zimske pčele koje će iznijeti zimu.

Mirko Matković

O PČELARSKOJ GODINI NA TERITORIJI OPŠTINE CETINJE

Neuporedivo bolja od prethodne

28



Zadovoljni izlagači i posjetioci

UP „CRNOGORSKA PČELA“ ORGANIZOVALO MANIFESTACIJU „I CRNOGORSKI DANI MEDA“

Udruženje pčelara „Crnogorska pčela“ organizovalo je 31. avgusta, 1. i 2. septembra manifestaciju „I Crnogorski

dani meda“. Na Trgu nezavisnosti u Podgorici okupilo se 27 izlagača pčelinjih proizvoda, ljekovitih i kozmetičkih preparata na bazi pčelinjih proizvoda – najviše iz Podgorice, a zatim iz Ulcinja, Virpazara, Cetinja i Bijelog Polja. Bilo je i nekoliko izlagača iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

- Želja mi je da ovom prilikom pozdravim sve pčelare koji su izlagali na ovoj našoj prvoj manifestaciji, pri čemu posebnu zahvalnost dugujemo pčelarima iz drugih udruženja i pčelarima koji su došli iz regiona, Srbije i BiH. Zadovoljstvo ne krijemo kad je u pitanju odziv i kad je u pitanju druženje koje je bilo prisutno medju izlagačima sva tri protekla dana. Gradjani Podgorice su na jednom mjestu mogli kupiti veoma raznovrsne i kvalitetne pčelinje proizvode. Spletom nekih okolnosti imali smo veoma malo vremena za organizaciju ove manifestacije, ali kao što se moglo primijetiti sve je bilo na jednom visokom nivou – kazao je predsjednik UP „Crnogorska pčela“ Mile Šestović, zražavajući nadu da će i sljedeće godine pred građane Podgorice izaći možda na još bolji način, omogućiti im da i dalje na jednom mjestu mogu kupiti ono što žele i da će ova manifestacija biti tradicija, a Podgorica u vrijeme sajma biti prepoznatljiva po njoj.

- Sve pčelarske manifesrtacije su izuzetno bitne za nas pčelare. Potrošači na našim štandovima mogu kupiti raznovrstan, kvalitetan i provjeren med i ostale pčelinje proizvode kao što su vosak, propolis i polenov prah.

Kao predsjednik udruženja pčelara Cetinja dajem im veliku podršku i nadam se da će manifestacija zaživjeti i postati tradicija – kazao je, između ostalog, jedan od izlagača Mladen Bošković.

Oduševljenje organizacijom ove manifestacije koju organizuje mlado udruženje izrazio je i Ranko Medojević, predsjednik udruženja pčelara „Potarje“ Mojkovac i član Upravnog odbora SPOCG.

- Na štandu sam ponudio dobar med, kojeg je ove godine bilo sasvim dovoljno, pa se može zaključiti da sam i sa te strane zadovoljan. Što se tiče manifestacije sve pohvale. Vidi se da se organizator dobro potrudio što svjedoči dobra prodaja na štandovima - zadovoljno je ocijenio Zoran Vujošević iz Podgorice.

Bogić Vidić pčelari stacionarno u Bratonožicima i potpuno je zadovoljan ovogodišnjim prinosima.

- Veliki rad i vrijeme koji smo ulozili u toku godine na kraju se isplatio. Izložili smo med, zatim neke kombinacija kao sto su med sa koprivom, med sa suvim voćem, sa zelenim orasima, medovinu i liker od meda – kazao je zadovoljan solidnom prodajom, organizacijom i posjećenošću Sajma.

Blažo Varagić, iz Podgorice, zadovoljan je ovogodisnjim prinosima, iako su očekivanja bila veća.

- Posjetioci su na mom štandu mogli kupiti dobar planinski med, kao i neke mjesavine: med sa djumbirom, med sa korijenom crne koprive i med sa suvim voćem. Supruga pravi i meleme na bazi meda i jos dosta toga. Sama manifestacija je bila odlična, posjećenost solidna i moglo se primjetiti da je svaki posjetilac trgovao po nešto sa naših štandova.

M. VujaševićM. Šestović










Telefon 067/444-484, 069/606-809, Cetinje*






– Čevo, telefon 069/694-888*



Telefon 030/353-132






IN MEMORIAM






IN MEMORIAM






A.J.



















0,60










Telefon 067/444-484, 069/606-809, Cetinje*






– Čevo, telefon 069/694-888*



Telefon 030/353-132






IN MEMORIAM






IN MEMORIAM






A.J.




























Telefon 067/444-484, 069/606-809, Cetinje*






– Čevo, telefon 069/694-888*



Telefon 030/353-132






IN MEMORIAM






IN MEMORIAM






A.J.



















Prodajem LR šestoramne nukleuse sa mladim maticama, telefon 069/066-573.

*Prodajem komplet LR košnice, desetoramni nukleus, šestoramni, petoramni nukleusi sa mladim maticama

(matica moja proizvodnja). Telefon 069/560-766. *

Povoljno prodajem satne osnove urađene od sopstvenog voska. Telefon 069/681-796.

*Prodajem više pčelinjih društava u DB košnicama sa

AV podnjačom kao i otklapač saća. Telefon 067/260-041.

*Prodajem pčele i nukleuse. Telefon 068/526-465.

*Prodajem pčelinja društva i nukleuse sa eko

ramovima koje izrađuju pčele same i dio opreme. Moguće razne kompenzacije. Telefon 069/933-945 i

067/500-495*

Prodajem LR pčelinja društva sa mladim maticama. Telefon 069/490-688.

*

Vršim prevoz košnica velikim kamionom na sve lokacije u Crnoj Gori, kao i specijalizovani prevoz

pčelarskih kontejnera. Telefon 067/523-203.*

Prodajem burad za med od inoksa, zapremine 480 kg, proizvođač Radomed Leskovac.

Telefon 067/404-065.*

Prodajem DB 12 košnice koje su korištene, sa dva polunastavka i ramovima za sve. Košnice su dobro

očuvane. Telefon 069/654-323, Bijelo Polje.*

Kupujem sunčani topionik voska.Telefon 067/445-805.

*Prodajem DB i LR društva. Telefon 069/270-940.

*Prodajem Dadan-Blatove košnice, podnjače debljine

32 mm, bez ramova, cijena 60 €. Telefon 069/446-977, Cetinje.

*Vršim prevoz pčela na teritoriji Crne Gore,

068/370-011.

MALI OGLASI

0,60

Documents

› wpx › wp-content › uploads › 2018 › 11 › Pcelarstvo-209-I… · савез пчеларских организација црне горе ПЧЕЛАРСТВО2001