Documentaa

GITN

, April 4, 2006 12:16 pmA_GITN.fm, 297 str.

Deo VII

Dodaci

GITN


U ovom delu...

ko æelite da nauåite viãe od prostog tumaåeça

brojeva u tabulaturi, dodatak A je baã vama name-

çen. U ovom dodatku otkriñete smisao raznih taåaka,

linija i stranih reåi u standardnoj muziåkoj notaciji.

Nauåiñete i kako da na prstohvatu naœete svaku notu

u notnom sistemu. Dodatak B otkriva kako se svira 96

najåeãñih akorda – neãto ãto mora znati svaki ozbiàan

gitarista. Na kraju, u dodatku C objasnili smo kako da

izvuåete maksimum iz CD-a koji dobijate uz ovu kçigu.

A

GITN


Dodatak A

Kako da åitate muziku

itaçe muzike moæe biti zastraãujuñe na poåetku, ali uopãte nije teãko.

Åak i deca to umeju. U ovom dodatku objaãçavamo koncept åitaça

muzike pomoñu jedne poznate pesme. Kada prouåite ovaj dodatak, moæete

veæbati åitaçe nota na pesmama iz kçige, oslaçajuñi se na standardnu nota-

ciju umesto na tabulature. (Ako vas muåi trajaçe nota, pomoñi ñe vam primer

sa CD-a. Ukoliko ne moæete da odredite notu ili tonalitet, pogledajte prateñu

tabulaturu.)

Vaæno je da znate kako pisana muzika otkriva tri vrste informacija:

tonalitet

(koju notu svirate), çeno

trajaçe

(koliko je zadræite) i

ekspresivnost

i

artikula-

ciju

(kako je svirate). Naã sistem zapisivaça muzike uistinu je efikasan – uklapa

tri razliåite vrste informacija na naåin koji svakom muziåaru omoguñava da

samo baci pogled na kompoziciju i da je odsvira onako kako je kompozitor

predvideo! Ukratko ñemo ih objasniti:

✔

Tonalitet:

Ovaj element ukazuje na to koju notu (ili tonalitet) treba da svi-

rate (A, B, C itd) na osnovu pozicije

notne glave

(zaobàenog simbola) u

peto-

linijskom

notnom sistemu

. Note dobijaju ime po prvih sedam slova abecede

(A-G, pri åemu se poåiçe od najniæe note). Posle G, sledeña viãa nota je A.

(Nemojte pogreãiti i reñi da je to H, ispaãñete glupi u druãtvu.)

✔

Trajaçe:

Ovaj element govori koliko dugo zadræavate notu u odnosu na

otkucaj

. Na primer, moæete je dræati jedan otkucaj, dva ili samo pola otku-

caja. Simboli kojima se oznaåava trajaçe u strandardnoj notaciji su: (w

) –

cela nota, (h

) – polovina, (q

) – åetvrtina, (É

) – osmina, (s

) – ãesnaestina itd.

✔

Ekspresivnost i artikulacija:

Ovi elementi otkrivaju

kako

da svirate note –

glasno ili priguãeno, teåno ili odseåno, oseñajno ili hladno (ãto je retko).

Takva uputstva daju se u vidu malih oznaka iznad ili ispod notnih glava ili

u kratkim porukama. Åesto su to italijanske reåi (

piano

,

mezzo-forte

,

stac-

cato

), jer su Italijani bili najuticajniji na muziåkoj sceni kada su kompozitori

poåeli da dodaju ovakva uputstva svojim zapisima. Osim toga, italijanski

zvuåi mnogo romantiånije od engleskog ili nemaåkog.

Å

GITN


300

Deo VII: Dodaci

Elementi muziåke notacije

Slika A-1 predstavàa muziåku notaciju za pesmu “Shine On Harvest Moon”

s numerisanim elementima notacije.

Prouåite redom elemente notacije pomaæuñi se odgovarajuñim objaãçeçem

uz svaki broj. Brojevi od 1 do 6 odnose se na elemente vezane za tonalitet, stavke

od 7 do 19 objaãçavaju mehaniku tumaåeça trajaça, dok tumaåeça uz brojeve

od 20 do 26 rasvetàavaju oznake za ekspresivnost i artikulaciju.

Slika A-1:Notacija pesme

“Shine OnHarvest Moon”.

& b 44 ..1 2 3 4

FUmereno sporo

˙ ˙ShineSnow

Otkucaj:

on,time

1 2 3 4

œ œ jœ# œ jœnshineain’t

on,no

har-time

vestto

moonstay

1 2 3 4

˙ .œ œ# .œn œnupout-

indoors

theand

& b1 2 3 4

.˙ Œsky.

spoon.1 2 3 4

˙ ˙I

Shineain’ton,

1.

1 2 3 4

œ œ œ> œ œ œhad no lov - in’ since

& b ..1 2 3 4

.œ œ .œ œ .œ œ .œ œJan - u - ar - y, Feb - ru- ar - y,

1 2 3 4

.œ œ .œ œ œ ŒJune or Ju - ly.

& b 2.

1 2 3 4

œ œ œ> Jœ .œshine on, har - vest

1 2 3 4

.œ jœ. œ. œ. œ. œmoon, for me and my gal.

1 2 3 4

fw

1

2

3

4

5

6

7

8 9 10a

10b

11

12

13

14

15

1617

18

19

20

21

22

23

24

25

26

Tonalitet1. Linijski notni sistem2. Kàuå3. Nota G4. Pomoñne linije5. Povisilice, snizilice i razreãilice6. Predznak

Ritam7. Cela nota8. Polovina9. Åetvrtina10. Osmina a. s barjaåiñem b. s rebrom11. Ãesnaestina12. Pauza

Ekspresivnost/artikulacija20. Jaåina21. Kreãendo i ritardando22. Legato23. Stakato24. Akcenat25. Repeticija26. Zavrãne zagrade

13. Tempo14. Oznaka za takt15. Taktica16. Dupla taktica17. Takt18. Lûk19. Taåkica

rit.

GITN


Dodatak A: Kako da åitate muziku

301

Tonalitet

Tabela A-1 objaãçava razne simbole vezane za predstavàaçe tonaliteta u

muziåkoj notaciji , a koji su oznaåeni brojevima od 1 do 6 na slici A-1. Uporeœi-

vaçem slike i tabele nauåiñete znaåeçe odgovarajuñih simbola.

Tabela A-1 Simboli tonaliteta i çihova znaåeça

Broj na slici A-1

Kako se zove Ãta znaåi

1 Linijski notni sistem Kompozitori piãu muziku na petolinijskom sistemu koji se zove

linijski notni sistem

(engl.

stuff

). Prva linija je na samom dnu. Izmeœu pet linija nalaze se åetiri praznine. Prva praznina je sasvim dole. Notne glave (engl.

note-heads

) moæete napisati na liniji ili u praznini. Ãto je notna glava na viãem mestu u linijskom sistemu, viãi je tonalitet note. Razmak od linije do sledeñe viãe praznine (ili obrnuto) odgovara prelazu izmeœu dva susedna slova abecede (na primer, od A do B)

2 Kàuå Notni sistem, sam po sebi, ne ukazuje na tonalitet zapisa-nih nota u razliåitim linijama i prazninama. Zato postoji simbol zvani

notni kàuå

(engl.

clef

) koji ukazuje na odre-œenu notu u notnom sistemu. Poåev od te note, moæete odrediti i ostale, prateñi abecedni redosled nagore i nadole u notnom sistemu (od linije do praznine, potom do sledeñe linije itd.) U gitarskoj muzici koristi se takozvani

violinski kàuå

(engl.

treble clef

) ili G-kàuå (pogledajte narednu stavku o noti G).

3 Nota G U gitarskoj muzici koristi se violinski kàuå (poznat i kao G-kàuå) koji donekle podseña na kitçasto slovo G. Oba-vija se oko druge linije notnog sistema i otkriva da je to linija G, kao i da je svaka nota na çoj G. Neki àudi pamte slovne oznake linija (E, G, B, D, F – odozdo nagore) kao poåetna slova reåi u reåenici “Ehej, Gorane, brzo dræ’ Fifija”. Oznake praznina (F, A, C, E – odozdo nagore) zapamtiñete po reåi

face

.

4 Pomoñne linije Da biste zapisali note viãe ili niæe od onih koje mogu stati na pet linija i u pet praznina notnog sistema, morañete “proãiriti” sistem ispod prve ili iznad posledçe pete linije, dodajuñi vrlo kratke dodatne linije zvane

pomoñne linije

(engl.

ledger lines

). I imena nota na pomoñnim linijama odreœuju se po abecednom redosledu.

GITN


302

Deo VII: Dodaci

Trajaçe

Oblik note govori koliko treba da traje. Njihove notne glave mogu biti prazne

(cela nota i polovina) ili pune (åetvrtine, osmine i ãesnaestine). Note mogu åak

imati vertikalne linije, zvane

vratovi

(engl.

stems

) sa iskivàenim barjaåiñima

(eng.

flags

) na vrhu. Barjaåiñi se izostavàaju kada dve ili viãe nota spajate hori-

zontalnom linijom zvanom

rebro

(engl.

beam

). U tabeli A-2 objaãçene su stavke

oznaåene brojevima od 7 do 19 na slici A-1.

5 Povisilice, snizilice i razreãilice

Sedam osnovnih nota koje odgovaraju slovima abecede nisu jedine u naãem notnom sistemu. Izmeœu çih nalazi se joã pet nota. Zamislite klavijaturu. Bele dirke odgovaraju osnovnim notama (çih sedam), a crne dodatnim notama. Poãto note tih crnih dirki nemaju imena, muziåari ih ozna-åavaju po notama belih dirki sa odgovarajuñim sufiksima ili simbolima. Za crnu dirku desno od bele dirke (pola ste-pena viãe) koristimo reå

poviãeno

(engl.

sharp

). Odgova-rajuñi simbol je

s

. Nota C

s

se u odnosu na notu C na gitari svira na prvom viãem pragu. Nasuprot tome, crna dirka levo od bele dirke (pola stepena niæe) dobija pridev

sniæeno

. Odgovarajuñi muziåki simbol je

f

. Na primer, nota crne dirke levo od note B je sniæeno B (

f

). Nota B

f

se u odnosu na notu B na gitari svira na sledeñem, niæem pragu. Poviãeçe ili sniæeçe note moæete poniãtiti simbo-lom zvanim

razreãilica

(engl.

natural

) –

n

. To je primeçeno na posledçoj noti u prvom redu na slici A-1, noti A.

6 Predznak Odreœene note ponekad svirate sniæene ili poviãene tokom åitave kompozicije (povisilice i snizilice opisane su u pret-hodnoj stavci). Umesto da, na primer, svaki put uz notu B piãete snizilicu, moæete je samo jednom navesti na poåetku, neposredno iza violinskog kàuåa. Na taj naåin oznaåili ste da se svaka nota B u pesmi svira sniæeno (

f

). Takve snizilice i povisilice su predznaci (engl.

key signa-ture

). Ove oznake govore koje note treba svirati sniæeno ili poviãeno u celoj pesmi. Ukoliko æelite da tako poviãenu ili sniæenu notu na odreœenom mestu svirate u osnovnom obliku, stavite ispred çe razreãilicu (na primer, sedma nota na slici A-1, sniæeno B, na taj naåin postaje obiåno B).

Tabela A-1 Simboli tonaliteta i çihova znaåeça (nastavak)

Broj na slici A-1


GITN


Dodatak A: Kako da åitate muziku

303

Tabela A-2 Simboli trajaça i çihova znaåeça

Broj na slici A-1


7 Cela nota Najduæa nota je

cela nota

(engl.

whole note

), s praznom okru-glom glavom bez vrata.

8 Polovina

Polovina

(engl.

half note

) ima praznu okruglu glavu na koju se nadovezuje vrat. Traje upola krañe od cele note.

9 Åevrtina

Åetvrtina

(engl.

quarter note

) ima punu okruglu glavu s vratom. Traje upola krañe od polovine.

10 Osmina

Osmina

(engl.

eight note

) ima punu okruglu glavu sa vratom i barjaåiñem ili rebrom. Traje upola krañe od åetvrtine.

11 Ãesnaestina

Ãesnaestina

(engl.

sixteenth note

) ima punu okrugu glavu s vratom i sa dvostrukim barjaåiñem ili rebrom. Traje upola krañe od osmine.

12 Pauza Muziku ne åini samo zvuk, veñ i tiãina. Interakcija ta dva ele-menta je i åini zanimàivom. Tiãina je u muzici predstavàena pauzama (engl.

rests

). Pauza na slici A-1 je åetvrtinska, odnosno traje koliko i åetvrtina. Ostale pauze (koje traju kao odgovarajuñe note) jesu: cela pauza (Î

), polovina (Î

), osmina (

‰

) i ãesnaestina (

Ù

).

13 Tempo Oznaka za tempo ukazuje na brzinu otkucaja. Sluãajuñi muziku, (obiåno) odmah prepoznate tempo – brzina udara ãakom po kolenu ili pucketaça prstima ãto ih izvodite kada vas muzika ponese.

14 Oznaka za takt U veñini pesama otkucaji se grupiãu u grupe od dva, tri ili åetiri. Na primer, pesma moæe da prati ritam “jedan-dva-tri, jedan--dva-tri, jedan-dva-tri” ãto nije isto kao “jedan-dva-tri-åetiri--pet-ãest-sedam-osam-devet-deset-jedanaest-dvanaest”.

Oznaka za takt

(engl.

time signature

) liåi na razlomak (zapravo, predstavàa dva broja od kojih jedan stoji iznad drugog, ali bez crtice izmeœu çih) i ukazuje na dve stvari: gorçi broj govori koliko otkucaja se grupiãe (na primer, u pesmi “Shine On Your Harvest Moon”, gorçi broj je 4, ãto znaåi da se otkucaji grupiãu po åetiri), dok doçi oznaåava koja vrsta note se pridruæuje jed-nom otkucaju (åetvrtina, polovina itd). Otkucaju se obiåno pri-druæuje åetvrtina, kao ãto se åesto grupiãu po åetiri otkucaja. Åetvoroåetvrtinski takt (4/4) toliko je åest, da se naziva uobiåa-jen takt i oznaåava sa C (engl.

common time

).

15 Taktica

Taktica

(engl.

bar line

) je vertikalna linija koja u linijskom sistemu razdvaja taktove. U pesmi “Shine On Harvest Moon”, taktica stoji posle svaka åetiri otkucaja.

16 Dupla taktica

Dupla taktica

(engl.

double bar line

) oznaåava kraj pesme.

GITN


304

Deo VII: Dodaci

Ekspresivnost, artikulacija i ostali izrazi i simboli

Ekspresivnost

i

artikulacija

obuhvataju naåin na koji svirate. U tabeli A-3 obja-

ãçavamo simbole i izraze oznaåene brojevima od 20 do 26 na slici A-1.

17 Takt Prostor izmeœu dve susedne taktice jeste

takt

(engl. measure, bar). Svaki takt sastoji se od onoliko otkucaja koliko je odre-œeno oznakom za takt (åetiri u primeru na slici A-1). Ta åetiri otkucaja mogu da “podnesu” svaku kombinaciju notnih vred-nosti koja odgovara çihovom trajaçu – na primer, åetiri åetvr-tine ili dve polovine ili jednu celu notu ili polovinu i åetvrtinu i dve osmine. Moæete upisati i pauze, ukoliko je ukupno trajaçe åetiri otkucaja. Pogledajte razliåite kombinacije notnih vredno-sti u taktovima pesme “Shine On Harvest Moon”.

18 Lûk Kratka kriva linija koja spaja dve note iste visine je lûk ili liga-tura (engl. tie). Oznaåava da ne treba ponovo da pritisnete drugu notu, veñ morate za çeno trajaçe produæiti prvu notu.

19 Taåka Taåka (engl. dot, augmentation dot) iza note produæava çeno trajaçe za pola. Na primer, ako polovina podrazumeva dva otkucaja, s taåkom ñe trajati tri otkucaja – dva plus pola od dva, odnosno dva plus jedan – tri.

Tabela A-3 Simboli ekspresivnosti, artikulacije i ostali simboli

Broj na slici A-1


20 Jaåina Oznake za jaåinu (engl. dynamic markings) upuñuju na to koliko glasno ili tiho treba svirati. Obiåno su to skrañenice italijanskih reåi. Neke od åestih oznaka (poåev od onih za najtiãe do izraza za najjaåe izvoœeçe) jesu: pp (pianissimo) – vrlo tiho, p (piano) – tiho, mp (mezzo-piano) – umereno tiho, mf (mezzo-forte) – umereno glasno, f (forte) – glasno, ff (fortissimo) – vrlo glasno.

21 Kreãendo i ritardando

Klinast simbol oznaka je za kreãendo (crescendo) i ukazuje na to da muzika postepeno postaje sve glasnija. Okrenut tako da se suæava sleva nadesno, oznaåava dekreãendo (decrescendo) – postepeno utiãavaçe zvuka. Åesto se umesto klinastog sim-bola navodi skrañenica cresc. ili decresc. Utiãavaçe se moæe oznaåiti izrazom diminuendo (skrañeno dim.). Skrañenica rit. (ili ritard.) oznaåava ritardando – postepeno usporavaçe. Rallen-tando (skrañeno rall.) oznaåava isto. Postepeno ubrzavaçe oznaåava se skrañenicom accel. (accelerando).

22 Legato Legato oznaåava spajaçe dve razliåite note luånom linijom (engl. slur). Tako spojene note sviraju se vezano, bez prekida u zvuku.

Tabela A-2 Simboli trajaça i çihova znaåeça (nastavak)

Broj na slici A-1


GITN, April 4, 2006 12:16 pmA_GITN.fm, 305 str.

Dodatak A: Kako da åitate muziku 305

Nalaæeçe nota na gitariPrimeri od A-2 do A-7 pokazuju kako da pronaœete note iz standardne notacije na

svakoj od ãest æica gitare. Usput, zvuk gitare je za oktavu (12 polustepena) niæi od

zapisanog. Napomena: Na nekim mestima naiñi ñete na dve note na istom pragu

(na primer, FsGf). Te note su istog tonaliteta i zovu se enharmonski ekvivalenti.

23 Stakato Stakato (staccato) oznaåava kratko i odseåno sviraçe nota. Oznaåava se stakato taåkama (engl. staccato dots) ispod ili iznad nota.

24 Akcenat Akcenat iznad ili ispod note upuñuje da je svirate istaknuto, ili glasnije od ostalih nota.

25 Repeticija Znak za ponavàaçe ili repeticiju (engl. repetition) upuñuje da ponovite odreœene taktove. Deo koji se ponavàa poåiçe sim-bolom ”, a zavrãava se znakom ’ (u pesmi “Shine On Harvest Moon” ponavàa se deonica od 1. do 8. takta).

26 Zavrãne zagrade

Ponekad deo koji se ponavàa uvek poåiçe na isti naåin, ali se drugaåije zavrãava. Razliåite zavrãnice oznaåavaju se nume-risanim zavrãnim zagradama (engl. ending brackets). Prvo izvoœeçe deonice zavrãava se prvom zavrãnom zagradom, a naredno drugom zavrãnom zagradom. Na primer, u pesmi “Shine On Harvest Moon”, prvo svirate deo od 1. do 8. takta, potom taktove od 1. do 5, tek onda taktove od 9. do 11.

Tabela A-3 Simboli ekspresivnosti, artikulacije i ostali simboli (nastavak)

Broj na slici A-1


Slika A-2:Note na 1. æici

(melodijsko E).

EEBGDAE

3 fr. 5 fr. 7 fr. 9 fr. 12 fr.

F F#/Gb G G#/Ab A A#/Bb B C C#/Db D D#/Eb E

& œ œ œ# œb œ œ# œb œ œ# œb œ œ œ# œb œ œ# œb œ


(B).

BEBGDAE

3 fr. 5 fr. 7 fr. 9 fr. 12 fr.

& œ œ œ# œb œ œ# œb œ œ œ# œb œ œ# œb œ œ# œb œ

C C#/Db D D#/Eb E F F#/Gb G G#/Ab A A#/Bb B

GITN, April 4, 2006 12:16 pmA_GITN.fm, 306 str.

306 Deo VII: Dodaci


(G).

G

EBGDAE

3 fr. 5 fr. 7 fr. 9 fr. 12 fr.

& œ œ# œb œ œ# œb œ œ œ# œb œ œ# œb œ œ œ# œb œ

G#/Ab A A#/Bb B C C#/Db D D#/Eb E F F#/Gb G


(D).

D

EBGDAE

3 fr. 5 fr. 7 fr. 9 fr. 12 fr.

& œ œ# œb œ œ œ# œb œ œ# œb œ œ# œb œ œ œ# œb œ

D#/Eb E F F#/Gb G G#/Ab A A#/Bb B C C#/Db D


(A).A

EBGDAE

3 fr. 5 fr. 7 fr. 9 fr. 12 fr.

& œ œ# œb œ œ œ# œb œ œ# œb œ œ œ# œb œ œ# œb œ

A#/Bb B C C#/Db D D#/Eb E F F#/Gb G G#/Ab A


(bas E). E

EBGDAE

3 fr. 5 fr. 7 fr. 9 fr. 12 fr.

& œ œ œ# œb œ œ# œb œ œ# œb œ œ œ# œb œ œ# œb œ

F F#/Gb G G#/Ab A A#/Bb B C C#/Db D D#/Eb E

Documents

Documentaa