Access Danijela

Gimnazija Kurumlija

Maturski rad iz informatike

Izrada baze podataka Uenik u Microsoft Access-u.

Uenik: Danijela Radoii

Profesor: Jasmina Krsti

Kurumlija, maj 2011


Danijela Radoii IV-2

Sadraj:1. Uvod ................................................................................................................................. 2 2. Relacione baze podataka................................................................................................ 3 2.1. Pojam podataka i informacija .................................................................................... 3 2.2. Sistem baza podataka................................................................................................. 3 2.3. ta je baza podataka?................................................................................................. 4 2.4. ta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? ......................................... 4 2.5. Organizacija podataka ............................................................................................... 5 2.6. Relacije ...................................................................................................................... 6 3. MS Access ........................................................................................................................ 6 3.1. Objekti baze podataka ............................................................................................... 6 3.2. Radno okruenje MS Access-a.................................................................................. 7 3.2. Kreiranje baze podataka ............................................................................................ 8 3.3. Kreiranje tabela.......................................................................................................... 9 3.4. Povezivanje tabela ................................................................................................... 11 4. Upiti (Querty)................................................................................................................ 12 4. Forme (Form)................................................................................................................ 16 4.1. Kreiranje formi korienjem Form Wizard-a .......................................................... 17 4.2. Modifikovanje strukture forme................................................................................ 18 6. Izvetaji.......................................................................................................................... 20 6.1. Slinosti i razlike formi i izvetaja .......................................................................... 20 6.2. Osnovni tipovi izvetaja u Access-u........................................................................ 21 6.3. Kreiranje izvetaja korienjem Report Wizard-a................................................... 22 7. Prilog.............................................................................................................................. 24 8. Zakljuak....................................................................................................................... 25 9. Literatura ...................................................................................................................... 26

1



1. UvodModerne kompanije i institucije poseduju razliite elektronske (raunarske, informacione) sisteme koje koriste kao podrku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljai, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa razliitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, e-mailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo - sistem baza podataka, koja uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama. Baze podataka su kljuna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzea od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika. Microsoft Access je deo integrisanog softverskog paketa Microsoft Office. Osnovna uloga ove aplikacije je upravljanje relacionim bazama podataka, a omoguava izradu obinih i klijent-server aplikacija baza podataka.

2



2. Relacione baze podataka2.1. Pojam podataka i informacijaEntitet predstavlja objekat posmatranja koji je vaan sa odreenog stanovita i moe se jednoznano indetifikovati tj. izdvojiti iz okoline i posmatrati i opisivati. Entitet moe biti: realni subjekat (maina, dokument...) ; apstraktni koncept (koliina, boja, mere...) ; dogaaj (upis, roenje, prekraj...) ; odnos (predmet-nastavnik,lice-preduzee...). Entitet se indetifikuje imenom skupa entiteta kojem pripada, imenom svojstva entiteta i vrednou imenovanog svojstva. Primer entiteta, ovek (svojstva oveka- ime, prezime, godite, visina, teina, mesto stanovanja I td Svojstva mogu biti kljuna i atributivna, Kljuno svojstvo (klju) omoguava indetifikaciju entiteta u skupu entiteta. Kljuevi mogu biti primarni i sekundarni. Primarni klju omoguava jednoznanu indetifikaciju entiteta u skupu elemenatam a sekundarni kljuevi slue za indetifikaciju grupe entiteta u skupu entiteta. Podatak je ustvari opis svojstva nekog entiteta ili nekog dogaaja. (Na primer, ime- Danijela, godite 1992.) Informacija je skup meusobno povezanih podataka. Informacija je znanje prihvatljivo za ljude i maine, najei rezultat obrade podataka i od nje se ima korist ili podstie na neku akciju.

2.2. Sistem baza podatakaSistem baza podataka sadri 4 osnovne komponente (slika 1): (1) korisnici, (2) aplikacija nad bazom podataka, (3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i (4) baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

3



2.3. ta je baza podataka?Baza podataka predstavlja kolekciju meusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili vie aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladite) za podatke. Podaci mogu biti razliitog tipa, tekstualni, numeriki, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se uvaju tako da je unos novih podataka, kao i itanje i pretraivanje postojeih, je jednostavno, efikasno i ako je mogue, bez greaka. Iz definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija meusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj definiciji" dve su injenice od znaaja - organizacija podataka u tabele i njihova meusobna povezanost. Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela moe da ima vie kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste tabele ine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela moe da sadri informacije o uenicima. Kolone tabele mogu da definiu ime, prezime, godinu roenja uenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su uenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog uenika. Koje e tabele da sadri baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se moe odnosti na kolu, pa e u tom sluaju tabele biti o uenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Model podataka je detaljno objanjen u sekciji nakon sekcije o DBMS-u. Meusobna povezanost podataka je ono po emu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izraunavanja kao to je Excel. Povezanost podataka obezbeuje znaajne prednosti kod pretraivanja kada korisnik moe da na osnovu veza izvue mnogo vie podataka. Na primer, ako postoji tabela koja uva podatke o uenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza izmeu uenika i odeljenja moe da obezbedi da odgovarajuim zahtevom (SQL upitom) izvuete sve uenike eljenog odeljenja. Baza podataka sadri i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomonim strukturama koje obezbeuju brz prstup podacima (indeksi).

2.4. ta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?Softverski sistem koji omoguava korisnicima definisanje, auriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obino nudi:

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omoguava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ogranienja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba).

4



Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omoguava korisnicima umetanje, auriranje, brisanje i pretraivanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe). Jezik za definisanje naina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne eme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, to ukljuuje razliite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

2.5. Organizacija podatakaOrganizacija podataka je logiko predstavljanje i povezivanje podataka, a odnosi se na organizaciju datoteka ili baza podataka. Organizacija podataka u datoteke naziva se klasina organizacija, a organizacija u vidu integrisanih datoteka podataka naziva se baza podataka. Postoje sledei nivoi logikih jedinica podataka: 1. Polje. To je najmanja logika jedinica podataka koja je okarakterisana nazivom i vrednou. Vrednost polja je podatak. 2. Slog. To je skup polja koje se odnose na atribute istog entiteta. 3. Datoteka predstavlja skup slogova i moe biti i fizika i logika. Fizika datoteka predstavlja pogled na datoteku onako kako raunarski sistem vodi njene fizike karakteristike kao to su struktura podataka i njihov fiziki redosled. Logika datoteka je organizovani skup logiki povezanih podataka kojiima odreeni naziv. 4. Baza podataka je skup podataka meusobno povezanih logikih datoteka. Primer.1 (Tabela.1)Redni broj 1. 2. 3. Ime i prezime Jovana Dimi Suza Jovi Dule Mati Likovno 4 5 3 Istorija 5 5 4 Sociologija 4 2 4

Entitet

Jovana Dimi

Svojstva

Redni broj Ime i prezime

Podatak

1. Jovana Dimi

Slog

1.

Jovana Dimi

4

5

4

Baza podataka Cela Tabela broj 1.

5



Podaci mogu biti: 1. Numeriki 2. Znakovni tip koji obuhvata velika i mala slova azbuke, cifre, specijalne znake sa tastature. 3. Logiki tip obuhvata samo vrednosti tano i netano. 4. Datumski tip je podskup znakovnog tipa, a datumi se unose u uvek precizno definisanom formatu. 5. Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je za pisanje komentara. Relaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno povezane relacijama. Za povezovanje se koriste odgovarajua polja u tabelama (Polje primarkog kljua i polje sekundarnog kljua). Polje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost (vrednost ne moe da se ponavlja). Polje sekundarnog kljua moe da ima vrednost koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.

2.6. RelacijeIzmeu dva entiteta veza je asocijalna. Veza moe biti totalna i parcijalna. Jedan skup entiteta ima totalnu veu ako svaki entitet tog skupa uestvuje u bar jednoj vezi, inae je parcijalna. Stepen veze izmeu dva entiteta je osnavna osobina veze. Postoje tri stepena veza: 1:1 to je veza kod koje je jedan slog primarne tabele povezan sa samo jednim slogom sekundarne tabele. 1:M jedan slog tabele povezan je sa vie slogova sekundarne tabele.

M:M to je veza gde jedan entitet jednog skupa se pridruuje veem broju entiteta drugog skupa i obrnuto.

3. MS AccessMicrosoft Access je deo integrisanog softverskog paketa Microsoft Office. Osnovna uloga ove aplikacije je upravljanje relacionim bazama podataka, a omoguava izradu obinih i klijent-server aplikacija baza podataka.

3.1. Objekti baze podatakaTabelama (tables) koje su kolekcija podataka organizovanih u redove i kolone. Redovi su slogovi (records), a kolone su polja (fields). Upitima (queries) koji je osnovni alat u svakom sistemu za upravljanje bazom podataka. Koristi se izdvajanje traenih podataka iz jedne ili vie tabela radi auriranja ili prezentovanja. Obrascima (forms) koji prikazuju podatke u obliku pogodnom za auriranja i korienje, a prikazuju se podaci iz tabela ili oni koji su upitom iz tabele u obrasce se mogu ukljuiti slike, tekst i grafikoni. 6



Izvetajima (reports) koji slue za saimanje i tampanje podataka iz tabela i upita. Makroima (macros) koji automatizuju odreene akcije koje se sastoje iz vie komandi bez potrebe za programiranjem. Modulima (modules) koji sadre Visual Basic for Aplications kod za kontrolu dogaaja i za automatizaciju operacija nad bazom podataka. Primenom makroa i modula integrativna baza podataka pretvara se u automatizovanu aplikaciju baze podataka. Automatizovanje se postie tako to se unapred napie makroi i moduli koji sadre skupove naredbi koje raunar izvrava kad korisnik izabere neku opciju iz menija.

3.2. Radno okruenje MS Access-a

Linija menija

Linija standardnih alata

Objekti baze podataka

7



3.2. Kreiranje baze podatakaIzgradnja baze poinje od osmiljavanja tabela i njihovog povetivanja. Za kreiranje programa Uenik za poetak- podatke treba grupisati u zasebnim tabelama. Poto je uenik deo koji ini celinu odeljenja, prva tabela e se zvati Odeljenje i tu tabelu ini spisak uenika koji pohaaju odeljenje. Svako odeljenje ima razrednog stareinu i broj odeljenja (A1, A2, A3 itd.). Sam uenik ima svoje podatke kao to su matini broj, osnovni podaci uenika (adresa, broj, datum roenja itd.). to znai da e se druga tabela zvati Uenici. Svi uenici 4-te godine polau maturske ispite, trea kolona e se zvati Maturski ispiti. Poto smo stvorili sliku o potrebnom broju tabela i njihovoj nameni, sledei korak jeste- definisanje tabela. Broja tabela smo ve utvrdili i on iznosi 4. Za svaku tabelu treba definisati polja i adekvatne tipove podataka koji se mogu u njih unositi. Koristiemo arobnjaka. Kreiranje baze podataka: 1. Startujte MS Access - Windows , Programs, pronai ikonicu za Access 2. Pojavie se poetna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi 3. Kreirati novu bazu podataka - kada se otvori Access, Create New database, kao na slici, a nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka:

8



3.3. Kreiranje tabelaTabele su nosioci podataka. Podaci se mogu nalaziti iskljuivo u tabelama. Svaka tabela se sastoji od kolona i redova, dok se presek kolone i reda naziva polje. Polje moe iti sledeeg tipa: tekst, broj, datum/vreme, logiko polje, memo polje, polje za unos brojeva u novanom formatu i td. Kreiranje tabela i izbor kljua - nakon otvaranja Database Window-a kao na slici:

9



Ponite sa kreiranjem tabela klikom na Table i Create Table in Design View:

Kreirajte sve tabele iz baze podataka koju ste projektovali tako to ete da unesete imena i tipove kolona:

1. snimite tabelu pod eljenim imenom 2. domene atributa odredite tipovima podataka koje nudi Access

10



Izaberite kljuni atribut, selekcijom tog atributa i klikom na ikonicu sa kljuem toolbaru. Tabele moete modifikovati tako to ete iz istog prozora da klikom na tabelu i izborom opcije Design. Unos i modifikacija podataka u tabeli - jednostavno dvostrukim klikom na tabelu otvara se tabela u modu za prikaz i unos podataka. Moete da unosite nove vrste ili da menjate postojee

3.4. Povezivanje tabelaIzabrati ikonicu za Relationship i otvorie vam se sledei prozor u kome moete da dodate tabele izmeu kojih ete definisati veze za ouvanje referencijalnog integriteta:

Za kreiranje veze izmeu dve tabele jednostavno kliknite i povucite klju jedne tabele i prevucite ga preko stranog kljua u drugoj tabeli. Podesite ogranienja: 11



4. Upiti (Querty)Upiti su objekti koji omoguavaju razliita izraunavanja i obradu podataka, sortiranja, filtriranja podataka, kombinovanje podataka iz razliitih tabela i td. . Startujte MS Access - Windows , Programs, pronai ikonicu za Access.U meniju izaberite stavku File | Open. Prikazae se Open dijalog. Pronaite PREDUZECE.mdb datoteku na disku, selektujte je i kliknite na dugme Open. Kada se pojavi Security Warning dijalog, kliknite dugme Open da bi ste otvorili bazu podataka.U prozoru PREDUZECE:Database, na Objects traci izaberite stavku Queries.

4. Izaberite stavku Create Query in Design View. Nakon toga se pojavljuje prozor Query 1: Select Query i dijalog Show Table (Slika 2). 12



5. Korienjem dugmeta Close zatvorite Show Table dijalog. Prikazae se prozor Query 1: Select Query kao na Slici 3. Ovaj prozor se koristi za kreiranje upita korienjem MS Access QBE alata. Za sada neemo koristiti ovaj alat ve emo direktno unositi SQL upite. Obratite panju na SQL View dugme na toolbar-u.

6. Kliknite na SQL View dugme na Query Design toolbar-u. Prozor Query 1: Select Query se prebacuje u SQL View reim rada (Slika 4). Obratite panju da je komanda SELECT ve zapoeta.

13



7. Unesite komandu SELECT * FROM Customer kao na Slici 5.

8. Kliknite na dugme Run na Query Design toolbar-u. Ukoliko je sve u redu prikazuje se rezultat upita kao na Slici 6. 9. Da bi ste snimili upit izaberite dugme Save na Query Design toolbar-u. Pojavie se Save As dijalog kao na Slici 7.

14



10. Za ime upita unesite Test i kliknite na dugme OK. Upit je snimljen i ime prozora je sada promenjeno u skladu sa novim imenom upita. 11. Zatvorite prozor Test : Select Query. Objekat Test se sada pojavljuje u listi Query objekata (Slika 8).

15



4. Forme (Form)Forme su objekti koji omoguavaju prikaz podataka i unos podataka na vizuelno pogodniji nain.Access-ove forme (forms) prave korisniki interfejs prema tabelama. Mada koristite izglede Table i Query da izvrite iste funkcije kao i sa formama, oni nude niz prednosti predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan nain. Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vri sa leva na desno i odozgo na dole. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje greke pri kucanju. Forme su napravljene od skupa pojedinanih elemenata strukture koji se zovu kontrole. Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows aplikacija.

16



Kreiranje formi korienjem Form Wizard-aNajlaki nain da izradite formu je korienje Form Wizard-a. Koricenje Form Wizard znaajno tedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme. Form Wizard omoguava izradu forme koja sadri polja iz jedne ili vie tabela ili upita. Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka. Odabirom opcije Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New mogue je pokrenuti Form Wizard. Izgled wizard-a prikazan je na slici.

Form wizard omoguava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi.

Mogue je odabrati kolone iz vie tabela pri emu e se zadrati veza izmeu podataka iz razliitih tabela. Pored odabira kolona koje e bit prikazane na formi, mogue je odabrati stil prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka. Za svaku od formi neophodno je definisati naziv. Form Wizard pravi forme a onda ih automatski snima. Kada Form Wizard zavri izradu formi, on prikazuje glavnu formu.

17



Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje, svako sa odgovarajuom oznakom, za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. Osnovna forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva, ali se moe poboljati deliminim podeavanjem rasporeda.

Modifikovanje strukture formeModifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada. Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design, gde je maksimalno povean prozor za strukturu. Plivajui prozor, koji se pojavljuje u reimu Form Design, sadri neuvrenu liniju alata, nazvanu kutija sa alatima, koja omoguava dodavanje nove kontrole na formu.

Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme), Detail (sekcija Detalja) i Form Footer (podnoje forme) prikazane na slici 6. Zaglavlja i podnoja su opciona. Prozor Form Design ima sledee osnovne elemente:

18



1. Linija alata Form Design, sadri dugmad koja su preice za biranje menija u reimu Form Design. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u sledeoj sekciji; 2. Linija alata Formating, sadri dugmad koja su preice za boju, tekst, ivice i razliite druge opcije formatiranja; 3. Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira, za verziju Access za SAD u inima, i u centimetrima za verzije Accessa za zemlje gde se koristi metriki sistem; 4. Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme. Liniju za marginu pomerate tako to je kliknete i odvuete na eljenu lokaciju; 5. Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. Moete kliknuti i odvui ovu liniju na novu lokaciju; 6. Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje, koje omoguavaju da vidite delove forme van granica prozora forme; Traka Form Header definie visinu sekcije zaglavlja forme. Ovo se primenjuje samo ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnoje. Sekcija Form Header sadri statiki tekst, grafike likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. Zaglavlje se pojavljuje samo na prvoj strani forme sa vie strana; Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. Na traci Form Detail su kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statiki elementi podataka, kao to su oznake i zatitni znaci. Traka Form Footer definie visinu sekcije podnoja forme. Sekcija Form Footer je slina sekciji Form Header. Ako tampate formu sa vie strana, Form Footer se pojavljuje samo jednom. Formi moete dodati sekcije Form Header i Form Footer, ili ih izbrisati, biranjem View, Form Header/Footer. Visinu sekcije moete izmeniti povlaenjem miem vertikalnih traka Form Header, Detail, ili Form Footer. Kada postavite pokaziva mia na gornju ivicu trake za podelu sekcije, pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice. Povlaenjem pokazivaa podeava se veliinu sekcije iznad pokazivaa mia. Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veliine. Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u reetki (grid-u) pa je pomeranje kontrole i promenu njene veliine mogue vriti na osnovu taaka reetke. Mogue je vriti promenu pozicija grupe kontrola. Prethodno je neophodno selektovati kontrole koje je potrebno pomeriti. Poravnanje selektovanih kontrola vri se izborom jedne od Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a. Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola, mogue je koristi neki od ugraenih stilova korienjem AutoFormat opcije iz linije alata. U formatiranom prikazu mogue je naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korienjem Tab Order opcije.

19



6. IzvetajiIzvetaj je krajnji proizvod veine aplikacija baza podataka. Kod Accessa, izvetaj je specijalna vrsta neprekidne forme, projektovanog za tampanje. Access kombinuje podatke u tabelama i upitima tako da moete tampati i distribuirati onima kojima je potreban, ili koji ga zahtevaju.

6.1. Slinosti i razlike formi i izvetajaVeina metoda za izradu formi za transakcione obrade, primenjuje se i kod izvetaja. Bitne su dve osnovne razlike izmeu formi i izvetaja: Izvetaji su namenjeni samo za tampanje i za razliku od formi, nisu namenjeni za pregled podataka u prozoru. Vrednost osnovnih podataka za izvetaj ne moete izmeniti. Izvetaji Access imaju mnoge zajednike karakteristike sa formama, ukljuujui sledee: Report Wizards, prave tri osnovne vrste izvetaja: sa jednom kolonom, izvetaje po grupama i zbirovima i potanske nalepnice;

20



Sections (sekcije), sadre zaglavlja i podnoja izvetaja koja se pojavljuju jednom na poetku i na kraju izvetaja, i zaglavlja i podnoja stranice koja se tampaju na vrhu i dnu svake stranice. Podnoje izvetaja se esto koristi za tampanje ukupnog zbira. Sekcije izvetaja odgovaraju sekcijama forme slinih imena; Group sections (sekcije grupe) izvetaja, kao celina, obuhvataju ekvivalenat sekcije Detail forme. Grupe se esto nazivaju pojasi (bands), a proces grupisanja zapisa formiranje pojasa (banding). Dodajete Group Headers koji ukljuuju naziv za svaku grupu, i Group Footers za tampanje grupnih podzbirova. U sekcije zaglavlja i podnoja moete staviti statiku (nezavisnu) grafiku, a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku; Controls (kontrole) su dodati izvetajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni; njihova veliina se menja pomou ruica; i Subreports (podizvetaji) se ugraduju u izvetaje na isti nain na koji se kontrole podforme dodaju u glavne forme.

6.2. Osnovni tipovi izvetaja u Access-uPostoji est osnovnih tipova izvetaja napravljenih u Accessu, koji se zovu izgledi (layout): Izvetaji sa jednom kolonom (single-column reports), navode u jednoj dugoj koloni okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita. Oznaka pokazuje ime polja, a okvir za tekst, desno od oznake, obezbeuje vrednosti. Tabelarni izvetaji (tabular reports), obezbeuju kolonu za svako polje tabele ili upita i tampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone. Viekolonski izvetaji (multicolumn reports) se prave iz izvetaja sa jednom kolonom, koristei novinsku kolonu aplikacije stonog izdavatva i obrade teksta. Informacije koje ne stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu, i tako redom. Format vie kolonskih tabela troi manje papira, ali ima ogranienu upotrebu, jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se eli. Izvetaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najea vrsta izvetaja. Oni sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izvetaja. Potanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta viekolonskih izvetaja, projektovane za tampanje imena i adresa ili drugih podataka iz vie polja, u grupama. Svaka grupa polja ini eliju u reetki. Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj tampate, odreuje koliko redova i kolona ima na stranici. Nezavisni izvetaji (unbound reports), sadre podizvetaje zasnovane na nepovezanim izvorima podataka, kao to su tabele ili upiti.

21



Prva etiri tipa izvetaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak, kao to to rade forme. Za ovu vrstu izvetaja se kae da su zavisni u odnosu na izvor podataka. Glavni izvetaj nekog nezavisnog izvetaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka. Podizvetaji koji su u nezavisnom izvetaju, meutim, moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka.

6.3. Kreiranje izvetaja korienjem Report Wizard-aNajlaki nain kreiranja izvetaja je korienje Report Wizard-a. Slino Form Wizard, Report Wizard omoguava da pravite izvetaje koji sadre podatke iz vie tabela, bez da prethodno napravite upit. Prednost korienja Report Wizard je to uvodi teme strukture izvetaja Access i to su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se ine pri poinjanju sa inicijalno praznim izvetajem. Nakon odabira opcije za kreiranje izvetaja potrebno je odabrati Report Wizard nain kreiranja izvetaja.

Slino formama, izvetaji zahtevaju izvor podataka, koji moe biti tabela ili upit. Iz tabele ili upita biraju se kolone koje e biti prikazane u izvetaju.

22



Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a, Report Wizard pravi izvetaj i prikazuje ga u reimu pogleda za tampanje.

Prilikom formatiranja izvetaja mogue je koristiti ugraene stilove na isti nain kao kod formatiranja izgleda formi. Access posebno smeta stilove definisane za forme i za izvetaje pa je za izvetaje mogue kreirati posebne stilove. Formatiranje prikaza izvetaja posebno je bitno jer je svrha izvetaja njihovo pregledavanje i tampanje pa e u ovim situacijama svaki pogreno postavljeni objekat bilo vrlo uoljiv. Zbog toga je prilikom pripreme izvetaja za pregledavanje i tampu u Access-u mogue poravnati i formatirati kontrole, podesiti razmak izmeu redova, poravnati kontrole horizontalno i vertikalno, podesiti margine izvetaja i slino.

23



7. PrilogPoto je uenik deo koji ini celinu odeljenja, prva tabela e se zvati Odeljenje i tu tabelu ini redni broj odeljenja, broj odeljenja, razredni stareina i broj uenika u odeljenju. Sam uenik ima svoje podatke kao to su matini broj, osnovni podaci uenika (adresa, broj, datum roenja itd.). to znai da e se druga tabela zvati Uenici. Svi uenici 4-te godine polau maturske ispite, trea kolona e se zvati Maturski ispiti, ovu kolonu inie podaci kao to su, redni broj uenika, predmet 1., predmet 2., ocene sa maturskih ispita i prolaznost. Primarni klju u prvoj tabeli jeste redni broj odeljenja, u drugoj redni broj uenika, a u treoj redni broj maturskog ispita. Prva tabela Odeljenje povezana je sa drugom tabelom Uenik preko rednog broja odeljenja, dok je tabela uenik povezana sa tabelom Maturski ispiti povezana preko rednog broja uenika.

24



8. ZakljuakMicrosoft Access je najlaki put do izrade baze i izvrsna podloga za eventualan kasniji rad na SQL Serveru i u Visual Basicu. Microsoft Access je izrazito koristan program i moderno poslovanje uz korienje Worda, Excela, Outlooka i njegovu primenu ini nunom. Baviti se bilo kakvim poslovanjem, a nemati bazu podataka danas je gotovo nemogue. Svaka firma trebala bi da je ima ako ele vae podatke uvati na jednom mestu i imati brzi pristup do njih sa mogunou auriranja, pretrage i nadodavanja novih. to svakako olakava poslovanje. Baze koristimo od voenja podataka o radnicima neke firme do rada na kalkulacijama u raunovodstvu, skladitima, prodaji itd. Sistem baza podataka uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama. Baze podataka su kljuna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzea od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni drugih korisnika irom sveta.

25



9. Literatura1. Raunarstvo i informatika za 4-ti razred gimnazije- drutveno jeziki smer, Zorica Leki, 2007; 2. Baze podataka, Leonid Stoimenov, 2009; 3. www.tutorial.org.

26

Documents

Access Danijela