· PDF fileINFORMATIKA a.d. Beograd, Jevrejska 32 Beograd, mart 2016. godine NAPOMENE UZ REDOVAN GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2015. GODINU

INFORMATIKA a.d. Beograd, Jevrejska 32

Beograd, mart 2016. godine

NAPOMENE UZ REDOVAN GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

ZA 2015. GODINU

INFORMATIKA a.d. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2015.

Iznosi su iskazani u RSD hiljada, osim ukoliko nije druga ije nazna eno

1

1. OPŠTE INFORMACIJE

Akcionarsko društvo “Informatika” Beograd je preduze e za proizvodnju ra unarske opreme i informati ki inženjering (u daljem tekstu “Društvo”). Osnovna delatnost Društva je proizvodnja i održavanje ra unarske opreme, industrijskih ra unara, komunikacija i sveobuhvatnih proizvodno poslovnih informacionih sistema. Osnovni podaci o Društvu dati su u nastavku teksta.

Naziv Društva Preduze e za proizvodnju ra unarske opreme i informati ki inženjering “Informatika” a.d.

Sedište Društva Beograd, Jevrejska 32.

Država i adresa registracije Republika Srbija, Beograd, Jevrejska 32

Datum osnivanja Društva 1. april 1976. godine

Delatnost Društva 2620 - proizvodnja i promet ra unara

Veli ina Društva srednje

Vlasništvo privatno 100%

Vlasnici Društva prema evidenciji iz Centralnog registra hartija od vrednosti

Broj akcija 180.011

Broj zaposlenih na neodre eno vreme 31. decembra 2015. godine 135 (31. decembar 2014. godine: 136)

Društvo je dobilo standard ISO 9001, ISO 14001 i ISO 27001

Akcijama Društva se trguje na Beogradskoj berzi po ev od 8. maja 2007. godine

Društvo ima u vlasništvu 6.657 m2 dobro opremljenog poslovnog prostora za potrebe proizvodnje, servisa, projektovanja i izrade informacionih sistema raspore enog u najve im privrednim centrima. Uspešna dugogodišnja saradnja sa najpriznatijim svetskim firmama kao što su Microsoft, Dell, Unisys omogu ava Društvu primenu najnovijih dostignu a iz oblasti savremenih informacionih tehnologija. Do sada je uspešno realizovan veliki broj ugovora sa privrednim preduze ima u zemlji i u inostranstvu, državnim institucijama, javnim preduze ima i drugima. Ovi finansijski izveštaji odobreni su od strane Nadzornog odbora Društva dana 18. marta 2016. godine.



2

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Priloženi finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa Zakonom o ra unovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 62/2013 – u daljem tekstu: Zakon). U skladu sa Zakonom, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (mati na pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, nezavisno od veli ine, primenjuju Me unarodne standarde finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: “MSFI”). MSFI, u smislu Zakona, ine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, Me unarodni ra unovodstveni standardi - MRS, Me unarodni standardi finansijskog izveštavanja - MSFI i sa njima povezana tuma enja, izdata od Komiteta za tuma enje ra unovodstvenih standarda, naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tuma enja, odobreni od Odbora za me unarodne ra unovodstvene standarde, iji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-896/2014-16 od 13. marta 2014. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 35/2014) utvr en je zvani an prevod Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje i osnovnih tekstova MRS, odnosno MSFI izdatih od Odbora za me unarodne ra unovodstvene standarde (“IASB”), kao i tuma enja standarda izdatih od strane Komiteta za tuma enje ra unovodstvenih standarda (“IFRIC”) u obliku u kojem su izdati, odnosno usvojeni. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Društva iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije druga ije nazna eno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Iznosi iskazani u RSD zaokruženi su na najbližu hiljadu osim ako nije druga ije nazna eno. Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Službeni glasnik RS”, br. 95/2014 i 144/2014). Osnovne ra unovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja navedene su u Napomeni 3. Priloženi finansijski izveštaji uklju uju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Društva bez uklju ivanja zavisnog pravnog lica. Društvo tako e sastavlja i konsolidovane finansijske izveštaje.

2.1. Osnove za vrednovanje

Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu nabavne vrednosti, osim zemljišta i nekretnina (gra evinskih objekata) koji se iskazuju po fer vrednosti koja se zasniva na periodi nim procenama koje vrše eksterni nezavisni procenitelji.



3


(Nastavak)

2.2. Uticaj i primena novih i revidiranih MRS/MSFI Ra unovodstvene politike i procene koriš ene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa ra unovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Društva za 2014. godinu.

(a) Novi standardi, tuma enja i izmene postoje ih standarda na snazi u teku em periodu

koji još uvek nisu zvani no prevedeni i usvojeni u Republici Srbiji

Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, slede i MRS, MSFI i tuma enja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati od strane Odbora za me unarodne ra unovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tuma enje me unarodnog finansijskog izveštavanja, stupili su na snagu 1. januara 2015. godine i ranije i kao takvi su primenljivi na finansijske izveštaje za 2015. godinu, ali još uvek nisu zvani no prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva finansija, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva:

– Izmene MRS 32 “Finansijski instrumenti: prezentacija” - Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27 - “Investicioni entiteti” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine” - Obelodanjivanja o nadoknadivom iznosu nefinansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene MRS 39 “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje” – Novacija derivata i nastavak ra unovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– IFRIC 21 “Dažbine” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene razli itih standarda (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) koje su rezultat projekta godišnjeg unapre enja standarda, “Ciklus 2010-2012”, objavljenog od strane IASB-a u decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

– Izmene razli itih standarda (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) koje su rezultat projekta godišnjeg unapre enja standarda, “Ciklus 2011-2013”, objavljenog od strane IASB-a u decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine); i

– Izmene MRS 19 “Primanja zaposlenih” - Definisani planovi doprinosa (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

Iako rukovodstvo Društva smatra da ve ina gore navedenih izmena standarda nije relevantna za poslovanje Društva, niti da ima materijalno zna ajne efekte na priložene finansijske izveštaje, shodno navedenom, priloženi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima MSFI i ne mogu se smatrati finansijskim izveštajima sastavljenim i prikazanim u skladu sa MSFI.



4


(Nastavak)

2.2. Uticaj i primena novih i revidiranih MRS/MSFI (Nastavak) (b) Novi standardi, tuma enja i izmene postoje ih standarda koji nisu stupili na snagu

Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, slede i MRS, MSFI i tuma enja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati su od strane Odbora za me unarodne ra unovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tuma enje me unarodnog finansijskog izveštavanja ali nisu još stupili na snagu, niti su zvani no prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva finansija, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva:

– Izmene razli itih standarda (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) koje su rezultat projekta godišnjeg unapre enja standarda, “Ciklus 2012-2014”, objavljenog od strane IASB-a u septembru 2014. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izm n RS 1 “Pr z nt ci fin nsi skih izv št ” - Inici tiv u pogledu obelodanjivanja (n sn zi z g dišnj p ri d k i p inju n d n ili n k n 1. nu r 2016. g din );

– Izmene MRS 12 “P r zi n d bit k” – Prizn v nj dl ž nih p r skih sr dst v z n r liz v n gubitk (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine);

– Izmene MRS 16 “Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 “Nematerijalna ulaganja” - Tuma enje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmene MRS 16 “Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 “Poljoprivreda” - Poljoprivreda – industrijske biljke (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmene MRS 27 “Pojedina ni finansijski izveštaji” - Metod udela u pojedina nim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmene MRS 28 “Investicije u pridružene entitete i zajedni ke poduhvate” i MSFI 10 “Konsolidovani finansijski izveštaji” - Prodaja ili unos imovine izme u investitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedni kog poduhvata (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izm n RS 28 “Ul g nj u pridruž n ntit t i z dni k p duhv t ”, SFI 10 “K ns lid v ni fin nsi ski izv št i” i SFI 12 “ b l d njiv nj u š im u drugim ntit tim ” - Prim n izuz u k ns lid ci i (n sn zi z g dišnj p ri d k i p inju n

d n ili n k n 1. nu r 2016. g din );

– MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

– Izmene MSFI 11 “Zajedni ki aranžmani” - Ra unovodstveno obuhvatanje sticanja interesa u zajedni kim aranžmanima (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– MSFI 14 “Ra uni regulatornih razgrani enja” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– MSFI 15 “Prihodi iz ugovora sa klijentima” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine); i

– MSFI 16 “Lizing” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).



5


(Nastavak)

2.3. Uporedni podaci Uporedne podatke ine podaci sadržani u finansijskim izveštajima za 2014. godinu, sastavljeni u skladu sa ra unovodstvenim propisima važe im u Republici Srbiji, koji su bili predmet revizije.

2.4. Stalnost poslovanja Finansijski izveštaji Društva su sastavljeni u skladu sa na elom stalnosti poslovanja, koje podrazumeva da e Društvo nastaviti sa poslovanjem u doglednoj budu nosti, koja obuhvata period od najmanje dvanaest meseci od datuma finansijskih izveštaja.

2.5. Koriš enje procenjivanja Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih klju nih ra unovodstvenih procena. Ono, tako e, zahteva da rukovodstvo koristi svoje prosu ivanje u primeni ra unovodstvenih politika Društva. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu odstupati od ovih procena. Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su izvršene procene, predmet su redovnih provera. Ukoliko se putem provera utvrdi da je došlo do promene u procenjenoj vrednosti, utvr eni efekti se priznaju u finansijskim izveštajima u periodu kada je do promene došlo. Oblasti koje zahtevaju prosu ivanje ve eg stepena ili ve e složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni zna aj za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 5.

3. PREGLED ZNA AJNIH RA UNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Nematerijalna imovina Nematerijalna imovina se inicijalno priznaje po nabavnoj vrednosti. Naknadno vrednovanje nematerijalne imovine izvršeno je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke po osnovu obezvre enja. Nematerijalna imovina Društva na dan 31. decembra 2015. godine se sastoji od softvera i licenci. Korisni vek nematerijalne imovine je procenjen kao odre en (3 do 7 godina), a amortizacija nematerijalne imovine se obra unava primenom proporcionalne metode. Ste ene licence ra unarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe. Izdaci vezani za održavanje softvera priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja priznaju se kao trošak u periodu u kome nastanu (Napomena 24). Dobici i gubici koji proisti u iz rashodovanja ili prodaje nematerijalne ulaganja se priznaju u bilansu uspeha perioda kada je nematerijalno ulaganje rashodovano, odnosno prodato, i to u visini razlike izme u nov anog priliva i knjigovodstvene vrednosti sredstva.



6

3. PREGLED ZNA AJNIH RA UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

3.2. Nekretnine, postrojenja i oprema

Stavke nekretnina, postrojenja i opreme, koje ispunjavaju uslove da budu priznate kao sredstvo, odmeravaju se prilikom po etnog priznavanja po svojoj nabavnoj vrednosti odnosno, ceni koštanja. Nabavna vrednost uklju uje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci sredstava, što uklju uje fakturnu vrednost (uklju uju i carinske dažbine i PDV), sve troškove koji se direktno pripisuju dovo enju sredstva na lokaciju i u stanje koje je neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati na na in na koji rukovodstvo o ekuje, inicijalnu procenu troškova demontaže, uklanjanja sredstva i obnove podru ja na kom je sredstvo locirano, kao i kapitalizovane troškove pozajmljivanja. Nakon po etnog priznavanja kao sredstva, stavke postrojenja i opreme su odmerene po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke po osnovu obezvre enja, dok se zemljište i nekretnine (gra evinski objekti) odmeravaju po fer vrednosti koja se zasniva na periodi nim procenama koje vrše eksterni nezavisni procenitelji. Naknadni troškovi se uklju uju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenljivo, samo kada postoji verovatno a da e Društvo u budu nosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Svi drugi troškovi teku eg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Dobici i gubici koji proisti u iz rashodovanja ili prodaje sredstva se priznaju u bilansu uspeha perioda kada je sredstvo rashodovano, odnosno prodato, i to u visini razlike izme u nov anog priliva i knjigovodstvene vrednosti sredstva. Amortizacija drugih sredstava se obra unava primenom proporcionalne metode kako bi se njihova nabavna, odnosno revalorizovana vrednost u slu aju gra evinskih objekata, rasporedila tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

- Gra evinski objekti 40-65 godina – Mašine i oprema 1-10 godina – Motorna vozila 3-10 godina

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira i po potrebi koriguje na datum svakog bilansa stanja. Promene u o ekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u ra unovodstvenim procenama. Obra un amortizacije nematerijalne imovine i nekretnina, postrojenja i opreme za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 142/2014, 91/2015 i 112/2015) i Pravilnikom o na inu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i na inu utvr ivanja amortizacije za poreske svrhe (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 116/2004 i 99/2010), što rezultira u odloženim porezima (Napomena 34).



7


3.3. Investicione nekretnine Investiciona nekretnina Društva je nekretnina koju Društvo drži radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnine ili radi uve anja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog, a ne radi:

- upotrebe za proizvodnju ili snabdevanje robom ili pružanje usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja; ili

- prodaje u okviru redovnog poslovanja. Po etno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri po etnom merenju, zavisni troškovi nabavke uklju uju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja. Nakon po etnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrši se po fer (poštene) vrednosti. Fer vrednost investicione nekretnine je njena tržišna vrednost. Poštena vrednost meri se kao najverovatnija cena koja realno može da se dobije na tržištu, na dan bilansa stanja, u skladu sa definicijom poštene vrednosti. Dobitak ili gubitak nastao zbog promene fer vrednosti investicione nekretnine uklju uje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. Investicione nekretnine ne podležu obra unu amortizacije.

3.4. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Za sredstva koja imaju neodre en korisni vek upotrebe i ne podležu amortizaciji, provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada doga aji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda ne e biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva ve a od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je fer vrednost sredstva umanjena za troškove prodaje ili vrednosti u upotrebi, u zavisnosti koja od ovih vrednosti je viša. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi nov ani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti revidiraju se na svaki izveštajni datum zbog mogu eg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

3.5. Finansijski instrumenti

3.5.1. Finansijska sredstva Društvo priznaje finansijska sredstva u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada je došlo do isteka ugovornog prava ili prenosa prava na prilive gotovine po osnovu tog sredstva, i kada je Društvo izvšilo prenos svih rizika i koristi koji proisti u iz vlasništva nad finansijskim sredstvom.



8

3. PREGLED ZNA AJNIH RA UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 3.5. Finansijski instrumenti (Nastavak)

3.5.1. Finansijska sredstva (Nastavak)

Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uve anoj i za direktno pripisive transakcione troškove (osim u slu aju kada se radi o finansijskim sredstvima koja se vrednuju po fer vrednosti iji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, kada se transakcioni troškovi tretiraju kao rashodi perioda). Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava se priznaje na datum trgovanja - datum kada se Društvo obavezalo da e kupiti ili prodati sredstvo. Finansijska sredstva Društva uklju uju gotovinu, potraživanja od kupaca i ostala potraživanja iz poslovanja, kao i date kredite i pozajmice. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Finansijska sredstva se klasifikuju u slede e kategorije: finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti iji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, zajmovi i potraživanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i sredstva koja se drže do roka dospe a. Društvo je klasifikovalo finansijska sredstva u kategoriju “Zajmovi i potraživanja”. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi: Zajmovi i potraživanja Zajmovi i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima pla anja koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu. Izuzetno od opšteg pravila po etnog priznavanja finansijskih sredstava, kratkoro na beskamatna potraživanja kod kojih je efekat diskontovanja nematerijalan, inicijalno se priznaju po originalnoj fakturnoj vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, zajmovi i potraživanja se naknadno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti koriš enjem metode efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvre enje. U bilansu stanja Društva ova kategorija finansijskih sredstava obuhvata date stambene kredite zaposlenima, potraživanja od kupaca i druga potraživanja iz poslovanja, date kratkoro ne pozajmice povezanim pravnim licima i druge plasmane. Potraživanja od kupaca se evidentiraju po fakturnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti obezvre enih potraživanja. Ispravka vrednosti potraživanja se utvr uje kada postoji objektivan dokaz da Društvo ne e biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Procena ispravke vrednosti potraživanja vrši se na osnovu starosne analize i istorijskog iskustva, i kada naplata celog ili dela potraživanja više nije verovatna. Knjigovodstvena vrednost potraživanja i plasmana umanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u bilansu uspeha u okviru rashoda od uskla ivanja vrednosti ostale imovine koja se iskazuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Napomena 31). Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraživanja od kupaca.



9

3. PREGLED ZNA AJNIH RA UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 3.5. Finansijski instrumenti (Nastavak)


Zajmovi i potraživanja (Nastavak) Prihodi od ukidanja ispravke vrednosti po osnovu naknadno napla enih iznosa i procenjene naplativosti potraživanja i plasmana priznaju se u korist bilansa uspeha (Napomena 30). Ostali dugoro ni finansijski plasmani obuhvataju beskamatna i kamatonosna potraživanja od zaposlenih po osnovu odobrenih stambenih zajmova. Stambeni zajmovi zaposlenima se vrednuju po amortizovanoj vrednosti koriš enjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoro ne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi. Ispravka vrednosti potraživanja od zaposlenih se utvr uje kada postoji objektivan dokaz da Društvo ne e biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja.

3.5.2. Finansijske obaveze Društvo priznaje finansijske obaveze u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza pla anja predvi ena ugovorom ukinuta ili istekla. U slu aju gde je postoje a finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod zna ajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postoje e obaveze zna ajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika izme u prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. Finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti, uve anoj za direktno pripisive troškove transakcija. Izuzetno od opšteg pravila po etnog priznavanja finansijskih obaveza, kratkoro ne beskamatne obaveze kod kojih je efekat diskontovanja nematerijalan, inicijalno se priznaju po originalnoj fakturnoj vrednosti. Finansijske obaveze Društva uklju uju obaveze prema dobavlja ima i ostale obaveze iz poslovanja. Finansijske obaveze Društva se, u smislu MRS 39 “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje”, klasifikuju kao zajmovi i krediti. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih obaveza u momentu inicijalnog priznavanja. Naknadno vrednovanje finansijskih obaveza zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

(a) Krediti od banaka i dobavlja a Krediti od banaka i dobavlja a se prvobitno priznaju u iznosima primljenih sredstava, a nakon toga se iskazuju po amortizovanoj vrednosti.

(b) Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavlja ima i ostale teku e obaveze vrednuju se po amortizovanoj vrednosti, što zbog kratkoro ne prirode ovih obaveza odgovara njihovoj nominalnoj vrednosti.



10


3.5.3. Me usobno prebijanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika izme u njihovih suma se priznaje u bilansu stanja samo ako postoji zakonom omogu eno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

3.5.4. Finansijski instrumenti koji se ne vrednuju po fer vrednosti Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti uklju uju: gotovinu i gotovinske ekvivalente, potraživanja iz poslovanja, date zajmove i obaveze prema dobavlja ima. Zbog svog kratkoro nog karaktera, knjigovodstvena vrednost gotovinskih ekvivalenata i gotovine, potraživanja iz poslovanja i obaveza iz poslovanja odgovara njihovoj fer vrednosti.

3.6. Zalihe Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti, odnosno neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža. Nabavna vrednost predstavlja vrednost po fakturi ino ili doma eg dobavlja a uve anu za troškove carine, transportne i ostale dokumentovane zavisne troškove nabavke. Neto prodajna vrednost je cena po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima poslovanja po odbitku varijabilnih troškova prodaje. Tere enjem rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha repromaterijala i robe u slu ajevima kada se oceni da je potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost.

3.7. Gotovinski ekvivalenti i gotovina Gotovinski ekvivalenti i gotovina uklju uju sredstva na ra unima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visokolikvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospe a do tri meseca ili kra e, a koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz bezna ajan rizik od promene vrednosti.

3.8. Kapital Kapital Društva ine:

(a) Akcijski kapital – obi ne akcije; (b) Rezerve formirane iz emisione premije i statutarne i druge rezerve; (c) Revalorizacione rezerve koje ine pozitivni efekti izvršene procene gra evinskih

objekata i njihovo svo enje na fer tržišnu vrednost; (d) Nerealizovani dobici/gubici po osnovu drugih komponenti ostalog rezultata (aktuarski

dobici/gubici); i (e) Neraspore eni dobitak/gubitak. Otkupljene sopstvene akcije predstavljaju odbitnu stavku kapitala Društva.

3.9. Raspodela dobitka Raspodela dobitka vlasnicima kapitala Društva priznaje se kao obaveza u periodu u kome su vlasnici kapitala Društva odobrili raspodelu dobitka.



11


3.10. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih doga aja i kada je verovatno da e do i do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja se priznaju u iznosima koji predstavljaju najbolju procenu izdataka zahtevanih da se izmiri sadašnja obaveza na datum bilansa stanja (Napomena 16). Trošak rezervisanja se priznaje u rashodima perioda. Kada je efekat vremenske vrednosti novca zna ajan, iznos rezervisanja je sadašnja vrednost o ekivanih izdataka zahtevanih da se obaveza izmiri, dobijen diskontovanjem pomo u stope pre poreza koja odražava teku e tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifi ne za obavezu.

Rezervisanja se ponovo razmatraju na svaki datum bilansa stanja i koriguju radi odražavanja najbolje teku e procene. Kada više nije verovatno da e odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan, rezervisanje se ukida u korist bilansa uspeha teku e godine. Rezervisanja se ne priznaju za budu e poslovne gubitke.

Rezervisanja za troškove u garantnom roku formiraju se u slu ajevima odobravanja garantnog roka kupcima dužeg od godinu dana, a pod uslovom da proizvo a utrošenih komponenti koje su ušle u sastav finalnog proizvoda nije dao garanciju na navedene komponente. Rezervisanja se formiraju kao odgovaraju i procenat od ostvarenih prihoda od prodaje pojedinih vrsta proizvoda. Formiranje rezervisanja se vrši na teret bilansa uspeha, dok se neiskoriš ena rezervisanja ukidaju u korist bilansa uspeha. Kada proizvo a komponenti u slu aju reklamacije kupca snosi troškove zamene istih a serviseri Društva vrše opravke, ne formiraju se rezervisanja za garantni rok. Rezervisanja za otpremnine zaposlenih za odlazak u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti o ekivanih budu ih odliva primenom diskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u valuti u kojoj e obaveze za penzije biti pla ene.

3.11. Potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 37), osim ako je verovatno a odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.



12


3.12. Primanja zaposlenih

(a) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da pla a porez, kao i doprinose državnim fondovima kojima se obezbe uje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove obaveze uklju uju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima obra unatim po stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Društvo je tako e, obavezno da od bruto zarada zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima. Kada su doprinosi jednom upla eni, Društvo nema nikakvih daljih obaveza u pogledu pla anja. Porezi i doprinosi na teret poslodavca i na teret zaposlenog se knjiže na teret rashoda perioda na koji se odnose.

(b) Ostale naknade zaposlenima - otpremnine U skladu sa Zakonom o radu, Društvo ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od dve prose ne bruto zarade u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se ispla uje otpremnina, prema poslednjem objavljenom podatku republi kog organa nadležnog za statistiku. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbe eni fondovima. Rezervisanja po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju se procenjuju na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu, dok se aktuarski dobici i gubici priznaju u izveštaju o ostalom rezultatu. Osnovne pretpostavke na osnovu kojih je izvršen obra un rezervisanja za otpremnine zaposlenih obelodanjene su u Napomeni 16.

3.13. Prera unavanje stranih valuta i ra unovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po osnovu valutne klauzule

Stavke uklju ene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se koriš enjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2, finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima pla anja se na dan izveštavanja prera unavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvani nog deviznog kursa Narodne banke Srbije važe eg na taj dan (Napomena 38). Transakcije u stranim valutama tokom izveštajnog perioda prera unavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvani nih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važe ih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prera unom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima pla anja i prera unom transakcija u toku izveštajnog perioda evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi (Napomena 28), odnosno finansijski rashodi (Napomena 29).



13


3.13. Prera unavanje stranih valuta i ra unovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po

osnovu valutne klauzule (Nastavak) Pozitivni i negativni efekti ugovorenih valutnih klauzula u vezi sa potraživanjima i obavezama, tako e se iskazuju kao deo finansijskih prihoda (Napomena 28), odnosno finansijskih rashoda (Napomena 29).

3.14. Priznavanje prihoda Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je verovatno da e u budu nosti Društvo imati priliv ekonomskih koristi.

Prihod se priznaje u visini fer vrednosti primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povra aja robe, rabata i popusta.

(a) Prihod od prodaje proizvoda i robe Prihodi od prodaje proizvoda i robe se priznaju kada su suštinski svi rizici i koristi od vlasništva nad proizvodima i robom prešli na kupca, što se uobi ajeno dešava prilikom isporuke proizvoda i robe. Smatra se da prilikom prodaje nije prisutan nijedan element finansiranja pošto se prodaja vrši uz rok pla anja od 60 dana, što je u skladu sa tržišnom praksom.

(b) Prihod od prodaje usluga Društvo prodaje usluge koje se odnose na održavanje ra unarske opreme, izradu aplikativnih softvera, kao i internet usluge. Ove usluge se pružaju na bazi utrošenog vremena i materijala, ili putem ugovora sa fiksnom cenom, sa uobi ajeno definisanim ugovorenim uslovima. Prihod od ugovora na bazi utrošenog vremena i materijala, priznaje se po ugovorenim naknadama s obzirom da su utrošeni radni sati i da su nastali direktni troškovi. Za ugovore na bazi utroška materijala stanje dovršenosti se odmerava na bazi nastalih troškova materijala kao procenat od ukupnih troškova koji treba da nastanu. Prihod od ugovora sa fiksnom cenom priznaje se po metodu stepena završenosti. Prema ovom metodu, prihod se generalno priznaje na osnovu izvršenih usluga do datog datuma, utvr enih kao procenat u odnosu na ukupne usluge koje treba da se pruže.

(c) Prihod od kamata Prihod od kamata poti e od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i na zatezne kamate koje se obra unavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u skladu sa ugovornim odredbama. Prihodi od kamata se priznaju u periodu u kome je Društvo steklo pravo da se kamata primi i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru finansijskih prihoda (Napomena 28).

(d) Prihod od zakupnina Prihod od zakupnina poti e od davanja nekretnina u zakup i obra unava se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.



14


3.15. Priznavanje rashoda

(a) Poslovni rashodi

Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uklju uju nabavnu vrednost prodate robe, troškove potrošnog i ostalog materijala, goriva i energije, bruto zarade i naknade zarada, troškove amortizacije, održavanja i usluge pružene od strane tre ih lica. Troškovi teku eg održavanja i opravki nekretnina, postrojenja i opreme se priznaju na teret rashoda obra unskog perioda u kom su nastali u stvarno nastalom iznosu (Napomena 24). Poslovni rashodi obuhvataju i nematerijalne troškove kao što su troškovi reprezentacije, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostale troškove nastale u teku em obra unskom periodu. Poslovni rashodi evidentiraju se u bilansu uspeha po na elu uzro nosti prihoda i rashoda, u stvarno nastalom iznosu, u obra unskom periodu na koji se odnose.

(b) Troškovi pozajmljivanja Troškovi pozajmljivanja tretiraju se kao rashod perioda u momentu njihovog nastanka. Troškovi pozajmljivanja obuhvataju kamatu i ostale troškove nastale u vezi sa pozajmljivanjem sredstava. Rashodi kamata na kredite i iz poslovnih odnsosa evidentiraju se u bilansu uspeha po na elu uzro nosti prihoda i rashoda u obra unskom periodu na koji se odnose (Napomena 29).

(c) Ostali rashodi Ostale rashode ine manjkovi, rashodi po osnovu otpisa potraživanja, rashodi po osnovu obezvre enja imovine i ostali nepomenuti rashodi. Ostali rashodi priznaju se u obra unatom iznosu u periodu u kojem su nastali.

3.16. Porez na dobitak Teku i porez Porez na dobitak se obra unava i pla a u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 142/2014, 91/2015 i 112/2015) i relevantnim podzakonskim aktima. Porez na dobitak obra unava se primenom stope od 15% na poresku osnovicu iskazanu u poreskom bilansu (2014. godina: 15%), nakon ega se može umanjiti za utvr ene poreske kredite. Poreski bilans se predaje najkasnije u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvr uje poreska obaveza. Društvo tokom godine porez na dobitak pla a u vidu mese nih akontacija, iju visinu utvr uje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu.



15


3.16. Porez na dobitak (Nastavak)

Teku i porez (Nastavak) Shodno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik Republike Srbije” br. 108/2013), po ev od utvr ivanja poreza na dobitak za 2014. godinu, poreski obveznici više ne mogu da koriste poresku olakšicu u vidu poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj – poreski kredit i iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka propisanog Zakonom (ne duže od deset godina). Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz teku eg perioda iskoriste kao osnova za povra aj poreza pla enog u odre enom prethodnom periodu. Gubici utvr eni u poreskom bilansu u teku em obra unskom periodu mogu se preneti na ra un dobiti utvr ene u poreskom bilansu iz budu ih obra unskih perioda, ali ne duže od pet godina.

Odloženi porez Odloženi porez na dobitak se ukalkulisava u punom iznosu, koriš enjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu izme u poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobitak se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se o ekuje da e biti primenjene u periodu u kome e se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i neiskoriš ene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo o ekivane budu e oporezive dobiti dovoljan da se sve odbitne privremene razlike, preneti neiskoriš eni poreski krediti i neiskoriš eni poreski gubici mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere u kojoj je postalo verovatno da e budu a oporeziva dobit dozvoliti povra aj odloženog poreskog sredstva. Teku i i odloženi porezi priznaju se kao rashodi i prihodi i uklju eni su u neto dobitak perioda. Odloženi porez na dobitak koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se tako e evidentira u korist, odnosno na teret kapitala.

3.17. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice ima mogu nost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši zna ajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugog lica, što je definisano u MRS 24 “Obelodanjivanje povezanih strana”. Odnosi izme u Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Stanja potraživanja i obaveza na dan izveštavanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sa povezanim pravnim licima posebno se obelodanjuju (Napomena 35).



16

4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI - UPRAVLJANJE RIZICIMA

Poslovanje Društva je izloženo razli itim finansijskim rizicima: tržišnom riziku (koji obuhvata rizik od promena kurseva stranih valuta, kamatni rizik i rizik od promene cena), finansijskom riziku (deviznom i kamatnom), kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum. Upravljanje rizicima obavlja Finansijska služba Društva u skladu sa politikama odobrenim od strane Nadzornog odbora. Finansijski rizici se sagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju umanjenjem izloženosti Društva ovim rizicima. Društvo ne može da eliminiše sve finansijske i operativne rizike, ali uvo enjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Društvo je u mogu nosti da upravlja ovim rizicima. Rukovodstvo Društva smatra da su u teku im okolnostima politike upravljanja rizicima adekvatne i efektivne i da se njihovom odgovaraju om primenom u svakodnevnom poslovanju minimizira izloženost Društva prvenstveno negativnim efektima rizika. U 2015. godini nije bilo promena u politikama upravljanja rizicima. Društvo ne koristi nikakve finansijske instrumente zaštite od efekata finansijskih rizika na poslovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji organizovano tržište takvih instrumenata u Republici Srbiji.

4.1. Finansijski instrumenti po kategorijama

Kategorije finansijskih instrumenata, prema knjigovodstvenom stanju na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, prikazane su u slede oj tabeli: 2015. 2014. Finansijska sredstva Dugoro ni finansijski plasmani 4.977 5.989 Potraživanja po osnovu prodaje i druga potraživanja 230.730 204.020 Kratkoro ni finansijski plasmani 75.212 89.370 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 19.600 75.002

Ukupno 330.519 374.381 Finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja 301.582 175.794 Ostale kratkoro ne obaveze 14.353 12.087 Obaveze po osnovu PDV i ostalih poreza 2.477 31.396

Ukupno 318.412 219.277 U 2015. i 2014. godini Društvo nije imalo derivatne finansijske instrumente. Pregled zna ajnih ra unovodstvenih politika i primenjeni metodi, uklju uju i kriterijume za priznavanje i osnove za vrednovanje, kao i osnove na kojima se priznaju prihodi i rashodi za svaku klasu finansijskih sredstava, finansijskih obaveza i instrumenata kapitala su obelodanjeni u Napomeni 3. uz finansijske izveštaje.

INFORMATIKA a.d. BEOGRAD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2015.


17

4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI - UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

4.2. Faktori finansijskog rizika

(a) Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da e fer vrednost budu ih tokova gotovine finansijskog instrumenta biti promenljiva zbog promena tržišnih cena. Tržišni rizik uklju uje tri vrste rizika, kao što sledi: Rizik od promene kurseva stranih valuta Društvo posluje u me unarodnim okvirima i izloženo je riziku promena kursa stranih valuta koji proisti e iz poslovanja sa razli itim valutama, prvenstveno EUR i USD. Rizik proisti e kako iz budu ih poslovnih transakcija, tako i iz priznatih sredstava i obaveza u stranoj valuti. Rukovodstvo Društva je ustanovilo politiku za upravljanje rizkom od promena kursa stranih valuta u odnosu na njegovu funkcionalnu valutu. Društvo ima potraživanja i obaveze u stranim valutama i rukovodstvo Društva preduzima mere da maksimizira uskla enost priliva i odliva u istoj stranoj valuti radi zaštite od promene deviznih kurseva. S druge strane, Društvo još ne koristi zaštitu transakcija od deviznog rizika (hedžing), s obzirom na postoje u regulativu i nedovoljno razvijeno finansijsko tržište. Društvo je pretežno izloženo deviznom riziku po osnovu zna ajnih nabavki od glavnih dobavlja a iz inostranstva. Na dan 31. decembra 2015. godine, kursevi EUR i USD u odnosu na RSD su porasli u odnosu na kurs na isti dan prethodne godine. Oscilacije kursa u toku 2015. godine uticale su na iskazan nivo pozitivnih i negativnih kursnih razlika, ali je Društvo vodilo ra una o uskla enosti deviznih sredstava i obaveza u cilju minimiziranja efekata promene kursa dinara. Društvo u svom poslovanju u velikom procentu vrši uvoz robe iz inostranstva uglavnom u EUR i USD, a izvoz robe i usluga uglavnom na podru je sa valutom EUR. Na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine knjigovodstvena vrednost sredstava i obaveza izraženih u stranoj valuti je slede a:

Sredstva Obaveze 2015. 2014. 2015. 2014. Potraživanja od kupaca 13.573 17.494 - - Devizna sredstva 920 97 - - Obaveze prema ino

dobavlja ima - - 121.362 100.401

Ukupna izloženost 14.493 17.591 121.362 100.401

Na dan 31. decembra 2015. godine, finansijska sredstva u iznosu od RSD 14.493 hiljade (31. decembar 2014. godine: RSD 17.591 hiljada) su izražena u stranoj valuti, što predstavlja 4,38% (2014. godina: 4,70%) ukupnih finansijskih sredstava Društva. Na dan 31. decembra 2015. godine, finansijske obaveze izražene u stranoj valuti iznose RSD 121.362 hiljade (31. decembar 2014. godine: RSD 100.401 hiljada), što predstavlja 38,11% (2014. godina: 45,79%) ukupnih finansijskih obaveza Društva.



18


4.2. Faktori finansijskog rizika (Nastavak)

(a) Tržišni rizik (Nastavak)

Rizik od promene kurseva stranih valuta (Nastavak) Da je na dan 31. decembra 2015. godine funkcionalna valuta zabeležila porast/pad za 10% u odnosu na EUR, a sve ostale varijable ostale nepromenjene, dobitak za 2015. godinu nakon oporezivanja bio bi ve i/manji za RSD 9.626 hiljada (2014. godina: RSD 7.528 hiljada), uglavnom zbog kursnih razlika proizašlih iz prera una obaveza prema dobavlja ima, kao i potraživanja od kupaca iskazanih u stranoj valuti.

Rizik od promene kamatnih stopa Društvo je izloženo rizicima koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih stopa deluju na njegovu finansijsku poziciju, rezultat poslovanja i tokove gotovine. Prihodi i rashodi Društva i tokovi gotovine su nezavisni od promena tržišnih kamatnih stopa, s obzirom da Društvo nema zna ajnu kamatonosnu imovinu, niti obaveze. Shodno tome, Društvo na dan izveštavanja nije bilo izloženo riziku od promene kamatnih stopa. Rizik od promene cena Durštvo nije izloženo zna ajnijem riziku od promene cena vlasni kih hartija od vrednosti s obzirom na to da nema ulaganja klasifikovanih u bilansu stanja kao raspoloživa za prodaju ili kao finansijska sredstva po fer vrednosti iji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. S druge strane, Društvo je izloženo riziku promena cena kako svojih proizvoda i usluga tako i promena cena repro-materijala, robe i usluga koje nabavlja na doma em i stranom tržištu. Navedene rizike Društvo kontinuirano analizira i prati preko svoje komercijalne službe i preduzima mere za smanjenje negativnih efekata prisutnog rizika.

(b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka za Društvo ako druga ugovorna strana u finansijskom instrumentu ne ispuni svoje ugovorne obaveze. Kreditni rizik prevashodno proisti e po osnovu potraživanja iz poslovanja. Izloženost Društva kreditnom riziku po osnovu potraživanja iz poslovanja zavisi najviše od individualnih karakteristika svakog pojedina nog kupca. Društvo nema zna ajnu koncentraciju kreditnog rizika. Za sva potraživanja gde je postojao objektivan dokaz umanjenja (obezvre enja) vrednosti, rukovodstvo je izvršilo procenu nadoknadive vrednosti potraživanja i priznalo gubitak po osnovu obezvre enja. Rukovodstvo Durštva smatra da nije potrebno izvršiti dodatno rezervisanje za izloženost kreditnom riziku, koje prevazilazi formiranu ispravku vrednosti po osnovu obezvre enja potraživanja.



19



(c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da e Društvo biti suo eno sa poteško ama u izmirivanju svojih finansijskih obaveza. Društvo upravlja svojom likvidnoš u sa ciljem da, koliko je to mogu e, uvek ima dovoljno sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, bez neprihvatljivih gubitaka i ugrožavanja svoje reputacije. Planiranje nov anog toka vrši se na nivou poslovnih aktivnosti Društva i zbirno za Društvo kao celinu. Finansijska služba Društva nadzire planiranje likvidnosti u pogledu zahteva Društva da bi se obezbedilo da Društvo uvek ima dovoljno gotovine da podmiri poslovne potrebe kao i da ima slobodnog prostora u svojim nepovu enim kreditnim aranžmanima. Operativno upravljanje likvidnoš u vrši se od strane rukovodstva i centralizovano je na nivou Društva. Oprezno upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva održavanje dovoljnog iznosa gotovine, kao i obezbe enje adekvatnih izvora finansiranja preko odgovaraju eg iznosa kreditnih limita i kreditnih obaveza a u cilju stvaranja mogu nosti da se izravna pozicija na tržištu. Zbog dinami ne prirode poslovanja Društva, Finansijska služba teži da održi fleksibilnost finansiranja držanjem na raspolaganju utvr ene kreditne linije. Rukovodstvo vrši nadzor nad kontinuiranim planiranjem rezerve likvidnosti Društva (koja obuhvata neiskoriš ene kreditne linije i gotovinu i gotovinske ekvivalente) na osnovu o ekivanih nov anih tokova. Društvo raspolaže dovoljnim iznosom visokolikvidnih sredstava (gotovina i gotovinski ekvivalenti), kao i kontinuiranim prilivom nov anih sredstava od realizacije roba i usluga, koji mu omogu avaju da svoje obaveze izmiruje u roku dospe a. Društvo ne koristi finansijske derivate. Eventualni višak gotovine poslovnih aktivnosti iznad salda zahtevanih obrtnih sredstava, ulaže se u kamatonosne teku e ra une ili oro ene depozite, biraju i instrumente sa odgovaraju im dospe ima. Ro nost dospe a finansijskih obaveza Društva data je u slede oj tabeli. Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim nov anim tokovima glavnice duga na osnovu najranijeg datuma na koji e Društvo biti obavezno da takve obaveze namiri.

D 1

godine Od 1 d 2

godine Od 2 d 5

godina Ukupno 31.12.2015. Obaveze iz poslovanja 301.582 - - 301.582 Ostale kratkoro ne obaveze 14.353 - - 14.353 Obaveze po osnovu PDV i

ostalih poreza 2.477 - - 2.477 318.412 - - 318.412 31.12.2014. Obaveze iz poslovanja 175.794 - - 175.794 Ostale kratkoro ne obaveze 12.087 - - 12.087 Obaveze po osnovu PDV i

ostale poreze 31.396 - - 31.396 219.277 - - 219.277



20

4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI - UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 4.3. Upravljanje rizikom kapitala

Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograni enom periodu u predvidivoj budu nosti, kako bi vlasnicima kapitala obezbedilo povra aj (profit), a koristi ostalim zainteresovanim stranama, kao i da bi o uvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Da bi o uvalo odnosno korigovalo strukturu kapitala u cilju ostvarenja navedenog cilja, Društvo preko najvišeg svog organa, Skupštine Društva, odlu uje o raspodeli i promeni strukture kapitala. Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti. Ovaj koeficijent se izra unava iz odnosa neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. Na dan 31. decembra 2015. godine zbog odsustva obaveza po dugoro nim i kratkoro nim kreditima, neto dugovanja Društva imaju negativnu vrednost, tako da ne postoji opasnost za o uvanje strukture kapitala. Ukupan kapital Društva na dan 31. decembra 2015. godine iznosi RSD 1.109.398 hiljada (31. decembar 2014. godine: RSD 965.776 hiljada) i ini 71,60% ukupne pasive Društva (31. decembar 2014. godine: 72,97%). Društvo je u 2015. godini ostvarilo neto dobitak od RSD 13.836 hiljada (2014. godina: RSD 11.986 hiljada).

4.4. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje postoje zvani ne tržišne informacije i kada se fer vrednost zna ajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. Tržišna cena, gde postoji aktivno tržište, najbolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Me utim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje Društvo ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost sredstava i obaveza se procenjuje koriste i sadašnju vrednost ili druge tehnike vrednovanja zasnovane na trenutno preovla uju im tržišnim uslovima. Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i, u slu ajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama ne e biti realizovana, vrši ispravku vrednosti. Slede e metode i pretpostavke su koriš ene za procenjivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata Društva na dan izveštavanja: Društvo u bilansu stanja nema iskazanih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti. Fer vrednost gotovine i kratkoro nih depozita, potraživanja od kupaca, obaveza prema dobavlja ima i ostalih kratkoro nih obaveza odgovara njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti prvenstveno zbog kratkoro nog dospe a ovih finansijskih instrumenata. Društvo smatra da iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja i obaveza iz poslovanja odražava njihovu tržišnu vrednost. Fer vrednost finansijskih sredstava koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti (krediti dati zaposlenima) procenjuje se diskontovanjem nov anih tokova koriš enjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoro ne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi.



21


4.4. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Na osnovu detaljnih analiza, rukovodstvo smatra da fer vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Društva odgovara njihovim knjigovodstvenim iznosima na dan izveštavanja, prikazanim u Napomeni 4.1. uz finansijske izveštaje. Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

5. KLJU NE RA UNOVODSTVENE PROCENE I PROSU IVANJA Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva Društva koriš enje najboljih mogu ih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan izveštavanja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su klju ne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da e prouzrokovati materijalno zna ajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

Korisni vek upotrebe nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme Nematerijalna imovina i nekretnine, postrojenja i oprema se amortizuju tokom njihovog korisnog veka upotrebe. Korisni vek upotrebe se zasniva na proceni dužine perioda u kome e sredstvo generisati prihode. Procenu periodi no vrši Rukovodstvo Društva i vrši odgovaraju e izmene, ukoliko se za tim javi potreba. Promene u procenama mogu da dovedu do zna ajnih promena u sadašnjoj vrednosti i iznosima koji su evidentirani u bilansu uspeha u odre enim periodima. Primera radi: ukoliko bi Društvo smanjilo koristan vek trajanja navedenih sredstava za 10%, došlo bi do dodatnog pove anja troškova amortizacije na godišnjem nivou u iznosu od RSD 1.882 hiljade.

Obezvre enje nefinansijske imovine Na dan izveštavanja, rukovodstvo Društva analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema Društva. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvre eno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvre enja. Razmatranje obezvre enja zahteva od rukovodstva subjektivno prosu ivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.



22

5. KLJU NE RA UNOVODSTVENE PROCENE I PROSU IVANJA (Nastavak)

Obezvre enje potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja Društvo obra unava obezvre enje sumnjivih potraživanja na osnovu procenjenih gubitaka koji nastaju jer korisnici usluga i ostali dužnici nisu u mogu nosti da izvrše tražena pla anja. U proceni odgovaraju eg iznosa gubitka od obezvre ivanja za sumnjiva potraživanja, Društvo se oslanja na starost potraživanja, ranije iskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima pla anja. Ovo zahteva procene vezane za budu e ponašanje kupaca i time izazvane budu e naplate u gotovini. Stvarni nivo potraživanja koja su napla ena može da se razlikuje od procenjenih nivoa naplate, što može pozitivno ili negativno da se odrazi na rezultate poslovanja.

Rezervisanja po osnovu otpremnina Troškovi utvr enih naknada zaposlenima nakon odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova utvr uju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uklju uje procenu diskontne stope, budu ih kretanja zarada, stope mortaliteta i stope fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoro ne prirode ovih planova, zna ajne neizvesnosti uti u na ishod procene. Pretpostavke aktuarskog obra una su obelodanjene u Napomeni 16. uz finansijske izveštaje. Ukoliko bi se diskontna stopa koja se koristi razlikovala za 1 procentni poen (viša/niža) od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine bila bi niža za RSD 977 hiljada ili viša za RSD 1.152 hiljade u odnosu na rezervisanja iskazana u poslovnim knjigama Društva na dan 31. decembra 2015. godine.

Sudski sporovi

Društvo je uklju eno u odre eni broj sudskih sporova koji proisti u iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Društvo procenjuje verovatno u negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosu ivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uklju uju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne injenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogu nosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje se formira kada je verovatno da postoji obaveza iji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budu nosti zbog novih doga aja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju (Napomena 37), osim ako je verovatno a odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.



23

6. NEMATERIJALNA IMOVINA

Licence i

softveri NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara 2014. godine 10.949 Pove anja – nabavke u toku godine 575 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 11.524 Pove anja – nabavke u toku godine 8.501 Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 20.025 AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara 2014. godine 8.036 Amortizacija (Napomena 25) 1.781 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 9.817 Amortizacija (Napomena 25) 979 Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 10.796 NEOTPISANA VREDNOST NA DAN: - 31. decembra 2015. godine 9.229 - 31. decembra 2014. godine 1.707 Na osnovu procene rukovodstva Društva, nema indikacija da su nematerijalna ulaganja na dan izveštavanja obezvre ena.



24

7. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Zemljište Gra evinski

objekti Postrojenja

i oprema Investicione

nekretnine Ukupno

NPO NABAVNA/REVALORIZOVANA

VREDNOST

Stanje na dan 1. januara 2014. godine - 740.960 228.599 - 969.559

Pove anja u toku godine

- - 3.582 - 3.582 Otu enja i rashodovanja

- - (2.601) - (2.601)

Stanje na dan

- 31. decembra 2014. godine - 740.960 229.580 - 970.540 Pove anja - - 31.612

-

31.612

Prenos sa/na (40.006) 40.006 - Efekti procene (Napomena 15)

116.969 (12.416) - - 104.553

Otu enja i rashodovanja

- - (2.965) (2.965)

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 116.969 688.538 258.227 40.006 1.103.740

AKUMULIRANA ISPRAVKA

VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2014. godine - 12.077 210.829 - 222.906

Amortizacija (Napomena 25)

- 12.077 5.622 - 17.699 Otu enja i rashodovanja

- - (2.601) - (2.601)

Stanje na dan

31. decembra 2014. godine - 24.154 213.850 - 238.004 Amortizacija (Napomena 25) - 11.283 4.992

-

16.275

Efekti procene (Napomena 15) - (35.437) - - (35.437) Otu enja i rashodovanja

- - (2.482) - (2.482)

Stanje na dan

31. decembra 2015. godine - - 216.360 - 216.360 NEOTPISANA VREDNOST NA DAN: - 31. decembra 2015. godine

116.969 688.538 41.867 40.006 887.380

- 31. decembra 2014. godine - 716.806 15.730

-

732.536

Realni tereti na imovini Društva na dan 31. decembra 2015. godine:

Pre prodaje prostora Društvu, upisano je založno pravo na 3/10 dela poslovnog objekta u ulici Jevrejska br. 32 dana 5. oktobra 2000. godine u korist Savezne direkcije za robne rezerve na iznos od RSD 36.000 hiljada.

Pre prodaje prostora Društvu, upisano je založno pravo na 3/10 dela poslovnog objekta u ulici Jevrejska br. 32 dana 11. decembra 2000. godine u korist Servo Mihalj banke a.d. Zrenjanin na iznos od RSD 2.956 hiljada.

Hipoteka upisana u korist Srpske banke a.d. Beograd na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32, na iznos od EUR 1.000.000 po osnovu Ugovora o obezbe enju potraživanja br. 512 od 23. jula 2014. godine.



25

7. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (Nastavak)

Realni tereti na imovini Društva na dan 31. decembra 2015. godine (Nastavak):

Hipoteka upisana u korist VTB banke a.d. Beograd na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32 i objektu poslovnih usluga u Mike Alasa, na iznos od EUR 750.000 po osnovu Ugovora o dugoro noj višenamenskoj viševalutnoj revolving kreditnoj liniji od 28. aprila 2014. godine i Aneksa 1 ovog ugovora od 20. maja 2014. godine.

Hipoteka upisana u korist Banca Intesa a.d. Beograd, na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32, na iznos od EUR 250.000 po osnovu Ugovora o kreditnoj liniji br. 00-501-0030484.5 od 6. maja 2014. godine. Rešenje Republi kog geodetskog zavoda o brisanju tereta je dobijeno 27. januara 2016. godine i postalo je pravosnažno u toku februara meseca 2016. godine.

Hipoteka upisana u korist VTB banke a.d. Beograd na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32 i objektu poslovnih usluga u Mike Alasa, na iznos od EUR 700.000 po osnovu Ugovora o dugoro noj višenamenskoj viševalutnoj revolving kreditnoj liniji od 28. aprila 2014. godine, Aneksa 1 ovog ugovora od 20. maja 2014. godine i Aneksa 2 ovog ugovora od 28. novembra 2014. godine.

Društvo je u toku januara meseca 2016. godine podnelo zahtev za upis hipoteke na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32 u korist OTP banke Srbija a.d. Novi Sad, na iznos od EUR 1.500.000 po osnovu Ugovora o višenamenskoj kreditnoj liniji od 13. januara 2016. godine.

Neotpisana vrednost nekretnina koja se nalaze pod teretom iznosi RSD 663.592 hiljade na dan 31. decembra 2015. godine. Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing iznosi RSD 3.190 hiljada na dan 31. decembra 2015. godine.

Zemljište i gra evinski objekti su iskazani po revalorizovanoj vrednosti na dan 31. decembra 2015. godine u skladu sa procenom, koriš enjem tržišnog metoda baziranog na pore enju sa aktuelnim tržišnim cenama iste ili sli ne imovine, uz uvažavanje i principa uloženih sredstava. Procena je sprovedena od strane eksternih nezavisnih kvalifikovanih procenitelja. Društvo poseduje dokaze o vlasništvu nad objektima koji se nalaze u državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ. Društvo preduzima mere za regulisanje svojih prava po tom osnovu nad nepokretnostima koje se nalaze u bivšim republikama SFRJ. Nema indikacija da su gra evinski objekti i oprema na dan izveštavanja obezvre eni.

8. OSTALI DUGORO NI FINANSIJSKI PLASMANI 2015. 2014. Zajmovi dati radnicima za stambenu izgradnju 6.436 9.459 Minus: Svo enje na tržišnu vrednost plasmana i

ispravka vrednosti (2.489) (3.470) Ostali plasmani 1.030 - Stanje na dan 31. decembra 4.977 5.989 Stambeni zajmovi zaposlenima se vrednuju po amortizovanoj vrednosti koriš enjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoro ne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi.



26

9. ZALIHE

2015. 2014. Materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar 157.372 166.277 Roba 114.330 34.223 Pla eni avansi za zalihe i usluge 9.115 7.324 Minus: Ispravka vrednosti avansa

(Napomena 31) (410) (290) Stanje na dan 31. decembra 280.407 207.534

10. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

2015. 2014. Kupci u zemlji - zavisna pravna lica

(Napomena 35(a)) 32.201 16.054 Kupci u zemlji 186.347 168.291 Kupci u inostranstvu 14.556 17.494 Bruto potraživanja 233.104 201.839 Minus: Ispravka vrednosti: - kupci u zemlji (2.912) (2.245) - kupci u inostranstvu (983) -

(3.895) (2.245) Stanje na dan 31. decembra 229.209 199.594 Potraživanja od kupaca u zemlji sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine uklju uju potraživanja od ostalih povezanih pravnih lica u iznosu od RSD 846 hiljada (Napomena 35(a)). Iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja od kupaca odgovara njihovoj fer vrednosti. Za potraživanja po osnovu prodaje koja su iskazana u okviru stanja na dan 31. decembra 2015. godine, a nisu napla ena do datuma sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja, procenjena je naplativost istih i izvršeno obezvre enje putem ispravke vrednosti. Promene na ra unu ispravke vrednosti potraživanja u toku godine prikazane su kako sledi:

2015. 2014. Stanje na dan 1. januara 2.245 3.749 Ispravka vrednosti u toku godine (Napomena 31) 1.650 561 Direktan otpis prethodno ispravljenih potraživanja - (2.022) Napla ena ispravljena potraživanja (Napomena 30) - (43) Stanje na dan 31. decembra 3.895 2.245



27

10. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE (Nastavak)

Koncentracija kreditnog rizika u vezi sa potraživanjima nije zna ajna jer Društvo ima ve i broj me usobno nepovezanih kupaca sa pojedina no malim iznosima dugovanja. Shodno tome, rukovodstvo Društva smatra da nije potrebno izvršiti dodatno rezervisanje za izloženost kreditnom riziku, koje prevazilazi formiranu ispravku vrednosti po osnovu obezvre enja potraživanja. Stoga je maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan izveštavanja jednaka neto knjigovodstvenoj vrednosti potraživanja po osnovu prodaje.

11. DRUGA POTRAŽIVANJA

2015. 2014. Potraživanja za kamatu i dividende 683 683 Potraživanja od zaposlenih 55 - Potraživanja od državnih organa i organizacija 83 41 Potraživanja po osnovu prepla enih poreza i

doprinosa 1.055 4.172 Ostala kratkoro na potraživanja 328 213 Minus: Ispravka vrednosti (683) (683) Stanje na dan 31. decembra 1.521 4.426

12. KRATKORO NI FINANSIJSKI PLASMANI

2015. 2014. Kratkoro ni krediti i plasmani - zavisna pravna lica

(Napomena 35(a)) 73.317 86.981 Ostali kratkoro ni finansijski plasmani 4.915 3.846 Minus: Ispravka vrednosti ostalih plasmana (3.020) (1.457) Stanje na dan 31. decembra 75.212 89.370 Kratkoro ni krediti i plasmani se odnose na kredite date zavisnom pravnom licu “Direct Link” d.o.o. Beograd. Promene na ra unu ispravke vrednosti ostalih kratkoro nih finansijskih plasmana u toku godine prikazane su kako sledi:

2015. 2014. Stanje na dan 1. januara 1.457 828 Ispravka vrednosti u toku godine (Napomena 31) 657 629 Napla ena ispravljena potraživanja (Napomena 30) (124) - Ostale promene 1.030 - Stanje na dan 31. decembra 3.020 1.457



28

13. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

2015. 2014. Teku i (poslovni) ra uni 18.626 57.851 Blagajna 1 1 Devizni ra un 887 55 Devizni akreditivi 33 42 Ostala nov ana sredstva 53 17.053 Stanje na dan 31. decembra 19.600 75.002

14. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANI ENJA

2015. 2014. Unapred pla eni troškovi 37.438 5.784 Potraživanja za nefakturisani prihod - 1.321 Ostala aktivna vremenska razgrani enja 70 16 Stanje na dan 31. decembra 37.508 7.121 Unapred pla eni troškovi na dan 31. decembra 2015. godine se najve im delom, u iznosu od RSD 36.437 hiljada, odnose na unapred pla ene licence po fakturama od Microsoft Ireland Operations Ltd, Dablin, Irska. Period važenja licenci je od 1. januara do 31. decembra 2016. godine, a iznos troška e biti evidentiran u onom obra unskom periodu kada Društvo stvarno iskoristi licencu.



29

15. KAPITAL

Promene na kapitalu u toku godine prikazane su kako sledi:

Akcijski kapital

Emisiona premija

Ostali kapital

Otkupljene sopstvene

akcije

Statutarne

rezerve

Revalo-rizacione

rezerve

Aktuarski dobici i

gubici

Neraspo-re eni

dobitak Ukupan kapital

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 367.614 134.000 679 (33.682)

469 480.424 - 4.768 954.272

Neto dobitak teku e godine - - - - - - - 11.986 11.986 Ostali rezultat: Aktuarski gubici po osnovu

obra una otpremnina (Napomena 16) - - - -

- - (567) - (567) Odloženi porezi na aktuarske

gubitke (Napomena 34(c)) - - - -

- - 85 - 85 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 367.614 134.000 679 (33.682)

469 480.424 (482) 16.754 965.776

Uknjižavanje zemljista po fer

vrednosti (Napomena 7) - - - -

- - - 116.969 116.969 Raspodela dela dobitka - - - - - - - (8.000) (8.000) Neto dobitak teku e godine - - - - - - - 13.836 13.836 Ostali rezultat: Efekti procene nekretnina

(Napomena 7) - - - -

- 23.021 - - 23.021 Aktuarski gubici po osnovu

obra una otpremnina (Napomena 16) - - - -

- - (2.592) - (2.592) Odloženi porezi na aktuarske


- - 389 - 389 Ostalo - - - - - - - (1) (1) Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 367.614 134.000 679 (33.682)

469 503.445 (2.685) 139.558 1.109.398



30

15. KAPITAL (Nastavak)

Po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti izdatom dana 14. jula 2011. godine Društvu je odobrena zamena postoje ih akcija i njene nominalne vrednosti od RSD 2.000,00 po akciji u ra unovodstvenu vrednost od RSD 2.042,1752 po akciji. Nakon izdavanja ovog rešenja, u poslovnim knjigama Društva izvršeno je adekvatno prevo enje nominalne vrednosti u ra unovodstvenu vrednost po akciji, i to za stanje akcijskog kapitala i stanje otkupljenih sopstvenih akcija. Akcijski kapital Društva na dan 31. decembra 2015. godine se sastoji od 180.011 akcija (31. decembar 2014. godine: 180.011 akcija) pojedina ne ra unovodstvene vrednosti od RSD 2.042,1752 po akciji (31. decembar 2014. godine: RSD 2.042,1752), odnosno ukupne vrednosti od RSD 367.614 hiljada (31. decembar 2014. godine: RSD 367.614 hiljada). Na dan 31. decembra 2015. godine, broj sopstvenih akcija iznosio je 16.493, ukupne ra unovodstvene vrednosti RSD 33.682 hiljade (31. decembar 2014. godine: RSD 33.682 hiljade). Društvo u toku 2015. godine nije otkupljivalo sopstvene akcije. Najve i pojedina ni akcionar Društva je JP “Srbijagas” Novi Sad, koji poseduje 55.000 akcija i glasova, odnosno 30,55% akcijskog kapitala na dan 31. decembra 2015. godine (31. decembar 2014. godine: 30,55%). Preostalih 69,45% akcijskog kapitala nalazi se u vlasništvu raznih akcionara od kojih nijedan nema preko 5% akcijskog kapitala. Akcijama Društva se trguje na Beogradskoj berzi od 8. maja 2007. godine.

16. DUGORO NA REZERVISANJA

Troškovi u garantnom

roku

Rezervisanja za

otpremnine Ukupno Stanje na dan 1. januara 2014. godine 5.162 8.319 13.481 Rezervisanja u toku godine (Napomena 26) 125 - 125 Iskoriš eno u toku godine (2.665) (656) (3.321)Aktuarski gubitak (Napomena 15) - 567 567 Ukidanje rezervisanja (Napomena 32) - (2.152) (2.152)Stanje na dan 31. decembra 2014. godine

2.622 6.078 8.700

Rezervisanja u toku godine (Napomena 26) 178 968 1.146 Iskoriš eno u toku godine (1.689) - (1.689)Aktuarski gubitak (Napomena 15) - 2.592 2.592 Stanje na dan 31. decembra 2015. godine

1.111 9.638 10.749

Uobi ajena praksa je da Društvo daje garanciju na svoje proizvode. Rukovodstvo procenjuje troškove rezervisanja za budu e zahteve u garantnom roku za proizvode za koje ne postoji garancija dobavlja a od kojih je nabavljen repro-materijal, a na osnovu informacija o ovim zahtevima u prethodnim periodima, kao i na osnovu nedavnih trendova koji bi mogli nagovestiti da se informacije o prošlim troškovima mogu razlikovati od budu ih zahteva.

Rezervisanje za otpremnine prilikom odlaska zaposlenih iskazana su u iznosu sadašnje vrednosti o ekivanih budu ih isplata. Prilikom utvr ivanja sadašnje vrednosti o ekivanih odliva na dan 31. decembra 2015. godine, koriš ena je diskontna stopa od 4,5% i pretpostavka prose nog rasta zarada po stopi od 2% godišnje.



31

17. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

2015. 2014. Dobavlja i u zemlji 179.827 75.104 Dobavlja i u inostranstvu 121.362 100.401 Ostale obaveze iz poslovanja 393 289 Stanje na dan 31. decembra 301.582 175.794 Obaveze prema dobavlja ima ne nose kamatu i imaju valutu pla anja koja se kre e u rasponu od 30 do 60 dana. Obaveze prema dobavlja ima u inostranstvu na dan 31. decembra 2015. godine u iznosu od RSD 121.362 hiljade su izražene u stranoj valuti i to: USD 529,309.60 i EUR 513,690.97. Rukovodstvo Društva smatra da iskazana vrednost obaveza iz poslovanja odražava njihovu fer vrednost na dan bilansa stanja.

18. OSTALE KRATKORO NE OBAVEZE

2015. 2014. Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 10.137 8.994 Obaveze za dividende 2.878 1.760 Obaveze prema zaposlenima - 351 Obaveze prema direktoru, odnosno lanovima

organa upravljanja i nadzora 760 660 Obaveze prema fizi kim licima za naknade

po ugovorima 455 159 Ostale obaveze 123 163 Stanje na dan 31. decembra 14.353 12.087 Rukovodstvo Društva smatra da iskazana vrednost ostalih kratkoro nih obaveza odgovara njihovoj fer vrednosti na dan bilansa stanja.

19. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA Društvo je u skladu sa lanom 18. Zakona o ra unovodstvu izvršilo usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i ista su usaglašena sa dužnicima i poveriocima. Budu i da je u izvodima otvorenih stavki stajala klauzula da “ukoliko primalac izvoda ne vrati izvod u odre enom roku smatra se da je stanje obaveza i potraživanja usaglašeno”, Društvo smatra da su stanja i za one izvode koji nisu vra eni usaglašena. Na osnovu izvršenog postupka usaglašavanja, nema materijalno zna ajnih neusaglašenih iznosa potraživanja i obaveza.



32

20. POSLOVNI PRIHODI

2015. 2014. Prihodi od prodaje robe Prihodi od prodaje robe zavisnim pravnim licima (Napomena 35(b)) 737 1.733

Prihodi od prodaje robe na doma em tržištu 40.485 35.792 Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu 1.918 3.355 43.140 40.880 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga Prihodi od prodaje proizvoda i usluga zavisnim pravnim licima (Napomena 35(b)) 34.786 55.702

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima na doma em tržištu (Napomena 35(b)) 958 39.372

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na doma em tržištu 1.680.761 1.106.358

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 14.485 49.183

1.730.990 1.250.615 Prihod od premija, subvencija, dotacija,

donacija i sli ni prihodi - 23 Drugi poslovni prihodi 11.631 4.221 Ukupno 1.785.761 1.295.739 Prihodi od prodaje proizvoda, usluga i robe u 2015. godini se najve im delom odnose na prihode od prodaje ra unarske opreme u iznosu od RSD 1.017.308 hiljada (2014. godina: RSD 631.176 hiljada) i prihode od licenci u iznosu od RSD 501.972 hiljade (2014. godina: RSD 391.590 hiljada). Drugi poslovni prihodi se odnose na prihode po osnovu zakupnina, od ega se iznos od RSD 1.166 hiljada u 2015. godini odnosi na prihode od zavisnog pravnog lica “Direct Link” d.o.o. Beograd (2014. godina: RSD 1.847 hiljada) (Napomena 35(b)).

21. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE Nabavnu vrednost prodate robe u iznosu od RSD 38.683 hiljade u 2015. godini (2014 godina: RSD 34.963 hiljade) ini nabavna vrednost prodate robe za promet robe na veliko i u tranzitu. Nabavna vrednost prodate robe sastoji se iz neto fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke.



33

22. TROŠKOVI MATERIJALA

2015. 2014. Troškovi materijala za izradu 1.308.688 851.198 Troškovi ostalog materijala (režijskog) 3.887 4.143 Troškovi rezervnih delova 4.864 5.004 Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 666 1.054 Ukupno 1.318.105 861.399

23. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI

LI NI RASHODI

2015. 2014. Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 158.536 160.784 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade

na teret poslodavca 27.616 27.123 Troškovi naknada po ugovoru o delu 11.920 11.673 Troškovi naknada po autorskim ugovorima 639 639 Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i

povremenim poslovima 8.892 6.764 Troškovi naknada direktoru, odnosno lanovima

organa upravljanja i nadzora 13.798 14.566 Ostali li ni rashodi i naknade 18.751 19.157 Ukupno 240.152 240.706

24. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA

2015. 2014. Troškovi usluga na izradi u inaka 86.892 43.386 Troškovi reklame i propagande 9.327 5.491 Troškovi transportnih usluga 6.322 5.317 Troškovi zakupnina 6.263 6.433 Troškovi usluga održavanja 2.913 1.722 Troškovi istraživanja 862 - Troškovi ostalih usluga 5.454 4.955 Ukupno 118.033 67.304

25. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2015. 2014. Troškovi amortizacije nematerijalne imovine

(Napomena 6) 979 1.781 Troškovi amortizacije nekretnina, postrojenja i

opreme (Napomena 7) 16.275 17.699 Ukupno 17.254 19.480



34

26. TROŠKOVI DUGORO NIH REZERVISANJA

2015. 2014. Troškovi rezervisanja u garantnom roku

(Napomena 16) 178 125 Troškovi rezervisanja za otpremnine

(Napomena 16) 968 - Ukupno 1.146 125

27. NEMATERIJALNI TROŠKOVI

2015. 2014. Troškovi neproizvodnih usluga 23.427 24.193 Troškovi poreza 7.784 6.007 Troškovi reprezentacije 5.984 3.295 Troškovi platnog prometa 4.999 7.000 Troškovi lanarina 1.117 1.422 Troškovi premija osiguranja 950 820 Ostali nematerijalni troškovi 953 1.946 Ukupno 45.214 44.683

28. FINANSIJSKI PRIHODI

2015. 2014. Finansijski prihodi od povezanih pravnih

lica (Napomena 35(b)) 55 846 Prihodi od kamata 688 677 Pozitivne kursne razlike i pozitivni efekti

valutne klauzule 26.857 6.368 Ukupno 27.600 7.891

29. FINANSIJSKI RASHODI

2015. 2014. Rashodi kamata 1.601 899 Negativne kursne razlike i negativni efekti




35

30. PRIHODI OD USKLA IVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE

KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

2015. 2014. Prihodi od uskla ivanja vrednosti dugoro nih

finansijskih plasmana (Napomena 8) 981 1.004 Prihodi od uskla ivanja vrednosti potraživanja

(Napomena 10) - 43 Prihodi od uskla ivanja vrednosti kratkoro nih

finansijskih plasmana (Napomena 12) 124 - Ukupno 1.105 1.047

31. RASHODI OD USKLA IVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE


2015. 2014. Obezvre enje datih avansa (Napomena 9) 120 180 Obezvre enje potraživanja po osnovu prodaje

(Napomena 10) 1.650 561 Obezvre enje ostalih kratkoro nih finansijskih

plasmana (Napomena 12) 657 629 Ukupno 2.427 1.370

32. OSTALI PRIHODI

2015. 2014. Dobici od prodaje nematerijalne imovine,

nekretnina, postrojenja i opreme 63 300 Prihodi od smanjenja obaveza 328 1.145 Prihodi od ukidanja rezervisanja za troškove u

garantnom roku (Napomena 16) - 2.152 Ostali nepomenuti prihodi 1.009 1.177 Ukupno 1.400 4.774

33. OSTALI RASHODI

2015. 2014. Gubici po osnovu prodaje osnovnih sredstava 115 - Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja - 806 Ostali nepomenuti rashodi 1.381 3.286 Ukupno 1.496 4.092



36

34. POREZ NA DOBITAK

(a) Komponente poreza na dobitak

Glavne komponente poreza na dobitak su slede e: 2015. 2014. Teku i porez na dobitak 3.117 - Odloženi poreski rashodi/(prihodi) perioda 3.764 (2.123) Ukupan poreski rashod/(prihod) 6.881 (2.123)

(b) Usaglašavanje poreskog rashoda i ra unovodstvenog dobitka pre oporezivanja Obra unati poreski rashod/(prihod) se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi se dobio primenom važe e poreske stope od 15% na ra unovodstveni dobitak pre oporezivanja, kao što sledi: 2015. 2014. Dobitak pre oporezivanja 20.717 9.863 Porez obra unat po propisanoj poreskoj stopi – 15% 3.108 1.479 Uskla ivanje prihoda/rashoda 3.773 (3.602) Ukupan poreski rashod/(prihod) 6.881 (2.123) Efektivna poreska stopa 33,21% -

(c) Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze, neto se odnose na privremene razlike izme u knjigovodstvene vrednosti nekretnina, opreme i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, kao i na dugoro na rezervisanja za otpremnine zaposlenih prilikom odlaska u penziju. Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u slede oj tabeli: 2015. 2014. Stanje na dan 1. januara 79.830 82.038 Efekat privremenih razlika evidentiran

na teret/(u korist) bilansa uspeha 3.764 (2.123) Efekat privremenih razlika evidentiran

u korist kapitala (Napomena 15) (389) (85) Stanje na dan 31. decembra 83.205 79.830



37

35. OBELODANJIVANJE TRANSAKCIJA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Društvo ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima, zavisnim pravnim licima i drugim povezanim stranama. Najve i pojedina ni akcionar Društva je JP “Srbijagas” Novi Sad u ijem se vlasništvu nalazi 30,55% akcijskog kapitala Društva. Preostalih 69,45% akcijskog kapitala nalazi se u vlasništvu raznih akcionara od kojih nijedan nema preko 5% akcijskog kapitala. Društvo je 100% vlasnik kapitala zavisnog pravnog lica “Direct Link” d.o.o. Beograd.

Slede e transakcije su obavljene sa povezanim pravnim licima:

(a) Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine proistekla iz

transakcija sa povezanim licima prikazana su u slede oj tabeli: 2015. 2014. Potraživanja po osnovu prodaje

(Napomena 10): Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 32.201 16.054 Ostala povezana pravna lica - JP Srbijagas Novi Sad - 846 32.201 16.900

Kratkoro ni krediti (Napomena 12): Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 73.317 86.981 73.317 86.981

(b) Transakcije sa povezanim pravnim licima, odnosno prihodi i rashodi nastali u 2015. i 2014. godini prikazani su u slede oj tabeli: 2015. 2014. PRIHODI Prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga

(Napomena 20): Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 35.523 57.435 Ostala povezana pravna lica - JP Srbijagas Novi Sad 958 39.372 36.481 96.807 Prihodi od zakupa (Napomena 20) Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 1.166 1.847 1.166 1.847 Finansijski prihodi (Napomena 28) Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd - 846 Ostala povezana pravna lica - JP Srbijagas Novi Sad 55 - 55 846 Ukupno 37.702 99.500

Roba, proizvodi i usluge se prodaju po cenama i uslovima koji bi bili na raspolaganju tre im licima.



38

35. OBELODANJIVANJE TRANSAKCIJA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

(b) Transakcije sa povezanim pravnim licima - rashodi (Nastavak)

2015. 2014. RASHODI Nabavke robe i usluga Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 18.675 36.243 Ukupno 18.675 36.243

Roba i usluge se kupuju u skladu sa normalnim uslovima poslovanja.

(c) Bruto zarade i naknade klju nog rukovode eg osoblja Društva (direktor, lanovi Izvršnog i Nadzornog odbora) u 2015. godini su iznosile RSD 23.134 hiljade (2014. godina: RSD 23.095 hiljada).

36. ZARADA PO AKCIJI Zarada po akciji ra unata je u skladu sa MRS 33 “Zarada po akciji”. Društvo izra unava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obra unava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, imaocima obi nih akcija Društva, ponderisanim prose nim brojem izdatih obi nih akcija u toku perioda. U RSD bez para 2015. 2014. Neto dobitak koji pripada akcionarima (A) 13.836.140 11.985.501 Broj obi nih akcija u opticaju na dan

31. decembra 180.011 180.011 Prera unat ponderisan prose an broj

obi nih akcija (B) 180.011 180.011 Osnovna zarada po akciji (A/B) 77 67

37. POTENCIJALNE OBAVEZE

Na dan 31. decembra 2015. godine, Društvo se javlja kao tužena strana u sedam radnih sporova i jednom parni nom postupku, dok se kao tužilac javlja u pet sporova. Ukupna vrednost tužbenih zahteva u kojima se Društvo javlja kao tužena strana, bez eventualnih kamata i troškova spora, iznosi RSD 386 hiljada. Rukovodstvo Društva ne o ekuje materijalno zna ajne gubitke po osnovu sudskih sporova u narednom periodu i, shodno tome, priloženi finansijski izveštaji za 2015. godinu ne uklju uju rezervisanja za potencijalne gubitke po ovom osnovu.

PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU RAČUNARSKE OPREME I INFORMATIČKI INŽENJERING “INFORMATIKA” a.d. BEOGRAD Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2015. i Izveštaj nezavisnog revizora

INFORMATIKA a.d. BEOGRAD

SADRŽAJ

Strana IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Bilans stanja Bilans uspeha Izveštaj o ostalom rezutatu Izveštaj o promenama na kapitalu Izveštaj o tokovima gotovine Napomene uz finansijske izveštaje 1 - 39

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Akcionarima Preduzeća za proizvodnju računarske opreme i informatički inženjering “Informatika” a.d. Beograd

Izveštaj o finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Preduzeća za proizvodnju računarske opreme i informatički inženjering “Informatika” akcionarsko društvo Beograd (u daljem tekstu “Društvo”), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2015. godine i bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i druge napomene uz finansijske izveštaje.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, zasnovanim na Zakonu o računovodstvu (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 62/2013), kao i za one interne kontrole koje rukovodstvo odredi kao neophodne u pripremi finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške.

Odgovornost revizora

Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima na osnovu izvršene revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 62/2013) i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze. Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika postojanja materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor sagledava interne kontrole relevantne za sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja radi osmišljavanja revizijskih postupaka koji su odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe uključuje ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanost računovodstvenih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući, i da obezbeđuju osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, finansijsku poziciju Društva na dan 31. decembra 2015. godine, kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i računovodstvenim politikama obelodanjenim u Napomeni 3. uz finansijske izveštaje.

2

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Akcionarima Preduzeća za proizvodnju računarske opreme i informatički inženjering “Informatika” a.d. Beograd (Nastavak)

Izveštaj o finansijskim izveštajima (Nastavak)

Skretanje pažnje

Skrećemo pažnju na Napomenu 7. uz finansijske izveštaje u kojoj je obelodanjeno da Društvo poseduje dokaze o vlasništvu nad objektima koji se nalaze u državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ. Nakon što je međudržavnim Sporazumom o pitanjima sukcesije i prilogom G ovog Sporazuma potvrđeno pravo vlasnika – građana i pravnih lica, na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji država sukcesora, rukovodstvo Društva preduzima mere za regulisanje svojih prava po tom osnovu nad nepokretnostima koje se nalaze u bivšim republikama SFRJ. Rukovodstvo Društva smatra da se ishod navedenog pitanja u ovom trenutku ne može pouzdano proceniti. Naše mišljenje ne sadrži rezervu po ovom pitanju. Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevima Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje i tačnost godišnjeg izveštaja o poslovanju u skladu sa zahtevima Zakona o računovodstvu i Zakona o tržištu kapitala Republike Srbije. Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju Društva za 2015. godinu sa finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu koji su bili predmet revizije. Naši postupci u tom pogledu su obavljeni u skladu sa Međunarodnim standardom revizije 720 “Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije” i ograničeni su samo na ocenu usaglašenosti finansijskih informacija sadržanih u godišnjem izveštaju o poslovanju sa revidiranim finansijskim izveštajima. Po našem mišljenju, finansijske informacije obelodanjene u godišnjem izveštaju o poslovanju Društva za 2015. godinu usklađene su, po svim materijalno značajnim pitanjima, sa revidiranim finansijskim izveštajima Društva za 2015. godinu. Beograd, 21. mart 2016. godine

Ksenija Ristić Kostić

Ovlašćeni revizor

INFORMATIKA a.d. Beograd, Jevrejska 32

Beograd, mart 2016. godine

NAPOMENE UZ REDOVAN GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

ZA 2015. GODINU


Iznosi su iskazani u RSD hiljada, osim ukoliko nije drugačije naznačeno

1

1. OPŠTE INFORMACIJE

Akcionarsko društvo “Informatika” Beograd je preduzeće za proizvodnju računarske opreme i informatički inženjering (u daljem tekstu “Društvo”). Osnovna delatnost Društva je proizvodnja i održavanje računarske opreme, industrijskih računara, komunikacija i sveobuhvatnih proizvodno poslovnih informacionih sistema. Osnovni podaci o Društvu dati su u nastavku teksta. Naziv Društva Preduzeće za proizvodnju računarske opreme i informatički inženjering “Informatika” a.d.

Sedište Društva Beograd, Jevrejska 32.

Država i adresa registracije Republika Srbija, Beograd, Jevrejska 32

Datum osnivanja Društva 1. april 1976. godine

Delatnost Društva 2620 - proizvodnja i promet računara

Veličina Društva srednje

Vlasništvo privatno 100%

Vlasnici Društva prema evidenciji iz Centralnog registra hartija od vrednosti

Broj akcija 180.011

Broj zaposlenih na neodređeno vreme 31. decembra 2015. godine 135 (31. decembar 2014. godine: 136)

Društvo je dobilo standard ISO 9001, ISO 14001 i ISO 27001

Akcijama Društva se trguje na Beogradskoj berzi počev od 8. maja 2007. godine Društvo ima u vlasništvu 6.657 m2 dobro opremljenog poslovnog prostora za potrebe proizvodnje, servisa, projektovanja i izrade informacionih sistema raspoređenog u najvećim privrednim centrima. Uspešna dugogodišnja saradnja sa najpriznatijim svetskim firmama kao što su Microsoft, Dell, Unisys omogućava Društvu primenu najnovijih dostignuća iz oblasti savremenih informacionih tehnologija. Do sada je uspešno realizovan veliki broj ugovora sa privrednim preduzećima u zemlji i u inostranstvu, državnim institucijama, javnim preduzećima i drugima. Ovi finansijski izveštaji odobreni su od strane Nadzornog odbora Društva dana 18. marta 2016. godine.



2


Priloženi finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 62/2013 – u daljem tekstu: Zakon). U skladu sa Zakonom, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, nezavisno od veličine, primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: “MSFI”). MSFI, u smislu Zakona, čine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, Međunarodni računovodstveni standardi - MRS, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja - MSFI i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda, naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobreni od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-896/2014-16 od 13. marta 2014. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 35/2014) utvrđen je zvaničan prevod Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje i osnovnih tekstova MRS, odnosno MSFI izdatih od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (“IASB”), kao i tumačenja standarda izdatih od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (“IFRIC”) u obliku u kojem su izdati, odnosno usvojeni. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Društva iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Iznosi iskazani u RSD zaokruženi su na najbližu hiljadu osim ako nije drugačije naznačeno. Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Službeni glasnik RS”, br. 95/2014 i 144/2014). Osnovne računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja navedene su u Napomeni 3. Priloženi finansijski izveštaji uključuju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Društva bez uključivanja zavisnog pravnog lica. Društvo takođe sastavlja i konsolidovane finansijske izveštaje.

2.1. Osnove za vrednovanje Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu nabavne vrednosti, osim zemljišta i nekretnina (građevinskih objekata) koji se iskazuju po fer vrednosti koja se zasniva na periodičnim procenama koje vrše eksterni nezavisni procenitelji.



3


(Nastavak)

2.2. Uticaj i primena novih i revidiranih MRS/MSFI Računovodstvene politike i procene korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Društva za 2014. godinu.

(a) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda na snazi u tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni u Republici Srbiji

Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, stupili su na snagu 1. januara 2015. godine i ranije i kao takvi su primenljivi na finansijske izveštaje za 2015. godinu, ali još uvek nisu zvanično prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva finansija, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva: – Izmene MRS 32 “Finansijski instrumenti: prezentacija” - Prebijanje finansijskih sredstava i

finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27 - “Investicioni entiteti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine” - Obelodanjivanja o nadoknadivom iznosu nefinansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene MRS 39 “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje” – Novacija derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– IFRIC 21 “Dažbine” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Izmene različitih standarda (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2010-2012”, objavljenog od strane IASB-a u decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

– Izmene različitih standarda (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2011-2013”, objavljenog od strane IASB-a u decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine); i

– Izmene MRS 19 “Primanja zaposlenih” - Definisani planovi doprinosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

Iako rukovodstvo Društva smatra da većina gore navedenih izmena standarda nije relevantna za poslovanje Društva, niti da ima materijalno značajne efekte na priložene finansijske izveštaje, shodno navedenom, priloženi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima MSFI i ne mogu se smatrati finansijskim izveštajima sastavljenim i prikazanim u skladu sa MSFI.



4


(Nastavak)

2.2. Uticaj i primena novih i revidiranih MRS/MSFI (Nastavak) (b) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu

Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati su od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja ali nisu još stupili na snagu, niti su zvanično prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva finansija, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva:

– Izmene različitih standarda (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) koje su rezultat projekta

godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2012-2014”, objavljenog od strane IASB-a u septembru 2014. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmеnе МRS 1 “Prеzеntаciја finаnsiјskih izvеštаја” - Iniciјаtivа u pogledu obelodanjivanja (nа snаzi zа gоdišnjе pеriоdе kојi pоčinju nа dаn ili nаkоn 1. јаnuаrа 2016. gоdinе);

– Izmene MRS 12 “Pоrеzi nа dоbitаk” – Priznаvаnjе оdlоžеnih pоrеskih srеdstаvа zа nеrеаlizоvаnе gubitkе (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine);

– Izmene MRS 16 “Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 “Nematerijalna ulaganja” - Tumačenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmene MRS 16 “Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 “Poljoprivreda” - Poljoprivreda – industrijske biljke (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmene MRS 27 “Pojedinačni finansijski izveštaji” - Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmene MRS 28 “Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” i MSFI 10 “Konsolidovani finansijski izveštaji” - Prodaja ili unos imovine između investitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Izmеnе МRS 28 “Ulаgаnjа u pridružеnе еntitеtе i zајеdničkе pоduhvаtе”, МSFI 10 “Kоnsоlidоvаni finаnsiјski izvеštајi” i МSFI 12 “Оbеlоdаnjivаnjе о učеšćimа u drugim еntitеtimа” - Primеnа izuzеćа u kоnsоlidаciјi (nа snаzi zа gоdišnjе pеriоdе kојi pоčinju nа dаn ili nаkоn 1. јаnuаrа 2016. gоdinе);

– MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

– Izmene MSFI 11 “Zajednički aranžmani” - Računovodstveno obuhvatanje sticanja interesa u zajedničkim aranžmanima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– MSFI 14 “Računi regulatornih razgraničenja” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– MSFI 15 “Prihodi iz ugovora sa klijentima” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine); i

– MSFI 16 “Lizing” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).



5


(Nastavak)

2.3. Uporedni podaci Uporedne podatke čine podaci sadržani u finansijskim izveštajima za 2014. godinu, sastavljeni u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, koji su bili predmet revizije.

2.4. Stalnost poslovanja Finansijski izveštaji Društva su sastavljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, koje podrazumeva da će Društvo nastaviti sa poslovanjem u doglednoj budućnosti, koja obuhvata period od najmanje dvanaest meseci od datuma finansijskih izveštaja.

2.5. Korišćenje procenjivanja Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Društva. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu odstupati od ovih procena. Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su izvršene procene, predmet su redovnih provera. Ukoliko se putem provera utvrdi da je došlo do promene u procenjenoj vrednosti, utvrđeni efekti se priznaju u finansijskim izveštajima u periodu kada je do promene došlo. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 5.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Nematerijalna imovina Nematerijalna imovina se inicijalno priznaje po nabavnoj vrednosti. Naknadno vrednovanje nematerijalne imovine izvršeno je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Nematerijalna imovina Društva na dan 31. decembra 2015. godine se sastoji od softvera i licenci. Korisni vek nematerijalne imovine je procenjen kao određen (3 do 7 godina), a amortizacija nematerijalne imovine se obračunava primenom proporcionalne metode. Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe. Izdaci vezani za održavanje softvera priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja priznaju se kao trošak u periodu u kome nastanu (Napomena 24). Dobici i gubici koji proističu iz rashodovanja ili prodaje nematerijalne ulaganja se priznaju u bilansu uspeha perioda kada je nematerijalno ulaganje rashodovano, odnosno prodato, i to u visini razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti sredstva.



6

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

3.2. Nekretnine, postrojenja i oprema

Stavke nekretnina, postrojenja i opreme, koje ispunjavaju uslove da budu priznate kao sredstvo, odmeravaju se prilikom početnog priznavanja po svojoj nabavnoj vrednosti odnosno, ceni koštanja. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci sredstava, što uključuje fakturnu vrednost (uključujući carinske dažbine i PDV), sve troškove koji se direktno pripisuju dovođenju sredstva na lokaciju i u stanje koje je neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati na način na koji rukovodstvo očekuje, inicijalnu procenu troškova demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja na kom je sredstvo locirano, kao i kapitalizovane troškove pozajmljivanja. Nakon početnog priznavanja kao sredstva, stavke postrojenja i opreme su odmerene po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke po osnovu obezvređenja, dok se zemljište i nekretnine (građevinski objekti) odmeravaju po fer vrednosti koja se zasniva na periodičnim procenama koje vrše eksterni nezavisni procenitelji. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Dobici i gubici koji proističu iz rashodovanja ili prodaje sredstva se priznaju u bilansu uspeha perioda kada je sredstvo rashodovano, odnosno prodato, i to u visini razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti sredstva. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se njihova nabavna, odnosno revalorizovana vrednost u slučaju građevinskih objekata, rasporedila tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

- Građevinski objekti 40-65 godina – Mašine i oprema 1-10 godina – Motorna vozila 3-10 godina

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira i po potrebi koriguje na datum svakog bilansa stanja. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Obračun amortizacije nematerijalne imovine i nekretnina, postrojenja i opreme za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 142/2014, 91/2015 i 112/2015) i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 116/2004 i 99/2010), što rezultira u odloženim porezima (Napomena 34).



7


3.3. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina Društva je nekretnina koju Društvo drži radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog, a ne radi:

- upotrebe za proizvodnju ili snabdevanje robom ili pružanje usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja; ili

- prodaje u okviru redovnog poslovanja. Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja. Nakon početnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrši se po fer (poštene) vrednosti. Fer vrednost investicione nekretnine je njena tržišna vrednost. Poštena vrednost meri se kao najverovatnija cena koja realno može da se dobije na tržištu, na dan bilansa stanja, u skladu sa definicijom poštene vrednosti. Dobitak ili gubitak nastao zbog promene fer vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. Investicione nekretnine ne podležu obračunu amortizacije.

3.4. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Za sredstva koja imaju neodređen korisni vek upotrebe i ne podležu amortizaciji, provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je fer vrednost sredstva umanjena za troškove prodaje ili vrednosti u upotrebi, u zavisnosti koja od ovih vrednosti je viša. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti revidiraju se na svaki izveštajni datum zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

3.5. Finansijski instrumenti

3.5.1. Finansijska sredstva Društvo priznaje finansijska sredstva u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada je došlo do isteka ugovornog prava ili prenosa prava na prilive gotovine po osnovu tog sredstva, i kada je Društvo izvšilo prenos svih rizika i koristi koji proističu iz vlasništva nad finansijskim sredstvom.



8

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 3.5. Finansijski instrumenti (Nastavak)


Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj i za direktno pripisive transakcione troškove (osim u slučaju kada se radi o finansijskim sredstvima koja se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, kada se transakcioni troškovi tretiraju kao rashodi perioda). Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava se priznaje na datum trgovanja - datum kada se Društvo obavezalo da će kupiti ili prodati sredstvo. Finansijska sredstva Društva uključuju gotovinu, potraživanja od kupaca i ostala potraživanja iz poslovanja, kao i date kredite i pozajmice. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Finansijska sredstva se klasifikuju u sledeće kategorije: finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, zajmovi i potraživanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i sredstva koja se drže do roka dospeća. Društvo je klasifikovalo finansijska sredstva u kategoriju “Zajmovi i potraživanja”. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi: Zajmovi i potraživanja Zajmovi i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu. Izuzetno od opšteg pravila početnog priznavanja finansijskih sredstava, kratkoročna beskamatna potraživanja kod kojih je efekat diskontovanja nematerijalan, inicijalno se priznaju po originalnoj fakturnoj vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, zajmovi i potraživanja se naknadno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. U bilansu stanja Društva ova kategorija finansijskih sredstava obuhvata date stambene kredite zaposlenima, potraživanja od kupaca i druga potraživanja iz poslovanja, date kratkoročne pozajmice povezanim pravnim licima i druge plasmane. Potraživanja od kupaca se evidentiraju po fakturnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti obezvređenih potraživanja. Ispravka vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Procena ispravke vrednosti potraživanja vrši se na osnovu starosne analize i istorijskog iskustva, i kada naplata celog ili dela potraživanja više nije verovatna. Knjigovodstvena vrednost potraživanja i plasmana umanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u bilansu uspeha u okviru rashoda od usklađivanja vrednosti ostale imovine koja se iskazuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Napomena 31). Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraživanja od kupaca.



9

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 3.5. Finansijski instrumenti (Nastavak)


Zajmovi i potraživanja (Nastavak) Prihodi od ukidanja ispravke vrednosti po osnovu naknadno naplaćenih iznosa i procenjene naplativosti potraživanja i plasmana priznaju se u korist bilansa uspeha (Napomena 30). Ostali dugoročni finansijski plasmani obuhvataju beskamatna i kamatonosna potraživanja od zaposlenih po osnovu odobrenih stambenih zajmova. Stambeni zajmovi zaposlenima se vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoročne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi. Ispravka vrednosti potraživanja od zaposlenih se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja.

3.5.2. Finansijske obaveze Društvo priznaje finansijske obaveze u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza plaćanja predviđena ugovorom ukinuta ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. Finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti, uvećanoj za direktno pripisive troškove transakcija. Izuzetno od opšteg pravila početnog priznavanja finansijskih obaveza, kratkoročne beskamatne obaveze kod kojih je efekat diskontovanja nematerijalan, inicijalno se priznaju po originalnoj fakturnoj vrednosti. Finansijske obaveze Društva uključuju obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iz poslovanja. Finansijske obaveze Društva se, u smislu MRS 39 “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje”, klasifikuju kao zajmovi i krediti. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih obaveza u momentu inicijalnog priznavanja. Naknadno vrednovanje finansijskih obaveza zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

(a) Krediti od banaka i dobavljača Krediti od banaka i dobavljača se prvobitno priznaju u iznosima primljenih sredstava, a nakon toga se iskazuju po amortizovanoj vrednosti.

(b) Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavljačima i ostale tekuće obaveze vrednuju se po amortizovanoj vrednosti, što zbog kratkoročne prirode ovih obaveza odgovara njihovoj nominalnoj vrednosti.



10


3.5.3. Međusobno prebijanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja samo ako postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

3.5.4. Finansijski instrumenti koji se ne vrednuju po fer vrednosti Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti uključuju: gotovinu i gotovinske ekvivalente, potraživanja iz poslovanja, date zajmove i obaveze prema dobavljačima. Zbog svog kratkoročnog karaktera, knjigovodstvena vrednost gotovinskih ekvivalenata i gotovine, potraživanja iz poslovanja i obaveza iz poslovanja odgovara njihovoj fer vrednosti.

3.6. Zalihe Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti, odnosno neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža. Nabavna vrednost predstavlja vrednost po fakturi ino ili domaćeg dobavljača uvećanu za troškove carine, transportne i ostale dokumentovane zavisne troškove nabavke. Neto prodajna vrednost je cena po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima poslovanja po odbitku varijabilnih troškova prodaje. Terećenjem rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha repromaterijala i robe u slučajevima kada se oceni da je potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost.

3.7. Gotovinski ekvivalenti i gotovina Gotovinski ekvivalenti i gotovina uključuju sredstva na računima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visokolikvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće, a koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti.

3.8. Kapital Kapital Društva čine:

(a) Akcijski kapital – obične akcije; (b) Rezerve formirane iz emisione premije i statutarne i druge rezerve; (c) Revalorizacione rezerve koje čine pozitivni efekti izvršene procene građevinskih

objekata i njihovo svođenje na fer tržišnu vrednost; (d) Nerealizovani dobici/gubici po osnovu drugih komponenti ostalog rezultata (aktuarski

dobici/gubici); i (e) Neraspoređeni dobitak/gubitak. Otkupljene sopstvene akcije predstavljaju odbitnu stavku kapitala Društva.

3.9. Raspodela dobitka Raspodela dobitka vlasnicima kapitala Društva priznaje se kao obaveza u periodu u kome su vlasnici kapitala Društva odobrili raspodelu dobitka.



11


3.10. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja se priznaju u iznosima koji predstavljaju najbolju procenu izdataka zahtevanih da se izmiri sadašnja obaveza na datum bilansa stanja (Napomena 16). Trošak rezervisanja se priznaje u rashodima perioda. Kada je efekat vremenske vrednosti novca značajan, iznos rezervisanja je sadašnja vrednost očekivanih izdataka zahtevanih da se obaveza izmiri, dobijen diskontovanjem pomoću stope pre poreza koja odražava tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za obavezu.

Rezervisanja se ponovo razmatraju na svaki datum bilansa stanja i koriguju radi odražavanja najbolje tekuće procene. Kada više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan, rezervisanje se ukida u korist bilansa uspeha tekuće godine. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.

Rezervisanja za troškove u garantnom roku formiraju se u slučajevima odobravanja garantnog roka kupcima dužeg od godinu dana, a pod uslovom da proizvođač utrošenih komponenti koje su ušle u sastav finalnog proizvoda nije dao garanciju na navedene komponente. Rezervisanja se formiraju kao odgovarajući procenat od ostvarenih prihoda od prodaje pojedinih vrsta proizvoda. Formiranje rezervisanja se vrši na teret bilansa uspeha, dok se neiskorišćena rezervisanja ukidaju u korist bilansa uspeha. Kada proizvođač komponenti u slučaju reklamacije kupca snosi troškove zamene istih a serviseri Društva vrše opravke, ne formiraju se rezervisanja za garantni rok. Rezervisanja za otpremnine zaposlenih za odlazak u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih budućih odliva primenom diskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene.

3.11. Potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 37), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.



12


3.12. Primanja zaposlenih

(a) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da plaća porez, kao i doprinose državnim fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima obračunatim po stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Društvo je takođe, obavezno da od bruto zarada zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima. Kada su doprinosi jednom uplaćeni, Društvo nema nikakvih daljih obaveza u pogledu plaćanja. Porezi i doprinosi na teret poslodavca i na teret zaposlenog se knjiže na teret rashoda perioda na koji se odnose.

(b) Ostale naknade zaposlenima - otpremnine U skladu sa Zakonom o radu, Društvo ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od dve prosečne bruto zarade u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Rezervisanja po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju se procenjuju na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu, dok se aktuarski dobici i gubici priznaju u izveštaju o ostalom rezultatu. Osnovne pretpostavke na osnovu kojih je izvršen obračun rezervisanja za otpremnine zaposlenih obelodanjene su u Napomeni 16.

3.13. Preračunavanje stranih valuta i računovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po osnovu valutne klauzule

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2, finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan izveštavanja preračunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog deviznog kursa Narodne banke Srbije važećeg na taj dan (Napomena 38). Transakcije u stranim valutama tokom izveštajnog perioda preračunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima plaćanja i preračunom transakcija u toku izveštajnog perioda evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi (Napomena 28), odnosno finansijski rashodi (Napomena 29).



13


3.13. Preračunavanje stranih valuta i računovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po

osnovu valutne klauzule (Nastavak) Pozitivni i negativni efekti ugovorenih valutnih klauzula u vezi sa potraživanjima i obavezama, takođe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda (Napomena 28), odnosno finansijskih rashoda (Napomena 29).

3.14. Priznavanje prihoda Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je verovatno da će u budućnosti Društvo imati priliv ekonomskih koristi. Prihod se priznaje u visini fer vrednosti primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta.

(a) Prihod od prodaje proizvoda i robe Prihodi od prodaje proizvoda i robe se priznaju kada su suštinski svi rizici i koristi od vlasništva nad proizvodima i robom prešli na kupca, što se uobičajeno dešava prilikom isporuke proizvoda i robe. Smatra se da prilikom prodaje nije prisutan nijedan element finansiranja pošto se prodaja vrši uz rok plaćanja od 60 dana, što je u skladu sa tržišnom praksom.

(b) Prihod od prodaje usluga Društvo prodaje usluge koje se odnose na održavanje računarske opreme, izradu aplikativnih softvera, kao i internet usluge. Ove usluge se pružaju na bazi utrošenog vremena i materijala, ili putem ugovora sa fiksnom cenom, sa uobičajeno definisanim ugovorenim uslovima. Prihod od ugovora na bazi utrošenog vremena i materijala, priznaje se po ugovorenim naknadama s obzirom da su utrošeni radni sati i da su nastali direktni troškovi. Za ugovore na bazi utroška materijala stanje dovršenosti se odmerava na bazi nastalih troškova materijala kao procenat od ukupnih troškova koji treba da nastanu. Prihod od ugovora sa fiksnom cenom priznaje se po metodu stepena završenosti. Prema ovom metodu, prihod se generalno priznaje na osnovu izvršenih usluga do datog datuma, utvrđenih kao procenat u odnosu na ukupne usluge koje treba da se pruže.

(c) Prihod od kamata Prihod od kamata potiče od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i na zatezne kamate koje se obračunavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u skladu sa ugovornim odredbama. Prihodi od kamata se priznaju u periodu u kome je Društvo steklo pravo da se kamata primi i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru finansijskih prihoda (Napomena 28).

(d) Prihod od zakupnina Prihod od zakupnina potiče od davanja nekretnina u zakup i obračunava se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.



14


3.15. Priznavanje rashoda

(a) Poslovni rashodi

Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju nabavnu vrednost prodate robe, troškove potrošnog i ostalog materijala, goriva i energije, bruto zarade i naknade zarada, troškove amortizacije, održavanja i usluge pružene od strane trećih lica. Troškovi tekućeg održavanja i opravki nekretnina, postrojenja i opreme se priznaju na teret rashoda obračunskog perioda u kom su nastali u stvarno nastalom iznosu (Napomena 24). Poslovni rashodi obuhvataju i nematerijalne troškove kao što su troškovi reprezentacije, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostale troškove nastale u tekućem obračunskom periodu. Poslovni rashodi evidentiraju se u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, u stvarno nastalom iznosu, u obračunskom periodu na koji se odnose.

(b) Troškovi pozajmljivanja Troškovi pozajmljivanja tretiraju se kao rashod perioda u momentu njihovog nastanka. Troškovi pozajmljivanja obuhvataju kamatu i ostale troškove nastale u vezi sa pozajmljivanjem sredstava. Rashodi kamata na kredite i iz poslovnih odnsosa evidentiraju se u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda u obračunskom periodu na koji se odnose (Napomena 29).

(c) Ostali rashodi Ostale rashode čine manjkovi, rashodi po osnovu otpisa potraživanja, rashodi po osnovu obezvređenja imovine i ostali nepomenuti rashodi. Ostali rashodi priznaju se u obračunatom iznosu u periodu u kojem su nastali.

3.16. Porez na dobitak Tekući porez Porez na dobitak se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 142/2014, 91/2015 i 112/2015) i relevantnim podzakonskim aktima. Porez na dobitak obračunava se primenom stope od 15% na poresku osnovicu iskazanu u poreskom bilansu (2014. godina: 15%), nakon čega se može umanjiti za utvrđene poreske kredite. Poreski bilans se predaje najkasnije u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. Društvo tokom godine porez na dobitak plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu.



15


3.16. Porez na dobitak (Nastavak)

Tekući porez (Nastavak) Shodno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik Republike Srbije” br. 108/2013), počev od utvrđivanja poreza na dobitak za 2014. godinu, poreski obveznici više ne mogu da koriste poresku olakšicu u vidu poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj – poreski kredit i iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka propisanog Zakonom (ne duže od deset godina). Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Gubici utvrđeni u poreskom bilansu u tekućem obračunskom periodu mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina. Odloženi porez Odloženi porez na dobitak se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobitak se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivane buduće oporezive dobiti dovoljan da se sve odbitne privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere u kojoj je postalo verovatno da će buduća oporeziva dobit dozvoliti povraćaj odloženog poreskog sredstva. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao rashodi i prihodi i uključeni su u neto dobitak perioda. Odloženi porez na dobitak koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira u korist, odnosno na teret kapitala.

3.17. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice ima mogućnost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši značajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugog lica, što je definisano u MRS 24 “Obelodanjivanje povezanih strana”. Odnosi između Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Stanja potraživanja i obaveza na dan izveštavanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sa povezanim pravnim licima posebno se obelodanjuju (Napomena 35).



16

4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI - UPRAVLJANJE RIZICIMA

Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišnom riziku (koji obuhvata rizik od promena kurseva stranih valuta, kamatni rizik i rizik od promene cena), finansijskom riziku (deviznom i kamatnom), kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum. Upravljanje rizicima obavlja Finansijska služba Društva u skladu sa politikama odobrenim od strane Nadzornog odbora. Finansijski rizici se sagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju umanjenjem izloženosti Društva ovim rizicima. Društvo ne može da eliminiše sve finansijske i operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Društvo je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Rukovodstvo Društva smatra da su u tekućim okolnostima politike upravljanja rizicima adekvatne i efektivne i da se njihovom odgovarajućom primenom u svakodnevnom poslovanju minimizira izloženost Društva prvenstveno negativnim efektima rizika. U 2015. godini nije bilo promena u politikama upravljanja rizicima. Društvo ne koristi nikakve finansijske instrumente zaštite od efekata finansijskih rizika na poslovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji organizovano tržište takvih instrumenata u Republici Srbiji.

4.1. Finansijski instrumenti po kategorijama Kategorije finansijskih instrumenata, prema knjigovodstvenom stanju na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, prikazane su u sledećoj tabeli: 2015. 2014. Finansijska sredstva Dugoročni finansijski plasmani 4.977 5.989 Potraživanja po osnovu prodaje i druga potraživanja 230.730 204.020 Kratkoročni finansijski plasmani 75.212 89.370 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 19.600 75.002

Ukupno 330.519 374.381 Finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja 301.582 175.794 Ostale kratkoročne obaveze 14.353 12.087 Obaveze po osnovu PDV i ostalih poreza 2.477 31.396

Ukupno 318.412 219.277 U 2015. i 2014. godini Društvo nije imalo derivatne finansijske instrumente. Pregled značajnih računovodstvenih politika i primenjeni metodi, uključujući kriterijume za priznavanje i osnove za vrednovanje, kao i osnove na kojima se priznaju prihodi i rashodi za svaku klasu finansijskih sredstava, finansijskih obaveza i instrumenata kapitala su obelodanjeni u Napomeni 3. uz finansijske izveštaje.



17


4.2. Faktori finansijskog rizika

(a) Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta biti promenljiva zbog promena tržišnih cena. Tržišni rizik uključuje tri vrste rizika, kao što sledi: Rizik od promene kurseva stranih valuta Društvo posluje u međunarodnim okvirima i izloženo je riziku promena kursa stranih valuta koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR i USD. Rizik proističe kako iz budućih poslovnih transakcija, tako i iz priznatih sredstava i obaveza u stranoj valuti. Rukovodstvo Društva je ustanovilo politiku za upravljanje rizkom od promena kursa stranih valuta u odnosu na njegovu funkcionalnu valutu. Društvo ima potraživanja i obaveze u stranim valutama i rukovodstvo Društva preduzima mere da maksimizira usklađenost priliva i odliva u istoj stranoj valuti radi zaštite od promene deviznih kurseva. S druge strane, Društvo još ne koristi zaštitu transakcija od deviznog rizika (hedžing), s obzirom na postojeću regulativu i nedovoljno razvijeno finansijsko tržište. Društvo je pretežno izloženo deviznom riziku po osnovu značajnih nabavki od glavnih dobavljača iz inostranstva. Na dan 31. decembra 2015. godine, kursevi EUR i USD u odnosu na RSD su porasli u odnosu na kurs na isti dan prethodne godine. Oscilacije kursa u toku 2015. godine uticale su na iskazan nivo pozitivnih i negativnih kursnih razlika, ali je Društvo vodilo računa o usklađenosti deviznih sredstava i obaveza u cilju minimiziranja efekata promene kursa dinara. Društvo u svom poslovanju u velikom procentu vrši uvoz robe iz inostranstva uglavnom u EUR i USD, a izvoz robe i usluga uglavnom na područje sa valutom EUR. Na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine knjigovodstvena vrednost sredstava i obaveza izraženih u stranoj valuti je sledeća:

Sredstva Obaveze 2015. 2014. 2015. 2014. Potraživanja od kupaca 13.573 17.494 - - Devizna sredstva 920 97 - - Obaveze prema ino

dobavljačima - - 121.362 100.401 Ukupna izloženost 14.493 17.591 121.362 100.401 Na dan 31. decembra 2015. godine, finansijska sredstva u iznosu od RSD 14.493 hiljade (31. decembar 2014. godine: RSD 17.591 hiljada) su izražena u stranoj valuti, što predstavlja 4,38% (2014. godina: 4,70%) ukupnih finansijskih sredstava Društva. Na dan 31. decembra 2015. godine, finansijske obaveze izražene u stranoj valuti iznose RSD 121.362 hiljade (31. decembar 2014. godine: RSD 100.401 hiljada), što predstavlja 38,11% (2014. godina: 45,79%) ukupnih finansijskih obaveza Društva.



18



(a) Tržišni rizik (Nastavak)

Rizik od promene kurseva stranih valuta (Nastavak) Da je na dan 31. decembra 2015. godine funkcionalna valuta zabeležila porast/pad za 10% u odnosu na EUR, a sve ostale varijable ostale nepromenjene, dobitak za 2015. godinu nakon oporezivanja bio bi veći/manji za RSD 9.626 hiljada (2014. godina: RSD 7.528 hiljada), uglavnom zbog kursnih razlika proizašlih iz preračuna obaveza prema dobavljačima, kao i potraživanja od kupaca iskazanih u stranoj valuti. Rizik od promene kamatnih stopa Društvo je izloženo rizicima koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih stopa deluju na njegovu finansijsku poziciju, rezultat poslovanja i tokove gotovine. Prihodi i rashodi Društva i tokovi gotovine su nezavisni od promena tržišnih kamatnih stopa, s obzirom da Društvo nema značajnu kamatonosnu imovinu, niti obaveze. Shodno tome, Društvo na dan izveštavanja nije bilo izloženo riziku od promene kamatnih stopa. Rizik od promene cena Durštvo nije izloženo značajnijem riziku od promene cena vlasničkih hartija od vrednosti s obzirom na to da nema ulaganja klasifikovanih u bilansu stanja kao raspoloživa za prodaju ili kao finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. S druge strane, Društvo je izloženo riziku promena cena kako svojih proizvoda i usluga tako i promena cena repro-materijala, robe i usluga koje nabavlja na domaćem i stranom tržištu. Navedene rizike Društvo kontinuirano analizira i prati preko svoje komercijalne službe i preduzima mere za smanjenje negativnih efekata prisutnog rizika.

(b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka za Društvo ako druga ugovorna strana u finansijskom instrumentu ne ispuni svoje ugovorne obaveze. Kreditni rizik prevashodno proističe po osnovu potraživanja iz poslovanja. Izloženost Društva kreditnom riziku po osnovu potraživanja iz poslovanja zavisi najviše od individualnih karakteristika svakog pojedinačnog kupca. Društvo nema značajnu koncentraciju kreditnog rizika. Za sva potraživanja gde je postojao objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti, rukovodstvo je izvršilo procenu nadoknadive vrednosti potraživanja i priznalo gubitak po osnovu obezvređenja. Rukovodstvo Durštva smatra da nije potrebno izvršiti dodatno rezervisanje za izloženost kreditnom riziku, koje prevazilazi formiranu ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja potraživanja.



19



(c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da će Društvo biti suočeno sa poteškoćama u izmirivanju svojih finansijskih obaveza. Društvo upravlja svojom likvidnošću sa ciljem da, koliko je to moguće, uvek ima dovoljno sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, bez neprihvatljivih gubitaka i ugrožavanja svoje reputacije. Planiranje novčanog toka vrši se na nivou poslovnih aktivnosti Društva i zbirno za Društvo kao celinu. Finansijska služba Društva nadzire planiranje likvidnosti u pogledu zahteva Društva da bi se obezbedilo da Društvo uvek ima dovoljno gotovine da podmiri poslovne potrebe kao i da ima slobodnog prostora u svojim nepovučenim kreditnim aranžmanima. Operativno upravljanje likvidnošću vrši se od strane rukovodstva i centralizovano je na nivou Društva. Oprezno upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva održavanje dovoljnog iznosa gotovine, kao i obezbeđenje adekvatnih izvora finansiranja preko odgovarajućeg iznosa kreditnih limita i kreditnih obaveza a u cilju stvaranja mogućnosti da se izravna pozicija na tržištu. Zbog dinamične prirode poslovanja Društva, Finansijska služba teži da održi fleksibilnost finansiranja držanjem na raspolaganju utvrđene kreditne linije. Rukovodstvo vrši nadzor nad kontinuiranim planiranjem rezerve likvidnosti Društva (koja obuhvata neiskorišćene kreditne linije i gotovinu i gotovinske ekvivalente) na osnovu očekivanih novčanih tokova. Društvo raspolaže dovoljnim iznosom visokolikvidnih sredstava (gotovina i gotovinski ekvivalenti), kao i kontinuiranim prilivom novčanih sredstava od realizacije roba i usluga, koji mu omogućavaju da svoje obaveze izmiruje u roku dospeća. Društvo ne koristi finansijske derivate. Eventualni višak gotovine poslovnih aktivnosti iznad salda zahtevanih obrtnih sredstava, ulaže se u kamatonosne tekuće račune ili oročene depozite, birajući instrumente sa odgovarajućim dospećima. Ročnost dospeća finansijskih obaveza Društva data je u sledećoj tabeli. Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim novčanim tokovima glavnice duga na osnovu najranijeg datuma na koji će Društvo biti obavezno da takve obaveze namiri.

Dо 1

godine Od 1 dо 2

godine Od 2 dо 5

godina Ukupno 31.12.2015. Obaveze iz poslovanja 301.582 - - 301.582 Ostale kratkoročne obaveze 14.353 - - 14.353 Obaveze po osnovu PDV i

ostalih poreza 2.477 - - 2.477 318.412 - - 318.412 31.12.2014. Obaveze iz poslovanja 175.794 - - 175.794 Ostale kratkoročne obaveze 12.087 - - 12.087 Obaveze po osnovu PDV i

ostale poreze 31.396 - - 31.396 219.277 - - 219.277



20

4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI - UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 4.3. Upravljanje rizikom kapitala

Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu u predvidivoj budućnosti, kako bi vlasnicima kapitala obezbedilo povraćaj (profit), a koristi ostalim zainteresovanim stranama, kao i da bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Da bi očuvalo odnosno korigovalo strukturu kapitala u cilju ostvarenja navedenog cilja, Društvo preko najvišeg svog organa, Skupštine Društva, odlučuje o raspodeli i promeni strukture kapitala. Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti. Ovaj koeficijent se izračunava iz odnosa neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. Na dan 31. decembra 2015. godine zbog odsustva obaveza po dugoročnim i kratkoročnim kreditima, neto dugovanja Društva imaju negativnu vrednost, tako da ne postoji opasnost za očuvanje strukture kapitala. Ukupan kapital Društva na dan 31. decembra 2015. godine iznosi RSD 1.109.398 hiljada (31. decembar 2014. godine: RSD 965.776 hiljada) i čini 71,60% ukupne pasive Društva (31. decembar 2014. godine: 72,97%). Društvo je u 2015. godini ostvarilo neto dobitak od RSD 13.836 hiljada (2014. godina: RSD 11.986 hiljada).

4.4. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje postoje zvanične tržišne informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. Tržišna cena, gde postoji aktivno tržište, najbolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Međutim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje Društvo ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost sredstava i obaveza se procenjuje koristeći sadašnju vrednost ili druge tehnike vrednovanja zasnovane na trenutno preovlađujućim tržišnim uslovima. Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i, u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana, vrši ispravku vrednosti. Sledeće metode i pretpostavke su korišćene za procenjivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata Društva na dan izveštavanja: Društvo u bilansu stanja nema iskazanih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti. Fer vrednost gotovine i kratkoročnih depozita, potraživanja od kupaca, obaveza prema dobavljačima i ostalih kratkoročnih obaveza odgovara njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti prvenstveno zbog kratkoročnog dospeća ovih finansijskih instrumenata. Društvo smatra da iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja i obaveza iz poslovanja odražava njihovu tržišnu vrednost. Fer vrednost finansijskih sredstava koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti (krediti dati zaposlenima) procenjuje se diskontovanjem novčanih tokova korišćenjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoročne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi.



21


4.4. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Na osnovu detaljnih analiza, rukovodstvo smatra da fer vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Društva odgovara njihovim knjigovodstvenim iznosima na dan izveštavanja, prikazanim u Napomeni 4.1. uz finansijske izveštaje. Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

5. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan izveštavanja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine. Korisni vek upotrebe nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme Nematerijalna imovina i nekretnine, postrojenja i oprema se amortizuju tokom njihovog korisnog veka upotrebe. Korisni vek upotrebe se zasniva na proceni dužine perioda u kome će sredstvo generisati prihode. Procenu periodično vrši Rukovodstvo Društva i vrši odgovarajuće izmene, ukoliko se za tim javi potreba. Promene u procenama mogu da dovedu do značajnih promena u sadašnjoj vrednosti i iznosima koji su evidentirani u bilansu uspeha u određenim periodima. Primera radi: ukoliko bi Društvo smanjilo koristan vek trajanja navedenih sredstava za 10%, došlo bi do dodatnog povećanja troškova amortizacije na godišnjem nivou u iznosu od RSD 1.882 hiljade. Obezvređenje nefinansijske imovine Na dan izveštavanja, rukovodstvo Društva analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema Društva. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.



22

5. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (Nastavak)

Obezvređenje potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja Društvo obračunava obezvređenje sumnjivih potraživanja na osnovu procenjenih gubitaka koji nastaju jer korisnici usluga i ostali dužnici nisu u mogućnosti da izvrše tražena plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosa gubitka od obezvređivanja za sumnjiva potraživanja, Društvo se oslanja na starost potraživanja, ranije iskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo zahteva procene vezane za buduće ponašanje kupaca i time izazvane buduće naplate u gotovini. Stvarni nivo potraživanja koja su naplaćena može da se razlikuje od procenjenih nivoa naplate, što može pozitivno ili negativno da se odrazi na rezultate poslovanja. Rezervisanja po osnovu otpremnina Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i stope fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Pretpostavke aktuarskog obračuna su obelodanjene u Napomeni 16. uz finansijske izveštaje. Ukoliko bi se diskontna stopa koja se koristi razlikovala za 1 procentni poen (viša/niža) od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine bila bi niža za RSD 977 hiljada ili viša za RSD 1.152 hiljade u odnosu na rezervisanja iskazana u poslovnim knjigama Društva na dan 31. decembra 2015. godine. Sudski sporovi

Društvo je uključeno u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Društvo procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju (Napomena 37), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.



23

6. NEMATERIJALNA IMOVINA

Licence i

softveri NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara 2014. godine 10.949 Povećanja – nabavke u toku godine 575 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 11.524 Povećanja – nabavke u toku godine 8.501 Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 20.025 AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara 2014. godine 8.036 Amortizacija (Napomena 25) 1.781 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 9.817 Amortizacija (Napomena 25) 979 Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 10.796 NEOTPISANA VREDNOST NA DAN: - 31. decembra 2015. godine 9.229 - 31. decembra 2014. godine 1.707 Na osnovu procene rukovodstva Društva, nema indikacija da su nematerijalna ulaganja na dan izveštavanja obezvređena.



24

7. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Zemljište Građevinski

objekti Postrojenja

i oprema Investicione

nekretnine Ukupno

NPO NABAVNA/REVALORIZOVANA

VREDNOST

Stanje na dan

1. januara 2014. godine - 740.960 228.599 - 969.559 Povećanja u toku godine

- - 3.582 - 3.582

Otuđenja i rashodovanja

- - (2.601) - (2.601) Stanje na dan

-

31. decembra 2014. godine - 740.960 229.580 - 970.540 Povećanja - - 31.612

-

31.612

Prenos sa/na ‐ (40.006) ‐ 40.006 - Efekti procene (Napomena 15) 116.969 (12.416) - - 104.553 Otuđenja i rashodovanja - - (2.965) ‐ (2.965) Stanje na dan

31. decembra 2015. godine 116.969 688.538 258.227 40.006 1.103.740 AKUMULIRANA ISPRAVKA

VREDNOSTI

Stanje na dan

1. januara 2014. godine - 12.077 210.829 - 222.906 Amortizacija (Napomena 25) - 12.077 5.622 - 17.699 Otuđenja i rashodovanja

- - (2.601) - (2.601)

Stanje na dan

31. decembra 2014. godine - 24.154 213.850 - 238.004 Amortizacija (Napomena 25) - 11.283 4.992

-

16.275

Efekti procene (Napomena 15) - (35.437) - - (35.437) Otuđenja i rashodovanja

- - (2.482) - (2.482)

Stanje na dan

31. decembra 2015. godine - - 216.360 - 216.360 NEOTPISANA VREDNOST NA DAN:

- 31. decembra 2015. godine 116.969 688.538 41.867 40.006 887.380 - 31. decembra 2014. godine - 716.806 15.730

-

732.536

Realni tereti na imovini Društva na dan 31. decembra 2015. godine:

Pre prodaje prostora Društvu, upisano je založno pravo na 3/10 dela poslovnog objekta u ulici Jevrejska br. 32 dana 5. oktobra 2000. godine u korist Savezne direkcije za robne rezerve na iznos od RSD 36.000 hiljada.

Pre prodaje prostora Društvu, upisano je založno pravo na 3/10 dela poslovnog objekta u ulici Jevrejska br. 32 dana 11. decembra 2000. godine u korist Servo Mihalj banke a.d. Zrenjanin na iznos od RSD 2.956 hiljada.

Hipoteka upisana u korist Srpske banke a.d. Beograd na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32, na iznos od EUR 1.000.000 po osnovu Ugovora o obezbeđenju potraživanja br. 512 od 23. jula 2014. godine.



25

7. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (Nastavak)

Realni tereti na imovini Društva na dan 31. decembra 2015. godine (Nastavak):

Hipoteka upisana u korist VTB banke a.d. Beograd na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32 i objektu poslovnih usluga u Mike Alasa, na iznos od EUR 750.000 po osnovu Ugovora o dugoročnoj višenamenskoj viševalutnoj revolving kreditnoj liniji od 28. aprila 2014. godine i Aneksa 1 ovog ugovora od 20. maja 2014. godine.

Hipoteka upisana u korist Banca Intesa a.d. Beograd, na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32, na iznos od EUR 250.000 po osnovu Ugovora o kreditnoj liniji br. 00-501-0030484.5 od 6. maja 2014. godine. Rešenje Republičkog geodetskog zavoda o brisanju tereta je dobijeno 27. januara 2016. godine i postalo je pravosnažno u toku februara meseca 2016. godine.

Hipoteka upisana u korist VTB banke a.d. Beograd na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32 i objektu poslovnih usluga u Mike Alasa, na iznos od EUR 700.000 po osnovu Ugovora o dugoročnoj višenamenskoj viševalutnoj revolving kreditnoj liniji od 28. aprila 2014. godine, Aneksa 1 ovog ugovora od 20. maja 2014. godine i Aneksa 2 ovog ugovora od 28. novembra 2014. godine.

Društvo je u toku januara meseca 2016. godine podnelo zahtev za upis hipoteke na poslovnom objektu u ulici Jevrejska br. 32 u korist OTP banke Srbija a.d. Novi Sad, na iznos od EUR 1.500.000 po osnovu Ugovora o višenamenskoj kreditnoj liniji od 13. januara 2016. godine.

Neotpisana vrednost nekretnina koja se nalaze pod teretom iznosi RSD 663.592 hiljade na dan 31. decembra 2015. godine. Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing iznosi RSD 3.190 hiljada na dan 31. decembra 2015. godine. Zemljište i građevinski objekti su iskazani po revalorizovanoj vrednosti na dan 31. decembra 2015. godine u skladu sa procenom, korišćenjem tržišnog metoda baziranog na poređenju sa aktuelnim tržišnim cenama iste ili slične imovine, uz uvažavanje i principa uloženih sredstava. Procena je sprovedena od strane eksternih nezavisnih kvalifikovanih procenitelja. Društvo poseduje dokaze o vlasništvu nad objektima koji se nalaze u državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ. Društvo preduzima mere za regulisanje svojih prava po tom osnovu nad nepokretnostima koje se nalaze u bivšim republikama SFRJ. Nema indikacija da su građevinski objekti i oprema na dan izveštavanja obezvređeni.

8. OSTALI DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 2015. 2014. Zajmovi dati radnicima za stambenu izgradnju 6.436 9.459 Minus: Svođenje na tržišnu vrednost plasmana i

ispravka vrednosti (2.489) (3.470) Ostali plasmani 1.030 - Stanje na dan 31. decembra 4.977 5.989 Stambeni zajmovi zaposlenima se vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoročne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi.



26

9. ZALIHE

2015. 2014. Materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar 157.372 166.277 Roba 114.330 34.223 Plaćeni avansi za zalihe i usluge 9.115 7.324 Minus: Ispravka vrednosti avansa

(Napomena 31) (410) (290) Stanje na dan 31. decembra 280.407 207.534

10. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

2015. 2014. Kupci u zemlji - zavisna pravna lica

(Napomena 35(a)) 32.201 16.054 Kupci u zemlji 186.347 168.291 Kupci u inostranstvu 14.556 17.494 Bruto potraživanja 233.104 201.839 Minus: Ispravka vrednosti: - kupci u zemlji (2.912) (2.245) - kupci u inostranstvu (983) -

(3.895) (2.245) Stanje na dan 31. decembra 229.209 199.594 Potraživanja od kupaca u zemlji sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine uključuju potraživanja od ostalih povezanih pravnih lica u iznosu od RSD 846 hiljada (Napomena 35(a)). Iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja od kupaca odgovara njihovoj fer vrednosti. Za potraživanja po osnovu prodaje koja su iskazana u okviru stanja na dan 31. decembra 2015. godine, a nisu naplaćena do datuma sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja, procenjena je naplativost istih i izvršeno obezvređenje putem ispravke vrednosti. Promene na računu ispravke vrednosti potraživanja u toku godine prikazane su kako sledi: 2015. 2014. Stanje na dan 1. januara 2.245 3.749 Ispravka vrednosti u toku godine (Napomena 31) 1.650 561 Direktan otpis prethodno ispravljenih potraživanja - (2.022) Naplaćena ispravljena potraživanja (Napomena 30) - (43) Stanje na dan 31. decembra 3.895 2.245



27

10. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE (Nastavak)

Koncentracija kreditnog rizika u vezi sa potraživanjima nije značajna jer Društvo ima veći broj međusobno nepovezanih kupaca sa pojedinačno malim iznosima dugovanja. Shodno tome, rukovodstvo Društva smatra da nije potrebno izvršiti dodatno rezervisanje za izloženost kreditnom riziku, koje prevazilazi formiranu ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja potraživanja. Stoga je maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan izveštavanja jednaka neto knjigovodstvenoj vrednosti potraživanja po osnovu prodaje.

11. DRUGA POTRAŽIVANJA

2015. 2014. Potraživanja za kamatu i dividende 683 683 Potraživanja od zaposlenih 55 - Potraživanja od državnih organa i organizacija 83 41 Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i

doprinosa 1.055 4.172 Ostala kratkoročna potraživanja 328 213 Minus: Ispravka vrednosti (683) (683) Stanje na dan 31. decembra 1.521 4.426

12. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

2015. 2014. Kratkoročni krediti i plasmani - zavisna pravna lica

(Napomena 35(a)) 73.317 86.981 Ostali kratkoročni finansijski plasmani 4.915 3.846 Minus: Ispravka vrednosti ostalih plasmana (3.020) (1.457) Stanje na dan 31. decembra 75.212 89.370 Kratkoročni krediti i plasmani se odnose na kredite date zavisnom pravnom licu “Direct Link” d.o.o. Beograd. Promene na računu ispravke vrednosti ostalih kratkoročnih finansijskih plasmana u toku godine prikazane su kako sledi: 2015. 2014. Stanje na dan 1. januara 1.457 828 Ispravka vrednosti u toku godine (Napomena 31) 657 629 Naplaćena ispravljena potraživanja (Napomena 30) (124) - Ostale promene 1.030 - Stanje na dan 31. decembra 3.020 1.457



28

13. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

2015. 2014. Tekući (poslovni) računi 18.626 57.851 Blagajna 1 1 Devizni račun 887 55 Devizni akreditivi 33 42 Ostala novčana sredstva 53 17.053 Stanje na dan 31. decembra 19.600 75.002

14. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

2015. 2014. Unapred plaćeni troškovi 37.438 5.784 Potraživanja za nefakturisani prihod - 1.321 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 70 16 Stanje na dan 31. decembra 37.508 7.121 Unapred plaćeni troškovi na dan 31. decembra 2015. godine se najvećim delom, u iznosu od RSD 36.437 hiljada, odnose na unapred plaćene licence po fakturama od Microsoft Ireland Operations Ltd, Dablin, Irska. Period važenja licenci je od 1. januara do 31. decembra 2016. godine, a iznos troška će biti evidentiran u onom obračunskom periodu kada Društvo stvarno iskoristi licencu.



29

15. KAPITAL

Promene na kapitalu u toku godine prikazane su kako sledi:

Akcijski kapital

Emisiona premija

Ostali kapital

Otkupljene sopstvene

akcije

Statutarne

rezerve

Revalo-rizacione

rezerve

Aktuarski dobici i

gubici

Neraspo-ređeni

dobitak Ukupan kapital

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 367.614 134.000 679 (33.682)

469 480.424 - 4.768 954.272

Neto dobitak tekuće godine - - - - - - - 11.986 11.986 Ostali rezultat: Aktuarski gubici po osnovu

obračuna otpremnina (Napomena 16) - - - -

- - (567) - (567) Odloženi porezi na aktuarske


- - 85 - 85 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 367.614 134.000 679 (33.682)

469 480.424 (482) 16.754 965.776

Uknjižavanje zemljista po fer

vrednosti (Napomena 7) - - - -

- - - 116.969 116.969 Raspodela dela dobitka - - - - - - - (8.000) (8.000) Neto dobitak tekuće godine - - - - - - - 13.836 13.836 Ostali rezultat: Efekti procene nekretnina

(Napomena 7) - - - -

- 23.021 - - 23.021 Aktuarski gubici po osnovu

obračuna otpremnina (Napomena 16) - - - -

- - (2.592) - (2.592) Odloženi porezi na aktuarske


- - 389 - 389 Ostalo - - - - - - - (1) (1) Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 367.614 134.000 679 (33.682)

469 503.445 (2.685) 139.558 1.109.398



30

15. KAPITAL (Nastavak)

Po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti izdatom dana 14. jula 2011. godine Društvu je odobrena zamena postojećih akcija i njene nominalne vrednosti od RSD 2.000,00 po akciji u računovodstvenu vrednost od RSD 2.042,1752 po akciji. Nakon izdavanja ovog rešenja, u poslovnim knjigama Društva izvršeno je adekvatno prevođenje nominalne vrednosti u računovodstvenu vrednost po akciji, i to za stanje akcijskog kapitala i stanje otkupljenih sopstvenih akcija. Akcijski kapital Društva na dan 31. decembra 2015. godine se sastoji od 180.011 akcija (31. decembar 2014. godine: 180.011 akcija) pojedinačne računovodstvene vrednosti od RSD 2.042,1752 po akciji (31. decembar 2014. godine: RSD 2.042,1752), odnosno ukupne vrednosti od RSD 367.614 hiljada (31. decembar 2014. godine: RSD 367.614 hiljada). Na dan 31. decembra 2015. godine, broj sopstvenih akcija iznosio je 16.493, ukupne računovodstvene vrednosti RSD 33.682 hiljade (31. decembar 2014. godine: RSD 33.682 hiljade). Društvo u toku 2015. godine nije otkupljivalo sopstvene akcije. Najveći pojedinačni akcionar Društva je JP “Srbijagas” Novi Sad, koji poseduje 55.000 akcija i glasova, odnosno 30,55% akcijskog kapitala na dan 31. decembra 2015. godine (31. decembar 2014. godine: 30,55%). Preostalih 69,45% akcijskog kapitala nalazi se u vlasništvu raznih akcionara od kojih nijedan nema preko 5% akcijskog kapitala. Akcijama Društva se trguje na Beogradskoj berzi od 8. maja 2007. godine.

16. DUGOROČNA REZERVISANJA

Troškovi u garantnom

roku

Rezervisanja za

otpremnine Ukupno Stanje na dan 1. januara 2014. godine 5.162 8.319 13.481 Rezervisanja u toku godine (Napomena 26) 125 - 125 Iskorišćeno u toku godine (2.665) (656) (3.321)Aktuarski gubitak (Napomena 15) - 567 567 Ukidanje rezervisanja (Napomena 32) - (2.152) (2.152)Stanje na dan 31. decembra 2014. godine

2.622 6.078 8.700

Rezervisanja u toku godine (Napomena 26) 178 968 1.146 Iskorišćeno u toku godine (1.689) - (1.689)Aktuarski gubitak (Napomena 15) - 2.592 2.592 Stanje na dan 31. decembra 2015. godine

1.111 9.638 10.749

Uobičajena praksa je da Društvo daje garanciju na svoje proizvode. Rukovodstvo procenjuje troškove rezervisanja za buduće zahteve u garantnom roku za proizvode za koje ne postoji garancija dobavljača od kojih je nabavljen repro-materijal, a na osnovu informacija o ovim zahtevima u prethodnim periodima, kao i na osnovu nedavnih trendova koji bi mogli nagovestiti da se informacije o prošlim troškovima mogu razlikovati od budućih zahteva.

Rezervisanje za otpremnine prilikom odlaska zaposlenih iskazana su u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva na dan 31. decembra 2015. godine, korišćena je diskontna stopa od 4,5% i pretpostavka prosečnog rasta zarada po stopi od 2% godišnje.



31

17. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

2015. 2014. Dobavljači u zemlji 179.827 75.104 Dobavljači u inostranstvu 121.362 100.401 Ostale obaveze iz poslovanja 393 289 Stanje na dan 31. decembra 301.582 175.794 Obaveze prema dobavljačima ne nose kamatu i imaju valutu plaćanja koja se kreće u rasponu od 30 do 60 dana. Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu na dan 31. decembra 2015. godine u iznosu od RSD 121.362 hiljade su izražene u stranoj valuti i to: USD 529,309.60 i EUR 513,690.97. Rukovodstvo Društva smatra da iskazana vrednost obaveza iz poslovanja odražava njihovu fer vrednost na dan bilansa stanja.

18. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE

2015. 2014. Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 10.137 8.994 Obaveze za dividende 2.878 1.760 Obaveze prema zaposlenima - 351 Obaveze prema direktoru, odnosno članovima

organa upravljanja i nadzora 760 660 Obaveze prema fizičkim licima za naknade

po ugovorima 455 159 Ostale obaveze 123 163 Stanje na dan 31. decembra 14.353 12.087 Rukovodstvo Društva smatra da iskazana vrednost ostalih kratkoročnih obaveza odgovara njihovoj fer vrednosti na dan bilansa stanja.

19. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA Društvo je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršilo usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i ista su usaglašena sa dužnicima i poveriocima. Budući da je u izvodima otvorenih stavki stajala klauzula da “ukoliko primalac izvoda ne vrati izvod u određenom roku smatra se da je stanje obaveza i potraživanja usaglašeno”, Društvo smatra da su stanja i za one izvode koji nisu vraćeni usaglašena. Na osnovu izvršenog postupka usaglašavanja, nema materijalno značajnih neusaglašenih iznosa potraživanja i obaveza.



32

20. POSLOVNI PRIHODI

2015. 2014. Prihodi od prodaje robe Prihodi od prodaje robe zavisnim pravnim licima (Napomena 35(b)) 737 1.733

Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 40.485 35.792 Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu 1.918 3.355 43.140 40.880 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga Prihodi od prodaje proizvoda i usluga zavisnim pravnim licima (Napomena 35(b)) 34.786 55.702

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima na domaćem tržištu (Napomena 35(b)) 958 39.372

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 1.680.761 1.106.358

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 14.485 49.183

1.730.990 1.250.615 Prihod od premija, subvencija, dotacija,

donacija i slični prihodi - 23 Drugi poslovni prihodi 11.631 4.221 Ukupno 1.785.761 1.295.739 Prihodi od prodaje proizvoda, usluga i robe u 2015. godini se najvećim delom odnose na prihode od prodaje računarske opreme u iznosu od RSD 1.017.308 hiljada (2014. godina: RSD 631.176 hiljada) i prihode od licenci u iznosu od RSD 501.972 hiljade (2014. godina: RSD 391.590 hiljada). Drugi poslovni prihodi se odnose na prihode po osnovu zakupnina, od čega se iznos od RSD 1.166 hiljada u 2015. godini odnosi na prihode od zavisnog pravnog lica “Direct Link” d.o.o. Beograd (2014. godina: RSD 1.847 hiljada) (Napomena 35(b)).

21. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE Nabavnu vrednost prodate robe u iznosu od RSD 38.683 hiljade u 2015. godini (2014 godina: RSD 34.963 hiljade) čini nabavna vrednost prodate robe za promet robe na veliko i u tranzitu. Nabavna vrednost prodate robe sastoji se iz neto fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke.



33

22. TROŠKOVI MATERIJALA

2015. 2014. Troškovi materijala za izradu 1.308.688 851.198 Troškovi ostalog materijala (režijskog) 3.887 4.143 Troškovi rezervnih delova 4.864 5.004 Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 666 1.054 Ukupno 1.318.105 861.399

23. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI

LIČNI RASHODI

2015. 2014. Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 158.536 160.784 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade

na teret poslodavca 27.616 27.123 Troškovi naknada po ugovoru o delu 11.920 11.673 Troškovi naknada po autorskim ugovorima 639 639 Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i

povremenim poslovima 8.892 6.764 Troškovi naknada direktoru, odnosno članovima

organa upravljanja i nadzora 13.798 14.566 Ostali lični rashodi i naknade 18.751 19.157 Ukupno 240.152 240.706

24. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA

2015. 2014. Troškovi usluga na izradi učinaka 86.892 43.386 Troškovi reklame i propagande 9.327 5.491 Troškovi transportnih usluga 6.322 5.317 Troškovi zakupnina 6.263 6.433 Troškovi usluga održavanja 2.913 1.722 Troškovi istraživanja 862 - Troškovi ostalih usluga 5.454 4.955 Ukupno 118.033 67.304

25. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2015. 2014. Troškovi amortizacije nematerijalne imovine

(Napomena 6) 979 1.781 Troškovi amortizacije nekretnina, postrojenja i

opreme (Napomena 7) 16.275 17.699 Ukupno 17.254 19.480



34

26. TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA

2015. 2014. Troškovi rezervisanja u garantnom roku

(Napomena 16) 178 125 Troškovi rezervisanja za otpremnine

(Napomena 16) 968 - Ukupno 1.146 125

27. NEMATERIJALNI TROŠKOVI

2015. 2014. Troškovi neproizvodnih usluga 23.427 24.193 Troškovi poreza 7.784 6.007 Troškovi reprezentacije 5.984 3.295 Troškovi platnog prometa 4.999 7.000 Troškovi članarina 1.117 1.422 Troškovi premija osiguranja 950 820 Ostali nematerijalni troškovi 953 1.946 Ukupno 45.214 44.683

28. FINANSIJSKI PRIHODI

2015. 2014. Finansijski prihodi od povezanih pravnih

lica (Napomena 35(b)) 55 846 Prihodi od kamata 688 677 Pozitivne kursne razlike i pozitivni efekti


29. FINANSIJSKI RASHODI

2015. 2014. Rashodi kamata 1.601 899 Negativne kursne razlike i negativni efekti




35

30. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE


2015. 2014. Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih

finansijskih plasmana (Napomena 8) 981 1.004 Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja

(Napomena 10) - 43 Prihodi od usklađivanja vrednosti kratkoročnih

finansijskih plasmana (Napomena 12) 124 - Ukupno 1.105 1.047

31. RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE


2015. 2014. Obezvređenje datih avansa (Napomena 9) 120 180 Obezvređenje potraživanja po osnovu prodaje

(Napomena 10) 1.650 561 Obezvređenje ostalih kratkoročnih finansijskih

plasmana (Napomena 12) 657 629 Ukupno 2.427 1.370

32. OSTALI PRIHODI

2015. 2014. Dobici od prodaje nematerijalne imovine,

nekretnina, postrojenja i opreme 63 300 Prihodi od smanjenja obaveza 328 1.145 Prihodi od ukidanja rezervisanja za troškove u

garantnom roku (Napomena 16) - 2.152 Ostali nepomenuti prihodi 1.009 1.177 Ukupno 1.400 4.774

33. OSTALI RASHODI

2015. 2014. Gubici po osnovu prodaje osnovnih sredstava 115 - Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja - 806 Ostali nepomenuti rashodi 1.381 3.286 Ukupno 1.496 4.092



36

34. POREZ NA DOBITAK

(a) Komponente poreza na dobitak

Glavne komponente poreza na dobitak su sledeće: 2015. 2014. Tekući porez na dobitak 3.117 - Odloženi poreski rashodi/(prihodi) perioda 3.764 (2.123) Ukupan poreski rashod/(prihod) 6.881 (2.123)

(b) Usaglašavanje poreskog rashoda i računovodstvenog dobitka pre oporezivanja Obračunati poreski rashod/(prihod) se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi se dobio primenom važeće poreske stope od 15% na računovodstveni dobitak pre oporezivanja, kao što sledi: 2015. 2014. Dobitak pre oporezivanja 20.717 9.863 Porez obračunat po propisanoj poreskoj stopi – 15% 3.108 1.479 Usklađivanje prihoda/rashoda 3.773 (3.602) Ukupan poreski rashod/(prihod) 6.881 (2.123) Efektivna poreska stopa 33,21% -

(c) Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze, neto se odnose na privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti nekretnina, opreme i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, kao i na dugoročna rezervisanja za otpremnine zaposlenih prilikom odlaska u penziju. Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli: 2015. 2014. Stanje na dan 1. januara 79.830 82.038 Efekat privremenih razlika evidentiran

na teret/(u korist) bilansa uspeha 3.764 (2.123) Efekat privremenih razlika evidentiran

u korist kapitala (Napomena 15) (389) (85) Stanje na dan 31. decembra 83.205 79.830



37

35. OBELODANJIVANJE TRANSAKCIJA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Društvo ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima, zavisnim pravnim licima i drugim povezanim stranama. Najveći pojedinačni akcionar Društva je JP “Srbijagas” Novi Sad u čijem se vlasništvu nalazi 30,55% akcijskog kapitala Društva. Preostalih 69,45% akcijskog kapitala nalazi se u vlasništvu raznih akcionara od kojih nijedan nema preko 5% akcijskog kapitala. Društvo je 100% vlasnik kapitala zavisnog pravnog lica “Direct Link” d.o.o. Beograd. Sledeće transakcije su obavljene sa povezanim pravnim licima:

(a) Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine proistekla iz transakcija sa povezanim licima prikazana su u sledećoj tabeli: 2015. 2014. Potraživanja po osnovu prodaje

(Napomena 10): Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 32.201 16.054 Ostala povezana pravna lica - JP Srbijagas Novi Sad - 846 32.201 16.900 Kratkoročni krediti (Napomena 12): Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 73.317 86.981 73.317 86.981

(b) Transakcije sa povezanim pravnim licima, odnosno prihodi i rashodi nastali u 2015. i 2014. godini prikazani su u sledećoj tabeli: 2015. 2014. PRIHODI Prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga

(Napomena 20): Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 35.523 57.435 Ostala povezana pravna lica - JP Srbijagas Novi Sad 958 39.372 36.481 96.807 Prihodi od zakupa (Napomena 20) Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 1.166 1.847 1.166 1.847 Finansijski prihodi (Napomena 28) Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd - 846 Ostala povezana pravna lica - JP Srbijagas Novi Sad 55 - 55 846 Ukupno 37.702 99.500 Roba, proizvodi i usluge se prodaju po cenama i uslovima koji bi bili na raspolaganju trećim licima.



38

35. OBELODANJIVANJE TRANSAKCIJA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

(b) Transakcije sa povezanim pravnim licima - rashodi (Nastavak)

2015. 2014. RASHODI Nabavke robe i usluga Zavisno pravno lice - Direct Link d.o.o. Beograd 18.675 36.243 Ukupno 18.675 36.243 Roba i usluge se kupuju u skladu sa normalnim uslovima poslovanja.

(c) Bruto zarade i naknade ključnog rukovodećeg osoblja Društva (direktor, članovi Izvršnog i Nadzornog odbora) u 2015. godini su iznosile RSD 23.134 hiljade (2014. godina: RSD 23.095 hiljada).

36. ZARADA PO AKCIJI Zarada po akciji računata je u skladu sa MRS 33 “Zarada po akciji”. Društvo izračunava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, imaocima običnih akcija Društva, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda. U RSD bez para 2015. 2014. Neto dobitak koji pripada akcionarima (A) 13.836.140 11.985.501 Broj običnih akcija u opticaju na dan

31. decembra 180.011 180.011 Preračunat ponderisan prosečan broj

običnih akcija (B) 180.011 180.011 Osnovna zarada po akciji (A/B) 77 67

37. POTENCIJALNE OBAVEZE

Na dan 31. decembra 2015. godine, Društvo se javlja kao tužena strana u sedam radnih sporova i jednom parničnom postupku, dok se kao tužilac javlja u pet sporova. Ukupna vrednost tužbenih zahteva u kojima se Društvo javlja kao tužena strana, bez eventualnih kamata i troškova spora, iznosi RSD 386 hiljada. Rukovodstvo Društva ne očekuje materijalno značajne gubitke po osnovu sudskih sporova u narednom periodu i, shodno tome, priloženi finansijski izveštaji za 2015. godinu ne uključuju rezervisanja za potencijalne gubitke po ovom osnovu.

Documents

· PDF fileINFORMATIKA a.d. Beograd, Jevrejska 32 Beograd, mart 2016. godine NAPOMENE UZ REDOVAN GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2015. GODINU