AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE  I POŠTANSKU DJELATNOST 

      

NACRT     

PRAVILNIK O TEHNIČKIM I EKSPLOATACIONIM USLOVIMA POD KOJIMA SE MOGU KORISTITI RADIO‐DIFUZNE STANICE ZA EMITOVANJE TELEVIZIJSKOG PROGRAMA U FREKVENCIJSKIM OPSEZIMA                         

VHF I I III I UHF IV I V   

                  

Podgorica, februar 2010. godine  

1

Na osnovu  člana 8 stav 1  tačka 7  i 19,  člana 62 stav 2,  člana 76 stav 1  tačka 2  i 3  i  člana 134 stav 1  tačka 2, Zakona  o  elektronskim  komunikacijama  (,,Službeni  list Crne Gore“  broj  50/08  i  70/09),  Savjet Agencije  za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na sjednici održanoj _. _. 2010. godine donosi   PRAVILNIK O TEHNIČKIM I EKSPLOATACIONIM USLOVIMA POD KOJIMA SE MOGU KORISTITI RADIO‐DIFUZNE STANICE ZA EMITOVANJE TELEVIZIJSKOG PROGRAMA U FREKVENCIJSKIM 

OPSEZIMA VHF I I III I UHF IV I V  

 I Opšte odredbe 

 (Predmet) Član 1 

Ovim pravilnikom se utvrđuju vrste emisija i tehničke karakteristike radio‐stanica za emitovanje televizijskog programa u  frekvencijskih  opsezima VHF  I  i  III  (47‐68 MHz  i  174‐230 MHz)  i UHF  IV  i V  (470‐862 MHz) posredstvom  analognih  predajnika  i  pretvarača  za  ove  emisije,  radi  obezbjeđenja  nesmetanog  prijema emisijama televizije, drugim radio‐službama i efikasnog korišćenja radio‐frekvencijskog spektra.  

 (Testiranje i obilježavanje) 

Član 2 Radio stanice iz člana 1 ovog pravilnika mogu se koristiti samo ako ispunjavaju uslove predviđene ovim pravilnikom.  Odredbe ovog pravilnika odnose se i na proizvođače i uvoznike predajnika i pretvarača predviđenih za vrstu emisije koja je navedena ovim pravilnikom.  Za  sve  radio  stanice  iz  člana  1  ovog  pravilnika,  neophodno  je  testiranje  usklađenosti  s  referentnim standardima i obilježavanje CE oznakom, u skladu sa Direktivom 1999/5/EC Evropskog Parlamenta i Savjeta Evrope (Direktiva o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi i uzajamnom priznavanju njihove usklađenosti)/ pravilnikom o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi. 

   

(Referentni međunarodni propisi) Član 3 

Referentne međunarodne preporuke, norme i propisi koje moraju zadovoljavati radio‐difuzne stanice iz člana 1 ovog pravilnika su:  

‐ CCIR Report 624‐4 ‐ ʺCharacteristics of television systemsʺ ‐ ITU‐R Recommendation BT.470‐7 ‐ ʺConventional analogue television systemsʺ ‐ ITU‐R  Recommendation  BT.1439‐1  ‐  ʺMeasurement  methods  applicable  in  the  analogue 

television studio and the overall analogue television systemʺ ‐ ITU‐T  Recommendation  J.61  uključujući  i  Amd.1  ‐  ʺTransmission  performance  of  television 

circuits designed  for use in international connectionsʺ ‐ ETSI  EN  302  297:2006  ‐  Electromagnetic  Compatibility  and  Radio  Spectrum Matters  (ERM); 

Transmitting Equipment for the Analogue Television Broadcasting Service; Part 2: Harmonized EN Under Article 3.2 of the R&TTE Directive 

‐ EN  60244‐1:2000  ‐  ʺMethods  of  measurement  for  radio  transmitters  ‐  Part  1:  General characteristics for broadcast transmittersʺEN 60244‐5:1995 ‐ ʺMethods of measurement for radio transmitters ‐ Part 5: Performance characteristics of television transmittersʺ 

‐ EN  60244‐9:1995  ‐  ʺMethods  of  measurement  for  radio  transmitters  ‐  Part  9:  Performance characteristics for television transposersʺ 

2

‐ EN  60244‐10:1993  ‐  ʺMethods  of measurement  for  radio  transmitters  ‐  Part  10: Methods  of measurement for television transmitters and transposers employing insertion test signalsʺ. 

   

 (Značenje pojedinih izraza) Član 4 

Izrazi upotrijebljeni u ovom pravilniku imaju sljedeća značenja: 1. Televizijski predajnik:  

- amplitudno modulisan predajnik za sliku sa djelimično potisnutim bočnim opsegom; - frekvencijski  modulisan  predajnik  za  ton.  Ako  postoji  skretnica,  smatra  se  sastavnim  dijelom televizijskog predajnika. 

2. Televizijski  pretvarač:  Zajednička  grupa  sklopova  (ulazni  pojačavač,  oscilatori,  mješači, međufrekvencijski pojačavači, izlazni pojačavač, sklopovi za regulaciju i ostali sklopovi) pomoću kojih se televizijski signal prima na jednom, a odašilje na drugom kanalu. 

3. Normalan  pomjeraj  frekvencije  (normalni  offset):  Pomjeraj  kod  kojeg  je  razlika  između  nominalnih frekvencija nosioca slike cio umnožak 1/2 linijske frekvencije, pri čemu tačnost frekvencije nosioca mora biti u granicama 500 Hz. 

4. Precizni  pomjeraj  frekvencije  (precizni  offset):  Pomjeraj  frekvencije  kod  kojeg  je  razlika  između nominalnih  frekvencija  nosioca  cio  umnožak  1/12  linijske  frekvencije,  pri  čemu  je  tačnost  frekvencije nosioca u granicama 1 Hz. 

5. Snaga predajnika: Efektivna izračena snaga nosioca za vrijeme sinhro impulsa, dok  je snaga predajnika za ton vrijednost snage nemodulisanog nosioca. 

6. Televizijska  slika:  Slika  proizvedena  elektronskim  mlazom  na  luminescentnom  zastoru  uređaja  za sintezu za vrijeme potpunog ciklusa slike. Slika se sastoji iz dvije uzastopne poluslike. 

7. Analiza  sa proredom:  Postupak  analize  slike  pri  kojim  se  analiza  vrši  prvo  po  neparnim,  a  zatim  po parnim linijama. 

8. Poluslika: Dio koji se ispisuje između dva uzastopna impulsa vertikalne sinhronizacije. 9. Signal sjajnosti (osvijetljenosti) (EY): Signal koji jednoznačno karakteriše sjajnost (osvijetljenost) slike. 10. Signal boje: Signal koji se dodaje signalu sjajnosti da bi se prenijela informacija o boji neke slike. 11. Pomoćni nosilac boje: Pomoćni nosilac,  smješten u  frekvencijskom opsegu koji zauzima video‐signal  i 

koji je modulisan tako da daje signal boje. 12. Horizontalni impuls za potiskivanje: Dodatni signal, u opštem obliku pravougaoni, kojim se omogućava 

prelazak mlaza kod sinteze od jedne linije na drugu liniju. 13. Vertikalni  impuls  za  potiskivanje:  Dodatni  signal,  u  opštem  obliku  pravougaoni,  upotrijebljen  za 

potiskivanje mlaza kod sinteze od jedne poluslike na drugu polusliku. 14. Sinhro‐impulsi: Dodatni signali koji osiguravaju sinhronizam skretanja mlaza za analizu i sintezu slike i 

referentni nosilac za demodulaciju signala boje u slučaju televizije u boji. 15. Horizontalni  sinhro‐impuls:  Pravougaoni  impuls  sinhronizacije  koji  osigurava  horizontalnu 

sinhronizaciju skretanja mlaza za analizu i sintezu, a prenosi se za vrijeme trajanja horizontalnog impulsa za potiskivanje. 

16. Vertikalni sinhro‐impuls: Signal sinhronizacije sastavljen od  jednog  ili više pravougaonih  impulsa koji osiguravaju  vertikalnu  sinhronizaciju mlaza  za  analizu  i  sintezu  i  koji  se  prenosi  za  vrijeme  trajanja vertikalnog impulsa za potiskivanje. 

17. Referentni  signal  boje  (burst):  Signal  sinhronizacije  boje  koji  se  sastoji  iz  nekoliko  sinusoida  na frekvenciji pomoćnog nosioca, a koji se prenosi za vrijeme trajanja horizontalnog impulsa za potiskivanje. 

18. Impulsi  za  izjednačenje:  Dodatni  signali  upotrijebljeni  pri  analizi  sa  proredom  za  vrijeme  trajanja vertikalnog impulsa za potiskivanje da bi se osigurao prored pri sintezi. 

19. Video‐signal:  Signal  koji  sadrži  sve  signale  potrebne  za  sintezu  slike:  signal  sjajnosti,  impulse  za potiskivanje, signal sinhronizacije, itd. 

20. Nivo  crnog:  Nivo  crnog  signala  slike  ili  video‐signala  koji  odgovara  minimalnoj  amplitudi  signala sjajnosti. Ovaj nivo odgovara tački čija je sjajnost nula, odnosno crnoj tački predmeta. 

21. Nivo bijelog: Nivo signala slike ili video‐signala koji odgovara maksimalnoj amplitudi signala sjajnosti. 22. Nivo  potiskivanja: Nivo  signala  slike  ili  video‐signala  za  vrijeme  impulsa  potiskivanja,  sa  izuzetkom 

nivoa drugih raznih signala koji se mogu prenijeti za ovo vrijeme. 

3

23. Nivo  sinhronizacije: Minimalni  nivo  video‐signala  koji  odgovara  vrhu  horizontalnog  ili  vertikalnog sinhro‐impulsa. 

24. Linijska (horizontalna frekvencija): Broj linija u sekundi, pri analizi ili sintezi televizijske slike. 25. Signali  hrominantne  razlike:  Signali  koji  sadrže  samo  informaciju  o  boji  nakon  što  im  je  oduzeta 

informacija o osvjetljenosti. 26. Vještačka  antena:  Oklopljeno  opterećenje  koje  se  priključuje  na  predajnik  radi mjerenja  i  zamjenjuje 

stvarnu antenu. 27. Parazitne oscilacije: Oscilacije čija je frekvencija van širine opsega emisije, a čiji se nivo može smanjiti bez 

uticaja na prenos korisnih informacija. 28. Kvadraturna  amplitudna modulacija  (QAM): modulacijski  postupak  pri  kojem  se  nosilac  razdvaja  u 

dvije  komponente  sa  faznim  pomakom  jedne  prema  drugoj  od  900  ‐  (kvadraturni  pomak  faze).  Jedna komponenta nosioca moduliše  se modulacijskim  signalom hrominantne  razlike EʹU = EʹR  ‐ EʹY, a druga, fazno  za  90°  zaokrenuta, modulacijskim  signalom  hrominantne  razlike  EʹV  =  EʹB  ‐  EʹY. U  televizijskom sistemu PAL  fazni pomak komponente nosioca, koju moduliše  signal EʹU = EʹR  ‐ EʹY  , mijenja predznak nakon svake linije sa +90° na ‐90°, zatim opet +90°, ‐90° i tako redom. 

29. Akcentuacija: Postupak  isticanja visokih zvučnih  frekvencija modulišućeg signala povećanjem njihovog nivoa prije modulacije. 

30. Deakcentuacija: Postupak inverzan postupku akcentuacije, a obavlja se nakon demodulacije snižavanjem nivoa viših  frekvencija prenesenog  signala,  čime  se,  sa oba ova postupka, pri  frekvencijskoj modulaciji dobija poboljšanje odnosa signal/šum za oko 10 dB. 

31. Koordinate boja: Norma u  sistemu CIE  iz  1931.  godine  gdje  svakoj  od  osnovnih  boja  odgovara  jedna koordinata trougla (crvena, plava, zelena). 

32. Grupno kašnjenje: Grupno kašnjenje se izražava kao diferencijalni odnos faze i frekvencije: 

dfd

gϕ

πτ

21

=  

Konstantna  vrijednost  grupnog  kašnjenja  omogućava  prenos  komponenti  složenog  televizijskog signala  jednakim brzinama  tako da se na drugom kraju prenosnog sistema dobiju komponente sa identičnima fazama u granicama dozvoljenog odstupanja. 

 33.  Diferencijalno pojačanje: Različito pojačanje na različitim nivoima sjajnosti. 34  Diferencijalna faza: Razlika u faznom stavu na različitim nivoima sjajnosti.  Skraćenice: PAL ‐ Phase Alternating Line ‐ promljenjive faze AF ‐ Audio frekvencije VF ‐ Video frekvencije MF ‐ Međufrekvencije RF ‐ Radio frekvencije AGC ‐ Automatic gain control ‐ Automatska regulacija pojačanja TV ‐ Televizijski, u vezi sa televizijom CIE ‐ Commission Internationale dʹeclairage ‐ Međunarodna komisija za rasvjetu 

4

II Frekvencijski opsezi i kanali  

Član 5 Frekvencijski  opsezi  namijenjeni  za  analogne  zemaljske  televizijske  sisteme u VHF  i UHF  opsegu,  shodno Planu namjene radio‐frekvencija su: 

Frekvencijski opseg  Kanali  TV Norma VHF  I  47‐68 MHz  2,3,4  B/PAL VHF  III  174‐ 230 MHz  5,6,...,11,12  B/PAL UHF  IV/V  470‐860 MHz  21.........69  G/PAL 

 

Tabela 1 ‐ Frekvencijski opsezi namijenjeni za analogne zemaljske televizijske sisteme u VHF I i III i UHF IV i V opsezima 

 Član 6 

Podjela  kanala  po  lokacijama  vrši  se  u  skladu  sa  odredbama međunarodnog  sporazumuma  koji  je utvrđen  Finalnim  aktom  Evropske  VHF/UHF  radio‐difuzne  konferencije,  Štokholm  1961  (ST61), revizijom ovog  sporazuma  iz 2006 godine  (RRC‐06‐Rev.ST61), kao  i Planom  raspodjele  radio‐difuznih frekvencija u Crnoj Gori. 

Radi  smanjenja  smetnji  pri  radu  na  istom  kanalu,  osnovni  predajnici  slike  i  tona  moraju  raditi  sa normalnim pomjerajem (offset‐om) frekvencije. 

 Član 7 

Televizijski  predajnici moraju  raditi  sa  preciznim  pomjerajem  frekvencije  na  istom  kanalu  ako  se  pojave međusobne  smetnje  u  zoni  pokrivanja  kao  posljedica  odstupanja  od  planiranih  vrijednosti  jačine elektromagnetnog polja. 

Televizijski pretvarači moraju raditi sa normalnim pomjerajem frekvencije na istom kanalu ako se predviđaju smetnje u zoni pokrivanja kao posljedica odstupanja od planiranih vrijednosti jačine elektromagnetnog polja. 

Pravna i fizička lica kojima je izdato Odobrenje, u slučaju pojave smetnji iz st. 1 i 2 ovog člana, dogovoriće se o pomjeraju frekvencije, uz saglasnost Agencije, radi otklanjanja smetnje.   III Tehničke karakteristike sistema televizije 

 Član 8 

Za  televiziju  u  frekvencijskom  opsegu  VHF  I  i  III  upotrebljava  se  PAL  sistem,  televizijska  norma  B,  a  u frekvencijskom opsegu UHF IV i V, norma G. Ove norme definisane su preporukom iz člana 3 stav 1 alineja 2 ovog pravilnika. 

Osnovne karakteristike PAL sistema normi B i G date su tabelom 2 i slikom 1: 

Redni broj  Karakteristika  B/PAL i G/PAL 1.  Broj linija po slici  625 2.  Vertikalna frekvencija fV (broj poluslika/s)  50 

3. Horizontalna (linijska) frekvencija fH (Hz)  15 625 Odstupanje linijske frekvencije pri nesinhronom radu 

Crno‐bijela  ± 0,02% najviše 0,05% U boji  ± 0,0001 % 

4. 

Nivo potiskivanja (referentni)  0 Nivo bijelog (vršni)  100 Nivo sinhronizacije  ‐ 43 Razlika nivoa crnog i nivoa potiskivanja  0 Vršni nivo signala boje  143 

5. Predpostavljena vrijednost gama katodne cijevi za koju je izvršena predkorekcija monohromatskog 

2,8 

5

signala 

6 

Prored  2:1 Razmjera slike  4:3 Analiza i sinteza linije  Sa lijeva na desnoAnaliza i sinteza poluslike  Odozgo na dolje 

 

Tabela 2 ‐ Osnovne karakteristike PAL sistema normi B i G  

  

Slika 1: Nivoi kod televizijskog signala  

Član 9 Karakteristike signala horizontalne sinhronizacije date su tabelom 3 i slikom 2: 

Oznaka  Karakteristika  B/PAL i G/PAL H  Nominalna perioda linije (μs)  65 

a Trajanje potiskivanja – interval horizontalnog potiskivanja (μs) 

12 ± 0,3 

b Vremenski razmak od ose (OH) do zadnjeg ruba horizontalnog potisnog impulsa (μs)  10,5 

c  Trajanje stepenice (stuba) (μs) 1,5 ± 0,3 d  Trajanje sinhro‐impulsa (μs)  4,7 ± 0,2 

e Vrijeme uspona (10 do 90 %) ivice horizontalnog potisnog impulsa 

0,3 ± 0,1 

f  Vrijeme uspona (10 do 90 %) ivica horizontalnih sinhro‐impulsa  0,2 ± 0,1 

 

Tabela 3 ‐ Karakteristike signala horizontalne sinhronizacije  Vrijednosti iz ove tabele su mjerene između tačaka na polovini amplitude odgovarajućih ivica impulsa. 

1  Nivo potiskivanja 2  Nivo bijelog 3 Nivo sinhronizacije 4 Razlika nivoa crnog i nivoa 

potiskivanja 5  Referentni podnosioc boje ‐ burst 6 Vršni nivo slike sa signalom boje

6

  

Slika 2: Signal horizontalne sinhronizacije ‐ horizontalni sinhro impuls   

Član 10 Karakteristike signala vertikalne sinhronizacije date su tabelom 4 i slikama 3 i 4:  

Oznaka  Karakteristika  B/PAL i G/PAL V  Perioda poluslike (ms)  20 

i  Trajanje vertikalnog potiskivanja poluslika (H i a iz tabele 3) 

25H + a 

j  Vrijeme uspona (10 do 90 %) ivica vertikalnih potisnih impulsa (μs) 

0,3 ± 0,1 

l  Trajanje prvog niza impulsa izjednačenja 2,5H m  Trajanje niza vertikalnih sinhro‐impulsa 2,5H n  Trajanje drugog niza impulsa izjednačenja 2,5H p  Trajanje impulsa izjednačenja (μs) 2,35 ± 0,1 q  Trajanje vertikalnog sinhro‐impulsa (μs)  27,3 r  Razmak između vertikalnih sinhro‐impulsa  4,7 ± 0,2 

s Vrijeme uspona (10 do 90 %) sinhro‐impulsa i impulsa izjednačenja (μs) 

0,2 ± 0,1  

Tabela 4 ‐ Karakteristike signala vertikalne sinhronizacije  Linije 16  i 22, odnosno 329 do 334 u periodu  impulsa za potiskivanje mogu se koristiti za posebne namjene, kao što je prenos ispitnih signala itd.  

7

  

Slika 3: Prikaz vertikalne sinhronizacije  ΛΛΛ označava neprekidni niz ivica horizontalnih sinhro‐impulsa i tokom vertikalnog potisnog impulsa. Na početku svake poluslike, ivica vertikalnog sinhro‐impulsa OV poklapa se sa ivicom horizontalnog sinhro‐impulsa. Na početku svake druge poluslike, ivica vertikalnog sinhro‐impulsa OV pada u sredinu između ivica dva horizontalna sinhro‐impulsa. 

  

Slika 4: Detalj vertikalnog sinhro ‐ impulsa i impulsa izjednačenja  

8

Član 11 Karakteristike video signala (Sistem PAL) date su tabelom 5 i slikama 5 i 6:  

Redni broj  Karakteristika B/PAL i G/PAL 

1  Predpostavljene koordinate osnovnih boja prijemnika (CIE 1931.) 

X  Y R ‐ crvena 0,64  0,33 G ‐ zelena 0,29  0,60 B ‐ plava 0,15  0,06 

2 Hromatske koordinate za jednake signale osnovnih boja  Bijelo D65  0,313  0,329 

3  Signal osvijetljenosti (luminantni signal) EʹY = 0.299 E’R + 0.587 E’G + 0.114E’B 

EʹR,  EʹG,  EʹB su signali osnovnih boja predhodno gama korigovani 

4  Signali hrominantnih razlika( Signal boje) EʹU = 0.493(EʹB ‐ Eʹy) EʹV = 0.877(EʹR ‐ Eʹy) 

5  Prigušenje signala hrominantnih razlika   dB  MHz 

EʹU, EʹV < 3  1,3 < 20  4 

6  Jednačina složenog signala boje 

EM = EʹY + EʹU sin 2nfSC + EʹV cos 2nfSC EʹY  ‐ vidi tačku 3. ove tabele 

EʹU, EʹV ‐ vidi tačku 4. ove tabele fSC ‐ vidi tačku 8. ove tabele 

Predznak komponente EʹV jednak je predznaku podnosioca boje (mijenja se za svaku liniju) ‐ vidi 

tačku 13. ove tabele i sliku 5. 7  Vrsta modulacije pomoćnog nosioca boje   Kvadraturna amplitudna modulacija (QAM) 

8 

A. Frekvencija pomoćnog nosioca boje (Hz) Odstupanje (Hz) 

fSC = 4 433 618,75 ± 5 

B. Frekvencija pomoćnog nosioca boje fSC u odnosu na horizontalnu frekvenciju fH 

fSC = (1135/4 + 1/625) x fH fSC = 567,5 + fH/2 

9  Širina frekvencijskih bočnih pojasa boje (kHz)  fSC + 570 ‐ 1 300 

10  Amplituda pomoćnog nosioca boje  VU EE 2'2' +  

11 

Sinhronizacija pomoćnog nosioca boje Niz od 10 ± 1 oscilacija na zadnjem stepeniku 

horizontalnog potisnog impulsa A Početak referentnog signala boje (burst‐a) (μs) Vidi sliku 2. B Trajanje referentnog signala boje (burst‐a) (μs) Vidi sliku 2. 

5,6 ± 0,1 poslije trajanja OH 2,25 ± 0,23 (10 ± 1 oscilacija) 

12 Amplituda referentnog signala boje (burst‐a) od vrha do vrha 

3/7 razlike između nivoa potiskivanja i vršnog nivoa bijelog ± 10 % 

13 

Faza referentnog signala boje Vidi sliku 6. 

1350  s obzirom na EʹU sa predznakom kako slijedi: Vidi slike 5. i 6. 

 

  Poluslika Linija  1  2  3  4  5  6  7  8 

 Niz potiskivanja podnosioca 

I  II  III  IV  I  II  III  IV Parna  ‐  ‐  +  +  ‐  ‐  +  + Neparna  +  +  ‐  ‐  +  ‐  ‐  ‐ 

9

14  Potiskivanje  pomoćnog nosioca boje 

9 linija u intervalu poluslikeLinija: 311 – 319 uključivo (IV)

623 – 6 uključivo (I)310 – 318 uključivo (II)

  622 – 5 uključivo (III) 

15 

Sinhronizacija komutacije (promjene predznaka faze) pomoćnog nosioca boje tokom horizontalnog potiskivanja 

Pomoću EʹV  komponente referentnog nosioca boje Vidi sliku 6. i tačku 13. ove tabele) 

 Tabela 5 ‐ Karakteristike video signala (Sistem PAL) 

Slika 5: Prikaz potiskivanja referentnog nosioca boje 

 

10

  

Slika 6: Faza referentnog nosioca boje  

Član 12 Radio‐ frekvencijske karakteristike sistema B i G date su tabelom 6 i slikom 7: 

Redni broj  Karakteristika  B/PAL i G/PAL 

1  Nominalna širina radio‐frekvencijskog kanala (MHz) 

B: 7 G: 8 

2  Nosilac zvuka u odnosu na nosilac slike (MHz) + 5,5 ±0,001 

3  Ivica kanala najbliža nosiocu slike (MHz)  ‐ 1,25 4  Nominalna širina glavnog bočnog pojasa (MHz)  5 

5  Nominalna širina preostalog (donjeg) bočnog pojasa (MHz) 

0,75 

6  Najmanje prigušenje preostalog bočnog pojasa 

dB  MHz 20 ‐ 1,2520 ‐ 3,020 ‐ 4,43

7  Vrsta emisije  C3F negativna 

8 

Nivoi u izračenom signalu ( % od nivoa nosioca)  Nivo sinhronizacije  100 Nivo potiskivanja  75 ± 2,5 Razlika nivoa crnog i nivoa potiskivanja 0 ‐ 2 Vršni nivo bijelog  10 – 15  

9  Vrsta modulacije zvuka  F3E 10  Devijacija frekvencije nosioca zvuka (kHz)   ± 50 

11 Vremenska konstanta isticanja visokih frekvencija (μs) 

50 

11

12 Odnos efektivno izračenih snaga slike i (glavnog) zvuka 

20/1 – 10/1 

13  Predkorekcija grupnog kašnjenja prijemnika na predajniku 

Vidi sliku 7. 

14 Predkorekcija grupnog kašnjenja prijemnika na frekvenciji pomoćnog nosioca boje (ns)  ‐ 170 

 

Tabela 6 ‐ Radio‐ frekvencijske karakteristike sistema B i G 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Slika 7: Grupno kašnjenje IV Tehničke karakteristike televizijskih predajnika 

  

Član 13 Televizijski predajnik mora biti tako izrađen da zadovolji sljedeće opšte tehničke uslove:  

1. Sistem prenosa Predajnik mora omogućiti sistem prenosa definisan članovima 8, 9, 10 i 11 ovog pravilnika.  

2. Vrsta emisije Predajnik se koristi za emisije vrste C3F za sliku i F3EGN za ton.  

3. Frekvencijski opseg Granice frekvencijskih opsega u kojima predajnik može biti podešen za rad date su članom 5 ovog pravilnika. Predajnik može biti predviđen da se njime može pokriti cio ili dio navedenih frekvencijskih opsega.  

Na  svakom predajniku mora  se naznačiti  tačan  frekvencijski  opseg  ili dio  frekvencijskog  opsega  za  koji  je predajnik predviđen.  

Predajnik mora biti  tako  izrađen da omogući podešavanje na svaki kanal  iz frekvencijskog opsega za koji  je predviđen.   

4. Maksimalna greška  frekvencije nosioca Maksimalna greška frekvencija nosilaca slike i zvuka, za različite frekvencijske opsege i nazivne izlazne snage predajnika, mora biti unutar tolerancija datih u tabeli 7.   

Frekvencijski opseg (MHz)  Nazivna izlazna snaga PP (W) Tolerancija frekvencije (Hz)

47 – 68 PP ≤ 50PP > 50 

±  2000 ± 500 

174 – 230  PP ≤ 1  ± 5 000 

Frekvencija (MHz) 

Grupno kašnjenje (ns) 

0,25 +5 ± 0 1,0  +53 ± 40 

2,0  +90 ±40 3,0  + 75 ± 40 

3,75  0 ± 40 

4,43  ‐170 ± 40 4,80 ‐400 ± 90 

12

1 < PP ≤ 100PP > 100 

± 2 000 ± 500 

470 – 862 PP ≤ 1 

1 < PP ≤ 100 PP > 100 

± 10 000 ± 2 000 ± 500 

 

Tabela 7 ‐ Maksimalna greška frekvencija nosilaca slike i zvuka  

Ako  je  predajnik  predviđen  za  rad  sa  određenim  pomjerajem  frekvencije, maksimalna  frekvencija  nosioca slike, bez obzira na frekvencijski opseg i nazivnu izlaznu snagu, mora biti unutar određenih tolerancija:  

a.  ± 500 Hz ‐ za predajnike  sa normalnim pomjerajem frekvencije (offset‐om); b. ± 1 Hz – za predajnike sa preciznim pomjerajem frekvencije (offset‐om). 

 

5. Stabilnost frekvencije nosioca Kratkotrajna stabilnost frekvencije nosilaca slike i tona, za period od 1 h, mora biti u skladu sa naznačenom u tehničkom uputstvu proizvođača.  

Dugotrajna stabilnost frekvencije nosilaca slike i tona, za period od šest mjeseci, mora biti bolja od vrijednosti datih u tabeli 8.  

Frekvencijski opseg (MHz)  Nazivna izlazna snaga PP (W)  Stabilnost frekvencije (Hz) 

47 – 68  PP ≤ 50 PP > 50 

±  1 000 ± 250 

174 – 230 PP ≤ 1 

1 < PP ≤ 100 PP > 100 

± 2 500 ± 1 000 ± 250 

470 – 862 PP ≤ 1 

1 < PP ≤ 100 PP > 100 

± 5 000 ± 1 000 ± 250 

Tabela 8 ‐ Dugotrajna stabilnost frekvencije nosilaca slike i tona 

Ako  je  predajnik  predviđen  za  rad  sa  određenim  pomjerajem  frekvencije, maksimalna  frekvencija  nosioca slike, bez obzira na frekvencijski opseg i nazivnu izlaznu snagu, mora biti unutar određenih tolerancija:  

a.  ± 250 Hz ‐ za predajnike  sa normalnim pomjerajem frekvencije (offset‐om); b.  ± 0,5 Hz ‐ za predajnike sa preciznim pomjerajem frekvencije (offset‐om). 

 6. Tačnost podešavanja frekvencija Tačnost podešavanja frekvencije nosioca predajnika sa normalnim pomjerajem frekvencije mora biti bolja od ± 50 Hz.  7. Međufrekvencije predajnika Međufrekvencije predajnika su:  

a.  38,9 MHz ‐ kanala za sliku; b.  33,4 MHz ‐ kanala za zvuk. 

 8. Nazivna izlazna snaga Nazivna izlazna snaga predajnika u kanalu za sliku mora imati prvenstveno, jednu od sledećih vrijednosti: 0,5 W; 1 W; 2 W; 5 W; 10 W; 20 W; 50 W; 100 W; 200 W; 250 W; 500 W; 1 kW; 2 kW; 5 kW; 10 kW;  20 kW ili 50 kW. Nazivna izlazna snaga predajnika u kanalu za sliku mora biti naznačena u tehničkom upustvu proizvođača.  9. Odstupanja izlazne snage Pri  nazivnom  naponu  primarnog  izvora  napajanja,  izlazna  snaga  predajnika može  da  odstupa  od  svoje nazivne vrijednosti najviše za: 

13

 a. 0 i +10% ‐ pri mjerenju u proizvodnji i prometu; b. +10% i ‐20% ‐ pri mjerenju u upotrebi i održavanju; c. Pri  promjeni  napona  izvora  napajanja  iz  tačke  21.  ovog  člana,  odstupanje  izlazne  snage mora  se 

naznačiti u tehničkom uputstvu.  10. Nazivna impedansa izlaznog opterećenja Nazivna impedansa izlaznog opterećenja predajnika je 50 Ω (nesimetrično).  11. Odnos stojećih talasa (VSWR) izlaznog opterećenja Predajnik mora da radi sa utvrđenim karakteristikama pri VSWR, na ulazu  izlaznog opterećenja manjim  ili jednakim 1,05. Maksimalni VSWR pri kojem predajnik može da radi bez oštećenja ili bez djelovanja zaštitnog uređaja je 1,4.  12. Nazivna ulazna impedansa Nazivna ulazna impedansa predajnika u kanalu za sliku mora biti 75 Ω asimetrično. Nazivna ulazna impedansa kanala za zvuk mora biti:  

a. 600 Ω simetrično, ili b. ≥ 2 000 Ω simetrično ili asimetrično. 

 13. Slabljenje refleksije na ulazu Slabljenje  refleksije  na  ulazu  predajnika  kanala  za  sliku  u  video‐frekvencijskom  opsegu mora  biti  veće  od  30 dB. Slabljenje  refleksije na ulazu predajnika kanala  za  zvuk u  audio–frekvencijskom  opsegu mora biti veće od  25 dB.  14. Nazivni ulazni naponi Nazivni ulazni naponi predajnika su:  

a. 1 VVV ‐ za video‐ frekvencijski  signal između nivoa sinhronizacionog impulsa i nivoa bijelog tako da je: 

- nivo sinhronizacionog impulsa 0 %; - nivo crnog 30 %; - nivo bijelog 100 %; 

b. 1,55 V  ‐  za  audio  ‐  frekvencijski  sinusoidni  signal,  frekvencije  1  kHz,  koji  prouzrokuje  devijaciju frekvencije od ± 50 kHz. 

 15. Opseg ulaznog napona Opseg ulaznog video‐frekvencijskog napona u odnosu na nazivni ulazni napon, pri kome predajnik mora da se podesi da zadovolji utvrđene karakteristike, mora biti ± 3 dB. 

Opseg ulaznog audio‐frekvencijskog napona u odnosu na nazivni ulazni napon, pri kome predajnik mora da se podesi da zadovolji utvrđene karakteristike, mora biti ± 6 dB. 

16. Sporedne komponente Srednja snaga bilo koje sporedne komponente na priključku antenskog voda, za različite frekvencijske opsege, i srednja snaga predajnika ne smiju premašiti maksimalno dozvoljene nivoe date u tabeli 9.         

14

Frekvencijski opseg (MHz) 

Srednja snaga Pm (W) Maksimalno dozvoljen nivo snage sporedne 

komponente mW  dB u odnosu na Pm 

47 – 68 174 – 230 

Pm ≤ 0,25 0,25 < Pm ≤ 25 25 < Pm ≤ 1 000 1 000 < Pm 

0.025 ‐40  ‐60 

1   

470 – 862 

Pm ≤ 0,25 0,25 < Pm ≤ 25 25 < Pm ≤ 20 000 20 000 < Pm 

0,025 ‐40  ‐60 

20    Tabela 9 – Maksimalno dozvoljeni nivoi srednje snage predajnika i srednje snage sporedne komponente  17. Zračenje kućišta Kad  je predajnik priključen na vještačko opterećenje koje ne zrači, efektivna  izračena snaga kućišta ne smije biti veća od:  

a. Graničnih vrijednosti za snagu sporednih komponenti iz tačke 16. ovog člana; b. 1 W na frekvenciji osnovne komponente, za nazivnu izlaznu snagu predajnika od 1 kW do 10 kW; c. 10 W na  frekvenciji osnovne komponente za nazivnu  izlaznu snagu predajnika  jednaku  ili veću od 10 

kW.  Televizijski predajnik mora biti električno oklopljen tako da se pri postavljanju većeg broja predajnika jednog pored drugog ne javljaju međusobne smetnje.  18. Uslovi okoline ▪ Temperatura okoline Predajnik zajedno sa pomoćnim uređajima mora :  

a. da radi sa utvrđenim karakteristikama pri temperaturi okoline od + 50 C do + 350 C, a za predajnike snage manje od 100W, od 50 do 450. 

b. da nastavi da radi bez opasnosti ili oštećenja pri temperaturi okoline od + 50 C do + 450 C; c. pod pomoćnim uređajima pretvarača mogu se smatrati izmjenjivači toplote, sistemi za hlađenje i dr. 

 ▪ Relativna vlažnost Maksimalna  vrijednost  relativne  vlažnosti  pri  kojoj  predajnik  radi  sa  utvrđenim  karakteristikama  ili  je isključen na određeno vrijeme, bez oštećenja djelova, je 90 % pri temperaturi 260 C.  ▪ Temperatura i vlažnost ulaznog vazduha za hlađenje Granična temperatura i relativna vlažnost ulaznog vazduha za hlađenje predajnika sa vazdušnim hlađenjem moraju  biti  takve  da  budu  zadovoljeni  uslovi  za  temperaturu  okoline  i  relativnu  vlažnost  i moraju  biti određene od strane proizvođača.  ▪ Nadmorska visina Predajnik mora da radi sa utvrđenim karakteristikama pri nadmorskoj visini do 2.000 m. U tehničkom uputstvu moraju se naznačiti uslovi za rad pretvarača na visinama većim od  2.000 m.  19. Vrijeme zagrijavanja Vrijeme zagrijavanja predajnika potrebno da se postignu utvrđene karakteristike ne smije biti duže od 30 min.  20. Tip izvora napajanja Izvor napajanja predajnika je:  

15

a. Jednofazni ili trofazni ‐ za predajnik sa nazivnom izlaznom snagom do 1 kW; b. Trofazni ‐ za predajnik sa nazivnom izlaznom snagom većom od 1 kW, 

 

Trofazni  izvor mora  imati neutralni provodnik  i  ravnomjernu  raspodjelu  opterećenja po  fazama  i mora  se naznačiti da li je neutralni provodnik uzemljen ili ne.  21. Napon i frekvencija izvora napajanja Napon i frekvencija izvora napajanja pri kojima predajnik treba da radi sa utvrđenim katrakteristikama su:  

a. Nazivna vrijednost napona izvora napajanja i odstupanja od te vrijednosti su: 220  10%

15%V +−  za jednosmjerno napajanje, 

      380/220  10%15%V +

−  za trofazno napajanje. 

b. Odstupanje talasnog oblika       Odstupanje talasnog oblika ne smije biti veće od  5%. c. Asimetrija pri trofaznom naponu 

Pri trofaznom napajanju mora se navesti dozvoljena naponska asimetrija prema važećim normama i propisima. 

d. Nazivna vrijednost frekvencije izvora napajanja i maksimalna odstupanja Nazivna  vrijednost  frekvencije  naizmjeničnog  izvora  napajanja  i  maksimalna  odstupanja  od  te vrijednosti su 50 ± 1 Hz. 

 

22. Aktivna snaga napajanja (potrošnja) Aktivna  snaga  napajanja  (potrošnja)  predajnika,  uključujući  pomoćne  uređaje,  pri modulaciji  crno‐bijelom slikom i pri nazivnoj izlaznoj snazi, mora se naznačiti u tehničkom uputstvu proizvođača.  

23. Ukupan faktor snage napajanja Ukupan faktor snage napajanja pri uslovima iz tačke 22. ovog člana mora biti ≥ 0,9.  24. Dodatne odredbe koje se odnose na mrežu napajanja Moraju se naznačiti sljedeći podaci:  

a. Napon smetnji u mreži napajanja usljed djelovanja predajnika; b. Imunost na prelazne pojave u mreži napajanja; c. Vršna vrijednost struje napajanja pri uključenju uređaja. 

 

25. Mjere bezbjednosti Moraju se naznačiti mjere preduzete kod predajnika i pomoćnih uređaja radi zaštite osoblja od nezgoda. Ove mjere moraju biti prema normama i propisima koji su važeći u Crnoj Gori.  

26. Zaštita od atmosferskih pražnjenja U tehničkom uputstvu mora biti naznačen način zaštite predajnika od atmosferskih zračenja.  Izabrani način zaštite mora biti u skladu sa važećim normama i propisima.  

27. Izdržljivost Predajnik mora da  izdrži 24 h neprekidnog  rada sa naznačenom snagom pri modulaciji crnom slikom  i pri proizvoljnom modulacijom zvukom, pri uslovima iz tačaka 18, 21 i 23 ovog člana.  

28. Rad u uslovima greške U slučaju nestanka ulaznog signala ili druge greške na njemu, predajnik mora automatski da nastavi da radi bez oštećenja kad se ulazni signal ponovo pojavi, odnosno greška nestane.  

29. Izračena toplota Izračena  toplota  predajnika  u  radnoj  prostoriji  pri  najlošijim  uslovima  mora  se  naznačiti  u  tehničkom uputstvu.     

16

30. Sistemi zaštite Zaštita  od  preopterećenja mora  da  isključi  uređaj  (ili  njegov  dio)  ako  greška  postoji,  i  poslije  dva  ili  tri pokušaja uspostavljanja prvobitnog stanja. Uređaj za zaštitu mora da djeluje samo kad preopterećenja mogu da izazovu oštećenje, i to takvom brzinom koja blagovremeno sprječava oštećenje.  

31. Stabilnost rada Predajnik ne smije da zahtijeva neprekidan nadzor da bi stalno radio sa utvrđenim karakteristikama. Ovaj se uslov ispunjava preventivnim održavanjem prema tehničkom uputstvu.  32. Pouzdanost predajnika Pouzdanost predajnika mora biti takva da srednje vrijeme između prekida ne smije biti kraće od 1.500 h.  33. Upravljanje i nadzor Komande  i  indikatori  uređaja  za  nadzor,  kao  i  korišćene  tehnike međusobnog  povezivanja  predajnika  i sistema za nadzor, moraju se navesti u tehničkom uputstvu.  34. Mjerna mjesta ▪ Radio‐frekvencijska mjesta kanala za sliku Na kanalu za sliku televizijskog predajnika moraju biti predviđena radio‐frekvencijska mjerna mjesta za:  

a. izlazni međufrekvencijski nivo; b. djelove predajnika koji rade na krajnjoj frekvenciji čija je snaga nije veća od 200W; c.  izlaz izlaznog dijela predajnika; d.  izlaz skretnice. 

 

Na mjernim mjestima predajnika nazivne izlazne snage veće od 100 W, završnim otpornikom od 50 Ω, mora biti radio‐frekvencijski napon od 1 V. Na izlazu predajnika mora postojati usmjereni sprežnik ili direktivna sprega sa karakterističnom impedansom od  50  Ω,  usmjerenošću  (direktivnošću)  od  32  dB,  za  predajnike  snage  veće  od  100 W,  i  spregom  koja  će obezbijediti  na  direktnom  izlazu  završenom  otpornikom  od  50  Ω  radio‐frekvencijski  napon  efektivne vrijednosti od 1V.  ▪ Radio‐frekvencijska mjerna mjesta kanala za zvuk Na izlaznom stepenu predajnika u kanalu za zvuk mora postojati mjerni priključak. Radio‐frekvencijsko mjerno mjesto mora da ima prvenstveno priključak tipa BNC. Za predajnike sa izlaznom snagom manjom od 100 W, ova se odredba ne primjenjuje.  ▪ Video‐frekvencijska mjerna mjesta Na kanalu za sliku televizijskog predajnika moraju biti predviđena video‐frekvencijska mjerna mjesta za:  

a. Video‐frekvencijski ulaz; b. Ulaz modulatora; c. Na mjernim mjestima završenim otpornikom od 75 Ω mora biti pozitivni video napon od 1 VV V; d. Odstupanje  karakteristike  amplituda/video  frekvencija mjernih mjesta  od  utvrđene  vrijednosti  ne 

smije biti veće od ± 0,5 dB.  

Sva video‐frekvencijska mjesta moraju imati priključak tipa BNC.  35. Indikatori Kanal za zvuk televizijskog predajnika mora da ima indikatore za:  

a. Izlaznu snagu; b. Reflektovanu snagu; c. Devijaciju frekvencije. 

 

Za predajnike sa izlaznom snagom manjom od 100 W indikatori za reflektovanu snagu i devijaciju frekvencije nijesu obavezni.  

17

36. Spoljno pobuđivanje Za spoljno pobuđivanje, umjesto osnovnog oscilatora, mora se predvidjeti priključak sa ulaznom impedansom od 50 Ω. Pobuđivanje predajnika mora biti moguće sa naponom čija je vrijednost nije veća od 1 V.  Na predajniku se mora naznačiti frekvencija osnovnog oscilatora kanala.  37. Impedansa visokofrekvencijskih stepena Svi stepeni i vodovi u visokofrekvencijskom dijelu moraju biti svedeni na nazivnu impedansu od 50 Ω.  38. Vještačka antena Za mjerenja na televizijskom predajniku potrebna je vještačka antena. Nazivna vrijednost otpora vještačke antene je 50 Ω.  U frekvencijskom opsegu predajnika koeficijent neprilagođenja mora biti manji od 1,05. Promjena koeficijenta neprilagođenja sa frekvencijom u radnom kanalu mora biti manja od 0,02. Vrijednost otpora vještačke antene daje se od petog harmonika frekvencije predajnika ali ne više od 2 GHz.  

39. Mjere Mjere (širina, visina i dubina) predajnika moraju biti prema tehničkom uputstvu.  40. Masa Masa predajnika mora biti prema tehničkom uputstvu. 

18

Član 14 Posebne karakteristike predajnika za sliku su:  

1. Karakteristika amplituda/radio‐frekvencija Karakteristika amplituda/radio‐frekvencija mora biti u granicama prema slici 8. 

 Slika 8: Karakteristika amplituda/radio‐frekvencija predajnika 

19

2. Karakteristika amplituda/video frekvencija Karakteristika amplituda/video‐frekvencija mora biti u granicama prema slici 9. 

 Slika 9: Karakteristika amplituda/video‐frekvencija 

20

3. Karakteristika grupno kašnjenje/radio‐frekvencija Karakteristika grupno kašnjenje/radio‐frekvencija mora biti u granicama prema slici 10.  

  

Slika 10: Karakteristika grupno kašnjenje/radio‐frekvencija  Predajnik  mora  imati  uređaj  za  predkorekciju  grupnog  kašnjenja  prijemnika  i  korekciju  grupnog  kašnjenja predajnika. Mora postojati mogućnost isključenja uređaja za predkorekciju prijemnika.  4. Kosina luminentne pruge Kosina luminentne pruge za ispitni signal tipa I ne smije biti veća od 2% K.  5. Odnos 2T impulsa i pruge Odnos 2T impulsa i pruge ne smije biti veći od 1,5% K.  6. Izobličenje oblika 2T impulsa Izobličenje oblika 2T impulsa ne smije biti veće od 2% K.  7. Vertikalna kosina bijelog polja Vertikalna kosina bijelog polja je razlika između amplituda bijelog polja u trajanju slike mjerene 250 μs poslije tačke na polovini amplitude prednje ivice i 250 μs prije tačke na polovini amplitude zadnje ivice. Vertikalna kosina bijelog polja ne smije biti veća od 2% K.  8. Promjena izlazne snage usljed sadržaja slike Promjena izlazne snage pri promjeni od crne do bijele slike ne smije biti veća od 0,5 dB.  9. Promjena nivoa potiskivanja Promjena potiskivanja usljed:  

a. Promjene sadržaja slike ne smije biti veća od 1%; b. Promjene nivoa potiskivanja video ulaznog signala ne smije biti veća od 1%; 

21

c. Brujanja ili šuma superponiranog ulaznom video signalu ne smije biti veća od 1%.  10. Luminentna nelinearnost Luminentna nelinearnost ne smije biti veća od 10%.  11. Diferencijalno pojačanje Diferencijalno pojačanje koje se odnosi na promjenu amplitude pomoćnog nosioca boje usljed promjene amplitude pratećeg signala osvijetljenosti ne smije biti veće od 3%.  12. Diferencijalna faza Diferencijalna faza referentnog nosioca boje ne smije biti veća od:  

a. 30 za VSB demodulator sa sinhronom demodulacijom; b. 50 za VSB demodulator sa detekcijom envelope. 

 13. Hrominentno/luminentno preslikavanje Hrominentno/luminentno preslikavanje ne smije biti veće od 1,5%.  14. Incidentna fazna modulacija Incidentna fazna modulacija ne smije biti veća od 30.  15. Odnos signala i slučajnog šuma Odnos signala i slučajnog šuma mora biti:  

a. Veći od 63 dB (ponderisani); b. Veći od 56 dB (neponderisani). 

 16. Odnos signala i periodičnog šuma Odnos signala i periodičnog šuma i drugih jednofrekvencijskih komponenti mora biti veći od 43 dB.  17. Intermodulacioni produkti  

a. Intermodulacioni produkti unutar kanala slike ne smiju preći vrijednosti date krivom na slici 11. 

 Slika 11: Granične vrijednosti intermodulacionih produkata unutar kanala slike 

22

b. Intermodulacioni produkti izvan kanala slike ne smiju biti veći od ‐55 dB.  

 18. Ograničenje nivoa bijelog Kolo za ograničenje nivoa bijelog mora funkcionisati tako da nivo nosioca slike ne padne ispod 7%, a da pri tome ne smije doći do pogoršanja luminentne nelinearnosti.  

Član 15 Pri ulaznom signalu iz tačke 14. člana 13 ovog pravilnika nivoi izlaznog signala moraju biti prema slici 12.  

  

Slika 12: Nivoi izlaznog signala kanala za sliku  

Član 16 Posebne karakteristike kanala za ton su:  

1. Maksimalna devijacija frekvencije Maksimalna devijacija frekvencije kanala za zvuk je ± 50 kHz.  

2. Karakteristika amplituda/frekvencija Karakteristika amplituda/frekvencija kola za preakcentuaciju mora biti unutar tolerancija sa slike 13 i tabele 10.  

23

  

Slika 13: Tolerancije za karakteristiku amplituda/frekvencija kola za preakcentuaciju  

Frekvencija (Hz) Karakteristika preakcentuacije u odnosu na 1 kHz 

Idealna Tolerancija 30 do 90  ‐ 0,41   100  ‐ 0,40   200  ‐ 0,37   300  ‐ 0,34   400  ‐ 0,30   500  ‐ 0,26   600  ‐ 0,26   700  ‐ 0,20   800  ‐ 0,14   900  ‐ 0,07   1 000  0   2 000  + 1,04  + 0,17 i ‐ 0,17 3 000  + 2,35  + 0,33 i ‐ 0,33 4 000  + 3,71  + 0,44 i ‐ 0,46 5 000  + 4,99  + 0,52 i ‐ 0,56 6 000  + 6,17 + 0,58 i ‐ 0,62 7 000  +7,25 + 0,62 i ‐ 0,67 8 000  + 8,23 + 0,64 i ‐0,70 9 000   + 9,13 + 0,66 i ‐ 0,73 10 000   + 9,95 + 0,68 i ‐ 0,75 11 000  + 10,71 + 0,69 i ‐ 0,76 12 000  + 11,41 + 0,70 i ‐ 0,77 13 000  12,07 + 0,70 i ‐ 0,78 14 000  12,68  + 0,71 i ‐ 0,79 15 000  13,25  + 0,71 i ‐ 0,80 

 

Tabela 10: Tolerancije za karakteristiku amplituda/frekvencija kola za preakcentuaciju  3. Karakteristika amplituda/modulišuća frekvencija Karakteristika  amplituda/modulišuća  frekvencija  ne  smije  odstupati  više  od  ±  1  dB  od  idealne  karakteristike amplituda/frekvencija kola za preakcentuaciju, odnosno mora biti unutar granica datih na slici 14. 

24

   

Slika 14: Karakteristika amplituda/modulišuća frekvencija  4.  AF harmonična izobličenja Pri modulaciji nastaloj usljed sinusoidalnog ulaznog signala sa bilo kojom frekvencijom u opsegu od 40 Hz do 15 kHz AF harmonična izobličenja moraju biti:  

a. ne smiju biti veća od 0,7% za devijaciju frekvencije ± 50 kHz; b. ne smiju biti veća od 1,4% za devijaciju frekvencije od ± 70 kHz. 

 5. Faktor AF intermodulacionog izobličenja Pri modulaciji nastaloj usljed dva sinusoidalna tona sa konstantnom razlikom frekvencija između 71 i 400 Hz, sa asimetričnom  sredinom  tih  frekvencija  u  opsegu  700  Hz  do  14,8  kHz  i  sa  jednakim  nivoima  faktor  AF harmoničkog izobličenja mora biti:  

a.  d2 ≤ 0,35 % 

za devijaciju frekvencije od ± 50 kHz d3 ≤ 0,5 % 

b. d2 ≤ 0,7 % 

za devijaciju frekvencije od 50 do 70 kHz d3 ≤ 0,1 % 

 6. FM nivo šuma i brujanja FM nivo šuma i brujanja, mjeren u odnosu na referentni nivo pri modulaciji nastaloj usljed sinusoidalnog ulaznog signala sa frekvencijom od 1 kHz i sa nivoom koji daje devijaciju frekvencije od ± 50 kHz, ne smije biti veći od 60 dB.  7. Ponderisani nivo FM šuma Ponderisani FM nivo šuma mjeren prema uslovima iz tačke 6. ovog člana ne smije biti veći od ‐ 65 dB.  8. AM nivo šuma i brujanja 

a. Maksimalna vrijednost AM nivoa šuma i brujanja ne smije biti veća od ‐ 46 dB (0,5%). b. Za predajnike sa zajedničkim pojačanjem nosilaca slike i tona, maksimalna vrijednost AM nivoa šuma i  

            brujanja ne smije biti veća od ‐26 dB. 

25

9. Nivo sinhrone AM modulacije a. Nivo  sinhrone  amplitudske modulacije predajnika, mjeren pri modulaciji nastaloj usljed  sinusoidalnog 

ulaznog signala sa frekvencijom od 1 kHz i sa nivoom koji daje devijaciju frekvencije ± 50 kHz, ne smije biti veći od ‐40 dB. 

b. Za predajnike sa zajedničkim pojačanjem slike i tona, nivo sinhrone AM ne smije biti veći od ‐26 dB.  10. Promjena centralne frekvencije Pri modulaciji nastaloj usljed  sinusoidalnog ulaznog  signala bilo  koje  frekvencije unutar osnovnog opsega  i  sa nivoom  koji  daje  maksimalnu  devijaciju  frekvencije  ±  50  kHz,  promjena  frekvencije  ne  smije  biti  veća  od  200 Hz.  11. Unakrsna modulacija slike i zvuka Unakrsna modulacija slike i zvuka kod predajnika sa zajedničkim pojačanjem slike i tona ne smije biti veća od 2%.   V Karakteristike televizijskih pretvarača  

Član 17 Sastavnim dijelom pretvarača, u smislu ovog pravilnika, smatraju se:  

a. Uređaji za predkorekciju i održavanje zahtijevane stabilnosti televizijskog signala slike; b. Sklopovi za dobijanje karakteristike sa djelimično prenošenim donjim bočnim opsegom; c.  Sklopovi za kombinovanje signala slike i zvuka; d. Filtri harmonika ili drugi filtri; e. Svaki drugi pomoćni uređaj potreban za normalan rad pretvarača. 

 Član 18 

Pretvarač mora biti izgrađen tako da zadovolji sledeće opšte tehničke karakteristike:  1. Sistem prenosa Predajnik mora omogućiti sistem prenosa definisan članovima 8, 9, 10, 11 ovog pravilnika.  2. Vrsta emisije Predajnik se koristi za emisije vrste C3F za sliku i F3EGN za ton.  3. Frekvencijski opseg Granice frekvencijskih opsega, u kojima pretvarač može biti podešen za rad (prijem i predaju), date su članom 5. ovog pravilnika.  U tehničkom uputstvu pretvarača moraju se naznačiti:  

a. kombinacije prijemne i predajne frekvencije  koje se moraju izbjeći i  b. dio koji se zamjenjuje ili dodaje da bi se pokrio frekvencijski opseg. 

 4. Maksimalna greška frekvencije nosioca Vrijednosti iz ove tačke odgovaraju vrijednostima iz člana 13, tačka 4 ovog pravilnika.  5. Stabilnost frekvencije nosioca Kratkotrajna  stabilnost  frekvencije nosilaca  slike  i  tona, za period od 1 h, mora biti u  skladu  sa naznačenom u tehničkom uputstvu proizvođača. Dugotrajna stabilnost frekvencije nosilaca slike i tona, za period od šest mjeseci, mora biti bolja od ± 350 Hz.  6. Korekcija frekvencije Mora biti omogućeno da se korekcija frekvencije obavlja na lako pristupačnom i naznačenom mjestu. 

26

 7. Međufrekvencija Međufrekvencija pretvarača je 38,9 MHz, a kod nepovoljne kombinacije kanala može biti 45,9 MHz. Dozvoljava  se  i direktno pretvaranje  frekvencije, pri  kojem pretvarač mora  ispunjavati  karakteristike utvrđene ovim pravilnikom.  8. Nazivna izlazna snaga Nazivna izlazna snaga (vršna snaga obvojnice) pretvarača mora imati prvenstveno jednu od sljedećih vrijednosti:  

a. 0,05 W; 0,1 W; 0,2 W za minijaturne televizijske pretvarače; b. 0,5W; 1 W; 2 W; 5 W; 10W; 20W; 25 W; 50 W; 100 W; 200 W; 250 W; 500 W; 1 kW za televizijske pretvarače. 

 9. Odstupanje izlazne snage Vrijenosti  iz ove  tačke odgovaraju vrijednostima  iz  člana 13,  tačka 9  izuzev za odstupanje pri promjeni ulaznog napona koje mora biti naznačeno u tehničkom uputstvu.  10. Nazivna impedansa izlaznog opterećenja Nazivna impedansa izlaznog opterećenja predajnika je 50 Ω (nesimetrično). Svi visokofrekvencijski stepeni moraju imati istu nazivnu impedansu 50 Ω.  11. Odnos stojećih talasa (VSWR) izlaznog opterećenja Pretvarač mora  da  radi  sa  utvrđenim  karakteristikama  pri  VSWR,  na  ulazu  izlaznog  opterećenja manjim  ili jednakim 1,2. Maksimalni VSWR pri kojem pretvarač može da radi bez oštećenja ili bez djelovanja zaštitnog uređaja je 1,5.  12. Nazivna ulazna impedansa Nazivna ulazna impedansa mora biti 50 Ω asimetrično.  13. Slabljenje refleksije na ulazu Slabljenje refleksije na ulazu pretvarača mora biti veće od 20 dB.  14. Nazivni ulazni napon Nazivna vrijednost ulaznog RF napona je 2 mV (66 dBμV).  15. Opseg ulaznog napona Opseg ulaznog RF napona u odnosu na nazivni ulazni napon pri kome pretvarač mora da se podesi da zadovolji utvrđene karakteristike mora biti unutar granica: + 14 dB i ‐12 dB.  16. Sporedne komponente Vrijednosti iz ove tačke odgovaraju vrijednostima iz člana 13, tačka 16. ovog pravilnika.  17. Zračenje kućišta Kad  je predajnik priključen na vještačko opterećenje koje ne zrači, efektivna  izračena snaga kućišta ne smije biti veća od:  

a. Graničnih vrijednosti za snagu sporednih komponenti iz tačke 18. ovog člana; b. 1 W na frekvenciji osnovne komponente, za nazivnu izlaznu snagu predajnika do 1 kW. 

 18. Uslovi okoline  ▪ Temperatura okoline Pretvarač zajedno sa pomoćnim uređajima mora:  

a. Da radi sa utvrđenim karakteristikama pri temperaturi okoline od + 50 C do + 400 C; 

27

b. Da nastavi da radi bez opasnosti ili oštećenja pri temperaturi okoline od + 50 C do + 550 C.  Pod pomoćnim uređajima pretvarača mogu se smatrati izmjenjivači toplote, sistemi za hlađenje i dr.  ▪ Relativna vlažnost Maksimalna vrijednost relativne vlažnosti pri kojoj pretvarač radi sa utvrđenim karakteristikama, ili je isključen na određeno vrijeme, bez oštećenja djelova, je 90% pri temperaturi od 270C.  ▪ Temperatura i vlažnost ulaznog vazduha za hlađenje Granična  temperatura  i  relativna  vlažnost  ulaznog  vazduha  za  hlađenje  pretvarača  sa  vazdušnim  hlađenjem moraju biti takve da budu zadovoljeni uslovi za temperaturu okoline i relativnu vlažnost i moraju biti određene od strane proizvođača.  ▪ Nadmorska visina Pretvarač mora da radi sa utvrđenim karakteristikama pri nadmorskoj visini do 2.000 m. U tehničkom uputstvu moraju se naznačiti uslovi za rad pretvarača na visinama većim od 2.000 m.  19. Vrijeme zagrijavanja Vrijeme zagrijavanja predajnika potrebno da se postignu utvrđene karakteristike ne smije biti duže od 30 min.  20. Tip izvora napajanja Izvor napajanja pretvarača može biti naizmjenični (jednofazni ili trofazni) ili jednosmjerni.  21. Napon i frekvencija izvora napajanja  ▪ Nazivna vrijednost izvora napajanja Nazivne vrijednosti napona izvora napajanja i odstupanja od te vrijednosti su:  

a. 220  %10%30

+−V  za jednosmjerno napajanje; 

b. 380/220  %10%30

+−V  za trofazno napajanje; 

c. 12 V, 24 V, 36 V, ili 48 V ± 10% za jednosmjerno napajanje.  ▪ Odstupanje talasnog oblika Odstupanje talasnog oblika ne smije biti veće 5 %.  ▪ Nazivna vrijednost frekvencije napajanja i maksimalna odstupanja Nazivna vrijednost frekvencije naizmjeničnog napona izvora napajanja i maksimalna odstupanja od te vrijednosti su 50 ± 2 Hz.  22. Aktivna snaga napajanja  Aktivna snaga napajanja (potrošnja) predajnika, uključujući pomoćne uređaje, pri modulaciji crno‐bijelom slikom i pri nazivnoj izlaznoj snazi, mora se naznačiti u tehničkom uputstvu proizvođača.  23. Ukupan faktor snage napajanja Ukupan faktor snage napajanja pri uslovima iz tačke 22. ovog člana mora biti veći od 0,9.  24. Radio‐frekvencijska mjerna mjesta Na pretvaraču mora biti predviđeno RF mjerno mjesto za mjerenje nivoa izlaznog signala. Mjerni priključak opterećen sa 50 Ω pri nominalnoj izlaznoj snazi ne smije imati veći nivo od 20 dBm. RF mjerno mjesto mora da ima prvenstveno koaksijalne priključke tipa BNC ili N. Oscilator mora biti takve konstrukcije da omogućava mjerenje frekvencije i napona oscilatora.  25. Indikatori Pomoću ugrađenih mjernih instrumenata mora postojati mogućnost kontrole: 

28

 a. Svih bitnih radnih napona tranzistora i cijevi; b. Napona oscilatora; c. Izlaznih nivoa; d. Nivoa ulaznog signala.  

U pogonskom stanju pretvarača mora biti iniciran rad termostata. Odredba pod d. nije obavezna.  26. Mjere Mjere (širina, visina i dubina) predajnika moraju biti prema tehničkom uputstvu.  27. Masa Masa predajnika mora biti prema tehničkom uputstvu 

Član 19 Tačke 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33. člana 13. ovog pravilnika odnose se i na televizijske pretvarače.  

Član 20 Posebne karakteristike televizijskih pretvarača su:  1. Karakteristika amplituda/radio‐frekvencija Karakteristika amplituda/radio –frekvencija mora biti u granicama prema slici 15 a i b. 

29

 Slika 15: Karakteristika amplituda/radio‐frekvencija televizijskih pretvarača 

 2. Karakteristika grupno kašnjenje/radio‐frekvencija Razlike  u  grupnom  kašnjenju  ne  smiju,  u  frekvencijskom  opsegu  od  f  od  ±  5 MHz,  prekoračiti  vrijednost  od  ± 50 ns u odnosu na vrijednost nosioca slike. U frekvencijskom opsegu od f do ‐ 0,75 MHz dozvoljeno je povećanje na ± 100 ns.  

30

3. Opseg automatske regulacije pojačanja (AGC) Pri promjeni ulaznog napona od ‐ 12 dB do + 14 dB u odnosu na 2 mV izlazni nivo ne smije da se mijenja za više od ± 1 dB. Na  pretvaračima  mora  postojati  mogućnost  isključenja  automatske  regulacije  pojačanja  i  mogućnost  ručne regulacije pojačanja.  4. Vrijeme odziva automatske regulacije pojačanja Pri promjeni napona ± 6 dB u odnosu na 2 mV, vremenski odziv ne smije biti duži od 1 s.  5. Interno proizvedeni neželjeni signali na ulazu Maksimalni nivo snage interno proizvedenih neželjenih signala na ulazu pretvarača mora biti: 

a. ≤ ‐ 51 dBμV za opsege 47 – 68 MHz i 174 – 230 MHz; b. ≤ ‐ 31 dBμV za opseg 470 – 860 MHz. 

 6. Faktor šuma Faktor šuma pretvarača mora biti: 

a. ≤ 20 μV  za opsege 47 – 68 MHz i 174 – 230 MHz; b. ≤ 200 μV za opseg 470 – 860 MHz.  

7. Intermodulacioni proizvodi unutar kanala Intermodulacioni proizvodi u frekvencijskom području od fs‐ 0,75 MHz do fs +5,75 MHz moraju biti potisnuti za najmanje 54 dB.  8. Intermodulacioni proizvodi izvan izlaznog kanala Intermodulacioni proizvodi izvan izlaznog kanala ne smiju biti veći od ‐ 55 dB.  9. Neželjene emisije u prisustvu ometajućih signala na ulazu Za nivo neželjenih izlaznih signala od 60 dB ispod referentne izlazne snage, odnos željenog i neželjenih signala na ulazu ne smije biti manji od 54 dB.  10. Povratne sprege Pretvarač mora da radi sa utvrđenim karakteristikama kada je slabljenje između izlaza i ulaza 50 dB.  11. Ulazni signali smetnje Ulazni  signal  smetnje na međufrekvenciji  intenziteta ne većeg od 1 V  i na  simetričnoj  frekvenciji  intenziteta ne većeg  od  0,1  V  ne  smije  proizvesti  veći  signal  na  izlazu  od  signala  koji  se  dobije  sa  ulaznim  signalom  od 0,5 mV.  12. Potiskivanje signala smetnji nosioca zvuka Potiskivanje signala smetnji nosioca zvuka usljed parazitne frekvencijske modulacije u odnosu na koristan audio‐signal frekvencije 1 kHz, koji daje devijaciju frekvencije nosećeg signala od 30 kHz ne smije biti manje od 46 dB.  13. Potiskivanje šuma usljed parazitne frekvencijske modulacije Potiskivanje šuma usljed parazitne frekvencijske modulacije u odnosu na koristan audio‐signal frekvencije  1 kHz, koji daje devijaciju frekvencije nosećeg signala od 30 kHz, ne smije biti manje od 50 dB.  14. Promjena izlazne snage usljed sadržaja slike Promjena izlazne snage pri promjeni od crne do bijele slike ne smije biti veća od 1%.  15. Promjena nivoa potiskivanja i referentnog nivoa bijelog  Promjena nivoa potiskivanja usljed promjene sadržaja slike ne smije biti veća od 1%.  16. Luminentna nelinearnost Luminentna nelinearnost ne smije biti veća od 5%. 

31

 17. Diferencijalno pojačanje Diferencijalno pojačanje koje se odnosi na promjenu amplitude pomoćnog nosioca boje usljed promjene amplitude pratećeg signala osvijetljenosti ne smije biti veće od 3%.  18. Diferencijalna faza Diferencijalna faza referentnog nosioca boje ne smije biti veća od 30.  19. Odnos signala i slučajnog šuma Ponderisani odnos signala i slučajnog šuma mora biti za signal osvijetljenosti veći od 48 dB.  20. Odnos signala i periodičnog šuma Odnos signala i periodičnog šuma i drugih neželjenih jednofrekvencijskih komponenti mora biti veći od 43 dB. 

 Član 21 

Pri nestanku ulaznog signala, izlazna snaga pretvarača mora biti najmanje 20 dB niža od nazivne izlazne snage.  

Član 22 Ako nestanak ulaznog signala traje manje od 2 min, pretvarač se ne smije isključiti.  

Član 23 Podešavanje automatskog aktiviranja i deaktiviranja pretvarača mora biti moguće sa bilo kojim ulaznim naponom željenog signala u opsegu od 0,5 mV do 10 mV.  

Član 24 Pretvarači  za  spoljnu montažu moraju  biti  u  kućištu  u  kojem  će  biti  zaštićeni  od  kiše,  snijega,  kondezacije  i insekata. 

Član 25 Buka koju proizvodi  televizijski pretvarač na visini od 1 m  i na udaljenosti od 1 m od  čela uređaja ne smije da pređe vrijednost od 70 dB/B.  

Član 26 UHF TV pretvarači moraju imati priključak za spoljni oscilator za nivo napona pobudnih signala  od 1 V.  

Član 27 Pretvarač mora u svom sastavu imati stabilizatore napona za sve stepene koji su osjetljivi na promjenu mrežnog napona napajanja. 

Član 28 Ispred prvog aktivnog elementa mora se ugraditi ulazni filtar sa karakteristikama datim tabelom 11.  f0 + prijemna frekvencija  Potiskivanje u opsegu I i III  Potiskivanje u opsegu IV i V + 14 MHz ‐  9 MHz  

≥ 16 dB   

+ 16 MHz ‐ 11 MHz 

  ≥ 20 dB 

+ 28 MHz ‐ 23 MHz  ≥ 36 dB   

+ 32 MHz ‐ 27 MHz 

  ≥ 42 dB 

Tabela 11 – Karakteristike ulaznog filtra ispred prvog aktivnog elementa 

32

Član 29 

Minimalno  rastojanje  prijemnog  i  predajnog  kanala  iznosi  jedan  kanal. Moguć  je  prijem  na  kanalu  jednog,  a odašiljanje na kanalu iz drugog frekvencijskog opsega.   VI Utvrđivanje tehničkih karakteristika televizijskih predajnika i pretvarača 

 Član 30 

Utvrđivanje  tehničkih  karakteristika  televizijskih  predajnika  i  pretvarača  određenih  ovim  pravilnikom  vrši  se mjernim metodama koje su propisane aktima međunarodnih i domaćih standarda. Ispitni signali, definicije karakteristika kao i važeće norme date su u prilogu II ovog pravilnika.   VII Prelazne i završne odredbe 

 Član 31 

Ukoliko  televizijski  predajnici  i  pretvarači  iz  člana  1  ovog  pravilnika  ne  ispinjavaju  uslove  propisane  ovim pravilnikom, njihove  tehničke karakteristike se moraju dovesti u sklad sa ovim pravilnikom shodno odredbama Zakona o elektronskim komunikacijama.  

Član 32 Danom  stupanja  na  snagu  ovog  Pravilnika  prestaje  da  važi  ʺPravilnik  o  o  tehničkim  i  eksploatacionim uslovima  pod  kojima  se  mogu  koristiti  radio‐difuzne  stanice  za  emitovanje  televizijskog  programa  u frekvencijskim opsezima VHF I i II i UHF IV i V (ʺSlužbeni list RCGʺ broj 40/05, 42/06, 01/07, 16/07 i 45/07)ʺ.  

Član 33 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ʺSlužbenom listu Crne Goreʺ.  

 

 

Agencija za elektronske komunikacije i  poštansku djelatnost 

PREDSJEDNIK SAVJETA Dr Šaleta Đurović

 

 

 

 

33

Prilog I: Pomak frekvencije nosioca slike 

Oznaka  Frekvencijski pomak nosioca u djelovima fH 

Oznaka  Frekvencijski pomak nosioca u djelovima fH 

1P  + 1/12  1M  ‐ 1/12 2P  + 2/12  2M  ‐ 2/12 3P  + 3/12  3M  ‐ 3/12 4P  + 4/12  4M ‐ 4/12 5P  + 5/12  5M ‐ 5/12 6P  + 6/12  6M  ‐ 6/12 7P  + 7/12  7M  ‐ 7/12 8P  + 8/12  8M  ‐ 8/12 9P  + 9/12  9M ‐ 9/12 10P  + 10/12  10M ‐ 10/12 11P  + 11/12  11M  ‐ 11/12 12P  + 12/12  12M  ‐ 12/12 13P  + 13/12  13M  ‐ 13/12 14P  + 14/12  14M ‐ 14/12 15P  + 15/12  15M ‐ 15/12 16P  + 16/12  16M  ‐ 16/12 17P  + 17/12  17M  ‐ 17/12 18P  + 18/12  18M  ‐ 18/12 19P  + 19/12  19M ‐ 19/12 20P  + 20/12  20M ‐ 20/12 

 Tabela P. 1 ‐ Pomak frekvencije nosioca slike 

 Ukoliko nije drugačije naglašeno frekvencija nosioca zvuka pomaknuta je za isti iznos kao i frekvencija nosioca slike.  

Prilog II: Pregled ispitnih signala i definicije karakteristika koje se mjere kod televizijskih predajnika 

 Slika P. 1 ‐ Ispitni signal tipa I 

 

34

 Slika P. 2 ‐ Ispitni signal tipa II 

 B2 ‐ Luminentna pruga (referentni nivo bijelog)  B1 ‐ 2T sinus‐kvadrat impuls  F ‐ Složeni 20 T impuls D1 ‐ Luminentno petodjelno stepenište  C1 ‐ Referentna pruga  C2 ‐ Sinusni signali utisnuti u sivom    

 Slika P. 3 ‐ Ispitni signal tipa III 

 

35

 Slika P. 4 ‐ Ispitni signal tipa IV 

 G1 ‐ Ubačena hrominantna pruga  G2 ‐ Umetnuti hrominentni signal sa tri nivoa  E ‐ Umetnuti referentni pomoćni nosilac 

 Slika P. 5 ‐ Ispitni signal tipa VII 

36

 Slika P. 6 ‐ Ispitni signal tipa VIII 

Za umetanje ispitnih signala koriste se linije 17, 330, 18 i 331 i moraju zadovoljavati karakteristike definisane ovim pravilnikom i odgovarajućim IEC standardom.  Definicije karakteristika koje se mjere kod TV predajnika  1. Greška amplitude luminentne pruge Greška  amplitude  luminentne  pruge  je  razlika  između  stvarne  amplitude  luminentne  pruge  i  njene  nazivne vrijednosti, izražena u procentima u odnosu na nazivnu vrijednost. Znak greške je pozitivan ako je amplituda pruge veća od nazivne vrijednosti. Signal koji se koristi pri mjerenju je tipa I signal B2.  2. Greška amplitude sinhro‐impulsa Greška  u  amplitudi  sinhro‐impulsa  je  razlika  između  stvarne  amplitude  sinhro‐impulsa  i  njegove  stvarne vrijednosti. Znak greške je pozitvan ako je sinhro‐impuls veći od nazivne vrijednosti. Signal koji se koristi pri mjerenju je tipa I.  3. Kosina luminentne pruge Kosina  luminentne  pruge  je  razlika  između  nivoa  luminentne  pruge  (područje  B2)  u  tački  b3  demodulisanog ispitnog  signala  I,  jednu  mikrosekundu  poslije  tačke  na  polovini  amplitude  prednje  ivice  i  tačke  b4,  jednu mikrosekundu  prije  tačke  nazivne  amplitude  zadnje  ivice,  izražena  kao  procenat  u  odnosu  na  amplitudu luminentne pruge. Znak greške je pozitivan ako je nivo u tački b4 veći od nivoa u tački b3.  4. Izobličenje osnovne linije Izobličenje  osnovne  linije  izražava  se  kao  razlika  nivoa  u  tački  b7  demodulisanog  video  signala  I,  jednu mikrosekundu  poslije  tačke  na  polovini  amplitude  silazne  ivice  luminentne  pruge  (područje  B2)  i  nivoa  u referentnoj tački b1 , procentualno u odnosu na amplitudu luminentne pruge. Znak izobličenja osnovne linije je pozitivan ukoliko je nivo u tački b7 veći od nivoa u tački b1.  5. Greška odnosa 2T impulsa i pruge Greška  odnosa  2T  impulsa  i  pruge  je  razlika  između  amplituda  2T  impulsa  (područje B1)  i  luminentne  pruge (područje B2) demodulisanog ispitnog signala I, izražena kao procenat u odnosu na amplitudu luminentne pruge. Amplituda 2T impulsa je razlika između nivoa u tački b11 i referentne tačke b7. Znak greške je pozitivan ako je amplituda 2T impulsa veća od amplitude luminentne pruge.    

37

6. Izobličenje oblika 2T impulsa Izobličenje  oblika  2T  impulsa  pokazuje  odstupanje  impulsa  od  njegovog  idealnog  oblika. Ovaj  tip  izobličenja definiše se terminom faktor K, za koji su vrijednosti naznačene u specifikaciji uređaja. Ispitni signal koji se koristi je signal tipa I, područje B1.  7. Nejednakost hrominentno/luminentnog pojačanja Nejednakost  hrominentno/luminentnog  pojačanja  je  razlika  između  vršnih  amplituda  hrominentnog  signala  u području  G1  ili  G2  demodulisanog  ispitnog  signala  tipa  IV  i  amplitude  referentnog  luminentnog  signala  u procentima te amplitude. Kada  se  koriste  ispitni  signali  tipa  IV,  amplituda  referentnog  luminentnog  signala  jednaka  je  amplitudi luminentne pruge u području B2 ispitnog signala tipa I.  8. Nejednakost hrominentno/luminentnog kašnjenja Hrominentno /luminentno kašnjenje  je vremenska razlika u mikrosekundama između luminentne i hrominentne komponente složenog 20T impulsa demodulisanog ispitnog signala tipa I. Znak nejednakosti kašnjenja  je pozitivan ako osa  simetrije hrominentne komponente zaostaje za osom simetrije luminentne komponente.  9. Luminentna nelinearnost Luminentna nelinearnost je promjena u amplitudi luminentnog signala u funkciji luminentne amplitude.  10. Hrominentna nelinearnost Hrominentna nelinearnost je promjena u amplitudi hrominentnog signala u funkciji hrominentne amplitude.  11. Diferencijalno pojačanje Diferencijalno  pojačanje  je  maksimalna  promjena  u  amplitudi  signala  pomoćnog  nosioca  boje  u  odnosu  na amplitudu ovog signala na nivou potiskivanja usljed promjene u amplitudi pridruženog luminentnog signala. Mjerenja se vrše na signalu hrominentnog stepeništa u području D2 ispitnog signala III na različitim luminentnim nivoima zanemarujući najviši nivo.  12. Diferencijalna faza Diferencijalna faza je maksimalna promjena faze pomoćnog nosioca boje u odnosu na fazu tog signala na nivou potiskivanja usljed promjene amplitude pridruženog luminentnog signala. Mjerenja se vrše sa različitim luminentnim nivoima, sa hrominentnim signalom stepeništa u području D2 ispitnog signala II, zanemarujući najveći nivo.  13. Hrominentno/luminentno preslikavanje Hrominentno/luminentno  preslikavanje  je  promjena  amplitude  luminentnog  signala  u  funkciji  amplitude hrominentnog signala. Hrominentno/luminentno preslikavanje mjeri se u području G1 ili G2 ispitnog signala tipa IV.  14. Slučajni šum na nivou potiskivanja Odnos  signal/šum  je  odnos  izražen u decibelima  između  amplitude  luminentne pruge  iz područja B2  ispitnog signala tipa I i efektivne vrijednosti ponderisanih šumova na nivou potiskivanja. Pri mjerenjima odnosa signal/šum na nivou potiskivanja koristi se ispitni signal tipa VIII.  15. Intermodulacija unutar opsega Intermodulacija u okviru opsega odnosi se na predajnike  i pretvarače sa zajedničkim pojačanjem signala slike  i zvuka. Frekvencija intermodulacione komponente proizvedene u okviru opsega video‐frekvencija usljed intermodulacije između nosioca zvuka i nosioca slike i bočne komponente koja odgovara pomoćnom nosiocu boje data je izrazom: 

Δf ‐ fc gdje je: Δf ‐ razlika između frekvencija nosioca zvuka i nosioca slike (5,5 MHz), 

38

fc ‐ frekvencija pomoćnog nosioca boje (4,43 MHz ). Nivo  intermodulacije u okviru opsega mjeri se u hrominentnom području  ispitnog signala VII  i definisan  je kao odnos između amplitude luminentne pruge u području B2 ispitnog signala I i vršne vrijednosti intermodulacione komponente na frekvenciji Δf ‐ fc, izražen u decibelima.