Agrobiznis e-magazin broj 10: CEFTA sporazum

AGROBIZNISAGROBIZNISAGROBIZNISwww.agropress.org.rs

Elektronski časopis o agrobiznisu Godina I, 15. septembar 2010, broj 10

Kako do savrsenog travnjaka?

Kanabis ublažava hronične bolove

Arilje, carstvo malina i pamuka

Dragin: "Ratovaćemo" sa

kartelima

CEFTA SPORAZUM Tema broja:

POLJOPRIVREDA SRBIJE OSTVARILA SUFICIT OD 330 MILIONA DOLARA

BEOGRAD - Poljoprivreda Srbije je u prvih sedam meseci ove godine ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 330 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego u isto vreme lane, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.

Prema preliminarnim podacima za sedam meseci 2010. godine, poljoprivreda je ostvarila izvoz veći od milijardu dolara, navodi se u saopštenju i podseća da je 2009. ukupan izvoz agrara bio gotovo dve milijarde dolara, uz rekordan suficit od blizu 650 miliona dolara.

Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će ove godine zarada od izvoza 500.000 tona pšenice biti 100 miliona evra, što je dvostruko više nego lane.

DRAGIN: "RATOVAĆEMO" SA KARTELIMA

Beograd -- Spremni smo da ”zaratimo” sa svim kartelima koji pokušavaju da diktiraju cene i izazivaju veštačke nestašice, kaže Saša Dragin, ministar poljoprivrede Srbije.

On dodaje da država čvrsto stoji na stavu da građani moraju biti zaštićeni od monopola i kartela i čini sve da obezbedi dovoljne količine osnovnih namirnica.

"Drago mi je što je posle mesec i po dana borbe, Vlada

stala iza Ministarstva poljoprivrede i što se ovom problemu nazire kraj", naglašava ministar poljoprivrede.

APIMEMEOROLOŠKA PROGNOZA ZA SEPTEMBAR 2010.

Prema predviđanjima meteorologa Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, septembar ove godine biće u granicama proseka; sa manje padavina na severozapadu, a više na jugu zemlje.

U Vojvodini, Šumadiji i zapadnoj Srbiji, srednja minimalna temperatura vazduha biće nešto iznad višegodišnjeg proseka, što bi u Beogradu i široj okolini iznosilo jutarnjih oko 14,1º Celzijusove skale. Srednja maksimalna dnevna temperatura vazduha će takođe biti iznad višegodišnjeg proseka i kretaće se oko 24. podeoka.

Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/14119.html

VESTI IZ SRBIJE

Otvoren granični prelaz Tovarnik za izvoz korena šećerne repe u Republiku Hrvatsku

Žitelji 33 grada piju vodu opasnu po zdravlje

Biće suncokreta i za izvoz

Asocijacija proizvođača suve šljive na Sajmu hrane u Moskvi

Srbija u svetskom vrhu po proizvodnji šljive

Začini čuvaju vaše zdravlje

Regionalna konferencija o tržišnim informacionim sistemima

NAJNOVIJE VESTI

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

VREMENSKA PROGNOZA ZA NOVI SAD






















http://www.agropress.org.rs/tekstovi/



VESTI IZ SRBIJE

REGRESIRANA NABAVKA ĐUBRIVA U SRBIJI DOVELA DO MONOPOLA

Proizvođači đubriva i trgovci ocenili su danas da im je regresirana nabavka veštačkih đubriva, koju je uvelo Ministarstvo poljoprivrede Srbije, ugrozila poslovanje i učinila ih nekonkurentnim.

Domaći proizvođači, uvoznici i trgovci su na konferenciji za novinare u Medija centru naveli da je regresirana nabavka đubriva, koju je Ministarstvo uvelo u jesen 2008, dovela do monopola i da bi umesto te mere trebalo da se povećaju subvencije po hektaru.

DOBAR ROD KUKURUZA

U Srbiji se na 1,25 miliona hektara očekuje rod kukuruza od šest miliona tona, pa će za izvoz ostati oko 1,5 miliona tona žutog zrna

Ove jeseni u Srbiji će na 1,25 miliona hektara biti ubrano oko šest miliona tona kukuruza, od čega će ostati za izvoz 1,5 miliona tona žutog zrna. Tako će kukuruz i dalje biti glavni izvozni proizvod Srbije, istaknuto je na tradicionalnom Danu polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima. Na svečanom otvaranju manifestacije, prisustovalo je oko 3.500 gostiju, među kojima i više od 200 iz inostranstva. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici Privredne komore Srbije, kao i nekoliko njih iz regionalnih privrednih komora.

SADITE LESKU!

Penzioneri Jordan i Milja Urošević, iz sela Zaselje kod Požege, našli su način da baveći se poslom koji vole zarade i dosta novca. Nakon dugog radnog veka, vratili su se na selo i pokrenuli proizvodnju lešnika da bi prekratili penzionersku dokolicu. Danas imaju nekoliko stotina sadnica na hektaru, a zbog velike potražnje za lešnikom, morali su da naprave i tri mašine koje ljušte i obrađuju ovo voće umesto njih.

- Uzgoj lešnika ne zahteva mnogo rada, a može lepo da se zaradi. Sa jednog hektara prinos može da bude od 4.000 do 5.000 tona. Iako čak oko 50 odsto mase otpada na ljusku, i dalje može dobro da se zaradi. Plasman je siguran, jer Srbija uvozi čak 90 odsto lešnika. To je glavni pokazatelj da ga ovde i nema toliko. Koliko god se proizvede, može da se proda.

BOLJA SARADNJA MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE SRBIJE I HOLANDIJE

Predstavnici ministarstava poljoprivrede Srbije i Holandije održaće u Beogradu prvi redovni godišnji sastanak, koji će značiti uspostavljanje institucionalnog mehanizma saradnje dve zemlje u ovoj oblasti, najavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Sastanak će početi razgovorom srpskog ministra poljoprivrede Saše Dragina i generalnog direktora za međunarodnu saradnju Ministarstva poljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane Holandije Jana Delstre.

Putem ovakvih redovnih godišnjih sastanaka na najvišem nivou dva resorna ministarstva biće, kako se ističe, uspostavljena bolja saradnja i razmena informacija.

TAKSA NA PRIRODU

Pri ulasku u nacionalne parkove, parkove prirode i rezervate u Srbiji, posetioci će već od jeseni morati da plate naknadu za korišćenje zaštićenog područja.

Za boravak u zaštićenim prirodnim područjima plaćaće se novčana naknada pišu "Novosti". Za ulazak na Kopaonik, na primer, automobilom cena će biti 200 a pešice 100 dinara.

Taksa će se naplaćivati po osobi i predstavljaće neku vrstu pojedinačne ulaznice, dok će se druga tarifira naplaćivati za ulazak motornih vozila.

Predstavnici četrdesetak zaštićenih prirodnih područja Srbije (Kopaonik, Tara, Fruška gora, Đerdap, Uvac, Vlasina, Golija...) krajem avgusta su održali sastanak na Kopaoniku da bi se dogovorili o ovom "cenovniku".

OSAM HILJADA TONA KREČNJAKA ZA VALJEVSKE ZEMLJORADNIKE

VALJEVO - Ove jeseni 500 poljoprivrednika u valjevskom kraju dobiće besplatno više od 8.000 tona krečnjaka koji se upotrebljava za popravljanje kvaliteta zemljišta, saopštila je Snežana Stojković-Jevtić iz Regionalne privredne komore u Valjevu.

Stojković-Jevtić kaže da u ukupnom fondu obradivog zemljišta u valjevskom kraju od 176.000 hektara, oko 70 procenata obuhvataju takozvana kisela zemljišta na kojima se zbog toga postižu niži prinosi, a i kvalitet plodova je lošiji.

Na nekim od "kiselih" parcela zbog toga se ne mogu gajiti pojedini usevi, a posebno krmno bilje, kao što je slučaj sa lucerkom, koja ne podnosi visoku kiselost zemljišta, kaže Stojković-Jevtić po profesiji poljoprivredni inženjer. Interesovanje poljoprivrednika za nabavku krečnjaka.



















Са задовољством Вас обавештавамо да је Удружење новинара за пољопривреду AGROPRESS организатор друге националне конференције:

Агробизнис Србије 2011.

26. окотобар 2010. године, од 9 до 12 часова, Народна банка Србије Циљ ове конференције је отварање дијалога о унапређењу пољопривреде - сектора привреде који традиционално остварује трговински суфицит и обезбеђује стабилност привреде Србије. Позивамо Вас да говорите на овој конференцији и том приликом обавестите учеснике о основним трендовима у пољопривредном сектору и плановима за наредну годину. Посебну пажњу, на овом догађају, посветићемо значају и улози локалне самоуправе у даљем развоју пољорпивреде Србије. Очекивани раст извоза свакако је повод за размишљање о већим инвестицијама Владе Србије у пољопривредни сектор. Пољопривреда Републике Србије је у 2009. години забележила суфицит од 636 милиона долара у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа, што је за 30% више у односу на 2008. годину. Према досадашњним подацима извозни резултат у 2010. години биће бољи него ранијих година. Жеља нам је да у присуству највиших званичника Републике Србије, представника струке, међународних организација, медија, невладиног сектора и представника Универзитета, говоримо о најзначајнијим темама у актуелном тренутку. Тема конференције су: - Улога локалне самоуправе у развоју пољопривреде - Стварање услова за обезбеђење повећања производње у пољопривредном сектору - Оптимизација искоришћавања природних ресурса у пољопривреди - Утицај климатских промена на пољопривредни сектор - Конкурентност пољопривреде Србије - Аграрна политика у 2011. години – планови и фондови за финансирање пољопривреде - Европске интеграције у пољопривредном сектору - Приступање Србије Светској трговинској организацији, утицај Споразума о стабилизацији и

придруживању ЕУ и CEFTA споразума на пољопривредну производњу.

AGROPRESS ORGANIZUJE

VESTI IZ SRBIJE

RAST IZVOZA AGRARA

U peirodu januar - jul 2010. godine izvezeno agrarnih proizvoda blizu 1,1 milijardu dolara, uvezeno za 558 miliona dolara pa ostvaren je suficit sa svetom od 535 miliona dolara

Iz Srbije je u vremenu od januara do jula 2010. godine izvezeno poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u vrednosti od blizu 1,1, milijardu dolara, dok je istovremeno i uvezeno za 558 miliona dolara, pa je u ovoj oblasti ostvaren trgovinski suficit sa svetom od 535 miliona dolara. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) izvoz je povećan za 6,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz imao rast od 2,8 odsto. Suficit u agraru u odnosu na isti period lane ima rast od 11,4 odsto, a stopa pokrivenosti uvoza sa izvozom sad je 195,8 odsto!

DRAGIN TRAŽI OBNOVU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE U SRBIJI

Izvor: Tanjug

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin izjavio je da je cilj da starost poljoprivredne mehanizacije u Srbiji bude ispod 10 godina, "kako bi stigli evropske zemlje", napominjući da je mehanizacija u Srbiji trenutno stara 15 godina.

"Ako imate novu mehanizaciju, onda vam je tehnološki postupak daleko jeftiniji, a agrotehnika koju radite je daleko isplativija", istakao je Dragin, napominjući da se u poslednjih šest godina poljoprivredna mehanizacija u Srbiji "značajno podmladila", jer je njena prosečna starost pre toga iznosila 30 godina.

SA NESTAJANJEM SELA NESTAJE I SRBIJA

Od blizu 4.600 sela u Srbiji svako četvrto je u fazi nestajanja. Sa obnavljanjem stočnog fonda u Srbiji pokrenula bi se celokupna industrija, vratio život u sela.

Od blizu 46.00 sela u Srbiji svako četvrto je u fazi nestajanja. Čak u 86 odsto njih beleži se pad broja stanovnika. U tim selima ima 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su zakoračili u petu deceniju života, a da još nisu zasnovali porodice. Da bi se zaustavilo nestajanje, sela sa kojima nestaje i Srbija, potrebno je da se donesu konkretne mere koje bi zaustavile iseljavanje iz sela.

ARILJE, CARSTVO MALINA I PAMUKA

Predsednica, konačno! U Arilju nas je u opštini gostoljubivo dočekala dr Mirjana Avakumović. Za protekle dve godine navikla je da mnogi primete taj „detalj”, pa se smeška i uzvraća: „Ima nas šest-sedam u Srbiji”. Mada, kaže, pada u oči – kada po funkciji sedne u vrh stola ili zauzme mesto na nekom skupu u selima gde su sedeli njeni prethodnici, gospoda, to su uglavnom stariji ljudi odmah primećivali. Sada više ne, navikli su i svi je oslovljavaju sa predsednica. Ipak, domaća je ona, poznaju je dobro u Arilju, tu je rođena, živi sa suprugom, majka je troje dece (ćerke, koja ima 24 godine uskoro se udaje, i sinova od 21 i 15).

UVOZ 70% STONOG GROŽĐA

Izvor: poljoprivreda.info

Udovice - Oko 70 odsto stonog grožđa u Srbiji se uvozi. Kako vinogradari tvrde, teško da će se odnos između uvoza i izvoza promeniti jer se podiže malo vinograda. Kako tvrde poljoprivrednici glavni uzrok je pritisak stonog grožđa iz uvoza. “Uvozno grožđe im obara cenu, čuje se tako na kvantašu da je 35 dinara a niko ne pita kakav je kvalitet tog grožđa“, kaže Žika Karakljajić, voćar i vinogradar. Cena koju otkupni centri plaćaju vinogradarima u Udovicama je 65 dinara po kilogramu.

PRAVLJENJE RAKIJE OD KAJSIJA – KAJSIJEVČA

Za spravljanje rakije od kajsija koriste se, kao i kada se radi o spravljanju rakije od ostalog voća, uglavnom plodovi koji zbog svog lošeg izgleda, usled mehaničkih oštećenja, natruli ili prezreli, nemaju komercijalni značaj kao sveže ili prerađeo voće.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od kajsija sorte kečkemetska ruža i madžarska najbolja i to, uglavnom, u Vojvodini. Sorta madžarska najbolja sazreva početkom jula meseca i u punoj zrelosti osnovna boja se menja u intenzivno žutu sa dopunsko tamnocrvenom bojom. Mezokarp, poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek ili aromatičan. Kečkemetska ruža sazreva u drugoj polovini jula i početkom avgusta.



















VESTI IZ SRBIJE

SKUPLJI GAS PODIGAO CENU ŠEĆERA

Beograd -- Čim je na rafove trgovinskih lanaca iz robnih rezervi stiglo dovoljno ulja, počela je nestašica šećera.Kako se kampanja prerade šećerne repe zahuktava, više neće biti problema u snabdevanju ovom namirnicom, ali, izgleda, po većim cenama.

Pre nestašice, cena šećera u maloprodaji je bila 53 do 56 dinara, a sada u fabrikama, na veliko, košta 58 dinara. Najavljeno poskupljenje ovog proizvoda ispraznilo je rafove, a građane nateralo da prave zalihe.

UGOVOR O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU SRBIJE I ŠVAJCARSKE STUPA NA SNAGU 1.

OKTOBRA

Ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Švajcarske, koji je deo Ugovora o slobodnoj trgovini između Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) i Srbije, stupiće na snagu 1. oktobra 2010. godine. Članice EFTA su Island, Lihtenštajn, Norveška i

Švajcarska, a Ugovor o slobodnoj trgovini između EFTA i Srbije potpisan je 17. septembra 2009. godine u Ženevi.

Ovim ugovorom, Srbija i Švajcarska jedna drugoj ukidaju carine na većinu industrijskih proizvoda, i uvode se carinske olakšice za određene poljoprivredne proizvode.

TRAKTOR JE NAJSKUPLJI KAD STOJI

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ove godine prvi put iz budžeta dodeljuje bespovratna sredstva i za nabavku poljoprivredne mehanizacije.

Da bismo sustigli evropske zemlje, moramo da imamo za cilj da starost poljoprivredne mehanizacije bude ispod 10 godina u proseku, ukazao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, napominjući da je mehanizacija u Srbiji trenutno stara 15 godina.

- Ako imate novu mehanizaciju, onda vam je tehnološki postupak daleko jeftiniji, a agrotehnika koju radite je daleko isplativija - rekao je ministar. On je napomenuo da se u poslednjih šest godina poljoprivredna mehanizacija u Srbiji „znatno podmladila", jer je njena prosečna starost pre toga iznosila 30 godina.

OKO 7.400 POLJOPRIVREDNIKA PREUZELO 48 MILIONA EVRA KREDITA

Do sada je oko 7.400 poljoprivrednih proizvođača preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencionišeMinistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 48 miliona evra.

U okviru kreditne podrške poljoprivredi, koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa bankama, do sada jeosam banaka i to:

Pro Credit Bank AD Beograd, Erste bankAD Novi Sad, Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Banca Intesa AD Beograd, Metals, Hypo Alpe Adria bank AD Beograd, Komercijalna banka AD Beograd i Agrobanka AD Beograd odobrilo 27.864.630,96 evra dugoročnih kredita, koji se najčešće podižu radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

PRIVREDNICI IZ JABLANIČKO-PČINJSKOG OKRUGA I BANJALUČKOG REGIONA U

ZAJEDNIČKOM POHODU NA RUSKO TRŽIŠTE

Privrednici Jablaničko-pčinjskog okruga iz Srbije i banjalučkog regiona planiraju da zajedničkim projektima u oblasti državne industrije i proizvodnje voća prodru na tržište Evropke unije (EU) i Rusije, zaključeno je na njihovom jučerašnjem sastanku u Banjaluci.

Generalni sekretar Regionalne privredne komore Leskovac Jovica Đorđević rekao je da privrednici iz Srbije i Repblike Srpske godinama imaju uspešnu saradnju u poljoprivredno-prehrambenoj i metaloprerađivačkoj industriji, navodeći da bi u narednom periodu trebalo uravnotežiti međusobnu spoljnotrgovinsku razmenu koja je sada u korist Srbije.

PEKMEZ ODE U RAKIJU

Ovogodišnji rod najpoznatijeg i najrentabilnijeg srpskog voća debelo podbacio. Po površini šljivika i po ukupnoj proizvodnji treći smo na svetu

POZNATOG proizvođača šljive iz Valjeva Slavka Kuzmanovića zatekli smo na miholjskom suncu, u voćnjaku od tri hektara „stenleja“, „čačanke“, „valjevke“. Prebira pogledom šta još može da se ubere sa grana šljiva koje, kad je sve kako treba, do zemlje polegnu od tereta plodova. A ne može mnogo...










http://www.agropress.org.rs/tekstovi/14105.html Ceo tekst možete pročitati na







Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

Oglašavanje na veb sajtu

AGROPRESS-A

Veliki baner

Dimenzije: 436px × 72px Cena: -12 meseci 150.000 din. -6 meseci 90.000 din. -3 meseca 50.000 din. -1 mesec 20.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno

Veliki baner desno:

Dimenzije: 190px × 120px Cena: -12 meseci 100.000 din. -6 meseci 60.000 din. -3 meseca 33.000 din. -1 mesec 13.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama

Baner na vestima:

Dimenzije: 220px × 92px Cena: -12 meseci 120.000 din. -6 meseci 70.000 din. -3 meseca 36.000 din. -1 mesec 15.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno

Mali baner desno:

Dimenzije: 185px × 76px Cena: -12 meseci 50.000 din. -6 meseci: 30.000 din. -3 meseca: 17.000 din. -1 mesec: 7.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”.

Kontakt: www.agrobusinessconsulting.com [email protected] +381 64 178 1234 Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija Matični broj 20539666 | PIB 106104749 TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd

Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja.

Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama. Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji

dnevno ima 1200-1700 posetilaca. Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000

unikatnih poseta! Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESS-

a rasla je 20% mesečno. Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne

informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima.

Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a: Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i

privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora

Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije

Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora

Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih

državnih institucija, kao i nevladinih organizacija Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj,

finansijskih institucija.

Prema statistikama “Google Analytics”: Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6.

aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata!

Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou

Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica

Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije

Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD. Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima

kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:

Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs

Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu

AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta domaćim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a

(70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa)

Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta stranim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a

(Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa)


Kombo paket: Slanje promotivnog teksta domaćim i stranim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a

(70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a

Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik Slanje promotivnog teksta članovima članovima

AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa)

Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca)


Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem e-maila na [email protected].

PROMOTIVNI PAKETI

za direktno oglašavanje

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

http://www.agropress.org.rs

mailto:[email protected]

Tema broja:

CEFTA SPORAZUM

Autori: Nemanja Gagić, Goran Đaković Nastanak i razvoj CEFTA sporazuma

CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini) je trgovinski sporazum, koji su 21. decembra 21. decembra 1992. godine u Krakovu zaključile Poljska, Čehoslovačka i Mađarska. Kasnije su se CEFTA sporazumu priključile Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1998), Hrvatska (2002) i Makedonija (2006).

Nakon usvajanja Deklaracije o proširenju 6. aprila 2006. godine na Samitu premijera Jugoistočne Evrope u Bukureštu, otvoren je put ka proširenju, a novi Sporazum je potpisan 19. decembra 2006. godine na Samitu premijera Jugoistočne Evrope u Bukureštu, posle čega su CEFTA sporazumu pristupile Albanija, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Srbija, Crna Gora i UNMIK (u ime Kosova). Novi sporazum je ratifikovan do 31. marta i stupio je na snagu 1. maja 2007. godine.

Poljska, Češka Republika, Slovačka, Slovenija i Mađarska napustile su CEFTA sporazum 2004. godine, a Bugarska i Rumunija 2007. godine, nakon što su postale članice Evropske unije. Iz tog razloga odlučeno je da se CEFTA sporazum proširi za balkanske države, koje su u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope imale niz potpisanih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Ovaj proces je započet 2001. godine, kada je u Brislu potpisan Memorandum o liberalizaciji i olakšicama u trgovini, koji je otvorio put ka potpisivanju mreže od 32 sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, što se 2006. godine pretočilo u potpisivanje CEFTA sporazuma.

Šta donosi CEFTA sporazum? Prema navodima Privredne komore Srbije, primenom Sporazuma CEFTA 2006 harmonizuju se trgovinski odnosi u

regionu, znatno se olakšava poslovanje, kao i ubrzava rešavanje trgovinskih sporova u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i Evropske unije (EU), što je bilo zakomplikovano velikim brojem bilateralnih sporazuma. Sporazum CEFTA 2006 takođe predviđa mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini između zemalja u regionu i regiona sa EU), što pozitivno utiče na konkurentnost zemalja i privrednih aktera, kao i njihovu sposobnosti i mogućnosti plasmana proizvoda na tržište EU i na globalnom nivou.

Odnosi između članica CEFTA sporazuma regulišu se u skladu sa pravilima STO i EU, što za Srbiju znači da i pre članstva u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja sa njihovim pravilima. Time naša zemlja dobija predvidljivost i transparentnost za strane partnere, ulagače i privrednike, posebno kada se radi o veoma osetljivim malim i srednjim preduzećima.

Sporazum CEFTA 2006 predviđa uvođenje osnovne ili bazne carine, odn. kombinovane carinske nomenklature za određene proizvode, ukidanje kvota i količinskih ograničenja za uvoze i izvoze, kao i ukidanje izvoznih carina i carinskih i fiskalnih taksi, odnosno neuvođenje novih carina i taksi.

Pored toga, Sporazum CEFTA 2006 sa sobom nosi usku harmonizaciju propisa i aktivnu primenu sanitarnih i fitosanitarnih mera, nediskriminaciju u pogledu javnih nabavki (od 1. maja 2010. godine) i jačanje saradnje u oblasti zaštite intelektualne svojine.

Prema rečima Prof. dr Miladina Ševarlića sa Instituta za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, CEFTA sporazum je znacajno uticao da se, uz patronat EU, formuliše i u praksi zaživi regulatorni sistem spoljnotrgovinske razmene između zemalja koje još nisu primljene u članstvo EU. Ševarlić dodaje da je on veoma značajan za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u bivše republike SFRJ, pre svega BiH, Makedniju i Crnu Goru, u kojima su naši proizvodi tradicionalno prisutni.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/1996





http://sr.wikipedia.org/sr-el/6._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0




http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%9D%D0%9C%D0%98%D0%9A

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/sr-el/31._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/1._%D0%BC%D0%B0%D1%98

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B8_%D0%BE_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1

Tema broja:

CEFTA SPORAZUM

Posledice CEFTA sporazuma Kao jedna od ključnih posledica potpisivanja i primene CEFTA sporazuma, domaća preduzeća neće više privilegije na

tenderima za javne nabavke u Srbiji, dok su do sad dobijale posao i ako im je ponuda bila skuplja za 20 odsto od inostranih firmi. I srpskim firmama se ovim otvara mogućnost da pod istim uslovima učestvuju na tenderima u inostranstvu. Ovim se povećava konkurencija kod javnih tendera, nabavljaće se kvalitetnija roba po nižim cenama, čime će se ostvariti i uštede u budžetu. Sa druge strane, povećavaju se šanse srpskih preduzeća da dobijaju tendereske poslove u inostranstvu.

Javne nabavke zbog netransparentnosti i čestih zloupotreba dodatno oštećuju budžet i doprinose odlivu sredstava umesto da se ista ulože u razvoj srpske privrede. Prema procenama Uprave za javne nabavke, najčešće zloupotrebe kod javnih nabavki su neopravdano objavljivanje hitne javne nabavke, izostanak adekvatne konkurencije, neprimeren rok za podnošenje ponuda, odugovlačenje postupka, kao i javne nabavke bez objavljenog javnog poziva. Prema podacima Ministarstva finansija, 12.000 pravnih lica u Srbiji naručuje robu i usluge, a oko 80.000 registrovanih

ponuđača godišnje zaključe 250.000 ugovora u vrednosti od oko četiri milijarde evra. Jedna uredba Ministarstva finansija iz 2008. godine predviđa da se za poslove finansiranih od strane Evropske banke

za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB), Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija, ne poštuju domaće tenderske procedure, već procedure tih organizacija.

Trgovina Srbije sa zemljama CEFTA sporazuma Zemlje CEFTA sporazuma su od izuzetnog značaja za srpsku privredu i spoljnu trgovinu, jer je ovo tržište jedno od

retkih sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u spoljnoj trgovini i koje ima veliko učešće u ukupnom izvozu naše zemlje. Posle Evropske unije, CEFTA region je drugi po značaju za Srbiju.

Prema navodima Republičkog zavoda za statistiku, Republika Srbija je 2009. godine ostvarila suficit od 1,33 milijardi dolara u spoljnoj trgovini sa zemljama CEFTA sporazuma. Izvoz robe je iznosio 2,66 milijardi dolara, od čega se najviše odnosilo na poljoprivredne proizvode, žitarice, proizvode od žitarica i pića.

Uvoz Srbije iz zemalja CEFTA regiona imao je vrednost od 1,3 milijardi dolara i u velikom delu je otišao na čelik, kameni ugalj, povrće i voće, pluta i drva.

U ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni u 2009. godini, Srbija je imala izvoz od 8,34 milijardi dolara i uvoz od 16 milijardi dolara.

Za prvih 7 meseci u 2010. godini, Srbija je u zemlje CEFTA sporazuma imala izvoz od 1,51 milijardi dolara i uvoz 785,5 miliona dolara, čime je ostvaren suficit od 722 miliona dolara i pokrivenost uvoza izvozom od čak 191,9 odsto. Srbija je ove godine najviše izvezla žitarice i proizvode od žitarica, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a uvozila je struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.

Problemi u primeni CEFTA sporazuma: Pojedine zemlje potpisnice CEFTA sporazuma ne poštuju sve odredbe koje se tiču izvoza pojedinih poljoprivredno-

prehrambenih proizvoda iz Srbije, što je prvenstveno odraz poliičkih tenzija i njihove neopravdane (zlo)upotrebe u kontekstu međusobnih ekonomskih odnosa, naglašava profesor Miladin Ševarlić.

Ceo tekst o CEFTA sporazumu možete pročitati na



Tema broja:

CEFTA SPORAZUM

MILAN GRGUREVIĆ, GENERALNI DIREKTOR DELTA AGRAR-A O CEFTA SPORAZUMU

Agrobiznis e-magazin: U kojoj je meri CEFTA spora-zum uticao na poslovanje agrarnih kompanija u Srbiji i regionu i ostalim zemljama članicama CEFTA sporazu-ma?

Sporazum CEFTA značajan je za celokupnu srpsku privredu. Tržište zemalja regiona koje su potpisnice CEFTA, predstavlja prirodno tržište za našu ekonomiju, zbog prepoznatljivosti brendova, zbog blizine koja snižava troškove, ali i zbog stepena razvijenosti tih tržišta koji je blizak našim brendovima. Tržište Evropske unije je visoko razvijeno tržište na kome su pozicije odavno zauzete i gde je jako teško ostvariti značajniji prodor.

Agrobiznis e-magazin: Koji su najčešći problemi i poteškoće u efikasnoj primeni CEFTA sporazuma?

Najveće poteškoće svakako predstavljaju vancarinske barijere kao što su veterinarsko - sanitarna kontrola robe, koja se zahteva prilikom uvoza robe u Srbiju, bez obzira što je roba već kontrolisana u zemljama CEFTA ili EU i što su uz robu priloženi svi neophodni sertifikati o zdravstvenoj ispravnosti. Zakonske regulative u Srbiji su veoma rigidne po tom pitanju i na taj način koče pogodnosti koje sporazum omogućava.

Agrobiznis e-magazin: Koje su prednosti i mane CEFTA sporazuma iz ugla Vaše kompanije? CEFTA sporazum veoma je značajan i za Deltu, jer naša kompanija ima značajne proizvodne kapacitete i još veće ambicije u agrarnoj proizvodnji i u prehrambenoj industriji. Naši brendovi Yuhor, Danubius, Florida Bel, voće i povrće iz Delta Agrara, visoko su cenjeni na svim okolnim tržištima, što je odlična prilika za povećanje izvoza u zemlje CEFTA.

Ceo intervju sa Milanom Prostranom možete pročitati na


Ceo intervju sa Milanom Grgurevićem možete pročitati na


MILAN PROSTRAN, SEKRETAR ODBORA ZA AGRAR PRIVREDNE KOMORE SRBIJE O CEFTA

SPORAZUMU Prema rečima Milana Prostrana, sekretara Odbora za agrar PKS Srbija je u okviru CEFTA 2006 u oblasti poljoprivrede zadržala nivo liberalizacije koji je prethodno dostignut u bilateralnim sporazumima. Stupanjem na snagu CEFTA sporazuma Srbija je potpunu liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima uspostavila sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i sa UNMIK/Kosovo, kao CEFTA partnerom. Sa Albanijom, Hrvatskom i Moldavijom dostignuti su različiti nivoi liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvpodima. Interes Srbije je da se trgovina poljoprivrednim proizvodima potpuno liberalizuje o čemu su postignuti dogovori sa Albanijom i Moldavijom, kao i sa Hrvatskom, ali uz manji broj izuzetaka od bescarinske trgovine. Očekuje se da primena dogovorene liberaliztacije počne krajem 2010. godine. „Iako je CEFTA sporazum u značajnoj meri uspostavio pravila koja sprečavaju neopravdano ometanje slobodne trgovine robama i praktično onemogućio uvođenje zabrana izvoza ili uvoza, kao i naplatu carina na uvoz nekih roba suprotno odredbama Sporazuma, pojavile su se prepreke u vidu necarinaskih barijera koje su manje očigledne i zato zahtevaju neprestano praćenje i zajednički rad svih strana na njihovom otklanjanju„ rekao je gospodin Prostran Agro-biznis e-magazin. „Radna grupa za poljoprivredu Foruma komora potpisnica CEFTA 2006 je na sastanku održanom 17. i 18. maja 2010. godine u Beogradu zauzela stav da, u periodu do potpune harmonizacije standarda sa EU, nadležne državne institucije, u interesu svoje privrede, rešenje treba da nađu kroz međusobno priznavanje sertifikata koji će svaka potpisnica CEFTA 2006 izdavati na osnovu ispunjenosti međusobno dogovorenih osnovnih uslova, uz primenu praktičnog mehanizma za proveru i rešavanje eventualnih sporova. Ovakvo rešenje se može primeniti bilateralno, odnosno plurilateralno, zavisno od broja zainteresovanih strana.“



KLONIRANJE UTIČE NA ZDRAVSTVENO STANJE ŽIVOTINJA

Istraživanje Švajcarskog zavoda za veterinarstvo BVET pokazalo je da konzumiranje kloniranog mleka i mesa nije opasno, ali da životinje zdravstveno i emotivno pate od kloniranja.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i američka Administracija za hranu i drogu (FDA) takođe su zaključile da klonirana hrana nije opasna za konzumiranje, i da se klonirano meso i mleko ne razlikuju od normalnog, piše BVET.

Studija Evropske unije je pokazala da se 58 odsto evropljana i 64 odsto amerikanaca protivi kloniranim životinjama u prehrambenoj proizvodnji.

OTKRIĆE GENETSKE MAPE PŠENICE

Britanski genetičari su napravili genetsku mapu pšenice i

time otvorili mogućnost stvaranja novih sorti te žitarice, koje će donositi veće prinose, piše britanska štampa. "Indipendent" na naslovnoj strani ocenjuje da je reč o najvećem napretku u proizvodnji žita još od pre 10 hiljada godina, kada su prvi ratari počeli da ga seju.

Najlepše od svega je što naučnici, koji su "mapirali" gene pšenice, svoje rezultate neće držati u tajnosti. Već će ih, kako su najavili, objaviti na Internetu, pa će stručnjaci koji rade na razvoju novih sorti širom sveta odmah moći da koriste ovo dostignuće, kako bi došli do sorti koje su otpornije na bolesti i sušu.

EU OČEKUJE SLAB ROD JABUKE I KRUŠKE

U zemljama članicama EU, prognozira se slab rod jabuka i krušaka. Kako piše „Fruchthandel Newsnet“, očekuje se rod jabuka od 9,8 miliona tona, što je drugi najniži rod u zadnjih 15 godina. Prošle godine je ubrano 11 miliona tona jabuka.

VESTI IZ SVETA

PLAVI KRASTAVAC – NEOBIČNO KINESKO VOĆE

U postojbini, plodovi se ubrajaju u delikatesno voće.

Meso je belo, želatinozno i slatko, s crnim semenkama veličine oko centimetar. Voćka ne bira zemljište, ali joj najviše odgovaraju plodna, rastresita i ocedita.

Kineski plavi krastavac, plavi prsti, čarobni pasulj ili plavo duguljasto voće, retko se sreće kod nas. Na istoku je omiljena poslastica, posebno u Kini, odakle potiče. Raste kao listopadni ili polulistopadni žbun i do četiri metra u visinu.

BRZO OTKRIVANJE EŠERIHIJE U MESU

Otkriće američkih stručnjaka omogućava da se znatno skrati provera prisustva ešerihije koli u hrani, a oprema koju su koristili dostupna je već decenijama, ali nikada nije upotrebljavana u te svrhe.

Stručnjaci za hranu sa američkog Perdju univerziteta su primenom spektroskopije infracrvenim zracima za samo jedan sat utvrdili prisustvo štetne bakterije ešerihije koli u mlevenom mesu.

Ovo otkriće bi moglo znatno da skrati dosadašnje provere eventualnog prisustva pomenute bakterije u hrani, koje traju oko 48 sati, prenosi Rojters.

SLOVENIJA MORA DA VRATI EU NEPRAVILNO ISPLAĆENE SUBVENCIJE

Zbog nepravilnosti u korišćenju evropskih subvencija za poljoprivredu u 2004. i 2005. godini, Slovenija će u zajedničku blagajnu EU morati da vrati 3,8 miliona evra, potvrdila je u utorak slovenačka državna agencija za poljoprivredu i selo.

Evropska komisija obavestila je Ljubljanu da je revizijski pregled subvencija za 2004. i 2005. godinu pokazao kako je Slovenija iz blagajne u Briselu naplatila 2,8 miliona evra subvencija za stoku koja je bila zaklana pre 1. maja 2004. godine.



















SAVRŠENA PAPAJA DOLAZI IZ KOSTARIKE

Marianela Montero iz Organizacije za podsticaj izvoza Kostarike predstavila je na sajmu voća „Fruit Logistica“ u Berlinu sortu papaje „Procosi“ koja postoji samo u Kostariki. Kostarikanci je nazivaju „Savršena papaja“, jer je slađa od drugih sorti, duže traje i ima idealnu veličinu – nije ni premala ni prevelika.

RUSIJA: ŽRTVAMA POŽARA NE DAJU VODKU

Izvor: Tanjug

Vlasti na jugu Rusije ograničile su prodaju vodke u oblastima pogođenim razornim požarima u pokušaju da spreče ljude da svoju tugu utapaju u alkoholu.

Zvaničnici oblasti Volgograd zabranili su prodaju pića koja sadrže više od 15 odsto alkohola između devet uveče i osam ujutru dok ne bude ukinuto vanredno stanje.

Ova odluka doneta je u cilju sprečavanja javnih nereda i

odvlačenja žrtava vatrene stihije od alkohola. Početkom septembra, usled visokih temperatura

vazduha i suša, u nekoliko mesta u Volgogradskoj oblasti izbili su šumski požari u kojima je izgorelo osam osoba, a 500 kuća je uništeno.

AMERIČKI SUD ZABRANIO UZGOJ GENETIČKI MODIFIKOVANIH ŠEĆERNE REPE

Državni sud u San Francisku zabranio je uzgoj genetički modifikovane šećerne repe koncerna za biotehnologiju Monsanto.

Državni sudija Džefri Vajt obrazložio je zabranu time što Ministarstvo poljoprivrede prilikom davanja dozvole nije u dovoljnoj meri uzelo u obzir posledice po prirodu i okolinu.

Kako piše novinarska agencija SDA, ova zabrana će Monsanto u naredne dve godine koštati dve milijarde dolara.

VESTI IZ SVETA

KLIMATSKO ZAGREVANJE UGROŽAVA KINU?

Izvor: Beta

Klimatsko zagrevanje planete Zemlje moglo bi da do 2050. godine ozbiljno ugrozi poljoprivredu u Kini, rezultati su danas objavljene studije u Parizu o merama i posledicama zagrevanja planete.

Stručnjak sa Univerziteta u Pekingu Šilong Pijao vodio je

studiju objavljenu mesec dana pre sastanka UN o klimatskim promenama u kineskom gradu Tjencin.

To je prvi put da Kina, kao najveći emiter ugljen-dioskida u svetu, bude domaćin takvog skupa.

Autori studije su naveli da je temperatura u Kini od 1960. godine u proseku veća za 1,2 stepena Celzijusa.

KANABIS UBLAŽAVA HRONIČNE BOLOVE

Izvor: Srna

Pušenje kanabisa može da ublaži hronične neuropatske bolove i pomogne obolelima da lakše zaspe, saopštili su istraživači u studiji objavljenoj u Žurnalu kanadskog medicinskog udruženja.

Pušenje marihuane može da poboljša raspoloženje osoba koje pate od hroni;nih bolova, utvrdili su naučnici koje je predvodio Mark Vare sa Univerziteta Mekgil u Montrealu.

Dvadeset jedan učesnik studije udisao je dim od marihuane tri puta dnevno u periodu od pet dana.

FAO: RAST GLOBALNOG MLEKARSKOG SEKTORA

Globalni mlekarski sektor će u narednih deset godina konstantno rasti, piše u objavljenom izveštaju Organizacije UN za prehranu i poljoprivredu (FAO) „Agricultural Outlook 2010“. Po tom izveštaju, svetska proizvodnja mleka će 2019. godine biti veća za 170 miliona tona nego što je bila proteklih godina. To označava godišnji rast od 2,1 odsto, a 80 odsto rasta dolaziće iz zemalja izvan OECD. Nosioci povećanja proizvodnje mleka biće pre svih Kina, Indija, Argentina i Brazil.

Izveštaj takođe donosi opšti zaključak da će se proizvodnja mleka premeštati sa severa na jug, iz Evrope i Severne Amerike ka Aziji, Latinskoj Americi i Okeaniji.



















Agrobusiness consulting u saradnji sa AGROPRESS-om vam sa ponosom predstavlja novi foto servis. U pitanju je servis online prodaje fotografija visoke rezolucije iz oblasti poljoprivrednog sektora Srbije i sveta. Na ovaj nacin omogucavamo svima koji su zainteresovani i kojima su ovakve fotografije korisne da slanjem SMS poruke za samo 150 dinara i samo nekoliko trenutaka, preuzmu fotografiju koja im je potrebna. Sve sto je potrebno je samo da kliknete na link: http://shop.agropress.org.rs/fotografije/ i izaberete fotografiju.

Pored toga što kupovinom fotografija možete da završite deo vašeg posla, ovim i omogućavate da sadržaj Agrobiznis e-novina bude bogatiji. Servis mozete podrzati i slanjem vasih fotografija, pod uslovom da su minimalno 300dpi.

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 122" na 4828


"150 AGR 129" na 4828


"150 AGR 228" na 4828

Štand Holandije na Zelenoj nedelji u Berlinu

Fabrika duvana

Jabučnjak Muzej govedarstva u Japanu


"150 AGR 192" na 4828

OSTALE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE I NARUČITE NA STRANICI:

http://shop.agropress.org.rs/fotografije/

AGROBIZNIS FOTO SERVIS

Fotografije visoke rezolucije i kvaliteta za samo 150 dinara



KORISNI SAVETI

Autor: Snežana Đaković

U uređenje površina oko kuće za stanovanje i odmor (vikendica), ulaze i poslovi oko zasnivanja travnjaka (travnih površina), bilo da se radi o travnjaku kao posebnoj površini, bilo o površini na kojoj su raspoređeni ostali biljni elementi (cveće, žbunje ili drveće – ukrasna stabla ili stabla voćaka). Travnjaci u sklopu svake uređene zelene površine imaju mnogostruke funkcije.

Vrste travnjaka Postoje više vrsta travnjaka, koji se međusobno razlikuju u odnosu na funkcije i mesto nalaženja, kao: parterni,

sportski, parkovski, livadski i za specijalne namene. Najbolji, a u isto vreme i najdekorativniji, su parterni travnjaci, koji se, za naše zelene površine oko kuća za stanovanje i vikendice i najpogodniji. Potrebno je znati da se prilikom formiranja zelene površine – travnjak poslednji formira, posle sadnje žbunja, drveća, izrade staza, stepenica i drugih objekata – da se naknadnim radovima ne bi uništio.

Da bi se jadan travnjak pravilno oformio, potrebno je da znamo red radnih operacija prilikom njegove izgradnje, a to su:

* Priprema zemljišta * Izbor odgovarajuće smeše trave * Setva trava * Zalivanje * Košenje * Uništavanje korova. Zasnivanje novog travnjaka Za zasnivanje novog travnjaka najpogodniji su proleće (mart, april) i jesen (avgust, septembar), kada su, u

proseku, vremenske prilike najpovoljnije. Tada je zemljište dosta vlažno, a temperatura vazduha najoptimalnija. Kod pripreme zemljišta za novi travnjak treba uraditi sledeće: * Očistiti teren od svih primesa (korova, grana, grančica, kora, plodova, kamena, cigle i drugi mehanički materijal) i

ukloniti sve van placa. Sve ovo trreba zatrpati u neku jamu na periferiji placa ili na nekom skrovitom mestu. Treba zatrpati organske materijale, a neorganske, ako su pogodni, iskoristiti za izgradnju staza i sl.

* Posle čišćenja placa, zemljište treba obraditi, bilo ašovom, ili malim plugom-kultivatorom, i to do dužine od 20 do 25 cm, uz obavezno uklanjanje podzemnih delova korovskih biljaka – zubače, pirevine i dr. Obrađivanje zemljišta treba obaviti u jesen, kako bi mraz i kiša busen što bolje isitnili. U slučaju da se travnjak ne može zasnivati u proleće sa jesenjom obradom, bilo bi preporučljivo da se u proleće izvrši preoravanje zemljišta za jesenju setvu. Ako ovo nije moguće, zemljište se može obraditi i neposredno pre setve, samo je u tom slučaju rad mnogo teži i skuplji, a uspeh u zasnivanju slabiji.

* Đubrenje cele površine pregorelim stajnjakom ili tresetom poželjno je da se obavi u isto vrema kada i prekopavanje zemljišta. Količina upotrebljenog đubriva zavisiće od kvaliteta zemljišta. Visina sloja upotrebljenog stajnjaka, razasutog po čitavoj površini, treba da se krećeod 1 do 3 cm. U slučaju da se upotrebljava treset, treba ga razbacati 2 do 5 kg po kvadratnom metru. Ovako preoranu i nađubrenu površinu (ako je to urađeno u jesen), prilikom setve u proleće treba jednostavno u proleće grabuljama poravnati i tako pomešati đubrivo i zemlju. Posle ovoga pristupa se finom ravnjanju i sitnjenju površinskog sloja zemljišta. Ovako pripremljeno zemljište je spremno za setvu.



KAKO DO SAVRSENOG TRAVNJAKA?


KORISNI SAVETI

JESENJA SADNJA VOĆAKA

Jesen je pravo vreme da oni poljoprivredni proizvodači koji su odlučili da zasnuju voćnjake to i urade, prvenstveno zato što je u ovom periodu mnogo lakše doći do kvalitetnog sadnog materijala i odgovarajućeg sortimenta nego u proleće. Prilikom određivanja vremena sadnje voćaka, treba se rukovoditi uslovima sredine i biološkim osobinama voćaka.U našim ekološkim uslovima sa sadnjom ne treba početi pre 20. oktobra, jer voćne sadnice pre toga nisu dovoljno zrele. Sadnice koštičavih voćaka kasnije završavaju vegetaciju, pa ih iz tih razloga treba kasnije i saditi. Sitno jagodasto voće može se saditi znatno ranije. Takođe, voćke posađene u jesen su do proleca i kretanja vegetacije dobro ukorenjene i spremno dočekuju vegetacioni period. Samo podizanje voćnjaka je složen i odgovoran posao, jer se radi o višegodišnjim kulturama, tako da se greške koje se naprave pre ili u toku same sadnje kasnije veoma teško mogu ispraviti. Sadnja voćaka treba da se sprovodi na zemljištima koja su laka, kamenita i propustljiva. Tako se postiže bolje primanje sadnica, pa dalje napredovanje, rast i kasnija rodnost voćaka.

Pre same kupovine sadnica, poljoprivrednici bi trebali da od stručnih službi potraže savete koje sorte voća bi trebalo

da nabave, kakav da im bude raspored sorti u voćnjaku, kao i da im se preporuči kakav uzgojni oblik da odaberu za budući voćnjak. Ukoliko se radi o samooplodnim voćnim vrstama, moguće je podizanje zasada sa jednom sortom. Kod stranooplodnih voćnih vrsta (jabuka, kruška, većina trešanja, orah, lijeska, šljiva) neophodno je posaditi više sorti, najmanje tri, koje se međusobno oprašuju. Sorta oprašivač, pored toga što treba da ima dobru klijavost polena, treba da cveta u približno isto vreme kao i glavne sorte. Od pravilnog izbora sorti zavisi i sama rodnost budućeg zasada. Od izbora uzgojnog oblika i bujnosti voćne podloge u mnogome zavisi redni i međuredni razmak u voćnjaku, a samim tim i broj potrebnog sadnog materijala za određenu površinu. Sadnice treba da budu razvijene, ali ne suviše, sa dobrim korenom.

Slabije sadnice pod istim uslovima gajenja na stalnom mestu zaostaju u rastenju i razvijanju, slabije se primaju, zimi

lakše stradaju od mraza, itd. Važno je da sadnice imaju snažan, dobro razvijen žiličast korenov sistem, što bolje očuvan prilikom vađenja. Često se dešava da se korenov sistem upravo prilikom nepažljivog vađenja ošteti. Prilikom izbora sadnica identitet sorti mora biti tačan. Greška da umesto planirane sorte dospe neka sasvim druga, odražava se na kasniju proizvodnju sve dok ona postoji. Sadnice moraju biti dobro očuvane od mraza, mehaničkih povreda i isušivanja. Podloga treba da bude što boljeg kompatibiliteta sa plemenitim sortama i vrstama. Starost sadnica je veoma bitna. Od nje zavisi dobar prijem, normalan rast i razvoj a kasnije i redovna i obilna rodnost. Najbolje su jednogodišnje sadnice, ako su na vreme završile vegetaciju. Sa takvim sadnicama kasnije se lakše postiže željeni oblik krune. Jednogodišnje sadnice bolje se primaju i napreduju. Prilikom nabavke sadnica i izbora odgovarajućeg sortimenta obratiti pažnju na deklaraciju.

Prva stvar koju treba uraditi pre podizanja voćnjaka je izbor parcele. Za podizanje zasada najbolje su parcele sa blagim nagibom. Ukoliko je moguće, treba izbegavati parcele kaje se nalaze u neposrednoj blizini šume, jer će u tom slučaju biti neuporedivo teže vršiti zaštitu pošto će voćke napadati i znatan deo polifagnih štetocina iz šume. Takođe, treba izbegavati i parcele u većim udolinama, budući da na njima postoji veća opasnost od mrazeva i slane. Problem na takvim mestima može biti i ako se na njima tokom zime duže vremena zadržava voda, tako da zbog narušenog vazdušnog režima može doći do gušenja i sušenja sadnica, a smrzavanjem vode može doći do manjih ili većih oštecenja na voćkama. Buduće voćnjake ne treba podizati na mestima gde su nedavno gajene voćke, a treba izbegavati i parcele na kojima je sađen krompir i ostalo krtolasto povrće.




SPECIJALNI DODATAK

Izvor: Poljoprivredna stručna služba Srbije

ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A:

BESPLATNI PRAVNI SAVETI

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).

Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

[email protected] ili direktno

[email protected] i

[email protected].

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.

U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

Čitalac iz Beograda je pitao:

Kupujem stan u izgradnji kao fizičko lice od investitora, koje sve poreske obaveze moram

da snosim prilikom kupovine stana u izgradnji? Odgovor advokatskog tima: Po Zakonu o porezu na dodatu vrednost, porez na

dodatu vrednost se naplaćuje uvek prilikom PRVE kupovine stana u izgradnji. Vama će invetitor, tj lice na koje glasi dozvola za izgradnju objekta, i od koga kupujete stan, izdati račun sa obračunitim PDV od 8% prilikom plaćanja prodajne cene, koji porez investitor kao prodavac obračunava na prodajnu cenu i plaća poreskoj upravi. Nakon što platite prodajnu cenu, ukoliko kupujete stan po prvi put, odnosno niste nosilac prava svojine ni na jednom drugom stanu, vi možete da podnesete zahtev za

povraćaj PDV nadležnoj poreskoj upravi. U toj situaciji vama se vraća PDV, koji je prodavac predhodno obračunao u prodajnu cenu, a koji iznosi 8% od iznosa prodajne cene.

Međutim, u praksi se dešavaju situacije da suinvestitori

vrše prodaju stanova i da pri tome vrše obračun PDV na prodajnu cenu. Naime, investitori kao nosioci prava korišćenja na zemljištu gde se planira gradnja objekta, čine lica na koje glasi dozvola za izgradnju objekta, dok su suinvestitori lica koja na sebe preuzimaju obavezu izgradnje objekta a po osnovu ugovora o suinvestiranju izgradnje objekta, zaključenim sa investitorom. Na ime finansiranja izgradnje objekta, suinvestitori dobijaju u vlasništvo određeni broj neizgrađenih stanova koje dalje stavljaju u promet.

Ceo odgovor advokatskog tima možete pročitati na






NAJAVE DOGAĐAJA

AGROBIZNIS ZABAVA Nemci sviraju Vranjanski čoček: http://www.youtube.com/watch?v=N6SZj5AdLVU Šta kaže crv kada se udvara crvici? - Udaj se za mene ili ću da se bacim pod kokošku! Šta je to malo žuto i više jupi, jupi? - Pile koje priča šatrovački! Idu dva krastavca ulicom i ugledaju teglu. Jedan kaže: “Beži, evo murije!” Idu dva krompira ulicom i naiđu na osmicu. Kažu: “Vidi frajera, stavio je kajš!”

Lejdi Gaga - kraljica u kostimu od mesa

NACIONALNA KONFERENCIJA—

AGROBIZNIS SRBIJE 2011. GODINE

26.10.2010. godine, Narovna banka Srbije, Nemanjina 17, Beograd

Organizator: AGROPRESS

SEMINAR “INTERNET I EVOLUCIJA VESTI”

23.09.2010. godine, hotel Continental, Beograd

Organizator: ABC Srbija, uz podšku USAID-a i IREX-a

PRVI MEĐUNARODNI SPECIJALIZOVANI

SAJAM FINE HRANE ”CULINARIA”

23.-25.09.2010. godine, Beograd

AGROBIZNIS RECEPT

Sastojci: 60 kg kupusa 2 kg soli Priprema: Kupus treba oprati i očistiti. Koren glavice kupusa izvrteti i okrenuti na gore. Sipati po maio soli u svaku glavicu. Kada se glavice lepo poređaju, preliti vodom u kojoj je rastvorena preostata so. Da bi raso bio dobar i lepe boje staviti neku cveklu, neki koren rena i oko 1/2 kg šećeru. Kupus pritisnuti kamenom da ne pliva po površini i na svakih 7 dana pretakati i ako je otrebno dodati još soli. Kada je kupus sasvim dobro kiseo, odliti suvišan raso, dodati vinobrana (zavisno od količine kupusa), pretočiti raso i ne koristiti ga desetak dana dok se ne izbistri raso.

Kiseli kupus

http://www.youtube.com/watch?v=N6SZj5AdLVU

Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i

unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog

odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-—

Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić

Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milica Proročić, Stefan Đorđević, Stepan Bogićević

O AGROPRESS-U

PRIJATELJI BROJA:

10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a

INSTITUT ZA HIGIJENU I TEHNOLOGIJU MESA

Documents

Agrobiznis e-magazin broj 10: CEFTA sporazum