ODLUKA KOMISIJE

Od [........]

O Vi egodi njem indikativnom planskom dokumentu 2007 – 2009 za Crnu Goru

KOMISIJA EVROPSKIH ZAJEDNICA,

Imaju i u vidu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice,

Imaju i u vidu Uredbu Savjeta (EC) br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine oosnivanju Instrumenta predpristupne pomo i (IPA)1, naro ito lan 14(2),

S obzirom na to da:

(1) Uredba (EC) br. 1085/2006 stvara jedinstven okvir pomo i Zajednicezemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. lan 6(1) Uredbepredvi a da e se pomo pru ati na osnovu vi egodi njih indikativnihplanskih dokumenata koje donosi zemlja u tijesnim konsultacijama sadr avnim organima.

(2) Shodno lanu 6(3) Uredbe (EC) br. 1085/2006, pomo zemljama navedenim uAneksu II iste uredbe, e se zasnivati na Evropskom partnerstvu i obuhvatatiprioritete i cjelovitu strategiju koja predstavlja rezultat redovne analize stanjau zemlji i na koju se mora koncentrisati priprema dalje integracije u Evropskuuniju.

(3) Crna Gora je navedena u Aneksu II Uredbe (EC) br. 1085/2006.

(4) Savjet je, 30. januara 2006. godine, usvojio Evropsko partnerstvo sa CrnomGorom2.

(5) Ova Odluka je u skladu sa mi ljenjem IPA Odbora osnovanog shodno lanu14 Uredbe (EC) br. 1085/2006,

1 Slu beni list L 210, od 31.7.2006. godine, str. 822 Odluka Savjeta 2006/56/ECo principima, prioritetima i uslovima sadr anim u Evropskom partnerstvusa Srbijom i Crnom Gorom, uklju uju i Kosovo, kako je definisano Rezolucijom 1244 Savjetabezbjednosti Ujednjenih Nacija od 10. juna 1999 god (Slu beni list L 35, od 7. februara 2006. godine,str.32)

- 2 -

ODLU ILA JE:

Jedini lan

Ovim se usvaja Vi egodi nji indikativni planski dokument za period 2007-2009 zaCrnu Goru, dat u prilogu ove Odluke.

Sa injeno u Briselu, [.....]

Za Komisiju[.....]

lan Komisije

- 3 -

Instrument predrpistupne pomo i (IPA)

VI EGODI NJI INDIKATIVNI PLANSKI DOKUMENT ZAREPUBLIKU CRNU GORU

2007 - 2009

- 4 -

Spisak skra enica

CAFAO Kancelarija za carinsku i fiskalnu pomoCARDS Pomo Zajednice za obnovu, demokratizaciju i stabilizacijiCBC Prekograni na saradnjaCEFTA Sporazum o osnivanju centralno evropske zone slobodne trgovineMIEREI Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostanstvom i evropskeintegracijeDIS Decentralizovani sistem upravljanjaEAR Evropska agencija za rekonstrukcijuEBRD Evropska banka za obnovu i razvojEC Evropska komisijaECAA Zajednicki evropski vazdu ni prostorEIB Evropska investiciona bankaEIDHR Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska pravaEU Evropska unijaGDP Bruto doma i proizvodGTZ Deutsche Gesellschaft für technische ZusammenarbeitIBM Strategija integrisanog upravljanja granicomIFI Me unarodne finansijske institucijeILO Me unarodna organizacija radaIMF Me unarodni monetarni fondIA Privremeni sporazumIOM Me unarodna organizacija za migracijeIPA Instrument za predpristupnu pomoIPR Prava intelektualne svojineJLS Justice, Liberty and SecurityKfW Kreditanstalt für WiederaufbauMIFF Vi egodi nji indikativni finansijski okvirMIPD Vi egodi nji indikativni planski dokumentMONSTAT Crnogorski Zavod za statistikuNGO Nevladine organizacijeNIPAC Nacionalni koordinator za IPA-uOSCE OEBSPAR Reforma javne upravePHARE Pomo za obnovu privrede Poljske i Ma arske (pro irena i na druge

zemlje Srednje i isto ne Evrope)SAA Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanjuSAP Proces stabilizacije i pridru ivanjaSida vedska agencija za me unarodni razvojSME Mala i srednja preduze aSPO Visoki slu benik za programe pomo iSEETO Regionalni Sekretarijat za posmatranje saobra aja u jugoisto nojEvropiTAEIX Kancelarija za razmijenu informacija o tehni koj pomo iTAM / BAS TurnAround Management / Business Advisory Services Programmes

(of EIB)UNDP Program za razvoj Ujedinjenih nacijaUNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbjegliceUNICEF Dje iji fond Ujedinjenih nacija

- 5 -

VET Stru no obrazovanje i obukaUSAID Ameri ka agencija za me unarodni razvojWB Svjetska BankaWTO Svjetska trgovinska organizacija

- 6 -

Sadr aj

Spisak skra enica ................................................................................................................... 2Sadr aj ................................................................................................................................... 4Predgovor ............................................................................................................................... 5Izvr ni pregled ....................................................................................................................... 6Odjeljak 1 – Procjena strate kih prioriteta i ciljeva ................................................................. 7

1.1 Uvod............................................................................................................................. 71.2. Ciljevi predpristupne pomo i ....................................................................................... 81.3. Pregled protekle i teku e pomo i Evropske unije ......................................................... 91.4 Relevantna IFI, multilaterala i bilateralna pomo ....................................................... 11

Odjeljak 2 –Predpristupna strategija pomo i za period 2007-2009 ........................................ 112.1. Strate ki izbori ........................................................................................................... 122.2. Komponenta I –Tranziciona pomo i izgradnja institucija ................................. 13

2.2.1. Politi ki zahtjevi ................................................................................................. 142.2.2. Dru tveno-ekonomski zahtjevi ............................................................................ 192.2.3. Evropski standardi .............................................................................................. 242.2.4. Vrsta pomo i koja e se pru iti ........................................................................... 292.2.5. Finansijski pokazatelji ......................................................................................... 29

2.3. Komponenta II – Regionalna i prekograni na saradnja ............................................... 302.3.1. Glavna podru ja djelovanja i ciljevi .................................................................... 302.3.2. Glavni prioriteti i ciljevi ...................................................................................... 312.3.3. O ekivani rezultati i vremenski okvir .................................................................. 312.3.4. Programi koje treba implementirati ..................................................................... 312.3.5 Vrsta pomo i koja e se pru iti ........................................................................... 322.3.6. Finansijski pokazatelji ......................................................................................... 32

Aneks: Tabela 3: Protekla i trenutna CARDS pomo Crnoj Gori .......................................... 33

- 7 -

Predgovor

Glavni cilj Instrumenta za predpristupnu pomo (IPA)3 je podr ka zemljamaprilikom suo avanja sa izazovima procesa evropskih integracija, prilikom izvr avanjareformi neophodnih da bi se ispunili zahtjevi Evropske unije i da bi se ostvarioprogres u procesu stabilizacije i pridru ivanja, kao i prilikom stvaranja osnove zaispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena neophodnih za lanstvo u Evropskoj uniji.

Instrument za pedpristupnu pomoc (IPA) se sastoji od pet komponenti: (IPA I)podr ka tranziciji i ja anju institucija4; (IPA II) prekograni na saradnja, koja seodnosi na prekograni ne oblasti izme u korisnica pomo i, a to mogu biti dr avelanice, dr ave kandidati i dr ave koje imaju status potencijalnog kandidata; (IPA III,

IV i V) regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj, koji je planiran samoza dr ave kandidate.

Dr ave potencijalni kandidati e dobiti pomo kroz I i II komponentu IPA-e.Dr avama potencijalnim kandidatima i dr avama kandidatima, koje nisu ovla ene daupravljaju sredstvima na decentralizovan na in (DIS), bi ipak trebalo obezbijediti, uokviru komponente I mjere i aktivnosti sli ne mjerama i aktivnostima dostupnim uokviru komponenti III, IV i V.

Osnovni dokumenti za odre ivanje prioriteta prilikom programinjanja pomo i IPA-esu Evropsko partnerstvo, Strate ki program, koji predstavlja cjelokupnu politikupro irenja Komisije za dr ave kandidate i dr ave potencijalne kandidate, kao iGodi nji izvje taj o postignutom napretku na putu evropskih integracija, uklju uju iimplementaciju i sprovo enje evropskih standarda. IPA e pru iti fleksibilnost da bise odgovorilo na mogu e nove zahjeve odre ene u Godi njem izvje taju Komisije onapretku.

Vi egodi nji indikativni planski dokument (MIPD) je strate ki dokument IPA-e,koji je utvr en za period od tri godine, uklju uju i i godi nju provjeru. MIPD-uprethodi Vi egodi nji indikativni finansijski okvir (MIFF), koji indikativno odre ujesredstva po korisniku i po komponenti, a koristi utvr ene IPA komponente.

Prioriteti utvr eni u komponentama MIPD-a slu e kao osnova za godi njeprogramiranje sredstava evropske unije u 2007., 2008. i 2009. godini.

3 Odredba Savjeta (EZ), br. 1085/2006, 17 jula 2006, Slu beni list L210, str. 82.4 Podr ka tranziciji i ja anju institucija prevodi prioritete iz Evropskog partnerstva u 3 podkomponente:Politi ki zahtjevi, gdje e se pomo Evropske Zajednice koristiti kao podr ka stabilnom, modernom,demokratskom, multi-etni kom i otvorenom dru tvu zasnovanom na vladavini prava. Posebna pa njabi e data Dr avnoj upravi i reformi Sudstva; Dru tveno-ekonomski zahtjevi, gdje e se pomoEvropske Zajednice koristiti kao podr ka razvoju drustveno-ekonomske sredine; Evropski standardi,gdje e pomo Evropske Zajednice podr ati i pratiti dr avu na polju evropskih integracija (zakonskouskla ivanje, potrebe uprave i potrebe DIS-a).

- 8 -

Izvr ni pregled

U skladu sa preporukama Evropskog partnerstva, IPA e pomo i Crnoj Gori da:

- Ispuniti politi ke zahtjeve SAP-a. Prva podkomponenta je usresre ena naispunjenje politi kih kriterijuma iz Kopenhagena i ti e se slede ih sektora:ja anje demokratskih institucija, reforma javne uprave, decentralizacija ilokalna vlast, bud et i upravljanje porezom, reforma pravosu a i ja anjevladavine prava, borba protiv korupcije, reforma policije, ljudska prava iza tita manjina, anti-diskriminacija, civilno dru tvo i mediji.

- Pobolj ati dru tvno-ekonomsku situaciju zemlje i njenog dru tva bave i sepitanjima i sektorima koji se ti u zaposlenja, obrazovanja, socijalnoguklju enja, zdravlja, poslovnog okru enja, velikih i malih preduze a,prestrukturiranja i konkurencije, poreskih i makro-ekonomskih pitanja, kao iinfrastrukture i ruralnog razvoja. Neke aktivnosti, koje e pripremiti zemlju zabudu a strukturalna sredstva, mogu biti finansirane u okviru drugepodkomponente.

- Pribli avanje evropskim standardima u sektorima koji se ti u uvo enja iimplementacije Acquis-a u svim oblastima, uklju uju i cjelokupnukoordinaciju procesa evropskih integracija. To e nastaviti ja anje crnogorskihadministrativnih kapaciteta za implementaciju SSP-a, za razvoj lokalnogvlasni tva nad Instrumentom za predpristupnu pomo (IPA), za pripremuuvo enja Decentralizovanog Implementacionog Sistema (DIS) i za upravljanjesredstvima Evropske unije. U e u Programima Zajednice se tako epodvodi pod tre u podkomponentu.

IPA e podr ati prekograni nu saradnju Crne Gore s lanicama Evropske Unije kao isa susjednim dr avama kandidatima i dr avama potencijalnim kandidatima.

Indikativna alokacija Crnoj Gori u okviru Vi egodi njeg indikativnog finansijskogokvira (MIFF) iznosi 97.3 miliona eura kako je nazna eno u tabeli 1.

Tabela 1: Crna Gora: Vi egodi nji indikativni finansijski okvir u milionima eura (trenutnevrijednosti)

Iako komponente I i II imaju posebne alokacije u okviru MIFF-a, osigura e sekomplementarnost i sinergija izme u aktivnosti planiranih u okviru dvijepodkomponente.

Komponenta 2007 2008 2009 2007-2009

I. Podr ka tranziciji i ja anjuinstitucija

27.5 28.1 28.6 84.2

II. Prekograni na saradnja 3.9 4.5 4.7 13.1

Ukupno 31.4 32.6 33.3 97.3

- 9 -

Odjeljak 1 Procjena strate kih prioriteta i ciljeva

Nakon pozitivnog rezultata na referendumu odr anom 21. maja 2006. godine, 3. junaje progla ena nezavisnost. Republika Crna Gora ima trenutno status potencijalnogkandidata u estvuju i u Procesu stabilizacije i pridru ivanja (SAP). Crnogorske vlastise suo avaju sa mnogobrojnim izazovima, koji se ti u ja anja dr avnih institucija,ekonomskih i institucionalnih reformi i ja anja administrativnih kapaciteta da bi seimplementirao budu i Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju i da bi se pripremioteren za budu i napredak na putu evropskih integracija.

Klju ni izazovi uklju uju nastavak reformi u oblastima kao to su pravosu e, javnauprava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i cjelokupni processtransponovanja i implementacije Asquis-a na poljima kao to su unutra nje tr te,carina, konkurencija, ivotna sredina, energija, poljoprivreda i veterinarstvo ifitosanitarna kontrola. Pored toga, ja anje makroekonomske situacije,prestrukturiranje preduze a, pobolj anje tehnolo kog razvoja, obrazovanje i obuka,kao i doprinos odr ivom razvoju predstavljaju primarne ciljeve u agendi.

1.1 Uvod

Vi egodi nji indikativni planski dokument (MIPD) 2007-2009 je klju ni strate kiplanski dokument podr ke Crnoj Gori u okviru Instrumenta za predpristupnu pomo(IPA). On izla e sadr aj i odre uje zna ajne oblasti intervencije i glavne planskeprioritete za naknadni razvoj godi njih Akcionih planova. Prioriteti su u skladu sapreporukama Evropskog partnerstva5, sa Akcionim planom za implementacijuEvropskog partnerstva, koji je Vlada Crne Gore usvojila 16. marta 2006. godine, kao isa drugim relevantnim strate kim dokumentima crnogorske vlasti. Budu i da je CrnaGora potencijalni kandidat koristi e jedino I i II komponetu IPA-e.

Aktuelni MIPD ra una na rezultate ostvarene kroz razli ite projekte implementirane uokviru programa CARDS i na druga nalazi ta razli itih ocjena Crne Gore od straneEvropske Komisije, posebno godi nji Izvje taj o postignutom napretku, kao i nanalazi ta drugih internacionalnih organizacija i eksperata, koji rade navi ekorisni kim i regionalnim programima.

Crnogorske vlasti su doprinijele formiranju aktuelnog dokumenta. U julu 2006.godine crnogorska vlast je odredila Nacionalni koordinativni mehanizam zaPredpristupni Instrument, osnovala Komisiju za koordinaciju programa pomo i iimenovala Visoke slu benike za programe pomo i (IPA) u svakom resornomministarstvu.

5 Odluka Savjeta 30. januara 2006. godine o principima, prioritetima i uslovima sadr anim uEvropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom (Slu beni List Evropske unije, L 35, 7.2.2006.).Sve napomene o Evropskom partnerstvu u MIPD-u ti u se ovog dokumenta u mjeri u kojoj se onodnosi na Crnu Goru.

- 10 -

1.2 Ciljevi predpristupne pomo i

Kako je utvr eno u IPA odredbi (naslov I), op ti cilj je postizanje „progresivnoguskla ivanja dr ave korisnice sa standardima i politikama Evropske unije,uklju uju i, kada je to primjereno, acquis communaiutaire u cilju lanstva.“ Prioritetipredpristupne pomo i republici Crnoj Gori su izabrani na osnovu skladne ocjeneambicioznih ciljeva i realisti kih o ekivanja. Posebna pa nja e se dati daljem ja anjuvladavine prava i administrativnih i institucionalnih kapaciteta.

Ocjena napredka republike Crne Gore po pitanju zahtjeva SAP-a dovela je do trigrupe prioriteta u okviru Komponente I: Podr ka tranziciji i ja anju institucija.

• (1) U oblasti politi kih zahtjeva, posebna pa nja e se posvetiti:

o Ja anju demokratskih institucija, dobrom upravljanju, pravosudnojreformi, ja anju i sprovo enju vladavine prava;

o Implemetaciji reformi; posebno reformi dr avne uprave (uklju uju i ionu na loklnom nivou)

o Civilnom dru tvu i razvoju medija;o Za titi ljudskih prava i prava manjina i osjetljivih grupa, uklju uju i

djecu i hendikepirane osobe.

• (2) U oblasti dru tveno-ekonomskih zahtjeva, pa nja e se posvetiti:

o Nastavku ekonomskih reformi, ja anju konkurencije, razvojuodgovaraju eg poslovnog okru enja i socijalnog dijaloga;

o Razvoju ljudskih potencijala, zapo ljenju, obrazovanju i socijalnomuklju enju;

o Pobolj anju infrastrukture u oblastima kao to su transport, energija,ivotna sredina.

• (3) U oblasti evropskih standarda, pored pomo i cjelokupnom procesuevropskih integracija, pa nja e se posvetiti:

o Progresivnom uskla ivanju sa acquis-em, tj. transpoziciji i ja anjuzakonodavstva u oblastima koje pokriva „asquis“, uklju uju iunutra nje tr te, poljoprivredu, sredinu, energiju, bezbjednost(integrisano upravljanje granicama, vizne i migracijske politike)

o Uvo enju decentralizovanog implementacionaog sistema (DIS) zaupravljanje sredstvima.

U okviru Komponente II: Prekograni na saradnja Crna Gora e dobiti podr ku daestvuje u:

• Prekograni noj saradnji sa Italijom, Slovenijom, Gr kom po pitanjuJadranskog mora (fokusiraju i se na pitanja pomorstva i ivotne sredine)

• Prekograni noj saradnji sa susjednim dr avama kandidatima / potencijalnimkandidatima: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina kao i Albanija.

- 11 -

Komponenta II podr ava tako e u e Crne Gore u relevantnim ERDFme udr avnim i me uregionalnim programima.

Kroz IPA programe i projekte, vodi e se ra una o zna ajnim zajedni kim pitanjima:

• Civilno dru tvo koje ima vode u ulogu u tranzicionom dru tvu, uklju uju iorganizacije poslodavaca, sindikate, i udru enja lokalne samouprave kao inevladine organizacije. Osigurati da se pitanja od va nosti ovih grupapravovremeno uzmu u obzir u okviru evropske razvojne agende i da se njihovpoliti ki dijalog s javnim vlastima uklju i u programe pomo i. Evropskainicijativa za ljudska prava i demokratiju, kao i IPA finansijski okvir epodr ati civilno dru tvo. Odr e se opravdana ravnote a izme u zapadnobalkanskih regionalnih aktivnosti za civilno dru tvo i specifi nih aktivnosti uokviru IPA programa.

• Razmatranja o ivotnoj sredini e se pravovremeno odraziti na sve IPAfinansijske aktivnosti, a bi e potkrijepljena i specifi nim mjerama. Procjeneuticaja na ivotnu sredinu su obavezne za novo zakonodavstvo ili za bilo kojiinvesticioni predlog.

• Jednake prilike i antidiskriminacija e se po tovati po pitanju roda i manjina ufazi programiranja i implementacije, posebno po pitanju dru tveno-ekonomske podr ke pomo i.

• Ljudska prava, posebno prava manjina, osjetljivih grupa, uklju uju iizbjeglice i hendikepirane osobe e se odraziti na sve aktivnosti programiraneu okviru IPA-e, posebno to se ti e javnih usluga, zakonskih pitanja idru tveno-ekonomskog razvoja.

• Ja anju administrativnih kapaciteta i dobrom upravljanju e se posvetitiposebna pa nja kroz mehanizme monitoringa, ocjene i kontrole, krozkampanje podizanja svijesti uklju uju i iru javnost, kao bi se osigurao na inborbe protiv korupcije i podsticanja gra anske odgovornosti.

• Kona no, pa nja e se posvetiti problemima nerazvijenih planinskih oblastina sjeveru Crne Gore, a aktivnosti koje za cilj imaju uklanjanje nejednakosti istvaranje mogu nosti za ekonomski i socijalni razvoj u ovim oblastima e sedodati – po potrebi –programima socio-ekonomske podr ke.

1.3 Pregled protekle i teku e pomo i Evropske unije

IPA e ra unati na rezultate postignute programom CARDS-a. U periodu izme u1998. i 2006. godine Evropska unija je obezbijedila preko 277.2 miliona eura za CrnuGoru. Dok je u prvoj godini CARDS programa, naglasak bio na razvoju i nainfrastrukturi (sredstva su kori tena za pomo u nu di i humanitarnu pomo ,aktivnosti koje su se ticale rekonstrukcije i razvoja kao i uplate kona nog iznosa), od2003. godine u prvi plan su postepeno stupile aktivnosti ja anja institucija i ispunjenjaprioriteta Evropskog partnerstva.

Prioriteti programa CARDS u 2005. i 2006. godini su bili Demokratska Stabilnost,Dobro Upravljanje i Ja anje Institucija, Ja anje Administrativnih Kapaciteta,Pravosu a i Unutra njih Pitanja, Ekonomski i Dru tveni Razvoj (uklju uju i razvoj

- 12 -

malih i srednjih preduze a), ivotna sredina i U e Crne Gore u ProgramimaZajednice.

Crna Gora tako e koristi i regionalni CARDS program, koji podr ava mjere odzajedni kog interesa zemalja zapadno balkanskog regiona, kao to su razvojinfrastrukture, ja anje institucija i prekograni na saradnja.

Tempus program je tako e obezbijedio podr ku modernizaciji i reformi sistemavisokog obrazovanja od 2001. godine, u oblastima razvoja nastavnog plana iprograma, upravljanja univerzitetom i strukturalnih reformi.

Podr ka je tako e obezbije ena prekograni noj saradnji sa dr avama lanicamaEvropske unije (sa susjednom Italijom i u okviru ERDF me udr avnog programaCADSES) u okviru CARDS-a, dok su drugi donatori finansirali prekograni neaktivnosti, posebno sa republikom Albanijom.

Rezultati u okviru CARDS programa su bili zna ajni. Klju ni projekti u oblastireforme pravosu a i uprave su pomogli stvaranju ili ja anju institucija. Dostignu auklju uju:

• Upravljanje granicom i kontrolu, uklju uju i objekte i opremu naprekograni nim prelazima;

• Razvoj pravnih instrumenata, oblikovanje politike i ja anje institucija uklju nim oblastima kao to su poljoprivreda, ivotna sredina i energija;

• Razvoj zakonodavstva zasnovanog na „Acquis-u“;• Investiranje u infrastrukturu;• Analiza razlika i procjena potreba za budu u pomo u klju nim sektorima kao

to su reforme pravosu a i dr avne uprave, poljoprivreda i veterinarskakontrola, ivotna sredina i energija, mala i srednja preduze a, kao i klju neoblasti Acquis-a.

14. decembra 2005. godine, globalna stopa ugovaranja Evropske agencije zarekonstrukciju (EAR) oko kombinovanih sredstava Evropske unije za Crnu Goru od1998. do 2005. godine, iznosila je 89% ugovorenih sredstava i 81% ispla enihsredstava.

Tabela 2: Pomo Evropske unije Crnoj Gori (1998-2006):

Pomo rekonstrukciji i razvoju (CARDS/OBNOVA) 146.3 miliona euraHumanitarna pomo (ECHO) 74.5 miliona euraMakro finansijska pomo 35.0 miliona euraDrugo ( EC programi bezbijednosti hrane) 21.4 miliona euraUkupno 277.2 miliona eura

Glavna pouka koja se izvukla prilikom implementacije pomo i Zajednice CrnojGori, a koju bi trebalo uzeti u obzir prilikom implementacije budu e pomo i, jestepotreba da se obezbijedi to ve e u e dr ave korisnice, kao i odgovaraju a idovoljna sposobnost absorpcije. Za to je potrebno da:

- 13 -

- Projekti budu osmi ljeni u pravo vrijeme i dobro definisani prilikom njihovoguno enja u godi nje planiranje;

- Postoji dovoljno osoblja u relevantnim institucijama (za pripremu i upravljanjeprojektima kao i za pra enje rezultata i preporuka) i, u slu aju nedostatka, dase stvore i ja aju institucije;

- Postoji mobilizacija civilnog dru tva i politi ki konsenzus po pitanju klju nihaktivnosti reforme, da bi se obezbijedila ve a podr ka procesu reforme (to edoprinijeti implementaciji projekata u klju nim sektorima sa jasnim politi kimzna enjem kao to su Reforma Dr avne Uprave, Pravosu a i Unutra njihPitanja, i u sektorima koji se zasnivaju na partnerstvu izme u vlasti i civilnogsektora, kao to su sektori u oblasti socijalnog dijaloga i za tite ivotnesredine);

- Koordinacija donatora bude zasnovana na prioritetima strate kih reformi CrneGore, a posebno po pitanju crnogorskog puta evropskih integracija, trebapobolj ati strukture;

- Se crnogorska uprava podpomogne u razvoju ve e me usektorska svijesti isaradnje, koje se ti u kori enja kofinansiranja Evropske unije, to je posebnozna ajno za sektore ivotne sredine i odr ivog razvoja, i za uvo enja acqui-a uklju ne sektore unutra njeg tr ta.

1.4 Relevantna IFI, multilateralna I bilateralna pomo

Izvjestan broj multilateralnih i bilateralnih donatora je aktivan u Crnoj Gori.Najzna ajniji donatori, pored EU su EIB, USAID, Svjetska banka, GTZ i UNDP.Neki donatori i internacionalne organizacije, uklju uju i zemlje lanice EvropskeUnije, fokusiraju se na institucije i izgradnju kapaciteta, dok se drugi fokusiraju nasocio-ekonomski razvoj, za titu ranjivih grupa, redukovanje siroma tva, za tituokoline i odr ivi razvoj. UNICEF podr ava Vladu u postizanju evropskih standarda uvezi sa promovisanjem dje jih prava. UNHCR se fokusira na podr ku za titeizbjeglica i raseljenih lica.

Internacijonalne finansijske institucije uglavnom se fokusiraju na investicije uprojekte infrastrukture, a Svjetska banka se naro ito fokusira na redukovanjesiroma tva.

Sjedinjene Dr ave ( uglavnom putem USAID-a ) su pru ale veliku pomo Crnoj Gori,koja je sada smanjena , a potpuno isti e do 2012.godine. Ona je slu ila Ministarstvufinansija da uvede reformu upravljanja bud etom, dok je tako e postojala i u oblastilokalne Vladine reforme i reforme sudstva. Tokom narednog perioda sve do 2012.godine, USAID planira da se fokusira na socijalni i regionalni razvoj u crnogorskimmanje razvijenim regionima na sjeveru zemlje.

Odjeljak 2 Pretpristupna strategija pomo i za period 2007-2009

U kontekstu nedavno obnovljene dr avnosti, naro ita pa nja e se pokloniti potrebi dase oja aju administrativni i institucionalni kapaciteti Republike Crne Gore kao i da seizgrade uslovi za politi ki i dr avni koncenzus u vezi sopstvene budu nosti oko novih

- 14 -

demokratskih institucija, kako bi bili sposobni da se suo imo sa novim izazovimastvorenim nezavisno u i nastavimo sa reformama zapo etim u prethodnompoliti kom ure enju.2.1. Strate ki izbori

Uzev i u obzir obim IPA koverte za crnogorske nacionalne programe koji postoje podsada njim Vi egodi njim indikativnim finansijskim okvirom ( MIFF ), izbori emorati biti selektivni i fokusirani na one sektore koji imaju preovla uju i politi ki,ekonomski, socijalni i institucionalni zna aj, o ekivani kataliti ki uticaj irom sektora,kao i projekatsku spremnost. Da bi se ovi uticaji materijalizovali potrebno jepoklapanje izme u strate kih prioriteta i odgovaraju ih programa, kao i za efikasnimdonatorskim koordinacionim sistemom.

U ve ini slu ajeva pomo e se nadovezivati na programe koje finansira CARDS,gdje je potrebno odr ivo finansiranje tokom godina da bi se proizveli eljeni rezultati,kao to su: oni koji se odnose na klju na socio-ekonomska pitanja kao to suzapo ljavanje, obrazovanje, inovacija i konkurentnost; civilni dru tveni razvoj injegova uloga u postizanju koncenzusa u klju nim reformama; za tita ugro enihgrupa kao to su Romi i izbjeglice.

Stoga, EU pomo e oja ati administrativne, zakonske i institucionalne kapacitete itako e, uskladiti reforme. Glavni fokus e biti na:

• reformama u oblasti vladavine prava putem reforme pravosu a i policije,borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i ostalih vidova kriminalnihaktivnosti, sa specijalnim akcentom na ja anju organizacionih, kadrovskih itehni kih potencijala;

• nastavljanju reformi javne uprave da bi se pobolj ao kvalitet, odgovornost iinak, uklju uju i i lokalno samoupravljanje;

• sektorskoj intervenciji fokusiraju i se na investicije u smislu kadrovskog,administrativnog i kapitalnog ulaganja (okolina, poljoprivreda i ribarstvo) iligdje IPA intervencija mo e pomo i da se mobili u sredstva izinternacionalnih finansijskih institucija ili privatnih ulaganja (energija,transport);

• progresivna transpozicija i implementacija EU Acquis -a , naro ito uoblastima pravde, slobode i sigurnosti (jedan od klju nih zahtijevaEvropskog partnerstva);

• generalna pitanja i strukture evropskih integracija ( kao to su upravljanjeIPA fondovoma u cilju uvo enja Decentralizovanog sistemaimplementacije).

Nacionalni programi e morati biti blisko uskla eni sa ostalim EC intervencijama kaoto su vi ekorisni ki programi ili Dru tveni programi (iz nadle nih generalnih

direktorata). Usto, komplementarnost sa nacionalnim resursima e morati bitiosigurana, budu i da nacionalni bud et treba upotrijebiti za ispunjenje zahtjeva iz

- 15 -

preporuka Evropskog partnerstva. To e tako e omogu iti odgovaraju e fondove zainvestiranje i da se pove a absorpcioni kapacitet.

Ovakav pristup (kao i uspje na realizacija programa) me utim, uveliko zavisi odkontinuirane posve enosti crnogorskih vlasti reformama; implementaciji Evropskogpartnerstva; ja anju struktura koje su neophodne za valjanu implementaciju i projektekoji slijede.

Pritom, IPA e prema sada njem Vi egodi njem indikativnom programskomdokumentu (MIPD), finansirati sljede e aktivnosti koje programirane podVi ekorisni kim MIPD-om 2007-2009: Nuklearna sigurnost, kao i Tempus i ErasmusMundus. tavi e, zbog potrebe da se razviju uskla eni pristupi, gorepomenuti suprogramirani pod Vi ekorisni kim IPA programom gdje je dat detaljan opis.

Pomo je predvi ena za podr ku Carinama i Poreskoj upravi, dopunjavaju i postoje eprograme u ovoj oblasti, ime im omogu ava produ enje ili osigurava nastavljanje natrenutne akcije.U vezi sa Komponentom 2, treba naglasiti da je prekograni na saradnja relativno novatema za Crnu Goru. Njena uspje na realizacija e zavisiti od razvoja dovoljnogkapaciteta Crne Gore da planira i implementira projekte, od dobrog odnosa izme ucentralnih i lokalnih vlasti kao i sa civilnim dru tvom. Uspostavljanje funkcionalnogradnog odnosa sa susjednim zemljama bio bi esencijalan.

Zbog relativno ograni enog obima Komponente 2 pod MIFF-om, prioriteti - naro itoza prekograni nu saradnju (CBC) sa susjednim zemljama kandidatima/potencijalnimkandidatima – se uglavnom fokusiraju na me unarodne kontakte i projekteuklju uju i i umije anost op tina i nevladinih organizacija.

U slu aju prekograni ne saradnje sa Albanijom, fokus e biti na socio-ekonomskojsaradnji i saradnji u pitanjima ivotne sredine, naro ito na Skadarskom jezeru,nadogra uju i se na dosada nje aktivnosti finansirane od raznih donatora. Saradnjapreko Jadranskog mora (sa Italijom, Slovenijom, Gr kom i priobalnim podru jimaostalih zemalja Zapadnog Balkana) osim me unarodne i op tinske saradnje, mo etako e finansirati i manje investicije du obale.

Prekograni na saradnja je veoma zna ajna za stabilnost, saradnju i ekonomski razvojzemlje. Razvijanje ovakvog programa zavisi od aktivnosti odgovornih vlasti uizgradnji kapaciteta. Stoga, izgradnja institucija u Komponentama 1 i 2 ima za cilj dastvori kompletnost, komplementarnost i kataliti ki efekat me u komponentama.

2.2. Komponenta 1 Tranziciona pomo i izgradnja institucija

Za period 2007-2009, kao to je ve re eno, oblasti intervencije su iroko grupisane utri potkomponente6:

6 to se ti e IPA regulacije, svake godine Komisija e pripremiti Finansijski prijedlog koji e bitizasnovan na projekatskim prijedlozima podne enih od strane vlasti, poslije konsultovanja sa IPAKomitetom. Nakon ovoga slijedi odluka Komisije i potpisivanje godi njeg Finansijskog sporazuma sa

- 16 -

• Politi ki zahtjevi;• Socio-ekonomski zahtjevi;• Evropski standardi.

2.2.1. Politi ki zahtjevi

Nakon progla enja svoje nezavisnosti, Crna Gora mora urediti zakonske iinstitucionalne strukture demokratske dr ave u estvuju i u SAP-u, i te i da ispuniKopenha ke politi ke kriterijume. Ovo zahtjeva pravljenje nacrta, usvajanje iimplementaciju novog Ustava koji e morati da odra ava evropske standarde.

Prate i preporuke Evropskog partnerstva, crnogorske vlasti su razvile nacrt Strategijeza sudske reforme, u cilju stvaranja strate kog okvira za reforme u ovom klju nomsektoru. Tako e povezano sa pitanjima koja se odnose na nezavisnost i status sudija itu ilaca; unapre enje kapacieta, pove anje efikasnosti sudstva i unapre enje obukesudija su najzna ajniji elementi. Neke akcije su ve poduzete u ovoj oblasti,rezultiraju i uglavnom u stvaranju administrativne kancelarije pri Vrhovnom sudu,koja se bavi upravljanjem sudskim bud etom.

CARDS program je u pro losti podr avao obuku sudija i tu itelja i stvaranje i ja anjeCentra za edukaciju u sudstvu kao javne ustanove, kao i uspostavljanje nizaobaveznih zahtjeva za obuku sudija i tu ilaca. Nakon usvajanja zakona o sudskojobuci u aprilu, 2006.godine, Centar za edukaciju u sudstvu ( djeluju i u pro lostizahvaljuju i donatorskoj pomo i i podr ci Vlade Crne Gore) treba da budetransformisan od januara 2007. u dr avni organ pri Vrhovnom sudu. Pored CARDS-a,pomo je stizala i od drugih donatora kao to je USAID, sa ciljem ja anja kapaciteta iracionalizacije rada suda.

Jednja od klju nih briga u Crnoj Gori su ograni eni administrativni kapaciteti kao ipostojanje mnogo inilaca sa nezavisnom ulogom, koji treba da budu koordinisani.Strategija reforme Javne uprave 2002-2009 koju je usvojila crnogorska Vladapredvi a uvo enje profesionalnih principa, kontinuiranu obuku, transparentanplate ni sistem, itd. Zakonski okvir je postepeno ure en, a Uprava za kadrove jeoja ana zahvaljuju i podr ci CARDS-a.

Reforma lokalnih vlasti se zasniva na Programu rada za bolju samoupravu koji jeusvojila Vlada; on uklju uje niz aktivnosti koje se odnose na uskla ivanje zakonskogokvira za lokalne vlasti i na ja anje administrativnih kapaciteta. Vlada planira dauspostavi koordinaciono tijelo da sinhronizuje i prati cjelokupan procesdecentralizacije. Fokus njegovog posla e biti da razjasni nadle nosti organa lokalnesamouprave i da usmjerava pitanja finansiranja. Evropki savjet je pru io izvjesnupomo za revidiranje i implementiranje zakonskog okvira lokalnih vlasti kao i da sepomogne Ministarstvo finansija u razradi srednjoro nog finansijskog okvira za periodod 3 godine (uklju uju i implementaciju trezorskih i kadrovskih informacionihsistema i nabavku relevantne opreme).

Crnom Gorom. Istovremeno, Komisija i vlasti e potpisati dogovor o Razmjeni pisama, odre uju iprojektne zadatke uklju uju i i tehni ke elemente za implementaciju.

- 17 -

Vlada je prihvatila Strategiju za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala(jul 2005.) nakon ega je uslijedio Akcioni plan (jul 2006). Usto, Program i Akcioniplan za borbu protiv korupcije na nivou lokalnih vlasti su usvojeni. Predvi eno jeuspostavljanje koordinacionog organa, koji e biti zadu en za pra enje i ja anje akcijau oblasti borbe protiv terorizma, korupcije i pranja novca.

Uspostavljanje kontakata sa regionalnim i internacionalnim organizacijama jepotrebno, da bi se unaprijedila borba protiv trgovine narkoticima. Da bi se stvorilipreduslovi za borbu protiv organizovanog kriminala, Zakon o za titi svjedoka jeusvojen a organizacioni, i stvoreni su materijalni i kadrovski preduslovi za njegovuimplementaciju.

Klju ni izazov predstavlja stvaranje sinergija i da se osigura odgovaraju akoordinacija izme u tijela koja sprovode zakone (naro ito uprava za borbu protivpranja novca, policija, tu ila tvo i poreska uprava) kao i sa relevantnim preventivnimakcijama i mjerama, naro ito u oblasti konflikta interesa, gdje je potrebna revizijapostoje eg okvira.

U oblasti reforme policije, Ministarstvo unutra njih poslova je razvilo strate ki”Vizioni dokument” usvojen u aprilu 2005. godine. Ovaj dokument predvi a izvjestanbroj organizacionih i strate kih reformi koje su u procesu implementacije. U okviruplaniranih reformi i ispunjenja EU standarda, Uprava policije se suo ava saneophodnom racionalizacijom broja zaposlenih. Ima za cilj da pove a kapacitetepolicijske organizacije kako bi se suo avala sa izazovima koji su odre enivladavinom prava i borbom protiv kriminaliteta, i da bi razvila servisni karakterpolicije.

Odluka o osnivanju Policijske akademije je sprovedena i Policijska akademija jepo ela sa radom. Potrebna je osnovna i specijalizovana obuka. Podr ka je do lauglavnom od bilateralnih donatora (zemalja lanica SAD-a i zemalja iz EU, kao tosu Danska, Njema ka, Italija i Slovenija) dok je OSCE obezbijedio obuku policijskomosoblju. CARDS podr ava razradu kurikuluma za Policijsku akademiju.

Uprkos strukturalnim i institucionalnim slabostima, sektor civilnog dru tva u CrnojGori igra klju nu ulogu u oblastima kao to su demokratizacija, vladavina prava,borba protiv korupcije, posmatranje izbora, evropske integracije, za tita ivotnesredine i socijalni dijalog. Memorandum o razumijevanju je potpisan izme u NVO-a iministarstava uklju uju i i Ministarstvo ekonomske odnose sa inostranstvom ievropske integracije. Vlada Crne Gore razra uje strategiju saradnje izme u nevlaninihorganizacija i Vlade u cilju pove anja saradnje u oblastima koje su od krucijalnogzna aja za ispunjenje Kopenha kih kriterijuma. U pro losti, zaista, saradnja izme uVlade i nevladinih organizacija nije proticala bez problema.

Sa obnovom nezavisnosti Crne Gore, klju ni prioritet je uspostavljanje zakonskog iinstitucijonalnog okvira koji e garantovati za titu ljudskih i prava manjina; topodrazumijeva i podr ku ugro enim grupama, (izvan problema iznala enja odr ivogrje enja za status izbjeglica). Obezbije ena je pomo pod programom CARDS-a zarje avanje stambenog pitanja i pomo Komeserijatu za izbjeglice i raseljena lica uizgradnji institucija u cilju gra enja lokalnog vlasni tva i identifikovanju dugoro nih

- 18 -

rje enja za probleme integracije i/ili povratka. U posljednjih nekoliko godina sredstvaEvropske unije su kori tena da podr e demokratizaciju, ljudska prava i mjereizgradnje povjerenja me u etni kim zajednicama unutar okvira prigrama Evropskeinicijative za demokratska i ljudska prava (EIDHR). CARDS podr ava uklju enostcivilnih dru tvenih organizacija u implementaciji agende Strategije za redukcijusiroma tva. Pomo je obezbije ena tako e i za unaprije eni socijalni dijalog me urelevantnim socijalnim partnerima.

Pobolj anje uslova u zatvorima je specifi an izazov za Crnu Goru. On uklju ujepitanja vezana za ljudska prava; potreba da se redukuje zlostavljanje; da se se pove asigurnost kao i popravne i reintegracione mjere.Uprkos napretku, i dalje postoji mnogo toga to treba u initi po pitanju medija. RadioTelevizija Crne Gore je zapo ela svoju transformaciju u javni servis; nadle ni organza radio-difuziju je nezavisno tijelo koje treba dalje da oja a svoju nezavisnost , dokje unaprije enje profesionalizma u medijima klju no pitanje za politi ki razvoj uCrnoj Gori. Ne to od pomo i CARDS-a je usmjereno na razvoj novog zakonskogokvira medija. Audiovizuelni sektor je profitirao u pogledu regionalnih sastanaka saciljem uvo enja evropskih standarda.

2.2.1.1. Glavni prioriteti i ciljevi

Glavni prioriteti bi e sljede i:

• Oja ati zakonski i ustavni okvir u oblastima vladavine prava, kao iorganizacije izbora, depolitizacije izborne uprave.

• Oja ati efikasnost sudskog sistema kako bi u potpunosti odigrao svoju uloguza titnika vladavine prava u zemlji; uklju uju i i sud za maloljetnike.

• Dalje implementirati Strategiju reforme javne uprave, sa ciljem izgradnjeprofesionalne i mjerodavne javne uprave, poiti ki neutralne i usmjerene daslu i dru tvu. Oja ati kapacitet Kancelarije ombudsmana ( uklju uju i i zadjecu), i osigurati odgovaraju e pra enje preporuka.

• Implementirati proces decentralizacije u cilju ja anja lokalne demokratije,razviti kapacitete op tina za izvo enje svojih zadataka i pove ati njihovenadle nosti.

• Implementirati dr avnu strategiju i akcioni plan u borbi protiv korupcije nanacionalnom i lokalnom nivou, uzimaju i u obzir koordinaciju izme u tijelaza sprovo enje zakona i drugih jedinica, kao i uklju enost organizacijacivilnog dru tva; mora se stvoriti ravnote a izme u preventivnih mjera i akcijasprovo enja zakona.

• Podr ati reforme policije u borbi protiv terorizma, narkotika, organizovanogkriminala, trgovine ljudima; obezbijediti adekvatnu pomo i za titu rtvama.

- 19 -

• Pobolj anje uslova u zatvorima, naro ito kada su u pitanju ugro ene grupe kaoto su maloljetni prestupnici.

• Pobolj anje za tite ljudskih i prava manjina; implementacija Nacionalnestrategije da bi se iza lo u susret izbjeglicama i raseljenim licima, kao istrategija i akcionih planova va nih za uklju enje Roma.

• Stvaranje partnerstva izme u vlasti i Civilnog dru tva da bi se oja alademokratija uklju ivanjem nevladinih organizacija, akademskih institucija,sindikata i udru enja poslodavaca, politi kih partija i lokalnih vlasti.

• U oblasti medija, promovisati karakter javnog servisa Radio Televezije CrneGore i doprinijeti njenom restruktuiranju, uklju uju i i kroz u eorganizacija civilnog drustva u sektoru.

2.2.1.2. O ekivani rezultati i rokovi

Rezultati e morati biti dostavljeni u detaljima tokom godi nje faze programiranja.U osnovnim crtama oni se sastoje iz sljede eg:

• Institucionalna jasnost i kapacitet za bavljenje klju nim politi kimpitanjima (uklju uju i i ustavom zagarantovana za tita ljudskih prava,postojanje kodifikovanog zakonodavstva i partiski neutralne izborneadministracije, kao i okvir za za titu manjina u skladu sa evropskimstandardima).

• Zna ajan napredak u implementaciji reformi u sudstvu: ovo bi uklju ilonovi sistem za imenovanje i napredovanje sudija i tu ilaca zasnovan naprofesionalnim i objektivnim kriterijumima; stvaranje i institucionalnirazvoj Vrhovnog sudskog savjeta kao organa odgovornog za upravljanje ipra enje kadrova i evaluaciju rada sudija; revizija parametara zafinansiranje sudstva; usvajanje i implementacija zakona za maloljetnike.

• Unaprije eno funkcionisanje javne uprave, uklju uju i i naparlementarnom nivou; zna ajan napredak u odr ivom finansiranjulokalnih vlasti; oja an kapacitet za uvo enje novih nadle nosti iobezbje ivanje slu bi gra anima i lokalnim zajednicama, bez obzira naetni ku pripadnost njihovih lanova; jasne nadle nosti centralnih i lokalnihvlasti.

• Rje avanje problema ugro enih grupa (zdravstvena slu be, obrazovanje istanovanje) u skladu sa anti-diskriminacijonim zakonima i evropskimstandardima u ljudskim pravima kao i EU strategijom za prava djeteta;postojanje sinergija izme u lokalnih i centralnih vlasti kao izme u javnihvlasti i NVO-a; postojanje ustavnih garancija u pogledu za tite ljudskih imanjinskih prava; pobolj an zakonski, institucionalni i administrativnikapacitet za implementaciju i sprovo enje; oja ana Kancelarijaombudsmana; eliminisanje slu ajeva zlostavljanja, naro ito osoba sa

- 20 -

specijalnim potrebama; pobolj anje uslova u zatvorima; Akcioni planovikoji su od va nosti za uklju enje Roma moraju biti implementirani.

• U potpunosti osposobljena nova organizacija policije, koja funkcioni eprema EU standardima uklju uju i: oja an kapacitet odjeljenja koja sebore protiv narkotika i organizovanog kriminala; funkcionalan sistemregionalne i me unarodne saradnje, uklju uju i i saradnju sa EUROPOL-om; oja an kapacitet Policijske akademije; razvijena za tita svjedoka ikriminalisti ka obavje tajna slu ba; pobolj ani uslovi pritvora;implementirana strategija za kontrolu i smanjenje lakog i malokalibarskogoru ja; aktivna regionalna i me unarodna saradnja.

• Primijenjeno odr ivo rje enje za izbjeglice uklju uju i integraciju ipovratak mjestu porijekla; implementirana Nacionalna strategijaizpunjenja potreba raseljenih lica.

• Oja an kapacitet civilnog dru tva; postojanje stalnog dijaloga za budu usaradnju sa Vladom u zajedni kom interesu; dobro razvijena unutra njakomunikacija civilnog dru tva.

• U potpunosti potvr en karakter javnog servisa Radio Televizije CrneGore; uklju enost civilnog dru tva i drugih interesnih grupa; zna ajannapredak u uskla enosti medija sa standardima nezavisnosti iobjektivnosti.

2.2.1.3. Programi koje treba implementirati

• Podr ka u implementaciji budu eg Ustava a kasnije i niza sistemskih zakona uklju nim oblastima kao to je kodifikacija izbornog zakonodavstva, kao i uzasnivanju okvira za finansiranje izbornih kampanja.

• Podr ka strategiji sudskih reformi, naro iti za razvoj institucijonalnihkapaciteta Visokog sudskog savjeta i Centra za edukaciju u sudstvu; pitanjavezana za kurikulum i konkretne akcije obuke; podr ka bi uklju ivalaunaprije enje proceduralnog zakonodavstva, odre ivanje i sprovo enjezakona za maloljetnike.

• Podr ka u implementaciji dr avne strategije i akcijonog plana za borbu protivkorupcije i organizovanog kriminala; izgradnja kapaciteta Ministarstvuunutra njih poslova, Policijske uprave i Policijske akademije uklju uju i inabavku opreme i ostale infrastrukture.

• Podr ka u implementaciji Strategije reforme javne uprave Crne Gore 2002-2009, kao i kancelarijama ombudsmana i Skup tini.

• Doprinos u implementaciji Radnog programa za bolju lokalnu vlast;uklju uju i i ja anje kapaciteta finansijskog upravljanja op tina, primjenapravila javne nabavke.

- 21 -

• Podr ati razvoj pravnog i institucionalnog okvira za ljudska prava i za titumanjina.

• Ja anje kapaciteta i prakti ne mjere vezano za integraciju ili druga odr ivarje enja problema raseljenih lica i izbjeglica; uklju uju i rje enja vezano zaskloni ta, kreiranja novih radnih mjesta, obrazovanje i povratak mjestuporijekla.

• Podr ka pobolj anju uslova u zatvorima, uklju uju i i pritvor maloljetnika iosoba sa posebnim potrebama i pobolj anje bezbjednosnog sistema.

• Ja anje kapaciteta organizacija civilnog dru tva i definisanje sistema i kanalaza trajnu komunikaciju izme u Civilnog dru tva i Vlade.

• Sprovo enje reformi u Radio televiziji Crne Gore, Savjeta za radiodifuziju;podr ka novinarskim organizacijama vezano za samo- regulativu i uvo enje iimplementaciju eti kog kodeksa.

2. 2. 2. Dru tveno - ekonomski uslovi

U smisli makro-ekonomske stabilizacije i rekonstrukcije ekonomije, Crna Gora jepostigla puno u proteklom periodu. CARDS program je podr ao aktivnosti uoblasti poslovne sredine, pojednostavljenja procesa ulaganja i rekonstrukcijepreduze a. Me utim, konkurencija u oblasti ekonomije, rekonstrukcije izapo ljavanja ostaje ozbiljan izazov za Crnu Goru. Vladina agenda ekonomskereforme potencira regionalni razvoj i konkurentnost ekonomije uklju uju i itehnolo ki razvoj. Program CARDS 2006 nastoji da odredi plan reformi i planja anja kapaciteta u oblasti administracije rada i slu bi za zapo ljavanje, u skladusa uslovima za bolje upravljanje tr tem rada i za budu u integraciju u EU.Rezultat e biti vi e razvojnih linija sa srednjero nim ciljevima u svrhuobezbje ivanja institucionalne i politi ke spremnosti za u e u socijalnimpolitikama EU, politikama zapo ljavanja i u okvirima podr ke.

Reforme su zapo ete u oblasti tr ta rada i zapo ljavanja; me utim slu be zazapo ljavanje i socijalni partneri moraju da nastave sa naporima u cilju ispunjenjaKopenha kih kriterijumima vezano za konkurentnost. Socijalni partneri jo uvijekpredstavljaju instatucioalnu slabost i zahtijeva e zna ajnu tehni ku podr ku kakobi za Vladu predstavljali efikasnu vezu koja bi upravljala sveobuhvatnimrazvojem u u zemlji.

Prema zvani nim podacima Zavoda za zapo ljavanje Crne Gore iz oktobra 2006,klju ni indikatori koji isti u socio-ekonomske izazove pokazuju da je stopazapo ljavanja, kojom se mjeri udio zaposlenih starosti izme u 15 do 64 godine,iznosi 36.6% (u EU-25 iznosi 63.8%); udio zaposlenih ena predstavlja 33.3% (uEU-25 iznosi 56.3%); stopa nezaposlenosti iznosi 18.4% (u EU-25 9%); a stopanezaposlenosti ena je 22% (u EU-25; 9.87%).

- 22 -

Procjenjeno je da 30% nezaposlenih ima posao u neformalnoj ekonomiji.Nezaposlenost je glavna determinanta siroma tva u Crnoj Gori. Nacionalne ietni ke manjine (pogotovu Romi) ine zna ajn udio u stopi nezaposlenosti (43%),zatim izbjeglice (33%) i interno raseljena lica (39%).

U privatnom sektoru, aktivnosti (kao to su proizvodnja i usluge) ine 50-55%BDP-a. 2005. godine, Vlada je zapo ela projekat rekonstrukcije dr avnih idru tvenih preduze a. Do kraja 2005, privatizovano je oko 80% kapitalapreduze a, 272 od 386 biv ih dr avnih i dru tvenih preduze a su sada u privatnomvlasni tvu. Me utim, novoosnovana preduze a i mala i srednja preduze a suuglavnom zastupljena u sektoru turizma, poljoprivrede i u trgovinskim sektorimamalih razmjera dok velika, nekada nja dru tvena preduze a ine najve i udio priizvozu ( npr Kombinat aluminijuma). "Poja ano u e privatnog sektora uformiranju BDP" je jedan od prioriteta crnogorske agende ekonomskih reformidok je Strategija za razvoj malih i srednjih preduze a trenutno u fazi pripreme.

Posljednji izvje taj Svjetske banke Doing Business ukazuje na pad sa 64-ogmjesta, koje je Crna Gora imala 2005 godine i bila ispred svih zemalja u regionu,na 70-to mjesto u 2006, iza Srbije. Vezano za smetnje u finansiranju, uprkosskora njem porastu, kreditiranje privatnog sektora ostaje na niskom nivou; upore enju sa 40-60% u drugim zemljama jugo-isto ne Evrope.

EC godinama aktivno podr ava razvoj privatnog sektora kroz pomo zaprivatizaciju glavnih dr avnih preduze a, osnivanje Direkcije za razvoj malih isrednjih preduze a (SMEDA), osnivanje Euro info korespodentnog centra (EICC),kroz pru anje direktne podr ke pojedina nim kompanijama kroz TAM i BASprograme kojima upravlja Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD).Skora nje EC inicijative uklju uju i nastanak pravnog i institucionalnog okru enjaza uspostavljanje javnih privatnih partnerstava u klju nim sektorima infrastrukturei turizma, osnivanje fonda za kreditne garancije (CGF), u skladu sa praksama EU ikroz pilot projekat poslovne inkubacije koji je sprovela Direkcija za razvoj malih isrednjih preduze a u saradnji sa Op tinom Podgorica, Univerzitetom i vode imindustrijskim preduze ima i finansijskim intitucijama.

U oblasti ivotne sredine i odr ivog razvoja, preduzete su aktivnosti nastrate kom i implementacionom nivou. Ministastvo turizma i za tite ivotnesredine je osnovni Vladin organ za za titu ivotne sredine sa politi kom inadzornom ulogom. Me utim, treba razjasniti vezu sa drugim ministarstvima idr avnim agencijama, uklju uju i i lokalne organe. U 2005-oj, Skup tina CrneGore je usvojila etiri pravna akta: Zakon o procjeni uticaja na ivotnu sredinu(EIA), Zakon o strate koj procjeni uticaja (SIA), Zakon o integrisanomsprje avanju i kontroli zagadjivanja ivotne sredine (IPPS) i Zakon o upravljanjuotpadom, koji su harmonizovani sa direktivama EU uklju uju i i one koje se ti u

es a javnosti u oblasti za tite ivotne sredine. Grupa eksperata je pripremilareviziju Zakona o za titi ivotne sredine (iz 1996) koji e biti uskla en saprincipima EU za upravljanje ivotnom sredinom.

Do sada, CARDS je podr ao stratete ko okvirno planiranje i identifikacijuprojekata u sektorima otpadnih voda i vrstog otpada, procjenu legislative uoblasti ivotne sredine, institucionalne kapacitete i prijedlog strukturalnih reformi

- 23 -

(osnivanje Agencije za za titu ivotne sredine i Jedinice za implementacijuprojekata). UNDP podr ava odr ivi razvoj kroz nadle nu, strate ku jedinicu uokviru Vlade (Kancelarija za odr ivi razvoj) a Strategija odr ivog razvoja je jouvijek u pripremi.

Vezano za energetiku, CARDS je obezbijedio pomo Vladi za razvoj iimplementaciju energetske politike u skladu sa Ugovorom o energetskoj zajednicisa Crnom Gorom kao i za unaprije enje energetske efikasnosti. Tako e supodr ani: rekonstrukcija Elektroprivrede, finansijska odr ivost sektora energetike,pripreme za privatizaciju i pojednostavljenje procesa ulaganja i ja anje kapacitetanezavisnih regulatora energetskih djelatnosti.

Saobra aj aktivnosti su fokusirane na zakonodavstvo, ja anje administrativnih iinstitucionalnih kapaciteta i promovisanje i podr avanje investicija. Drumski ieljezni ki saobra ajni sistem Crne Gore je, u protekloj deceniji, pretrpio

konstantan nedostatak sredstava. Vlada je, u cilju savla ivanja zakonskih smetnji,usvojila nove zakone u oblasti saobra aja. Ovi zakoni racionalizuju institucionalniporedak i opredjeljivanje raspolo ivih sredstava za izgradnju i odr avanje. Zakonipromovi u konkurentnost i otvoreno tr te (npr: kao to je predvi enoDirektivom EU 91/440 vezano za eljeznicu). U smislu investiranja uinfrastrukturu, glavni prioriteti su: (a) povezivanje Luke Bar sa koridorom X;zatim put Bar- Beograd koji ne predstavlja samo strate ki cilj Crne Gore zapovezivanje sa centralnom Evropom ve i dio definisanog drumskog ieljezni kog koridora. Ovim bi Luka Bar dobila na zna aju u cjelokupnom

ekonomskom razvoju Crne Gore; (b) nastavak aktivnosti na izgradnji Jadranko-jonske magistrale, odnosno povezivanje sa koridorom Vc.

Crna Gora tako e ja a svoje kapacitete kako bi se suo ila sa izazovima vazdu nogsaobra aja u kontekstu Zajedni kog evropskog vazdu nog prostora (ECAA) i toharmonizovanjem multilateralnih i horizontalnih sporazuma o "jedinstvenomevropskom nebu" i unifikovanjem standarda sigurnosti i bezbjednosti.5

Svoje u e u Saobra ajnoj observatoriji jugoisto ne Evrope (SEETO), CrnaGora ne shvata samo kao obavezu ve kao i ansu za ja anje svoje pozicije usaobra ajnoj mre i. U sektoru brodske industrije priprema se novi pravni okvir.On se sastoji od seta pomorskih zakona koji se, u predstoje em periodu, moraju upopunosti implementirati u praksi.

Do danas, CARDS program je pru ao pomo do datuma odre enog za pobolj anjeefikasnosti i efektivnosti saobra ajne mre e. Fondovi EU su kori eni za podr kukapaciteta strate kog planiranja Ministarstva za saobra aj, za rekonstrukciju

eljeznice, implementaciju programa drumske i eljezni ke infrastrukture koje jefinansirao IFI i ja anje administracije u drumskom sektoru. Obezbije ena su isredstva za ja anje osnovne saobra ajne mre e. U nekoliko posljednjih godina,fondovi za rekonstrukciju i modernizaciju postoje e infrastrukture suobezbije ivani kroz kredite Evropske investicione banke, Evropske banke zarekonstrukciju i razvoj i KFW kao i od drugih bilateralnih donatora.

5 Ovo pitanje e biti dalje razmatrano u okviru sljede e podkomponente koja se ti e EU standarda.

- 24 -

2.2.2.1. Osnovni prioriteti i ciljevi

- Odr ati makroekonomsku stabilnost i te iti fiskalnom prilago avanju ikonsolidaciji; unaprijediti fiskalnu politiku i upravljanje budzetom iimplementirati reformu javne administracije.

- Razvoj ljudskih resursa i prilago avanje politike tr ta rada sa posebnimosvrtom na Evropsku strategiju zaposljavanja (EES).

- Pobolj ati kvalitet, efikasnost i primjenljivost obrazovnog sistema, uklju uju iStru no obrazovanje i obuku (VET), kao i razvoj do ivotnog u enja.

- Ja anje konkurentnosti crnogorske ekonomije i unaprije enje poslovnesredine.

- Uvo enje osnovnog zakonodavstva iz oblasti za tite ivotne sredine i njegovosprovo enje, uklju uju i i zakone o procjeni uticaja na ivotnu sredinu;sprovo enje aktivnosti i ulaganja u oblasti otpadnih voda, vrstog otpada izaga enja vazduha.

- Podr ka sabra ajnom sektoru i razvoju regionalne mre e.- Dovr iti rekonstrukciju energetskog sektora i obezbijediti njegovu finansijsku

i socijalnu odr ivost; razvoj regionalnog tr ta energije.

2. 2. 2. 2. O ekivani rezultati i vremenski okvir

Kroz godi nje programiranje, pojedina ni rezultati e biti izlo eni detaljno. Uop teno,ekivani rezultati su:

- Poja ana finansijska kontrola i revizorske funkcije; unaprije ena pripremabudzeta; implementirane reforme upravljanja javnim rashodima, pogotovovezano za Trezor i za izvr enje budzeta kroz IT sisteme; unaprije enoupravljanje dr avnim vlasni tvom i postojanje podataka.

- Uskla ena politika doma eg tr ta rada sa standardima i uslovima Evropskestrategije zapo ljavanja (EES); unaprije ene regulative i dobar nadzor uoblasti zapo ljavanja; odgovaraju i razvoj socijalnog dijaloga; postojanjeulaganja u razvoj ljudskog kapitala; mjere aktivnog tr ta rada;harmonizovano nacionalno zakonodavstvo pogotovu u pogledu zakona o radu,zdravlju i bezbjednosti na poslu, jednakim mogu nostima, socijalnomuklju ivanju i anti-diskriminaciji; poja an pristup zapo ljavanju i reintegracijatr ta rada.

- Progresivno uspostavljanje nacionalnog okvira za stru ne kvalifikacije;promocija do ivotnog u enja; inovirani nastavni programi; ve i nivoosposobljavanja te e zaposlivih lica ( npr: trajno, mladih, ena inezaposlenonih pripradnika manjinskih naroda); integracija u Evropskuistra iva ku oblast (ERA).

- Postojanje i funkcionisanje konkurentnosti u privatnom sektoru; unaprije enokvir za uspostavljanje i operativnost privatnih preduze a, uklju uju i

- 25 -

redukciju poslovnih barijera i tro kova transakcije; uspostavljeni pravni iinstitucionalni okvir za razvoj javnih privatnih preduze a; unaprije en pristupmalih i srednjih preduze a srednjero nom i dugoro nom finansiranju;unaprije ene usluge poslovne podr ke i uslovi za razvoj preduzetni tva,osnivanje preduze a sa ve im brojem novoosnovanih, inoviranih firmi usektorima moderne tehnologije; napredak u smislu tehnolo kog razvoja ipojednostavljenje procesa ulaganja.

- Jasan prikaz nadle nosti dr avnih institucija koje se bave za titom ivotnesredine i ja i kapaciteti Ministarstva turizma i za tite ivotne sredine, Agencijeza za titu ivotne sredine i op tina koji se bave kreiranjem politika,monitoringom, sprovo enjem i kontrolom za tite ivotne sredine; funkcionalnisveobuhvatni sistem za monitoring za tite ivotne sredine; kao i unaprije enaulaganja u ekolo ku infrastrukturu

- Pojednostavljeni proces ulaganja u saobra aj i postojanje transparentnog iodr ivog sistema za finansiranje infrastrukture i odr avanja; integracijacrnogorske u podregionalne saobra ajne mre e i u Transevropsku saobra ajnumre u; siguran i bezbjedan saobra ajno-logisti ki lanac u svim vidovimasaobra aja, za sve u esnike, robe i okolinu; unaprije en kvalitet saobra ajnihusluga po razumnim cijenama; postojanje usluga intermodalnog saobra aja ibaze podataka o infrastrukturi.

- Unaprije ena efikasnost energije; ire kori enje obnovljive energije;nezavisno preno enje energije; funkcionalan regulator tr ta; harmonizacijasa Sporazomom o energetskoj zajednici uva avaju i potencijalne socijalneuticaje.

2.2.2.3. Programi koje treba implementirati

- Ja anje kapaciteta Ministrastva finansija; implementacija IT sistema zaupravljanje dr avnim vlasni tvom, obuka zaposlenih; razvoj podzakonskihakata i metodologije za procjenu dr avnog valasni tva u skladu sa standardimaEU.

- Ja anje institucija ministarstava i agencija nadle nih za harmonizacijunacionalne legislative sa Acquis-om vezano za poglavlje "Zapo ljavanje isocijalna politika" (uglavnom Ministarstva zrdravlja, rada i socijalnog staranjai Ministarstva prosvjete i nauke); podr ka Zavodu za zapo ljavanje; podr kaimplementaciji mjera za zapo ljavanje na lokalnom nivou; ja anje kapacitetaza podsticanje konkurencije; samozapo ljavanje i stvaranje novih radnihmjesta; pobolj ati pristup zapo ljavanju i odr ivo u e ena na tr tu rada,promovisati jednake mogu nosti, zdravlje i bezbjednost na poslu kao isocijalni dijalog;

- Podr ati nacionalni okvir za stru nu kvalifikaciju; podr ati razvoj perspektivado ivotnog u enja i politiku obrazovanja za odrasle na svim nivoima slu bi zazapo ljavanje uklju uju i inspekciju rada, obrazovne institucije i socijalnepartnere; podr ka institucijama visokog obrazovanja na planu razvijanjanastavnog plana u tijesnoj saradnji sa Tempus programom; podr kapred kolskom obrazovanju sa posebnim osvrtom na ugo ene kategorije;

- Podr ati uspostavljanje pravnog i regulatornog okvira za razvoj privatnogsektora; Program za eliminaciju poslovnih barijera i Strategiju za uvo enjestandarda kvaliteta u preduze a; obuka menadzera i poslodavaca; podr ati

- 26 -

inicijative zapo ete u okviru prethodnih programa (fond za kreditne garancije-CGF) i/ili druge inicijative koje te e smanjenju rizika pri kreditiranju (npr.kreditni biro ili sli ne inicijative); promocija aktivnog u a relevantnihinstitucija EU kao to je Evropska asocijacija garantnih fondova (AssociationEuropeenne du Cautionnement Mutuel- AECM); razvoj usluga poslovnepodr ke; podr ka projektima vezanim za implementaciju Evropske povelje omalim preduze ima; podr ka ulaganju u istra ivanja.

- Podr ka sektoru za za titu ivotne sredine kroz ja anje kapaciteta; podizanjesvijesti o obevazama privrede, potro a, gra ana i op tina; investiranje uprimarnu ekolo ku infrastrukturu i opremu.

- Ja anje kapaciteta Ministarstva saobra aja i nadle nih organa u saobra ajnomsektoru uklju uju i i nadle ne organe za vazduhoplovstvo vezano za politike,legislativu i razvoj institucija, obuka za pripremu projekata saobra ajneinfrastrukture i nabavka opreme za institucije nadle ne za upravljanjesaobra ajem; ulaganje u prioritetni saobra aj ili ekolo ku infrastrukturuuklju uju i i lokalne zajednice; podr ka uspostavljanju i odr avanju bazepodataka za katastar/registar puteva.

- Ja anje administrativnih kapaciteta u Ministarstvu ekonomije; promocija ireupotrebe izvora obnovljive energije i mjera efikasnosti energije, pomo uispunjavanju obaveza preduzetih Ugovorom o energetskoj zajedniciuklju uju i i bavljenje pitanjima koja mogu proizi i; podr ka Energetskojregulatornoj agenciji.

2.2.3. Evropski standardi

U skladu sa Evropskim paretnerstvom, Crna Gora je inicirala uvo enje iimplementaciju Acquis-a u posljednjih nekoliko godina. Zapo eto je saimplementacijom sveobuhvatnih programa u vi e oblasti kao to su poljoprivreda iivotna sredina. Crna Gora tek treba da osmisli sveobuhvatan program za usvajnje

Acquis-a i zapo ne njegovu implementaciju. Ograni ena pomo je, do sadaobezbije ivana ili je jo uvijek u procesu obezbije ivanja u oblastima trgovinskogzakonodavstva, metroloije i obezbje ivanja kvaliteta. Usluge TAIEX-a se kori tene uodre enim oblastima u svrhu upoznavanja crnogorskih zvani nika sa EU Acqis-om. Sobzirom da Crna Gora priprema zavr etak pregovora o SSP-u, potenciranje oveoblasti postaje imperativ.

Zavod za statistiku Crne Gore je dobijao podr ku od nacionalnih i regionalnihCARDS programa. Protekli i teku i projekti te e ja anju institucionalnog kapaciteta irazvoju odr ivog statisti kog sistema. Osnovne pokrivene oblasti su: razvijanje iupravljanje nacionalnim ra unima i ekonomska i poslovna statistika. Uprkosostvarenom napretku, obim zvani ne obra ene statistike je ograni en i varira ukvalitetu. Osnovni uzrok tome je nedostatak ljuskih, tehni kih i finansijskih resursa uZavodu za statistiku Crne Gore.

U okviru CARDS-a, do sada, je obezbije ena zna ajna podr ka za poljoprivredu aobuhvata razvoj institucija i politika kao i ulaganje u strukture i opremu u oblastiveterinarske i fitosanitarne kontrole. TAIEX-ova procjenjiva ka misija za ovaj sektor,organizovana je na jesen 2005. Tada je identifikovana potreba za razvoj institucija ipolitika i za eventualnom podr kom sektoru. Kao rezultat dosada nje podr ke,

- 27 -

Ministarstvo za poljoprivredu je razvilo svoje kapacitete za upravljanje politikompoljoprivrede i svijest o izazovima vezanim za implementaciju SSP-a, u lanjenje uSTO kao i ze evropske integracije. Osim toga, pripremljena je i Strategija za razvojpoljoprivrede koja defini e centralnu ulogu poljoprivrede u ruralnom i regionalnomrazvoju. Crna Gora je obavezna da pripremi osnove za budu u implementacijukomponente ruralnog razvoja u okviru IPA-e kada se za to stvore uslovi.

Ribarstvo je sektor koji je relativno zapostavljen u smislu EU pomo i. Me utim,uzimaju i u obzir uslove za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru ivanjuvezano za ovu oblast i nove nadle nosti Crne Gore u oblasti ribarstva nakon sticanjanezavisnosti, pomo je prijeko potrebna.

Crna Gora nije puno napredovala u primjeni zakonodavstva unutra njeg tr ta. Onatek treba da osmisli sveobuhvatan program za usvajanje Acquis-a a potom i zapo nesa njegovom implementacijom. Me utim, neke aktivnosti su ve obavljene tako dapostoji osnova za dalji rad. Bavljenje ovim pitanjem je nezaobilazno, budu i da CrnaGora te i u lanjenju u STO. Tako e, i jedan broj klju nih obaveza koje proisti u izSporazuma o stabilizaciji i pridru ivanju se odnosi na ovu oblast (javne nabavke,za tita prava intelektualne svojine i konkurencija).

U junu 2006, Crna Gora je potpisala Sporazum o zajedni kom evropskom vazdu nomprostoru (ECAA) kojim se iri interno vazduhoplovno tr te Zajednice na zemljezapadnog Balkana. Shodno ovom ugovoru, Crna Gora treba da postepenoimplementira Acquis u oblasti vazduhoplovstva (npr. u oblastima bezbjednosti,sigurnosti i ATM) i otvori tr te vazdu nog saobra aja kako bi postala dioZajedni kog evropskog vazdu nog prostora (ECAA) do 2010. Crna Gora je aktivnilan inicijativa Osnovne regionalne transportne mre e za jugoisto nu Evropu i

Pristupa funkcionalnom bloku vazdu nom prostoru za jugoisto nu Evropu (SEEFABA). Napredak je postignut u ovoj oblasti ali su dalji napori neophodni.

Osim u oblasti "Politi ki zahtjevi" odre enu pa nju treba obratiti i na uvo enje iimplementaciju standarda EU u oblasti Pravda, sloboda, bezbjednost kako bi CrnaGora preuzela nove nadle nosti nakon sticanja nezavisnosti, pogotovu u oblasti viza,politike migracija i grani ne kontrole.

Pravosu e i unutra nji poslovi su bili osnovni prioritet proteklih CARDS programai postignuti su rezultati u oblasti kontrole i upravljanja granicom (kao posljedicausvajanja Strategije o integrisanom upravljanju granicom). Rezultati se o ekuju i uoblasti policijske obuke. Zna ajna pomo je obezbije ena u okviru regionalnihCARDS projekata i ostalih inicijativa EU koje su, na nacionalnom nivou, rezultiraleja anjem kapaciteta za regionalnu saradnju ili za bavljenje klju nim oblastimasaradnje u ovom polju . Ostali donatori (pogotovu SAD i OEBS) su obezbijediliosnovnu podr ku za reformu sudstva i obuku sudija kao i za reformu policije.

Strategija o integrisanom upravljanju granicom (IBM) je usvojena u februaru2006. etiri osnovna tijela (Ministarstvo unutra njih poslova, Carine, Veterinarskaslu ba i Fitosanitarna slu ba) trenutno nadziru implementaciju. Postoji potreba zausvajanjem sekundarnog zakonodavstva o upravljanju grani nim prelazima i zauspostavljanjem kontrolnog mehanizma za integrisano upravljanje granicom nanacionalnom nivou.

- 28 -

Uspostavljanje sistema za za titu li nih podataka, uklju uju i osnivanje nezavisnogtijela, u skladu sa zahtjevima Acquis-a i standardima Savjeta Evrope, tako e postajeprioritet zbog potrebe za nesmetanom razmjenom informacija sa EU u okviru oveoblasti. To e tako e predstavljati klju nu obavezu u budu em Sporazumu ostabilizaciji i pridru ivanju. Osim obuke koju je organizovao TAIEX, u ovoj oblastidruga podr ka jo uvijek nije obezbije ena. Nacrt zakona je u pripremi.

U oblasti osiguranja, primarni cilj je osnivanje regulatornog tijela i dono enje novogzakonodavstva to bi dovelo do poja anja konkurentnosti na tr tu osiguranja ieventualno do privla enja stranih osiguravaju ih dru tava na doma e tr te.

Dalje unaprije enje finansijskog sistema e biti obezbije eno kroz ja anje kapacitetaCentralne banke i kapitalnih institucija na tr tu kao i kroz ja anje njihovesposobnosti za razvijanje regulatorne sredine u odgovaraju im oblastima.

Crna Gora nije puno napredovala u EU Acquis -u vezano za elektronske komunikacijei informati ko dru tvo. Dobro implementirani regulatorni okvir u ovom sektorupredstavlja preduslov za razvoj sektora u korist potro a i cjelokupnog ekonomskograzvoja u zemlji.

2.2.3.1. Osnovni prioriteti i ciljevi

• Priprema crnogorske dr avne uprave, naro ito Ministarstva za ekonomskeodnose sa inostranstvom i evropske integracije za uspjesno bavljenjeprocesom evropskih integracija kao i primjenom i sprovo enjem SSP-a,budu im obavezama prema STO-u i obavezama koje proisti u iz CEFTA-e.

• Pobolj anje zakonodavstva u oblasti unutra njeg tr ta, uklju uju i slobodnokretanje roba; infrastrukturu kvaliteta (standardizacija, metrologija,akreditacija, i ocjena uskla enosti); pravila javnih nabavki; finansijskakontrola i revizija; konkurencija i za tita potro a; carine i porezi; pravaintelektualne svojine; telekomunikacije i elektronske komunikacije, i ja anjeadministrativnih kapaciteta u ovim oblastima.

• Reforma crnogorskog Zavoda za statistiku sa fokusom na dr avni ra un,poljoprivrednu statistiku, statistiku cijena i statistiku koja se odnosi naprivredne djelatnosti (biznis, turizam, transport, itd.); uvo enje NUTSklasifikacije.

• Razvoj inistitucionalnih kapaciteta Ministarstva poljoprivrede; usvajanjeAcquis-a Evropske unije i primjena Nacionalne strategije za razvojpoljoprivrede, zasnovane na kvalitetu, bioloskoj poljoprivredi i odr ivomrazvoju.

• Razvoj kapaciteta za implementaciju standarda EU u oblasti bezbjednostihrane, i veterinarskih i fitosanitarnih standarda; kao i za implementacijume unarodnih sporazuma u oblasti javnog zdravlja (prenosive i neprenosivebolesti).

- 29 -

• Institucionalno i pravno ja anje sektora ribarstva (uklju uju i i morsko islatkovodno ribarstvo) i primjena industrijskih standarda.

• Podr ka Strategiji integrisanog upravljanja granicom i prate eg Akcionogplana; sna enje grani ne policije i drugih uklju enih organa; razviti politikuviza, azila i migracija uklju uju i bezbjednost putnih i identifikacionihdokumenata.

• Za tita li nih podataka; donijeti novo zakonodavstvo; podr ati nezavisnostbudu eg tijela za za titu podataka.

Crna Gora e dobiti pomo za u e u programima Zajednice, komplementarnim saIPA-om u nekoliko oblasti.

2.2.3.2. O ekivani rezultati i vremenski okvir

Specifi ni rezultati e biti detaljno utvr eni u kontekstu godi njeg programiranja.Uop teno govore i, o ekivani rezultati uklju uju sljede e:

• Bolji i efikasniji sistem koordinacije pitanja evropskih integracija uklju uju iimplementaciju prioriteta Evropskog partnerstva; postojanje funkcionalnogsistema za primjenu SSP-a.

• Postojanje efikasnog sistema za koordinaciju IPA-e; sposobnost pripremekvalitetnih, zrelih projekata za finansiranje; radni sistem koordinacijeuskla ivanja zakonodavstva; razvijene i primijenjene smjernice („road map“)akreditacije DIS-a, uklju uju i odgovaraju e programe podr ke.

• Postepeno uvo enje Acquis-a Evropske unije iz oblasti unutra njeg tr ta.

• Postojanje efikasnih institucija, naro ito u oblasti finansijskog menad menta,revizije, javnih nabavki, za tite prava intelektualne svojine, infrastrukturekvaliteta (standardizacije, metrologije i akreditacije); konkurencije i za titepotro a.

• Zakonodavstvo u oblasti carina i poreza uskla eno sa Acquis-em; unaprije enioperativni kapaciteti Uprave carina i Poreske uprave.

• Unaprije eni okvir za statistiku dr avnog ra una kao i bolja osnovna statistika;postojanje poljoprivrednog popisa; uvo enje NUTS klasifikacije; kao iodr ivog sistema standardizacije, metrologije i akreditacije.

• Pobolj ani kapaciteti odabranih Tijela za ocjenu uskla enosti za osnivanjePrijavljenih tijela neophodnih za primjenu Direktiva Novog pristupa.

• Unaprije eni kapaciteti sistema nadzora tr ta.

- 30 -

• Pobolj ani kapaciteti Ministarstva poljoprivrede za bavljenje pitanjimapolitike i zakonodavstva EU i STO-a, uklju uju i i pitanja podr ke ulaganjimai pitanja pla anja.

• Trgovinski aspekti zakonodavstva u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti ioblasti ispravnosti hrane uskla eni sa Acquis-em EU; pobolj ani kapaciteti zaveterinarsku i fitosanitarnu kontrolu; ve a svijest proizvo a i potro a onjihovim pravima i obavezama.

• Postepeno unapre enje sektora javnog zdravlja.

• Ve a uskla enost sektora vazdu nog saobra aja sa Acquis-em, kao i boljainfrastruktura u toj oblasti; uskla enost sa obavezama koje proisti u izEvropskog zajedni kog vazdu nog prostora; u e u inicijativi Pristupafunkcionalnom bloku vazdu nog prostora za jugoisto nu Evropu (SEEFABA).

• Postojanje funkcionalne grani ne policije kao i funkcionalnih strukturakoordinacije u primjeni Strategije integrisanog upravljanja granicom.

• Postojanje zadovoljavaju eg zakonskog okvira za viznu politiku kao iodr ivog sistema za njenu implementaciju.

• Zaokru en pravni i institucionalni okvir za za titu li nih podataka uskla en saevropskim standardima, i funkcionalno i nezavisno tijelo za za titu li nihpodataka.

• Bolja zakonodavna osnova i institucionalni kapaciteti za razvoj„informati kog dru tva“.

2.2.3.3. Programi koje treba implementirati

• Izgradnja kapaciteta u strukturama evropskih integracija; podr ka sveukupnojkoordinaciji zadataka evropskih integracija, implementaciji SSP-a pripremicrnogorske uprave da preuzme odgovornosti koje proisti u iz IPA-e,uklju uju i koordinaciju donatora i me uresorsku koordinaciju; priprema DIS-a; prevo enje po potrebi; oprema povezana sa sprovoe enjem takvihprojekata.

• Izgradnja kapaciteta u oblasti javnih nabavki.

• Izgradnja kapaciteta i odgovaraju e ulaganja u Zavod za statistiku Crne Gore;za standardizaciju, metrologiju i akreditaciju; u odabrana Tijela za ocjenuuskla enosti; u Upravu carina i Poresku upravu; u tijela koja se bavenadzorom tr ta; kao i ona koja se bave za titom prava intelektualne svojine.

- 31 -

• Izgradnja kapaciteta i opremanje Ministarstva poljoprivrede uklju uju iulaganja u podr ku analiti kim bazama i bazama podatakaza poljoprivredu, uzpoljoprivredni popis.

• Izgradnja kapaciteta za postepenu primjenu me unarodnih sporazuma uoblasti javnog zdravlja.

• Izgradnja kapaciteta u veterinarskom sektoru, zakonodavno i administrativnoja anje, uklju uju i obuku, podizanje svijesti kod farmera, kao i nabavkaopreme za kontrolu i spaljivanje; razvoj integrisanog sistema bezbjednostihrane kao i laboratorijskih kapaciteta u oblasti ribarstva.

• Razvoj institucija i kapaciteta relevantnih organa u civilnom vazduhoplovstvu,radi uskla ivanja sa Acquis-em, i podr ka primjeni Sporazuma o Evropskomzajedni kom vazdu nom prostoru.

• Primjena Strategije integrisanog upravljanja granicom; izgradnja kapaciteta iulaganja (uklju uju i kontrole u veterinarskom i fitosanitarnom sektoru);ja anje kapaciteta grani ne policije i pobolj anje grani nih objekata.

• Definicija i/ili primjena politike viza, azila i migracija.

• Izgradnja kapaciteta nezavisnog organa za za titu li nih podataka ili drugihnadle nih organa.

• Izgradnja kapaciteta u oblasti informati kog dru tva i elektronskihkomunikacija.

• Priprema za u e u programima Zajednice.

• Podr ka aktivnostima koje su ranije pokrenute u okviru CARDS-a(regionalnog i nacionalnog) u duhu racionalizacije i fleksibilnosti i na osnovuve e obaveze organa vlasti da ula u u ljudske resurse i opremu.

• Izgradnja kapaciteta u crnogorskim organima vlasti kao i u privatnim i javniminstitucijama na nacionalnom i lokalnom nivou radi pripreme kvalitetnihprojekata (rezime projekta, prijedlog i prijava).

• Izgradnja kapaciteta za sprovo enje budu ih obaveza u okviru CEFTA-e iSTO-a.

2.2.4. Vrsta pomo i koja e se pru iti

Tokom godi njeg programiranja pomo i za period 2007-2009. godine, na zemljikorisnici e biti da utvrdi ta an opseg prijedloga projekata.

Pomo u okviru Komponente I, Podr ka tranziciji i ja anje institucija, mo e se pru itiu formi „twinning/twinning light“ podr ke, tehni ke pomo i, pripreme projekata,

- 32 -

nabavke opreme, radova, ulaganja i ema grantova. Pod odre enim uslovima, mogu eje pru iti i pomo u formi bud etske podr ke. Za u e u programima Zajednicepru e se finansijski doprinos.

2.2.5. Finansijski pokazatelji

Indikativna finansijska te ina za svaku od glavnih oblasti djelovanja e biti:

Oblast djelovanja Procenat1. Politi ki zahtjevi 20-25%2. Socio-ekonomski zahtjevi 40-45%3. Evropski standardi 30-35%

2.3. Komponenta II Regionalna i prekograni na saradnja

Od 2003. godine, tri CARDS regionalna akciona programa su pru ala podr kuprekograni nim aktivnostima, koji su uklju ivali sve zemlje zapadnog Balkana:

• CARDS 2003 regionalni akcioni program koji je uklju ivao projekat tehni kepomo i izgradnji prekograni nih institucija (CBIB), 2 miliona eura;

• CARDS 2004 regionalni akcioni program koji je obezbijedio sredstva (ukupno15 miliona eura) za u e zemalja zapadnog Balkana u programimaprekograni ne i me udr avne (CADSES) saradnje (Susjedski programi) saDr avama lanicama;

• CARDS 2005 regionalni akcioni program kojim je nastavljena podr ka u uu Susjedskim programima i obezbije ena dodatna sredstva za otpo injanjeprekograni nih programa na granici izme u zemalja zapadnog Balkana(ukupno 17,2 miliona eura);

• CARDS 2006 regionalni akcioni program koji je u pripremi i sadr e modulprekograni ne saradnje.

2.3.1. Glavna podru ja djelovanja i ciljevi

IPA Komponenta II e obuhvatati:

• e Republike Crne Gore u multilateralnom IPA programu jadranskeprekograni ne saradnje koji uklju uje primorske oblasti NUTS nivoa III (ilisli ne) iz Italije, Slovenije, Gr ke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije.U nedostatku NUTS klasifikacije, prihvatljiva podru ja u Crnoj Gori suutvr ena na nivou op tina. To su: Ulcinj; Bar; Budva; Tivat; Herceg Novi;Kotor; Cetinje; Nik ; Danilovgrad; Podgorica. Teritorijalna pokrivenost semo e preispitati kada Crna Gora usvoji NUTS klasifikaciju. Glavna podru jadjelovanja e vjerovatno uklju ivati pitanja iz oblasti ivotne sredine i

- 33 -

pomorstva i „ljudi ljudima“ kontakte i zavisi e od ishoda pregovora izme uzemalja u esnica.

• Programi prekograni ne saradnje sa susjednim zemljama kandidatima ipotencijalnim kandidatima, pri emu e se prihvatljiva podru ja utvr ivati uskladu sa IPA pravilima prihvatljivosti (ekvivalentnim podru jima NUTSnivoa III du granice):

- saradnja sa Srbijom;- saradnja sa Hrvatskom;- saradnja sa Bosnom i Hercegovinom;- saradnja sa Albanijom, naro ito u reonu Skadarskog jezera koje je

nacionalni park sa ekolo kim izazovima.

• tavi e, cjelokupna teritorija Crne Gore je prihvatljiva za u e uodgovaraju im me udr avnim/me uregionalnim programima Evropskogfonda za regionalni razvoj (ERDF) (npr. u programu „Prostor jugoisto neEvrope”, nasljedniku CADSES-a (Prostor srednjeg Jadrana, Dunava ijugosto ne Evrope)).

Podru ja prihvatljiva za programe prekograni ne saradnje sa susjednim zemljamakandidatima/potencijalnim kandidatima e se utvr ivati u skladu sa IPA pravilimaprihvatljivosti (ekvivalentnim podru jima NUTS nivoa III du granice).

2.3.2. Glavni prioriteti i ciljevi

IPA prekograni na saradnja e kombinovati kohezione i ciljeve spoljnih odnosa,uzimaju i u obzir specifi ne potrebe na spoljnim granicama (ovo va i samo za spoljnegranice EU, a ne i za unutra nje granice na zapadnom Balkanu):

• Razvoj prekograni nih privrednih, socijalnih i ekolo kih aktivnostipograni nih podru ja.

• Otkrivanje zajedni kih izazova naro ito u oblasti ivotne sredine, javnogzdravlja i razvoja.

• Podsticanje lokalnih aktivnosti tipa „ljudi ljudima“, uklju uju i saradnjuizme u nevladinih organizacija i lokalnih vlasti.

2.3.3. O ekivani rezultati i vremenski okvir

ekuje se da e, nakon prve godine programskog ciklusa, partnerske zemlje imatiutvr ene odgovaraju e zajedni ke vi egodi nje prioritete i programe prekograni nesaradnje, uspostavljene zajedni ke strukture upravljanja i dogovorene procedurezajedni ke implementacije. U preostale dvije godine implementira e se dogovoreniprojekti.

- 34 -

2.3.4. Programi koje treba implementirati

Partnerske zemlje moraju utvrditi zajedni ki vi egodi nji program prekograni nesaradnje i zajedno definisati prioritete saradnje.

Za programe prekograni ne saradnje, identifikacija zajedni kih projekata pogodnih zafinansiranje bi se trebala vr iti kroz zajedni ke konkurentne tendere dogovoreneizme u dr ava u esnica. Mogu e je i da Zajedni ki odbor za monitoringprekograni ne saradnje izvr i predidentifikaciju projekata sa istinskomprekograni nom vrijedno u. U e Crne Gore u me udr avnim/me uregionalnimprogramima Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF) e slijediti pravilaprimjene tih programa.

2.3.5. Finansijski pokazatelji

Sljede i iznosi IPA sredstava su namijenjeni za u e Crne Gore u Jadranskomprogramu IPA-e (izra ene u milionima eura, potrenutnom kursu):

2007: 2008: 2009:0.73 1.24 1.36

Za programe prekograni ne saradnje izme u pograni nih podru ja Crne Gore isusjednih zemalja kandidata/potencijalnih kandidata i za u e Crne Gore uodgovaraju im me udr avnim/me uregionalnim programima Evropskog fonda zaregionalni razvoj (ERDF), dodijeljeni su sljede i indikativni iznosi:

2007: 2008: 2009:3.18 3.25 3.31

Aneks: Tabela 3: Protekla i trenutna CARDS pomo Crnoj Gori

PRIORITETI PROGRAMI BUD ET2002 2003 2004 2005 2006 UKUPNO

POSECTORI

MADEMOKRATSKASTABILIZACIJA

Civilno dru tvo i mediji 1.0 1.0 2.0Izbjeglice/Interno raseljena lica 0.7 2.3 3.0

DOBRA VLADAVINA IIZGRADNJA INSTITUCIJA

Pravosu e i unutra nji poslovi 3.0 3.0 6.0Integrisano upravljanje granicom 4.0 1.5 5.5Reforma dr avne uprave 2.0 5.0 3.5 3.0 13.5Carine i porezi 1.0 1.0 1.0 1.0 1.5 5.5

EKONOMSKI I SOCIJALNIRAZVOJ

Investiciona klima/ Preduze a /Ekonomski razvoj

3.0 2.0 3.5 2.5 11.0

Trgovina 2.0 2.0Infrastruktura/Transport 2.2 2.5 4.0 8.7

ivotna sredina 1.7 4.0 3.0 3.0 11.7Energetika 2.6 2.0 4.6Poljoprivreda i ruralni razvoj 1.5 1.8 3.3Obrazovanje i zapo ljavanje (VET) 2.0 1.5 3.5Tempus 0.5 0.5 0.5 0.5 0.5 2.5

GTAF (Generalna tehni ka pomo )+ REZERVA

0.5 1.0 1.0 3.2 (uklj.EAR)

5.7

UKUPNO 13.0 13.5 18.0 22.0 22.0 88.5