UDK: 338.43 ISSN 0350-5928 (Print) ISSN 2335-0776 (Online)

AGROEKONOMIKA

Godina 43. Broj 61-62

Novi Sad, 2014.

AGROEKONOMIKA

ASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA UNIVERZITETA U

NOVOM SADU Glavni i odgovorni urednik: dr Branislav Vlahovi Ureivaki odbor: dr Neboja Novkovi dr Veljko Vukoje dr Radovan Pejanovi dr Vladislav Zeki dr Vesna Rodi dr Dejan Jankovi dr Nedeljko Tica dr Todor Markovi dr Branislav Vlahovi dr Tihomir Zoranovi Redakcijski odbor:

dr Adrian Stancu, Faculty of Economic Sciences, Ploiesti, Rumunija dr Dragi Dimitrievski, Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje,

Republika Makedonija, dr Miomir Jovanovi, Biotehniki Fakultet, Podgorica, Crna Gora. dr Aleksandar Ostoji, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Republika

Srpska, BiH. dr Ivo Grgi, Agronomski fakultet, Zagreb, Republika Hrvatska. dr Tinca Volk, Ekonomski institut Slovenije, Ljubljana, Slovenija. dr Stanislav Zeki, Ekonomski fakultet, Subotica dr Radojka Maleti, Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun, dr Vesna Popovi, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, dr Biljana Veljkovi, Agronomski fakultet, aak Adresa urednitva: Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovia br. 8, 21000 Novi Sad, Tel: 021 458 138, Fax: 021 6 350 822.

Adress of Editorship: Faculty of Agriculture, Dositeja Obradovica Sq No. 8, 21000 Novi Sad, Serbia, Ph:+381 21 450 138, Fax:+381 21 63 50 822

Web: agroekonomika.rs Email: redakcija@agroekonomika.rs

Sekretar redakcije: Mr Nataa Vukeli Tehniki urednik: Dr Tihomir Zoranovi Tira: 200 primeraka

AGROEKONOMIKA God 43. Broj 61-62

Sadraj

Pukari Anton, Kuzman Boris

ANALIZA TRGOVINE POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIM PROIZVO-DIMA ZEMALJA EVROPSKE UNIJE.................................................................

1

ANALYSIS OF AGRO-FOOD PRODUCTS' TRADE OF THE EUROPEAN UNION COUNTRIES.............................................................................................

9

, ..........................

10

APPLICATION OF INTERNATIONAL RULES FOR SEEDS AND PLANTING MATERIAL AND ITS CONSEQUENCES ON TRADE WITH THIS COMMODITIES...........................................................................................

19

Radosavljevi ivota, Gajdobranski Aleksandra, Krmpot Vera

ODRIVI RAZVOJ I ORGANSKA PROIZVODNJA KAO BITNI FAKTORI SAVREMENE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE.........................................

20

SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND ORGANIC FARMING AS IMPORTANT FACTORS IN MODERN AGRICULTURAL PRODUCTION....

30

Zoranovi Tihomir, Svetlana Potkonjak, Ksenija Maki POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUBA NA INTERNETU................ 31 AGRICULTURAL EXTENSION SERVICE ON THE WEB............................... 38

- ......................................

39

DEVELOPMENT OF THE COOPERATIVE SECTOR IN SERBIA AND LIMITING FACTORS OF THE COOPERATIVE DEVELOPMENT..................

55

Turudija ivanovi Svetlana, Cerani Slobodan, Novkovi Neboja PERSPEKTIVE RAZVOJA SEKTORA LEKOVITOG I AROMATINOG BILJA U REPUBLICI SRBIJI................................................................................

56

THE PROSPECTS OF DEVELOPING THE SECTOR OF MEDICINAL AND AROMATIC PLANTS IN SERBIA.......................................................................

63

Figurek Aleksandra, Harvilkov Martina, Vukoje Veljko, Slka Eduard

AN ANALYSIS OF FADN SYSTEM FUNCTIONING IN THE CZECH REPUBLIC IN THE FIRST PHASE OF ITS ESTABLISHMENT.......................

64

FADN ..............................................................

71

Zeki Vladislav, Tica Nedeljko, Mili Dragan, Zeki Stanislav EKONOMSKA OBELEJA PELETIRANJA SLAME STRNIH ITA............... 72 ECONOMIC CHARACTERISTICS OF SMALL GRAIN STRAW PELLETISATION...................................................................................................

79

Popovi Slobodan, Grubljei eljko, Miji Ranko

PROCENA VREDNOSTI OPREME U UPOTREBI PO MRS-16 U PREDUZEU SA PRETENOM POLJOPRIVREDNOM DELATNOU.......

80

VALUATION OF EQUIPMENT IN USE BY MRS-16 IN COMPANIES WITH A PREDOMINANTLY AGRICULTURAL ACTIVITIES........................

89

Tomaevi Stevan, Vlaovi Begovi Sanja, Momilovi Mirela

FINANSIJSKI POLOAJ POLJOPRIVREDNIH PREDUZEA U REPUBLICI SRBIJI....................................................................................................................

90

THE FINANCIAL POSITION OF AGRICULTURAL ENTERPRISES IN THE REPUBLIC OF SERBIA........................................................................................

101

Tica Nedeljko, Zeki Vladislav, Mili Dragan, Zoranovi Tihomir

TRANSAKCIONA NETO MARA KAO METOD PROCENE TRANSFE-RNIH CENA...........................................................................................................

102

TRANSACTIONAL NET MARGIN METHOD AS THE METHOD OF TRANSFER PRICES EVALUATION...................................................................

108

Vlahovi Branislav, oji Sanja LOJALNOST POTROAA - INDIKATOR VREDNOSTI BRENDA ORGA-NSKIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA.......................................................

109

CONSUMER'S LOYALITY INDICATOR OF ORGANIC AGRICULTURAL PRODUCT'S BRAND VALUE..............................................

118

Nikoli M. Marija

STAVOVI POTROAA O ZNAAJU POTRONJE VOA U SRBIJI........... 119 CONSUMERS STANDPOINTS ON THE CONSUMPTION OF FRUIT IN SERBIA...................................................................................................................

126

. . .........................................

127

UPUTSTVO AUTORIMA...................................................................................

131

1

UDK: 338.439.5 Pregledni rad Review paper

ANALIZA TRGOVINE POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIM PROIZVODIMA ZEMALJA EVROPSKE UNIJE

Pukari Anton 1, Kuzman Boris 2

Rezime

Cilj istraivanja je da se sagledaju trendovi i struktura trgovine poljoprivredno-pre-hrambenim proizvodima lanica Evropske unije. Analiza obuhvata trgovinu izmeu lanica, kao i trgovinu sa zemljama koje nisu u sastavu grupacije. Analiza je raena za sektore 0 i 1 prema Standardnoj meunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji, odnosno se-ktor hrana i ive ivotinje i sektor pia i duvan. U okviru sektora detaljno je analizirana trgovina po robnim odsecima. Spoljnotrgovinska razmena Evropske unije sa zemljama koje nisu lanice belei deficit koji proseno iznosi 9,2 milijarde evra. Najznaajniji partneri su Sjedinjene Amerike Drave, Ruska Federacija i vajcarska koje u ukupnom izvozu participiraju sa preko 30%. U uvozu u Evropsku uniju najznaajniji partneri su Brazil, Argentina i Sjedinjene Amerike Drave koje imaju uee od 26%. Ukoliko se trgovina posmatra sa stanovita robnih odseka najvee uee u izvozu imaju proizvodi koji pripadaju odseku pia, dok u uvozu najvee uee imaju proizvodi u okviru odseka povre i voe. Kljune rei: Evropska unija, trgovina, poljoprivredno-prehrambeni proizvodi

1. Uvod

Kao rezultat intenzivne primarne poljoprivrede, visokorazvijene preraivake industri-je i dobre kombinacije efikasnih mera agrarne politike, podruje Evrope unije postalo je jedan od najveih proizvodnih i izvoznih regiona. Poetkom osamdesetih godina XX veka, kako navodi Trail (1998), dolo je do znaajnih ekonomskih promena koje su uti-cale na konkurentnost agroindustrijskog sektora Evropske unije. Promene koje su na-stale ukljuuju kompletiranje jedinstvenog evropskog trita, globalizaciju, koncentra-ciju u sektoru maloprodaje i evoluciju potreba potroaa sa stanovita kvaliteta i bezbe-dnosti hrane.

Poslednje dekade obeleene su dominacijom Evropske unije i Sjedinjenih Amerikih Drava na svetskom tritu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, s obzirom da zaje- 1 Dr Anton Pukari, istraiva saradnik, Institut za Ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgi-

na 15, tel: +381 11 6 297 28 52, e-mail: anton.puskaric@gmail.com 2 Dr Boris Kuzman, nauni saradnik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovi-a 8, +381 63 590 129, e-mail: kuzmanboris@yahoo.com

2

dno pokrivaju vie od treine ukupnog izvoza. Takoe, Evropska unija ima i status li-dera kad se govori o uvozu, apsorbujui gotovo polovinu uvoza poljoprivredno-prehra-mbenih proizvoda u svetu.

Vicke i Nolepa (2010) i Erohin i Ivolga Ana (2013) navode da Evropska unija predsta-vlja najveeg uvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu, ak i kada je iz analize iskljuena trgovina izmeu zemalja lanica.

2. Izvori podataka i metodologija rada

Osnovni cilj istraivanja je da se sagledaju obeleja trgovine poljoprivredno-prehra-mbenim proizvodima u okviru Evropske unije, ali i sa zemljama koje nisu lanice, od-nosno zemljama koje predstavljaju najznaajnije trgovinske partnere ove grupacije. Analiza je raena za robne sektore 0 i 1, prema Standardnoj meunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SITC), odnosno sektor hrana i ive ivotinje i sektor pia i duvan. Istraivanje je bazirano na raspoloivim podacima, uz primenu metoda istraivanje za stolom, a analiziran je period od 2008. do 2012. godine, sa napomenom da je trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima unutar Evropske unije, kao i trgovina sa zemljama koje nisu lanice, detaljno, po robnim odsecima, analizirana za period od 2008. do 2010. godine, dok je zbirna analiza trgovine za sektore 0 i 1, po zemljama, obuhvaena periodom od 2008. do 2012. godine. Izvor podataka predstavlja publikaci-ja External and intra-EU trade - a statistical yearbook - data 1958-2010, edition 2011 u izdanju Eurostata, kao i baza podataka iste institucije. Primenjeni su standardni sta-tistiko-matematiki metodi, a najznaajnije pojave prikazane su putem tabela.

3. Rezultati istraivanja

U analiziranom periodu trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima izmeu lanica Evropske unije (sektor 0 i 1) iznosila je proseno 238 milijardi evra (tabela 1). Trgovina hranom i ivim ivotinjama zabeleila je rast, dok je trgovina piem i duvanom imala neznatan pad.

U odnosu na poetnu godinu analiziranog perioda, trgovina proizvodima u okviru sektora 0 bila je u 2010. godini vea za 2,2%, dok je trgovina piem i duvanom (sektor 1), u istoj godini, bila manja za 0,9%. Proizvodi u okviru sektora 0 i 1 imali su znaajno uee u trgovini izmeu zemalja lanica Evropske unije. U ukupnim poiljkama dobara na teritoriji Evropske unije, odnosno unutranjem izvozu, proizvodi u okviru navedenih sektora ukupno su uestvovali sa 9,6%, odnosno sektor 0 imao je uee od 8,3%, dok je sektor 1 uestvovao sa 1,3%. Posmatrano sa stanovita sektora pojedini robni odseci imali su vei znaaj u trgovini unutar Evropske unije. U okviru sektora 0 hrana i ive ivotinje, najvee uee u trgovini, od 21,7%, imali su proizvodi koji pripadaju odseku 05 - povre i voe. Zatim, znaajan udeo ostvarili su proizvodi u okviru odseka 01 - meso i prerade od mesa, 02 - mleni proizvodi i jaja i 04 - itarice i proizvodi od itarica. Na znaaj proizvoda koji pripadaju navedenim odsecima ukazuje podatak da participiraju sa 63,1% u trgovini robnog sektora hrana i ive ivotinje na teritoriji Evropske unije. U okviru sektora 1 - pia i duvan, sa ueem od preko 70% dominiraju proizvodi koji pripadaju odseku 11 - pia.

3

Tabela 1. Trgovina agroindustrijskim proizvodima unutar EU, po sektorima i odsecima (2008-2010), (milijardi EUR)

Table 1. Agro industrial products trade within EU, per sectors and departments (2008-2010), (in Bil. EUR)

Sektor Odsek Prosena vrednost

(mld. EUR)

Struktura ukupno =100%

0 Hrana i ive ivotinje 00 ive ivotinje 6,4 3,1 01 Meso i prerade od mesa 34,0 16,5 02 Mleni proizvodi i jaja 26,5 12,8 03Ribe i preraevine 14,6 7,1 04 itarice i proizvodi 24,9 12,1 05 Povre i voe 44,7 21,7 06 eer, proiz. Od e. i med 7,2 3,5 07 Kafa, aj, kakao i zaini 15,9 7,7 08 Stona hrana 11,9 5,8 09 Razni proizvodi za ishranu 20,3 9,8 Ukupno 206,3 100,0

1 Pie i duvan 11 Pia 22,7 70,5 12 Duvan i proizv. od duvana 9,5 29,5 Ukupno 32,2 100,0

0+1 Ukupno 238,5 - Izvor: External and intra-EU trade - a statistical yearbook, Eurostat, 2011.

Evropska Unija predstavlja jedinstveno trite, meutim, sa stanovita trgovine poljo-privredno-prehrambenim proizvodima pojedine drave imaju dominantan poloaj. U odnosu na vrednost ukupnih poiljki proizvoda, odnosno izvoza u granicama grupacije, iz sektora 0 i 1, u periodu od 2008. do 2012. godine, najvee uee imala je Holandija (17,1%), koja je drugim lanicama Evropske unije isporuila proizvode u vrednosti od proseno 43,3 milijardi evra. Isporuka proizvoda drugim lanicama Unije, od strane Holandije, imala je trend rasta od 3,91% godinje. Slede je Nemaka i Francuska sa ueem od 16,1%, odnosno 12,7%. Ranija istraivanja ukazuju da su navedene zemlje i pre analiziranog perioda bile znaajni izvoznici poljoprivredno-prehrambenih proi-zvoda na tritu Evropske unije. Banterle (2005) navodi da je u 2003. godini u vredno-sti ukupnog izvoza u okviru Evropske unije, najvee uee u izvozu od 18,1% imala Holandija, a da su je sledile Francuska sa 16,9% i Nemaka sa 14,4% uea. lanice Evropske unije, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, imaju tendenciju da meusobno trguju vie, u odnosu na trgovinu koja se ne odnosi na ovu grupu proi-zvoda. Pretpostavka je da razlog predstavlja uticaj zajednike poljoprivredne politike (CAP). Meutim ukoliko se iz analize iskljui trgovina izmeu lanica, udeo poljopri-vrednih proizvoda u trgovini opada (Liapis, 2011).

Najveu vrednost izvoza u zemlje koje nisu lanice Unije imala je Francuska, koja je proseno godinje ostvarila 15,2 milijarde evra, to ini 19,1% ukupnog izvoza Evro-pske unije u okviru sektora 0 i 1. Izvoz Francuske, u analiziranom periodu, zabeleio je

4

znaajan rast po stopi od 12,37% godinje. Prema vrednosti izvoza slede Holandija, sa ueem od 13,3% i Nemaka sa ueem od 13,1%. Na znaaj ovih zemalja ukazuje i podatak da participiraju sa 45,5% u vrednosti ukupnog izvoza poljoprivredno-prehra-mbenih proizvoda iz Evropske unije.

U analiziranom periodu (2008-2012) najznaajniji spoljnotrgovinski partner zemalja Evropske unije bile su Sjedinjene Amerike Drave, u koje je izvezeno proizvoda u vrednosti od 11,1 milijardi evra, to predstavlja 13,0% izvoza sektora 0 i 1. Prema vre-dnosti izvoza slede trita Ruske Federacije sa 8,2 milijardi evra, odnosno 10,3% ue-a i vajcarske, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 5,4 milijarde evra, odnosno 6,9% ukupnog izvoza analiziranih proizvoda.

Na osnovu analize trgovine proizvodima sektora 0 i 1, kako izmeu drava lanica, ta-ko i sa zemljama koje nisu lanice Evropske unije, moe se primetiti da zemlje koje su najvei izvoznici, odnosno isporuioci proizvoda predstavljaju i najvee uvoznike, od-nosno primaoce poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U odnosu na ukupnu vre-dnost dolazaka proizvoda, odnosno unutranjeg uvoza, u sve lanice Evropske unije, najvee uee od 17,7%, ostvarila je Nemaka. Navedeno podrazumeva da su druge lanice na trite Nemake isporuile poljoprivredno-prehrambene proizvode u prose-noj vrednosti od 44,2 milijarde evra. Znaajno uee imaju Francuska i Velika Brita-nija koje su u ukupnim dolascima proizvoda uestvovale sa 12,1%, odnosno 11,2%. Pored najvee vrednosti proizvoda koje prime od drugih lanica, navedene zemlje pre-dstavljaju i najvee uvoznike poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz zemalja koje nisu u sastavu Evropske unije. U analiziranom periodu Holandija je sa 13,5 milijardi evra zabeleila najveu vrednost, odnosno participirala je sa 16,1% u ukupnom uvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropsku uniju. Znaajno uee imaju i Nemaka i Velika Britanija ije uee je bilo na nivou od 15,3%, odnosno 14,4% uvo-za robnog sektora 0 i 1. Znaajno je navesti da se od ukupne vrednosti uvoza poljopri-vredno-prehrambenih proizvoda na teritoriju Evropske unije, iz zemalja koje nisu la-nice, skoro polovina plasira na trite Holandije, Nemake i Velike Britanije. Sa stanovita uvoza proizvoda koje obuhvataju sektori 0 i 1, iz zemalja koje ne pripa-daju Evropskoj uniji, najznaajniji partner je Brazil iz kojeg se proseno uveze roba u vrednosti od 10,0 milijardi evra, to ini 11,9% ukupne vrednosti uvoza. Znaajne pa-rtnere predstavlja Argentina, sa ueem od 7,2% i Sjedinjene Amerike Drave koje participiraju sa 7,1% u vrednosti ukupnog uvoza analiziranih proizvoda u Evropsku uniju.

lanice Evropske unije razlikuje i struktura razmene poljoprivredno-prehrambenih pro-izvoda, odnosno nivo prerade na kojem su proizvodi koji su predmet razmene. Prema akiju i Jamboru (2013) kod veine zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji posle 2004. godine karakteristino je vee uee sirovina u izvozu poljoprivredno-prehra-mbenih proizvoda. Pored navedenog, karakteristino je da je kod ovih zemalja dolo i do poveanja uvoza preraenih proizvoda. Kako Erohin i Ivolga, Ana (2013) navode, upravo najvei porast izvoza zabeleili su regioni koji su specijalizovani za snabdevanje prehrambene industrije sirovinama. Isti autori istiu da se struktura izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Evropske

5

unije, u poslednjih nekoliko godina, nije mnogo promenila, odnosno da finalni proizvo-di inili 69% vrednosti izvoza u periodu od 2008. do 2010. godine. Analizom trgovine Evropske unije sa zemljama koje nisu lanice, moe se primetiti da pojedini odseci proizvoda, u okviru sektora 0 - hrana i ive ivotinje, imaju vei zna-aj. Za izvoz proizvoda sektora 0 najznaajniji su proizvodi odseka 04 - itarice i proi-zvodi od itarica, koji u ukupnom izvozu uestvuju sa proseno 18,5%, kao i proizvodi odseka 05 - povre i voe, koji imaju uee od 16,2%. Zatim, slede proizvodi odseka 09 - razni proizvodi za ishranu, sa ueem od 14,2% i proizvodi odseka 02 - mleni proizvodi i jaja koji u ukupnom izvozu sektora 0 - hrana i ive ivotinje participiraju sa 13,5%. U izvozu sektora 1 - pia i duvan dominira odsek 11 - pia, sa ueem od 85,1%. Znaajno je pomenuti da izvoz proizvoda navedenog odseka ima prosenu vre-dnost od 16,7 milijardi evra, to ini skoro etvrtinu ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Evropske unije (tabela 2). Tabela 2. Trgovina agroindustrijskim proizvodima sa zemljama koje nisu lanice EU, po

sektorima i odsecima (2008-2010), (milijardi EUR) Table 2. Trade of agricultural-food products with the countries which are not EU

members, per sections and divisions (2008-2010), (in Bn. EUR)

Sektor Odsek Izvoz Uvoz Bilans

0 Hrana i ive ivotinje 00 ive ivotinje 1,2 0,3 0,9 01 Meso i prerade od mesa 5,5 5,1 0,4 02 Mleni proizvodi i jaja 6,7 0,7 6,0 03Ribe i preraevine 2,8 16,2 -13,4 04 itarice i proizvodi 9,2 4,4 4,8 05 Povre i voe 8,0 20,4 -12,4 06 eer, proiz. od e. i med 1,7 2,2 -0,5 07 Kafa,aj,kakao i zaini 4,7 12,0 -7,3 08 Stona hrana 2,8 8,4 -5,6 09 Razni proizvodi za ishranu 7,0 2,2 4,8 Ukupno 49,6 71,9 -22,3

1 Pie i duvan 11 Pia 16,7 4,4 12,3 12 Duvan i proizv. od duvana 2,9 2,1 0,8 Ukupno 19,6 6,5 13,1

0+1 Ukupno 69,2 78,4 -9,2 Izvor: External and intra-EU trade - a statistical yearbook, Eurostat, 2011.

U uvozu proizvoda koji pripadaju sektoru 0, iz zemalja koje nisu lanice Evropske uni-je, najznaajniji su proizvodi koji pripadaju odseku 05 - povre i voe, sa ueem od proseno 28,4%, i proizvodi odseka 03 - ribe i preraevine koji imaju uee od 22,5%. Vrednost uvoza proizvoda u okviru dva navedena odseka iznosila je 36,6 milijardi evra, to predstavlja vie od polovine vrednosti uvoza proizvoda sektora 0 - hrana i i-ve ivotinje. Uvoz proizvoda u okviru sektora 1 - pia i duvan znaajno je manji u od-nosu na prosean izvoz koji je ostvaren u analiziranom periodu. Ostvareni uvoz odseka 11 - pia bio je na nivou od 4,4 milijarde evra, odnosno 6,0% ukupnog uvoza poljopri-

6

vredno-prehrambenih proizvoda, to je znaajno manje od uea koje su proizvodi ovog odseka ostvarili u ukupnom izvozu sektora 0 i1iz Evropske unije.

Ukoliko se izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda analizira po odsecima moe se primetiti da postoje spoljnotrgovinski partneri sa vie znaaja i da to u velikoj meri zavisi od uslova za proizvodnju pojedinih proizvoda koji su karakteristini za konkre-tnu zemlju, odnosno nemogunosti da odreena zemlja ostvari proizvodnju koja je do-voljna za sopstvene potrebe.

Znaajni partneri u izvozu proizvoda odseka 04 - itarice i preraevine od itarica su Alir i Sjedinjene Amerike Drave, dok su sa stanovita izvoza proizvoda odseka 05 povre i voe najznaajniji partneri Ruska Federacija i Sjedinjene Amerike Drave. Izvoz proizvoda iz odseka 11-pia iz Evropske unije karakterie dominantno uee Sjedinjenih Amerikih Drava, a znaajne su jo i vajcarska, Kanada i Japan. Potroai u Japanu sve su vie otvoreni za konzumiranje netradicionalne hrane, meu-tim potranja u ovoj zemlji ne moe se zadovoljiti iz sopstvene proizvodnje. Agroindu-strijski sektor Evropske unije nije u mogunosti da u potpunosti iskoristi ovu priliku, osim ukoliko postojee barijere u trgovini ne budu eliminisane. Kao to je navedeno u Izvetaju Evropske komisije o proceni uticaja na trgovinske odnose Evropske unije i Japana (European commission, 2012) ambiciozni sporazum o slobodnoj trgovini mo-gao bi poveati izvoz preraevina iz Evropske unije u Japan i do 200% Ukoliko proi-zvoai iz zemalja Evropske unije, zbog postojeih trgovinskih barijera, ne budu mo-gli da odgovore na promene u ishrani stanovnitva Japana, ova ansa e biti propu-tena, a mogunosti za osvajanje znaajnog trita iskoristie drugi veliki svetski izvo-znici (FoodDrinkEurope, 2013).

Sa stanovita uvoza znaajne su zemlje koje imaju dobre prirodne uslove za proizvo-dnju odreenih vrsta proizvoda. Kod uvoza proizvoda odseka 07 - kafa, aj, kakao i za-ini najznaajnije partnere predstavljaju Brazil i Obala Slonovae. Pored navedenih ze-malja znaajne su i Vijetnam, Kolumbija, Indonezija, Indija i Peru. Uvoz proizvoda od-seka 03 - ribe i preraevine karakterie znaajno uee Norveke. Pored Norveke znaajni partneri su i Kina i Island. Proizvodi u okviru odseka 05 - povre i voe, imaju najveu vrednost sa stanovita spoljnotrgovinske razmene sa zemljama koje nisu lani-ce Evropske unije. Zemlje iz kojih se najvie uvoze proizvodi navedenog odseka su Turska, Sjedinjene Amerike Drave, Brazil i Kina. U uvozu proizvoda odseka 08 stona hrana znaajno je navesti Argentinu i Brazil zemlje predstavljaju partnere koji imaju dominantnu poziciju sa stanovita vrednosti uvoza ove vrste hrane.

Trgovina Evropske unije poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa zemljama koje nisu lanice, u analiziranom periodu, imala je negativan bilans, koji je proseno iznosio 9,2 milijarde evra (tabela 2).

Vea vrednost uvoza, u odnosu na izvoz, ostvarena je u trgovini proizvodima sektora 0 - hrana i ive ivotinje, dok je bilans trgovine sektora 1 - pia i duvan bio pozitivan. Za pozitivan bilans trgovine proizvodima sektora 1, zasluan je visok prosean izvoz koji je ostvaren u spoljnotrgovinskoj razmeni proizvoda koji pripadaju odseku 11 - pia. Zemlje Evropske unije predstavljaju znaajnog izvoznika pia, na ta ukazuje i pozitivan bilans koji je u analiziranom periodu proseno iznosio oko 12,3 milijardi

7

evra. Pored navedenog, odseci kod kojih je ostvaren pozitivan bilans razmene su odsek 02 - mleni proizvodi i jaja, sa 6,0 milijardi evra, odseci 04 - itarice i proizvodi od i-tarica i 09 - razni proizvodi za ishranu sa po 4,8 milijardi evra, kao i odseci 00 - ive ivotinje i odsek 01 - meso i prerade od mesa kod kojih je pozitivan bilans bio na pro-senom nivou od 900, odnosno 400 miliona evra. Negativan bilans trgovine ostvaren je kod pet robnih odseka. Najvei deficit ostvaren je kod trgovine proizvodima odseka 03 - riba i preraevine i odseka 05 - povre i voe, u vrednosti od 13,4 milijardi, odnosno 12,4 milijardi evra. Sledi odsek 07 - kafa, aj, kakao i zaini sa deficitom od 7,3 milijardi, odnosno odsek 08 - stona hrana, sa defici-tom od 5,6 milijardi evra, dok su proizvodi odseka 06 - eer, proizvodi od eera i med ostvarili negativan bilans od 500 miliona evra.

4. Zakljuak Na osnovu analize trgovine proizvodima sektora 0 i 1, kako izmeu drava lanica, ta-ko i sa zemljama koje nisu lanice Evropske unije, moe se zakljuiti da zemlje koje su najvei izvoznici, odnosno isporuioci proizvoda, predstavljaju i najvee uvoznike, od-nosno primaoce poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Spoljnotrgovinska razmena Evropske unije sa zemljama koje nisu lanice zabeleila je deficit koji proseno godinje iznosi 9,2 milijarde evra. Posmatrano po sektorima, defi-cit je ostvaren u trgovini proizvodima u okviru sektora 0 - hrana i ive ivotinje, u iz-nosu od 22,3 milijarde evra, dok je u trgovini proizvodima u okviru sektora 1 - pia i duvan ostvaren suficit koji je iznosio 13,1 milijardu evra.

Sa stanovita izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Evropske unije najzna-ajniji partneri su Sjedinjene Amerike Drave, Ruska Federacija i vajcarska. U uvo-zu analiziranih proizvoda najznaajnije zemlje su Brazil, Argentina i Sjedinjene Ame-rike Drave. Ukoliko se trgovina posmatra sa stanovita robnih odseka najvee uee u izvozu ima-ju proizvodi koji pripadaju odseku pia, kao i odsecima itarice i proizvodi od itarica i povre i voe. U uvozu najvee uee imaju proizvodi odseka povre i voe, odseka ribe i preraevine i odseka kafa, aj kakao i zaini. Na osnovu analize trgovine po odsecima moe se zakljuiti da postoje spoljnotrgovi-nski partneri sa veim znaajem i da to u velikoj meri zavisi od uslova za proizvodnju pojedinih proizvoda koji su karakteristini za konkretnu zemlju, odnosno nemoguno-sti da odreena zemlja ostvari proizvodnju koja zadovoljava sopstvene potrebe.

5. Literatura

1. Banterle, A. (2005): Competitiveness and Agri-Food Trade: An Empirical Analy-sis in the EU, Proceedings of 11th Congress of the EAAE The Future of Rural Eu-rope in the Global Agri-Food System, Copenhagen, Denmark, http://agecon-search.umn.edu/bitstream/24692/1/pp05ba01.pdf [pristupljeno: 26.04.2014].

8

2. Csaki, C., Jambor, A. (2013): Impacts of the EU Enlargements on the New Mem-ber States Agriculture, Acta Oeconomica et Informatica,Vol. 16, Number 1, 2013., p.p. 35-50.

3. Erokhin, V., Ivolga, Anna (2013): New Developments in Russia-Eu Trade With Agricultural Goods: Influences of Trade Integration, Economics of Agriculture 2/2013, p.p. 299-308.

4. European commission (2012): Impact assessment report on EU-Japan trade relati-ons, http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2012/july/tradoc_149809.pdf [pristuplje-no: 20.04.2014].

5. FoodDrinkEurope (2013): European Agri-Food Chain Representatives Reaffirm Support for Eu-Japan Trade Deal Ahead of Tokyo Summit http://pr.euractiv.com/-pr/european-agri-food-chain-representatives-reaffirm-support-eu-japan-trade-deal-ahead-tokyo-summit [pristupljeno: 20.04.2014].

6. Liapis, P. (2011): Changing Patterns of Trade in Processed Agricultural Products, OECD Food, Agriculture and Fisheries Papers, No. 47, OECD Publishing. http://dx.doi.org/10.1787/5kgc3mq19s6d-en [pristupljeno: 07.04.2014].

7. Traill, W. B. (1998). Structural Changes in the European Food Industry: consequ-ences for competitiveness. In W. B. Traill and E. Pitts (eds), Competitiveness in the food industry. Blackie Academic & Professional, 35-57.

8. Witzke, V. H., Noleppa, S. (2010): EU agricultural production and trade: Can more efficiency prevent increasing land-grabbing outside of Europe? www.agrar.hu-berlin.de/fakultaet/departments/daoe/ihe/Veroeff/opera-final_report_100505.pdf [pristupljeno: 07.04.2014].

9. External and intra-EU trade - a statistical yearbook - data 1958-2010, Eurostat (2011)

10. Eurostat database http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/internatio-nal_trade/data/database [pristupljeno: 05.04.2014]

9

ANALYSIS OF AGRO-FOOD PRODUCTS' TRADE OF THE EUROPEAN UNION COUNTRIES

Pukari Anton 1, Kuzman Boris 2

Summary

The research goal is to perceive trends and structure of agro-food products trade of the European Union member-countries. The analysis comprises the trade among the members, as well as trading with the non-EU-member-countries. The analysis was done for the sectors 0 and 1 according to the Standard International Trade Classification, i.e. the sector Food and Live Animals and the sector Beverage and Tobacco. Within the sector was analyzed in detail the trade according to commodity departments. The foreign trade exchange of the European Union with non-member countries records a deficit of average amount 9.2 milliards euro. The most important partners are the United States of America, the Russian Federation and Switzerland, which participate in the total export with over 30%. In import in the European Union the most significant partners are Brazil, Argentina and the United States of America, with share of 26%. If trade observes from the commodity departments point of view, the largest share in export have the products in the Beverages department, while in import, the largest share have the products within the department Vegetables and Fruits.

Keywords: European Union, Trade, Agri-food products

Primljen/Received:19.05.2014.

Prihvaen/Accepted:25.06.2014.

1 Anton Pukari, PhD, Research Associate, Institute of Agricultural Economics, Belgrade,

Volgina 15, Phone:+381 11 6 297 28 52, E-mail: anton.puskaric@gmail.com 2 Boris Kuzman, PhD, Research Associate, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture,

Phone:+381 63 590 129, E-mail:kuzmanboris@yahoo.com

10

UDK: 658.9 Originalni nauni rad Original scientific paper

1, 2

: . . . : , , ,

1. . , (OECD), (IPPC). , . . : . , .

1. . , , , , mail: borislav.rajkovic@gmail.com

2 , , , , , mail: vzaric@agrif.bg.ac.rs

11

, . , OECD, , , , . 2.

, . . , , , . . , . , , . , . .

3.

2000. . , 2001. . . (OECD) . 6

12

3. , OECD . / (OECD), , 6 : , , , . 1:

4, Graph 1: Values of imports and exports of seeds, including balance, for the mentioned

agricultural species:

: ,

( ) (OECD ) OECD , ( ) (OECD ) . , , OECD ( ) . . , OECD , , , . . , OECD . 2007. . (, EFTA), . , OECD . , 3 , 4 ,

13

.

4. , . , : ( ). , ( ). 2, 3, 4:

Graph 2,3,4: Structure of commercial transactions of wheat seed, for defined period:

: ,

1. . , , OECD , . OECD . ,

0

5

10

15

20

25

30

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

(.$

)

0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

(.$)

0

20

40

60

80

100

120

140

0

5

10

15

20

25

30

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

%

(

.$)

14

5 . OECD / / , / , , . OECD OECD. . , , . OECD . , OECD OECD 2010. 6 . 2007-08 , ( ) 2008. . , . , . , 2008-09, 2010-2011, 2011. . , . ( , ) . OECD , , , ( ). OECD OECD 2010. , . , . , . 50%, 40%. 5 , 6 , OECD

15

. , , , . 5, 6, 7:

Graph 5,6,7: Structure of commercial transactions of sugar beat seed, for defined period

: ,

5.

(IPPC). , IPPC , 20 . IPPC , IPPC . , : 0602 20 10 00 ( ) 0602 20 90 00 ( ). IPPC / IPPC . IPPC , . IPPC .

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

1,2

1,4

1,6

1,8

2

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

(.$

)

0

2

4

6

8

10

12

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

(.$

)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

12

10

8

6

4

2

0

2

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

%

(

.$)

16

IPPC , , / IPPC. , 2007. . 8:

Graph 8: Structure of commercial transactions of seedlings, for defined period

: ,

IPPC , . IPPC IPPC 2010. . , . , , . IPPC. IPPC 2007. , . , , 2010. .

6. . ,

17

, 2007. , . . , . , IPPC . , . , , , . , . OECD (IPPC - 2007. ) OECD (IPPC) ( ) . , , . , . . . . . . , , , . , . , , , . . , . ,

18

, , , , . , , .

7. 1. (, 2009.):

, ; : http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Prelazni-sporazum-garancija-izvoznicima.lt.html

2. , 2003-2012.

3. 2008-2012.

4. ( , 83/08)

5. OECD (2012.): Directory of Bodies of the OECD OECD (2012.): OECD Seed Schemes - A Synthesis of International Regulatory Aspects That Affect Seed Trade (. 3-11)

6. FAO (2002.): Seed and Seed Quality: Technical Information for FAO Emergency Staff (. 6-19)

7. , ( , 8/11)

8. CEFTA 2006, ( 88/07)

9. ( , . 62/05, 61/07,05/09)

10. , ( , 18/05)

11. ( , 45/05) 12. ( , 54/93

35/94)

19

APPLICATION OF INTERNATIONAL RULES FOR SEEDS AND PLANTING MATERIAL AND ITS CONSEQUENCES ON TRADE

WITH THIS COMMODITIES

Rajkovic Borislav 1, Zaric Vlade 2

Summary

The process of analysis is conducted with an aim to testing starting hypothesis: Implementations of international rules and regulations in the area of production and control of seed and seedlings have a positive influence on commercial transactions of these products between Serbia and foreign countries. The analysis is conducted using official data. Analysis should make possible more precise identification of benefits made by implementation of international rules and regulations in this area.

Keywords: analysis, commercial transactions, seed, seedling

Primljen/Received:18.05.2014.

Prihvaen/Accepted:15.06.2014.

1 Borislav Rajkovi, Manager, Agrieconomic Department, Uneversity of Belgrade, Faculty of

Agriculture, mail: borislav.rajkovic@gmail.com 2 Vlade Zari, PhD, Professor, Agrieconomic Department, Uneversity of Belgrade, Faculty of

Agriculture, Email: vzaric@agrif.bg.ac.rs

20

UDK: 631.147 Pregledni rad Review paper

ODRIVI RAZVOJ I ORGANSKA PROIZVODNJA KAO BITNI FAKTORI SAVREMENE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

Radosavljevi ivota1, Gajdobranski Aleksandra2, Krmpot Vera3

Rezime

Prema demografskim prognozama, trend rasta svetskog stanovnitva nastavie se i u 21. veku, to znai da e potrebe za poljoprivrednom proizvodnjom biti jo vee. Od poljoprivrede se oekuje da toj poveanoj tranji udovolji. Meutim, ona e moi da odgovori novoj tranji samo ako se bude razvijala na naelima odrivog razvoja i organske proizvodnje. Ovaj koncept savremene proizvodnje koji se odnosi na poljoprivredu, shvaen je kao stvaranje ekonomski isplative i ekoloki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje, koja bi trebalo da bude osnova egzistencije seoskog stanovnitva u oblastima, u kojima postoje prirodni preduslovi da se postigne odgovarajui nivo konkurentnosti za prodor na evropsko i druga trita. Ali tu se nameu i brojni pratei problemi odrivog razvoja, koje je potrebno reavati adekvatnim merama ekonomske politike.

Kljune rei: odrivi razvoj, organska proizvodnja, prirodni resursi.

1. Uvod

Savremenu poljoprivredu u 21. veku karakteriu brojne nepoznate smernice budueg razvoja. Koncept odrive poljoprivrede je bio razliito tumaen u Svetu, ali i kod nas. Ekoloka polazita uglavnom su bila vezana i odnosila su se na osiguranje neobnovljivih resursa i ouvanje biolokog diverziteta. Zato je potrebno razvijati tehnologiju gajenja bilja zasnovanih na ekolokim konceptima, kao to je organska proizvodnja. Organska proizvodnja predstavlja celovit sistem upravljanja proizvodnjom poljoprivredno prehrambenih i drugih proizvoda, koji kombinuje dobru poljoprivrednu praksu, visok stepen bioloke raznolikosti (biodiverziteta), ouvanje prirodnih resursa, kao i nain proizvodnje u skladu sa opredeljenjima odreenih potroaa za proizvode u ijoj proizvodnji su koriene prirodne supstance. 1 Prof. dr ivota Radosavljevi, redovan profesor, Fakultet za obrazovanje rukovodeih

kadrova, Novi Sad, Srbija, E-mail: zivota.radosavljevic@fpsp.edu.rs 2 Doc. dr Aleksandra Gajdobranski, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci, Univerzitet

UNION, Beograd, Srbija, Tel: +381 22 22-86-067, E-mail: aleksandra.gajdobranski@famns.edu.rs

3 Vera Krmpot MBA, doktorand, urednik u Sterijinom pozorju, Novi Sad, Srbija, E-mail: vera.krmpot@pozorje.org.rs

21

Kovaevi (2004, 2005) navodi da su za organsku biljnu proizvodnju neophodne modifikacije svih agrotehnikih mera i adekvatan sortiment. Pri navoenju prednosti u sistemu organskog ratarenja treba navesti da se uvanje zemljine plodnosti ostvaruje resursima sa samog gazdinstva, i u tom smislu, pridaje se veliki znaaj plodoredu i njegovoj fitosanitarnoj ulozi. U sistemu organskog ratarenja, primenjuju se racionalni naini obrade zemljita preteno konzervacijski, ime se uveliko tedi energija. Za ubrenje se koriste iskljuivo organska ubriva, ime su smanjeni rizici od zagaenja ivotne sredine.

Prioriteti zasnovani na odrivom konceptu razvoja poljoprivredne proizvodnje moraju da budu usmereni na izgradnju politike i prakse na dravnom i regionalnom nivou, s naglaskom na kvantitet i kvalitet, kako bi se omoguilo zadovoljenje sadanjih, ali i buduih ljudskih potreba i elja.

2. Odrivi razvoj Polazei od globalnog koncepta odrivog razvoja, razvoj odrive poljoprivrede moe se definisati kao sposobnost ove privredne grane da neogranieno dugo odgovori na zahteve za poljoprivrednom proizvodnjom po ekonomskoj ceni i ceni ouvanja ivotne sredine koje bi bile drutveno prihvatljive.

Odrivi razvoj je nova razvojna paradigma koja je sadrana u brizi za kvalitet ekonomskog rasta (kao to je efikasnost korienja resursa uz adekvatne promene u strukturi proizvodnje) i ekolokog razvoja. Bitnu komponentu ovog razvoja ini proizvodnja bioloki kvalitetne hrane na osnovama korienja komparativnih prirodnih resursa i na usklaenoj primeni dostignua nauno-tehnikog progresa kao i agrarne biotehnologije (Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Nauni skup, 2009). Na konferenciji u Riju utvrene su preporuke za odrivi razvoj poljoprivrede. U njima se istie da je potrebno provesti biodiverzifikaciju proizvodnje i ouvati prirodne izvore, biolokim merama delovati na poveanje plodnosti zemljita, boriti se protiv bolesti i tetoina, postii optimalan odnos biljne i stoarske proizvodnje i sl. Agendom 21 utvruju se preduslovi koje treba stvoriti za unapreenje odrivog razvoja poljoprivrede. Koncept odrivog razvoja poljoprivrede, u znatnoj meri, utie na budui razvoj poljoprivrede i njen prostorni raspored u svetskim regionalnim i lokalnim razmerama. Na taj nain, koncept regionalnog razvoja poljoprivrede bie bitan faktor razvoja u 21. veku (ukanovi M., 1997). Znaajnu ulogu u izgradnji novog sistema vrednosti, primerenog odrivom razvoju, ima obrazovanje i razvoj ljudskih resursa. U Agendi 21 se naglaava da je obrazovanje od presudne vanosti za promovisanje nove razvojne paradigme. Na Samitu u Johanesburgu 2002. godine predloena je Dekada obrazovanja za odrivi razvoj, koja je ubrzo i proklamovana od strane Generalne skuptine UN za period 2005-2014. Re je o kompleksnom i dalekosenom poduhvatu, koji ima za cilj da integrie principe, vrednosti i praksu odrivog razvoja u sve aspekte obrazovanja. Da bi obezbedili svoju budunost ljudi irom Planete moraju da naue da menjaju svoje ponaanje.

22

U razvijenim, ali i sve veem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju odrivog upravljanja zemljitem, vodom i ivim resursima. Oko 90 miliona hektara svetskog zemljita morae da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2015. godine da bi se postigla globalna obezbeenost hranom, a polovina tih povrina trebalo bi da bude dobijena krenjem uma to e imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet (www.odrivi-razvoj-u-srbiji-seminarski rad).

Pratei problemi odrivog razvoja ogledaju se u sledeem: Najvei problem predstavlja siromatvo. ak i u sadanjem vremenu blagostanja krajnje siromatvo je prisutno kod svakog petog stanovnika u zemljama u razvoju. Bolesti, koje prate siromatvo, u porastu su u mnogim zemljama sa visokim procentom siromanih. Osim bolesti, prisutno je i raspadanje porodica i kriminal kao pratea pojava.

Trenutna svetska proizvodnja hrane dovoljna je da nahrani celokupno stanovnitvo planete Zemlje, ali problem raspodele ekonomskih resursa i hrane znai da 800.000.000 ljudi ostaje neuhranjeno. Rast prinosa osnovnih itarica se usporava, a gubici posle etve poveavaju. Unitavanje plodnog zemljita erozijom ili loim navodnjavanjem nanosi tetu zemljitu, a time i proizvodnji u regionu. Uopteno govorei, ukoliko se ne pree na metode obrade zemlje koje manje zagauju, bie teko obezbediti hranu za celokupno stanovnitvo u budunosti. Mnoge drave se bore sa problemima niskog ekonomskog rasta, velike zaduenosti, korupcije, nasilja i nedostatka hrane. Ovi problemi mogu biti pogorani akcijama na Severu, kao to su trgovaki protekcionizam. Mnogi stanovnici tih zemalja nemaju pristup drutvenoj infrastrukturi ili dozvolu snabdevanja elektrinom energijom. Mogunost razvoja ekonomskih potencijala je takoe ugroeno, jer nemaju pristup prirodnim resursima, ne dobijaju kredite niti mogu da utiu na nacionalnu politiku. Oekuje se da e rast stanovnika pogorati problem, mada treba imati u vidu da lokalizacija stanovnitva i upotreba resursa vie utie na problem nego broj stanovnika. Smatra se da danas ima vie od est milijardi ljudi na zemlji, i mada se njihov broj poveava neto manje od predvienog, bie ih znatno vie pre nego to se problem rei. Od dve milijarde pretpostavljenog prirataja stanovnika za sledeih dvadeset godina 97% ivee u zemljama u razvoju. Prohtevi stanovnika u zemljama visoke potronje i razvijenim privredama mogu imati dramatiniji uticaj na ivotnu sredinu zemalja sa niskim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika. Potronja prirodnih resursa u privredama visoko industrijalizovanih zemalja ostaje visoka. Trenutno je potrebno 300 kilograma prirodnih resursa za prihod od 100 amerikih dolara u najrazvijenijim privredama sveta (20.03.2005) (www.ecoland.co.yu). S obzirom na obim potronje ovih privreda dolazi do obimnog prestruktuiranja ivotne sredine. Ukoliko se budue privrede zemalja u razvoju takoe budu bazirale na intenzivnoj upotrebi prirodnih resursa, to e predstavljati atak na ivotnu sredinu i prirodne resurse.

23

Upotreba energije se globalno poveala za 70% od 1871. godine. Predvia se dalji rast preko 2% godinje za sledeih petnaest godina, uprkos injenici da dve milijarde ljudi jo uvek nije ukljueno u privredu zasnovanu na upotrebi fosilnih goriva. Ako vie ljudi bude imalo pristup energentima poveavae se emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bate, ak za 50% vie od postojeeg stanja, ukoliko se ne preduzmu ozbiljni napori da se energija bolje iskoristi, a smanji zavisnost od fosilnih goriva. Drutvena infrastruktura i pogodnosti fosilnog goriva i njegova niska cena ozbiljno ugroavaju svaku znaajniju preorijentaciju na istije izvore energije u doglednoj budunosti. Kasnih 90-ih godina prolog veka godinja emisija SO2 bila je skoro etiri puta vea od one iz 50-ih godina, i dostigla je nivo od 160.000 (UNEP 1999). Prema dokumentu Meuvladin dogovor i klimatske promene podaci ukazuju da postoji znaajan i zabrinjavajui uticaj ljudskog faktora na klimatske promene (IPSS 2001). Ovo e se odraziti na pomeranje klimatskih zona, promenu produktivnosti ekosistema i strukturu nekih biljnih, odnosno ivotinjskih vrsta i fenomen naglih vremenskih promena. Imae dodatni uticaj na zdravlje ljudi i nain upravljanja prirodnim resursima u poljoprivredi, umarstvu i ribarstvu, sa znaajnim posledicama na sve zemlje sveta, gde e zemlje u razvoju, a naroito najnerazvijenije biti najranjivije na posledice promene globalne klime.

Intenzivna poljoprivreda, koja zavisi od sagorevanja fosilnog goriva i veoma rairenog uzgoja mahunastih biljaka, oslobaa velike koliine azota, pogorava zakieljavanje, izaziva promene strukture biljnih i ivotinjskih vrsta u ekosistemu, poveava nivo azota u izvorima svee vode preko dozvoljenih granica za ljudsku upotrebu i izaziva zagaenje izvorske vode i morskih prebivalita. Postoji rastua zabrinutost meu naunicima da e nivo poremeaja azotnog ciklusa imati iste posledice kao i poremeaj ugljenikovog ciklusa. Unitavanje ivotne sredine se stalno poveava i dovodi do velikog ugroavanja prirodnih resursa koje ukljuuje eroziju tla, gubitak uma i riba u rekama i morima. Sea uma (uglavnom iz razloga stvaranja oranica, panjaka, podizanja gradova) nastavlja da ugroava i unitava postojee povrine pod umama. Oko 65.000.000 hektara uma izgubljeno je izmeu 1990. i 1995. godine (UNEP 1999). Procenjeno je da ovek ugroava opstanak 60% koralnih sprudova i 34% svih ribljih vrsta na planeti. Kao rezultat degradacije ivotne sredine, raznolikost ekosistema planete Zemlje i mogunost obnove prirodnih resursa smanjila se za 33% u poslednjih trideset godina, dok je potranja za ovim resursima udvostruena (www.ekopokret.org.yu). Bioloki dobijeni proizvodi i procesi ine 40% globalne privrede. Veliki deo ove proizvodnje zasnovan je na uzgajanju sve manjeg broja biljnih i ivotinjskih vrsta i gena. Sa velikim proizvodnim procesima u poljoprivredi i uzgajanju uma, velika bioloka raznovrsnost se zamenjuje proizvodnjom monokultura. Meutim, sve se vie shvata znaaj bioloke raznovrsnosti i mogunosti gubitka odreene biljne ili ivotinjske vrste ili gena (zbog bolesti, klimatskih ili privrednih promena), i obezbeenja intelektualne svojine za sluaj razvijanja nove upotrebne vrste. Tako da taj isti skup bioloki razliitih vrsta dolazi pod kontrolu monih kompanija koje su ih

24

pre toga umanjile i desetkovale. Pored toga, uvek postoje nove institucije koje integriu potrebe opstanka i raznolikost biljnih i ivotinjskih vrsta, i brinu o lokalnim pravima. U isto vreme smanjena je kulturna raznolikost, koja se razvila pored bioloke raznovrsnosti. Globalizacija proizvodnje, komunikacija, znanje, posao i nain odmora ima za posledicu gubitak tradicije koja moe biti dragocen izvor fleksibilnosti.

Veina zemalja zahvaena je danas razliitim stepenom zagaenja, koje se odraava na kvalitet vode, zemljita i vazduha. Uprkos ienju, masovna ekspanzija i upotreba hemikalija, pesticida, tekih metala i drugih tetnih materija poveava opasnost za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

Globalna upotreba vode se stalno poveava, tako da pristup izvorima pijae vode postaje najznaajniji problem 21. veka. Jedna treina svetskog stanovnitva ivi u zemljama koje su ve iskusile veliki ili osrednji nedostatak vode za pie. Taj broj se moe poveati na dve treine za sledeih trideset godina ukoliko se ne preduzmu ozbiljniji napori zatite izvora vode i koordinie njena upotreba. Nekih 30% do 60% urbanog stanovnitva u zemljama sa niskim standardom jo uvek nema kue sa sanitarnim vorovima, niti vodovod i kanalizaciju. Stalna urbanizacija i industrijalizacija, zajedno sa nedostatkom resursa i loim upravljanjem, pogoravaju problem zagaenja ivotne sredine, posebno u gusto naseljenim sredinama. Zagaenje vazduha, loe upravljanje vrstim otpadom, visoko rizinim i toksinim otpadom, velikom bukom, zagaenjem vode rezultirae promenom ovih urbanih sredina u krizne zone ivotne sredine. Deca siromanih porodica su najugroenija i preti im opasnost po zdravlje.

Cilj strategije odrivog razvoja Srbije je da dovede do ravnotee tri kljuna faktora: odrivog ekonomskog rasta, odrivog razvoja drutva na bazi socijalne ravnotee, zatite ivotne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima. Za primenu metoda odrivog razvoja poljoprivrede na podruju Srbije, postoje znaajne komparativne i konkurentske prednosti kako na ravniarskim tako i na brdsko-planinskim podrujima. Tako oivljavanje agrarne proizvodnje uljarima na odrivim osnovama u Srbiji, predstavlja osnovu za rast bioloki kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane od znaaja za ishranu stanovnitva i za poveanje izvoza ovih proizvoda na evropsko i svetsko trite. U tom cilju odrivi razvoj i rast ove agrarne proizvodnje mora se zasnivati, na jednoj strani, na racionalnom i produktivnom korienju prirodnih resursa u cilju proizvodnje bioloki kvalitetnih proizvoda, i na drugoj strani, na reprodukovanju, ouvanju i zatiti potencijala posebno neobnovljivih resursa.

Znaajan segment prirodnih faktora ine i klimatski uslovi od kojih zavisi ostvarivanje odrivog poljoprivrednog razvoja. Varirajui klimatski uslovi znaajno utiu na razlike u postignutoj produktivnosti rada, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja privrednih subjekata u poljoprivredi. Pri ne optimalnoj agrotehnici i nepovoljnim klimatskim uslovima ispoljava se i tendencija zagaivanja prirodne sredine. Ova dva momenta ukazuju na to da se moraju uvaavati obeleja i razlike u klimatskim uslovima koji utiu na gajenje odreene biljne kulture (Vientijevi D., Jovanovi R., 2007).

25

Strategija odrivog razvoja se dakle, zalae za takav model razvoja koji e voditi rauna o prirodnim resursima bitnim za opstanak ljudi. Naa zemlja je usvojila nacionalnu strategiju odrivog razvoja 2008. godine, koja treba da utre put ostvarivanju dinaminog i kvalitetnog privrednog razvoja. Osnovni preduslovi za postizanje takve vrste odrivog razvoja su: obezbeivanje veeg obima investicija; stvaranje nove privredne strukture sa konkurentnim proizvodnim i uslunim programima; povezivanje domaih preduzea sa stranim na partnerskim osnovama; poboljanje kvaliteta rada i poveanje produktivnosti; uvoenje novih (pre svega informacionih) tehnologija; poveanje ulaganja u nauno-istraivaki rad; odrivo upravljanje prirodnim resursima; poveanje ulaganja u razvoj ljudskih resursa.

3. Organska proizvodnja Organski proizvodi smatraju se zdravijim od hrane koja se dobija na konvencionalan nain, a za ovakve proizvode postoji znaajno trite, koje poslednjih godina belei stalni rast. Organska poljoprivreda brzo se razvija i trenutno je prisutna u 125 zemalja u svetu sa razliitim povrinama i intenzitetom. Prema izvetajima FAO skoro 30 miliona hektara zemljita obrauje se na organski nain. GIZ (Nemaka organizacija za meunarodnu saradnju) je 2010. godine, u saradnji sa konzorcijumom AFC/FIBL, sproveo ispitivanje sektora organske proizvodnje sa ciljem prikupljanja podataka o povrinama, koliinama proizvoda, broju proizvoaa, regionalnoj distribuciji organskih proizvoda itd. U ovu svrhu koriena je metodologija vajcarskog institute FIBL za Svet organske poljoprivrede. Pomenuta metodologija bila je osnova za izradu revizije podataka koju je krajem 2012. godine sprovela Nacionalna asocijacija Serbia organica uz podrku GIZ.

Rezultati istraivanja koji su obuhvatili pregled povrina pod organskom proizvodnjom u Srbiji, pokazuju da se organska proizvodnja trenutno obavlja na povrini od oko 829.000 ha. Navedenim brojem hektara obuhvaene su i povrine koriene za sakupljanje divljeg jagodastog voa, peuraka i lekovitog bilja. Treba napomenuti da u Srbiji ne postoji podatak o ukupnoj povrini na kojoj se odvija sakupljanje divljih biljnih vrsta iz prirodnih stanita. Obradivo zemljite korieno za organsku proizvodnju zauzima povrinu od preko 11.000 ha. Registrovane povrine pod organskom poljoprivredom u Srbiji 2012. godine date su u tabeli 1.

Od ukupnih povrina pod organskom proizvodnjom (tabela 1), viegodinje vrste se uzgajaju na oko 46,7%, a jednogodinje na oko 46%. Ostatak od 73% ine livade i panjaci. U okviru kategorije viegodinjih vrsta, dominiraju jabuke i ljive, a sledi ih jagodasto voe, naroito maline. itarice, soja i povre su glavne uzgajane jednogodinje vrste. Takoe, postoji znaajan porast u povrinama pod jednogodinjim vrstama.

U dravama Evropske zajednice, dvanaest pridruenih lanica (Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovenija, Slovaka, eka, Maarska, Kipar), dravama lanicama EFTE (Island, Linhentajn, Norveka, vajcarska) i dravama poput Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, pod organskom proizvodnjom nalazi se ukupno oko 4,3 miliona hektara. U zemljama Evropske unije prodaja

26

organskih poljoprivrednih proizvoda je utrostruena u poslednjih dvadesetak godina. U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda ve predstavlja znaajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Najvee trite organskih proizvoda je u Nemakoj sa 2,8 milijardi dolara i godinjim rastom od 10%. U svetu se pod organskom proizvodnjom nalazi vie od 17 miliona hektara. Najvei deo tih povrina nalazi se u Australiji (7,7 mil. ha), Argentini (2,8 mil. ha), u dravama Severne Amerike (1,3 mil. ha) i Italiji (vie od milion ha). Konzumacija organske hrane u svetu pokazuje porast izmeu 10-15% na godinjem nivou, slede Nemaka, Francuska, Kanada i Japan. Proizvodnja organske hrane skuplja je od klasine 30 do 50%, pre svega, zbog velikih trokova ive radne snage, ali je istovremeno cena organskih proizvoda od 50 do 400 puta vea nego cena hrane koja je proizvedena na konvencionalan nain. Procenjuje se da se nesertifikovana proizvodnja odvija na jo oko 20 miliona hektara, to ukupno ini oko pedesetak miliona hektara poljoprivrednih povrina u svetu (2008). Svetsko trite proizvoda organske poljoprivrede ima tendenciju poveanja koja iznosi 48 milijardi dolara (FAO). Ista se poveava u odnosu na poetak devedesetih nekoliko puta. Prema procenama do 2015. godine ta suma bi mogla da dostigne i 90 milijardi dolara. Procenjuje se da e uee u trinom segmentu ovih proizvoda nastaviti da raste i u narednoj deceniji i to po prosenoj godinjoj stopi od 15 do 20% (Vlahovi B., 2010). Tabela 1 Registrovane povrine pod organskom poljoprivredom u Srbiji 2012. Table 1 Registered land under organic farming in Serbia 2012.

Kategorija Vrsta Sertifikovane povrine (ha)

U periodu konverzije (ha)

Ukupno (ha)

Viegodinje Jabuka 1177,55 6,02 1183,57 Malina 550 142,46 692,46 Jagoda 41,42 11,54 52,96 ljiva 1188,56 39,48 1128,04 Vinja 409,94 26,38 436,32 Drugo 686,53 865,31 1151,84

Ukupno voe 4054 1091,19 5145,19 Jednogodinje Kukuruz 280,37 539,33 819,7

Penica 284,66 281,72 566,38 Soja 104,53 39,5 144,03 Povre i dr. 296,5 233 529,5

Ukupno jednog. 669,56 860,55 1530,11 Panjaci 20,83 818,97 839,7

(Izvor: www.siepa.gov.rs/ci/files/pdf.2013)

Da bi nai proizvoai uli na trite Evropske unije, i da bi se omoguilo potroaima u Srbiji da imaju pristup ovom proizvodu, potrebno je uraditi sledee (Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, 2005): osnovati domae telo za sertifikaciju; uspostaviti sistem subvencionisanja organskih proizvoaa; omoguiti finansijsku pomo za period konverzije u organsku proizvodnju; uvoenje potrebnih standarda u preraivake kapacitete; podrka marketinkoj organizaciji proizvoaa kao i promocija srpskog organskog proizvoda.

27

Ovu aktivnost bi trebalo povezati sa promocijom drugih proizvoda specifinog kvaliteta kao to su proizvodi sa geografskim poreklom, tipini proizvodi i slino. Na tritu Srbije raste tranja za organskim proizvodima, uz korienje dozvoljene ambalae, sertifikata i loga za organski proizvod. Stabilna proizvodnja, irok, stabilan, konkurentan i prepoznatljiv asortiman, osnov su za dinamiziranje izvoza.

Proizvodi koji se dobijaju u organskoj proizvodnji imaju svoju robnu marku i ostvaruju nekoliko puta veu cenu od onih dobijenih konvencionalnim putem. Poveanje povrina pod organskom proizvodnjom znaajno bi uticalo i na poveanje konvencionalne proizvodnje, a kvalitetnom preradom mogli bismo postati znaajni izvoznici ovih proizvoda.

U Srbiji, prema nezvaninim podacima 400 poljoprivrednika proizvodi hranu bez upotrebe hemijskih sredstava, od toga 46 zemljoradnika imaju sertifikate za proizvodnju organske hrane. Proizvode se organske maline, vinje, borovnice, kupine, jabuke, povre, penica, jeam, bundeve, sokovi, koncentrati i sueno voe. U umskim i planinskim predelima kao delatnost javlja se i sakupljanje umskog voa i plodova. Iako se najvei deo organskih proizvoda, ali i sakupljenih umskih plodova plasira na inostrano trite, procenat organske proizvodnje u Srbiji trenutno je zanemarljiv, a preciznih podataka o povrinama organske proizvodnje za sada nema (www.organska-poljoprivreda-srbiji).

Osnovne mogunosti Srbije za proizvodnju organske hrane predstavljaju: obradive povrine, prirodni rezervati, umske zone koji imaju idealne agroekoloke uslove za proizvodnju; veliki klimatski diverzitet kao uslov proizvodnje razliitih biljnih i ivotinjskih vrsta; ponuda organski proizvedene hrane na evropskom tritu manja je od tranje (ansa Srbije); oekuje se poveanje tranje za proizvodima organske proizvodnje u Evropi.

U Vojvodini postoje komparativne prednosti za razvoj biljne organske proizvodnje, gde organsko ratarstvo ima odline uslove za razvoj u ovoj oblasti. Uspena organska proizvodnja u ratarstvu poiva na zemljitu dobro snabdevenim organskom materijom, dobre strukture i doborih vodno-vazdunih osobina. S tim u vezi otvaraju se mogunosti za razvoj organskog semenarstva. Ovo pitanje je u poetku reavano korienjem ne tretiranog semena konvencionalnih sorti proizvedenog u konvencionalnim uslovima, dok je usavravanjem proizvodnje u sledeoj fazi postavljen zahtev za se seme konvencionalnih sorti proizvodi metodom organske proizvodnje, odnosno da se zameni organskim sortama.

U Srbiji postoji veliki problem koji prati ovu organsku proizvodnju organskog semena. Ne postoji baza podataka o ponudi i potranji, cene su zbog malih koliina organskog semena relativno visoke, problem je i tehnika i tehnologija koja nije dovoljno razraena. Pored toga, ponuda organskih sorti i organskog semena ne prati ekspanziju organske proizvodnje. U Srbiji praktino nije postojalo organsko oplemenjivanje biljaka i komercijalna proizvodnja organskog semena, sve do 2008. godine kada je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada proizveo deklarisano sortno seme soje iz organske proizvodnje (Pejanovi R., 2013).

28

U Srbiji postoje izuzetno visoki potencijali za organsku proizvodnju, to dokazuje i injenica da je ak 5 do 10% zemljita nezagaeno i spremno za organsku proizvodnju. (Vlahovi B., 2010). Imamo i najmanju potronju zatitnih sredstava po hektaru obradive povrine. Od 90-tih pa do 2000-te godine upotreba pesticida opala je za 90%, to je samo po sebi preduslov za zasnivanje organske proizvodnje hrane. Klimatski uslovi i jo uvek nezagaena ivotna sredina omoguuju da imamo veliku prednost u odnosu na druge zemlje za zasnivanjem i poveanjem povrina pod organskom proizvodnjom. Uzgoj organskih proizvoda moe se zasnivati na vie od 200.000 hektara. Dakle, Srbija ima dobre prirodne predispozicije za proizvodnju organske hrane. Predstavnici resornog Ministarstva i nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica konstatovali su da u Srbiji raste tranja za organskim proizvodima, ali da je budunost te privredne grane u izvozu na evropsko trite. Na taj nain bi naa zemlja mogla da postane znaajan i prepoznatljiv region u svetu, gde je skoro 90% organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na trita zemalja EU, SAD i Japana.

4. Zakljuak

Na osnovu svega do sada iznetog zakljuujemo da dugoroni koncept odrivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji, osim ekonomske efikasnosti i tehnolokog napretka, veeg uea istijih tehnologija i inovativnosti celog drutva i drutveno odgovornog poslovanja, obezbeuje smanjenje siromatva, dugorono bolje korienje resursa, unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta ivota i smanjenje nivoa zagaenja na nivo koji mogu da izdre inioci ivotne sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta. Opti cilj Strategije odrivog razvoja Srbije koji se odnosi na poljoprivredu moe se shvatiti kao stvaranje ekonomski isplative i ekoloki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje, koja bi trebalo da bude osnova egzistencije seoskog stanovnitva u oblastima, u kojima postoje prirodni preduslovi da se postigne odgovarajui nivo konkurentnosti za prodor na evropsko i druga trita. Re je o organskoj proizvodnji iji se osnovni ciljevi mogu sumirati kroz: poveanje proizvodne sposobnosti (plodnosti) zemljita; minimiziranje energetskih inputa na poljoprivrednim dobrima; smanjenje rizika po okolinu; kao i odravanje postignutog nivoa proizvodnje.

Organska poljoprivreda ostvaruje stabilnije i kvalitetnije prinose, te na tritu prehrambenih proizvoda ima veu snagu zaraivanja kroz vee prodajne cene, i na taj nain ostvaruje i veu ekonomsku dobit u vidu profita i dugoronu ekonomsku korist. Potencijali koje ima organska poljoprivreda, kao i prednosti, mogu znaajno unaprediti zaposlenost radne snage, te na taj nain smanjiti jaz u ivotnom standardu izmeu velikih gradova i ruralnih podruja, kao i zadrati stanovnitvo na poljoprivrednim podrujima Srbije.

5. Literatura 1. Gajdobranski, A. (2009): Faktori konkurentnosti proizvodnje uljarica Srbije,

Fakultet za ekonomiju i inenjerski menadment, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad, doktorska disertacija, str. 125-127.

29

2. Interni materijal (2000-2012): Statistiki godinjaci Srbije - za odreene godine. 3. Studija (2007): Mogunosti proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini-

studija, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, 86-90. 4. Slubeni glasnik RS (2005): Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, br. 55/05 i

71/05. 5. Nauni skup (2009): Institucionalne promene kao determinanta privrednog

razvoja Srbije, Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, str. 58. 6. Kovaevi, D. (2004): Organska poljoprivreda, Koncept u funkciji zatite ivotne

sredine, Savremena poljoprivreda, Novi Sad, str. 37-39. 7. Kovaevi, D. (2010): Zatita ivotne sredine u ratarstvu i povrtarstvu, Skripta,

Poljoprivredni fakultet, Zemun, str. 111-117. 8. Pejanovi, R., Tica, N., Vlahovi, B. (2003): Faktori konkurentnosti poljoprivrede,

Zbornik radova, Agroekonomika, Novi Sad, str. 38-40. 9. Pejanovi R. (2013): Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije, Univerzitet u Novom

Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku i sociologiju sela, Novi Sad, str. 235.

10. Vientijevi, D., Jovanovi, R. (2007): Tehnoloki razvoj i njegov uticaj na odrivi razvoj poljoprivrede i zatitu ivotne sredine, Zbornik radova, Beogradska poslovna kola, Beograd, str. 136.

11. Vlahovi, B. (2010): Trite agroindustrijskih proizvoda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 17.

12. Vlahovi, B. (2013): Organska poljoprivreda-ansa za agrobiznis, Prirunik, gradska uprava za privredu, Novi Sad, str. 79.

13. ukanovi, M. (1997): ivotna sredina i odrivi razvoj, Elit, Beograd, str. 99-102. 14. Zaki, Z. (2001): Agrarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 39-41. 15. www.ino.komora.net 16. www.fao.org 17. www.wikipedia.org 18. www.eurostat 19. www.odrivi-razvoj-u-srbiji-seminarski rad 20. www.odrzivi-razvoj.gov.rs 21. www.ecoland.co.yu 22. www.ekopokret.org.yu 23. www.organska-poljoprivreda-srbiji

30

SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND ORGANIC FARMING AS IMPORTANT FACTORS IN MODERN AGRICULTURAL

PRODUCTION

Radosavljevi ivota1, Gajdobranski Aleksandra2, Krmpot Vera3

Summary

According to demographic forecasts, the trend of world population growth will continue in 21st century, which means that the need for agricultural production will be even higher. Agriculture is expected to meet such increased demand. However, agriculture will be able to respond to this new demand only if it is developed on the principles of sustainable development and organic farming. This concept of modern agricultural production refers to creating economically viable and environmentally friendly agricultural production. It should form the basis of rural population livelihood in the areas which have natural prerequisites to achieve the appropriate level of competitiveness for penetration to European and other markets. Nevertheless, there is also the whole set of related problems of sustainable development which should be addressed by adequate economic policies.

Keywords: sustainable development, organic farming, natural resources

Primljen/Received:10.05.2014.

Prihvaen/Accepted:25.05.2014.

1 ivota Radosavljevi PhD, Professor, Faculty for Education of executives, Novi Sad, Serbia,

E-mail: info@fpsp.edu.rs 2 Aleksandra Gajdobranski PhD, Assistant Professor, Faculty F@M, UNION University,

Belgrade, Serbia, Tel: +381 22 22-86-067, E-mail: aleksandra.gajdobranski@famns.edu.rs 3 Vera Krmpot MBA, doktor candidate, editor in Sterijino pozorje, Novi Sad, Serbia,

Email:vera.krmpot@pozorje.org.rs

31

UDK: 631.1:005.942 Originalni nauni rad Original Scientific paper

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUBA NA INTERNETU

Zoranovi Tihomir 1, Svetlana Potkonjak 2, Maki Ksenija3

Rezime

Poljoprivredna savetodavna sluba je u Srbiji organizovana po teritorijalnom principu. Vlada AP Vojvodine organizuje i pomae rad poljoprivredne savetodavne slube na teritoriji AP Vojvodine. Razvojem Interneta, ulaskom raunara u sve vie domova, stekli su se uslovi da se nain pruanja informacija promeni i dopuni novim tehnikim mogunostima. Na ovo je veliki uticaj imalo unapreenje komunikacione infrastrukture, posebno u ruralnim predelima, gde se pristupanje Internetu radikalno ubrzalo naputanjem modemskog pristupa, digitalizovanjem telefonskih centrala koje sada omoguavaju ADSL pristup Internetu i, uglavnom privatnom inicijativom, instalisanjem beinog Interneta kada se sa nekoliko antena omoguava brzi Internet celom naselju.

U radu je analiziran zvanini portal Poljoprivredne savetodavne slube AP Vojvodine sa stanovita sadraja, funkcionalnosti, aktuelnosti i naina komuniciranja sa korisnicima.

Kljune rei: savetodavna sluba, web portal, poljoprivredna proizvodnja

1.Uvod

Savetodavna sluba, kao oblik pomoi poljoprivrednim proizvoaima postoji u skoro svim zemljama. Retke su drave koje je nemaju ili u kojima je do te mere neefikasna da se moe rei da postoji samo na papiru. Za dobro organizovanu savetodavnu slubu potrebni su mnogi preduslovi (prostorije, oprema, kadrovi itd.). Rezultate rada savetodavne slube je teko oceniti jer zavisi od mnogo faktora, poev od kvaliteta uspostavljenih kontakata sa gazdinstvima na terenu, strunosti i iskustva zaposlenih pa do naina delovanja.

1 Dr Tihomir Zoranovi, docent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg

Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, Email: tihomir@polj.uns.ac.rs 2 Dr Svetlana Potkonjak, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet,

Trg Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, Email: spot@polj.uns.ac.rs 3 Mr Ksenija Maki, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja

Obradovia 8, Novi Sad, Email: ksenija@polj.uns.ac.rs

32

Savetodavna sluba na naim prostorima se pominje sredinom 19. veka. Godine 1851. je formirana "Dravna ekonomija" u Topideru i konjunica u Ljubievu, a 1853. godine Biro za gajenje ivotinja u Poarevcu. Iste godine je formirana i Poljoprivredna kola (radila 2 godine) koja je obrazovala prvih 200 strunjaka poljoprivredne struke. Organizacija slube svake zemlje je prilagoena konkretnim uslovima i ciljevima. Zajedniko je da u svim zemljama finansiranje slube dobrim delom preuzima drava, a neke usluge finansira u celosti. Korisnicima usluga se uglavnom naplauju samo direktni trokovi ime se usluga slube ne pretvara u skup troak. Savetodavna sluba je uglavnom organizovana po teritorijalnom principu i ine je savezna, regionalne i lokalne slube.

U veini zemalja savetodavna sluba se direktno oslanja na fakultete i poljoprivredne kole. Jedno od eih reenja je da zaposleni na fakultetu, specijalisti pojedinih oblasti, imaju ugovor kojim se obavezuju da rade poslove savetodavstva 2-3 dana nedeljno na terenu. Time se omoguuje neposredan svakodnevni kontakt strunjaka sa gazdinstvima u svom reonu, a gazdinstvima pravovremena, prvoklasna usluga.

Razvojem tehnologije pristup informacijama je znaajno olakan i problem postaje kako izdvojiti eljeno saznanje iz prave ume tekstova, poruka, elektronskih knjiga i portala. U tome mogu znaajno pomoi Internet pretraivai i specijalizovani portali, namenski razvijeni da bi na jednom mestu pruili to vie informacija o predmetu interesovanja.

Savetodavne slube su servis koji kroz seminare, skupove, kurseve, (zimske) kole, predavanja, broure itd. pokuava da dopre do svih zainteresovanih za problematiku poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje, a jedan od novijih naina je putem specijalizovanih portala kojima se pristupa preko Interneta (Zoranovi T, Vukoje V., 2002).

Konfigurisanje web portala danas ne predstavlja prevelik problem jer je na raspolaganju veliki broj CMS (Content Management System) platformi koji omoguavaju da i korisnici bez veeg poznavanja raunara i informatiki polupismeni publikuju na Internetu funkcionalan portal. Zato se danas "Web dizajnom" bave ljudi raznih profila, od informatiara do umetnika i dizajnera. Vrlo je teko uskladiti viziju izvrioca sa zahtevima naruioca i za pronalaenje kompromisa je potrebno mnogo strpljenja i dogovaranja to esto nedostaje. Ali, za formiranje portala postoje pravila koje treba potovati to esto nije sluaj na naim portalima, ak i renomiranih institucija (npr. https://www.cs.cornell.edu, Sears, A. & Jacko, J, 2008; Dillon, A. and Zhu, E, 1997.). Nepotovanje osnovnih pravila dovodi korisnike u nedoumice, oteava pronalaenje traenih podataka, nepotrebno troi vreme posetioca i, na kraju, posetilac odlazi i nikada se vie ne vraa.

2. Metod rada i izvori podataka

Prema podacima Republikog zavoda za statistiku 2008. godine 34% domainstava u Srbiji je posedovalo raunar, to je za 7,5% vie nego prethodne godine. Zastupljenost

33

raunara varira od teritorijalne sredine 45,4% domainstava u Beogradu, u Vojvodini 34,4% domainstava, a u centralnoj Srbiji 26,3% domainstava. Internet prikljuak u Srbiji je posedovalo 26,3% domainstava u Beogradu je procenat tih domainstava najvii 39,2%, u Vojvodini 29,2% a u centralnoj Srbiji 16,5% (izvor: Republiki zavod za statistiku). Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije u 2012. godini vie od polovine domainstava u Srbiji, 55,2 odsto, poseduje raunar - 3,1 odsto vie u odnosu na prolu godinu, dok internet prikljuak ima 47,5% domainstava, to je poveanje od 6,3 odsto.

Najzastupljeniji ureaj u domainstvu je i dalje televizor sa 97,2 odsto, potom slede mobilni telefon - 83,9 odsto, kablovska televizija - 44,5 odsto i lap-top sa 21,4 odsto.

Vie od 2,5 miliona graana koristi raunar svakog dana, a internet vie od 2,1 milion. Istraivanje je pokazalo da se internetu najee pristupa preko personalnog raunara - 84, 8 odsto, mobilnog telefona - 37,2 odsto, to je znaajno poveanje u odnosu na 2011. godinu od 21,5 odsto, a potom sledi lap-top 35,4%.

Zastupljenost Internet prikljuka najvea je u Beogradu i iznosi 60,5 odsto, u Vojvodini ona iznosi 49,3, a u centralnoj Srbiji 40,6 odsto.

Kada je re o nainu pristupanja Internetu, od ukupnog broja domainstava koja poseduju internet prikljuak, ADSL ima 51 odsto, kablovski internet 31, WAP i GPRS 24,4, a modemsku konekciju 1,4 odsto domainstava to je smanjenje za 6,4 odsto u odnosu na 2011. godinu.

Internet je najee korien za traenje informacija o robi i uslugama - 72,5 odsto, razmenu elektronske pote - 71,6 odsto, itanje ili preuzimanje on-line novina i asopisa 68,2 odsto, uee na drutvenim mreama 66,2 odsto, a najmanje za internet bankarstvo 9,3 odsto i kreiranje veb-sajtova i blogova 6,5 odsto.

Uenje pomou Interneta nije statistiki obraivano, ali je omogueno svim korisnicima (Zoranovi T, 2001), jedino to se moraju razviti specijalizovani portali sa tom namenom (Zoranovi T, Tica N., 2001). Na osnovu predoenih statistikih podataka moe se zakljuiti da se Internet komunikacija ubrzano usvaja i da joj se mora posvetiti posebna panja. Novim trendovima se moraju prikljuiti i savetodavne slube pruajui svoje usluge i na ovaj nain. Razvijene zemlje imaju razgranatu mreu ustanova za saradnju sa proizvoaima, u SAD je Cooperative State Research, Education and Extension Service (http://www.csrees.usda.gov/about/about.html), slino i u Nemakoj (Jankovi, 2006.). Analizirana je prisutnost savetodavnih slubi na Internetu, naini komunikacija sa korisnicima, dostupnost i oblik specijalizovanih uputstava i aktuelnost postavljenih informacija.

34

3. Rezultati istraivanja

Mrea savetodavnih stanica je projektovana i realizovana na celoj teritoriji AP Vojvodine koja je imala velike ingerencije oko organizovanja i funkcionisanja savetodavne slube. Odlukom objavljenom u Slubenom listu AP Vojvodine br. 25/2012, Vlada AP Vojvodine je preuzela osnivaka prava nad poljoprivrednim slubama osnovanim na teritoriji AP Vojvodina. Zato je analizirano prisustvo i nain organizovanja zvanine stranice poljoprivredne savetodavne slube AP Vojvodine tj. Internet portala na adresi http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/ (slika br. 1).

Portal je realizovan u savremenom, aktuelnom i besplatnom Drupal CMS (Content Management System) okruenju, karakterie ga savremen izgled i vrlo velike mogunosti prilagoenja potrebama naruioca. U vrhu strane se nalazi logo Poljoprivredne savetodavne slube AP Vojvodine i polje za pretragu sajta, bez ikakve potanske ili Email adrese i mogunosti direktnog kontakta telefonom. U horizontalnom meniju se moe pristupiti svim stranicama na portalu i autori su imali velikih problema kako organizovati obilje informacija kojima se moe pristupiti.

Levi deo stranice sadri linkove ka konkursima APV to ukazuje da je portal namenjen prvenstveno kao informator o aktivnostima APV u oblasti raspisanih konkursa, pri emu se ne razdvajaju konkursi po korisnicima kojima su namenjeni. Ovo moe razliitim kategorijama korisnika oduzeti vie vremena, ali ni konkursa nema previe. Centralni deo stranice je namenjen poljoprivrednim proizvoaima, razvrstano po vrstama proizvodnje to korisniku omoguava lako i brzo pronalaenje vrste podataka, a na pomonoj stranici se izdvajaju teme "Vesti", "Preporuke", "Publikacije" itd. Sadraj tema je opti, ne postoji regionalna podeljenost to smanjuje aktuelnost i korisnost informacija, a ne postoji ni zastupljenost svih savetodavnih centara ve samo najaktivnijih.

Desni deo stranice je, takoe, namenjen poljoprivrednim proizvoaima sa direktnim linkom ka spisku svih savetodavaca u svim poljoprivrednim stanicama, sa punom identifikacijom savetodavaca, ukljuujui Email adresu i broj mobilnog telefona. Zelena prognoza je sa zadnjom informacijom od 5.juna 2013. godine (stare vie od godinu dana) neupotrebljiva, osim linka ka podacima o padavinama koju odrava prognozno-izvetajna sluba za zatitu bilja i gde se na pregledan nain mogu dobiti dekadni podaci o padavinama sa 50 automatskih stanica u AP Vojvodini i koja se dnevno aurira. Za svaku pohvalu je i akcija PIS SMS gde prognozno-izvetajna sluba alje zainteresovanim besplatne SMS poruke kao i usluga SMS znanje sline namene.

35

Slika 1. Portal savetodavne slube Picture 1. Extension Service Portal

36

Donji deo glavne stranice je pokriven linkovima prema Forumima, Ostalim konkursima, spiskom izdatih publikacija, Google mapom svih savetodavnih centara i kursnom listom. Prijavljivanje na portal za uestvovanje na Forumima i postavljanje pitanja i etvorodnevna vremenska prognoza svakako zasluuju mesto u gornjem delu ekrana (sa http://www.weather2umbrella.com/clients/w2u_forecast_app/tamis.html).

Samo Poljoprivredne savetodavne slube iz pet centara imaju svoje portale ali je njihova upotrebljivost mala jer su podaci na njima stari jednu do etiri godine, a jedan centar nije platio zakup hostinga pa se na poziv njihove adrese javlja sajt provajdera.

4. Zakljuak Portal Poljoprivredne savetodavne slube AP Vojvodine je jedan od vrlo uspenih pokuaja da se savremene tehnologije iskoriste kako bi se znanje i saveti pribliili korisnicima. Portal sadri aktuelne informacije, redovno se odrava i dopunjuje novim aktuelnostima i predstavlja dragocen izvor specijalizovanih informacija, pre svega o konkursima, pravilnicima, zakonima koji su lako dostupni na jednom mestu.

Ne manje vana uloga je i pomo savetodavaca poljoprivrednim proizvoaima u pogledu prognoza, saveta i izvetaja, pre svega u direktnoj komunikaciji, bilo Emailom ili telefonom.

Iako portal nije razvijen za pristup preko mobilnih telefona koji su po statistici u najveoj ekspanziji, za svaku pohvalu je pokuaj uvoenja besplatnih SMS poruka poljoprivrednim proizvoaima to pokazuje da se portal razvija u dobrom smeru. Od tema koje su retke ili ih nema su ekonomski pokazatelji proizvodnje, kalkulacije proizvodnje, optimizacije strukture proizvodnje, navodnjavanje, a koje bi trebale da pomognu proizvoaima da donose ekonomski opravdane odluke, od strukture proizvodnje do opravdanosti investicija.

Istraivanje je izvreno u okviru projekata III46006 i TR32044 koje delom finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

5. Literatura

1. Dillon, A. and Zhu, E. (1997) Designing Web-Based Instruction: A Human-Computer Interaction (HCI) Perspective. In B. Khan (ed.) Web-Based Instruction, Englewood Cliffs, NJ: Educational Technology Publications, 221-225.

2. Jankovi, D. (2006) Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva u Nemakoj. Ekonomika poljoprivrede, Beograd, vol. 53, Tematski broj (13-667).

3. Sears, A. & Jacko, J. Human-Computer Interaction Handbook: Fundamentals, Evolving Technologies and Emerging Applications 2nd Edition. New York, USA: Taylor & Francis Group, 2008.

4. Zoranovi T.: Savetodavstvo i uenje pomou Interneta u agrobiznisu, Agroekonomika br. 30, 185-189, 2001.

5. Zoranovi T., Tica N.: Uenje, poljoprivredno savetodavstvo i Internet, SIM-OP-IS 2001, 425-428, Beograd, 2001.

37

6. Zoranovi T., Vukoje V.: Savetodavstvo namenjeno poljoprivrednim gazdinstvima smeteno na webu, Agroekonomika br 31, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 151-156, 2001.

7. http://www.weather2umbrella.com/clients/w2u_forecast_app/tamis.html, (pristupljeno 30.06.2014.)

8. http://www.csrees.usda.gov/about/about.html, (pristupljeno 30.06.2014.) 9. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/, (pristupljeno 30.06.2014.) 10. https://www.cs.cornell.edu/courses/cs1305/2011su/lectures/hci.pdf, (pristupljeno

30.06.2014.)

38

AGRICULTURAL EXTENSION SERVICE ON THE WEB

Tihomir Zoranovi1, Potkonjak Svetlana2, Maki Ksenija3

Summary

In Serbia, agricultural extension service is organized territorially. Government of Autonomous Province (AP) of Vojvodina is engaged in organizing and providing support for agricultural extension service on the territory of AP Vojvodina. Development of the Internet and computers becoming part of everyday life (with computers entering increasing numbers of homes) established basis for different approach to providing information according to new technical possibilities. The main cause for this change was improvement of communication infrastructure, especially in rural areas by shifting from dial-up to ADSL Internet access. The initiative mainly arrived from individuals who, by installing several antennas, provided entire population with wireless Internet access. This paper analyses official portal of Agricultural extension service of AP of Vojvodina in terms of contents, functionality, manner of communication with the users and actuality.

Keywords: agricultural extension service, cooperative service, web portal

Primljen/Received: 15.06.2014.

Prihvaen/Accepted: 30.06.2014.

1 Tihomir Zoranovi, PhD, Assistant Professor, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture,

Trg Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, Email: tihomir@polj.uns.ac.rs 2 Svetlana Potkonjak, PhD, Professor, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg

Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, Email: spot@polj.uns.ac.rs 3 Ksenija Maki, Master, assistant, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg

Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, Email: ksenija@polj.uns.ac.rs

39

UDK: 334.73.021 Pregledni rad

Review paper

1

, . . , . , . . - , . , . , . , . . : , , , , .

1 , , , , Email: miljan_drg@yahoo.com

40

1. , , . . , . - . , XX , XXI , . . , . ( ). . . 300 . XIX . . 1844. . , , , , . , . , , , - . , . , , , . , , , . , . . . , . . . 1846. () . . , XIX , , . 29. 1894. .

41

. , . 1914-1918 , , . I , ( ) . . , , . . , . . , . , . . . . 2000- , (, 2007). , . . .

2. . . , , . , , - . . , . . , . . ,

42

, , , . . . . , . . . . . . ( ) . , , , . , . , . , . . , .

3. 3.1. .

, XIX . . , - , - . 1846. () (, , 1844.; , , 1845.)2. XIX , . . - . (1870) . . 1868. . 1873. (, 1963).

2 1869. ; 1868. ; 1869.

, 1883., . www.yasav.org.rs/istorijat.htm.

43

( ) , . . . , XIX , , , . , XIX (, 1968). . , , . 1870. - . . 29. 1894. ( , (1955). . . () . , . . , , , . . 1894. I 1913. 782 (, 1999).

3.2. I . . , ( ) , , . . (1925.) . (1927.) . (1894-1929.) 1945.

44

. . (1935.) 1938. 1920. , 1937. .3 1938. 10.906 9.019 . . 800 (1920) 1258 (1922. ). 1922. II 1077 (1939. ). . , , ( 1936. ), , , , . 1.

(1930-1939.) Table 1. The number and types of agricultural cooperatives in the agriculture of

Yugoslavia (1930-1939.)

-

- -

1930. 4.491 2.867 1.078 546 1931. 4.689 2.807 1.121 761 1932. 5.091 2.897 1.265 929 1933. 5.470 2.149 1.456 1.065 1934. 5.694 2.915 1.667 1.112 1935. 5.848 2.868 1.783 1.195 1936. 6.082 2.855 1.940 1.287 1937. 8.276 4.433 2.099 1.744 1938. 9.019 4.645 2.370 2.004 1939. 9.359 4.730 2.549 2.080

: , 1999

3 1937.

1898. . .

45

2. (1920- 1939..) Table 2 Trends of number of credit cooperatives in Serbia (1920 - 1939.)

1920. 800 1930. 1187 1921. 808 1931. 1096 1922. 1258 1932. 1139 1923. 1227 1933. 1173 1924. 1220 1934. 1156 1925. 1181 1935. 1109 1926. 1165 1936. 1109 1927. 1083 1937. 1096 1928. 1059 1938. 1098 1929. 1087 1939. 1077

: , 1999

3.3. - 1945- 1989

, , . , , ( ) (1944.), , (1945.) (1946.). . . . , -"" , , . , (1953.) 276.000 25-35 10 . , . 1949. . - () (). ,

46

, . . . , , , , , . , , . 1952. , (1. 1953. ) . , " " (30. 1953.) . , , 7.000 1952. , 1.000 1955. , 400 1958., 1965. , , 10 (, 1981).

1957. , 4, . . , 10 . , , . ,