Aikido

Vetina mira

Aikido je japanska borilaka vetina, nastala 1925. godine. Osniva Aikido vetine je Morihei Ueshiba, vrhunski poznavalac vie borilakih vetina (bio je majstor 18 borilakih vetina) koje je sistematizoavo i nazvao Aikido. Osnova Aikido vetine potie iz vetine Daitoryu Aiki Jujutsu koja je nastala u devetom veku. Tehnika ove vetine je vekovima prenoena u tajnosti sa kolena na koleno. Sokaku Takeda je bio vrhunski majstor Daitoryu Aiki Jujutsua, koji je prvi poeo da iri Daitoryu u javnost. Vetinu koju je on prenosio mogli su da vebaju samo oni u koje je imao najvie poverenja. Jedan od takvih bio je i osniva Aikido vetine, Morihei Ueshiba. Morihei Ueshiba je zadrao u nazivu re Aiki, i umesto Jujutsu dodao Do to znai Put ili Nain. Re Aiki je stara nekoliko hiljada godina. Pojavljuje se ak i u mitolokim spisima postanka sveta. Ai znai sklad, harmonija. Ki prirodna, unutranja energija. Do znai Put ili Nain. S toga, naziv Aikido vetine moe biti preveden na na jezik kao Put ili Nain kako uskladiti energiju. Naime, to znai sklad sa partnerom, odnosno napadaem koji kree da napada. Ovakav prnicip Aiki, omoguava samoodbranu bez upotrebe snage, to omoguava fiziki slabijima da se odbrane od fiziki jaih.

Osniva Aikido vetine je govorio: "Aikido omoguava slabijima da postanu jaki, a jakima da postanu svesni svoje snage".

Morihei Ueshiba

Osniva Aikido vetine, Morihei Ueshiba, roen je 14. decembra 1883. godine u selu Tanabe u Vakajama prefekturi. Bio je ovek visokih intelektualnih sposobnosti, pa je uei borilake vetine od raznih majstora uspeo da destiluje i oblikuje vetinu koja se danas veba irom sveta. Nakon njegove smrti 1969. godine, najui krug uenika nastavlja da veba autentini Aikido. Meutim, vremenom ideja starog majstora o vetini sklada je poela da umire zbog permanentnog cvetanja savremene japanske ekonomije i drutva uopste. Kapital i ekonomija sve vie materijalizuju stare vrednosti koje ipak jo uvek postoje. Imajui Aikido vetinu u vidu, mali je broj ivih Aikido uitelja koji su bili bliski osnivau i osnovnoj ideji Aikido vetine.

Tendo Ryu Aikido

Kenji Shmizu

Kenji Shimizu je jedan od poslednjih uenika osnivaa Aikido vetine, Morihei Ueshibe. U mladosti se bavio Dudoom, a kasnije na preporuku oveka koji je bio blizak prijatelj Morihei Ueshibe, poeo je da ui Aikido. Od 1963. godine pa sve do smrti Morihei Ueshibe, ui Aikido direktno od njega, a 1970. godine osniva svoju kolu, Tendokan. Tendokan kola se nalazi u Tokiju i jedna je od retkih koja je zadrala tradicionalan nain uenja ove vetine. Sensei Shimizu ve 26 godina dolazi u Evropu i prenosi svoje dragoceno znanje dobijeno od Morihei Ueshibe. Svake godine poseuje Nemaku gde vie od tri hiljade ljudi ve dugi niz godina veba Tendoryu Aikido. U oktobru 2002. godine, Sensei Shimizu dobija priznanje od ministarstva inostranih poslova Japana za doprinos irenja japanske kulture u svetu. Kasnije biva pozvan na poasni prijem kod japanskog cara u znak priznanja za doprinos irenja japanske kulture. Kenji Shimizu, osniva Tendoryu Aikido kole nakon 44 godina bavljenja Aikidoom i 25 godina irenja Aikdio vetine po svetu, dobio je nagradu ministarstva inostranih poslova Japana za irenje japanske kulture

po svetu i unapreenja meuljudskih i meudravnih odnosa. Nagradu je uruila ministarka insotranih poslova Japana, gospoa Yoriko Kavaguci, koja je uruujui nagradu, etitala Sensei Shimizuu i zahvalila na uloenom naporu za unapreivanje dobrih odnosa kroz irenje aikido vetine. Sveano uruenje nagrade odrano je 16. jula 2002. godine u sveanom holu japanskog ministarstva insotranih poslova na kome su uruene nagrade jo devetorici ljudi iz sveta kulture, nauke itd. U jesen 2002., godine Sensei Kenji Shimizu ima ast da bude pozvan na sveani prijem kod japanskog cara, koji je prireen u prelepoj bati carske palate u Tokiju. Ovaj poziv predstavlja najviu cast za svakog Japanca. U svetu Aikidoa, ovakva ast ukazana je osnivau Osensei Morihei Ueshibi i uitelju Kenji Shimizuu, njegovom ueniku. Japanski car Akihito je redom pozdravljao sve zvanice i samo kod nekoliko se zaustavio, razmenivi par rei. Jedan od njih kod koga se zaustavio bio je Sensei Kenji Shimizu, koji je uz duboki naklon pozdravio cara. Zatim mu se car zahvalio na dolasku i na naporu uloenom za ouvanje Aikidoa kao japanske tradicije, i pruio podrsku za dalje irenje Aikidoa u svetu.

Tendo nebeski put

Osniva Morihei Ueshiba je u svojim spisima i govorima, upueni svojimuenicima, esto pominjao da TEN (nebo) predstavlja sklad ili AIKI. Prema tome,znaenje rei TENDO (Nebeski Put) predstavlja put ka skladu, put prema Aikiju. To istoznai i naziv AIKIDO. Poslednji, najmlai, pa ujedno i najomiljeniji uenik Morihei Ueshibe, osnivaa Aikido vetine, je svoju kolu Aikidoa nazvao TENDORYU. RYU je japanska re koja oznaava kolu. Prema tome, Tendoryu Aikido nije stil, ve kola Aikidoa. Na alost, danas se sve vie stvaraju Aikido stilovi, a razlog tome je nestrpljivost u uenju, kao i pridavanje znaaja samo pokretu tehnike. Uitelj Kenjii Shimizu, esto citira svog uitelja, ije je rei posle 45 godina uenja Aikidoa poeo da shvata: Tehnika je vie od pokreta, snaga je ograniena, a Ki je neogranien. Razvijajte Ki!. Ovo je veoma bitno, jer Aikido tehnika bez Ki-ja nije ni u kom smislu upotrebljiva. Naime, vebajui Aikido, dopirete do svoje unutranjosti, podsvesti koja regulie razne procese metabolizma, usklauje disanje, rad srca itd. Danas mnogo starih ljudi ima slab Ki. To se, izmeu ostalog, manifestuje slabom voljom, odnosno gubitkom radne sposobnosti, padanjem u depresiju itd. Aikido je vetina koju je mogue vebati i u poznim godinama ivota.

Odgovor na pitanje zbog ega je samo na izgled jednostavan. Aikido se veba ponavljajui pokret. S toga, da bi pokret bio usaglaen, mora biti jednostavan i prirodan. U koliko je pokret komplikovan, i esto se menja, nije ga mogue usavriti. U Aikidou nije potrebno izmiljati, tj. usavravati svoj pokret. Usavreni pokret ve postoji. Usavrio ga je upravo osniva vetine, Morihei Ueshiba. Meutim, da bi se nauio takav pokret, potreban je uitelj. Danas je zaista teko doi do pravog uitelja koji vas moe voditi putem Aikija. Vebajui jednostavan, prirodan pokret, on pre ulazi u krv, i kao umee pisanja i itanja, postaje deo vas.

Znati samo pokret je isto to i poznavati slova. Naravno, to nije dovoljno. Potrebno je umeti itati, odnosno pisati. Tako je isto i sa tehnikom. Vebajui, navikavate se na pokret. On postaje deo vas, ali jo uvek nije upotrebljiv. esto postane dosadno ponavljajui jedan te isti pokret svakog treninga, u koliko ne postoji razumevanje sutine tehnike. Upravo za tu sutinu je potreban pravi uitelj. Uitelj koji ima odgovornost za svoje uenike. Poto je ovek bie koje se navikava, kako na dobro tako i na loe, opasno je navii se na pogrean pokret. Govorei iz izkustva, vebajui pogrean pokret, tapkate u mestu, to vas dovodi do stanja u kome razmiljate da ste na vrhuncu, da ste najbolji. Ovo vas dovodi do stalnog sukoba sa drugima, to je suprotno ideji sklada Aiki. Upravo zbog toga, u Aikidou mora postojati pravi uitelj koji vidi i ukazuje na greke. Osniva Aikidoa, Morihei Ueshiba, je bio veoma strog prema svojm uenicima. Nije im dozvoljavao da izvode tehniku po sopstvenom nahoenju. Meutim, samo oni koji su shvatili sutinu pokreta, nastavili su da rade onako kako ih je osniva uio, i posle osnivaeve smrti. Takvih je, naalost, mali broj. Iz godine u godinu, broj takvih uitelja je sve manji i manji. Sensei Kenjii Shimizu je jednom prilikom rekao da je predati nekom znanje, ista odgovornost kao i primiti znanje. Primiti znanje znai odgovornost, i treba se truditi to bolje razumeti i istrajavati u tome. U suprotnom, nosite veliku odgovornost za ono to radite.

Lani Aikido

Na alost, danas postoji puno lanog Aikidoa u svetu. Jedan od njih je i uveni Realni Aikido. Pre 25 godina, Ljubomir Varaarevi je pozvao Sensei Kenji Shimizua da dri Aikido seminar u naoj zemlji. Tada je Shimizu nosio crni pojas 4. DAN, a na seminaru, u sali je stajao veliki natpis Ljubomir Vraarevi crni pojas 4. DAN. Kenji Shimizu ne zna srpski jezik, tako da nije ni znao ta u stvari pie na zidu. Na narod (u publici, koji je gledao seminar), oduevljen seminarom Sensei Kenji Shimizua, je bukvalno preko noi (prenoenjem utisaka i sl.) pretvorio Ljubomira Vraarevia u majstora koji nosi 4. DAN, a za Shimizua niko nikada nije ni uo. Shimizu je za ovo saznao tek po povratku u Japan, i posle toga 20 godina nije dolazio u Srbiju, prekinuvi sve kontakte sa nama. to se Vraarevia tie, kada je Sensei otiao za Japan, osnovao je vetinu koju je nazvao Realni Aikido (ta god ta re znaila). Vraarevi je, zahvaljujui Shimizuovom seminaru, i osnivanjem njegove vetine, postao veoma popularan... na la i prevaru. 20 godina kasnije, Ljubomir Vraarevi niotkuda dobija crni pojas 8 DAN. Nikakvih novosti i najava nije bilo, samo je jednog dana imao 8. DAN, a ne 4 DAN (za koji se ne zna odakle ga je dobio). Danas Vraarevi nosi crni pojas 10 DAN., koji je, po prvi put javno, dobio na nekom seminaru u Americi. Posle 25 godina, uspostavljen je kontakt sa Sensei Kenji Shimizuom, i u poslednjih 5 godina ponovo dri seminare kod nas, te je nedavno, dok je bio u Srbiji, pitao Ljubomira Vraarevia odakle mu crni pojas i svi ti DANi, poto mu ga on nikada nije ni dodelio. Ljubomir Vraarevi se naao u veoma nezgodnoj poziciji (nije ni oekivao dolazak Senseija), pa nije ni mogao da mu odgovori. Od tada, sve lai i prevare Realnog Aikidoa su obelodanjene.

Pored Realnog, postoje i druge Aikido vetine i stilovi, kao to je Tradicionalni Aikido, koju je, na veliku sramotu, osnovao Ueshibin unuk, Moriteru Ueshiba. Tu su jo i Obon Aikido, Aikijutstu itd. Svi ovi Aikido derivati, ako ih tako mogu nazvati, su loi, i ne treba ih vebati. Danas, ako ujete za neki Aikido klub u kojem se ne ui Tendo Ryu, odmah znajte da je to lani Aikido, iluzija, i obmana.

Stepenovanja

Hakama su iroke japanske pantalone. Crne je ili tamno-plave boje. Vezuje se trakama oko struka. U pravom i jedinom Aikidou, Tendo Ryu, nose je svi, i poetnici i majstori. ene nose hakamu bordo boje. Hakama nam daje bolji oseaj pri kretanju, i lake moemo da uoimo greke u tehnici dok je nosimo. U Tendo Ryu Aikidou nema polaganja za pojaseve, jer ako bi bilo polaganja, to odmah znai da ima i nadmetanja, a ako ima nadmetanja, to znai da se radi o sportu, a Tendo Ryu Aikido nije sport, ve vetina u pravom smislu te rei. Pojasevi se dobijaju po zasluzi, i nikad se ne zna kada e ga neko dobiti. Dodeljivanje pojaseva se uglavnom vri javno, na kraju trenigna. Deava se da ljudi posle Senseijevog seminara pitaju A zato ja nisam dobio pojas, a tim

pitanjem su u stvari upravo sebi dali odgovor ba zato to pitaju za pojas. Prvi uslov da postante majstor, nosioc crnog pojasa, nije da vam tehnika bude za crni pojas. Deava se da ljudi zaslueno dobiju crni pojas, iako imaju slabu tehinku. Prvi uslov za dobijanje crnog pojasa je da budete dobar ovek, i da uite Aikido ista srca. Kada vebate iskreno, otvorenog uma, tehnika e doi sama kod nekih ranije, a kod nekih malo kasnije, ali to nije bitno.

- - -

Sensei Kenji Shimizu u poslednjih 5 godina ponovo dolazi u Srbiju da dri seminare, i, kako on kae, nastavie da dolazi u Srbiju, jer je tu ponovo osetio onaj stari samurajski duh koga u Japanu vie nema.

Tendo Ryu Aikido je jedini, pravi, izvorni Aikido. To je ona ista kola Aikidoa koju je i osniva Aikidoa osnovao, samo sa drugim imenom.

Ne postoje stilovi i vetine Aikidoa. Postoje samo kole Aikidoa, a Jedan je Aikido. Danas, jedina kola Aikidoa koja ui pravi, izvorni Aikido, je Tendo Ryu.

U Srbiji, Tendo Ryu Aikido se ui u Novom Sadu, Kragujevcu, i u Jagodini. Do skoro se uio i u Beogradu, ali na alost, naili su trenuci slabosti koje nisu uspeli da pobede, i odvojili su se.

Uenjem Aikidoa, slab ovek postaje jak, a jak ovek postaje plemenit.

26.3.2006. Stefan Marki