Embed Size (px)
Citation preview
2 April 2010.
D O G A \ A J I
I Z R E D A K C I J E
3www.serbianmirror.com
SADR@AJ
A Serbian Story strana 2
Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4
Politi~ke akutelnosti strana 5
Stejt departmant duguje izvinjenje strana 6
Se}anja na Momu Kapora strana 7
Pri~a o dobrim ribama strana 8
Intervju Dra`en Dupor strana 9
Srpska pri~a u slici, igri i pesmi strana 10
Krfska epopeja - 4. deo strana 11
Zemlja ~uda strana 13
^uvene `ene Srbije strana 19
[ajka~a nas je odr`ala - 2. deo strana 21
Velike ljubavi na{ih pisaca strana 23
Politika - Ambasadori lo{e volje strana 24
Pravoslavlje strana 25
Sport strana 26
Markovi konaci - Pri~a Ogledala strana 27
Horoskop strana 28
Numerologija strana 29
Razonoda - porodica strana 30
Predstavljamo vam: Branka Smileskog
TIRA@: 12.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
“[to god tka{,
vezuj konce za nebo”
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,
Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},
Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
April 2010.
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY:
-----------------------------------
STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
Dra`en Dupor
slika “Belog andjela”
HHRRIISSTTOOSS VVOOSSKKRREESSEE !!
rr ee ddaa kk cc ii jj aa
SS rr ee }} nn ee pp rr aa zz nn ii kk ee HHrr ii ss tt oo vv oo gg VVaa ss kk rr ss eewwaa
ss vv oo jj iimm ss pp oo nn zz oo rr iimmaa ,, ~~ ii tt aa oo cc iimmaa
ii pp rr ii jj aa tt eeqqiimmaa nn aa{{ee gg ll ii ss tt aa
S R B I N F O
4 April 2010.
Ukoliko `elite da
Srpsko pozori{te
“Mira Srem~evi}”
odigra predstavu samo za va{u C[O
ili va{u organizaciju,
pozovite nas.
Za nama stoje uspe{na gostovanja
ne samo u ^ikagu
i okolini ve} i u Floridi, Kaliforniji...
Nudimo odli~ne paket aran`mane
za na{e predstave.
Info:773.744.0373
GALA Proslava 5. godi{njice Srpskog pozori{ta
“Mira Srem~evi}”
10. april u 20 ~asova
SKUC Sveti Sava, 448 W. Barry Ave, ^ikago
Muzika: Eyes Manouche
Umetni~ki program pripremili su glumci pozori{ta
sa puno iznenadjenja
Bogata trpeza
Zabava do zore
Svi ste dobrodo{li, rezervacije su po`eljne
Besplatan ulaz
Milijana ^egar, ro|ena 23. 06. 1980. u
Glamo~u, je sa nepune ~etiri godine
obolela od dijabetesa i po~ela da prima
insulinsku terapiju. Od tada po~inju
Milijanine neda}e, koje su se, kako je
vreme odmicalo, pove}avale. [e}er je
vremenom doveo do prestanka rada
bubrega, zbog ~ega je od 2007. godine
primorana da tri puta nedeljno ide na
hemodijalizu. Zbog dijabetesa, koji je
uzrokovao pogor{anje vida, pet puta je
operisala o~i. Predlo`ena joj je trans-
plantacija bubrega i pankreasa. Operacija
bi bila obavljena u Padovi, u Italiji, a
ko{tala bi 100.000 EUR. S’ obzirom da je
Milijana izbeglica i da sa bratom `ivi kao
podstanar u Banja Luci, nije u mogu}nosti
da obezbedi sav novac
Porodica ^egar moli sve ljude dobre volje
da do|u i pomognu Milijani nov~anim
prilozima ili donacijama za lutriju. Svi oni
koji nisu u mogu}nosti da do|u, a `eleli bi
da pomognu, mogu poslati svoje uplate
na:
Broj ra~una:
161045-00000000-37-19450311705
Korisnik:
Milijana ^egar
Payment instructions:
Beneficiary bank:
Raiffeisen bank dd Bosna i Hercegovina
Swift code: RZBABA2S
Address: Zmaja od bosne bb, Sarajevo BiH
Details of beneficiary:
IBAN CODE: BA391612450009998988
Full beneficiary name: MILIJANA CEGAR
Proslava intrernacionalnog praznika Dana `ena, u organizaciji
na{eg lista, osta}e u pam}enju po lepom programu posve}enom
damama, divnom dru`enju uz veselje i pesmu
do ranih jutarnjih ~asova.
Nagradu za najbolje plesa~ice dobile su Jelena i Nata{a.
Dru{tvo su uveseljavali Bane, Zoran i Ostoja,
a umetni~kom delu dali su poseban {arm glumci
Srpskog pozori{ta "Mira Srem~evi}".
Svaka dama je dobila ru`u na ulazu.
Jos jedno ve~e za pam}enje u organizaciji va~eg lista Ogledalo.
- P r o t e k l i d o g a dj a j i -
APEL ZA POMO]
Tim povodom se, 24. aprila u subotu u 7 sati uve~e,
organizuje humanitarno ve~e u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Vaznjesenje gospodnje, 4301 W. Riverside Blvd. Rockford,
gde }e, izme|u ostalih, nastupiti ^edomil Kabi}.
Glumci srpskog pozori{ta “Mira Srem~evi}” Bane, Zoran i Ostoja Jelena, Nata{a i predsednik `irija Dejvid Mos
A K T U E L N O
April 2010.
(NE) USPE[NA
KONFERENCIJA
K
onferencija lidera zapadnog Balkana,
odr`ana krajem marta na Brdu kod
Kranja, koji je ambiciozno zami{ljena kao
prvi veliki skup regionalonih lidera posle
18 godina, bio je diplomatski fijasko orga-
nizatora skupa – Slovenije i Hrvatske,
ocenjuju mediji u regionu. Sve je po~elo
izjavom predsednika Srbije Borisa Tadi}a
da ne}e u u~estvovati na konferenciji zato
{to organizatori nisu uspeli da prona|u,
adekvatan naziv za Kosovo, koji bi bio u
skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbed-
nosti. Srbija je tra`ila da predstavnici
privremenih institucija iz Pri{tine mogu biti
prisutni na skupu samo kao
Kosovo-UNMIK, {to organizatori –
Slovenija i Hrvatska – nisu prihvatili. Tako
pored predstavnika Srbije, nije do{la ni
ve}ina predstavnika Evropske unije. Na
plenarnom zasedanju, prisustovali su samo
premijeri BiH, Crne Gore, Makedonije,
Albanije, doma}ini – premijeri Slovenije i
Hrvatske, premijer Kosova, {ef Unmika
Lamberto Zanijer i jednini predstavnik EU
komesar za pro{irenje EU [tefan File.
Sednica je prekinuta pre
predvi|enog vremena, jer su za vreme gov-
ora premijera Kosova Ha{ima Ta~ija kon-
ferenciju napustili predstavnici BiH i
Makedonije, Nikola [piri} i Nikola
Gruevski, kao i predstavnik EU [tefan
Lene. Na kraju su ostali samo organizatori,
Crna Gora, Albanija i Kosovo, pa je
ironi~na i sme{na izjava zvani~ne
Slovenije, koja sastanak ocenjuje
uspe{nim.
^injenica je, da Kosovo postaje
crna rupa Balkana i da }e sve vi{e uticati
na smanjenje komunikacija i dijaloga,
pogotovo {to se moralo odustati od stare
prakse da se za sve {to nekome nije po
volji, optu`uje Srbija. Sada je o~igledno da
to vi{e nije tako, da Srbija postaje jak igra~
na Zapadnom Balkanu i na jugoistoku
Evrope, tvrde politi~ki analiti~ari.
STEJT DEPART-
MENT: SRBIJA
PO[TUJE PRAVA
Lj
udska prava u Srbiji u najve}oj meri
se po{tuju, a Vlada je nastavila da
ostvaruje napredak u saradnji sa Ha{kim
tribunalom – navodi se u izve{taju
ameri~kog Stejt departmenta za 2009. god-
inu o ljudskim pravima. U izve{taju pi{e i
da je Vlada hap{enje i prebacivanje u Hag
preostalih begunaca, proglasila za jedan od
najvi{ih prioriteta. Podse}a se i da je
Glavni tu`ilac Tribunala Ser` Bramerc u
izve{taju SB UN naveo da je zadovoljan
saradnjom Srbije.
Srpski Specijalni sud za ratne
zlo~ine nastavio je su|enja za zlo~ine
po~injene u biv{oj Jugoslaviji, a Vlada je
na~inila izvestan napredak u saradnji sa
susednim zemljama, Me|unarodnom
komisijom za nestale osobe i drugim
me|unarodnim organizacijama. Stejt depart-
ment ukazuje da su sudovi, uprkos ustavn-
im garancijama za njihovo nezavisno
funkcionisanje i dalje podlo`ni korupciji i
politi~kom uticaju.
U izve{taju se kritikuje Vlada, {to
ni pro{le godine nije na~inila nikakav
pomak u usvajanju zakona o restituciji i
povra}aju oduzete imovine gra|anima.
Mediji i novinari u Srbiji, kako se navodi,
jesu slobodni, ali je ”bilo izve{taja o
me{anju vlasti u slobodu medija, mada
novinari i {tampa nisu bili spre~avani da
kritikuju vladu, ni javno ni privatno”.
U delu izve{taja o Kosovu,
ukazuje se na odbojnost dru{tva prema
Srbima i SPC, nedovoljan napredak u
povratku izbeglica, korupciju unutar vlade,
problem trgovine ljudima... Hrvatskoj se
zamera zbog incidenata protiv ~lanova
SPC. Kao primer antisemitizma navode se
usta{ki pozdravi na koncertu “popularnog
nacionalisti~kog peva~a Marka Perkovi}a
Tomsona”.
PATRIJARH
SRPSKI:
NE MO@EMO
SE ODRE]I
KOSOVA
M
artovski pogrom
je dan stra{nog
stradanja, mo`da i
najve}eg stradanja srpskog
naroda na Kosovu i
Metohiji. Nikada se Kosova
ne mo`emo odre}i i
molimo se Gospodu da
se seti svih nevino
postradalih onog stra{nog
datuma – rekao je patrijarh
Irinej u Sabornoj crkvi posle
liturgije i parastosa slu`enog
`rtvama terora marta 2004.
godine.
Njegova svetost patrijarh
Irinej govorio je o vi{evekovnoj
istoriji srpskog naroda na Kosovu i
„svetinjama kojih se ne mo`emo
odre}i”.- Svetinje su poru{ene, ali do}i
}e vreme da ih sve obnovimo – poru~io
je patrijarh.
Administrator Eparhije ra-
{ko-prizrenske, vladika Atanasije slu`io je
pomen u prepunoj crkvi Svetog Nikole u
Kosovu Polju, u hramu, koji je bio zapal-
jen u martovskom pogromu i koji je
potom obnovljen. Vladika je poru~io nar-
odu da se „dobro ne mo`e ostvarivati na
nedobar na~in”.
”Mi smo narod vere i narod
`ivota, ne narod kulta mrtvih, ne narod
mr`nje, nego narod {irokogrud, narod koji
ume kadar sti}i, nekada i kadar ute}i, ali
najva`nije je na stra{nome mestu postojati”,
rekao je vladika i dodao da treba `eleti
svima svako dobro, u pravdi, u
~ovekoljublju, u ~ove{tvu, u humanosti i da
ako imamo nevolja, ne krivimo za to dru-
goga.
Pogrom je po~eo 17. marta 2004.
godine kada je u trodnevnim napadima
albanskih ekstremista proterano 4.000 Srba,
ubijeno 19 ljudi, poru{eno i spaljeno 35
srpskih pravoslavnih crkava i manastira i
vi{e od 800 srpskih domova.
LA@NA CRKVA
K
ontraverzni Zadranin Ivo Matanovi} i
iguman nepriznate Crnogorske
pravoslavne crkve Jelisej, najavili su da }e
tzv. Hrvatska pravoslavna crkva biti
”obnovljena” za godinu dana. Tu, takoz-
vanu crkvu, koju nije priznavala nijedna
autokefalna pravoslavna crkva, osnovao je
Ante Paveli} 1942. godine.
Srpska pravoslavna crkva je
`estoko protestovala protiv najave osnivanja
HPZ, pogotovo {to su na internet-prezentaci-
ji ovog udru`enja usta{ki simboli, a svo-
jataju se manastir Gomirje i Nikola
Tesla. Sociolog religije Mirko \or|evi}
izjavio je da je formiranje Hrvatske
pravoslavne crkve mnogo vi{e politi~ko
nego versko pitanje i dodao da se radi
o nastavku lo{e tradicije, koja
poti~e iz vremena NDH u
Drugom svetskom ratu. Osnivanje
HPC je politi~ka, a ne inicijativa verni-
ka, koja dolazi iz desni~arskih krugova.
\or|evi} je dodao da jedna crkva mo`e
postati kanonski priznata samo ako dobije
saglasnost kanonski priznate ”majke
crkve” od koje se odvaja, {to nikada
ne}e dobiti od, u ovom slu~aju
Srpske pravoslavne crkve, koja
nesmetano funkciono{e u
Hrvatskoj kroz
zagreba~ko-ljubljansku
mitropoliju.
IZ TEKSTA
REZOLUCIJE O
SREBRENICI
IZBA^ENA RE^
GENOCID
P
oslanici Skup{tine Srbije trebalo bi
uskoro da se izja{njavaju o rezoluciji o
Srebrenici. Nacrt teksta je skoro gotov i u
njemu se ne}e spominjati presuda
Me|unarodnog suda pravde i re~ genocid,
kako bi tekst rezolucije podr`alo {to vi{e
poslanika u Skup{tini Srbije, a ne samo
predvi|enih 126. Izostavljanjem re~i geno-
cid rezolucija postaje prihvatljiva za SNS i
SPS, ali ne i za LDP.
U vladaju}oj koaliciji o~ekuju da
}e kada tekst bude spreman biti prekinuto
redovno zasedanje parlamenta i da }e biti
zakazana vanredna sednica na kojoj bi se
raspravljalo o toj rezoluciji. Predstavnici
opozicionih stranaka tvrde da do sada nisu
videli nijedan nacrt teksta.
Predsednik Srbije Boris Tadi}
pokrenuo je inicijativu o dono{enju
rezolucije u Skup{tini Srbije o Srebrenici
izjavom datom u januaru u kojoj je naveo
da bi trebalo usvojiti rezoluciju o
zlo~inima u Srebrenici, kao i rezoluciju o
drugim zlo~inima, koji su se desili tokom
ratova 90-ih godina. Predsednik Srbije
objasnio je da bi usvajanjem te rezoluci-
je bila skinuta anatema sa srpskog naro-
da i potvrdilo bi se, da ne postoji kolek-
tivna krivica.
Republika Srpska ne mo`e da
podr`i eventualno usvajanje Rezolucije o
Srebrenici u Parlamentu Srbije, rekao je
predsednik RS Rajko Kuzmanovi} i
dodao da jednostrana osuda zlo~ina nije
dobra. On je, posle sastan-
ka sa predstavnicima
politi~kih stranaka
iz RS, rekao da
bi trebalo osu-
diti sve zlo~ine
koji su se
dogodili na
ovim pros-
t o r i m a ,
nagla{avaju}i
da jednostrano
o s u | i v a n j e
zlo~ina nije
dobro.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.com
6 April 2010.
D R U [ T V O
N
ajnoviji izve{taj ameri~kog Stejt
Departmenta o ljudskim pravima u
Hrvatskoj, objavljen 11. marta,
izme|u ostalog ka`e, da je 24. septembra
pro{le godine „kardinal Josip Bo`ani} pose-
tio Jasenovac, lokaciju najve}eg koncentra-
cionog logora u Hrvatskoj u Drugom svet-
skom ratu, u kome je ubijeno vi{e hiljada
Srba, Jevreja i Roma”. Ova tvrdnja, iznese-
na kao puka konstatacija, predstavlja
moralni i ~injeni~ni ekvivalent tvrdnje da je
u Au{vicu i Treblinki ubijeno na „desetine
hiljada” Jevreja i pripadnika drugih naroda.
Broj jasenova~kih `rtava jo{ uvek
nije sa sigurno{}u utvrdjen. Najni`a procena
koja iole pretenduje na metodolo{ku
ozbiljnost govori o desetinama hiljada `rtava,
a do{la je iz pera pokojnog predsednika
Hrvatske Franje Tudjmana, ina~e poznatog
po tome {to ”sre}om nije ni Srpkinja ni
`idovka”. Tudjmanova procena uklapa se u
njegove ostale doprinose istoriografiji 20.
veka:
”U svojoj knjizi Bespu}a povijesne
zbiljnosti, objavljenoj 1988, g. Tudjman je
napisao da je broj Jevreja ubijenih u
Holokaustu 900.000 a ne {est miliona. On je
takodje izneo tvrdnju da usta{e nisu ubile
vi{e od 70.000 Srba, dok ve}ina istori~ara
smatra da ih je ubijeno oko 400.000.” (New
York Times, 20. avgust 1995.)
Procene kvalifikovanijih stru~nja-
ka desetinu puta su ve}e od Tudjmanove i
na stotine puta ve}e od one koju Stejt
Department iznosi kao ~injenicu.
JASENOVAC, autor Menahem
[elah, Enciklopedija holokausta, Jad Va{em
centar, Jerusalim 1990, str. 739-740: ”Oko
{est stotina hiljada ljudi ubijeno je u
Jasenovcu, uglavnom Srba, Jevreja Cigana
i protivnika usta{kog re`ima”. Tim za
arhiviranje i istra`ivanje holokausta:
”Procenjuje se da je skoro 600.000 ...
prete`no Srba, Jevreja i Cigana ubijeno u
Jasenovcu”.
Toliko iz jevrejskih izvora. Evo
{ta ka`u nema~ki savremenici, funkcioneri
i vojni komandanti Tre}eg rajha, dakle
saveznici usta{a.
Hitlerov vode}i politi~ki stru~njak
za evropski jugoistok Herman Nojbaher (u
svojoj knjizi se}anja Sonderaufrag Südost
1940-1945. Bericht eines fliegenden
Diplomaten Goettingen: Muster-Schmi-
dt-Verlag, 1957, str. 18) procenio je da je
jedna tre}ina od oko dva miliona pravoslavnih
Srba u NDH ubijena. Ovo se podudara sa
izve{tajem SS generala Ernsta Frika, koji je
izvestio Hajnriha Himlera da je “600 do
700,000 `rtava poklano na balkanski na~in”.
General Lotar Rendulic, koman-
dant Vermahta na zapadnom Balkanu
1943-44. procenio je broj `rtava usta{kog
terora na 500.000. U svojim memoarima
(Gekaempft, gesiegt, geschlagen.
Welsermühl Verlag, Wels und Heidelberg,
1952, str. 161) on je opisao razgovor na tu
temu sa jednim hrvatskim du`nosnikom:
“Kada sam jednom visokom
funkcioneru koji je bio blizak Paveli}u
uputio primedbu da je, uprkos nagomilanoj
mr`nji, meni nemogu}e da shvatim ubistvo
pola miliona pravoslavnih, odgovor koji sam
dobio bio je karakteristi~an za mentalitet koji
je tamo vladao: Pola miliona, to je previ{e –
nije ih bilo vi{e od dvesta hiljada!”
Mogu}e je da ameri~ki Stejt
Department ima u svom posedu
novootkrivene i neoborive dokaze da su
istra`iva~i Jad Va{ema preuveli~ali broj
jasenova~kih `rtava stotinu puta ili vi{e, da
su nema~ki o~evici gre{ili u svojim proce-
nama, da je ~ak i notorni negator holokaus-
ta Franjo Tudjman preterao – i da se broj
`rtava zaista meri hiljadama, a ne desetina-
ma ili stotinama hiljada.
Ako takve podatke poseduje, Stejt
Department je du`an da ih objavi da bi
potkrepio svoje tvrdnje. Ako to pak nije
slu~aj, du`an je da objavi detaljnu ispravku
i bezrezervno izvinjenje.
Dr Sr|a Trifkovi}
NEGATORI HOLOKAUSTA U AMERI^KOM STEJT DEPARTMENTU
STEJT DEPARTMENT DUGUJE
BEZREZERVNO IZVINJENJE
7April 2010.
P R O T E K L I D O G A \ A J I
www.serbianmirror.com
ZVEZDA NA NEBU
SRPSKE KULTURE
S
rpski akademski klub nedavno je
priredio ve~e posve}eno uspomeni
na preminulog slikara i knji`evnika,
Mome Kapora, koji je rado boravio na
ameri~kom kontinentu i imao nebrojeno
prijatelja ba{ u ^ikagu. Ovde su i neke nje-
gove kolege sa akademije, ~ak i {kolski
drugovi iz osnovne i srednje {kole, koji su
nadahnuto govorili o najboljem od svih
Beogradjana, najboljem piscu medju
slikarima i slikaru medju piscima.
Organizatori i doma}ini potrudili
su se da ovo ve~e bude po svemu izuzetno,
ba{ onako kako veliki gospodin, Moma
Kapor i zaslu`uje. Vojin Drenovac,
predsednik Srpskog akademskog kluba,
priredio je odli~an kratki dokumentarni film
o knji`evniku i slikaru, koji je prisutnima
izmamio suze tuge na licima. Prikazan je i
TV intervju, koji je pre nekoliko godina
uradila Sanja Popov, takodje ~lanica
SAK-a. Delove iz Mominih knjiga kazivali
su Vesna Zafirovski, Dragana ^upi}, Jovan
^upi}, Sanja Popov i Vojin Drenovac.
Govorili su o njegovoj prvoj samostalnoj
izlo`bi slika u Beogradu, Lament nad
Beogradom, koja je odr`ana tek 1992.
godine i delove iz besede Matije
Be}kovi}a, izgovorene tim povodom.
O Momi Kaporu govorio je i nje-
gov kolega umetnik, akademski slikar i
pesnik iz ^ikaga, Sava Rako~evi}:
“Bio je ~ovek izuzetnog nadahnu}a,
zbog ~ijeg je odlaska srpska kultura danas u
pomanjku. Oti{li su mnogi ove godine svo-
jim nebeskim stazama, da bi knjiga neba
umno`ila svoje strane. Momo Kapor je iz
krajeva, koji su uvek davali dobre ljude, on
je pomagao i ~asopis “Zora”, koji su
pokrenuli Aleksa [anti} i Jovan Du~i}. On
}e ostati trajno u kolektivnom se}anju svoga
naroda, jer misao koja osvetljava, nikada ne
umire. Nisu ga iskvarili `ivotni putevi.
Svojim humorom je veselio svet i vedrinu sa
svoga, prenosio na tudja lica. Zajedno smo
studirali i kasnije smo se redovno vidjali
svaki put kada bih boravio u Beogradu.
Njegova ljudska vertikala nije se menjala
nikad, uvek je stajala stameno i trajno. Zbog
takvih ljudi, ljudi i `ive. Kada smo se ~uli
nekoliko dana pred njgeovu smrt, rekao mi
je da ide na le~enje u Istanbul. Smrt je kao
bela nevesta ve} bila na pragu. Ali, nije to
do~ekao. Vreme je isteklo. Ja znam da se
smrti nije pla{io.
Naprotiv, on je `alio
smrt, zato {to nikada
ne}e biti `ivot.
Otkinuto sve pada
ka zemlji, samo je
plamen ka nebu
okrenut. Momo
Kapor je plamen na
nebu na{e kulture i
ve~no }e trajati”-
rekao je Sava
Rako~evi}.
Publici je
kratko o svom {kol-
skom drugu iz
osnovne i srednje
{kole kazivao i
^ika`anin, gospodin Laban, koji je sa njim
delio dja~ku klupu u 7. i 8. razredu.
”Upoznao sam Momu 1951.
godine. Sticajem okolnosti, na{ otac je bio
preme{ten u Sarajevo gde smo po~eli
dru`enje, koje je trajalo do kraja njegovog
`ivota. Bio je tu i moj pokojni brat, i red-
itelj Bora Dra{kovi}, vidjali smo se svakod-
nevno. Moja majka nam je predavala istori-
ju i ruski, koji je on za godinu dana tako
dobro savladao, da sam ga ja u ~udu pitao
kako je to mogu}e. “Ho}u da ~itam Ruse u
originalu” – govorio mi je tada. U gimanz-
iji smo pred {kolom igrali igru “trula kobi-
la”, a vikendom smo na korzou birali devo-
jke. Zajedno smo krenuli i u Beograd,
svako na svoj fakultet, diplomirali smo
1961. godine, kada su nas profesije razdvo-
jile. Ja sam krenuo po svetu, a on je ostao
zakleti Beogradjanin. @iveo je u Beogradu i
za Beograd, a Beograd je `iveo u njemu.”
U muzi~kom delu programa nas-
tupile su Vera Stefanovi} (violina) i Maria
Bubanj (viola). Na kraju se prepunom salom
prolomio aplauz upu}en i Momi Kaporu, ali
i organizatorima ove izuzetne ve~eri.
Mila Filipovi}
Akademski slikar i
pesnik Savo Rako~evi}
^lanovi Akademskog kluba iz ^ikaga, u~esnici programa
Vera Stefanovi} - violina i Marija Bubanj - viola
SS EE ]] AA NN JJ AA NN AA MM OO MM UU KK AA PP OO RR AA
8 April 2010.
D A S E N E Z A M E R I M O
O
vih poslednjih meseci u Americi,
robujem nekoj nejasnoj depresiji,
strahu i neverici. Kao da se
Keopsova piramida okrenula na {iljak i
pritegla me po rebrima i stomaku. Ose}am
se kao punoglavac u tegli koji pliva
unaokolo dodiruju}i staklo, u nadi da }e
jednog dana ipak postati `aba. Ili mo`da
mali za~arani princ sa gugla iz vremena
mikrosofta. Princa oma|ijanog vrad`bina-
ma zlih vila i mamurnih ~arobnjaka. ^ujem
iz no}i u no} neku muziku iz dubine mora,
ne{to kao glas kitova koji se dozivaju,
{kripu brodova i jeku metala koji polako i
otu`no padaju na dno duboke vode.
Gledam ne{to u tu ovalnu
staklenu teglu, se}am se i
mislim na onu zlatnu ribicu,
koja je ranije `ivela u njoj i
koju sam jednog dana menja-
ju}i vodu, ispustio nehoti~no
iz ruke, pa je ona oti{la niz
slivnik prema okeanu ili
ribljem raju, gde svaka riba
pliva bez straha da }e je neka
druga riba progutati.
Ribe imaju barem
jedno ~ulo vi{e od ostalih
zoolo{kih fela. Imaju ~ulo
ti{ine. Ribe su samo svoje,
prepoznaju jedna drugu i
odlaze u no}nu dubinu. Ribe su stvorene za
gledanje. Ranije dok sam svakog leta
odlazio u Crnu Goru i `iveo u Boki
Kotorskoj, nekad bih poranio i oko pola
~etiri, dok se dan tek nazirao iz no}ne
tame, i dok su se gasile svetiljke, na pram-
cima plavih i belo obojenih barki, kupovao
sam ribu na ribljoj pijaci, dok bi jo{ uvek
skakutale, sardele, hobotnice i bakalari.
Pred mojim o~ima umirale bi razvrstane po
veli~ini, dok je sunce preko mora najavlji-
valo novi dan, pun soli, svetlosti i
palminog li{}a zagonetne Boke. Bili su to
dani kad nas je sa zvonika manastira
Savina budila bo`ja ruka i zvonki odjek
venecijanske bistrine kule i potkuline.
Jednom sam davno u vozu na
putu za Trst sedeo u kupeu sa dvojicom
mladi}a, Makedoncima. Rekli su da odlaze
u inostranstvo, jedan krupan sportski
gra|en mrk i }utljiv, drugi tanak kao prut,
pun `ivota, hiperaktivan i govorljiv. Sedim,
listam ~asopis i slu{am. Imao sam {ta i da
~ujem. Taj mr{avi momak mi je ispri~ao da
je za opkladu progutao `ivu `abu i zaradio
sto maraka, pa sad sa tim parama putuje.
Prvo u Italiju, a onda }e videti kuda dalje.
Video sam da govori istinu i da bi za jo{
sto maraka progutao i `abu i zlatnu ribicu
i ko zna {ta jo{. Izme|u ostalog li~io mi je
na sitnog lopova. Slu{ao sam i slu{ao i
mislio o opkladi.
Upitah ga, pa dobro kakvog je
`aba ukusa? Re~e: -Ne znam, progutao sam
je. Ona je neko vreme mrdala u mom
stomaku pa je prestala.
Onda mi on re~e: – A ti, vidim
da trenira{ karate.
Pre nego {to sam stigao da odgov-
orim, dodade
-Znam ide{ i ti da pe~albari{,
samo {to }uti{, ima{ i pravo u pe~albu
~ovek ide sam.
Iza{ao sam u hodnik da pripalim
cigaru. Kad sam se vratio nije bilo nikoga
u kupeo, a ni mog ranca, u kome je bilo
malo hrane za put i zubna pasta.
Tu|ina ta, pusta ostala, se}am se
sada, koliko se samo slu{ala kod nas na I
programu Radio Beograda, emisija za na{e
ljude privremeno zaposlene u inostranstvu!
Zamislite tu re~?! Privremeno
zaposlen?! U rasejanju?! A jo{ je gora re~
– dijaspora! [ta li tek to zna~i na srpskom?
Prosto po`elim da sam kit ili
morsko prase, pa da se otisnem u daljinu i
u dubinu, i da ne slu{am i da ne ~ujem ko
sam i {ta sam ovde po definiciji. Istina je
da sam pobegao tra`e}i spas na nekom dru-
gom mestu. Istina je da nisam odmakao
daleko od svoje su{tine. Od pra}akanja su
mi se samo zamaglili farovi i {ofer{ajbna i
sam sebi li~im pomalo na ribicu koja
skaku}e u vodi.
Gledaju}i po{teno, razmi{ljam…
od koga smo mi be`ali? Gde smo to oti{li,
ako se tamo uvek vra}amo? Na{ srpski
akvarijum je postao pomalo dosadan. Evo,
skoro deset godina nam se ni{ta ozbiljno ne
de{ava u zemlji i to me brine. U srpskim
prodavnicama su ponovo vi|ene sardine iz
Istre, kao i Podravkin gove|i gula{. U
na{im rekama sve je ozbiljnija gu`va.
Najvi{e od svega ima {poreta, bele tehnike
i kesa, koje lelujaju po gologranom drve}u.
Moja deca tra`e da ih vodim u
Kaliforniju da plivaju sa delfinima. Obe}ao
sam im plivanje sa delfinima u doma}im
rekama. Imamo mi Moravu i Savu.
Od svih podvodnih `ivotinja
verovatno najgluplje izgleda, morski kras-
tavac, najbolje bode morski je`, a najvi{e
pe~e sirena u snovima. Pa dobro, oda}u
vam tajnu. Kao klinac sam imao akvari-
jum sa ribicama, ru~no napravljen. Neke
ribice su bile poreklom iz daleke reke
Amazona, a neke iz reke Ni{ave. Kad bi
mi ponestalo prave hrane za ribe, umrvio
bih malo suvog hleba i ribe amazonske i
ni{avske su klopale @itopekov proizvod.
Srpski beli hleb. Iz nekog razloga riba
ispljune dva, tri puta mrvu hleba, dok je
na kraju ne proguta. Rekao bi ~ovek, riba-
ma ne treba preko hleba i poga~e. Negde
u dubini Crnog okeana, `ivi jedna sve-
tle}a riba. Tu ribu jo{ nisam susreo i
pomalo me pla{i njena dubina i fosforno
oko. Ta riba dubokih okeana i hladne
vode `ivi ispod kitova, ispod ajkula i
ispod oluje, duboko u pesku osvetljava
apsolutni mrak na planeti zemlji. Ta riba
je bezimena i ona izaziva strah. Koliko
puta su samo helikopteri obustavili
potragu za nestalim brodom i obavestili
porodice da je potraga zavr{ena... Koliko
puta je potonula barka, skliznula na dno
velikog akvarijuma svih voda
koje se proziru na planeti?
Ribe su }ute}a garda i
vredi ih zagledati i slu{ati nji-
hovu ti{inu. Riba u rukama je
hladna i ne pripada ~oveku. Gde
bi nam bio kraj da smo ro|eni
kao ribe i da smo nau~ili da
}utimo, plivamo i di{emo na
{krge.
Vra}am se ponovo
oven~anoj Boki. Negde na tom
prostoru je ostalo da kuca i moje
srce i taj deo se nikad nije vra-
tio u mene. Srce kuca i lupa,
samo za sebe, daleko od mojih
rebara, na pesku i kamenu. Tu okolo i
more i brda su mi ostali prozra~ni
spomenici, kao neka staklena lica kroz koja
sunce vara vodu i dodiruje utrobu morskog
dna.
I danas, ponekad u prole}e
pogledam i u ovo na{e jezero i panoramu
metropole, koja nas je pridobila. Zagledam
se u ^ikago i mislim… Dobra riba je
zapravo najbolja riba! Koliko sam puta
samo ranio zorom i gazio do kolena sa
{tapom u potrazi za njom. Setite se pesme
Branka Radi~evi}a:
-On stavio udi~icu, ribicu je steko,
metnuo na `eravicu, pa je tako peko.
Riba je vi{e od ribe, to je riblja
~orba, riba na `aru ili onako pe~ena u
tiganju. Ribe su zapravo ~udo jedno koje
prelepo miri{e. Najvi{e volim one ribe
koje mogu da pojedu mu{karca. Ajkula,
na primer. Toliko smo svi u strahu kad
smo sami u moru, podalje od obale.
Mislimo samo na jednu stvar, a to je ona
koja se pribli`ava i od koje se tresu
kupa}e ga}e svakog pliva~a i mu{karca,
opasna riba!
A isti-
na je sasvim
druga~ija. Na
~itavom belom
svetu se
godi{nje dogodi
oko pedeset
napada ribetine
koja nemilosrd-
no guta.
O d
sv ih pedese t ,
jedna polovina napada zavr{i fatalno, zna~i
oko dvadeset petoro ljudi strada od stra{ne
velike bele ajkule tokom godine.
Da li ste ikad pomislil koliko
mu{karaca izgubi `ivot od ujeda komarca,
ili od ujeda ose. Koliko je ljudi stradalo
voze}i traktor. Koliko je riba ubijeno zbog
ljubomore. Kako je lako okliznuti se u kadi
ispod tu{a i poginuti. Koliko je stanovnika
ove planete usmrtila slika iznad kreveta.
Kad pogledam statistiku nesre}nih
slu~ajeva, po`elim da me lepo pojede neka
velika bela ajkula, pa da poginem original-
no, a ne da ovako ~ekam i razmi{ljam.
Ernest Hemigvej je katapultirao
mnogo ribarskog arsenala iz pera pisca.
Pre nekoliko godina sam imao izlo`bu na
njegovom malom ostrvu, koje se zove Key
West, nedaleko od Kube. Njegova ku}a,
najve}a i najlep{a na ostrvu, njegove
ma~ke i slike sa broda, njegove `ene i
vina. Predivna ba{ta i divno mesto na sred
pu~ine. Njegova knjiga, Starac i more,
meni je uvek zna~ila ne{to vi{e od `ivota.
Roman u kome je svako prepoznao sebe i
svoju veliku ribu zaka~enu za ~amac.
Daleko od svega {to postoji u moru koje
nema obalu. Hemigvej je proganjao ribe,
dok su one njega gutale. Iz pri~e u pri~u
ribe su mu bile i ostale progon i uto~iste.
On je imao snage i nosio se sa svojim
glavnim junakom i tako malo po malo
ostade neki starac i ~amac opr`en svet-
lo{}u dna, svog mora. Hemigvej je uperio
tu dvocevku u sebe, negde daleko od mora
i zavr{io svoj `ivot daleko od pu~ine.
Pravi razlog sam tek nedavno,
sasvim slu~ajno saznao. Pisac vi{e nije
mogao ni{ta da uradi ribama i odlu~io se
za taj poslednji metak. Ba{ ne{to
razmi{ljam o njemu i njegovoj sudbini i
jedino {to mogu da vam ka`em je slede}e:
– Obratite pa`nju na ribe. Sa ribama se nije
dobro {aliti.
A pe~alba? Pa stvarno je onaj sa
`abom u stomaku bio u pravu. Eto mene,
pe~albarim i ~ergarim jo{ po svetu.
Ponekad po`elim da sam za~arana `aba,
biv{i princ. Ponekad `elim da sam riba i
sve ~e{}e gledam ta divna stvorenja, kako
maze vodu svojim perajima, posmatram
krlju{t, slu{am duboki glas mo}nog
okeana. Po`elim da zaplivam sa delfinima.
Po`elim da postanem slobodna riba duboko
uronula ispod svetionika nebeskog srebra,
zvezdane i prahom prosute mese~eve Lune.
Pi{e: Boban Ili}
PRI^A O DOBRIM RIBAMA
HHRRIISSTTOOSS VVOOSSKKRREESSEE!!
9www.serbianmirror.comApril 2010.
I N T E R V J U
ZAPA@ENA IZLO@BA GALERIJE SVETOG JOVANA KRSTITELJA U MEDISONU
SVETI JOVAN KRSTITELJ ZA[TITNIK
I @IVOTNI PRATILAC
@
iveo je i stavarao u Kninu, a onda
ga je ratni vihor odneo iz rodnog
grada. Oti{ao je u Gr~ku, gde je
imao priliku da vidi i upozna izvornu
ikonografiju u poznatoj privatnoj {koli
Georgijadis familije, kao i po mnogim crk-
vama u Gr~koj – Svetoj Gori, a naro~ito
ikone naj~uvenijeg ikonografa svih vreme-
na Grka Teofanisa. U Ameriku je do{ao sa
suprugom koja je dobila Post-doktorat na
“University of Wisconsin Madison”.
Odmah po dolasku otvorio je radnju, prvo
pri maloj crkvenoj misiji srpske crkve
Apostol Andrej, a ubrzo i svoju samostal-
nu Galleriju Svetog Jovana Krstitelja, pri
kojoj dr`i i {kolu ikonografije.
U po~etku ste isklju~ivo slikali
tehnikom ulje na platnu, a onda ste
zavr{ili ikonopisanje u Solunu u najpoz-
natijoj gr~koj {koli, Sveti Jovan Krstitelj.
Odkuda interesovanje za ikonopisanjem?
Ja sam u po~etku radio ulje na
platnu – ka`e za Ogledalo na{ sagovornik
Dra`en Dupor – ali to me je malo zamor-
ilo i zainteresovale su me ikone. One
~uvaju i neguju tradiciju, prenose duhovnu
poruku i lepotu iz davnih vremena.
Prva ikona koju sam naslikao jo{
daleke 1986. godine, bila je ikona Svetog
Jovana Krstitelja. [kola ikonografije u
Solunu, koju sam zavr{io, nosila je isto ime.
Mojoj galeriji i radionici u Madisonu dao
sam ime Svetog Jovana Krstitelja. Meni je
ovaj svetac, za{titnik i vodi~ kroz `ivot i rad.
Da li postoje neke posebne
duhovne pripreme za rad na ikonama?
U~e}i ikonografiju ~ovek u~i i
teologiju, jer je nemogu}e voleti ne{to {to
ne poznajete. Zato se paralelno sa ikografi-
jom u~i i teologija, s tim {to je {kola mesto
gde se za kra}e vreme savlada program, a
kasnije se ~ovek sam usavr{ava. Zalaze}i
dublje u ikonografiju ~ovek zalazi sve
dublje u duhovni `ivot i po~inje tako da
`ivi. Ulazak u jedan takav svet je neopho-
dan za rad na ikonografiji.
Nakon zavr{etka vizantijske
ikonografije, ostali ste da `ivite i radite u
Solunu. [ta vas je iz Gr~ke dovelo u SAD?
Po zavr{etku {kole u Gr~koj, dr`ao
sam malu privatnu radnju i galeriju u Solunu
sedam godina. Radio sam dosta i po
narud`bini. Ovde sam sticajem okolnosti.
Mojoj supruzi, koja je odlu~ila je da radi
post-doktorat, ukazalo se mesto u Medisonu,
Viskonsinu i prihvatila je ponudu. Ina~e moja
supruga i ja imamo posebno razumevanja za
na{e poslove i smatram da je to veoma
va`no. Ona je agronom i radi na genetici
kukuruza, mislim da je jako pozitivno i zah-
valno, jer radi direktno na proizvodnji hrane.
Na nedavno odr`anoj izlo`bi u
Medisonu, u va{oj organizaciji, na{lo se i
nekoliko radova, srpske umetnice Nata{e
Kne`evi}. Kako je do{lo do ove saradnje?
Ovo je druga kolektivna izlo`ba
koju organizujem u mojoj galeriji i radion-
ici. Izlo`ba je nosila naziv ”Andjeli u
umetnosti” i u je u~estvovalo 12 umetnika,
tehnike su bile apsolutno slobodne, nije bio
uslov to bude islju~ivo ikonografija. Ista
izlo`ba }e se ponoviti u dr`avnoj galeriji u
Madisonu u Viskonsinu. Na izlo`bu sam
pozvao na{u poznatu i veoma cenjenu
slikarku iz Beograda, Nata{u kne`evi}, koja
se na moju veliku radost odazvala da
u~estvuje, ali na`alost nije mogla da pris-
ustvuje izlo`bi, ve} je poslala nekoliko jako
dobrih radova. Poslala je andjele, apstrak-
tne tehnike. To su slike koje se jako dugo
i sporo rade i mogu vam re}i da je dobila
odli~ne kritike posetilaca i medija. Ovo
posebno raduje, zato {to na taj na~in pred-
stavljamo kulturu i tradiciju svoje zemlje.
Izlo`ba je bila jako dobro
pose}ena i veoma sam zadovoljan rezul-
tatom. Za pro{lu izlo`bu ameri~ki mediji su
pisali da se u ovoj radionici borimo protiv
negativnih vibracija, koje unosi svetska
ekonomska situacija i da mi unosimo poz-
itivnu energiju svojim radom.
Po ~emu pamtite va{u prvu
izlo`bu?
Interesantno je to da je moja prva
izlo`ba bila jo{ daleke 1980. godine, kada
sam imao samo 14 godina. Tada je moja
slika pobedila na izlo`bi u Zagrebu. To je
bila izlo`ba likovnih radova u~enika
osnovnih {kola Htrvatske. Osvojio sam
prvo mesto i tada je objavljen i prvi ~lanak
u novinama o meni. Bilo je to jedno nez-
aboravno iskustvo za mene.
Pored toga {to va{e radove otku-
pljuju crkve iz Evrope i Amerike, {ta je
va{ najve{i projekat u freskoslikarstvu?
Najve}i projekat freskoslikarstva,
bio je rad u crkvi Svetog Djordja u D`oli-
jetu, u okolini ^ikaga, gde sam radio dosta
prepravki i korigovanja. U poslednje vreme
prime}ujem da je veliko interesovanje za
Vizantijsku ikonografiju, za koju je moja
radionica specijalizovana.
U nekim ameri~kim {kolama se
koristi va{ DVD, koji ide uporedo sa
de~ijom nastavom, a de{ava se i da sa uni-
verziteta dolaze grupe studenata u va{u
radionicu, kojima dr`ite predavanja. D a ,
ovde u radionici postoji mala {kola ikoni-
grafije, imam studente koji kod mene dolaze
ve} godinama. Njih isklju~ivo u~im
Vizantijsku ikonografiju po programu {kole
iz Soluna, koju sam ja zavr{io. Kroz taj pro-
gram sti~e se osnovno znanje i pripreme za
freskno slikarstvo i ikone.
[to se ti~e verskog opredeljenja
mojih u~enika, naravno da ne pravim nikakvu
razliku medju njima. Uvek im ka`em da je
ikonografija za sve Hri{}ane, a Hri{}anin je
onaj koji nosi Isusa Hrista u srcu, a ne neko
ko se u~lanio u odredjenu crkvu.
Jako mi je prijatno iskustvo kada
vidim da ljudi koji ne pripadaju na{oj veri,
vole i po{tuju ikonografiju i `ele da imaju
ne{to tako. Obavezno pratim sve dr`avne
galerije, svuda izla`em i uklju~ujem svoje
u~enike u izlo`be, jer smatram da je va`no
biti aktivan.
Kod mene dolaze mladi umetnici
koji u~e i druge stvari ne samo ikonografi-
ju, dolaze i po savete, tako da mogu slo-
bodno re}i da sam jako zadovoljan kako
sam primljen u ovoj sredini u Medisonu.
Veoma je va`no kada ~ovek radi ono {to
voli i lepo je osetiti kad se to i prizna, kada
to neko i vrednuje.
Krajem meseca Dra`en Dupor seli
svoju radionicu na novu adresu:
5809 Century Avenue,
Middleton, WI 53562
web sajtu: www.duporikone.com
E-mail: [email protected]
Telefoni: Cell: 608 628 8796
Galerija: 608 244 0885
Rad u crkvi
Sveti \or|e u D`olijetu
U galeriji Svetog Jovana Krstitelja u Medisonu, Viskonsin, nedavno je odr`ana izlo`ba pod nazivom “Andjeli u umetnosti”.
Ovo je druga kolektivna izlo`ba, koju je organizovao na{ cenjeni ikonopisac Dra`en Dupor. Poseta je bila odli~na, jer je ova galerija veoma
zapa`ena i slu`i kao uzor Vizantijske ikonografije, u ovom delu Amerike. Dokaz tome su i brojni u~enici ameri~kog porekla, koji su zar{ili
{kolu ikonografije i freskopisanja kod Dra`ena Dupora.
Za va{ novi izgled i novi imid` preporu~ujemo Le French Twist
- Najkvalitetnije nema~ke boje, koje }e osve`iti
va{e lice i dati prirodan sjaj va{oj kosi.
- Dogradjivanje kose u raznim nijansama.
- [minka.
- A za specijalne prilike Kompletan servis za va{ sve~ani izgled.
LE FRENCH TWIST
Na novoj lokaciji u novom izdanju!
814 Civic Center Dr. u Nilesu Tel 847.965.9003
Specijalno i ovog meseca
u LE FRENCH TWIST 50% popusta za {i{anje
HHRRIISSTTOOSS VVOOSSKKRREESSEE !!
S
rpsko kulturno umetni~ko dru{tvo
Oplenac iz Toronta, Kanada,
progla{eno je za najbolji i najve}i
ansambl srpske dijaspore. Pobednici su svih
najve}ih festivala folklora i tradicionalnih
igara u Kanadi i Americi. Izabrani su od
strane Vlade Ontarija i Kanade da po svetu
predstavljaju
k a n a d s k i
multikulturni
f o l k l o r .
Takodje su
dobili priz-
nanje sa
n a j v i { e g
nivoa iz na{e
o t a d ` b i n e .
Odl ikovan i
su Ordenom
za Zasluge
za Saveznu
R e p u b l i k u
Jugoslaviju, koji se dodeljuje za negovanje
srpske kulture i kulturne ba{tine, kao i
{irenje nacionalne svesti. Takve ordene
dobili su samo veliki ansambli kao {to je
“Kolo”, “Krsmanac”, “Abra{evi}”, [panac”
i “Sonja Marinkovi}”.
^ikago }e imati privilegiju da u
maju mesecu u`iva u predstavi pod
nazivom “Srpska pri~a” u izvodjenju
SKUD Oplenca i prvaka igra~a i peva~a
KOLA iz Beograda. Tim povodom razgo-
varali smo sa njihovim umetni~kim direk-
torom, velikanom srpskog folklora,
gospodinom Vladimirom Spasojevi}em.
Folklor je va{ `ivotni saputnik,
recite nam kako i {ta vas je ponelo u ove
vode?
Be{e to jedne davne ve~eri u
gradskom hramu kulture u mom rodnom
Valjevu. Folklorni ansambl se lelujao levo
desno, a Davor i Vesna su izvodili magi~ne
pokrete ispunjavaju}i prostor ispred organi-
zovane igra~ke gomile u dnu scene.
Pokretom i plesom stvorena je magija, u
de~ijem oku, uhu i duhu, otvorila je jednu
neispisanu stranicu knjige mog `ivota.
Kasnije sam sa njima dvoma u prepri~avan-
ju pro{losti vi{e puta podelio taj li~ni
do`ivljaj, ali mislim da oni ni danas nisu
svesni veli~ine tog spontanog ~ina koji su
mi podarili. Izgleda da su oni u`ivali
dovoljno i za sebe i za prepun auditorij
koji ih je nagradio gromoglasnim aplau-
zom.
Ljubomorno ~uvam sliku sa mog
prvog nastupa na sceni, pre ta~no trideset i
pet godina. Igrom slu~aja mojim {kolskim
drugovima i meni je ba{ taj isti Davor
pokazivao prve korake i pokrete, uvodio
nas u magi~ni svet igre. Kasnije smo god-
inama igrali zajedno, rame uz rame, puto-
vali po svetu i ostali prijatelji sve ove
decenije u ogromnoj porodici i zajednici
folklora{a Srbije; Davor je o`enio tu svoju
prelepu partnerku Vesnu, njihova }erka
Dunja je postala vanserijski igra~ ali i
odli~an glumac.
U mladala~koj prepotentnosti,
mali mi be{e taj valjevski Abra{evi},
ansambl svetskog kalibra, sa kojim sam jo{
1978. obi{ao cele Sjedinjene Ameri~ke
Dr`ave i kao najmladji u ansamblu igrao u
Carnegie Hall u Njujorku, na sceni gde pre
toga niko od svetskih folklornih trupa nije
nastupao, Kennedy Center u Washington
DC i ostalih presti`nih dvorana na ovom
kontinentu. Studentski dani su
me odveli u Krsmanovi},
ljubav i posve}enje srp-
skoj tradicionalnoj naro-
dnoj igri u Nacionalni
ansambl Srbije Kolo,
gde sam ostao punih
deset godina.
Imate divnu teori-
ju kojim obja{njavate
samu igru, kao i na{
tradicionalni folklor?
Muzika pokre}e telo,
sva ~ula se usmeravaju na njeno {to
sadr`ajnije i vernije tuma~enje. Telo
pokretom tuma~i muziku, njenu emociju,
karakter, stil i dubinu. U traganju za psi-
holo{kim i socijalnim aspektima igara sa
Balkana, prvenstveno srpskih, zajedno sa
mnogim kolegama koji se bave istom pro-
fesijom, razotkrivamo na{u nacionalnu
posebnost, ~uvamo i pokazujemo svetu,
delimo svoju srpsku lepotu sa drugim boga-
tim svetskim tradicionalnim kulturama.
Spletom okolnosti, Bo`jim zapisom i pre-
dodredjeno{}u, svesnim opredeljenjem u
pravom trenutku, ve} decenijama u~im
decu i odrasle igri, uporno ukazujem na
va`nu nit koju sam uspeo da uhvatim i
koju interpretiram na svoj na~in: ne igraju
samo noge u srpskom folkloru, igra celo
telo, igra svo bi}e, igra srce, igraju vekovi
natalo`eni u generacijama onih koji su igru
upra`njavali, po od`aklijama, po crkvenim
portama, saborima, poljanama, salama za
igru, svetskim scenama.
Ve} ste 3 godine u Oplencu.
Privilegija je imati velikana srpskog folk-
lora za umetni~kog direktora. Kakviu ste
saradnju ostvarili, ~ime ste oplemenili
i obogatili program?
Sa upravom i timom
svojih saradnika stvaramo
puno novih
vrednosti, ali
po{tujemo
i neka od posto-
je}ih umetni~kih
dostignu}a ~ija
lepota, po mojoj
proceni, nije dovoljno predstavljena publi-
ci.
Prostor u Oplencu je jednako
{irok i otvoren za sve koji u njega kro~e,
va`nost svakog ~lana je podjednaka, svaki
ansambl ima podjednaku specifi~nu te`inu.
Nema podele na manje ili vi{e va`ne, s tim
da je va`nija poenta u mladjim de~ijim
grupama na dru`enju, a da sazrevanjem
svakog na{eg ~lana raste i glad, svest i
potreba za posebnim umetni~kim
dostignu}ima. Ton tom vodjenju daje
reprezentativni ansambl koji ima veoma
zdrav umetni~ki embrion i ve} jasno
definisan umetni~ki prostor i ambijent
protkan kreativno{}u.
Ve} od sredine septem-
bra, kada na{e sezone zapo~inju,
ispisujemo note po papirima i
zidovima, glasovima dozivamo
andjele i dobre vile da do
Oplenca svrate, tuptanjem nogu po
podu uspostavljamo harmoniju u
zajedni~kom krugu spojenom ruka-
ma. Taj krug, kolo, u na{oj tradiciji
i odslikava zajedni{tvo i snagu
komune.
Svesni da smo bogatiji za neka
nova iskustva, da smo uz rad postali sebi
lep{i, ve}i i produhovljeniji u tom stalnom
traganju za dobrim tonom, pokretom i
jedinstvom tela, instrumenta i glasa u
pesmi, igri i muzici.
Bavljenje umetno{}u, izlazak na
scenu i delovanje u muzi~kim, peva~kim i
scenskim okvirima je Bo`ji dar, privilegija
odabranih, posebno prirodno obdarenih.
Nije to svakome predodredjeno. Sre}ni su
oni koji svojim telom i pokretom tuma~e
muziku, svojim glasom prate ton instru-
10 April 2010.
P O V O D I
SKUD Oplenac Toronto
^ikago }e imati privilegiju da u maju mesecu u`iva u predstavi pod nazivom “Srpska pri~a” u izvodjenju SKUD Oplenca i prvaka igra~a i
peva~a KOLA iz Beograda.
SKUD Oplenac osnovano je 1986.
godine u Torontu, u `elji za o~uvanjem
identiteta, kulturnog, jezi~kog i verskog,
kao i predstavljanjem na{eg folklornog
nasledja i ba{tine, na{e kulture i tradicije.
Ni slutili nisu tada{nji osniva~i kojom
brzinom }e rasti kvalitet i kvantitet ovog
dru{tva. Danas SKUD Oplenac broji oko
300 ~lanova i sastoji se od 7 velikih
ansambala (od 3 do 80 godina) a ovi
najstariji sa~injavaju ansambal rekre-
ativne grupe folkloraca. Tu su jo{ i hor,
veliki orkestar i de~ije pozori{te, kao i
{kola za srpski jezik, muzi~ka {kola i {kola
drame.
