3. SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA - tf.ni.ac.rs · KORISNIK SOFTVER APLIKATIVNI office baze podataka naučno-tehnički programi razonoda … SISTEMSKI kompajleri editori linkeri za

3. SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA

Softver = skup različitih računarskih programa

- Računarski program = niz elementarnih binarnih instrukcija koje obavijaju aritmetičke i logičke operacije a u cilju rešavanja određenog složenog problema

- Program se pakuje i distribuira korisnicima u obliku jednog ili više instalacionih fajlova (instalacioni program)

- Instalacioni program mora da se raspakuje (instalira) na računaru

- Nakon pokretanja programa, on se u celosti ili delimično učita u RAM memoriju

- Izvršavanje programa se odvija u procesoru tako što se izvršava instrukcija po instrukciju

Podela softvera

- sistemski

- aplikativni

KORISNIK

SOFTVER

APLIKATIVNI office baze

podataka naučno-tehnički

programi razonoda …

SISTEMSKI

kompajleri editori linkeri za servisiranje

računara

operativni sistem

drajveri uređaja

mikro programi (ugrađeni u ROM hardvera)

HARDVER RAČUNAR KAO FIZIČKI UREĐAJ

TOK IZVRŠAVANJA PROGRAMA

1. Izračunavanje adrese instrukcije i njeno pribavljanje iz RAMa u CPU

2. Dekodiranje instrukcije u CPU

3. Izračunavanje adrese podataka i njihovo pribavljanje iz RAMa u CPU

4. Izvršavanje operacija nad podacima u CPU

5. Izračunavanje adrese rezultata (podataka) i njihov upis iz CPU u RAM

1

1

2 3

3

4

5

Pribavljanje instrukcije

Pribavljanje operanada (podataka)

Upis rezultata

(podataka)

Izračunavanje adrese

rezultata

5

OPERATIVNI SISTEMI (OS)

OS upravlja i kontroliše rad računara.

OS obezbeđuje interfejs ka korisniku računara.

Način implementacije OS:

- instalacija OS (jednom) - učitavanje OS u RAM (svaki put po pokretanju računara)

KLASIFIKACIJA OS

Kriterijumi za klasifikaciju i klasivikacija OS

1. Prema broju programa koji može da se izvršava istovremeno:

monoprogramski (nekada) multiprogramski (danas)

2. Prema broju korisnika koji može da radi pod jednim OS:

jednokorisnički (PC) višekorisnički (serveri)

3. Prema načinu zadavanja komandi:

komandni (DOS) grafički (Windows)

4. Prema mogućnosti rada OS na različitim hardverskim konfiguracijama računara:

prenosni neprenosni

STRUKTURA OS

Komponenate OS:

1. jezgro (kernel) – osnovne komponente OS

2. Ijuska (shell) – interfejs ka korisniku

Jezgro (kernel) OS upravlja:

1. procesorom

2. memorijom

3. ulazno-izlaznim uređajima

4. podacima

Jezgro OS radi u zaštićenom režimu rada – bez direktnog uticaja korisnika

Ljuska - komandni interfejs (može biti promenjena od strane korisnika)

Više ljuski --- jedno jezgro OS

UPRAVLJANJE PROCESOROM

Program je pasivni entitet koji:

- predstavlja sadržaj programske datoteke na hard disku

Proces je aktivni entitet koji:

- predstavlja program ili deo programa koji je učitan u RAM memoriju

- neke instrukcije procesa po potrebi učitavaju se iz RAM-a i šalju u red za čekanje radi izvršenja u procesoru.

- iz reda čekanja za izvršenje, instrukcije se, jedna po jedna, učitavaju u procesor i tamo izvršavaju.

STANJA PROCESA

Proces može proći kroz 5 stanja: START, READY, RUN, WAIT, STOP

proces je pripravan i čeka u redu za

izvršenje

Pošetak novog

procesa

Dodela procesa

proces je aktivan i izvršava se u

procesoru

proces se završio

novi proces

Oduzimanje procesa

Završetak

procesa

izvršavanje programa za dati prekid

(štampanje)

desio se prekid procesa (npr. zahtev za štampu)

READY RUN

WAIT

START STOP

proces čeka izvršenje programa

za dati prekid

(štampač je slobodan?)

UPRAVLJANJE MEMORIJOM

Osnovne funkcije sistem za upravljanje memorijom:

1. Evidencija memorije

evidencija slobodnih i zauzetih delova memorije koje procesi zauzimaju

2. Alokacija memorije

dodela memorije procesima

3. Dealokacija memorije

oduzimanje memorije završenom procesu

ALOKACIJA MEMORIJE

Proces se izvršava samo ako se nalazi u RAM memoriji računara.

za učitavanje procesa u memoriju zadužen je OS

Vrste alokacije memorije:

1. kontinualna (nekada)

2. diskontinualna (danas)

KONTINUALNA ALOKACIJA MEMORIJE

memorija se deli na delove (particije)

PRAVILO alokacije: JEDAN PROCES - JEDNA PARTICIJA

broj particija: može biti jedna ili više

ALOKACIJA MEMORIJE ZA MONOPROGRAMSKI OS

Sa jednom particijom

Celokupan memorijski prostor je jedna particija namenjena za potrebe korisnika

Nedostatak: ne postoji prostor za OS

Sa dve particije

Memorijski prostor je podeljen na dve particije: za potrebe korisnika i OS

Nedostatak: mala iskorišćenost memorije, samo jedan program je smešten RAM-u.

Sa jednom particijom

Korisnički memorijski prostor

Sa dve particije

Korisnički memorijski prostor

Memorijski prostor za tzv. primitivni OS

ALOKACIJA MEMORIJE ZA MULTIPROGRAMSKI OS

JEDAN PROCES – JEDNA PARTICIJA

ALOKACIJA SA FIKSNIM BROJEM PARTICIJA

- Koristi se fiksni broj particija. - Particije mogu da se razlikuju po veličini.

VRSTE REDOVA ZA ČEKANJE ZA UČITAVANJE PROCESA U PARTICIJE RAM-a

1. Svaka particija ima svoj red za čekanje 2. Postoji jedinstveni red za čekanje

OS

5K

10K

20K

3KB, 1KB, 2KB

6KB, 9KB, 8KB

15KB, 13KB, 11KB

postoji po jedan red za čekanje procesa za svaku particiju

particije u RAM-u

OS

5K

10K

20K

13KB, 4KB, 8KB

postoji jedan zajednički red za čekanje procesa za ceo RAM

particije u RAM-u

fiksni broj particija

promenljivi broj particija

Nedostatak. Nedovoljna iskorišćenost particija

ALOKACIJA SA PROMENLJIVIM BROJEM PARTICIJA

- Početak: 1 particija, 1 proces

- Naredne particije se formiraju shodno potrebama novih procesa.

- Broj particija zavisi od broja procesa i raspoložive memorije.

- Nedostatak: fragmentacija memorije (pojava malih memorijskih šupljina)

operacijskisustav

operacijskisustav

operacijskisustav

operacijskisustav

operacijskisustav

400k 400k 400k 400k

900k1000k 1000k

1700k 1700k 1700k

1000k1000k

2000k 2000k 2000k 2000k 2000k

2300k 2300k 2300k 2300k 2300k

2560k 2560k 2560k 2560k 2560k

P P P P1 1 1 5

P

P P

P P

P P P

2

2 4

1 5

4 4 4

P P P P P3 3 3 3 3

završio ulazi

završio ulazi

1000k

400k

a) b) c) d) e)

OS OS OS OS OS

0 5 8 10 15 vreme

vreme

OS

proces veličina trajanje procesa procesa

red procesa prihvaćenih na obradu

DISKONTINUALNA ALOKACIJA MEMORIJE

JEDAN PROCES – VIŠE PARTICIJA

METODA STRANIČENJA

Memorija se deli na okvire fiksne veličine (0.5 KB, 8KB ili 16 KB).

Proces se deli na stranice fiksne veličine koje odgovaraju veličini okvira memorije.

Stranice procesa se upisuju u okvire RAM memorije. Evidencija se izvodi pomoću tabele stranica.

…

stranica 3

stranica 4

stranica 5

stranica 6

…

stranice procesa

…

okvir 23

okvir 24

okvir 25

okvir 26

…

RAM

Tabela stranica

Stranica Okvir

4 23

6 24

3 25

5 26

… …

upisivanje stranica procesa u RAM

metoda staničenja

metoda segmentacije

DELJENJE STRANICA

Identičnim stranicama, koje pripadaju različitim procesima, dodeljuju se isti okviri u RAMu. Ostale stranice (sa pripadajućim okvirima) su privatne i pripadaju samo datom procesu.

stranica okvir

Broj okvira

RAM Memorija

Notepad, Stranica 1 1 105 100

Notepad ,Stranica 2 2 106 101

Notepad, Stranica 3 3 109 102 2222222222222

11111111, Stranica 4 4 111 103

PROCES 1 Tabela stranica za proces 1

stranica okvir

104

105 Stranica 1

Notepad, Stranica 1 1 105 106 Stranica 2



2222222, Stranica 4 4 102 109 Stranica 3

stranica okvir


110

111 111111111111111




3333333, Stranica 4 4 115 115 3333333333333


116

Primer. Skladištenje deljenih i privatnih instrukcija i podataka u RAMu za tri Notepad pokrenuta procesa.

VIRTUELNA MEMORIJA

Problem: Veličina Programa > Veličina Fizičke memorije ?

Rešenje: Korišćenje virtualne memorije (VM)

sve stranice ili deo stranica aktivnog procesa smeštaju se u RAM-u (fizičke adrese)

sve stranice ili deo stranica neaktivnog procesa smeštaju se na HD (disk adrese)

Celokupni adresni prostor procesa predstavlja se virtuelnim adresama

U svakom trenutku vrši se preslikavanje iz virtuelnog adresnog prostora procesa u fizički adresni prostor RAM-a i adresni prostor HD

VIRTUELNA MEMORIJA ZASNOVA NA STRANIČENJU

Stranice procesa učitavaju se u RAM po potrebi.

Problem:

Da li je stranica u RAMu?

Rešenje:

Tabeli stranica dodaje se još jedna kolona (bit prisustva) koja određuje položaj stranice:

bit prisustva = 0 (stranica je na HD)

bit prisustva = 1 (stranica je u RAMu)

stranice procesa

tabela stranica

RAM

Hard disk

UPRAVLJANJE ULAZNO-IZLAZNIM UREĐAJIMA

Prenos podataka: procesor <---> RAM, procesor <---> U/I

U/I uređaji uvode dodatne probleme koji utiču na prenos podataka:

1. često se zaustavljaju nakon pokretanja, 2. rade na znatno manjim brzinama u odnosu na procesor, 3. brzine variraju od uređaja do uređaja, 4. prenos podataka može biti paralelni ili serijski,

Rešenje problema u komunikaciji sa uređajima:

1. upotreba kontrolera i 2. upotreba drajvera uređaja.

Magistrala podataka

Upravljačka magistrala

generator takta

SPOLJAŠNJI

UREĐAJI

Adresna magistrala

CPJ

KONTROLERI UREĐAJA

Namena kontrolera:

1. upravljanje radom uređaja

2. povezivanje uređaja sa magistralom

Komponente kontrolera:

1. registari podataka (za privremeno skladištenje podataka koji pristižu iz procesa ili koje uređaj prikuplja i šalje procesu)

2. statusni registri (za smeštaj podataka o tekućem stanju uređaja)

3. upravljački registri (za prihvatanje upravljačkih naredbi iz procesa koji se obraća uređaju)

Kontroler uređaja

Drajver uređaja

aplikativni softver

sistemski softver

hardver

Proces

DRAJVER UREĐAJA

- komponenta sistemskog softvera koja upravlja radom uređaja

- povezuje U/I uređaj sa procesom

- prevodi instrukcije procesa u komande koje U/I uređaj razume

- omogućava pisanje programa koji su nezavisni od hardvera računara

Kontroler uređaja

Drajver uređaja

aplikativni softver

sistemski softver

hardver

Proces

TEHNIKE U/I PRENOSA PODATAKA

BEZUSLOVNI PRENOS

- Zasniva se na sinhronizaciji uređaja sa procesorom. - Koristi se kada je vreme odziva U/I uređaja poznato i stalno. - U toku prenosa podataka procesor ne ispituje stanje U/I uređaja, već sinhrono šalje

ili čita podatke iz njega.

CPU

memorija međuspremnik

U/I uređaj

spremnik

Bafer podataka

registar

Kontroler uređaja

USLOVNI (PROGRAMIRANI) PRENOS

- Procesor pomoću posebnog programa stalno ispituje status U/I uređaja. - Program prati tekuću vrednost statusnog registra U/I uređaja i iz njega izdvaja jedan

bit (zastavicu) koji kontroliše stanje bafera podataka

zastavica = 1 – uređaj nije spreman za prenos zastavica = 0 - uređaj je spreman za prenos

Ako je uređaj spreman, može da otpočne prenos podataka, inače se čeka.

zastavica

TEHNIKA PREKIDA

- U/I uređaj inicira prenos podataka tako što procesoru pošalje zahtev za prekidom preko linije za prekid (IRQ).

- Ukoliko je CPU spreman, šalje se signal uređaju preko linije IRQ ACK i pokreće se procedura za prenos podataka, inače čeka se da se CPU oslobodi tekućeg posla.

- Ne postoji više potreba za permanentnim testiranjem statusa U/I uređaja.

IRQ

IRQ ACK

CPU

DIREKTNI PRISTUP MEMORIJI (DMA)

Problemi pri prenosu podataka:

Učestali zahtevi za U/I prenosom podataka opterećuju procesor

Prenos većeg bloka podataka opterećuju procesor

Rešenje problema: - Oslobađanje procesora od U/I aktivnosti - Uvođenje DMA kontrolera

Princip rada DMA prenosa:

1. U toku prenosa podataka, CPU predaje DMA kontroleru kontrolu nad magistralom.

2. CPU nastavlja da izvršava sledeće naredbe u programu.

3. DMA obavlja prenos podataka bez učešća procesora.

4. Nakon završetka prenosa, magistrala se ponovo vraća u posed procesoru.

UPRAVLJANJE PODACIMA NA HARD DISKU

Podaci se skladište na HD u obliku sistema datoteka (fajl sistema).

Sistem datoteka čine:

datoteke (files) i

direktorijumi (directory) - katalozi.

U datotekama se smeštaju

podaci i programi

Direktorijumi su zaduženi za:

organizuju datoteka i

čuvanje svojstava datoteka.

Sistem datoteka:

- obezbeđuje mehanizam evidencije, upisa i čitanja podataka na HD.

- predstavlja deo OS koji upravlja datotekama i direktorijumima.

FORMATIRANJE I PARTICIONISANJE DISKOVA

Pripreme HD:

Fizičko formatiranje diska (formatiranje niskog nivoa)

Kreiranje particija (deljenje HD na delove)

Logičko formatiranje diska (kreiranje sistema datoteka)

FIZIČKO FORMATIRANJE DISKA (formatiranje niskog nivoa)

Vrši se u toku procesa proizvodnje.

Cilj je podela diska na osnovne elemente:

staze i

sektore

Struktura sektora nakon fizičkog formatiranja

staza

sektor

cilindar

glave

Zaglavlje, (adresa sektora)

Podaci (prazan prostor veličine 512 B)

Zaglavlje, (kod za korekciju

greške)

sektor

PARTICIONISANJE HARD DISKA (Logička podela diska)

HD se deli na više logičkih delova (particija)

- OS vidi svaku particiju kao poseban disk.

Vrste particija: primarna i proširena.

Primarna particija (min 1, a max 4) - particija u kojoj se može instalirati OS.

Proširena particija (min 0, max 1) - služi za skladištenje samo podataka.

Proširena particija se može podeliti na veći broj logičkih delova (drajva).

OS svakoj particiji i logičkom drajvu, dodeljuje po jedno slovo abecede počevši od C (C, D, E, F...)

Particija #1 Primarna sa

Win OS

Particija #2 Proširena sa

3 logička drajva


Linux OS


OS/2 OS

PODACI KOJI SE UPISUJU NA DISKU PRI KREIRANJU PARTICIJA

1. Glavni but zapis (MBR)

Broj MBR-a 1 MBR po HD

Mesto na HD

Nulti sektor HD

Funkcije MBR-a

1. Definiše broj particija i njihove pozicije na HD

2. Sadrži do 4 Tabele primarnih particija

3. Sadrži „MBR Code“ program za pronalaženje i pozivanje aktivne butabilne particije

2. But zapis particije

Broj but zapisa

1 but zapis po particiji

Mesto na HD

Prvi sektor particije

Funkcije but zapisa

Opisuje particiju

3. But zapis proširene particije

Broj but zapisa

1 but zapis po proširenoj particiji

Funkcije but zapisa

Opisuje proširenu particiju

Programi za particionisanje HD: 1. Computer Management (Windows 7)

2. Disc Management (Windows 10)

LOGIČKO FORMATIRANJE PARTICIJE (FORMAT)

Logičkim formatiranjem particije kreira se podrška za FAJL SISTEM date particije.

Fajl sistem implementira logički nivo podataka koje nazivamo datoteke i direktorijumi (folderi).

Fajlovi i folderi obezbeđuju logičku predstavu podataka na HD.

Fajl sistem sadrži specijalne datoteke koje nazivamo direktorijumi (folderi) koji čuvaju informacije o drugim fajlovima.

Fajl sistem je deo jezgra OS čija je funkcija:

- imenovanje, - lociranje, - skladištenje i - organizacija fajlova i foldera na disku.

HD

FAT

ATA

OS

Fajl sistem sadrži FAT tabelu.

FAT tabela povezuje logičke fajlove sa njihovim fizičkim podacima na HD.

Za dati OS, svaka particija se logički formatira u određenom FAJL SISTEMU.

File sistemi Windows OS

FAT (File Allocation Table) je starija verzija fajl sistema

FAT16 1. 16 bita za adresiranje

klastera,

2. DOS, Windows 95

FAT32

1. 32 bita za adresiranje klastera,

2. Windows 95 OSR2 / 98 / ME / XP / 7 / 10

3. 2TB najveća particija

NTFS (New Technology File System)

1. 64 bita za adresiranje klastera,

2. Windows NT / 2000 / XP / 7 / 10,

3. 256 znakova za ime datoteke,

4. Veličina particije skoro neograničena,

5. Zaštitne funkcije

HD

FAT

ATA

OS

DATOTEKA (FAJL)

Na nivou OS, podaci se logički organizuju u datoteke (fajlove).

OS razdvaja fizički zapis podataka od njihovog logičkog značenja koje nazivamo datoteka (fajl).

Datoteka (fajl) = logički (virtuelni) skup povezanih podataka koji reprezentuje fizički zapis podatka na HD (spoljašnjoj memoriji).

Datoteka = najmanji logički segment podataka na HD.

1. sektor particije C

Particija C

Boot sektor

C:

fajl 2 fajl 1

Logička (virtuelna) organizacija podataka u obliku fajlova

Fizički zapis podataka na disku

2 1202 1203 1204 1205 1206 1207

Operativni sistem

ATRIBUTI DATOTEKE

OS upravlja datotekama koristeći njihova svojstva (atribute).

U atribute datoteka spadaju:

Ime - Simboličko ime datoteke.

Tip - ukazuje na određeni tip datoteke.

Lokacija - mesto na HD gde je datoteka skladištena.

Veličina - Veličina datoteke; obično se izražava u B, kB, MB ili GB.

Vreme i datum - Zapisuje se u fazi kreiranja i poslednje promene datoteke.

Identifikacija korisnika - Datoteci se pripisuje ime korisnika računara

Zaštita - Sadrži informacije o pravu pristupa datoteci (pregled, editovanje, ..).

OPERACIJE NAD DATOTEKAMA

Kreiranje datoteke (NEW)

Upis u datoteku (SAVE, SAVE AS)

Čitanje datoteke (OPEN)

Brisanje datoteke (DELETE)

Promena imena datoteke (RENAME)

Kopiranje datoteke (COPY, CAT, PASTE)

Pregled i promena svojstava datoteke (PROPERTIES)

DIREKTORIJUMI

Direktorijum je jednostavna baza podataka (fajl) o organizaciji datoteka.

U direktorijumu se čuvaju podaci o datotekama i drugim direktorijumima koji su u njima sadržani.

Direktorijumi su organizovani u SISTEM DIREKTORIJUMA.

Sistemi direktorijuma su organizovani:

- hijerarhijski (u više nivoa), - u obliku stabla.

Sistem direktorijuma se sastoji iz:

- korenog direktorijuma (iz koga se izvode svi ostali poddirektorijumi)

To je početni direktorijum; direktorijum koji nije sadržan ni u jednom drugom; on direktno ili indirektno sadrži sve ostale direktorijume.

- sistema povezanih poddirektorijuma.

DIREKTORIJUMI U OBLIKU STABLA

korisnik1 korisnik2 korisnik3

prog1 prog2

prog data

korijen

data1 data2

prog dataprogr data

prog1 prog2

Sistem podidrektorijuma je organizovan po modelu: roditelj - deca

Dir. roditelj

Podirektorijumi direktorijuma

Podirektorijumi podirektorijuma

Direktorijum

Dir. dete

Dir. roditelj

Dir. dete

RAD SA DIREKTORIJUMIMA

Komande za rad sa direktorijumima obuhvataju:

Kreiranje direktorijuma (NEW)

Brisanje direktorijuma (DELETE)

Promena imena direktorijuma (RENAME)

Kopiranje direktorijuma (COPY, CAT, PASTE)

Pregled i promena svojstava direktorijuma (PROPERTIES)

Prelaz iz jednog na drugi direktorijum

Prikazivanje sadržaja direktorijuma

Programi za rad sa direktorijumima i fajlovima

MS WINDOWS

Grafički OS

Verzije Windows-a:

1. Windows 3.1

2. Windows 95/98

3. Windows NT/Me/2000/2003

4. Windows XP

5. Windows Vista

6. Windows 7

7. Windows 8

8. Windows 10

Zadavanje komandi u Windows OS

1. tastatura 2. miša 3. tačped 4. tačskrin

Osnovne karakteristike Windows OS

1. Zajednički izgled.

2. Aplikacija se vizuelno izvršava u prozoru.

3. Deljenje podataka pomoću Clipboard-a.

4. Nezavisnost od uređaja.

5. Višeprogramski rad (multitasking).

6. Kompaktibilnost sa starim programima.

Elementi prozora i operacije nad njima

Elementi prozora

- naslovna linija

- statusna linija

- okvir prozora

- meni

- palete sa alatima

- radna površina prozora

- trake za skrolovanje

- dugmad za zumiranje i zatvaranje prozora

Operacija nad prozorima:

- otvaranje,

- zatvaranje,

- uvećavanje,

- smanjivanje

- pomeranje

Elementi Windows-a orjentisani ka korisniku

- desktop sa prečicama za pokretanje programa

- korpa za otpatke (Recycle Bin)

- traka sa zadacima

- start dugme

- programski meni

Podešavanje Windows-a

CONTROL PANEL – starija alatka

PROGRAMSKI JEZICI

Služe za pisanje sistemskih i aplikativnih programa.

Podela programskih jezika:

Proceduralni programski jezici (klasični) - Potrebno je precizno opisati proceduru (algoritam) za rešavanje bilo kog problema. - Osnovni programski element je procedura, rutina, funkcija. - Predstavnici: Fortran, Basic, Algol, Pascal, C

Objektno-orjentisani programski jezici (napredni) - Program se kreira kao skup odvojenih objekata. - Programski elementi su klase - složene programske strukture. - Iz klase se kreiraju objekti sa određenim svojstvima (prozor - objekat klase Window). - Predstavnici: C++ , DELPHI, JAVA, C#, ...

Problemski orijentisani jezici - Za rešavanje usko specijalizovanih problema. - Predstavnici: Matlab, Aspen, …

EDITORI, PREVODIOCI, LINKERI

Editori

za pisanje i editovanje softvera u odgovarajućem programskom jeziku

u editoru su ugrađene odgovarajuće programske alatke za pisanje programa.

Prevodioci (kompajleri)

prevode izvorni program u binarni oblik.

Linkeri

vrše povezivanje prevedenih programskih modula i/ili odgovarajućih programskih biblioteka u jednu celinu.

APLIKATIVNI SOFTVER

obrada teksta (Word, KingSoft Writer, LaTex)

rad sa tabelama (Excel, vežbe)

crtanje (CorelDraw, AutoCad)

obrada slika (Paint, Photoshop)

izrada prezentacija (PowerPoint, Publisher, Adobe Suite)

rad sa bazama podataka (Access, SQL, Oracle)

animacije (Adobe Flash, 3D Studio Max)

obradu zvučnih zapisa (SONY – Sound Forge, Adobe Audition)

proračuni u nauci i tehnici (Matlab, Mathematica, Maple, Aspen)

igre

virusi

VIRUSI

Skriveni računarski program čija je funkcija zlonamerna aktivnost na računaru bez dopuštenja ili znanja korisnika.

Vrste virusa:

klasični virusi - virusni kod se umeće u „zdravu“ datoteku (EXE, COM, SYS, …) - brišu podatke sa računara, onesposobljavaju OS, …

trojanski konji samostalni programi - lažno se predstavljaju kao korisni programi ili se „prikačuju“ uz druge programe - omogućavaju krađu korisničkih lozinki, brojeva kreditne kartice i dr.

crvi (worm) samostalni programi - zagušenje mrežnog saobraćaja - Internet crvi - masovno slanje elektronske pošte - email crvi

MERE ZAŠTITE OD VIRUSA

1. Koristiti neki od antivirusnih programa.

2. Redovno dopunjavati bazu antivirusnog programa.

3. Koristiti neki od zaštitnih zidova.

4. Proveriti datoteke na viruse prilikom razmene datoteka.

5. Izbegavati preuzimanje datoteka sa nepoznatih mesta na mreži.

6. Ne otvarati datoteke pristigle putem elektronske pošte od nepoznatih korisnika,

7. Koristiti programe sa licencom.

PROGRAM KAO PROIZVOD

Proizvođač program treba da obezbedi:

1. garanciju za ispravni rad,

2. uputstvo za korišćenje,

3. rok upotrebe,

4. podršku korisnicima,

5. obuku korisnicima programa.

AUTORSKA PRAVA PROIZVOĐAČA

Tipovi programa sa gledišta autorskih prava:

1. proizvođač je vlasnik softvera,

2. deljeni (shareware) softver,

3. javni (freeware) softver

Documents

3. SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA - tf.ni.ac.rs · KORISNIK SOFTVER APLIKATIVNI office baze podataka naučno-tehnički programi razonoda … SISTEMSKI kompajleri editori linkeri za