Akademija strukovnih studija Beogradodsek Visoka zdravstvena škola

nastavni predmet: Metodika i organizacija zdravstvene nege

predmetni nastavnik: Dragana Terzić Marković

studijski program: strukovna medicinska sestra

semester: VI – letnji/ školska 2019/2020. godina

Datum: 16.03.2020.

1

Metodski pristup u zdravstvenoj nezi starih

Dragana Terzić Marković

2

STARENJE

STARENJE JEDINKE – trajanje života

STARENJE DRUŠTVA – starenje stanovništva

Populacija je stara = 7% starijih od 65, a manje od 30% mladjih od 25 godina

3

Gerontologija

• Mlađa nauka 50 – ih godina prošlog veka.

• Deli se na:

• - Socijalnu

• - Eksperimentalnu

• - Medicinsku (gerijatrija)

Gerontologija

4

O starenju

Starenje

Počinje relativno rano; traje dugo; u početku neprimetno.

Zahvata svako živo biće.

Oko 60 godine znaci starenja su izraženiji; javljaju se slabost i nemoć.

5

STAROST

Starost je poslednje razvojno razdoblje u životnom vekupojedinca, koje se može definisati prema:

- hronološkom dobu (npr. posle 65. godine života),

- prema socijalnim ulogama ili statusu (npr. poslepenzionisanja, ili

- prema funkcionalnom statusu (npr. nakon određenogstepena opadanja sposobnosti).

Starost je razdoblje prema kome se odvija razvoj svakogpojedinca, bez obzira na pol, rasu ili ekonomski status, ukoje se ulazi u nekom trenutku.

6

Gerontolozi su utvrdili dve vrste starenja

FIZIOLOŠKO STARENJE

nije praćeno poremećajima

harmonično usporavanje rada organa

PATOLOŠKO STARENJE

praćeno nizom poremećaja sistema, organa

gubitak funkcija usled bolesti

prerana smrt – pre 70 godine života.

7

Podela starosti i na:

HRONOLOŠKU – kalendarska starost individue, ali jenepouzdana jer nisu svi na istom nivou starosti „mladi“starci i „stari“ mladići.

FIZIOLOŠKA – biološka starost – stanje sistema iorgana, razlikuje se među ljudima istih godina.

DUŠEVNU – psihička starost, efekti hronološkestarosti. Sposobnosti zadržavanja mentalne krepkosti isvežine duha.

8

Karakteristike uspešnog starenja su:

1. minimalna onesposobljenost,

2. mentalno zdravlje i održavanje samopoštovanja,

3. održavanje aktivnosti,

4. autonomnost,

5. kontinuitet načina života,

6. zadovoljstvo životom.

Glavni cilj zaštite starih je produženje očekivanog životnog veka bez onesposobljenosti.

9

Starenje i bolest

starenje ne znači bolest, ali je povećan broj oboljenja;

preko 75% starih osoba ima dve, tri ili više bolesti;

multipla patologija u starosti;

smanjena funkcionalna rezerva srca;

simptomi su manje jasni;

izmenjeno je ponašanje starijih pacijenata;

uticaj lekova na ponašanje i izmenjena tolerancija na lekove.

gubitak interesovanja za održavanjem lične higijene.

10

Osobenosti nege kod starih:

evidencija o broju uzimanja lekova, preporuka ne više odtri leka odjednom.

razvoj službe za kućno lečenje i negu. Tim za rad sastarima čine: lekar, strukovna medicinska sestra, medicinskasestra – tehničar, socijalni radnik, dijetetičar, negovateljica.

institucionalno zbrinjavanje – realizacija i predrasude

laička nega

briga u hospitalnim i posthospitalnim uslovima

stvoriti osećanje sigurnosti kod bolesnika da će u slučajupotrebe, bolesnik biti adekvatno zbrinut.

11

Model rešavanja problema posthospitalne nege

- aktivnosti nege i rehabilitacije

- izbegavanje preterane vezanosti za postelju

- adekvatna upotreba lekova i sedativa

- definisanje realnih ciljeva u vezi sa negom i rehabilitacijom

- izbegavanje psihološke zavisnosti od hospitalnog tretmana

- obezbeđivanje psihološke satisfakcije pacijentu i njegovojporodici.

12

Bolnički, kućni i ambulantni tretman starih

Nega treba da obezbedi što kvalitetniji život.

Nega se određuje nivoom onesposobljenosti, a ne specifičnomdijagnozom. Determinante su apopleksija, nepokretljivost,nestabilnost, poremećaj mentalnih funkcija i inkontinencija.

Bolničko lečenje realizovati kod specifičnih stanja, ostanak u bolnicije moguć samo ako nema drugih mogućnosti.

Kvalitetnije je intenzivno i kratko lečenje.

Ambulantno lečenje je značajno za staru osobu ali ga trebamodifikovati i poboljšati

Nega u dnevnim bolnicama je odličan izbor ukoliko pacijenti imajuobezbeđen transport.

Kućno lečenje je najbolje za stare pacijente i treba ga stimulisati.

13

Psihološki aspekti starenja

Psihološka gerontologija = psihološki aspekti starenja

- predstavlja deo razvojne psiholgije i predstavljaposlednju razvojnu fazu u životu čoveka.

- longitudinalne studije pokazuju da nema naglogopadanja psihičkih sposobnosti, kao što se ranije mislilona osnovu transverzalnih studija.

14

Senzorne sposobnosti

- Starenjem slabe senzorne sposobnosti, ali ih je mogućekompenzovati (naočare, slušni aparat...)

Vidna osetljivost – izraženije slabljenje posle 50. godine uzsmanjenje vidnog polja i vizuelne adaptacije

Slušna osetljivost – slabi već od 40. godine, uzrok jeuglavnom buka. VAŽNO – odnos prema slabočujućoj osobi.

Čulo ukusa, mirisa i dodira – postepeno se smanjuju,različitim tempom od 50. godine

Motoričke sposobnosti - veliki rizik sa starije osobe –prilagoditi život u kući.

15

Intelektualne sposobnosti

Učenje i pamćenje – stariji jednako dobro uče, samo im treba viševremena nego mladima. Sposobnost pamćenja opada sagodinama, smanjuje se zapamćivanje.

Zaboravljanje je normalan proces - uzroci su slabi engrami.

Najviše se zaboravljaju imena ljudi, brojevi, datumi, neprijatnidogađaji, sopstveni neuspesi, nerazumne i nebitne za nas sadržaje.

Najmanje se zaboravljaju prijatna iskustva, pređašnji uspesi itd.

Obrazovanje u starosti – „Univerzitet trećeg doba“

DEMENCIJA – promene crta ličnosti, smanjeno učenje,pamćenje, emocije....

16

Socijalni odnosi u starosti

Starenjem se menja priroda socijalnih uloga i odnosa. Važna je podrškaporodice, prijatelja, komšija, poznanika. Značajno je koliko socijalnamreža ublažava stresove koji prate starenje.

Porodični odnosi – primarni izvor socijalne podrške.

Bračni odnosi – izuzetno važni i jaki – druga dimenzija zajedničkogživota.

Polna aktivnost je isključivo lični izbor starije osobe.

Smrt bračnog partnera – veliki problem starom čoveku.

Problem separacije kod starih – ako je moguće omogućiti sopstvenunezavisnost pružanjem dodatne pomoći u njihovom domu, nego da sepresele negde gde je to zgodnije osobama koje treba da brinu o njima.

17

Vrste prilagođavanja na starost

Konstruktivnost –idealno

prilagođavanje

Reakcija zavisnosti – posledica

oduzimanja prava

Odbrambena reakcija –

odbijanje pomoći

Odbojnost i neprijateljstvo –„gnevni ljudi“-

nagon da žive sami

Mržnja prema samom sebi – smrt

je spasenje od života koji vode

18

KAKO STARI OCENJUJU STARENJE?

1. Starenje je prirodan i postupan proces bez izuzetnih obeležja.

2. Starenje je razdoblje vrednovanja života, filozofskih razmišljanja ipovećane mudrosti i zrelosti.

3. Starenje je razdoblje povećane slobode, novih interesa, sa manje

zahteva.

4. Starenje je povezano sa zabrinutošću za zdravlje i poteškoćamatelesnog zdravlja.

5. Starenje je razdoblje gubitaka, naročito u međuljudskim odnosima iu karijeri.

19

DUŽNOSTI GERONTOLOGIJE

Da pozitivno utiče na normalan, zdrav život i razvoj čoveka.

Da podstiče održanje mentalne i telesne svežine u harmoničnom socijalnom okruženju.

Da u starosti, kod pojave bolesti, omogući optimalnu terapiju i rehabilitaciju.

Da kod neizlečivih edukacijom postigne adaptiranost na realnost i korišćenje funkcija do maksimuma.

20