Aktuelno - Ministry of Defence Odbrana.pdfGodina II Broj 23 1. septembar 2006. cena 100 dinara 1,20 evra Intervju Aktuelno SRBIJA I PARTNERSTVO ZA MIR Prilog Prodaja vojnih nepokretnosti

Godi

na II

Broj

23

1. s

epte

mba

r 2

006.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j uI n t e r v j u

A k t u e l n oA k t u e l n o

SRBIJA I PARTNERSTVO ZA MIRP r i l o gP r i l o g

Prodaja vojnih nepokretnostiProdaja vojnih nepokretnosti

SRBIJA I PARTNERSTVO ZA MIR

TR@I[TE ]E RE]I SVOJE

TR@I[TE ]E RE]I SVOJE

BUDU]NOST JEZAJEDNI^KABRIGA

BUDU]NOST JEZAJEDNI^KABRIGA

Majkl K. Poltambasador SAD u BeograduMajkl K. Poltambasador SAD u Beogradu

4

INTERVJU

Majkl K. Polt, ambasador SAD u Beogradu BUDU]NOST JE ZAJEDNI^KA BRIGA 8

Per asperaPTICE 13

TEMA

Civilno sluèwe vojnog rokaDVE I PO GODINE ISKUSTVA 14

Ugovori Ministarstva odbrane i Proizvodwe Mile Dragi}PONOVO U IGRI 17

Prodaja vojnih nepokretnostiTR@I[TE ]E RE]I SVOJE 18

ODBRANA

Grani~ari na DriniDO NOVE GODINE 24

Angaòvawe sanitetskog osobqa Srbije u mirovnoj operaciji ISAF u AvganistanuVOJNA MEDICINA KAO BREND 26

Nacionalna garda Ohaja – saveznik i partner Vojsci SrbijePODR[KA RAZVOJU SISTEMA ODBRANE 28

PRILOG

Razlozi, putevi, perspektiveSRBIJA I PARTNERSTVO ZA MIR 31

SA

DR

@A

J

21Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

1. septembar 2006.

62

DRU[TVO

Hiperbari~na medicina i tehnikaLEKOVITI KISEONIK 55

SVET

Brigada specijalnih snaga BugarskeTAMO GDE DRUGI NE MOGU 58

TEHNIKA

Vi{enamenski borbeni avioniSKUPA ALI TRA@ENA ROBA 62

KULTURA

Akademik Dragoqub Dragan Nedeqkovi} o Srpstvu i SrbimaNA[ PORAZ JE I PORAZ NA[EPAMETI 66

Povodom dana Vojnog muzejaSUSRETI SA DAVNINOM 69

FEQTON

Xihad Al Kaide u Evropi (4)ZAVR[NI POHOD U BOSNI 70

SPORT

53. Svetsko vojno prvenstvo u pentatlonuSTICAWE ISKUSTVA 77

66

RE^ UREDNIKA

5

INTEGRACIJA

Po{tovani ~itaoci, ne odustajemo od namere da vas obave-{tavamo o najva`nijim pitawima u vezi sa reformom si-stema odbrane i da pojedine teme rasvetqavamo iz vi{euglova. Na red je ponovo do{la pri~a o integracijama,konkretno o Programu Partnerstvo za mir, bezbednosnom

sistemu koji je dominantan u Evropi i na Balkanu, kome smo po-svetili specijalni prilog.

Vojska Srbije je, nema sumwe, spremna za taj izazov. Pri-znawa stiù i od budu}ih partnera. Ipak, ulazak u taj programNatoa nije samo stvar Vojske i Ministarstva odbrane, jer pod-razumeva dostizawe ukupnih bezbednosnih standarda dru{tvai, naravno, ispuwavawe odre|enih politi~kih zahteva.

Bezbednost je, kako se to sada kaè, posebna vrednost ijavno dobro u savremenom svetu, a ona ne moè da se postignei odrì bez dobro organizovanih oruànih snaga. Me|utim, tou novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope ne zna~i samo oslonacna sopstvene odbrambene snage ve} i na potencijale kolektiv-ne bezbednosne asocijacije.

Naravno, sve nejasno}e pa i mistifikacije u vezi sa Part-nerstvom u na{oj javnosti nismo uspeli da razjasnimo. Jedna je,svakako, koliko }e to ko{tati gra|ane Srbije? To je u ovom tre-nutku te{ko re}i. U 24 oblasti saradwe nudi se vi{e od 1.400razli~itih aktivnosti. Izbor zavisi od na{ih potreba i mogu}-nosti i ne podrazumeva propisane standarde opremawa ve} presvega interoperabilnosti, u prvom redu poznavawe jezika, pro-cedura i kompatibilnih sredstva koji partnerima omogu}avajuboqu komuniciraju.

Mada, i koristi su mnogostruke. Prema iskustvima zemaqakoje su pro{le taj put, ogledaju se, pored ostalog, u pove}anomprilivu investicija, ve}em obimu trgovinske razmene, poboq-{awu saobra}ajne infrastrukture, smawewu nezaposlenosti iinflacije. Jednom re~ju u dinami~nom dru{tveno-ekonomskomrazvoju zemqe.

Put u Evropsku uniju, koji prema posledwim istraìvawi-ma javnog mwewa u Srbiji podràva skoro dve tre}ine gra|ana,jasno je, iako nigde nije eksplicitno nagla{eno, vodi preko~lanstva u evroatlantskim integracijama, Partnerstvu za mir iNatou.

Jasno je, tako|e, da ne moèmo mimo sveta. U tom svetu imamesta za nas. Imamo {ta da ponudimo po ~emu }emo biti pre-poznatqivi, uvaàvani i po{tovani. To su bez sumwe znawe iiskustvo na{ih sanitetskih stru~waka. Potvr|eno je na klinika-ma i institutima, ali i u ratu i mirovnim operacijama. Predwima je novi izazov ve} u septembru. Misija podr{ke miru u Av-ganistanu u sastavu norve{kog kontingenta, ukoliko to odobreVlada i Narodna skup{tina.

Na potpunu integraciju ministarstava odbrane i inostra-nih poslova u Vladu Republike Srbije pri~eka}emo jo{ malo.Izmena Zakona o ministarstvima, kako je najavqeno, na}i }e sena dnevnom redu tek sredinom septembra. Tek onda sledi reba-lans buxeta, pa vanredno pove}awe plata koje je ve} danimapredmet kalkulacija i naga|awa kome }e i koliko pripasti u podeli obe}anih dvadeset odsto.

6 1. septembar 2006.

M I N I S T A R O D B R A N E U G A R N IAKTUELNO

GENERAL PONO[ PRIMIO IZASLANIKA ODBRANE BELGIJEZastupnik na~elnika General{taba VS, general-major Zdrav-

ko Pono{ primio je 29. avgusta dosada{weg i novoimenovanog iza-slanika odbrane Belgije u Beogradu. Potpukovnik Bruno VandenSten proveo je na toj du`nosti pune ~etiri godine, a na wegovo me-sto imenovan je major Johan Gojvents. (S. S.)

SANACIJA POD ZNAKOM PITAWAObjekti u kompleksu “A” General{taba i kompleksu “B” Mini-

starstva odbrane u Knez Milo{evoj, u okviru kojih je i o{te}enazgrada starog General{taba, nisu u “Master planu”, odnosno nisu naspisku objekata koje je MO, kao neperspektivne za sistem odbrane,ponudilo Vladi Srbije radi prodaje, saop{tila je 25. avgusta Upra-va za odnose sa javno{}u MO.

Time je Ministarstvo odbrane demantovalo sva naga|awa i iz-jave pojedinaca u medijima o prodaji tih objekata, wihovoj budu}ojnameni i eventualnim kupcima.

Razlog zbog ~ega je stav Ministarstva odbrane o navedenim objek-tima neopredeqen, prema saop{tewu Uprave, leì u ~iwenici da su tezgrade pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture. Osim toga,za sme{taj MO neophodan je prostor od 60.000 kvadratnih metara,{to zna~i da prostor od 25.000 kvadratnih metara, koji Direkcija zaimovinu Republike Srbije nudi u Palati federacije, nije dovoqan.Eventualna sanacije objekata nekada{weg General{taba i Ministar-stva odbrane je pod znakom pitawa jer je, prema svim procenama, ne-rentabilna zbog velikih o{te}ewa, navodi se u saop{tewu.

Emir [i{i} se uspe{no oporavqa nakon operacije

SUSRET U SEPTEMBRUPilot Emir [i{i} dobro se oporavqa nakon operacije ù~i

kojoj je pre dve nedeqe podvrgnut u jednoj bolnici u Rimu. Kako smosaznali, rana dobro zarasta, a pacijent je pre sedam dana vra}enu zatvor “Rebibija”. U wemu izdràva kaznu od 15 godina, na koli-ko je osu|en jer je kao pilot JNA 1992. godine u Hrvatskoj oboriohelikopter Evropske zajednice.

Odnedavno postoji ozbiqna nada da }e na{ pilot biti vra-}en u Srbiju. Naime, pre dva meseca [i{i} je dobio re{ewe Ape-lacionog suda u Rimu, kojim se potvr|uje da su ispuweni svi usloviza wegovo prebacivawe u Srbiju, na izdràvawe ostatka kazne.

Wegova supruga Vesna veruje da }e do kraja septembra kona~-no biti u Srbiji:

– Jednom nedeqno nam je dozvoqen telefonski razgovor u traja-wu od 15 minuta. U posledwem razgovoru Emir me je uverio da se do-bro oporavqa i da mu je najve}i problem – dosada. Zbog rane je pri-siqen da miruje, te ne moè da se bavi sportom. U bolnici je imaozadovoqavaju}i tretman i svi su izgledi da }e se brzo oporaviti.Nadam se da }emo se u septembru sresti. Za sada je va`no da se svidobro drìmo. Devoj~ice su nam ve} velike, starija se ove godineupisala na fakultet, a mla|a polazi u osmi razred osnovne {kole.Svi zajedno se snalazimo kako moèmo i ~ekamo septembar. (S.\.)

Ministar odbrane Zoran Stankovi} sasaradnicima obi{ao je nedavno sastave

78. motorizovane brigade u Vrawu i549. motorizovane brigade u Leskovcu.

Sa predstavnicima vlasti P~iwskog iJablani~kog okruga razgovarao je o

razmeni vi{ka vojnih objekata nateritoriji wihovih op{tina.

BEZBEDNO NA

Ministar odbrane Zoran Stankovi}, u pratwi pomo}nika zaqudske resurse Zorana Jefti}a, komandanta Kopnenih sna-ga general-potpukovnika Mladena ]irkovi}a i zamenika na-~elnika Operativne uprave General{taba Vojske general-

majora Qubi{e Dikovi}a, obi{ao je 15. i 16. avgusta garnizoneVrawe i Leskovac.

Na bazi “Jezerska mahala” komandant 78. motorizovanebrigade pukovnik Milosav Simovi} gostima je govorio o bezbed-nosnoj situaciji u Kopnenoj zoni bezbednosti op{tina Vrawe,Pre{evo i Bujanovac. Tom prilikom je istakao da je stawe na juguSrbije stabilno. Posebno je naglasio da u posledwe dve i po go-dine nije bilo teroristi~kih napada na pripadnike jedinice kojakontroli{e i obezbe|uje administrativnu liniju prema Kosmetu.

Oficire, podoficire i vojnike po ugovoru sa baze mini-star Stankovi} informisao je o toku reforme sistema odbrane.

– U septembru o~ekujemo vanredno pove}awe plate za 20 od-sto, a sa nadle`nim dràvnim institucijama pregovaramo i oredovnom pove}awu zarada do kraja godine. Shodno planu koji jeMinistarstvo odbrane sa~inilo sa Vladom Srbije, zapo~ela jeprodaja neperspektivnih vojnih objekata, vi{ka naoruàwa iopreme. Nov~ana sredstva dobijena na taj na~in prvenstveno }ese koristiti za re{avawe stambenih te{ko}a, kupovinu savre-

UKRATKO

7

Z O N I M A V R A W E I L E S K O V A C

menog naoruàwa i poboq{awe infrastrukture. Sa Vladom, ta-ko|e, intenzivno razgovaramo o nadoknadi nezakonito ispla}e-nih plata zaposlenima u Vojsci u proteklom periodu – rekao jeministar.

Sastanak ministra Stankovi}a sa predstavnicima P~iw-skog okruga organizovan je u vrawskoj kasarni “1.300 kaplara”.Skupu su prisustvovali predsednici op{tina Vrawe, Vladi~inHan, Trgovi{te i Surdulica, ali i predsednik Koordinacionogtela. Razgovarali su o modelima razmene ili prodaje vi{ka voj-nih objekata.

– Ministarstvo odbrane }e neperspektivne objekte najpreponuditi op{tinama uz adekvatnu nov~anu nadoknadu ili odgova-raju}i broj stanova pripadnicima Vojske. Svi transferi vojneimovine odvija}e se preko Direkcije za imovinu uz saglasnostVlade Republike Srbije, a vrednost objekata procewiva}e Po-reska uprava – objasnio je ministar Zoran Stankovi}.

Komandant 549. motorizovane brigade pukovnik Mijodrag\urovi} referisao je ministru odbrane u leskova~koj kasarni“Sinkovac” o stawu u tom sastavu Vojske.

A JUGU SRBIJE

– Brigada je popuwena sa 29 odsto oficira, podoficira,civilnih lica i vojnika po ugovoru, a nedostaje joj 1.425 vojnika.Problem jedinici predstavqaju oteàno snabdevawe baza pija-}om vodom i dotrajalost infrastrukture. Za isplatu naknadaprofesionalnim vojnicima koji slu`buju u Kopnenoj zoni bezbed-nosti do kraja godine potrebno je izdvojiti jo{ oko 50 milionadinara. Me|u pripadnicima brigade samo 47 ima re{eno stam-beno pitawe – rekao je pukovnik \urovi}.

Ministar odbrane Zoran Stankovi} sa saradnicima obi-{ao je i bazu “Grli}”. Tom prilikom je napomenuo da }e Mini-starstvo odbrane posebno voditi ra~una da se nov~ana sredstvadobijena prodajom vi{ka vojne imovine namenski koriste. Tako}e se izbe}i eventualne zloupotrebe i obezbediti uslovi za re-{avawe stambenih neprilika u Vojsci.

O problemima vi{ka vojnih nepokretnosti u op{tinamaLeskovac, Medve|a, Lebane i Vlasotince, ministar je razgova-

rao sa ~elnicima Jablani~kog okruga u Sijarinskoj bawi. V. POÛ^

Dràvni sekretar MO u P~iwskom i Jablani~kom okrugu

RAZMENANEPOKRETNOSTI

Dràvni sekretar Ministarstva odbrane Zvonko Obra-dovi} razgovarao je 23. i 24. avgusta sa organima vlastiP~iwskog i Jablani~kog okruga o modelima razmene vi{ka voj-nih objekata. Sastanku su prisustvovali direktor Gra|evinskedirekcije Republike Srbije Slavi{a Zlatanovi} i savetnikministra odbrane za infrastrukturu Milan Mini}anin.

U vrawskoj kasarni “1.300 kaplara” i leskova~koj “Sin-kovac”, dràvni sekretar je predsednike op{tina Vrawe, Sur-dulica, Bojnik, Lebane, Leskovac, Vlasotince i Medve|a, oba-vestio o nepokretnostima koje su “Master planom” Vlade Sr-bije predvi|ene za prodaju.

– Razli~iti su modeli razmene vojnih objekata i oni }e sesa svakom op{tinom posebno dogovarati, uvaàvaju}i pri to-me wene interese i finansijske mogu}nosti. Nama je prioritetda lista pripadnika Vojske bez stana bude sve kra}a. Va`no jeda za vojne objekte dobijemo vrednost u paritetu – istakao jeObradovi}.

Predsednik op{tine Vrawe Miroqub Stoj~i} naglasio jeda Ministarstvo odbrane, Gra|evinska direkcija i lokalnasamouprava treba zajedni~ki da prevazi|u imovinsko-pravneprobleme oko izgradwe stambene zgrade “Viktor Bubaw”, u ko-joj je ranije planirana dodela 56 stanova Vojsci.

– Od 3.650 stanova koje Vlada Srbije na osnovu Nacio-nalnog investicionog plana namerava da dodeli zaposlenimau organima dràvne uprave, oko deset odsto bi}e izdvojeno zapripadnike Ministarstva odbrane – rekao je Slavi{a Zlata-novi}, direktor Direkcije.

Stanislav Mom~ilovi}, predsednik op{tine Surdulica,iskazao je bojazan da ukoliko se pojedini vojni objekti tender-ski prodaju fizi~kim licima, bez saglasnosti organa lokalnevlasti, posledice mogu biti nesagledive. Najavqena zakonskare{ewa o vra}awu dràvne imovine lokalnoj samoupravi iskromni op{tinski buxeti umnogome odre|uje modele razmenenepokretnosti.

– Vojni kompleksi su objekti posebne namene, a tek wiho-vim prevo|ewem u gradsko-gra|evinsko zemqi{te na wima jemogu}e graditi stanove. Op{tine za to treba da planiraju ade-kvatna finansijska sredstva – pojasnio je Milan Mini}anin.

Dràvni sekretar je najavio konsultacije o razmeni kon-kretnih vojnih objekata i pojedina~ne dogovore sa nadle`nimau P~iwskom i Jablani~kom okrugu.

REMONT AVIONAZa remont aviona bi}e izdvojena sredstva iz Nacionalnog

investicionog plana koji bi 1. septembra trebalo da bude pred-stvaqen javnosti, rekao je prikom posete jedinicama u Leskovcu iKopnenoj zoni bezbednosti ministar odbrane Zoran Stankovi}.

Ministar je najavio da }e najve}i deo sredstava iz inve-sticionog plana koja su namewena Vojsci biti izdvojena za re-mont vojnih aviona i da }e za to uskoro biti raspisan tender.Prema wegovim re~ima planirano je da se i deo sredstava odprodaje vojne imovine tako|e uloì u Vazduhoplovstvo.

– Remontom aviona obezbedilo bi se da na{e vazduho-plovstvo narednih pet do deset godine normalno kontroli{ena{e nebo – naglasio je ministar Stankovi}.

Sni

mio

Z. P

ERGE

1. septembar 2006.8

IN

TE

RV

JU

PSrbija je deo me|unarodnezajednice i ugroàvaju jetransnacionalne pretwe, kao {to su terorizam,organizovani kriminal, trgovina qudima i sli~no, za ~ije re{avawe je neophodnasaradwa na globalnom planu.Zbog toga treba da se ukqu~ite u globalnu bezbednosnu zajednicukako bi ste se suprotstavili timizazovima – kaè ambasadorMajkl Polt.

M A J K L K . P O L T , A M B A S A D O R S A D U B E O G R A D U

osle desetak godina neprijateqstva i nerazumevawa bilateral-na saradwa izme|u Srbije i SAD u stalnom je usponu. Jedna odnajintenzivnijih je na vojnom planu, {to potvr|uju brojne aktiv-nosti koje su proteklih godina realizovane u saradwi sa Evrop-skom komandom oruànih snaga SAD u [tudgartu, sve ~e{}i su-

sreti visokih zvani~nikaministarstava odbrane i vojske dve zemqe izajedni~ka nastojawa da se razviju odnosi poverewa i partnerstva usuprotstavqawu savremenim bezbednosnim izazovima, rizicima ipretwama u regionu i na globalnom planu.

O dostignu}ima na tom putu, preprekama na koje se nailazi imogu}nostima za pro{irewe saradwe, o reformi sistema odbraneSrbije i wenom ukqu~ivawu u evroatlantske integracione procese,pre svih Partnerstvu za mir, te o aktivnostima na tom planu za Od-branu govori Majkl Polt, ambasador SAD u Beogradu.

Nedavno su se 24 senatora SAD pismom obratila predsednikuXorxu Bu{u, traè}i, izme|u ostalog, da se podrì reformasistema odbrane i vojske, ali i demokratski izabrana vlast uSrbiji na wenom putu ka stabilnoj demokratiji. Posledwih go-dina takve poruke su vrlo retko stizale iz SAD u Srbiju.

BUDU]NOST JE ZAJEDNI^KA BRIGABUDU]NOST JE ZAJEDNI^KA BRIGA

9

sa globalnim bezbednosnim pretwama. Ali, vojska mora i samaiznutra, ne samo po inicijativi civilnog ili vojnog rukovodstva,da se pro~isti od svih manipulacija i pogre{nih postupaka u pro-{losti koji su deo Milo{evi}evog nasle|a. Oslobodite se togotrovnog nasle|a kako biste postali deo fronta protiv zajedni~-kih pretwi sa drugim pripadnicima profesionalnih oruànih sna-ga, ukqu~uju}i i moje zemqe.

O~igledno pomno pratite reforme sistema odbrane i unu-tar wega, Vojske Srbije. [ta je, iz Va{e perspektive, dosada postignuto?– Postignut je delimi~ni uspeh. Doneti su neki va`ni stra-

te{ki dokumenti, u saradwi sa prijateqima iz moje i drugih ze-maqa, definisane bezbednosne pretwe i struktura vojnih snaga,ukqu~uju}i brojno smawewe vojske {to je veoma bitno. Vi razma-trate {ta je potrebno od naoruàwa i opreme i kakva treba dabude obuka da bi vojska bila sposobna da se suo~i sa savreme-nim bezbednosnim izazovima. U velikoj meri, va{e snage su jo{uvek, kao i na{e, fokusirane na pro{lost, na konvencionalneratove kakvi vi{e nisu verovatni, umesto na asimetri~ne suko-be, s kojima se danas suo~avamo. Treba ostati na putu reforme,mnogo treba da se uradi, Vlada treba da obezbedi izvore za fi-nansirawe tih promena, i da dobro opremi vojsku kako bi se tajposao mogao obaviti. Naravno, va`no je i ono {to sam predsed-niku Tadi}u pomenuo u na{em posledwem razgovoru, da se {topre uspostavi komandna struktura i jasan sistem civilne demo-kratske kontrole vojske. Ne sme biti nedoumica oko toga ko do-nosi odluke i ko komanduje vojskom.

Kakva je, po Vama, budu}a uloga odbrambenih struktura Re-publike Srbiji u bezbednosti regiona jugoisto~ne Evrope?– Pomenu}u nekoliko primera. Svima nama su potrebne do-

bro obu~ene protivteroristi~ke jedinice, koje treba da buduosposobqene da reaguju u kratkom roku, da budu veoma mobilnei sa znatnim nivoom vatrene mo}i. Da bi se brzo reagovalo nateroristi~ku pretwu, nisu potrebni tenkovi i avioni. Potrebnesu, tako|e, i dobre, pouzdane obave{tajne snage, vo|ene ne po-liti~kim ciqevima, ve} obave{tajnim potrebama vojske koja sebori protiv ovih pretwi. Druga je oblast civilne za{tite (po-trage i spasavawa) – potrebne su snage koje }e mo}i da se suo~esa prirodnim katastrofama, kao {to su cunami, zemqotres idruge velike nesre}e. Snage samo jedne zemqe, bila ona i SAD,gotovo nikad nisu sposobne da se same suo~e sa velikim prirod-nim katastrofama. Zato treba da se sve te nacionalne organi-zacije poveù i pomaù jedne drugima. Pored toga, sada se raz-

govara o slawu srpskog medicinskogtima u krizna podru~ja pod vo|stvomUN. Znamo da imate veoma sposobnelekare i dobro obu~eno osobqe kojetamo moè mnogo doprineti.

Nedavno je SAD prepozicioni-ran na teritoriju Bugarske iRumunije. Mislite li da to do-prinosi stabilnosti u regionu?– Prisustvo snaga SAD na tom

prostoru i saradwa sa vojskama u re-gionu, ukqu~uju}i i Vojsku Srbije, je-ste faktor stabilnosti u jugoisto~nojEvropi ali i na globalnom planu. Uperiodu Hladnog rata bili smo loci-rani u stalnim bazama u onim delovi-ma sveta za koje smo mislili da su naj-boqe pozicionirani za eventualnikataklizmi~ni sukob izme|u Istoka iZapada. Danas imamo pokretne snage,spremne za brzu disperziju i razme-{taj na svaku lokaciju. Teritorije Bu-garske i Rumunije su lokacije za pre-

– Re~ je o jasnom signalu koji ukazuje da ~lanovi Kongresarazmi{qaju o ameri~kom interesu u ovom delu sveta i o odnosu saSrbijom, pa nastoje da doprinesu ja~awu na{ih veza i ohrabrujupredsednika da ih u~ini dubqim i zna~ajnijim. To je i podsetnik dana razvijawu veza treba neprekidno raditi. Nadam se da to pi-smo, koje je dobro i koje u potpunosti podràvam, ne}e biti pogre-{no ”pro~itano” u Srbiji u smislu, to su ”dobri” Amerikanci,oni su sa nama, a ”lo{i” su oni koji ̀ ele ne{to od nas. To nije to.Re~ je o mogu}nostima i odgovornostima, s kojima se svi moramosuo~iti. Ne treba da gledamo u susedovo dvori{te, ve} u svoje.Zanimqivo je istraìvawe mi{qewa gra|ana koje kaè da uprkostome {to ve}ina Srba i daqe veruje da SAD nije prijateq wiho-voj zemqi, ve}ina bi ipak èlela da se zemqa {to vi{e pribliìtoj istoj Americi. Mislim da je SAD za to spremna.

Nakon Hladnog rata, znatno se promenila percepcija bez-bednosnih izazova, rizika i pretwi na globalnom planu.Oni svakako nisu ostali isti ni na lokalnom nivou. [tadanas, prema Va{em mi{qewu, preti Srbiji? I koje su mo-gu}nosti za otklawawe tih pretwi?– Srbija je deo me|unarodne zajednice i ugroàvaju je tran-

snacionalne pretwe, kao {to su terorizam, organizovani kri-minal, trgovina qudima za ~ije re{avawe je neophodna saradwana globalnom planu. Zbog toga Srbija treba da se ponovo ukqu~iu globalnu bezbednosnu zajednicu radi suprotstavqawa tim iza-zovima. Ni velika sila, kao {to je SAD, ne moè im se sama su-protstaviti. Srbija, kao i SAD, treba prijateqe i partnere, ka-ko bi se suo~ila sa tim izazovima..

Kako vidite ulogu SAD u bezbednosti Srbije i ~itavog re-giona jugoisto~ne Evrope? – Bezbednosni izazovi koji su pretili 19. i 20. veku, vi{e

ne postoje. @elimo da se uverimo da gra|ani Srbije razumeju dagranice wihove zemqe nisu ugroène i da im susedi ne èle nau-diti. âk i kada govorimo o Kosovu, ono nije problem. Problemsu transnacionalne pretwe bezbednosti. Kako mi moèmo da po-mognemo? Mi ̀ arko ̀ elimo da Srbiju do~ekamo u porodici evro-atlantskih naroda. @elimo da u|e u Partnerstvo za mir i u Na-to, èlimo da pomognemo da reformisane oruàne snage Srbijepostanu sposobne da doprinesu bezbednosti me|unarodne zajed-nice. Kao centralna zemqa u ovom delu Evrope, Srbija moè da-ti svoj doprinos i van svojih granica i moè pomo}i da se zajed-no suo~imo sa pretwama {irom sveta.

Kako Srbija kao partner SAD moè doprineti da se ti iza-zovi re{e na pravi na~in?– Pre svega treba ostati na pu-

tu reformi. Jasno je da Vojska Sr-bije treba da nastavi sa reorgani-zacijom i reformom, kako bi posta-la savremena oruàna snaga kojaodgovara snazi i veli~ini va{e ze-mqe. Mislim da je va{e rukovodst-vo posve}eno tome. U to me je uveriorazgovor koji sam nedavno imao sapredsednikom Tadi}em koji me je, kaovrhovni komandant, ponovo uverio usvoju potpunu predanost transfor-maciji i reorganizaciji vojske kakobi Srbija imala oruànu silu kojamoè odgovoriti bezbednosnim iza-zovima 21. veka.

Sreo sam i generala Pono{a iveoma sam impresioniran novimmladim rukovodstvom va{e vojske,koje je spremno da je povede u part-nerstvo sa drugim profesionalnimvojskama kako bi se zajedno suo~ile

.Istraìvawa pokazuju da ve}ina Srba jo{ ne vi-de SAD kao zemqu naklowenu Srbiji, ali i u Ame-rici se Srbija smatra zemqom koja je po~iniladela u suprotnosti sa na{im shvatawima slobodei demokratije. Zajedni~kim snagama treba da pro-menimo ta mi{qewa. Siguran sam da to moèmo.

@elimo da vidimo Srbiju u porodici evroatlant-skih naroda. @elimo da u|e u Partnerstvo za miri u Nato, èlimo da pomognemo da reformisaneoruàne snage Srbije postanu sposobne da do-prinesu bezbednosti me|unarodne zajednice.

Impresioniran sam novim mladim rukovodstvomVojske Srbije, koje je spremno da je povede u part-nerstvo sa drugim profesionalnim vojskama ka-ko bi se zajedno suo~ili sa globalnim bezbedno-snim pretwama.

sretawe bezbednosnih izazova o ko-jima sam govorio. Za to je, naravno,bila neophodna saglasnost vlada istanovni{tva tih zemaqa, a postiglismo i ve}i stepen interoperabil-nosti sa wihovim oruànim snagamau ostvarivawu zajedni~kih zadataka.

êsto pomiwete ukqu~ivaweVojske Srbije u savremene bez-bednosne procese. Kako proce-wujete wene perspektive u sa-da{wim uslovima?– Mi smo spremni za saradwu

onoliko brzo koliko ste vi spremnida se ukqu~ite u bezbednosne proce-se. Neki va`ni vojni sporazumi supotpisani ili su pred potpisivawem.Potpisali smo Sporazum o saradwina zaustavqawu {irewa oru`ja zamasovno uni{tewe (WMD). Zavr{ilismo dogovore oko zakqu~ewa Spora-zuma o statusu snaga, koji dozvoqavaprisustvo, iskqu~ivo uz saglasnostva{ih vlasti, OS SAD na teritorijiSrbije. To je va`no radi zajedni~keobuke i zbog navikavawa ovda{wihqudi na prisustvo ameri~kih i to kaoprijateqa i partnera. Treba da se us-postave i odgovaraju}i li~ni odnosime|u pripadnicima na{ih oruànihsnaga kako bi znali da u kriznim si-tuacijama mogu da ra~unaju jedni nadruge. Tako }e se izgra|ivati me|u-sobno poverewe i uvaàvawe kaoprijateqa i prevazilaziti nedavnaneprijateqstva. Doga|aji iz bliskepro{losti prekinuli su period od125 godina dobrih i jakih veza izme-|u SAD i Srbije, ali sada se stawebitno popravqa. Zaista. Mada ne mi-sle svi tako. Istraìvawa pokazujuda ve}ina Srba jo{ ne vide SAD kaozemqu prijateqski naklowenu Srbiji,{to je potpuno pogre{no. Ali, i u Ame-rici se Srbija smatra zemqom koja jepo~inila dela koja su u suprotnostisa na{im shvatawima slobode i de-mokratije. Mislim da zajedni~kimsnagama treba da promenimo ta mi{qewa. Siguran sam da to mo-èmo.

Radi stvarawa boqih odnosa i me|usobnog poverewa, uskoroj budu}nosti Srbija bi trebalo da potpi{e nekolikotipskih vojnih sporazuma sa SAD ~ije zakqu~ewe predsta-vqa ispuwewe ciqeva postavqenih u Strategiji odbrane. – Potpisivawe sporazuma o bezbednosnoj saradwi, o statu-

su snaga, spre~avawu {irewa oru`ja za masovno uni{tewe, o na-bavkama i uzajamnim uslugama, te Programa dràvnog partner-stva, predstavqa osnovu na kojoj }e se razvijati budu}a vojna sa-radwa dve zemqe. @elimo da vidimo srpske oficire u ameri~kimvojnim akademijama. @elimo da vidimo i ameri~kog oficira usrpskoj vojnoj {koli – jedan je upravo diplomirao. @elimo da ima-mo onakve odnose sa Vojskom Srbije kao {to ih imamo sa vojskama{irom sveta, a posebno u Evropi.

îni se da reforme sistema od-brane kr~e put ostatku dru{tva upribliàvawu evroatlantskimintegracijama, kao jednom od po-liti~kih ciqeva Srbije. Koje dru-ge delove Srbije prepoznajete natom putu?– Naravno, politi~ko vo|stvo. Sr-

bija ima dobre, demokratske vo|e ko-je narodu èle prave stvari, premdami se ponekad ~ini da misle da srp-ski narod nije spreman za slede}ikorak i za pomerawe napred. Ja bih~ak rekao da je srpski narod sprem-

niji za te iskorake u budu}nost no {to wegovo rukovodstvo mi-sli. Qudi u Srbiji sa kojima sam razgovarao ho}e da ̀ ive u nor-malnoj zemqi, da imaju normalnu ekonomiju, normalno dru{tvo...Posebna grupa su mladi u Srbiji. Oni su apati~ni kada je re~ ou~estvovawu u politi~kim procesima. Moraju, me|utim, da seukqu~e u to, jer na kraju svaka zemqa na izborima dobija vo|st-vo kakvo zasluùje. Ukoliko nemamo viziju i ne izrazimo je u kri-ti~nom trenutku, kao {to su izbori, moèmo samo sebe da krivi-mo ako zemqa ne ide u pravcu u kome èlimo. Vojnici su tako|egra|ani koji imaju prava i obaveze i kao gra|ani i kao pripad-nici oruànih snaga.

Pro{log meseca su na Aerodrom Batajnica avionom F-16sleteli pripadnici Vazduhoplovnih snaga SAD, {to je, zbogbombardovawa, bio vi{e nego zanimqiv doga|aj. Da li jere~ o ad hoc susretu ili po~etku trajnije saradwe?

INTERVJU

1. septembar 2006.10

Kosovo nije kqu~no pitawe u na{em odnosu. Mimoramo da idemo napred i nakon {to se pitaweKosova re{i. A ono }e se re{iti na ovaj ili onajna~in.

Potpisivawe sporazuma o bezbednosnoj saradwi,o statusu snaga, spre~avawu {irewa oru`ja zamasovno uni{tewe, o nabavkama i uzajamnim uslu-gama, te Programa dràvnog partnerstva, pred-stavqa osnovu na kojoj }e se razvijati budu}a voj-na saradwa dve zemqe.

– Mnogo nervoze bilo je povodom posete F-16 Aerodromu Ba-tajnica, jer je Srbija bila bombardovana. Ja uop{te nisam imaotaj problem, po{to partneri razgovaraju o pro{losti.

Ponekad to bude teàk razgovor, ali je neophodan, ako neèlimo da se zadrìmo na povr{nom odnosu. Po mom mi{qewu,poseta je bila izuzetno uspe{na. Razgovor je neophodan da bi semogao ostaviti po strani privremeni prekid na{ih dobrih odno-sa i planirati budu}nost. Ne treba nikad zaboraviti 125 godi-na me|usobnih pozitivnih odnosa.

Bila je to prirodna posledica na{e obostrane voqe da oja-~amo saradwu. Razgovarati je dobro, ali je delawe jo{ boqe. Asusret srpskih i ameri~kih pilota bio je dobar na~in da se poka-è taj odnos. Nije to bio obi~ni ~as letawa, ve} simboli~an na-~in da pokaèmo jedni drugima da imamo zajedni~ke planove, kaoi gra|anima dve zemqe, kako izgleda kada na{i piloti rame uzrame razgovaraju o profesionalnim obavezama.

Nagove{tene su i druge zna~ajne aktivnosti u skorijoj bu-du}nosti.– Iako jo{ nemamo odre|ene datume poseta, u kontekstu spo-

razuma o dràvnom partnerstvu, vo|e Nacionalne garde Ohaja po-seti}e Srbiju, ~ime }e se otvoriti put za raznovrsne programe voj-ne saradwe. O~ekujem realizaciju poseta i na vi{em nivou, kakobismo iskazali na{u predanost izgradwi dobrih odnosa izme|udve zemqe. Naravno, tu je i re{avawe pitawa Kosova. Ali, ono ni-je kqu~no pitawe u na{em odnosu. Mi moramo da idemo napred inakon {to se pitawe Kosova re{i. A ono }e se re{iti na ovaj ilionaj na~in. Zna~ajno je {ta }e se desiti dan posle. A dan posle, Sr-bija }e i daqe biti ovde, SAD }e i daqe biti ovde, kao i na{i obo-strani interesi da napredujemo zajedno. I to je ono {to je va`no.

S. \OKI]

11

Sni

mio

Rado

van

PO

PO

VI]

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt uru~io je, 23. avgu-sta u Pan~evu, ministru odbrane Srbije Zoranu Stankovi}u do-naciju Evropske komande ameri~kih oruànih snaga u vrednostiod 1,2 miliona dolara.

Tom doga|aju prisustvovala je i potpredsednica Vlade Srbi-je Ivana Duli}-Markovi}, u ~ijoj nadle`nosti je komandovaweCivilnom za{titom Srbije.

Donacija se sastoji od 11 vozila, {est agregata, {est pum-pi, dve cisterne, pokretne kuhiwe, dva viqu{kara, vi{e od250.000 vre}a za pesak, 2.200 vre}a za spavawe, 520 poqskihkreveta, alata i druge opreme za civilnu za{titu i namewena jeza sanirawe posledica elementarnih nepogoda i ja~awu kapaci-teta za pomo} civilnom stanovni{tvu u kriznim situacijama.

Donacija oruànih snaga SAD

OPREMA ZAVANREDNESITUACIJE

Ministar Stankovi} je podsetio da su u pro{loj i ovoj go-dini u Srbiji bile velike poplave i da je tom prilikom uo~en ne-dostatak opreme za civilnu za{titu.

– Zbog toga se zahvaqujem Sjediwenim Ameri~kim Dràvamana donaciji i o~ekujem da }e u narednom periodu, posebno nakonpotpisivawa Sporazuma o statusu snaga, biti jo{ vi{e bilate-ralnih aktivnosti izme|u dve zemqe – naglasio je on.

Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Duli}-Markovi} ista-kla je zna~aj civilne za{tite u dru{tvu i potrebu da se donesezakon koji }e urediti tu oblast.

– Bio sam impresioniran na~inom na koji ste se pro{le go-dine suprotstavili poplavama i veliko mi je zadovoqstvo {to uime svoje zemqe mogu predati ovu opremu narodu Srbije. Ona jejo{ jedan dokaz {ta se moè posti}i kad radimo zajedno – rekaoje ambasador Polt, koji je skrenuo pa`wu na to da su u kriznimsituacijama potrebni prijateqi.

Donacija Evropske komande oruànih snaga SAD veoma jezna~ajna jer dolazi u vreme reorganizacije Uprave za odbranuRepublike Srbije koja prerasta u Upravu za vanredne situacijekoja treba da formira ~etiri baze civilne za{tite – u Beogra-du, Ni{u, Novom Sadu i Kragujevcu. To }e biti logisti~ke baze zaoperacije za{tite i spasavawa qudi i materijalnih dobara,servisirawe, remont, regeneraciju i odràvawe opreme civil-ne za{tite, a u wima }e se obu~avati i kadrovi Uprave za van-redne situacije i vojnici na civilnom sluèwu vojnog roka.

S. \OKI]Snimio Z. PERGE


>>> AEROMITING U KOSTOLCU –Tradicionalni aeromiting posve}en generaluQubi{i Veli~kovi}u, komandantu RV i PVOkoji je poginuo u vreme bombardovawa Natoa,odràn je 26. avgusta u Kostolcu. Tom doga|ajuje prisustvovao zamenik komandanta Vazduho-plovstva i protivvazduhoplovne odbrane pu-kovnik Neboj{a \ukanovi} sa delegacijom Ko-mande tog vida Vojske Srbije.

>>> UPRAVQAWE KVALITETOM –Holding kompanija Kru{ik iz Vaqeva uvela jesertifikate za upravqawe kvalitetom po zah-tevima me|unarodnih standarda ISO 9001 iSNO 9000. To }e joj omogu}iti poslovawe nasvetskom trì{tu.

Kru{ik zapo{qava 2.000 radnika, a odtoga je 1.300 u namenskoj proizvodwi. Izvozte kompanije u 2005. dostigao je 3,7 milionadolara, a do sada ugovoreni izvoz u 2006. go-dini iznosi 18,1 milion dolara.

>>> MEDAQE ZA VOJNU USTANOVU“TARA” – Prvo Balkansko takmi~ewe ugosti-teqskih i turisti~kih radnika odràno je od24. do 26. avgusta u Ni{u. Me|u 500 u~esni-ka iz vi{e balkanskih zemaqa bili su ipredstavnici Vojne ustanove “Tara”, koji suse takmi~ili u pet disciplina.

Prema re~ima rukovodioca ekipe Gvo-zdena Dimitrijevi}a, upravnika hotela “Be-li bor”, konkurencija je bila jaka, pa su me-daqe koje su osvojili takmi~ari sa Tare uto-liko draè.

Zlatna medaqa za poslasti~arske pro-izvode pripala je Sla|ani Stevanovi}, uprakti~nom radu konobari Radojica Zagra-|anin i Zoran Kruni} osvojili su srebrnumedaqu, a kuvarska ekipa, koju su ~iniliBranka Purti} i Sla|ana Stevanovi} –bronzanu. Za kuvarske eksponate bronzanemedaqe osvojili su Gordana i Vukadin Milo-savqevi}, a u servirawu stola bronzana me-daqa pripala je Draganu Vukajlovi}u.

Takmi~ewe u Ni{u jedno je od prvih nakome su, posle niza godina neu~estvovawa,nastupili ugostiteqski radnici Vojne usta-nove “Tara”. (R. M.)

>>> SPORTSKI SUSRET SA KFO-ROM – U Sportsko-rekreativnom centru Si-jarinske bawe, 15. avgusta, organizovan jesportski susret pripadnika snaga bezbedno-sti Srbije i Kfora. U basketu, malom fudba-lu i odbojci takmi~ili su se predstavnici Ko-mande i multinacionalnih takti~kih snaga trisektora Kfora, pripadnici Vojske Srbije izKomisije za sprovo|ewe Vojno-tehni~kog spo-razuma, Tima Kopnenih snaga za saradwu saKforom i pojedinih jedinica tog vida, te pri-padnici Ministarstva unutra{wih poslova.

Sportski susret je organizovan pod po-kroviteqstvom gradona~elnika op{tine Me-dve|a Slobodana Dra{kovi}a i direktoraSijarinske bawe Dragi{e Popovi}a. Sport-ske ekipe su bile me{ovitog sastava, tako danije bilo progla{ewa pobednika u pojedinimdisciplinama jer susret nije imao takmi~ar-ski karakter.

resecawem vrpce servis je u rad pu-stio pukovnik Aleksandar @ivkovi},zamenik komandanta Operativnih sna-

ga. Sve~anosti je prisustvovao i pukovnikDanko Jovanovi}, na~elnik Uprave za od-brambene tehnologije. Pozdravqaju}i goste,direktor TRZ pukovnik Vojislav Milinkovi}istakao je da se TRZ otvara prema trì{tui novim programima upo{qava kapacitete.Takav je i novi servis u kome }e ukupno bitiangaòvano deset zaposlenih, a vrednostopreme je oko 60.000 evra.

Doktor Mili} \eki}, profesor elek-trotehnike na Tehni~kom fakultetu u â~ku,koji sa TRZ sara|uje na vi{e programa, re-kao je da servis ima dobru razvojnu per-spektivu jer }e tu uskoro biti otvoren iregionalni kontrolno-merni centar za za-padnu Srbiju. Sada postoje samo dva – uBeogradu i Ni{u.

SERVIS ZA PREGLED RADIO-STANICATehni~ki remontni zavod u â~ku otvorio je 24. avgusta servisza tehni~ke preglede radio-stanica, prvi te vrste u zapadnojSrbiji, koji }e uskoro postati regionalni kontrolno-mernicentar kakvih su u Srbiji svega tri

atrogasna jedinica i dopunski pro-tivpoàrni vod 161. vazduhoplovnebaze u Ni{u, protivpoàrna ekipa-

119. helikopterskog puka, zatim, ekipa ni-{kog vatrogasnog bataqona Ministarstvaunutra{wih poslova i vatrogasne jediniceAerodroma “Car Konstantin” organizovalisu nedavno zajedni~ku protivpoàrnu ve`bu– Ogaw 2006. U~esnici su tom prilikomproveravali osposobqenost za ga{ewe po-~etnih poàra, poàra motornih vozila ihelikoptera, spasavawe povre|enih i ra-wenih, ali i pretakawe cisterni sa opa-snim materijama. Tokom ve`be koristili supriru~na i namenska sredstva za gaèwepoàra, specijalna protivpoàrna vozilai hidrauli~ne aparate za se~ewe metala.

Protivpoàrna jedinica vazduhoplov-ne baze, koju je predvodio stariji vodnikprve klase Milo{ Aran|elovi}, demon-strirala je metode i postupke prilikom ga-{ewa malih poàra koji su zahvatili ~vr-ste materije. Prikazala je, tako|e, uve`ba-nost u ga{ewu sredwih i ve}ih poàra za-hva}enih zapaqivim te~nostima i pruàwupomo}i povre|enima. Jedinica Aerodroma“Car Konstantin” sa Sneànom Pavlovi}na ~elu prikazala je ga{ewe vazduhoplovai spasavawe posade. Izvla~ewe povre|e-nog voza~a iz teretnog vozila, posle se~e-wa kabine kompresorskim makazama, izve-li su pripadnici ni{kog vatrogasnog bata-qona, kojim komanduje Miodrag Ze~evi}.

G. S.

PROTIVPO@ARNA VE@BA – OGAW 2006

DOGA\AJI

Govore}i prisutnima na sve~anosti okarakteristikama servisa, major VojkanRadowi}, na~elnik Tehni~kog sektora u TRZâ~ak, istakao je da }e servis obavqatitehni~ke preglede na osnovu Zakona o te-lekomunikacijama i u nadle`nosti je Repu-bli~ke agencije za telekomunikacije (RA-TEL). Spisak ovla{}enih servisera nijeveliki a me|u wima je i TRZ â~ak. Tu }e sepregledati radio-difuzne i televizijskestanica, vazduhoplovne, avionske i radio-stanice u pomorskoj slu`bi, fiksne, mo-bilne i amaterske radio-stanice. Vremekada se to radi propisano je Zakonom o te-lekomunikacijama.

U TRZ â~ak tvrde da }e sve uslugeobavqati kvalitetno, u propisanim roko-vima i po povoqnim cenama, kako bi bilikonkurentni na trì{tu.

R. M.

Novi program u TRZ â~ak

P

V

13

P E R A S P E R A

P T I C EP T I C EPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

M

D

Odavno je pravavest samo onakoja u sebisadrì bar trile{a, ali tek u ovom vekutelevizija jepostala sredstvoza posmatraweplanetarnegladijatorskeborbe. Traì sesamo krv.

A‘jde, za{to da ne! Da zapo~nemo ovaj ogled jed-nom aforisti~nom dosetkom. A ona se ti~e ra-tova iz posledwih godina pro{loga veka, i na-

ravno, informativnog haosa koji je vaqda bio pri-rodan. A mudrost glasi: ”Nama nisu potrebni ratnidopisnici. O uspesima nas izve{tavaju dva vranagavrana!“

Nije sme{no, mada bi moglo biti. Crni humor jeponekad spasonosan. Ali to je savr{eno duhovita pa-rafraza jedne magijske metafore o srpskoj buntovno-sti. Se}ate se izreke ”Hrani sina pa {aqi na vojsku,Srbija se umirit’ ne moè!“. Tako je, po epskom pre-dawu hanuma turskog vojskovo|e dobila vest o rezul-tatu Mi{arske bitke. Nije bilo golubova pismono-{a, wihov razvoj je jo{ bio u povoju. A glas o turskomporazu i pogibiji ambicioznog pa{e donele su dvecrne ptice. Gavranovi ili vrane, to je sada svejedno.

Danas gavranovi, ~avke i sojke imaju druga po-sla. Idu po wivama, mlate kukuruze i pusto{e poqa.Ne pomaù ni stra{ila ni seoski poqari. Infor-mativnu nadle`nost davno se preuzeli dosetqivi qu-di, koji su od velikog sveta na~inili sebi globalnoseoce. Tako je brzinu informacije definisao Mar-{al Makluan, dozvoqavaju}i sebi da sve nas pro-glasi zamor~i}ima televizije.

Stvorewa koja lo~u pivo, ska~u i urlaju ispredone kutije, navijaju uglavnom za svoje. Ta se qubav nemoè odvojiti od strasti, u kojoj gazduje mr`wa zadruga~ije. Velike igre (fudbal, ko{arka, odbojka) ve}godinama su zamena za rat. Gledaj i prezri protivni-ka tvoje ekipe, ubij ga psovkom. Umorna publika ima u{ta da zija, oma|ijana blizinom sportskog olimpa.Vest o doga|aju, kao u pokvarenom vremeplovu, stignedo javnosti i pre nego se dogodila. Direktni prenosisu samo izuzetak.

Da li su onda veliki sportski doga|aji, svetskaprvenstva i tome sli~no, nekakva zamena za rat?

Kompenzacija koja mnogo ko{ta, ali sve to pla-}aju oni, koji bi ionako bili mobilisani. Jedan sup-tilni poku{aj Velikog brata da sve drì pod kontro-lom i da diktira pravila igre. Orvel u dresu.

oglo bi i to da bidne, ama ne mora da zna~i.Ho}e se re}i da (jo{) nema sporta koji bi mogaoda bude prolog za ukidawe rata. Osim ako to

nije rat sam. U tom slu~aju dobro bi nam do{la jednaproskribovana i prili~no brkata dijalekti~ka pre-misa: da dràva moè biti ukinuta svojim maksimal-nim ja~awem. Za{to i ratovi (i sve sa wima) ne binestali u kona~nom obra~unu?

Informativni {ok (sve se vidi, sve se zna) ipakje nastao na osnovu uvida u nasiqe i wegove poli-ti~ke posledice. To je slu~aj kada se vidi sve, ali sene zna ni{ta, i za slu|enog redova koji rabi vesti,pomo}i zaista nema. U sportu se nekako uvek, poslevelikih uzbu|ewa sazna rezultat. U nasiqu ne, jer seono, za razliku od utakmice, nikada ne zavr{ava.

Zato se i moè razumeti prioritet jedne precva-le [ve|anke, koja je imala mogu}nost da prati dvasvetska doga|aja, skoro u isto vreme: ”Za mene je rat uLibanu uzbudqiviji od svetskog prvenstva u fudbalu.Rat je ne{to veli~anstveno, a fudbal je samo igra!“

Ne, ipak je fudbal vi{e od igre. Tako se i zva-la nezaboravna serija Zdravka [otre i SlobodanaStojanovi}a. Fudbal u jednoj srpskoj palanci preddrugi veliki rat. Ni tada, kao ni danas igra ne sti-è da sukobe naroda stavi u senku. Uzalud je LekaBankrot progla{en laòvom za svoja savr{eno zlo-kobna proro~anstva.

Danas je nasiqe prilago|eno prose~nom gleda-ocu. Kad se izuje i navu~e svoje udobne ku}ne papu~e,izbroji decu, pqesne ènu po za to odre|enom delutela, i vidi da li je ku~e podmireno, to jest da nijeudavilo ma~ku, taj potro{a~ omiqenih, to jest uà-snih vesti ukqu~uje TV. I tada zauzima najboqe mestokako bi uìvao gledaju}i sve najgore.

Operacija ”Pustiwska oluja“ zapo~ela je ta~nou 19,00 po sredwem ameri~kom vremenu, da bi qudimogli da vide [varckopfa kako ratuje i pobe|uje.Prvi prenos rata u istoriji. A mo`da ga je televizi-ja i izazvala za svoje potrebe.

anas vi{e nema nasiqa bez TV kamera. Pre nego{to postave eksploziv, teroristi provere ko je odsnimateqa tu. O velikim ratovima (Tre}i svetski

je odavno zapo~eo) i da ne pri~amo.Tako je uspostavqen apsurdan, ali ipak logi~an,

nastrani odnos izme|u medija i nasiqa. Ako nematelevizije, ili napad bude pre}utan, terorizam nepostoji. Ako nema senzacija u kojima su ru{evine ile{evi na sve strane, televizija bi izumrla.

Tako informacija i potreba za wom prerastajuu svoju negaciju. Odavno je prava vest samo ona koja usebi sadrì bar tri le{a, ali tek u ovom veku tele-vizija je postala sredstvo za posmatrawe planetarnegladijatorske borbe. Traì se samo krv. Vi{e nemavelikih bitaka, poput kurske ili normandijske. Alipostoji jedna jo{ ve}a, koja se ve} godinama odvijasvakodnevno, u epizodama, u pri~ama bez konca i kra-ja koje }e uvek imati svoj nastavak i svoju publiku.

Na{ tipi~ni, opisani gledalac ne sme ostatibez svoje dnevne poslastice: sledovawa nasiqa, koje}e mu, uz trnce u ki~mi ostaviti (la`nu) nadu da je usvojoj sobi, sede}i u omiqenoj foteqi, maze}i ma~ku(ako je preìvala ku~e), miluju}i ènu ako mu pri|e(jer taj ne ustaje kad je ve} seo), ponuditi wegov javniservis, ako misli da opstane.

Ali, neka se na{ posmatra~ globalne nesre}esamo malo osvrne. Samo malo, prema ba{ti (ako jeima), ili prema kro{wi drveta koje odnekud {tr~iiznad terase. Tu, me|u li{}em ili me|u grawem za-pazi}e ptice: dva vrana gavrana.

Autor je komentator lista ”Politika“

C I V I L N O S L U @ E W E V O J N O G R O K A

DVE I POGODINEISKUSTVA

Civilna slu`ba je

alternativa klasi~nom

vojnom roku i obavqa se

iskqu~ivo u civilnim

institucijama.

Prakti~nim angaòvawem

i dru{tveno korisnim

radom u civilnim

organizacijama

i ustanovama, regruti

na taj na~in oduùju

svoj dug i dràvi

i dru{tvu. Problem je

jedino u tome {to im

to angaòvawe ne

omogu}ava i obu~avawe

za odbranu zemqe i

{to se, naàlost, jo{

ne zna ta~no {ta zna~i

pojam dru{tveno

koristan rad.


V

TE

MA

ojna obaveza je zakonom propisano pravo i du`nost gra|ana dràveda se pripremaju, obu~avaju i angaùju u odbrani zemqe. Ona je op-{ta, nastaje u 17. i traje do 60. godine ìvota. Sastoji se od regrut-ne obaveze, sluèwa vojnog roka i, potom, onog u rezervnom sastavu.Sluèwe vojnog roka je druga faza realizacije vojne obaveze. Ono

je prvo prakti~no angaòvawe vojnosposobnih pripadnika mu{ke popu-lacije u sistemu odbrane zemqe i osnovni je na~in osposobqavawa gra-|ana za odbranu. Sluèwu vojnog roka podleù svi dràvqani oceweni“sposobnim“ i “ograni~eno sposobnim“ za slu`bu, a realizuje se sa ibez oru`ja (u jedinicama i ustanovama Vojske i Ministarstva odbrane),te sluèwem vojnog roka u civilnoj slu`bi (u daqem tekstu: SVR u CS), ucivilnim organizacijama i ustanovama od op{teg dru{tvenog interesa.

Dono{ewem Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o vr{ewu vojneobaveze (kojom se mewa ona iz 1994), regrutima u Srbiji omogu}eno jeda svoju vojnu obavezu reguli{u kao civilno sluèwe vojnog roka izja-vquju}i prigovor savesti. Pre usvajawa tog akta, a radi prijema tada-{we Savezne Republike Jugoslavije u Savet Evrope, data je preporukada se primene odredbe o qudskim pravima koje se odnose na prigovorsavesti i rok od tri godine da se u Srbiji donese zakon o alternativnojslu`bi. Pravo na prigovor savesti, kao jedno od osnovnih qudskih pra-va, tako je postalo pitawe od prvorazrednog zna~aja, ne samo za sistemvojne obaveze i odbrane nego i cele na{e dràve.

Da bi se ispunili ti uslovi i preporuke, uskladili doma}i sa svet-skim standardima, ali i zbog pritisaka Saveta Evrope i pojedinih do-ma}ih nevladinih organizacija, Savet ministara SCG je 27. avgusta2003. usvojio posebnu uredbu o ovoj materiji i time ispunio sve pravnepretpostavke za nesmetano vr{ewe civilne slu`be od 15. oktobra2003. godine. Zapravo, sluèwe vojnog roka u civilnoj slu`bi u praksije kod nas od 22. decembra 2003. i, na po~etku, za te regrute ono je tra-jalo 13, a klasi~ni vojni rok sa oru`jem devet meseci (do izmena Zakonao Vojsci 31. oktobra 2005).

PRIGOVOR SAVESTI I VOJSKA

Osnova za ostvarewe statusa prigovara~a savesti je slobodna izja-va regruta koji, pisanim zahtevom, navodi razloge zbog kojih ̀ eli da vojnirok sluì u civilnoj slu`bi. Zahtev se podnosi posebnoj komisiji nadle-`nog vojnog odseka koju je obrazovao i imenovao ministar odbrane (okto-bra 2003) i koja, posle provere sprovedenog postupka, donosi odgovara-ju}e re{ewe.

Prigovor savesti je jedno od osnovnih qudskih prava, zasnovano naube|ewu lica da je slobodno i samostalno da misli, sti~e i mewa svojaube|ewa. U praksi mnogih dràva, po pozivu za sluèwe vojnog roka, poja-vio se problem sa licima koja, iz svojih verskih ili filozofskih ube|e-wa, ne prihvataju da nose oru`je ili da ga upotrebqavaju.

Me|utim, prigovor savesti nigde nije definisan. Ipak, on se moèodrediti na osnovu usvojenih me|unarodnih konvencija o qudskim pravi-

ma i slobodama, me|unarodnim i nacionalnim zakonodavnim re-{ewima i ostvarenoj praksi.

U naj{irem smislu, prigovor savesti moè se definisatikao totalni prigovor, onaj koji se protivi samoj instituciji vojneobaveze, te tako odbija ~ak i “civilnu slu`bu“ jer je i ona deo od-brambenog sistema dràve.

To moè biti i pravo pojedinca da sam odlu~uje na koji }e na-~in ispuniti svoju gra|ansku du`nost u odbrani zemqe, kao pravogra|ana da svoju vojnu obavezu zameni alternativnim sluèwem ucivilnoj slu`bi. Naravno, to moè biti odbijawe sluèwa vojnogroka iz verskih, moralnih, filozofskih, humanitarnih ili drugihrazloga savesti. To podrazumeva pravo gra|ana da ne sluè Vojskupod oru`jem ali i ono da odbije da, za vreme sluèwa vojnog ro-ka, radi u ustanovama koje su povezane sa Vojskom, pa ~ak i da nesluè vojni rok. Prigovor savesti se moè javiti i kao odbijawepla}awa dela poreza koji bi dràva iskoristila u vojne svrhe.

Tako|e, ni sam pojam civilnog sluèwa vojnog roka nije preci-zno definisan, mada se on moè odrediti kao “sluèwe vojnog rokavan jedinica i ustanova Vojske ili MO, a kroz izvr{avawe zadata-ka u civilnim organizacijama i ustanovama“. Moè se re}i da jecivilna slu`ba alternativa vojnom roku i da se obavqa iskqu~ivou civilnim institucijama. Zapravo, regruti prakti~nim angaòva-wem i radom u organizacijama i ustanovama ostvaruju dru{tvenokoristan rad, ali koji ne omogu}ava obu~avawe za veliki broj rad-wi i postupaka potrebnih za odbranu zemqe. Naàlost, ni pojamdru{tveno koristan rad nije na pravi na~in odre|en.

ZAKONSKA REGULATIVA

Vreme kada je usvajana zakonske regulativa koja odre|uje ovuproblematiku, moè se, uslovno re~eno, podeliti na tri perioda:prvi od Ustava SRJ (27. aprila 1992) do dono{ewa prve izmene idopune Uredbe o vr{ewu vojne obaveze (29. avgusta 2003); drugiod prve do druge izmene i dopune Uredbe o vr{ewu vojne obaveze(28. januara 2005) i tre}i posle druge izmene i dopune Uredbe ovr{ewu vojne obaveze.

Prvi period je trajao 11 godina i ~etiri meseca. Za to vre-me usvojeno je pet dokumenta koja su regulisala civilnu slu`bu.Za ovaj period osobeno je da je SRJ priznavala prigovor save-sti i uvodila ga u svoj ustav i zakon; priznavala je i obe}avalada }e u dobroj meri ispuwavati obaveze i op{te prihva}ena

15

pravila me|unarodnog prava koja ~ine sastavni deo unutra{wegpravnog poretka.

Me|utim, tada je svako odbijawe prijema i upotrebe oru j̀a, teizbegavawe vojne slu`be, bilo podvrgnuto strogim krivi~nim sank-cijama. U tom periodu broj prigovara~a savesti se nikada nije mo-gao ta~no utvrditi (od 0,01% regruta 1995. do 0,06% 2002). Isto-vremeno, savezni ustav znao je za prigovor savesti, ali ga su{tin-ski nije priznavao kao osnovno qudsko pravo, u smislu evropskih isvetskih standarda, jer je ono regulisano u okviru odeqka koji seodnosi na Vojsku, a ne u onom o pravima i slobodama gra|ana.

Regrut koji u tom periodu nije èleo da sluì vojni rok podoru`jem, preko nadle`nog vojnoteritorijalnog organa, podnosioje u roku od 15 dana, od dana prijema poziva za regrutaciju, pi-smeni zahtev i izraàvao prigovor savesti. S druge strane, licakoja su se prilikom stupawa na snagu Zakona o Vojsci ve} nalazi-la na odsluèwu vojnog roka, te vojni obveznici u rezervnom sa-stavu, nisu imali pravo da se pozovu na prigovor savesti. Ustav-no i zakonsko regulisawe prigovora savesti, predvi|eno Zako-nom o Vojsci, u sadrìnskom smislu nije bilo u skladu sa timosnovnim qudskim pravom zagarantovanim me|unarodnim ugovo-rima. Zakon o Vojsci je, zapravo, regrutu koji nije èleo da, izraznih razloga prigovora savesti, sluì vojni rok pod oru`jem,garantovao samo sluèwe vojnog roka u civilnoj slu`bi i to u je-dinicama i ustanovama Vojske i SMO.

Me|utim, Zakon o Vojsci propisuje tada posebnu, administra-tivnu proceduru ostvarivawa prava na prigovor savesti i to onukoja je regulisana Zakonom o op{tem upravnom postupku. A taj za-kon propisuje da je odluka koju donese organ, koji re{ava po pri-govoru, kona~na i da se protiv we ne moè voditi upravni spor~ime je, prakti~no, iskqu~ena sudska za{tita, ina~e ustavom zaga-rantovana.

Svakako, prepreke u ostvarivawu prava na isticawe prigo-vora savesti nalazile su se i u Krivi~nom zakonu Jugoslavije, ko-ji ni sam nije bio usagla{en sa saveznim ustavom i Zakonom o Voj-sci. Drugim re~ima, nije postojala alternativna civilna slu`baodvojena od jedinica, institucija i ustanova Vojske. Zakonodavacje, ustvari, pod izrazom “civilno sluèwe vojnog roka” podrazu-mevao nenaoruàno sluèwe vojnog roka u vojnim jedinicama. Etoi za{to nijedan vojni obveznik nije tada sluìo vojni rok u civil-noj slu`bi. O zahtevima prigovara~a savesti, i u prvom i u dru-gom stepenu, odlu~ivao je nadle`ni vojnoteritorijalni organ.

INSTITUCIONALIZOVANOPRAVO

Pravo na prigovor savestiizvedeno je iz slobode mi{qewa,savesti i veroispovesti i zatopripada osnovnim qudskim pravi-ma (~lan 18. Univerzalne dekla-racije UN o qudskim pravima).Formalno, to pravo je potvr|enou dokumentima i preporukama ni-za me|unarodnih organizacija –Ujediwenih nacija, Saveta Evro-pe i Organizacije za evropskubezbednost i saradwu. Posledwetri decenije sve evropske dràvesu, dodu{e razli~ito, institucio-nalizovale to pravo.

I kod tvoraca Ustavne poveqe dràvne zajednice SCG pri-metno je nepoznavawe me|unarodnih dokumenata u vezi sa prizna-vawem i ostvarivawem prava na prigovor savesti.

MR[AVA OBUKA PRIGOVARAÂ

Drugi period trajao je 17 meseci i tada su doneta ~etiridokumenta koja detaqno reguli{u civilnu slu`bu. Izmene i dopu-ne Uredbe o vr{ewu vojne obaveze, sa primenom od 15. novem-bra 2003, su{tinski mewaju postoje}u uredbu. Jer, tada se, prviput, precizno i jasno defini{e SVR u CS. Regruti se, tim izme-nama, sada upu}uju na sluèwe vojnog roka u zdravstvene i op{te-spasila~ke organizacije, te one za rehabilitaciju invalida idruge organizacije i ustanove koje se bave delatno{}u od op{teginteresa (koje je odredio ministar odbrane krajem 2003), a popravilu u mestu prebivali{ta regruta. Za vreme tog sluèwa voj-nik se u organizaciji ili ustanovi obu~ava po programu priprav-nika odre|ene {kolske spreme i osposobqava, po programu obu-~avawa gra|ana, za odbranu zemqe.

Za SVR u CS tada ve} ima 395 ustanova u Srbiji, od kojih suu Vojvodini 132, svrstanih u devet grupa civilnih institucija.Slu`ba se obavqa u mestu boravka regruta, dnevno traje osam~asova i smatra se dru{tveno korisnim radom koji je pod nadzo-rom civilnih lica iz tih organizacija – ustanova.

TEMA

16

Plan i program obu~avawa za odbranu zemqe vojnika u ci-vilnoj slu`bi propisan je na osnovu ~lana 27. v Uredbe o vr{e-wu vojne obaveze. Dokument defini{e ciq i zadatke obu~avawa,obuhvata op{tu i stru~no-specijalisti~ku obuku koja je, opet, po-deqena na dve celine: za{tita i spasavawe i prva medicinskapomo}. Tim programom planirana su ukupno 84 nastavna ~asa, od~ega 40 predavawa, a 44 sati prakti~nog rada. Takvim odnosomse, me|utim, ne moè re}i da je teì{te obuke na prakti~nom ra-du i da su ve`be osnovni metod osposobqavawa. To je posebno iz-raèno u realizaciji stru~no-specijalisti~ke obuke, gde je pla-nirano 28 ~asova predavawa (45,91%) i 33 ~asa prakti~ne obu-ke (54,09%). Takvom prakti~nom obukom vojnici se ne mogu stru~-no osposobiti za izvr{avawe zadataka, {to navodi na zakqu~akda se ni osnovni ciq wihovog obu~avawa ne moè ostvariti.

Ali, i posle stupawa na snagu pomenutih izmena, vojnoteri-torijalni organi su se susreli sa brojnim problemima koji semogu se podeliti u tri grupe.

U prvoj grupi su nedore~enost i neuskla|enost pravnih pro-pisa koji reguli{u SVR u CS. Na primer, to je {iroko tuma~ewetermina “ostali razlozi savesti“, pa posebne komisije, uglav-nom, usvajaju sve zahteve regruta sem onih koji imaju smetwe iz~lana 27.a Uredbe. Tu je i neuskla|enost Uredbe i Zakona o Voj-sci o roku za dono{ewe odluke komisije po zahtevu regruta zaSVR u CS (Uredba predvi|a rok od 15, a Zakon 60 dana za re{a-vawe). Razli~ito odre|eni rokovi za podno{ewe zahteva za SVRu CS (Zakon predvi|a rok od 15 dana od prijema poziva za regru-taciju, a Uputstvo o primeni odredaba Uredbe predvi|a da sezahtev moè podneti od uvo|ewa u vojnu evidenciju, pa do osamdana po prijemu poziva za sluèwe vojnog roka). Nejasna je nad-le`nost organa za prekid sluèwa vojnog roka vojnika koji je u je-dinici podneo zahtev za SVR u CS, pa se ne zna da li je to vojniodsek ili stare{ina jedinice. Zakonom o Vojsci i Uredbom nijepropisano da li regruti koji se upu}uju na SVR u CS idu na odslu-èwe u redovnom uputnom roku (kao i ostali regruti) ili mogu dase upute van wega. Uz to, nijednim normativnim aktom nije odre-|eno ko nadzire (kontroli{e) realizaciju SVR u CS .

U drugu grupu problema spadaju oni koji se ti~u rada poseb-nih komisija. Nijednim aktom nisu propisani nadle`nost i uput-stvo o radu posebne komisije i wenih ~lanova, naknada za radteologa, lekara i psihologa, a koji nisu zaposleni u Vojsci, te ne-dostatak kvoruma za odlu~ivawe zbog radnih obaveza u preduze-}ima gde su zaposleni. Razli~ito odre|ivawe rokova za podno-{ewe zahteva za CS stvara problem u pogledu odlu~ivawa komi-sije kada i u kom slu~aju je zahtev neblagovremen, odnosno koji odovih rokova u praksi treba primewivati. Najve}i problem je utome kako doneti samo re{ewa zato {to ~lanovi komisije, kojedonose odluku u re{ewu, ne znaju (niti je to propisano) da li ima-ju diskreciono pravo da odlu~e da li se razlozi regruta u zahte-vu za civilnim sluèwem vojnog roka mogu smatrati razlogomprigovora savesti ili je samo dovoqno da se regrut pozove nasvoje pravo iz Ustavne poveqe. Nejasno je i da li vojnik po odlu-ci posebne komisije prekida SVR u jedinici, odnosno da li samonastavqa SVR u CS. Uz to, zbog kratko}e roka dono{ewa re{e-wa, poseban problem predstavqa korespondencija izme|u jedi-nica i nadle`ne komande vojnog odseka zato {to ne postoje teh-ni~ki uslovi za brzo ekspeditovawe po{te.

I tre}a grupa problema: mogu}nosti i kapaciteti organiza-cija i ustanova nisu, u posledwe vreme, uskla|eni sa velikim bro-jem podnetih zahteva regruta za SVR u CS. Da bi se taj problem re-{io Vojni odsek Novi Sad je u juna 2004. predloìo Ministarstvuodbrane da 228 novih organizacija i ustanova stavi na postoje}ispisak. Predlog je razmotren 10 meseci kasnije, kada je spisakpro{iren sa 132 na 321 organizaciju na teritoriji Vojvodine,odnosno sa 396 na 842 u Srbiji. Time je omogu}eno da se vi{e re-gruta uputi na SVR u CS i smawi vreme wihovog ~ekawa za uput.

(Nastavak u slede}em broju)Mr Branko BABI]

Du{an MARINOVI]

GOVOR BROJKIPrema zvani~nim podacima MO, od decembra 2003.

do decembra 2005. za civilnu slu`bu odlu~ilo se oko25.000 mladi}a, od kojih je tako odsluìlo vojni rok oko39, ~eka na uput 25 i sluìlo vojni rok 36 odsto regruta.Najve}e interesovawe za SVR u CS je u tom periodu bilo uvojnim okruzima u Beograd (48%), Novom Sadu (27% ) i Ni-{u (25%).

Uz 25.000 regruta koji su ispunili zakonske uslove zacivilnu slu`bu, oko 3.600 regruta nije ili su sami povuklisvoje zahteve. Za 364 vojnika prekinuto je sluèwe vojnogroka (0,04%), 2.035 regruta je povuklo zahtev (7,5%) i za1.202 regruta je odbijen zahtev (5%).

Brojke pokazuju da posebne komisije pri vojnim odse-cima nemaju diskreciono pravo odlu~ivawa o zahtevu re-gruta nego da svaki zahtev, sem onih koji su u suprotnosti sa~lanom 27.a Uredbe, pozitivno re{avaju.

1. septembar 2006.

odinama unazad bili smo svedoci poslovnih afera u sistemuobrane i zloupotreba slu`benog poloàja, posebno u oblastikupovine naoruàwa i vojne opreme. Li~ne potrebe, podmi}i-vawe, procenti od ugovorenih poslova, o~ito su prevladali

pravilo o za{titi ekonomskog interesa sistema. êsto se takve si-tuacije nisu mogle izbe}i ni pored vaqane pravne regulative.

Kadrovskim promenama u Ministarstvu odbrane u proteklomperiodu, strogom kontrolom buxetskih sredstava i pokretawem kri-vi~nih prijava protiv nesavesnih naredbodavaca ili proizvo|a~a,stawe je umnogome poboq{ano. Tome je doprinela i dosledna prime-na propisa o javnim nabavkama. Bez obzira na ranija iskustva Voj-ska ponovo sara|uje sa razli~itim firmama, po{tuju}i zakonitostitrì{ta. A, sve odluke na tom putu dostupne su o~ima javnosti.

POVOQNA CENAShodno potrebama Vojske i odobrenim nov~anim sredstvima u

2006. godini, Uprava za op{tu logistiku je, po propisanoj procedu-ri, zatraìla kupovinu vojni~ke i sanitetske ode}e i obu}e, te po-steqne opreme. Kako se radi o redovnim i predvi|enim nabavkama,Uprava za snabdevawe Ministarstva odbrane raspisala je javnipoziv proizvo|a~ima na trì{tu za opremawe jedinica. Poziv jeobjavqen 15. maja 2006. u Politici.

– Preduze}e Proizvodwa Mile Dragi} iz Zrewanina ravno-pravno je konkurisalo sa ostalim firmama za opremawe jedinicaVojske – vojni~kom ko{uqom, potko{uqom, plitkim cipelama i taba-nicama, zatim, vojni~kim pe{kirima i sanitetskom ode}om i obu-}om. Uprava za snabdevawe je dobila tri ponude za opremawe plit-kim vojni~kim cipelama i tabanicama – od Proizvodwe Mile Dra-gi}, novosadske firme Gepard i proizvo|a~a Sandra Corpico iz Po-àrevca. Kako su traène koli~ine od 13.000 pari cipela i 14.000pari uloàka, procewena vrednost kupovine iznosila je 21.651.000 dinara.

Po oceni komisije, koju su ~inili pravnik, ekonomista, tehno-log i nadle`ne stare{ine obe uprave, sve ponude bile su ispravne

i prihvatqive. Otvarawu ponuda 12. juna2006. prisustvovali su i predstavnici pro-izvo|a~a. Proizvodwa Mile Dragi} ponudi-la je cenu od 18.572.000 dinara za oprema-we Vojske vojni~kim cipelama i tabanicama,Gepard za 25.630.000 dinara, a Sandra Corpi-co za vrednost od 24.710.000 dinara. Komi-sija je posle ekonomske analize za snabdeva-~a predloìla Proizvodwu Mile Dragi}, jerje uz zadovoqavaju}i kvalitet predloìo inajpovoqniju cenu – obja{wava potpukovnikmr Milan Kecman, na~elnik Odseka za nabav-ku intendantskih materijalnih sredstava.

Potom su pukovnik Vlastimir Marija-novi} i dva tehnologa za koù – Sneàna Jau-kovi} iz Uprave za snabdevawe i Dejan To{o-vi} iz Uprave za op{tu logistiku – u dogovorusa preduze}em Proizvodwa Mile Dragi}, ob-i{li wegove proizvodne kapacitete. Prove-ravali su tehni~ko-tehnolo{ku i kadrovskuopremqenost firme, odnosno da li ispuwa-vaju sve uslove da planirane koli~ine opre-me isporu~e na vreme, do 31. oktobra 2006.

Kako nagla{ava potpukovnik Kecman,na osnovu izve{taja Komisije za ocenu ponu-da i obilaska pogona fabrike ProizvodwaMile Dragi}, na~elnik Uprave za snabdeva-we je woj dodelio opremawe Vojske. Upravaje 10. avgusta 2006. sa Proizvodwom MileDragi} potpisala ugovor, o kome se povoqnoizjasnila i Direkcija za imovinskopravneposlove Ministarstva odbrane. Proizvo|a~je tom prilikom poloìo meni~no ovla{}e-we i menicu na vrednost od deset odsto ugo-vorene cene, koja }e se realizovati ukolikone ispo{tuje ugovorene obaveze. Trenutno je

u toku overa uzoraka, posle ~ega }e zrewaninska firma zapo~etiproizvodwu. Ostala preduze}a koja su konkurisala na javnom po-zivu obave{tena su o izboru Ministarstva i nisu uloìla àlburadi za{tite prava ponu|a~a.

UNIFORMA ZA MIROVWAKE– Na sli~an na~in je, po istom tenderu od 15. maja 2006, zakqu-

~en jo{ jedan ugovor sa Proizvodwom Mile Dragi} za opremawe sa-stava Vojske pe{kirima. Kako ponude te firme za snabdevawe pamu~-nom trikotaòm, vojni~kim ko{uqama i sanitetskom opremom nisubile ekonomski isplative, Uprava za snabdevawe ih je dodelila dru-gim proizvo|a~ima. Za snabdevawe vojni~kim pe{kirima konkurisa-le su Proizvodwa Mile Dragi}, Niteks Komerc iz Ni{a, beogradskiSmart Trede i Jedro Tex. Kako tvrdi Komisija, zrewaninska fabrika jeponudila najpovoqniju cenu od 1.161.000 dinara. Ugovor je potpisan10. avgusta 2006. Kao garanciju dogovorenih poslova ProizvodwaMile Dragi} je deponovala u Upravi za snabdevawe meni~no ovla-{}ewe i menicu u vrednosti deset odsto od predvi|ene cene. Rok zaisporuku opreme jedinicama Vojske je 31. oktobar 2006. Proizvodwape{kira }e zapo~eti tek posle overe uzoraka u Centru za ispitiva-we tekstila na Tehnolo{kom fakultetu u Beogradu. Tro{kove ispiti-vawa pla}a proizvo|a~ – kaè potpukovnik Milan Kecman.

Proizvodwa Mile Dragi} je 14. avgusta 2006. potpisala i tre-}i ugovor sa Ministarstvom odbrane o opremawu obu}om 22 pri-padnika Vojske koji u~estvuju u mirovnim misijama. Vrednost tih po-slova iznosi 167.000 dinara. Nedavno su od te firme za 41.000dinara kupqena i dva kompleta uniforme M-03, kako bi se opremi-li profesionalni vojnici koji u septembru odlaze u mirovnu opera-ciju. Po{to se radi o novom modelu uniforme, overene uzorke ima-ju Niteks i Proizvodwa Mile Dragi}. Kako firma iz Ni{a nije bi-la u mogu}nosti da u kratkom roku isporu~i potrebne koli~ine opre-me, iako je 2. avgusta 2006. sa wom zakqu~en ugovor o opremawu,Uprava je uniformu kupila od zrewaninskog proizvo|a~a.

V. POÛ^Snimio Z. PERGE

17

U G O V O R M I N I S TA R S T VA O D B R A N EI P R O I Z V O D W E M I L E D R A G I ]

Uprava za snabdevawe potpisala je u avgustutri ugovora o kupovini vojni~ke opreme sa zrewaninskim preduze}em u vrednosti od dvadesetak miliona dinara

G

P O N O V O U I G R I


Do kraja naredne godine, prema Master planu, treba prodati 447 vojnihlokacija i objekata i na taj na~in, prema nekim procenama, u buxetuRepublike Srbije trebalo bi da se na|e oko milijardu evra. Ogroman novac koji bi trebalo da re{i mnoge probleme u Vojsci i Ministarstvuodbrane – kaè pomo}nik direktora Republi~ke agencije za imovinu Republike Srbije Srboqub Pani}.

P

TR@ I [TE ] E RE] I S VOJ E

PRODAJA VOJNIH NEPOKRETNOSTI

re mesec i po dana, Vlada Republike Srbije usvojila je Ma-ster plan, kojim se defini{e {ta je od nepokretnosti kojukoriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ve} danas – za prodaju. Nedavno su objavqeni i prvi javni oglasi o

prodaji petnaestak vojnih lokacija, te je i to bio povod za razgo-vor sa pomo}nikom direktora Republi~ke agencije za imovinu Re-publike Srbije gospodinom Srboqubom Pani}em.

– Jedan od razloga usvajawa Master plana jeste ne samo te-àk materijalni poloàj Vojske i wenih pripadnika ve} i pitawewene perspektive, budu}nosti… Znamo da ho}emo u Partnerstvoza mir, u Nato, ali i da to od nas zahteva mawu, opremqeniju,efikasniju Vojsku… Ona se mora i broj~ano racionalizovati, pai restrukturisati, a da bi se sve to moglo i ostvariti, bilo jeneophodno, pa i nu`no prona}i dodatne izvore finansirawe tereforme – kaè pomo}nik direktora Direkcije i obja{wava:

– Samim tim pojavio se i vi{ak nepokretne imovine koju ko-riste Vojska i MO i, po logici stvari, wihovom prodajom do{libismo zajedno do tih dodatnih izvora finansirawa sistema od-brane i po~eli da re{avamo wene brojne i nagomilane probleme.

MASTER PLANPrema re~ima Pani}a, i u samom Master planu, odnosno u

zakqu~cima Vlade Srbije predvi|eno je gde }e i}i novac od pro-daje tih nepokretnosti. Najve}i deo, naime, uloì}e se u re{ava-we stambenih pitawa profesionalnih pripadnika MO i VS, za-tim za popravku i nabavku nove opreme i naoruàwa, za infra-strukturu i, kona~no, za restrukturisawe Vojske i MO. O preci-znim procentima te deobe, kaè sagovornik, jo{ nije bilo re~i,ali je planirano da vi{e od polovine novca ode za stanove. Planpredvi|a ~ak i kvartalnu prodaju tih 447 vojnih nepokretnosti izavr{etak tog posla do kraja 2007. godine.

– Na obostrano veliko zadovoqstvo, kona~no smo mnoge stva-ri uspeli da preciziramo sa sada{wim ~elnim qudima MO, jersa prethodnom rukovode}om garniturom to nije i{lo. Jednostav-no, ranije nije bilo te saradwe, pa ni mi nismo mogli da prodaje-mo ono za {ta nismo imali osnovne ulazne elemente – kaè Pa-ni} i obja{wava:

– Vojska prva treba da odlu~i {ta je to {to joj vi{e ne tre-ba, jer ona sama, po prirodi stvari, to najboqe zna. Znate, nemoèmo mi civili iz nekih institucija da znamo da li na{oj voj-sci treba neka kasarna ili poligon… Ali upravo na ta pitawa{ta joj od nepokretnosti treba, a {ta ne treba, mi u Vladi gotovodve godine nismo dobijali odgovore od Vojske.

NEMAWINA 9Nezaobilazno pitawe za pomo}nika direktora Repu-

bli~ke agencije za imovinu bilo je i da li }e Vlada Srbijeispuniti svoje ugovorene obaveze i Vojsci za zgradu u Nema-winoj 9 u Beogradu dati obe}ane stanove?

Gospodin Pani} kaè da se ovaj slu~aj ne moè posma-trati izolovano, jer je poznato da je ta atraktivna zgrada1999. godine u velikoj meri devastirana. Ipak, napomiwe on,o tome se, kao i o Aerodromu Ni{ i jo{ nekim drugim stvari-ma, ozbiqno razgovaralo sa kqu~nim qudima iz MO. Me|u-tim, kaè on, do pre dve godine o tome se nije ~ak ni govorilo.Prema svemu sude}i, i slu~aj zgrade u Nemawinoj 9 re{ava}ese u paketu sa ostalim vojnim nepokretnostima, tako da }eVlada, na kraju, dati Vojsci tih oko 30.000 kvadrata stambe-nog prostora. Naravno, to zavisi od dinamike prodaje nepo-kretnosti i realnog priliva novca u dràvni buxet.

Pitamo sagovornika {ta je tome bio razlog? – To je te{ko odgonetnuti… Osim ~iwenice da je, svakako,

re~ o ogromnom poslu, mo`da je tu bilo i neke surevwivosti… Me-|utim, sve {to mi radimo, odluka je Vlade Srbije koja, iskreno go-vore}i, nije bila zadovoqna tada{wim efektima rada ni Fondaza reformu ni MO. Zapravo, nekima se izgleda nije svidelo to{to je Vlada jasno rekla da moè da se po~ne sa prodajom vojneimovine, ali pod uslovom da se za svaku lokaciju dobije weno odo-brewe, i to preko zakonom odre|enog nadle`nog organa, u ovomslu~aju Direkcije za imovinu. To nekima nije odgovaralo… Traìlismo od MO da nam da po~etne predloge o vi{ku svojih nepokretno-sti, ali smo dobijali samo sporadi~ne predloge, ~esto i bez potpu-ne dokumentacije… No, {ta je bilo – bilo je! Sada smo, kona~no,progovorili istim jezikom i dobili smo inpute za Master plan.Zajedno sa MO i General{tabom VS uradili smo taj plan, odredi-li dinamiku wegove realizacije… Naravno, Master plan nije“sveto pismo” i taj spisak se moè mewati. Verovatno }e se u wemuna}i jo{ neke lokacija koje }e MO èleti da otu|i – kaè Pani}.

U javnosti se spomiwu zgrade biv{eg General{taba u Nema-winoj ulici, zatim velika vojna lokacija u Sur~inu i jo{ neke?

– Zbog svoje veli~ine, izuzetnog poloàja u centru Beogradai potencijalnog finansijskog efekta, i te zgrade bi mogle, kao ka-pitalne lokacije, da se na|u na spisku za prodaju vojnih nepokret-nosti. Me|utim, moram da kaèm, nema garancije da }e se one za-ista i prodati! Ba{ kao {to i trì{te moè da odbaci mnoge na-

AKTUELNO

ali mi, pomalo i tendenciozno, ne objavqujemosve, odnosno {ta }emo i kada objaviti da je zaprodaju kako bismo spre~ili da se, u nekim kru-govima, dogovore oko kupovne cene. Nije nepo-znato da se i to doga|alo na licitacijama. Zna-~i, neka i ovo bude kao loto, pa da sa~ekamoutorak da vidimo koji su brojevi, odnosno kojelokacije izvu~ene. Hajde da to ostane mala enig-ma… Nama u Direkciji zaista nije u interesuda ne zaradimo planirani novac! I da pomo}utog novca, od sada poprili~no apati~ne Vojskedobijemo uskoro mawu, savremenu, ali i zado-voqnu Vojsku i oficire!

BEZ NEPOSREDNE POGODBENa kraju pitamo pomo}nika direktora da li se sa uvo|ewem

Direkcije i Poreske uprave u ovaj veliki posao smawuju mogu}no-sti za potencijalne manipulacije i {pekulacije u prodaji vojnihnepokretnosti?

– Morate da imate u vidu da u tom poslu postoje dve faze:prva – prodaja vojnih nepokretnosti, i druga – tro{ewe tog novca.U prvoj fazi, tvrdim, ne postoji mogu}nost bilo kakvih {pekulaci-ja ili nekih “kombinatorika”. Jer po~etnu cenu svake lokacije, pa~ak i one od nekoliko desetina kvadrata, mora da verifikuje Vla-da! I svaka ta lokacija bi}e prodata javnim nadmetawem, da liklasi~nom licitacijom ili pismenim ponudama zatvorenim u ko-verte, koje se javno otvaraju, svejedno je. Dakle, eliminisali smoneposredne pogodbe, kada je, kao {to se zna, bilo mnogo zloupo-treba. E sad, kako }e se taj novac tro{iti – drugo je pitawe, bezobzira na Zakon o javnim nabavkama… I tu se moraju prona}imehanizmi kontrole koji }e smawiti mogu}nosti manipulacija.Zna~i, odluke gde }e se, na primer, ne{to graditi, da li dvosobniili luksuzni stanovi za generale, ko }e biti izvo|a~ radova i to-me sli~no ostaje u domenu odluka samog MO. Sve to bi sistem kre-ditirawa li~ne stambene izgradwe eliminisao i, koliko mi jepoznato, u MO se na tome ozbiqno radi. Uostalom, vidim i samda sada u MO postoji boqa atmosfera da se sve radi po zakonu iverujem da }e i zbog toga uskoro svi biti zadovoqniji – i dràva,i Ministarstvo, i oficiri, podoficiri.

Du{an MARINOVI]

19

{e ponude, a koje su ve} sadràne u Master planu. Zna~i, ostajetek da se vidi kako }e sve to zakon ponude i potra`we da re{i…I on je najmerodavniji! A po zakonu, mi smo obavezni da tu imovi-nu prodajemo po trì{noj vrednosti, pa zato vrednost svake vojnelokacije ili objekta, odnosno dràvne imovine, procewuje na{aporeska uprava – napomiwe Pani}. – Ta tako procewena vrednostbi}e istovremeno i po~etna cena prilikom wene prodaje. Ali tr-ì{te se pona{a na svoj nepredvidivi na~in. I mogu}e da je nekivojni objekti ostanu potpuno nezanimqivi za kupce. Drugim re~i-ma, samo trì{te }e pokazati koliko su, po na{em mi{qewu op-timalno procewene vojne vrednosti, u stvari i realne.

Pitamo za zgradu Mar{alata na Dediwu. Spomiwe se wenaprocena na 30, odnosno prodaja za 15 miliona dolara Amerikan-cima, koji bi tu, kako je najavqeno, izgradili svoju ambasadu i re-zidencijalni deo. [ta je od toga istina i koliko }e dràva Srbi-ja biti popustqiva prema Amerikancima?

– Zgrada Mar{alata na Dediwu procewena je na 15 milionadolara, ali je problem u tome {to tu nije, po urbanisti~kom planu,predvi|ena nova gradwa. I sad, da bi se to omogu}ilo mora se i}ina izmenu urbanisti~kog plana kako bi SAD tu mogle da napravesvoj rezidencijalno-diplomatski kompleks. Naime, kako su namAmerikanci rekli, na tom kompleksu oni bi izgradili svoju amba-sadu i vi{e drugih rezidencijalnih objekata, gde bi doveli svojeosobqe, oko 4.000 qudi. Time bi Beograd postao wihov regional-ni centar za jugoisto~nu Evropu, ali i za Bliski istok – kaè po-mo}nik direktora Direkcije i nastavqa: – [tabi to zna~ilo za na{u zemqu, uz veliki finan-sijski priliv od same prodaje Mar{alata, netreba posebno dokazivati. Jer bi Amerikanci,osim {to bi doveli toliko qudi u Beograd, tu itro{ili, zaposlili na{e qude… Zna~i, osimMO i na{a vlada vidi svoj interes u tom poslui, koliko znam, predlog ugovora o kupovini telokacije mogao bi da se zavr{i ve} do kraja sep-tembra. Naravno, sama gradwa tog velikog kom-pleksa za Amerikance sigurno }e trajati neko-liko godina. MO }e imati obavezu da to podru~-je o~isti i pripremi za gradwu, a i na{a vojskabi trebalo, u prvoj fazi, da uradi neke stvariza wih, koje se ti~u bezbednosti tog kompleksa.

Istovremeno, mediji su nedavno objavilida su Rusi zainteresovani za veliki vojni kom-pleks u Sur~inu. Sagovornik kaè da i kod wegai kod na~elnika Uprave za infrastrukturu MOdolaze razne qudi zainteresovani za ove ili one vojne lokacije.

– Obi~no im zahvalimo na interesovawu, ali i kaèmo damalo sa~ekaju, pa kada se pojavi oglas u {tampi da onda daju svojeponude. Naravno, zanimawa ima i za Sur~in, za Bubaw-potok iBawi~ki vis u Beogradu, lokacije u Novom Sadu, centralnoj Srbi-ji – napomiwe Pani}. – Lokacije sa kojima smo ve} iza{li ovihdana u javnost tek su po~etak. To jesu mawe lokacije, ali atraktiv-ne i vrlo komercijalne… Hteli smo da krenemo! Leto se zavr{a-va i o~ekujemo na jesen prve realizacije. Prodaju kapitalnih lo-kacija objavi}emo na vreme, jer je re~ o zaista velikim vredno-stima, o desetinama miliona evra za koje ni u Evropi, pa ni u sve-tu nema preterano veliki broj plate`no sposobnih interesenata.

Ali kako }e i}i sa tom prodajom vojnih nepokretnosti kadase zna da na tom planu ima mnogo nere{enih imovinski-pravnihodnosa?

– Najgora kategorija zemqi{nih kwiga kod nas je iz vojnog ka-tastra. Mi smo nasledili situaciju u kojoj je Vojska na neki na~inbila “dràva u dràvi”, te nije ni smatrala za shodno da ukwiìono {to je weno, jer, boè moj, podrazumevalo se da je to vojno. Itu su nastali veliki problemi koje sada treba re{avati. A da bi-smo bili ozbiqni prodavci imovine moramo kupcu predo~iti i va-lidnu vlasni~ku dokumentaciju. Dakle, nere{eni vlasni~ki odnosii te kako mogu da uspore realizaciju Plana, i to }e zahtevati, po-sebno u po~etnoj fazi, dodatne napore – podvla~i sagovornik.

– I pored toga mi smo u Direkciji u su{tini optimisti – kaèPani}. – Verujemo da }e ve}ina od 447 lokacija na}i svoje kupce,

NAJATRAKTIVNIJE LOKACIJEPrema re~ima gospodina Pani}a, najatraktivnije loka-

cije vojnih nepokretnosti u Srbiji su, svakako, domovi Vojske{irom zemqe. Oni se, naime, mogu odmah, uz odre|ene maweili ve}e adaptacije, staviti u funkciju, solidno su gra|eni, a~esto su na ekskluzivnim lokacijama. Zatim, to su, po wego-vom mi{qewu, razne kasarne i vojna ve`bali{ta, na kojimaje, prema urbanisti~kim planovima, predvi|ena kolektivnastambena izgradwa ili izgradwa poslovnog prostora.

Tu su i odre|ene lokacije u samom centru Beograda, kao{to su zgrade biv{eg General{taba, za koje bi, prema nekimprocenama, moglo da se inkasira najmawe 50 miliona evra.Istina, te zgrade su svojevremeno, nekim ~udom, progla{eneza spomenike kulture i sada se vodi o{tra polemika da li ihtreba ru{iti ili sanirati.

– Te zgrade su svojevremeno zaista bile velika arhitek-tonska vrednost, a posle bombardovawa su ruglo Beograda.Za wihovu rekonstrukciju ova dràva nema para. Po mom mi-{qewu, ali i prema stavu MO, najlogi~nije re{ewe bilo bida se one sru{e i da grad na tom mestu dobije nove i lepeobjekte, te da se, od prodaje te nepokretnosti, namenski na-puni i dràvni buxet. No, kako }e se ova polemika zavr{itiostaje da se vidi – kaè Pani}.

Srboqub Pani}, pomo}nik direktora Republi~ke agencije za imovinu Srbije

Snimio Zvonko PERGE

1. septembar 2006.

K

P

SPECIJALISTI^KE STUDIJE ZA PRIPADNIKE VOJSKE

KRIZNIMENAXMENTOd 11. do 29. septembra na Fakultetu bezbednostiotvoren je upis druge generacije studenataspecijalisti~kih studija iz kriznog menaxmenta

20

AKTUELNO

ovodom 19. avgusta, sedamdeset tre}e godi{wice upisa{kolskog broda Mornarice Crne Gore “Jadran“ u Flotnulistu RM Kraqevine Jugoslavije, prije desetak dana je natom atraktivnom jedrewaku, vezanom na gradskoj rivi Pine

u Tivtu, prire|ena prigodna sve~anost. Doma}in koktela za viso-ke zvanice iz vojnog, politi~kog, privrednog i kulturnog ìvotaCrne Gore, bio je komandant “Jadrana“, kapetan fregate Milen-ko Kati}.

Sve~anosti su prisustvovali zamenik na~elnika General-{taba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samarxi}, visokioficiri Mornarice sa zastupnikom komandanta MCG kapetanombojnog broda Rajkom Bulatovi}em na ~elu, kapetan bojnog broda upenziji Aca Ili}, biv{i komandant ”Jadrana”, crnogorski princNikola Drugi Petrovi} Wego{, gradona~elnik Tivta Dragan Kan-kara{, predsednik op{tine Novi Beograd @eqko Oègovi} imnogi drugi gosti.

Me|utim, proslava godi{wice {kolskog broda ”Jadran“ostala je u senci najave Ministarstva odbrane CG da }e najve}ideo flote MCG ubudu}e, umesto u Tivtu, gde }e MTRZ “Sava Kova-~evi}“ najverovatnije biti prodat kanadskom biznismenu PiteruManku (koji na istom mestu namerava da izgradi marinu), ubudu}ebazirati u delu luke Bar.

Tim povodom je gradona~elnik Tivta Dragan Kankara{ rekaoda }e lokalna samouprava najmaweg bokeqskog grada u~initi sveda “Jadran“ i ubudu}e zadrì Tivat kao svoju mati~nu luku u kojuje prvi put uplovio 16. jula 1933. On je naglasio da }e op{tinaTivat jedrewaku obezbediti stalan vez na reprezentativnom me-stu, odnosno na gradskoj rivi Pine, te besplatno snabdevawestrujom i vodom, i da }e o toj ponudi zvani~no biti obave{teniG[ Vojske i MO Crne Gore.

– Smatramo da je “Jadranu“ mesto u Tivtu i u~ini}emo sveda on tu i ostane. Jer, tokom decenija ovaj brod postao je neraz-dvojni deo vizuelnog identiteta na{e sredine, prepoznatqivsimbol Tivta i wegove turisti~ke ponude – kazao je Kankara{.

Ina~e, “Jadran” je u MTRZ “Sava Kova~evi}” stalno remon-tovan i odràvan, a tu je i vi{e puta detaqno rekonstruisan. Vi-{edecenijska veza grada i broda lane je krunisana i zvani~nimbratimqewem “Jadrana” i Tivta.

N. BO[KOVI]

rizne situacije postaju svakodnevica kod nas i u svetu, pri~emu uloga i odgovornost vojske u odgovoru na nevojne iza-zove i pretwe postaju sve ve}e. Zato ne iznena|uje podatakda su za specijalisti~ke studije iz kriznog menaxmenta na

Fakultetu bezbednosti me|u najzainteresovanijim upravo – pri-padnici Vojske. Veliko zanimawe za ove studije rezultat je, izme-|u ostalog, i ~iwenice da su menaxeri kriza integralni deo me-naxmenta organizacija u javnom i privatnom sektoru, {to poka-zuje i podatak da je u sistematizaciji radnih mesta sve vi{e zah-teva za menaxerima rizika i kriza.

U oktobru 2006. godine o~ekuju se prvi stru~waci iz oveoblasti kod nas i u regionu. Neki od wih }e raditi na postoje}immestima, ali sa formalnim i stru~nim kvalifikacijama za ana-lizu i upravqawe rizicima u bezbednosti, procewivawe i re-{avawe {irokog spektra kriznih situacija: bezbednosne i kri-minalne pretwe, {trajkovi, oruàne pobune, gra|anski neredi,otmice, terorizam, medijske afere, ekonomska {pijunaà i sl. Uskladu sa projektovanim re{ewima pri nadle`nim ministarstvi-ma u institucionalnom organizovawu poslova za{tite i spasa-vawa, prvi specijalisti iz oblasti kriznog menaxmenta bi}e pi-oniri u dràvnoj upravi i privredi koji }e primewivati anali-ti~ke metode i ve{tine procewivawa, komunicirawa i re{ava-wa kriznih situacija.

U dohodovnom sektoru, kod nas i u svetu, vlada veliko inte-resovawe stranih investitora za menaxere ovakvog profila,{to je bila pretpostavka saradwe organizatora studija sa nekimod kqu~nih institucija za upravqawe krizama u drugim zemqama– KRISMART, {vedski institut za izu~avawe kriza pri Nacional-nom kolexu za odbranu, Federalna agencija za upravqawe u van-rednim situacijama (FEMA) u Americi i Holandski institut za iz-u~avawe kriza pri Univerzitetu u Lajdenu.

U odnosu na dosada{wi plan i program studija, izmene zanovu generaciju bi}e u vidu smawenog fonda ~asova, usredsre|i-vawe na alate i instrumentarij za analizu, procenu, kontrolu imonitoring rizika i algoritme i procedure upravqawa u krizn-im situacijama i postkriznom periodu.

Budu}i da se radi o zaposlenim licima sa visokim stepenomstru~ne spreme i zbog velikog interesovawa studenata iz unutra-{wosti, nastava }e se izvoditi iskqu~ivo subotom. Favorizova-we ve{tina specijalista u odgovoru na savremene rizike i krizepodrazumeva da }e 70 odsto nastave biti radioni~kog tipa, uzanalizu studija slu~aja iz prakse i razvijawe sposobnosti za pro-cewivawe i reagovawe na krizne scenarije. To se upravo pokaza-lo kao najve}a slabost u odgovoru na doga|aje koji su potresli sa-vremeni svet i bliè okruèwe: teroristi~ki akti u Wujorku, Ma-dridu i Londonu, uragan “Katrin” u meksi~kom zalivu, gra|anskineredi u Francuskoj, poplave u Srbiji, @abaqski most itd.

Nastava }e zapo~eti 21. oktobra 2006. i traja}e do juna2007. godine, a ostale informacije o specijalisti~kim studijamadostupne su na sajtu Fakulteta bezbednosti www.fco.bg.ac.yu.

S. \OKI]

POVODOM SEDAMDESET TRE]E GODI[WICA POPULARNOG JEDREWAKA

OSTAJE LI ”JADRAN” U TIVTU

21

LP I R O T E H N I ^ A R I V A Z D U H O P L O V S T V A I P V O

SVAKA BOMBAJE PRVA

egenda pirotehnike kod nas i ~ovek koji vaì za jednog odnajiskusnijih i najboqih pirotehni~ara u Vojsci, zastavnikprve klase u penziji Radoslav Pavi~i}, popularno nazvan”Gibon”, znao je da kaè: ”Svaka bomba je prva bomba inovi izazov. U tom poslu rutine ne sme da bude, a iskustvodobro do|e samo u smislu {to profesionalnijeg obavqa-

wa zadataka. Najosetqiviji trenutak je kada se do|e do upaqa~ai kada ga treba demontirati. Zemqa~e, znoj ide i kada ne mi-sli{ da se oznoji{. Bomba moè da pukne svakog trenutka.”

Ve} te re~i jasno ukazuju na opasnost pirotehni~kog poziva inije preterano re}i da je u tom poslu glava stalno u torbi.Ipak, pirotehni~ari Vazduhoplovstva i PVO i daqe su nepre-stano na terenu. Ovih vrelih letwih dana nalaze se na Aero-dromu Ponikve kod Uìca gde strpqivo tragaju za bombama udevet preostalih ”sumwivih” otvora. Mnogi se pitaju za{to,zapravo, pirotehni~ari iz dana u dan rizikuju svoje ìvote.

OD

BRA

NA

Srbiju treba o~istiti odbombi. Svoj doprinos tome daju hrabri pirotehni~ari

sa aerodroma Batajnica,La|evci i Ni{. Ovih vrelih

letwih dana oni na aerodromu Ponikve kod Uìca strpqivo tragaju

za bombama u devet preostalih ”sumwivih”

otvora.

SVAKA BOMBAJE PRVA

22

Kada su u pitawu vojni pirotehni~ari, jasno je da materijalnirazlozi nisu u prvom planu, jer pirotehni~ki dodatak i dnevni-ce ne deluju dovoqno primamqivo za izlagawe tako velikimopasnostima.

”Neko te poslove” – kaè vo|a vazduhoplovnih pirotehni~arapotpukovnik Danko Stojanovi} – ”mora da uradi”. Mi smo vojni-ci i zato vidimo pre svega qudsku i humanu stranu na{eg zani-mawa. Svima nam je u glavi da su neeksplodirane bombe opa-snost za okolinu, qude i decu.”

OPASNOST ISPOD PUTAEkipe pirotehni~ara su formirane u Vazduhoplovnom korpu-

su po~etkom aprila 1999. godine, sa osnovnim zadatkom da uni-{tavaju neeksplodirana ubojna sredstva. U ratu i u uslovimastalne vazdu{ne opasnosti, ~lanovi ekipavredno su i neustra{ivo radili i ”~istili”terene na aerodromima i drugim ugroènimlokacijama. Sa uni{tavawem neeksplodi-ranih sredstava nastavqeno je i u mirnodoba, a posebno se istakla la|eva~ka grupapirotehni~ara, koja je izvela opse`ne ra-dove ra{~i{}avawa skija{ke staze i cen-tra veze na Kopaoniku, skladi{ta kod ]u-prije i Novog Pazara i va|ewe velikihbombi iz kragujeva~ke kasarne ”Milan Bla-gojevi}” i sa Aerodroma ”Ponikve”.

Jedan od najteìh zadataka koji je posta-vqen pred vazduhoplovne pirotehni~aresvakako je demontirawe bombe ispod kragu-jeva~ke po{te, koja je probila ~etiri plo~ena zgradi, temeqnu stopu i oti{la 18 meta-ra u dubinu. Zbog vi{e razloga (kompliko-van prilaz u zgradi, naseqeno mesto, bom-ba na velikoj dubini) taj posao izazvao jeveliku pa`wu javnosti. Ali pravo uznemi-rewe donela je vest da su pirotehni~ari Va-zduhoplovnog korpusa sa Aerodroma La|ev-ci na ~etrnaestom kilometru od Kraqeva,kod Bogutova~ke Bawe, izvadili i demonti-rali bombu MK-83 od 500 kilograma, kojase nalazila ispod kolovozne trake na dubini od {est metara.Nema sumwe da su vibracije od vozila, koja danono}no prolazeIbarskom magistralom predstavqale stalnu opasnost za akti-virawe bombe. Verovatno je ta wihova aktivnost uticala i na~lanove ìrija ”Ve~erwih novosti”, koji su 2004. godine upra-vo pirotehni~arima Vojske dodelili specijalnu plaketu u izbo-ru za ”Najplemenitiji podvig godine”. Plaketu je potpukovnikuDanku Stojanovi}u uru~io predsednik Srbije Boris Tadi}.

Danas u Vazduhoplovstvu i PVO ima 12 pirotehni~ara. Reklibismo – ~eta mala, ali odabrana. Oni se bave pronalaèwemi uni{tavawem neeksplodiranih ubojnih sredstava koja su zao-stala od natovskog bombardovawa 1999. godine, ali i onih izDrugog svetskog rata. Dvanaest pirotehni~ara podeqeno je utri ekipe na aerodromima La|evci, Batajnica i Ni{, mada seza svaki konkretan posao odre|uje najboqi tim. Pirotehni~kitimovi su nedavno ~istili aerodrome Batajnica i La|evci odzaostalih kasetnih bombi i tom prilikom prona{li 22 kasetnebombe u La|evcima i tri u Batajnici. Taj posao je finansiraniz prihoda od ~i{}ewa civilnih objekata. Svaki milimetarprostora po kome su padale kasetne bombe proveren je detekto-rima. Kasetne bombe su prona|ene na najneverovatnijim mesti-ma, oko objekata, pored staza gde qudi prolaze i blizu bine zasve~anosti. ”Nema straha kad radimo” – kaè potpukovnik Dan-

SA LICA MESTA

1. septembar 2006.

ko Stojanovi} – ”ali se prosto upla{im od mesta na kojima smopronalazili bombe.”

Ekipa pirotehni~ara Vazduhoplovstva i PVO boravila je naAerodromu Ponikve kod Uìca i 2002. godine, kada je izva|eno26 bombi. Tada je ostalo devet otvora, zbog kojih je ekipa koju ~i-ne potpukovnik Danko Stojanovi}, zastavnik prve klase RadojeRogi}, zastavnik Dragutin Pejkovi} i stariji vodnik KonstantinMiqkovi}, opet, do{la na Ponikve kako bi zapo~eti posao do-vela do kraja. Radovi su po~eli 27. juna i predvi|a se da }e tra-jati jo{ nekoliko meseci.

Veliku pomo} u organizaciji ìvota i rada pirotehni~arimapruàju ~elni qudi 285. vazduhoplovne baze pukovnici Sre}koJeremi} i Milan Radoji~i} i komandir ~ete za obezbe|eweavijacije na Aerodromu Ponikve major Vladan Matovi}. Do sa-da je prona|ena jedna bomba i nekoliko gelera. Radno vremepirotehni~ara po~iwe u ranu zoru. Dok je ve}ina qudi u fazi”najsla|eg sna”, pirotehni~ari u prepoznatqivim za{titnimodorama, pipalicama i detektorima istraùju centimetar pocentimetar otvora na aerodromskoj pisti. Radi se u miru i ti-

PRATI BOMBULa|eva~ka ekipa pirotehni~ara prona{la je i demonti-

rala vi{e od 100 bombi, ali su skoro sve bile na razli-~itim dubinama, mestima i takvom stawu da je te{ko pou-zdano utvrditi za{to neka bomba nije eksplodirala.

”U trenutku kad se pribliàvamo bombi” – kaè potpu-kovnik Danko Stojanovi} – ”ne moèmo da naslutimo za-{to nije eksplodirala. Na{e je da prona|emo neeksplo-diranu bombu i neutrali{emo je. Sa stanovi{ta bezbed-nosti, najva`nije je sa bombe skinuti upaqa~, mada je naj-teì deo posla prona}i bombu. De{avalo se da kopamo dodeset metara dubine, pa se vratimo na nulu. Bombe, ina~e,pronalazimo pomo}u detektora, koji su pouzdani i dobri,ali i iskustvo igra veliku ulogu. Osnovno je – prati bom-bu, idi za wom, jer ako bismo i{li ispred we, dolazimo uopasnu situaciju da se slu~ajno zahvati upaqa~, a to nika-ko ne èlimo.”

Bomba ne pravi krater ako nije eksplodirala. Zato jepipalica osnovni instrument. Ona na jedan na~in prola-zi kroz netaknutu zemqu, a sasvim druga~ije kroz zemqugde je pro{la bomba.

{ini, a àmor se pojavi samo u trenutku kad zvuk detektoraupozori na blizinu metala.

Potpukovnik Danko Stojanovi} obavqa du`nost referentavazduhoplovnog naoruàwa u Komandi Vazduhoplovstva, ali odrata naovamo vaì i za vode}eg oficira u oblasti pirotehni~-kih radova, koji se bavi organizatorskim poslovima, materi-jalnim obezbe|ewem i neposrednim radovima na uni{tavawubombi. ”Na terenu i u privatnom ìvotu” – tvrdi potpukovnikStojanovi} – ”mi smo pre svega drugari koje povezuje grki hlebkoji jedemo, me|usobno poverewe i zajedni~ko iskustvo. Prove-

demo zajedno i vi{e od pola godine, a toliko vremena ne prove-dem ni kod ku}e sa porodicom. Ovaj posao je i opasan i odgovo-ran. Sve je regulisano pravilima, ali se na terenu de{ava imnogo toga {to je nemogu}e propisati normama”.

Na neki na~in doma}in ekipe je pirotehni~ar zastavnik prveklase Radoje Rogi}, koji je komandir odeqewa VTS u ~eti zaobezbe|ewe avijacije na Aerodromu Ponikve. Dugo je u tom po-slu, koji ga privla~i zbog drugarstva i uzbudqivosti, mada mute{ko pada duga odvojenost od supruge, sina i }erke koji ìve uUìcu. ”Zna se ko {ta radi” – kaè zastavnik Rogi} – ”ali, za-pravo, svi radimo sve, jer svako od nas u~estvuje u kopawu, pre-traìvawu ili demontaì upaqa~a. Kad god se pogledamo, zna-mo ko {ta treba da uradi i imamo neograni~eno poverewe je-dan u drugoga.”

Zastavnik Dragutin Pejkovi}, iz 285. vazduhoplovne baze, pi-rotehni~ki je zanat nau~io od ”Gibona”. Na pitawe da li je todobro nau~io, {iri ruke i kaè: ”@ivi smo. Ima rizika u ovomposlu, ali kada bih o tome razmi{qao, ne bih se ni bavio pi-rotehnikom.”

Najmla|i, ali ne i najneiskusniji ~lan ekipe, stariji je vod-nik Konstantin Miqkovi}, koji ve} iza sebe ima sedmogodi{weiskustvo u radu sa neeksplodiranim bombama. Za wega drugi ka-ù: On je car, sve zna. A on sam skromno nagla{ava da je za tajpoziv najva`nija smirenost i hladnokrvnost. Razli~ite bombe ivrste upaqa~a nau~io je u praksi, a tajne pirotehnike u~io od”Gibona” i Branislava Kapetanovi}a, koji je, naàlost, nastra-dao na Sjenici, gde je demontiraju}i kasetnu bombu ostao bezobe ruke i obe noge.

ISKUSTVO ZLATA VREDIU svetu ima vi{e pirotehni~kih ekipa, ali nemaju to iskustvo

koje imaju pirotehni~ari Vazduhoplovstva i PVO. Jednostavno,bombe nisu padale u wihovim zemqama. Jedno vreme posle ratasamo su se vazduhoplovni pirotehni~ari bavili uni{tavawemneeksplodiranih bombi. Sada je situacija ne{to druga~ija.Formiran je Centar za razminirawe koji ugovara poslove raz-minirawa i raspisuje tendere za izvo|a~e radova. Novac za tenamene obezbe|uje se iz me|unarodnih donacija, a strani inve-stitori, zbog nekog razloga, ne èle da te poslove obavqajupripadnici Vojske Srbije iako su cene vojnih pirotehni~ara idesetak puta mawe od cena firmi koje pobe|uju na tenderima.Tako se dogodilo da hrvatsko preduze}e ”Dok-Ing razminirawe”i firma ”Me.de.com” iz Republike Srpske obave ~i{}ewe Ni-

{a od zaostalih kasetnih bombi. Za~i{}ewe od kasetnih bombi na tri lo-kacije u Ni{u i Ba~i{tu na Kopaoni-ku, ameri~ka vlada je preko ITF-a (Me-|unarodna fondacija za razminira-we) obezbedila donaciju od 1,3 mili-ona dolara.

”Imamo korektne odnose sa Centromza razminirawe” – kaè potpukovnikStojanovi} – ”ali oni tvrde da Vojskane moè da u|e u taj sistem rada.” A po-sla ima i to za narednih desetak godi-na. Pro}i }e i vreme donacija, a pro-blem u vidu vi{e stotina lokacija saneeksplodiranim bombama }e ostati.Zato je potrebno ve} sada osmislitistrategiju rada na tom poqu, uz anga-òvawe svih mogu}ih qudskih i materi-jalnih snaga. Ciq je jasan – Srbiju tre-ba o~istiti od bombi. Svoj doprinostom plemenitom ciqu daju, a izvesno }ei u budu}nosti davati i hrabri piro-tehni~ari Vazduhoplovstva i protivva-zdu{ne odbrane.

Zoran MILADINOVI]

23

Pirotehni~ari V i PVO na Aerodromu Ponikve

Zastavnik DragutinPejkovi} pa`qivo

skida upaqa~ sa neeksplodirane

bombe

Deo dràvne granice Republike Srbije prema susednoj Bosni i Hercegovini u duìni od 147,8 kilometaraobezbe|uje 15. grani~ni bataqon.Jedinica prose~no oduzima jednu tre}inu ukupne koli~inenelegalne robe koja se zaustavi na svim na{im granicama.

1. septembar 2006.

G R A N I ^ A R I N A D R I N I

K

DONOVEGODINE

24

JEDINICE

omanda bataqona sa delovima jedinice namewenim odr-àvawu veze, pozadinskom obezbe|ewu i obuci grani~ara,nalazi se u Kasarni “Klupci” nadomak Loznice. Podeqeniu dve grani~ne ~ete, svaka sa po dve karaule, grani~ari sestaraju da grani~na linija ostane sigurna. Karaule “do-wodrinskog” bataqona stalno su sme{tene unutar dva voj-

na objekta, u [apcu i Malom Zvorniku. Vod za intervencije 15.grani~nog bataqona je u posebnom objektu iz kojeg najbrè mo-è da bude angaòvan na terenu.

Ve} godinama bataqon moè da se pohvali rekordnim za-plenama nelegalne robe i zaustavqawem lica koja su poku{a-la da ilegalno pre|u grani~nu liniju. Po gruboj proceni, kakokaè komandant, pukovnik Miroslav Tadi}, jedinica prose~nooduzima jednu tre}inu ukupne koli~ine nelegalne robe koja sezaustavi na svim na{im granicama.

Rezultati su vredni pa`we, i to je razlog za{to je jedini-ca ~esto progla{avana za najboqu u svom rangu. Da bi se do-{lo do tog nivoa mora se utro{iti i mnogo vi{e od propisa-nog radnog vremena, pogotovo ako se zna da od stotinu vojnikana redovnom odsluèwu vojnog roka, koliko ih po formacijisleduje, u jedinici trenutno ima svega 15.

Komandant pukovnik Tadi} kaè da je ponosan na vojnikepo ugovoru koji prakti~no “drè” tu grani~nu jedinicu. Sve suuloìli u posao koji rade. Ulazili su i u sukob sa sredinom ukojoj ìve, pa i sa najbliòm rodbinom, ako je to bilo potreb-no, jer nisu dozvoqavali da padne senka sumwe na to da li va-qano izvr{avaju svoje zadatke.

Najodgovorniji qudi iz vojske i policije nedavno su izvi-|ali granicu, pa se o~ekuje da }e do Nove godine ona pre}i unadle`nost policije. Zbog toga mnogi vojnici po ugovoru koji suse, prema re~ima pukovnika Tadi}a, dokazali kao odlu~ni ~uva-ri granice, mogu ostati bez posla. Sada se traè mla|i qudi,

25

a ne uzima se u obzir iskustvo koje su stekli tokom svoje preda-ne slu`be na granici.

No, grani~ari i daqe rade sa punom posve}eno{}u. U tosmo se uverili posetiv{i grani~nu ~etu kojom komanduje potpo-ru~nik Zoran Obradovi}. Od separacije peska na poznatojKrivi}a adi kod Loznice, do Tadi}a potoka u selu Gorwa Tre-{wica, u duìni od 87,3 kilometra, niù se bajkoviti predeli,pravo carstvo vode, {ume i kamena. Pejza` je ceo ispuwen le-potom, od najdubqeg drinskog vira u kom se uvek krije pokoji de-beo som, do vrtoglavih visina iznad orlovskih litica koje senadvijaju nad rekom.

Ako postoji sna`na voqa, prevazilaze se i problemi kojitu karaulu ~ine specifi~nom. Zapravo, re~ je o tome da po slo-vu pravila grani~ne slu`be vojska ne obezbe|uje deo dràvnegranice u naseqenom mestu. Zato se qudstvo s karaule krozMali Zvornik prevozi motornim vozilom, a patrolirawe setek daqe uzvodno nastavqa pe{ice. Prevaquju se zna~ajna ra-stojawa. Od velike pomo}i grani~arima su i slu`beni psi kojise upotrebqavaju po proceni, a treniraju se svaki dan.

Desantno juri{ni ~amci od aluminijuma koji mogu da pri-me 12 qudi najboqe su sredstvo za kontrolu grani~ne linijena vodi. Patroliraju}i ~amcem kroz {iroko Zvorni~ko jeze-ro, grani~ari najboqe sagledavaju situaciju na velikoj povr-{ini punoj odbqesaka sunca i zelenila koje je okruùje. Iakoto ~ine iz dana u dan, kao da uvek iznova kre}u u avanturu upo-znavawa tajni koje Drina ~uva u svojim zelenkastomodrim ne-drima. Klize}i ~amcem po wenoj povr{ini i hodaju}i uzdu`re~ne obale, grani~ari su stalno budni u poku{aju da spre~esve nelegalne radwe na Drini. Ne daju da iko oskrnavi wenulepotu.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

EFIKASNA KONTROLAKomandir Karaule “Mali Zvornik”, vodnik prve klase Branko Novakovi}

kaè da se dnevnom zapove{}u planira najefikasnije pokrivawe prostora uzgrani~nu liniju. Smewuju se zasede, osmatra~i, rejonski straàri i oni kod ka-raule. Taj stare{ina tehni~ke slu`be KoV koji je kasnije zavr{io i usavr{ava-we za podoficira roda pe{adije isti~e da mu je to {to poznaje dve razli~itestrane vojni~kog zanata u radu na karauli velika prednost. To je zasigurno do-prinelo i da 2003. godine, u vreme kada je obavqao du`nost zamenika komandi-ra karaule, ona bude progla{ena za najboqu u tada{wem Beogradskom korpusu.

26

Protekle nedeqe na jvi{ipredstavnici Ministarstvaodbrane i General{taba,za jedno sa predstavnicimaNorve{ke, predo~ili su vo jnommedicinskom osobqu Ni{a,Beograda i Novog Sadaosnovne podatke ko ji se ti~uza jedni~kog angaòvawasanitetskog osobqa Srbi je i Norve{ke u mirovno joperaci ji u Avganistanu . U septembru u misi ju I SAFodlazi prvi srpskianesteziolog za platu od oko osam hiqada dolara.

V O J N A M E D I C I N AV O J N A M E D I C I N AKAO BREND

S

1. septembar 2006.

SARADWA

ocijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija svojevre-meno je bila jedna od vode}ih zemaqa u mirovnim operacija-ma. Samo u misiji na Sinaju, tokom jedanaest godina, kolikosu weni vojnici tamo ostali, u~estvovalo je vi{e od 22.000pripadnika JNA, dok se na listi u~esnica u mirovnim opera-cijama Srbija danas nalazi na 83. mestu od 103 zemqe.

Ipak, do pomerawa na{e zemqe na pomenutoj listi navi{e moglobi da do|e u skorije vreme, ukoliko se realizuje plan bilateral-ne vojne saradwe koji je u aprilu ove godine Srbija potpisala saNorve{kom. Wime se predvi|a po~etak strate{kog partnerstvaizme|u te dve zemqa u oblasti vojne medicine, u okviru koga jeMinistarstvo odbrane Kraqevine Norve{ke pokrenulo inicija-tivu da se pripadnici sanitetske slu`be Ministarstva odbrane iVojske Srbije angaùju u sastavu norve{kog kontingenta u opera-ciji podr{ke miru u Avganistanu (ISAF).

SNAGE ZZA PPODR[KU

Kako su se pri~a, ali i delo u realizaciji pomenutog prili~-no zahuktali (o~ekuju se jo{ odluke srpske Vlade i Parlamenta),najvi{i predstavnici Ministarstva odbrane i General{taba Voj-ske Srbije Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra od-brane za politiku odbrane, general-major Miodrag Jefti}, na~el-nik Vojnomedicinske akademije, general-major Slobodan Tadi},na~elnik Uprave za kadrove, pukovnik Petar ]ornakov, na~elnikCentra za mirovne operacije, ali i predstavnici Norve{ke – ma-jor Tor Ole Vorndal, major Ingar Gutesrud i lekar anesteziolog

A N G A @ O VAW E S A N I T E T S K O G O S O B Q AS R B I J E U M I R O V N O J O P E R A C I J I I S A F U AV G A N I S TA N U

Hokon Asak tokom protekle nedeqe boravili su u Ni{u, Beogradu iNovom Sadu, gde su vojnom medicinskom osobqu predo~ili osnovnepodatke koji se ti~u pomenutog angaòvawa u Avganistanu.

Centralnoazijska dràva Avganistan, pogo|ena vi{edecenij-skim ratovima i unutra{wim sukobima, jedna je od najsiroma{nijihzemaqa na svetu, a spada i me|u najve}e svetske proizvo|a~e hero-ina. U woj su oktobra 2001. godine Sjediwene Ameri~ke Dràve, sasaveznicima, pokrenule antiteroristi~ku Operaciju istrajna slo-boda (Operation Enduring Freedom). {to je bila direktna reakcija nateroristi~ke napade na Wujork i Va{ington 11. septembra 2001,za koje je odgovornost preuzela Al kaida. Ciq akcije bio je svrga-vawe talibanskog reìma i uni{tavawe }elija Al kaide, ali iobezbe|ewe uslova za odvijawe demokratskih politi~kih procesa iodràvawe demokratskih izbora za predstavnike vlasti. Kasnijesu u Avganistanu pokrenute jo{ dve operacije: ISAF (International Se-curity Assistance Force) – Me|unarodne bezbednosne snage za podr{kupod mandatom UN i UNAMA – UN misija za pruàwe pomo}i.

Mirovna operacija ISAF, koja je, na poziv Vlade Avganistana,uspostavqena rezolucijama Saveta bezbednosti UN, u svom sastavuima oko 18.500 pripadnika iz 37 zemaqa. Osim pomenutih obezbe-|ewa podr{ke avganistanskoj vladi u uspostavqawu i odràwu sta-bilnosti u dràvi, me|unarodne mirovne snage pruàju pomo} uosposobqavawu policije i oruànih snaga Avganistana, upravqajume|unarodnim aerodromom u Kabulu i {tite vlastite snage.

NORVE[KA PPOQSKA BBOLNICA

Vojska Norve{ke u Avganistanu je raspore|ena na krajwemseveru, u rejonu Mazar el [arifa, gde je uspostavila poqskubolnicu opremqenu po najsavremenijim svetskim standardima.Od ukupno 62 qudi, koliko ih se trenutno nalazi u bolnici, wih37 pripada norve{kom kontingentu, dok je ostatak sanitetskogosobqa iz Nema~ke i [vedske. Osim u toj poqskoj bolnici, medi-cinsko osobqe iz Srbije moglo bi biti angaòvano i u hirur{komtimu u obli`wem kampu Mejmane.

U poqskoj bolnici na{e sanitetsko osobqe bi le~ilo pri-padnike oruànih snaga Norve{ke, Velike Britanije, Nema~ke,[vedske, Danske, Holandije, Finske, Islanda i Latvije, ali tre-ba napomenuti da bi, na osnovu dosada{weg iskustva Norveàna,najvi{e posla imali u pruàwu zdravstvenih usluga lokalnom sta-novni{tvu. Tako|e, u~estvovali bi u obuci doma}ih lekara iz bol-nica u severnom delu Avganistana.

Kontingent iz Srbije bi se mewao na svakih {est meseci, aosnovni uslovi za angaòvawe u sastavu norve{kog kontingenta su,osim stru~nosti i iskustva, u~e{}e na kursu ratne hirurgije i na ne-posrednim pripremama pred odlazak u mirovnu operaciju, koje seorganizuju u Norve{koj izme|u dve smene. Konkretnije govore}i, kra-jem septembra u ISAF bi bio upu}en jedan anesteziolog, a u decembrujedan hirurg. Wih dvojica bi bili angaòvani do marta 2007. godi-ne. Planirano je da se posle tog perioda broj angaòvanog osobqapove}a, zavisno od dogovora sa Ministarstvom odbrane Norve{ke.

Kako sada stvari stoje, u Avganistanu bi bilo angaòvanooko 26 srpskih medicinara – osam lekara i osamnaest medicin-skih tehni~ara. Predvi|eno je da to budu lekari specijalisti, hi-rurzi, anesteziolozi, farmaceuti i mikrobiolozi, ali i medi-cinski tehni~ari sa sredwim i vi{im obrazovawem.

Angaòvawe pripadnika sanitetske slu`be u mirovnim ope-racijama veoma se ceni u svetu, naro~ito me|u dràvama ~lani-cama Natoa i Partnerstva za mir. U~e{}em pripadnika VojskeSrbije u mirovnim operacijama poboq{a}e se ugled i spoqnopo-liti~ke pozicije Srbije, a bi}e to i dodatni podsticaj ubrzawuprocesa reformi odbrambenog sektora u Srbiji. Kao prednostiu~e{}a u mirovnim operacijama za pripadnike Ministarstva od-brane i Vojske Srbije na prezentacijama u Ni{u, Beogradu i No-vom Sadu istaknute su mogu}nosti brèg napredovawa u karijerina doma}em i me|unarodnom planu, zarada novca, koja je znatnovi{a od redovnih primawa, ali i prilika za usavr{avawe jezikai upoznavawe drugih zemaqa i kultura.

Sawa SAVI]

27

PRIMAWA

Plate koje pripadnici na{ih oruànih snaga trebada dobiju za u~e{}e u mirovnoj operaciji ISAF najvi{e su upore|ewu sa primawima pripadnika ostalih zemqa iz re-giona. Razlog za to jeste {to }e na{em sanitetskom oso-bqu, osim plata koje ispla}uje Ministarstvo odbrane,Norveàni obezbediti i naknadu koja se ispla}uje pri-padnicima norve{kog kontingenta. Tako bi predvi|ena me-se~na plata lekara specijaliste bila oko 8.000 dolara, stim {to bi Ministarstvo odbrane Srbije isplatilo oko3.500 dolara, dok bi Norve{ka isplatila naknadu od4.500 dolara.

Plata medicinskog tehni~ara bila bi oko 6.000 do-lara, od ~ega bi Ministarstvo odbrane Srbije isplatilooko 2.300 dolara. Pre odlaska u misiju i jednima i drugi-ma bi}e ispla}ena akontacija u visini polovine mese~neplate, koja se obustavqa pri isplati prvog primawa.

[TA OÊKUJE KANDIDATE...

Popuwavawe prijava za u~e{}e do 1. septembra;Obrada prijava i formirawe baze podataka do 8.

septembra;Kurs engleskog jezika od 25. septembra do 22. de-

cembra;Kurs ratne hirurgije u Norve{koj tokom januara i

februara naredne godine;Priprema pred upu}ivawe u ISAF u Norve{koj to-

kom februara i marta;êtrnaestodnevne pripreme u Centru za mirovne

operacije iOdlazak u misiju.

NOVOSADSKO ISKUSTVO

Pored vojnih zdrav-stvenih radnika iz novosad-skog Vojnomedicinskog cen-tra, za neposredno saznava-we {to vi{e informacija ou~e{}u u mirovnoj misijiISAF bili su zainteresovanii pripadnici vojne medicin-

ske slu`be iz svih garnizona Novosadskog korpusa. Tomprilikom za uslove angaòvawa u misiji posebno su se za-interesovali vojnici po ugovoru. No, kako smo saznali,oni nisu obuhva}eni pripremama za u~e{}e u misiji.

Za mogu}nosti eventualnog odlaska u Avganistan za-nimali su se i stomatolozi, iako se wihova specijalnosttrenutno ne nalazi na listi traènih, ali je re~eno da se,ukoliko dràva i Vojska budu spremni da preuzmu znatnijiudeo u okviru norve{kog kontingenta, moè o~ekivati iwihovo angaòvawe. B. M. POPADI]

NORVE[KA UNIFORMA SA SRPSKIM OZNAKAMA

Zbog specifi~nih klimatskih uslova u Avganistanu,veoma hladne zime i topla leta, pripadnici Srbije bi to-kom u~e{}a u misiji ISAF trebalo da nose uniforme Nor-ve{ke vojske sa srpskim obele`jima i ~inovima i da kori-ste norve{ko oru`je i li~nu opremu.

28

Nacionalna garda u Americi

je tradicionalna forma

vojnog organizovawa, koja

poti~e iz doba revolucije

i rata za nezavisnost.

Re~ je o snagama kopnene

vojske i vazduhoplovstva

koje svaka od 51 dràve ima

na raspolagawu pod komandom

guvernera. Zna~ajan doprinos

odluci Evropske komande

oruànih snaga SAD

da odaberu Ohajo kao

budu}eg partnera Srbije,

imao je senator srpskog

porekla Xorx Vojinovi~

i ~iwenica da najve}i

broj Amerikanaca

srpskog porekla ìvi

u toj dràvi.

PODR[KA RAZVOJUSISTEMA ODBRANE

N

SARADWA

acionalna garda ameri~ke dràve Ohajo mogla bi vrlo br-zo da postane strate{ki partner i saveznik srpskoj vojscijer je u zavr{noj fazi priprema neophodnih sporazuma ko-ji }e, kada budu potpisani, institucionalizovati odnose

Srbija i SAD na poqu odbrane.[ef Kancelarije SAD za bilateralne odnose u Srbiji pu-

kovnik Ron Hil objasnio je za ”Odbranu“ da je re~ o Sporazumuo statusu snaga (SOFA) koji je kqu~ni korak za uspostavqawePrograma dràvnog partnerstva (SPP) sa Ohajom.

Pukovnik Hil je naglasio da je ciq bilateralne vojne sa-radwe SAD–Srbija ”pruàwe podr{ke razvoju reformisanogsistema odbrane koji je na odgovaraju}i na~in strukturisan,transparentan i pod civilnom kontrolom“.

NACIONALNA GARDA OHAJA - SAVEZNIK I PARTNER VOJSCI SRBIJE

29

SPORAZUMI

Sporazum o statusu jedinica (SOFA) predstavqa for-malni administrativni sporazum SAD i druge dràve kojidefini{e pravni status vojnog osobqa i imovine koji seprivremeno nalaze na teritoriji potpisnice. Omogu}avaplanirawe i sprovo|ewe bilateralnih aktivnosti kao{to su ve`be, razmena osobqa i vojnih jedinica.

Sporazum o bezbednosnoj saradwi (SCA) je osnovnisporazum o saradwi u oblasti odbrane, koji ima svojstvome|unarodnog ugovora i neophodna je wegova ratifikacijau Narodnoj skup{tini. Potpisivawem SCA otvara se mo-gu}nost kori{}ewa znatnih finansijskih sredstava zaobrazovawe, obuku i opremawe Vojske.

Program dràvnog partnerstva (SPP), pored pomo}i umodernizaciji i profesionalizaciji vojske, omogu}ava us-postavqawe ekonomskih, kulturnih, trgovinskih i drugihveza sa odre|enom ameri~kom dràvom.

Primera radi, na osnovu SPP dràva Juta je tran-sportnom avijacijom Nacionalne garde pomogla Maroku2004. godine posle katastrofalnog zemqotresa, dok je uMoldaviji, zahvaquju}i pomo}i Severne Karoline, vi{eod 10.000 dece vakcinisano protiv ùtice.

Danas SAD imaju aktivne SPP sa 23 dràve Evrope iAfrike, a Srbija i Crna Gora su jedine zemqe naslednicebiv{e Jugoslavije koje to nisu potpisale. Partnerska dr-àva Bugarskoj je Tenesi, Rumuniji Alabama, MakedonijiVermont, Albaniji Wujork/Wu Xerzi, Hrvatskoj Minesota,a BiH Merilend od 2003. godine.

OHAJO – DOBRA REKA

Ohajo se nalazi na severu SAD, a ime je dobio po isto-imenoj reci koje na jeziku starosedelaca Irokeza zna~i ”ve-lika reka“ ili ”dobra reka“.

Pre vi{e od dva veka, 1. marta 1803, postao je 17. ame-ri~ka savezna dràva. Prostire se na oko 116.054 kvadrat-nih kilometara i po povr{ini je za oko tre}inu ve}i od Sr-bije (88.361 kvadratna kilometra). Po veli~ini je 34. ame-ri~ka dràva, ali je sedma po broju stanovnika (11,35 mili-ona).

Glavni i najve}i grad je Kolumbus. Ve}i gradovi su Tole-do, Sinsinati, Mensfild, Springfild, Akron.

U Ohaju se nalazi nama dobro poznati grad Dejton u ~i-joj je blizini, u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson, 21. no-vembra 1995. potpisan sporazum kojim je okon~an rat u BiH.

Preko jezera Iri, najmaweg od pet Velikih jezera, Oha-jo se grani~i sa Kanadom.

Glavne privredne grane su proizvodwa ~elika, auto,avio i hemijska industrija, poqoprivreda i rudarstvo (ugaq).

Tom prilikom je rekao i da odnosi ne bi bili jednosmernijer bi i Srbija, bez obzira na svoju veli~inu i vojne kapacite-te, mogla da pomogne u zajedni~kom globalnom ratu protiv tero-rizma.

DVOSTRUKA ULOGA

Hil smatra da Srbija moè imati vi{estruke koristi odpartnerstva sa Ohajom, navode}i primer Ma|arske, koja je satom ameri~kom saveznom dràvom uspostavila vojno-vojno part-

nerstvo 1993. godine, a danas je ono razvijeno i u nevojnimoblastima kao {to je, na primer, razmena nastavnika.

Zna~ajan doprinos odluci Evropske komande oruànih sna-ga SAD da odaberu Ohajo kao budu}eg partnera Srbije, imao jesenator srpskog porekla Xorx Vojinovi~ i ~iwenica da najve}ibroj Amerikanaca srpskog porekla ìvi u toj dràvi.

Nacionalna garda u Americi je tradicionalna forma voj-nog organizovawa, koja poti~e iz doba revolucije i rata za ne-zavisnost (1775–1783). Re~ je o snagama kopnene vojske i vazdu-hoplovstva koje svaka od 51 dràve ima na raspolagawu pod ko-mandom guvernera. To je prakti~no aktivna rezerva, u koju se go-di{we angaùju qudi koji nisu profesionalci, ali se redovnimtrenirawem i pozivawem na du`nost drè u visokom stepenuobu~enosti i borbene gotovosti. Naoruàne su i opremqenekao i druge jedinice ameri~ke vojske.

Jedinice Nacionalne garde imaju dvostruku ulogu. Jedna jeunutra{wa (teritorijalna) i namewena je za{titi imovine i ì-vota, o~uvawu reda, mira i javne bezbednosti i pruàwu pomo}iu otklawawu posledica prirodnih ili ekolo{kih katastrofa.

Trenutno su jedinice Nacionalne garde angaòvane kao po-mo} na obezbe|ivawu granice sa Meksikom od nelegalnih ula-ska i u borbi protiv kriminala u Wu Orleansu, koji je opusto-{en u uraganu ”Katrina“.

Druga uloga Nacionalne garde je federalna i sastoji se upruàwu podr{ke vojnim ciqevima SAD, preko u~e{}a u ame-ri~kim oruànim snagama. Ukoliko predsednik SAD, kao vrhov-ni komandant svih oruànih snaga, proceni da je to strate{kiinteres, preko granice {aqe i jedinice iz tog sastava. Takav jeslu~aj sa Irakom gde se nalazi 9.000 vojnika i vazduhoplovacaNacionalne garde Ohaja, koji su imali blizu ~etiri milionaradnih dana slu`be. Kopnene jedinice angaòvane su i na Koso-vu i Metohiji, gde se smewuju svakih {est meseci.


MINESOTA – PARTNER HRVATSKE

U Hrvatskoj je sredinom juna ove godine odràna za-jedni~ka ve`ba pe{adijskih jedinica hrvatske vojske i Na-cionalne garde ameri~ke dràve Minesota ”Guardex-06“.

Ciq ve`be bio je unapre|ewe me|udràvne saradwei partnerstva, te poboq{awe sposobnosti pripadnikaOruànih snaga Hrvatske u dostizawu standarda Natoa.

Ve`ba je odràna od 5. do 27. juna u Takti~ko-simula-cijskom centru i na vojnom ve`bali{tu Ga{inci.

U~estvovali su vodovi jedinica Tre}eg korpusa Hrvat-ske kopnene vojske i 34. pe{adijske ”Red Bul“ divizije Na-cionalne garde Minesote.

U ve`bi je u~estvovao i vod hrvatske vojske ”CRO-MINN“. Taj vod je lane, u okviru razmene, pro{ao zajed-ni~ku obuku u Minesoti.

Partnerstvo oruànih snaga datira iz juna 1996. go-dine kad je po~ela serija zajedni~kih ve`bi.

BORBA PROTIV TERORIZMA

Nacionalna garda Ohaja, posle teroristi~kih napada naWujork i Va{ington 11. septembra 2001, i jedinice nacional-ne garde drugih saveznih dràva dobile su zadatak da pruè po-dr{ku globalnom ratu protiv terorizma.

Nacionalnom gardom Ohaja komanduje na~elnik general-major Gregori L. Vajt (Gregory L. Wayt) koji ima dva pomo}nika –general-majora Harija ”Ej. Xej“ Fu~a (Harry ”A. J.“ Feucht) za va-zduhoplovstvo i brigadnog generala Metjua Kambika (MatthewKambic) za kopnene snage. [tab zdruènih snaga je u Kolumbusu,glavnom gradu Ohaja.

General Vajt je ~lan guvernerovog kabineta i odgovoran jeza funkcionisawe Odeqewa na~elnika nacionalne garde dr-àve i vojne spremnosti milicije iz Ohaja. U wenom sastavu sukopnene i vazduhoplovne jedinice Nacionalne garde, Vojna re-zerva i Pomorska (jezerska) milicija, sa ukupno vi{e od 18.000qudi. Nadre|en je ~etvorici oficira na~elnika ovih sektora.

Nacionalna garda Ohaja ima oko 15.000 vojnika i vazdu-hoplovaca.

Kopnene snage broje oko 10.600 vojnika koji su nalaze u73. komandi eskadrona, 16. inèwerskoj brigadi, 37. oklopnojbrigadi, ~eti vojne policije, ~eti vazdu{no-desantnih snaga ....ukupno u 82 jedinice.

Vazduhoplovni deo Nacionalne garde Ohajo ima po for-maciji 5.037 vazduhoplovaca svrstanih u ~etiri avio-puka u~etiri avio-baze i sedam logisti~kih jedinica.

U Toledu je 180. lova~ki avio-puk koji leti na 17 aviona F-16 i odràva borbenu misiju, dok je u Sprigfildu baziran178. lova~ki avio-puk sa 20 letelica istog tipa, za obuku pilo-ta.

Za obezbe|ivawe vazdu{nog transporta unutar zone dej-stva zaduèn je 179. transportni avio-puk sa osam ”herkulesa“C-130H baziranih u Mensfildu. Misije snabdevawa gorivom uvazduhu obavqa 121. avio-puk iz Kolumbusa sa 18 lete}ih ci-sterni KC-135.

U sastavu vazduhoplovstva je i 200. eskadrila ”Red Hors“,164. meteorolo{ka eskadrila, 269. eskadrila za borbenu ve-zu, vojni orkestar i druge jedinice.

Novica ANDRI]

NAORU@AWE

Nacionalna garda opremqena je standardnim naoru-àwem iz ameri~kog arsenala – tenkovima M1 ”abrams“,samohodnim haubicama M-109 od 155 milimetara, poq-skim haubicama M-119 kalibra 105 milimetara, protiva-vionskim sistemima ”avenxer“ M-1097 (lanseri raketa”stinger“ montirani na vozilu ”hamvi“), borbenim vozili-ma M2/M3 ”bredli“, izvi|a~kim vozilima M-93 ”foks“,zatim transportnim helikopterima ”~inuk“ CH-47 i ”blekhouk“ UH-60 i drugim savremenim borbenim i transport-nim sredstvima.

SPECIJALNI PRILOG 12

S

RAZLOZI, PUTEVI, PERSPEKTIVE

ve lo{e {to je moglo da nam se desi – dogodilo se, bilo – ne povratilo se! Dodu{e, postoji ona(pra)stara uzre~ica: Nikad, ne reci nikad. Naravno, daleko smo od neke idealne pozicije, tim pre {tose nalazimo izme|u stremqewa ka zahuktaloj Evropi, svekolikim integracijama, i onoga s ~im se svakod-nevno suo~avamo a zajedni~ki imeniteq mu je – isku{ewe.Vi{e ne}emo i ne moèmo mimo sveta, takvog kakav je, a on se ujediwuje, traì puteve trajnog mira i

napretka. Nama najblià stepenica na toj stazi jeste Partnerstvo za mir, pa dràva Srbija ~ini velikenapore da se sa svojom Vojskom, poznatom i priznatom, na|e na spisku zemaqa koje su ve} wene ~lanice.

Ste~ena iskustva nesumwivo govore u prilog Partnerstva koje dràvama donosi ne samo (naj)vi{inivo bezbednosti, daqe mogu}nosti za ~lanstvo u Nato, ve} i ekonomsku dobit. Mnogo toga je ura|eno, jo{vi{e }e se u~initi da Srbija bude ~vrst faktor stabilnosti i da zauzme mesto u regionu koje joj pripada.

B. KOPUNOVI]

SRBIJAI PARTNERSTVOZA MIR


S R B I J A I P A R T N E R S T V O Z A M I R :

SNE@ANA SAMARXI]-MARKOVI], POMO]NIK MINISTRA ODBRANE

ZA POLITIKU ODBRANE

DOBRA VOQA NA SVIM STRANAMA

Napori koje Srbija ulaè u ubrzavawe procesa evroatlantskih integracija, pre svih ulazak u program Partnerstvo za mir, i diplomatske aktivnosti na tom planu neke su od nezaobilaznih tema ako je sagovornica Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane. Imamo solidnu osnovu, me|usobno po{tovawe i dobru voqu na svim stranama, {to su o~igledne prednosti na tom putu.

Tokom intenzivnih diplomatskih aktivnosti u kojima su u~e-stvovali najvi{i predstavnici na{e zemqe, stekao se utisakda Srbija ima podr{ku me|unarodne zajednice kada su u pita-wu evroatlantske integracije. Ovih dana stigla je i preporu-ka ameri~kih senatora upu}ena predsedniku Xorxu Bu{u da

podrì demokratske promene u na{oj zemqi. To su, van svake sum-we, dobri nagove{taji nastavka procesa pribliàvawa Srbijeèqenim ciqevima. U svetlu pomenutih doga|awa, koliko smo bli-ì Partnerstvu za mir?

– Raduje me pismo ameri~kih senatora, kojem je prethodilopismo kongresmena, jer je to jasna potvrda kontinuirane podr{kena{oj zemqi i svim naporima koje ~ini u procesu celokupne dru-{tvene transformacije. To je rezultat napora i intenzivnog radapredsednika republike Borisa Tadi}a, posete premijera Vojisla-va Ko{tunice, rada na{e ambasade u Va{ingtonu, Ministarstvaodbrane... Veoma je va`no {to sve to ima ~vrstu politi~ku dimen-ziju, jer se radi o velikom broju senatora koji se okupio kako bipruìo zasluènu podr{ku Srbiji.

Sa druge strane, i na doma}em planu raste svest o tome daje pravac u kome ide na{a zemqa, a za {ta dobijamo priznawa izinostranstva, ispravan. Naravno, gledano u perspektivi, to }eimati pozitivni uticaj i na planu bilateralne saradwe sa SAD.

Ovo je dobar povod da istaknem koliko Ministarstvo odbranedanas ima, da se tako izrazim, daleko ve}u spoqnopoliti~kuofanzivu nego ranije. Svi uticajni faktori u na{oj zemqi mora-ju intenzivno da rade na ispuwewu dva konkretna spoqnopoli-ti~ka ciqa: ulazak u Partnerstvo za mir i potpisivawe Spora-zuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom. Dvaciqa koja su neraskidivo povezana i predstavqaju veoma zna~aj-ne korake ka potpunoj integraciji na{e zemqe u evropske i evro-atlantske strukture.

Partnerstvo za mir je vrlo vaàn ~inilac u bezbednosnojarhitekturi Evrope i doprinosi ja~awu ne samo vojne, ve} i poli-ti~ke saradwe u evroatlantskom podru~ju. Promewene okolnostiu svetu i normalizacija prilika u na{oj zemqi dovele su do togada mi nismo vi{e “deùrna tema”. Otvaraju se nova ratna àri-{ta, terorizam opasno preti, svet je suo~en s mnogim isku{ewi-ma. Definisana politika i svest koja oblikuje sliku o nama, for-mirane devedesetih godina, ostale su nekako nepromewene. Ima-mo situaciju da me|unarodna politika okre}e fokus prema goru-}im pitawima, mi ostajemo negde u pozadini iako se mnoge stvaridoga|aju kod nas. Prioritetan zadatak nam je da strane partnereuverimo kako je ovde do{lo do normalizacije, da smo stvorilistabilne prilike i jasno definisane ciqeve.

33

R A Z L O Z I , P U T E V I , P E R S P E K T I V E

dok ga uskoro ne verifikuje Vlada Srbije. Pripremili smo i sadr-àj plana aktivnosti budu}ih misija, izgled, sastav, buxet... U toku jeformirawe Interresorne grupe za Partnerstvo za mir i Savetaza evroatlantske integracije Republike Srbije, {to je jo{ jedan od-raz ozbiqnosti blagovremenog pristupa procesu integracija.

Sve u svemu, imamo razloga za zadovoqstvo. Dobijamo viso-ke ocene za rad Grupe za reformu odbrane koje kaù da smo vi{enapredovali nego neke zemqe ~lanice Partnerstva za mir. Dasmo oti{li daqe od wih govore i na~in i tempo transformacijeoruànih snaga.

Na koji na~in nam Nato u tome pomaè?– Pre nego {to odgovorim èlim da otklonim zabludu koja

dugo postoji u na{oj javnosti a ti~e se nekog navodnog diktataNatoa o tome koliko treba da nas bude u sistemu odbrane, kakoda izgledamo, kako da se zovemo i tome sli~no. To uop{te nijeta~no. Postoji savetodavni elemenat koji diskretno preporu~ujeu smislu: mo`da bi vam bilo boqe da u~inite ovo ili ono, ovakoili onako i to je sve. Mi to prihvatamo ili odbijemo, u zavisno-sti od konkretnog slu~aja.

Moram da naglasim da MI pravimo programe, a radni sto-lovi predlaù re{ewa. Predstavnici Natoa dolaze samo u smi-slu korektivnog elementa, odnosno preno{ewe iskustava i sop-stvenih gre{aka. Naravno, preko Grupe za reformu obave{tava-mo ih {ta smo uradili i dokle smo stigli. Oni na nas gledaju s pu-no poverewa, mi uzvra}amo na isti na~in. Kako druga~ije, ~emusumwa ako }emo sutra da budemo partneri?

Gde smo najdaqe oti{li u saradwi?– Pored Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane, potpisan

je Sporazum o tranzitu snaga Natoa preko na{e teritorije. Sle-de}i korak je otvarawe Kancelarije za vezu sa Natoom da bi se

taj aran`man lak{e sprovodio. Timese izbegavaju procedure zvawa, naja-va, odobravawa. Treba napomenuti iPrilago|eni program saradwe saNatoom. On sadrì ~itavu lepezu ve-oma korisnih aktivnosti, od kursevastranih jezika, preko kurseva izoblasti vojno-civilnih odnosa iupravqawa krizama, do u~e{}a name|unarodnim vojnim ve`bama.

Jo{ jedan pravac saradwe je po-mo} na izradi dokumenta Strategij-skog pregleda odbrane. Sada kona~noimamo planski dokument zna~ajan zanas, a neophodan i za u~e{}e u Part-nerstvu za mir. Ono {to predstojinakon izrade Nacionalne strategijebezbednosti, na kojoj je rad u toku, je-ste zakqu~ivawe Bezbednosnog spo-razuma, koji }e omogu}iti razmenu po-verqivih informacija sa Natoom. Tosu pravni koraci, a ono {to defini-tivno mogu da potvrdim s tim u vezi jepostojawe dobre politi~ke voqe.

Koliko tome doprinose spora-zumi koje potpisujemo sa SAD?– Postoje dva oblika me|unarod-

ne vojne saradwe. Jedan je multilate-ralni, drugi bilateralni. U prvomimamo onaj famozni “kqu~i}” poli-ti~kog uslovqavawa koji nas spre~a-va da u|emo u Partnerstvo za mir.

Na koji na~in da to najefikasnije ~inimo?– Ponavqam, samo ofanzivnim pristupom. Teì{te je na raz-

vijawu partnerskih odnosa sa vode}im zemqama Natoa i uticaj-nim ~lanovima me|unarodne zajednice. Konkretno, nedavno samslu`beno boravila u Londonu na poziv svog britanskog kolege,zamenika ministra odbrane Adama Ingrama. U razgovoru sa wim,traìla sam da mi kaè svoje “sveè” mi{qewe, stav mimo onedefinisane politike i pogleda prema Srbiji. Za{to? Jer ovdepostoje sveè ideje, izmewena svest. Ako me|unarodna zajednicasada ne formira druga~iji, realniji stav prema nama, izgubi}emojo{ jednu bitku sa vremenom. Muwevito se smewuju doga|aji nasvetskoj sceni, a mi ne smemo da tavorimo u zape}ku.

Da li nas sve {to smo do sada u~inili dovoqno preporu~u-je za prijem u Partnerstvo za mir?– Bez ikakve rezerve, moj odgovor je – da. Celokupna sarad-

wa sa zemqama ~lanicama Natoa i Partnerstva za mir u znaku jevidqivog i merqivog napretka. Imamo veoma konstruktivan in-strument za saradwu sa Natoom, a to je Grupa Srbija–Nato za re-formu odbrane, koja je formirana na osnovu odluke Saveta mi-nistara SCG po~etkom ove godine. Ovaj instrument je dvostrukobitan, kao sredstvo koordinacije i informisawa. O ~emu se ra-di? Na plenarnim sastancima Grupe, koji se odràvaju svake ~eti-ri nedeqe, obave{tavamo na{e partnere {ta smo uradili u vezisa pojedinim pitawima transformacije oruànih snaga.

Grupa radi po principu radnih stolova koji tako|e imajusvoj kontinuitet i tempo rada. Oni su tematski, posve}eni re-formi vojnog {kolstva, pitawu vojne imovine, potom profesio-nalizaciji vojske, planirawu i buxetu... Teme su veoma razli~itei prate potrebe u sistemu. Jedan od radnih stolova bavi se iPartnerstvom za mir.

Takvom vrstom rada najpre skeni-ramo probleme a potom pravimo pro-grame reformi i implementacije stra-tegijskog pregleda odbrane koji }e su-tra biti meritorna sistemska re{ewa.Radimo prvenstveno zbog sebe, a eks-perti Natoa imaju priliku da, prisu-stvuju}i svakom slede}em sastanku, uo-~avaju konkretan napredak. Otpisuju sejedan po jedan problem i kre}emo da-qe. Ne moramo mnogo da im pri~amo,da ih uveravamo ili da idemo kao emi-sari, jer pred wihovim o~ima se odvijanapredak. Dakle, oni ~uju i vide da sekod nas ne{to ozbiqno de{ava. Jednoje kada ja idem po svetu i pri~am, to jedobro, ali uvek postoji doza rezerve.Me|utim, kada nam partneri do|u pa seli~no uvere u ono {to sam im govori-la, onda re~i dobiju pravu snagu.

Koliko smo spremni za ulazak uPartnerstvo za mir?– Srbija je spremna za ulazak u

Partnerstvo za mir. Ako nas sutra po-zovu, imamo pripremqen Prezentaci-oni dokument, o svrsi i na~inu u~e{}aRepublike Srbije u Programu. O na-{oj spremnosti govori i podatak da jegotovo svim ~lanicama Partnerstvabilo potrebno oko tri meseca nakonprijema da izrade ovaj dokument. Dodu-{e, to je za sada samo nacrt dokumenta

Partnerstvo za mir je vrlo vaàn ~inilac u bez-bednosnoj arhitekturi Evrope i doprinosi ja~awune samo vojne, ve} i politi~ke saradwe u evroa-tlantskom podru~ju. Promewene okolnosti u svetui normalizacija prilika u na{oj zemqi dovele sudo toga da mi nismo vi{e “deùrna tema”. Otva-raju se nova ratna àri{ta, terorizam opasnopreti, svet je suo~en s mnogim isku{ewima.

Srbija je spremna za ulazak u Partnerstvo za mir.Ako nas sutra pozovu, imamo pripremqen Prezen-tacioni dokument, o svrsi i na~inu u~e{}a Repu-blike Srbije u Programu. O na{oj spremnosti go-vori i podatak da je gotovo svim ~lanicama Part-nerstva bilo potrebno oko tri meseca nakon pri-jema da izrade ovaj dokument. Dodu{e, to je za sadasamo nacrt dokumenta dok ga uskoro ne verifikujeVlada Srbije. Pripremili smo i sadràj plana ak-tivnosti budu}ih misija, izgled, sastav, buxet...

Jo{ jedan pravac saradwe je pomo} na izradi do-kumenta Strategijskog pregleda odbrane. Sada ko-na~no imamo planski dokument zna~ajan za nas, aneophodan za u~e{}e u Partnerstvu za mir. I ono{to predstoji nakon izrade Nacionalne strategi-je bezbednosti, na kojoj je rad u toku, jeste zakqu-~ivawe Bezbednosnog sporazuma, koji }e omogu}i-ti razmenu poverqivih informacija sa Natoom.

no toga deluje nesigurno. Dinamikapromena je veoma intenzivna. Kad sveizgleda toliko neizvesno, onda su iz-vesnost i bezbednost moderne vred-nosti.

Ko je “proizvo|a~” bezbedno-sti? Vojska. Treba sagledati da smomi nosioci jedne konstruktivne vred-nosti. To nije bilo dovoqno vidqivozbog svih afera koje su pratile voj-sku i zbog toga {to je re~ o nasle|ujednog biv{eg vremena. Vojska jestenosilac tradicionalnih vrednosti upozitivnom smislu te re~i. Upravoone treba da budu na{a osnova zapra}ewe novih savremenih svetskihtokova. To se mora prese}i i do}i dozdravog tkiva. Od kvantiteta trebastvoriti novu dimenziju kvaliteta.

êsto se sre}ete sa diplomat-skim predstavnicima stranihzemaqa. Kakve signali nam sti-ù?– Sa velikim zadovoqstvom mo-

ram da kaèm kako dobijamo bezrezer-vnu podr{ku i pohvale, posebno za pro-ces transformacije vojske. Potvrda to-me su i brojni pozivi koje dobijamo. De-legacija Ministarstva odbrane i Gene-ral{taba, u kojoj sam i ja bila, prvi putposle osamnaest godina i{la je u zva-ni~nu posetu Va{ingtonu, na poziv ame-

ri~ke strane. To tuma~imo kao priznawe ministru odbrane ZoranuStankovi}u i wegovom timu za doprinos modernom redefinisawuuloge vojske u dru{tvu.

Kada nas pozovu, zna~e èle da nas ~uju. Bili smo i u Londo-nu, Briselu. Tamo su èleli da vide ko su ti novi qudi, {ta je tonovo u Ministarstvu odbrane Srbije. Ono {to uvek nagla{avam urazgovoru sa svojim kolegama, a èlim to da podvu~em i ovom pri-likom, jeste da smo mi svesni kako je postoje}e stawe u na{em si-


Preko bilateralnih odnosa imamootvoren put. Sve zavisi kojom brzi-nom moèmo da idemo. Tu bih naro~i-to istakla sporazume sa SAD jer suoni iz te sfere. S wihove strane kon-tinuirano dobijamo pozitivne signa-le koji prate i uvaàvaju na{e napo-re. Potpisali smo Sporazum o ne{i-rewu oru`ja za masovno uni{tavawe,a sledi i Sporazum o statusu snaga.^lanovi ameri~ke delegacije, kojanas je posetila, sloìli su se da nepostoje nikakve prepreke kako bismoto okon~ali.

Iako su to naizgled dva odvoje-na puta, oni se me|usobno vide, pri-bliàvaju pa i ukr{taju. U najmawuruku, uti~u jedan na drugi. Ako u SAD,kao vode}oj svetskoj sili, raste svestda se kod nas odvijaju pozitivni pro-cesi u transformaciji oruànihsnaga, da je na{ sistem odbrane so-lidan potencijal, dru{tveni, spoq-nopoliti~ki, ekonomski, nau~ni, ob-razovni..., onda su na{e {anse ve}enego ikada. U su{tini, osnovno je pi-tawe stabilnosti i bezbednosti kaoodlu~uju}eg faktora za svaku dràvu.Kada vojska uìva ugled i autoritet,a pri tom je dobro organizovana,zna~i i da je dru{tvo u dobrom sta-wu. Ako je u Srbiji vojska pod demo-kratskom kontrolom i civilnim nad-zorom, ako je transformisana i osa-vremewena, ako je unutra{wopoli-ti~ki i spoqnopoliti~ki faktor sta-bilnosti onda je u ovu zemqu lak{eulagati. Tada smo perspektivni i do-brodo{li, stiù politi~ka podr{ka,investicije, postajemo predvidiv ikredibilan partner. U tom smisluvojska je pokazateq politi~ke zrelo-sti dru{tva.

Meni je jako drago {to na{ipartneri u svetu to prepoznaju. Naj-pre, jer se nalazim na ovoj funkciji ai kao obi~nom gra|aninu ove zemqekoju prepoznaju kao regionalni ga-rant bezbednosti i saradwe. Tako mo-èmo da gledamo u budu}nost jer ima-mo viziju, motivacioni faktor izra-èn uvaàvawem Srbije i naporimakoje ona ulaè da postane ugledni~lan me|unarodne zajednice.

Vojska Srbije jeste veliki po-tencijal.– Svakako. Nastojimo da promenimo pogre{nu percepciju o

tome da se radi o pukom potro{a~u, {to nije ta~no. Pogre{na po-litika iz nekog ranijeg perioda je doprinela stvarawu slike dase vojska upotrebqava u pogre{ne svrhe. Ono {to nedostaje kaoznak raspoznavawa i {to gra|anima svakako treba objasniti, je-ste ~iwenica da je u savremenom svetu bezbednost posebna vred-nost i javno dobro. Bez dobro organizovanih oruànih snaga onane moè da se dostigne ni odrì. Mi smo zemqa u tranziciji i pu-


@elim da otklonim zabludu koja dugo postoji u na-{oj javnosti a ti~e se nekog navodnog diktata Na-toa o tome koliko treba da nas bude u sistemu od-brane, kako da izgledamo, kako da se zovemo i to-me sli~no. To uop{te nije ta~no. Postoji saveto-davni elemenat koji diskretno preporu~uje u smi-slu: mo`da bi vam bilo boqe da u~inite ovo iliono, ovako ili onako i to je sve. Mi to prihvata-mo ili odbijemo, u zavisnosti od konkretnog slu-~aja.

Postoje dva oblika me|unarodne vojne sarad-we. Jedan je multilateralni, drugi bilateral-ni. U prvom imamo onaj famozni “kqu~i}” po-liti~kog uslovqavawa koji nas spre~ava da u|e-mo u Partnerstvo za mir. Preko bilateralnihodnosa imamo otvoren put. Sve zavisi kojombrzinom moèmo da idemo. Tu bih naro~ito is-takla sporazume sa SAD jer su oni iz te sfere.S wihove strane kontinuirano dobijamo pozi-tivne signale koji prate i uvaàvaju na{e na-pore.

U aktuelnom trenutku me|unarodnih odnosa na~e-lo oslonca iskqu~ivo na sopstvene snage bezbed-nosti i odbrane po pravilu se zamewuje ili dopu-wavawa ~lanstvom u nekoj od asocijacija kolek-tivne bezbednosti. Kada tako gledamo na stvari,jasno je {ta je na{ interes.

35


stemu neodrìvo. Dakle, mi radimo ne{to {to je u korist vojske ito qudi prepoznaju.

Proces transformacije ima, sem ostalog, za ciq da vojskana|e mesto u dru{tvu i da se prepoznaje kao nosilac pozitivnihpromena. Tu moram da istaknem ne samo ulazak u Partnerstvo zamir i ono {to sledi, ve} i u~e{}e pripadnika na{e vojske u mi-rovnim operacijama. Na jednom pre-davawu studentima na Vojnoj akade-miji, predsednik Tadi} je rekao da suneke zemqe izvoznici energije, drugetehnologije, tre}e hrane i da je uvekboqa uloga izvoznika nego uvoznika.Ukoliko bismo uspeli da postanemoizvoznici bezbednosti, dobili bi-smo odli~an instrument spoqne po-litike. To bi dosta doprinelo na{emugledu u svetu. A odbrana mira je utradiciji na{eg naroda i na{e voj-ske. Vojska Srbije ima profesional-ni kvalitet.

Nedavno sam s ministrom Stan-kovi}em boravila u zaje~arskom gar-nizonu. Imala sam priliku da se uve-rim u visok stepen obu~enosti, orga-nizacije obuke, komandovawa, odno-sa stare{ina i vojnika. Gra|aninmora da po{tuje svoju vojsku. Narav-no, treba izgraditi kvalitetnu in-frastrukturu, nabaviti novu opre-mu, treba ulagati. To se nije ~inilovi{e od tri decenije. I to }emo pro-meniti.

Imamo brojne prednosti i pre-poruke za ulazak u Partner-stvo za mir, postoje li smetwena tom putu?

– Prednosti su vi{estruke. Napomenula bi samo neke odwih, kao {to su aktivno u~e{}e u radu me|unarodnih bezbedno-snih foruma, asistencija Natou pri uspostavqawu modernog itransparentnog planirawa buxeta, postizawe pune kompatibil-nosti sa snagama Natoa, stvarawa bezbednosnih preduslova zapriliv stranih investicija... Tako|e, mo`da i najva`niji je regi-

onalni aspekt. Svi na{i susedi su seopredelili za evroatlantsku bezbed-nosnu budu}nost. Neke su ve} ~laniceNatoa, neke u postupku pristupawaNatou i Partnerstvu za mir, neke kaoi mi o~ekuju skori prijem u Partner-stvo. U aktuelnom trenutku me|una-rodnih odnosa na~elo oslonca iskqu-~ivo na sopstvene snage bezbednostii odbrane po pravilu se zamewuje ilidopuwavawa ~lanstvom u nekoj odasocijacija kolektivne bezbednosti.Kada tako gledamo na stvari, jasno je{ta je na{ interes.

Naàlost, postoji samo jedna,ali veoma ozbiqna smetwa i nezao-bilazna tema a ti~e se potpune sarad-we s Ha{kim tribunalom. Osnovniproblem bezbednosnih integracijaRepublike Srbije odnose se na poli-ti~ki a ne na ekspertski nivo. Glavniakcenti koje sam iznela nai{li su napozitivan prijem i po{tovawe kod na-{ih partnera, ali pitawe potpune sa-radwe s Ha{kim tribunalom stalnolebdi u vazduhu. [to ga brè budemore{ili, a dràvne i vojne slu`be in-tenzivno rade na tome, pre }emo u}ine samo u Partnerstva za mir ve} i udruge procese integracije.

Koje kqu~ne aktivnosti o~eku-jete do kraja godine?– Bi}e to, rekla bih, vru}a je-

sen. O~ekuje nas puno posla... Narav-no, nastavak rada Grupe za reformuodbrane, sastanci radnih stolova.Intenzivira}emo me|unarodnu vojnusaradwu. Paralelno s tim odvija seproces reforme vojske. Jedna od naj-zanimqivijih oblika saradwe bi}esa ameri~kom dràvom Ohajo. Ona}e biti utemeqena i posta}e tradi-cionalna. Odvija}e se u vi{e prava-ca, od bezbednosnih pitawa, prekorazmene iskustava na poqu civilneodbrane do bratimqewa gradova Sr-bije i Ohaja. Brojnim akcijama, pre-davawima, seminarima, pokaza}emoda se ratno savezni{tvo i tradicio-nalne veze ne zaboravqaju. Traè seobnova starih prijateqstava i uspo-stavqawe novih oblika saradwe...Naravno, nadamo se i kona~nom pri-jemu u Partnerstvo za mir, za {tasmo kao sistem odbrane, uveravamvas, potpuno spremni.

Branko KOPUNOVI]

Ko je “proizvo|a~” bezbednosti? Vojska. Treba sa-gledati da smo mi nosioci jedne konstruktivnevrednosti. To nije bilo dovoqno vidqivo zbog svihafera koje su pratile vojsku i zbog toga {to je re~o nasle|u jednog biv{eg vremena. Vojska jeste no-silac tradicionalnih vrednosti u pozitivnom smi-slu te re~i. Upravo, one treba da budu na{a osno-va za pra}ewe novih savremenih svetskih tokova.

Nedavno sam s ministrom Stankovi}em boravilau zaje~arskom garnizonu. Imala sam priliku da seuverim u visok stepen obu~enosti, organizacijeobuke, komandovawa, odnosa stare{ina i vojnika.Gra|anin mora da po{tuje svoju vojsku. Naravno,treba izgraditi kvalitetnu infrastrukturu, naba-viti novu opremu, treba ulagati. To se nije ~inilovi{e od tri decenije. I to }emo promeniti.

Kada vojska uìva ugled i autoritet, a pri tom jedobro organizovana, zna~i i da je dru{tvo u do-brom stawu. Ako je u Srbiji vojska pod demokrat-skom kontrolom i civilnim nadzorom, ako je tran-sformisana i osavremewena, ako je unutra{wo-politi~ki i spoqnopoliti~ki faktor stabilnostionda je u ovu zemqu lak{e ulagati. Tada smo per-spektivni i dobrodo{li.



P O L I T I ^ K I A S P E K T I ^ L A N S T V A

Pi{e: Dr Branislav MILINKOVI], ambasador u Ministarstvu spoqnih poslova Republike Srbije, Specijalni izaslanik za odnose sa Natoom

PREOKRET U DOBROM PRAVCU

Ulazak Srbije u Program Natoa Partnerstvo za mir redovno se navodi kao jedan od kqu~nih spoqnopoliti~kih prioriteta zemqe. Istraìvawa javnog mwewa ve} nekoliko godina pokazujuprili~no ubedqivu podr{kugra|ana Srbije ovom opredeqewu. Za razliku od eventualnog ulaska u punopravno ~lanstvo Alijanse, oko ~ega jo{ nemanacionalnog konsenzusa, u~e{}e u PzM izgleda poèqno, ili makar prihvatqivo, svim relevantnim politi~kim partijama, nezavisnim analiti~arima i velikom broju predstavnika gra|anskog dru{tva.

Izgleda i da se postepeno pove}ava broj onih koji uvi|aju da inte-gracija u evroatlantske strukture i u~e{}e u Partnerstvu zamir mogu da olak{aju proces pribliàvawa Evropskoj uniji. Nebi bilo dobro da se zbog svega ovog odustane od stalne raspra-ve o politi~kim aspektima, ili, preciznije, pozitivnim spoqno-

politi~kim efektima koje bi Srbija dobila u~e{}em u PzM. Oprede-qewe koje ne podleè preispitivawu postaje dogmati~no i moè izgu-biti ubedqivost i atraktivnost. Zato }emo se podsetiti osnovnihprednosti koje bi Srbija imala kao ~lanica PzM, ali i ukazati najo{ neke pozitivne politi~ke aspekte koji do sada nisu bili posebnonagla{avani.

REFORMA SISTEMA ODBRANEZa one koji pa`qivije prate vojnu problematiku i reforme si-

stema odbrane, u~e{}e u PzM predstavqa daqi podsticaj naporimau pravcu profesionalizacije i modernizacije sistema odbrane, pri-bliàva standarde na{e vojske onima koji vaè u razvijenim zemqa-ma i stvora uslove za saradwu sa najmo}nijim vojnim savezomdana{wice u oblastima kao {to su sprovo|ewe mirovnih operaci-ja, borba protiv me|unarodnog terorizma ili spre~avawe {irewaoru`ja za masovno uni{tewe.

Svaki od pomenutih razloga ima sna`ne spoqnopoliti~ke di-menzije zbog kojih opredeqewe za ulazak u PzM izgleda kao razbo-rit i svrsishodan ciq dràvne politike. Reformom sistema odbra-ne i saradwom sa zemqama ~lanicama Natoa sti~e se imix modernezemqe koja me|unarodno bezbednosno okruèwe sagledava na savre-men na~in i èli da doprinese kolektivnim naporima u prevladava-wu bezbednosnih izazova i pretwi. Nije nikakva tajna da u aktuel-nim me|unarodnim bezbednosnim okolnostima u~e{}e u mirovnimoperacijama moè zemqi da donese ve}e spoqnopoliti~ke poene odvanserijskih diplomatskih predstavnika.

S druge strane, demokratizacija bezbednosnog sektora i ukqu-~ivawe u evroatlantske integracije mogu na posredan na~in da stvo-re dobre uslove za ekonomski napredak zemqe. Naime, na taj na~inzemqa dobija svojevrsnu legitimaciju na osnovu koje sti~e ve}e {an-se da privu~e kvalitetne strane investicije bez kojih je te{ko pod-sta}i unutra{wi ekonomski razvoj.

Veoma je va`no jasno uo~iti ~iwenicu da ulazak u PzM zna~iukqu~ivawe u jedan razvijen bezbednosni sistem koji je u posthlad-noratovskom periodu uspostavqen u {irokom evroatlantskom pro-storu. On jo{ nije univerzalan, poput sistema UN (mada ja~aju ten-dencije da takav postane), ali je o~igledno vi{e od regionalno-od-brambenog aran`mana, kakav je zami{qen u vreme nastanka Natoa.U svakom slu~aju se radi o bezbednosnom sistemu koji je dominantanu Evropi i na Balkanu i koji se, bez obzira na to da li se nekomedopadalo ili ne, nametnuo u odnosu na ostale bezbednosne aran-

37


`mane. Nato i PzM ovu funkciju ostvaruju u saradwi sa ostalimme|unarodnim organizacijama, pre svega sa EU, UN i Oebsom,ali u kqu~nim bezbednosnim pitawima igraju glavnu ulogu. Otu-da se name}e jednostavan zakqu~ak, do koga su do{le sve zemqena{eg regiona, da ukqu~ivawe u ovaj sistem nema ozbiqnu al-ternativu.

Kako se ovaj bezbednosni sistem temeqi na kqu~nim vred-nosnim postulatima razvijenog zapadnog sveta kao {to su za-{tita demokratskih na~ela, vladavine prava i gra|anskih slo-boda, dodatan zna~aj ima i wegova funkcija stabilizatora igaranta demokratskog razvoja svake pojedina~ne zemqe u~esni-ce. Ovo je posebno va`no za Srbiju i wen ugled u me|unarod-nim odnosima uzimaju}i u obzir turbulentni period kroz koji jena{a zemqa pro{la od kraja Hladnog rata do danas.

INTEGRACIJA KAO ODGOVOR U razgovorima o PzM ponekad se previ|a va`na ~iwenica

da ulazak u ovaj sistem podrazumeva i odre|ene bezbednosne ga-rancije za svaku zemqu u~esnicu Programa. ^lanice PzM, dodu-{e, ne dobijaju isti stepen bezbednosne za{tite kao ~lanice Na-toa (mogu}nost kolektivne odbrane vojnim sredstvima). Me|utim,Alijansa je preuzela obavezu da se sa svakom aktivnom ~lanicomPzM konsultuje u slu~ajevima kad doti~ni partner smatra da po-stoji direktna pretwa wegovom teriterijalnom integritetu, poli-ti~koj nezavisnosti ili bezbednosti (ta~ka 8. Okvirnog dokumentaPartnerstva). Ova mogu}nost je posebno zna~ajna za zemqu kojasvoju bezbednosnu politiku gradi u regionu koji se jo{ doìvqavakao bremenit brojnim izazovima.

Otuda je od posebnog zna~aja upravo to {to ulazak u PzMomogu}ava i dodatno pospe{uje daqi razvoj regionalne sarad-we na planu bezbednosti. Evroatlantske integracije su jedinipravi odgovor za bezbednosne probleme savremenog Balkana.U~e{}e u PzM Srbiji bi omogu}ilo nove oblike regionalne sa-radwe za koje je ~lanstvo u tom programu formalni preduslov,~ime bi se oja~ale regionalna solidarnost i stabilnost, a Be-ograd bi dobio priliku da promovi{e svoju konstruktivnu regi-

onalnu politiku za koju postoji veliki interes u sedi{tu Na-toa.

U onim aspektima regionalne saradwe unutar Natoa u koje jedo sada bio ukqu~en, kao {to je u~e{}e u SEEGROUP (posebna gru-pa za bezbednosnu saradwu u Jugoisto~noj Evropi) Beograd se ve}pokazao kao ozbiqan i odgovoran partner, posebno kada je, to-kom 2005. godine, obavqao ulogu predsedavaju}eg ovog regional-nog foruma.

POLITI^KI DIJALOG Kona~no, neizostavno je pomenuti jo{ neke va`ne spoqnopo-

liti~ke argumente karakteristi~ne za oblast multilateralne di-plomatije. Naime, u posledwih nekoliko godina Nato se sve ja-snije profili{e kao forum za politi~ki dijalog o {irokom krugu

pitawa iz domena bez-bednosti. Sve ve}i brojneformalnih sastanakaministara spoqnih po-slova ili ministara od-brane zemaqa ~lanicai partnera, dinami~anpoliti~ki dijalog stal-nih predstavnika u se-di{tu Alijanse, te sna-àn naglasak koji ovompitawu daje generalnisekretar Natoa Jap deHop Shefer, samo su ne-ki od dokaza u prilogovoj tezi.

Sastanci Evroa-tlantskog saveta part-nerstva (EAPC), osnov-nog politi~kog tela PzMu ~ijem radu u~estvujusve zemqe ~lanice ipartneri, odràvaju sevi{e puta godi{we naministarskom i svakogameseca na ambasador-

skom nivou. Na wima se pokre}u mnoge va`ne teme o me|unarod-noj bezbednosti, od toga kako se suo~avati sa novim bezbedno-snim rizicima, pa do mirovnih operacija pod okriqem Alijanse.Razni aspekti situacije na Balkanu ~esta su tema ovih sastanaka,izme|u ostalog i zbog toga {to je Kfor najbrojnija operacija Na-toa.

Srbija danas nema mogu}nost da svojim u~e{}em na ovimsastancima doprinese redovnom politi~kom dijalogu u okviruNatoa o temama koje su za wu od vitalnog nacionalnog interesa.Zauzimawem svog stalnog mesta za stolom za kojim sede sve ze-mqe ~lanice Natoa i PzM Beograd bi dobio znatno boqu {ansuda se ~uju i uvaè wegovi argumenti vezani za Kosovo i Metohi-ju, percepciju bezbednosnih pretwi, saradwu u regionu Jugoi-sto~ne Evrope i da se saslu{a wegov stav o svim ostalim pita-wima. Na taj na~in Srbija sti~e priliku da, na temequ svojihvitalnih nacionalnih interesa, a u granicama svojih mogu}nostii potencijala, u~estvuje u formulisawu bezbednosne arhitektu-re na{eg regiona i {ireg evroatlantskog prostora. Za zemqukoja je ve}i deo posthladnoratovskog perioda provela pod izo-lacijom i raznim oblicima sankcija ovo bi mogao da bude zna-~ajan spoqnopoliti~ki, strate{ki, pa i mentalni preokret u do-brom pravcu.

Razvijawe saradwe Severnoatlantskog saveza i Beograda: Premijer Srbije Vojislav Ko{tunica i generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer



U

SARADWAU OBLASTI BEZBEDNOSTI

prkos naporima me|unarodne zajednice i dràva regiona ju-goisto~ne Evrope daqe nije u potpunosti stabilizovana bez-bednost tog dela kontinenta. Imaju}i sve to u vidu, saradwau bezbednosti – kooperativna bezbednost, postavqa se kaoimperativ. Program Natoa Partnerstvo za mir jedan je od

prakti~nih oblika saradwe kao odgovor na savremene bezbednosneizazove, rizike i pretwe i predstavqa vaàn element u bezbedno-sno-integracionim procesima kojima teì i Republika Srbija.

Strategijom odbrane i Nacrtom strategijskog pregleda od-brane definisani su osnovni stavovi i date daqe smernice kojese odnose na sistem odbrane. Me|utim, iako se ~ine odre|eni na-pori na tom poqu, nepostojawe celovite Strategije nacionalnebezbednosti koja bi obuhvatila i sistem odbrane, u znatnoj merioteàva i usporava uspostavqawe ostalih prakti~nih oblika sa-radwe na bilateralnom i multilateralnom nivou i integracioneprocese na{e zemqe uop{te.

Program Partnerstvo za mir je najzna~ajnija programskainicijativa Natoa usmerena na ja~awe poverewa i saradwe iz-me|u zemaqa ~lanica Natoa i drugih zemaqa u evroatlantskoj re-

ODGOVOR NASAVREMENE

IZAZOVE

Republika Srbija geopoliti~ki pripada prostoru evroatlantske regije, odnosno jugoisto~nojEvropi. Dràve ovog regiona karakteri{u unutra{we te{ko}e, bliskom pro{lo{}u optere}eni me|udràvni odnosi i drugo. Pored toga,za jugoistok Evrope vezanasu i mnoga pitawa globalnei evropske bezbednosti. Bezbednost regiona, osimnasle|ene nestabilnosti,umawuju i problemi u vezisa tranzicijom, etni~ka iverska netolerancija, organizovani i transnacionalni kriminali terorizam, {to znatnooteàva nalaèwe odgovaraju}ih bezbednosnihre{ewa.

39

cembru 1991. godine promovisana je ideja i napravqeni su prvikoraci za formirawe Severnoatlantski savet za saradwu (NorthAtlantic Co-operation Council – NACC). Ideja je bila da se formiraforum koji }e okupiti Nato i zemqe partnere kako bi razgovaralio pitawima od zajedni~kog interesa. Osim pitawa odbrane, sadase moglo diskutovati i o ekonomiji, za{titi ìvotne sredine, so-cijalnoj za{titi... Forum je postao sredstvo za promovisawe sta-bilnosti i bezbednosti u evroatlantskoj regiji kao celini. Nepo-sredno nakon Hladnog rata, Savet se bavio bezbednosnim proble-mima koji su se ticali, na primer, povla~ewa ruskih trupa iz bal-ti~kih dràva. Iako je Savet otvorio mogu}nost multilateralnogpoliti~kog dijaloga, nije postojala mogu}nost da svaka zemqa part-ner razvije posebne odnose za saradwu sa Natoom.


giji u ciqu razvijawa i ja~awa bezbednosti i stabilnosti. U~e-{}e u Partnerstvu predstavqa izraz zajedni~kog uverewa da sebezbednost i stabilnost u regiji mogu ostvariti samo uz saradwui zajedni~ku akciju na osnovama saradwe u bezbednosti – koope-rativne bezbednosti. Partnerstvo po~iva na za{titi, unapre|e-wu i o~uvawu osnovnih sloboda i qudskih prava, pravde i miraposredstvom demokratije. Na tim zajedni~kim vrednostima po~i-vaju i Savet Evrope i Evropska unija. Svojim pristupawem dràvapotvr|uje da ispuwava osnovne obaveze koje proisti~u iz PoveqeUN i principa Univerzalne deklaracije o qudskim pravima. Tako-|e, obavezuje se da }e se uzdràti od pretwi ili upotrebe sileprotiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti bi-lo koje dràve, da }e po{tovati postoje}e granice i probleme re-{avati mirnim sredstvima. Dràva time jo{ jednom potvr|uje svo-ju privrènost Zavr{nom dokumentu iz Helsinkija i svim naknad-nim dokumentima Oebsa, te po{tovawu zadataka i obaveza koju jepreuzela u oblasti kontrole naoruàwa.

NASTANAK I RAZVOJ PROGRAMAPartnerstvo nudi dràvama mogu}nost da u~estvuju u vi{e od

24 oblasti saradwe, ukqu~uju}i pomo} u podr{ci demokratske kon-trole snaga odbrane, borbu protiv terorizma, razvijawe intero-perabilnosti i planirawe u slu~aju prirodnih katastrofa. Part-neri mogu ostvariti saradwu preko vi{e od 1.400 specifi~nihaktivnosti. Svaka dràva bira one aktivnosti koje su skladu sasopstvenim ciqevima datim u Prezentacionom dokumentu (Presenta-tion Document). Na osnovu toga izra|uje se dvogodi{wi individual-ni program partnerstva (Individual Partnership Programme). On je in-dividualan i za svaku zemqu specifi~an. U skladu sa suverenimpravima i nacionalnim interesima, preko Prezentacionog doku-menta i ostalih planova i programa, dràva odre|uje sadràjpartnerske saradwe. Sa druge strane, potrebna je saglasnost iNatoa koji, na osnovu svojih kriterijuma i standarda, procewujeda li je zemqa kandidat spremna da pristupi Programu.

U ~lanstvo su do sada primqene sve zemqe evroatlantske re-gije izuzev Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U vezi satim, i sve ostale zemqe regiona jugoisto~ne Evrope su ili ~lanicePrograma koje teè ~lanstvu u Nato ili su ve} u wegovom sastavu.^lanstvo u Programu i Evropskoj uniji nije formalno me|usobnouslovqeno, ali je kompatibilno. Nato i EU imaju iste sistemevrednosti, standarde i procedure. Koncipirawe Evropske bez-bednosne i odbrambene politike (European Security and DefencePolicy – ESDP) bazirano je na osnovama Natoa.

Preko Partnerstva postoji realna mogu}nost da se oja~a iunapredi nacionalna bezbednost zemqe, a time ubrza i wen eko-nomski preobraàj. Sve ovo dovodi do stvarawa stabilnog okru-èwa i unapre|ewa saradwe i veza u regionu u pravcu postizawatrajnog mira u regiji. Zapo~ete reforme sistema odbrane Repu-blike Srbije neminovno doprinose ubrzavawu procesa pristupa-wu Partnerstvu za mir i pomaù efikasnijem prilago|avawu op-{teprihva}enim principima demokratske kontrole oruànih sna-ga i ja~awu spremnosti zemqe da odgovori na savremene bezbed-nosne izazove, rizike i pretwe u zemqi i okruèwu.

Kraj Hladnog rata obeleìlo je ru{ewe Berlinskog zida no-vembra 1989. godine. Usled toga, do{lo je do izuzetno brzih pro-mena u sredwoj i isto~noj Evropi. Ta situacija primorala je Natoda se suo~i sa novim i sasvim druga~ijim bezbednosnim izazovi-ma, rizicima i pretwama. Posledice ogromnih politi~kih prome-na stvorile su nove neizvesnosti i uslove za stvarawe novih ne-stabilnosti po bezbednost Evrope.

Na Samitu Natoa u Londonu, jula 1990. godine, predloènisu novi oblici saradwe sa zemqama biv{eg Isto~nog bloka. U de-

INTERES DR@AVADràve se udruùju da bi se suo~ile sa zajedni~kim iza-

zovima, rizicima i pretwama kao {to su: unutar dràvni su-kobi – separatizam, nacionalni i verski ekstremizam, regio-nalni konflikti – razgrani~ewe dràva, terorizam, prolife-racija oru`ja za masovno uni{tewe, organizovani kriminal ikorupcija, nejednak ekonomski razvoj – siroma{tvo, demograf-ska ekspanzija – migracije, demokratizacija, za{tita qudskih imawinskih prava, uni{tavawe ìvotne sredine i klimatskepromene, iscrpqivawe prirodnih izvora, epidemije... Suo~a-vawe sa zajedni~kim izazovima, rizicima i pretwama mo`da jei najva`niji izvor èqe za saradwom. Zatim, one imaju i za-jedni~ke interese, koji mogu, a ne moraju, da budu isti.

Istorijski Samit u Briselu januara 1994.



ÊTIRI OSNOVNA RAZLOGAO~igledno je da je tradicionalni rat izme|u dr-

àva sve re|i, iz mnogo razloga:– prvo, kao o{tri kontrast vrednostima ere ko-

lonijalizma, danas postoji sna`na norma na svet-skom nivou koja podupire me|unarodnu pravnu zabra-nu teritorijalne agresije; predanost ratovawu, ide-ologija koja je rat smatrala oli~ewem vrline, uzvi-{enosti i slave, prakti~no je nestala u naprednim,industrijskim zemqama;

– drugo, ekonomska mo} je sve efikasnije sred-stvo za postizawe nacionalnih ciqeva u me|unarod-nim odnosima;

– tre}e, postoji sve vi{e dokaza koji ukazuju daje vojna sila sve mawe efikasno sredstvo, bez obzi-ra na to da li se radi o upravqawu sopstvenom dr-àvom ili u me|unarodnim dràvnim poslovima; te-ritorijalna agresija vi{e nije isplativo sredstvoza sticawe bogatstva;

– ~etvrto, kompleksnim, me|usobno zavisnimdru{tvima, potreban je visok nivo dobrovoqne sa-radwe sa gra|anima da bi mogli efikasno da funk-cioni{u; nema svrhe osvojiti dràvu ukoliko osvaja~ne moè nakon toga da je kontroli{e.

SARADWA U BEZBEDNOSTIVrednost i upotrebqivost izraza ”saradwa u bez-

bednosti” jeste ta {to sam jezik ohrabruje otvoren ikonstruktivan na~in razmi{qawa, pri ~emu nije opte-re}en poznatim disciplinarnim granicama i tradici-onalnim na~inom razmi{qawa koji u prvi plan stavqabezbednost dràve. Ovaj termin teì da u prvi planstavi konsultaciju, a ne konfrontaciju; umirivawe, po-gotovo ne ispravqawe, me|uzavisnost, jednostranost.

na koji podràva reformske napore Ukrajine na putu za punu in-tegraciju u evroatlantske bezbednosne strukture.

Na Samitu Natoa u Pragu novembra 2002. godine pokrenutje Akcioni plan partnerstva protiv terorizma (Partnership ActionPlan against Terrorism) ~ime je izraèna nepodeqena odlu~nost dase partneri pridruè u borbi protiv terorizma. Izvr{ena jesveobuhvatna revizija Saveta za evroatlantsko partnerstvo iPrograma Partnerstvo za mir, gde je preporu~eno ja~awe poli-ti~kog dijaloga Natoa sa partnerima i ve}e u~e{}e u procesu pla-nirawa, sprovo|ewa i uvid u pregled aktivnosti u kojima se u~e-stvuje. Predstavqen je novi mehanizam saradwe, Individualniakcioni plan partnerstva (Individual Partnership Action Plan – IPAP),koji omogu}ava Natou da izradi program pomo}i i za partnerekojima je ona neophodna u oblastima reformi.

NAÎN PRISTUPAWARadi ja~awa mira, stabilnosti i bezbednosti, Pozivnim do-

kumentom (Invitation Document), upu}enim od {efova dràva ilivlada zemaqa ~lanica Natoa na Samitu 10. i 11. januara 1994. uBriselu, prakti~no je po~elo pozivawe zemaqa Evrope i ~lanicaOebsa da se ukqu~e u Partnerstvo za mir.

Po upu}ivawu poziva, svaka dràva je obavezna da potpi{eOkvirni dokument koji predstavqa formalno pristupawe Progra-mu. Dokument je sporazum gde zemqa koja pristupa Programu preu-zima obaveze: o~uvawa demokratskog dru{tva; pridràvawa prin-cipa me|unarodnog prava; ispuwewa obaveza u skladu sa Poveqom

Na Samitu Severnoatlantskog saveta Natoa (North AtlanticCouncil – NAC) u Briselu januara 1994. godine, predstavqena jeinicijativa Alijanse pod nazivom Partnerstvo za mir. Program jepredstavqao prakti~ni oblik bilateralne saradwe izme|u Na-toa i partnerskih zemaqa pojedina~no.

Savet za evroatlantsko partnerstvo (Euro North Atlantic Part-nership Council – EAPC) je zamenio maja 1997. godine Savet zaevro-atlansku saradwu. Time je otvoren put ka razvoju pro{ire-nog i efikasnijeg partnerstva.

Program Partnerstvo za mir smatra se jednim od najve}ihdostignu}a na poqu bezbednosti u posledwih 12 godina. Od kadaje pokrenut 1994. godine, pozivu da se pridruì odazvalo se 30zemaqa: Albanija, Azerbejxan, Austrija, Belorusija, Makedonija,Bugarska, Gruzija, Estonija, Irska, Jermenija, Kazahstan, Kirgi-stan, Letonija, Litvanija, Ma|arska, Moldavija, Poqska, Rumuni-ja, Rusija, Slova~ka, Slovenija, Taxikistan, Turkmekistan, Uzbeki-stan, Ukrajina, Finska, Hrvatska, ê{ka Republika, [vajcarskai [vedska. Od tada, deset zemaqa postale su ~lanice Natoa: Ma-|arska, Poqska i ̂ e{ka Republika 1999. godine i Bugarska, Esto-nija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slova~ka i Slovenija 2004.godine.

Nakon 1997. godine sa Rusijom i Ukrajinom razvijeni su spe-cijalni odnosi potpisivawem Osniva~kog akta Nato–Rusija i Po-veqe Nato–Ukrajina o posebnom partnerstvu. Intezivirawem od-nosa Saveza sa Rusijom, osnovan je Savet Nato–Rusija 2002. go-dine u kojem se Nato i Rusija posmatraju kao ravnopravni partne-ri. U novembru 2002. godine usvojen je Akcioni plan Nato–Ukraji-

EVROATLANTSKA BEZBEDNOSNA ARHITEKTURA

41


odnosa, ja~awu institucija, po{tovawu na~ela Poveqe Ujediwe-nih nacija, razvoju ekonomske saradwe i drugim ciqevima i po-tvr|uje svoju privrènost Zavr{nom dokumentu iz Helsinkija iostalim osnovnim dokumentima Oebsa. Osim toga, u dokumentuse isti~e u kojim sve forumima, inicijativama i programimaPartnerstva dràva èli da aktivno u~estvuje.

Drugim delom dokumenta dràva izraàva svoju nameru dasara|uje u oblastima kao {to su: demokratska kontrola odbram-benih snaga; izgradwa odbrambenih struktura; vojno obrazova-we; komandovawe, kontrola, komunikacije i obave{tajna delat-nost; logistika; upravqawe krizama; u~e{}e oruànih snaga umirovnim misijama, humanitarnoj pomo}i i nesre}ama; uprav-qawe i kontrola u okviru integrisanog vazdu{nog prostora iprotivvazduhoplovna odbrana i dr.

U tre}em delu se odre|uju qudski, materijalni, finansij-ski, infrastrukturni i drugi resursi, u skladu sa mogu}nostimazemqe, kako bi se efikasno sprovodili svi planovi i programiaktivnosti u okviru Partnerstva.

Savet za evroatlantsko partnerstvo (Euro-Atlantic Partner-ship Council – EAPC), je politi~ki forum i telo Partnerstva zamir koje nadgleda razvoj dijaloga, konsultacija i saradweizme|u Natoa i svih partnera, kao i stvara prakti~nu osnovu zasaradwu i konsultacije izme|u svake zemqe ~lanice PzM pojedi-na~no sa Alijansom. Aktivnosti EAPC uskla|uju aktivnosti Pro-grama Partnerstvo za mir. Baziraju se na dvogodi{wem ak-cionom planu koji se fokusira na konsultacije i saradwu u~itavoj lepezi oblasti u sferi politi~kih i bezbednosnihpitawa, ukqu~uju}i regionalna pitawa, kontrolu naoruàwa,me|unarodni terorizam, mirovne operacije, ekonomska pitawau sferi odbrane, planirawe za slu~ajeve civilnih vanrednih

situacija, kao i nau~na pitawa i pitawa ìvotne sre-dine. Na razli~ite na~ine, EAPC tako|e predstavqanadkriquju}e politi~ko telo za sprovo|ewe Radnog pro-grama partnerstva (PWP). U smislu metode rada, potpunopreslikava Severnoatlantski savet Nato. Zaseda nanivoima {efova dràva i vlada (prose~no jednom u dvegodine), ministra spoqnih poslova i ministra odbrane(dva puta godi{we) i stalnih predstavnika – ambasado-ra (jednom mese~no).

INICIJATIVE NATOAJednu od vitalnih komponenti evropske bezbednosti

svakako predstavqa i Mediteran. Nato je u vezi sa tim za-po~eo dijalog 1994. godine sa {est zemaqa tog regiona:Alìrom (marta 2000. godine), Egiptom, Izraelom, Jorda-nom (novembra 1995. godine), Mauritanijom, Marokom iTunisom. Ciq dijaloga je otklawawe mogu}ih nesporazumavezanih za Nato i ja~awe poverewa preko ve}e transpa-rentnosti, razgovora i saradwe.

Na Samitu Natoa u Madridu jula 1997. godine osno-vana je Mediteranska grupa za saradwu, odgovorna zanastavqawe dijaloga i ja~awe bilateralnih i multilate-ralnih mera radi unapre|ewa saradwe i konsultacija,u~e{}e u istraìva~kom radu Alijanse, planirawu hit-nih civilnih operacija, programima informacija i ob-razovawa, kontroli naoruàwa i re{avawu kriza, te

UN, Deklaracije o univerzalnim qudskim pravima, Helsin{kog ak-ta i me|unarodnih sporazuma o kontroli oru`ja i razoruàwa; ouzdràvawu od upotrebe pretwi i primeni sile protiv drugih dr-àva; o po{tovawu postoje}ih granica i o mirnom re{avawu suko-ba. Osim toga, na unutra{wem planu, zemqa se obavezuje da preu-zima i specifi~ne obaveze kao {to su: transparentnost u plani-rawu nacionalne odbrane i wenog procesa buxetirawa; obezbe-|ewe demokratske kontrole nad snagama odbrane; odràvawe spo-sobnosti i spremnosti za doprinos u operacijama pod okriqemUN-a i/ili odgovornosti Oebsa; razvijawe vojnih odnosa saradwesa Natoom u svrhu zajedni~kog planirawa, obuke i ve`bi radi ja-~awa sposobnosti za u~e{}e u misijama odràvawa mira, traè-wa i spasavawa, humanitarnih operacija i drugih operacija o ko-jima se mogu sporazumeti, te, razvoj, za duì period, snaga koje }ebiti sposobnije da sadejstvuju sa snagama zemaqa ~lanica Natoa.Alijansa sa druge strane iskazuje spremnost da sara|uje i pomogneu svim tim oblastima i da ustupi deo svojih kapaciteta u te svrhe.

PREZENTACIONI DOKUMENTDràva koja se prikqu~uje programu obavezuje se da }e do-

staviti Prezentacioni dokument, kojim se identifikuju namere upostizawu ciqeva Partnerstva.

Prezentacioni dokument ~ine na~elno tri celine: Poli-ti~ki okvir – temeqi partnerskog odnosa; Oblasti saradwe iSnage i resursi za Program Partnerstvo za mir.

U prvom delu dràva izraàva svoju trajnu privrènostna~elima demokratije, individualne slobode i vladavine prava– kqu~nim zajedni~kim vrednostima evroatlantske zajednice na-roda koje su sadràne u Savernoatlantskom ugovoru. Tako|e, iz-raàva spremnost da doprinese razvoju mirnih i prijateqskih

Spremni za Partnerstvo:pripadnici na{e vojske na ve`bi”Plavi put”


PO SLOVU POVEQE UNOsniva~i Ujediwenih na-

cija su dali vrlo jasnu defi-niciju kolektivne bezbednostiu Poveqi Ujediwenih nacija. Uwoj se od dràva zahteva daodbace upotrebu sile izme|usebe i da kolektivno pomognubilo kojoj od wih ukoliko jenapadnuta. Tokom Hladnog ra-ta, izuzev mo`da u Koreji, ko-lektivna bezbednost nije stav-qana na probu. Posle tog pe-rioda praksa je uglavnom pod-razumevala uvo|ewe embargai sankcija, a upotreba silebila je selektivna i ~esto pro-blemati~na. U isto vreme javi-la se i ideja, koja je s vreme-nom postala veoma popularna,da bezbednost treba ostvari-ti zajedno sa ostalima, a neprotiv wih. Sam pristup sebitno razlikuje od prethodnihjer podrazumeva prevenciju, a

ne zastra{ivawe i potencijalne sukobe. Imaju}i u vidu vi-{edimenzionalni karakter bezbednosti i da su savremenibezbednosni izazovi, rizici i pretwe sve mawe iskqu~ivovojnog karaktera, pojavquje se jedan novi koncept koji sveto zajedno obuhvata – ”saradwa u bezbednosti” ili ”koope-rativna bezbednost”.


odre|enih vojnih aktivnosti. Dijalog je primarno bilateralnogformata (Nato+1).

Na Samitu Natoa u Istambulu juna 2004. godine pokrenutaje Istambulska inicijativa za saradwu (NATO’s Istanbul Cooperati-on Initiative) sa ciqem da doprinese dugoro~noj globalnoj i regio-nalnoj bezbednosti nude}i zemqama {ireg bliskoisto~nog regio-na prakti~nu saradwu u bezbednosti sa Natoom. Inicijativa jeusmerena na postizawe ciqeva unapre|ewa bezbednosti i sta-bilnosti uz jedno novo transatlantsko angaòvawe, ponudu odgo-varaju}ih saveta u reformi sistema odbrane, wenom planirawu,buxetirawu, civilno-vojnim odnosima, promovisawu vojno-vojnesaradwe radi unapre|ewa interoperabilnosti, borbi protiv te-rorizma razmenom informacija i pomorskom saradwom, ne{ire-wa oru`ja za masovno uni{tewe i borbu protiv {verca qudi iroba.

Saradwa se ostvaruje sa pojedina~nim ~lanovima Zalivskogsaveta za saradwu (Gulf Cooperation Council) koji ~ine: Bahrein, Ku-vajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujediweni Arapski Emirati.

Inicijativa za jugoisto~nu Evropu (NATO’s South East EuropeInitiative) predstavqa seriju programa i inicijativa sa ciqem pro-movisawa regionalne saradwe i dugoro~ne stabilnosti na Bal-kanu. Inicirana je na Samitu Natoa u Va{ingtonu 1999. godinesa namerom da se, pored zemaqa ~lanica Saveta za evroatlant-sko partnerstvo i Partnerstva za mir, ukqu~e i ostale zemqe re-giona kao {to su Bosna i Hercegovina, Hrvatska (u to vreme nijebila ~lan Partnerstva za mir) i Savezna Republika Jugoslavija(kada to okolnosti dozvole).

Nestabilnosti i konflikti koji su se odigrali u jugoisto~-noj Evropi, geografski ukle{teni izme|u ~lanica Natoa sa se-vera (Ma|arska), sa istoka i severoistoka (Bugarska i Rumunija)i sa juga (Gr~ka, Italija i Turska) direktno su povezani sa inte-resima Alijanse.

Dobar primer je uspostavqawe Upravqa~ke grupe za sarad-wu u bezbednosti jugoisto~ne Evrope (South East Europe SecurityCooperation Steering Group – SEEGROUP) ~ije su zemqe u~esnice:

Albanija, Austrija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,Velika Britanija, Gr~ka, Italija, Moldavija, Rumunija, Sloveni-ja, SAD, Srbija, Turska, Hrvatska, [vajcarska i druge zaintere-sovane zemqe. Jedan od posledwih primera razvijawa takve vr-ste saradwe je izrada Okvirnih smernica (Framework Guidelines)kojima se razvija i unapre|uje bezbednost granica u ciqu zajed-ni~kih napora i borbe protiv organizovanog kriminala, terori-zma, {verca qudi, droga, oru`ja i druge ilegalne robe i materi-jala. Glavno dostignu}e je svakako Zajedni~ki dokument proceneregionalnih bezbednosnih izazova i mogu}nosti jugoisto~neEvrope (South East Europe Common Assessment Paper on RegionalSecurity Challenges and Opportunities – SEECAP), iscrpan i akcionoorijentisan pregled bezbednosnog okruèwa u jugoisto~noj Evro-pi koji predstavqa zajedni~ko vi|ewe izazova i mogu}nosti zazemqe u~esnice da sara|uju u wihovom identifikovawu i re{a-vawu.

Predsedavaju}a zemqa SEEGROUP-om u 2005. godini bila jeSrbija i Crna Gora koja je vrlo uspe{no rukovodila radom grupe.U 2006. godini predsedava Bosna i Hercegovina.

Daqi razvoj me|unarodnih odnosa pretvara mir i bezbed-nost u op{te dobro i zajedni~ku odgovornost svih me|unarodnihsubjekata. Karakter tih odnosa je takav da nijedna zemqa na wihne moè odgovoriti samostalno. Saradwa i uzajamnost delovawapostaju sve potrebnije u oblikovawu me|unarodne, ali i nacio-nalne bezbednosti. Program Partnerstvo za mir, ostale inicija-tive i procesi integracija u evroatlantskoj regiji i {ire bez sum-we tome izuzetno doprinose.

Robert KORDIK

43


E K O N O M S K I E F E K T I U L A S K A U P R O G R A M P A R T N E R S T V A

Kada se zavr{e odre|ene faze reforme sistema odbrane, prezentovane u Nacrtu strategijskog pregleda odbrane, Vojska Srbije }e biti mnogo efikasnija i ko{ta}e mawe nego ona koju imamo sada, {to zna~i da }e u buxetu biti vi{e sredstava za druge korisne stvari kao {to su nauka, {kolstvo, zdravstvo... U slu~aju da Srbija postane deo Alijanse to }e, po definiciji, predstavqati najja~i mogu}i signal za strane investitore da se, nakon obezbe|ivawa stabilnosti dràve i regiona u odbrambenom i bezbednosnomsmislu, stvore povoqni uslovi i velika mogu}nost za otvarawenovih radnih mesta, oìvqavawe posustale industrije, porast standardastanovni{tva, boqi i bezbedniji ìvot za sve gra|ane Srbije.

E

Pi{e: Milan MILANOVI], Direktor direkcije za Nato u Ministarstvu spoqnih poslova Republike Srbije

ZEMQA OD POVEREWA

vroatlantska zajednica predstavqa najvi{e integrisanu bez-bednosnu celinu u globalnim razmerama paralelno sa Save-tom bezbednosti UN, najzna~ajnijim me|unarodnim faktoromu o~uvawu svetskog mira i bezbednosti. Republika Srbija je~vrsto opredeqena na svom kursu za ulazak u evroatlantske

integracije i to je jedan od od najva`nijih spoqnopoliti~kih ci-qeva na{e zemqe.

Nakon ulaska u Partnerstvo za mir (PzM), otvara se mogu}-nost da Republika Srbija postane i ~lanica Natoa. To }e zavisi-ti od izraène demokratske voqe gra|ana Srbije, na{eg rukovod-stva, ali i od Natoa, jer je potrebno usvojiti veliki broj standar-da da bismo se kvalifikovali kao pouzdan i snaàn partner.

^lanstvo Srbije u PzM, a kasnije u Nato, za na{u zemqu zna-~io bi veoma mnogo, i u formalnom i u prakti~nom smislu. Srbijabi postala deo evroatlantske porodice i na{a bezbednost bilabi znatno unapre|ena. Imali bismo mnogo koristi, ali i obaveza.

TROSTRUKI EFEKATUlazak u evroatlantske integracije je prirodan put za Evrop-

sku uniju i te{ko }ete na}i zemqu koja je postala ~lanica EU a dapre toga nije bila ~lanica PzM i Natoa. Srbija bi time postalazna~ajan element evroatlantske bezbednosne arhitekture, sa mo-dernom i visoko interoperabilnom vojskom spremnom da u svakomtrenutku brzo i efikasno sara|uje sa oruànim snagama drugihpartnera i ~lanica Alijanse.

Ulazak u PzM, a zatim u Nato, imao je za ve}inu zemaqa tro-struki efekat: jasno u~vr{}ivawe bezbednosne i spoqnopoliti~keorijentacije, snaàn signal stranim investitorima za direktnaulagawa i ubrzawe zapo~etih procesa reformi sektora bezbedno-sti, {to se reflektuje i na op{tu demokratizaciju u dru{tvu.

^lanstvom u PzM stvara se neophodan bezbednosno-politi~-ki okvir koji daje garancije za politi~ku stabilnost i poboq{a-we me|unarodnog poloàja zemqe, ~ime se pospe{uje proces unu-tra{wih reformi na putu ka ~lanstvu u EU.

Iskustva zemaqa koje su pro{le ovaj put govore da su imalepove}an i stabilan priliv investicija (vi{estruko pove}an), una-

pre|ewe finansijske saradwe, boqu me|unarodnu prepoznatqi-vost zemqe, pove}awe trgovinske razmene sa ve}im zastupqeno-{}u na trì{tu ~lanica Natoa i EU, razvoj namenske proizvodwena vi{em nivou, porast sektora usluga, poboq{awe saobra}ajneinfrastrukture (putevi, èleznica i dr.), rast priliva od turi-zma... Sve to obezbe|uje dinami~an i odrìv dru{tveno-ekonom-ski razvoj. U skoro svim ovim zemqama buxet je uravnoteèn, za-poslenost u porastu, a inflacija niska i pod kontrolom. To su ~i-wenice i lako ih je proveriti.

Ekspertske analize ra|ene u zemqama na{eg regiona, a kojesu u PzM i Natou, ukazuju na zna~ajne makroekonomske efekte pro-iza{le iz tog ~lanstva. Na delu je tzv. sistem “spojenih sudova”koji se moè najlak{e objasniti slede}im uzro~no-posledi~nimnizom: bezbednost, stabilnost, poboq{an me|unarodni poloàj,investicije, ekonomski razvoj, ve}a integrisanost u evroatlant-ske strukture, boqi ìvotni standard gra|ana.

Ili, sa aspekta procesa integracija: Partnerstvo za mir,Nato, Evropska unija.

UBEDQIVI POKAZATEQIPrivreda novih ~lanica ubrzano se integri{e u robne i

nov~ane strukture evroatlantske zajednice, a neposredni pozi-tivni efekti u~lawewa posebno su uo~qivi u pogledu kontinui-ranog pove}awa priliva stranih direktnih investicija i poboq-{awa rejtinga na lestvici kreditnog rizika. Iskustva zemaqaregiona pokazuju da se zna~ajniji rast investicija uo~ava, u prin-cipu, u periodu neposredno pre prijema u Nato, da bi nakon ~lan-stva one nastavile stabilno da rastu. Ulazak u PzM prvenstvenodoprinosi ja~awu percepcije “zemqe od poverewa”, odnosnostvarawu povoqnijeg politi~kog okvira za privla~ewe stranihinvesticija, dok stvarni ekonomski efekti dolaze nakon u~lawe-wa u Nato i kasnije u EU.

[iri ekonomski efekti ~lanstva u PzM i Nato odnose se ina reformu sistema odbrane koji se, kao podsistem dru{tvenogsistema, sve vi{e sagledava kao razvojni potencijal, a ne samokao puki potro{a~.

Zakqu~ivawe povoqnijih komercijalnih ugovora sa strate-{kim stranim partnerima u sferi namenske proizvodwe jedan jeod primera ovih efekata. Ulaskom u evroatlantske strukture ta-ko|e se obezbe|uje pristup razli~itim fondovima Natoa i EUnamewenih restrukturisawu odbrambenog sistema zemqe i wego-vom prilago|avawu kako bi odgovorio stvarnim potrebama uuslovima izmewenih bezbednosnih izazova.

Da bismo sve navedeno potkrepili konkretnim ~iwenicama,uze}emo primer ê{ke Republike koja je 2005. godine dostiglanivo razvoja Portugala. ê{ka je zemqa sa prose~nim godi{wimprilivom investicija od oko deset milijardi evra i zemqa koja jena tre}em mestu najatraktivnijih za ulagawe, posle Kine i Indi-je. Zatim, primer Poqske u kojoj investicije konstantno rastu odulaska u PzM da bi danas dostigle bruto iznos od preko 80 mi-lijardi evra. Daqe, Slova~ka tako|e beleì konstantni raststranih investicija da bi u periodu 2001–2004. dru{tveni pro-izvod po glavi stanovnika porastao sa 3.800 na 4.600 evra.

U Rumuniji su ukupne investicije u periodu 2000–2004. iz-nosile preko 13 milijardi evra, da bi samo tokom 2005. godinewihov iznos porastao za preko pet milijardi.

Sli~na situacija je i u drugim zemqama na{eg uèg i {iregokruèwa.

Zakqu~ak je jasan. Sve novoprimqene ~lanice, ve} dugo go-dina, imaju stabilan i kontinuiran priliv stranih investicijakoje im, pored sijaset drugih pozitivnih efekata (koji se po-sredno i neposredno reflektuju na celokupnu ekonomsku i bez-bednosnu infrastrukturu), obezbe|uju dugoro~an, stabilan rasti razvoj.

Usporavawe evropskih i evroatlantskih integracija Repu-blike Srbije oteàlo bi wen me|unarodni poloàj, unutra{wirazvoj, ali i proces stabilizacije u regionu jugoisto~ne Evrope ukojem na{a dràva ima veoma zna~ajnu ulogu, uzimaju}i u obzirgeostrategijski poloàj i demografski potencijal.



Ulazak u Partnerstvo omogu}ava i {iru upotrebu novihtehnologija za stvarawe efikasnih oruànih snaga

45


S P O R A Z U M I S A N A T O O M P R E P R I S T U P A W A ^ L A N S T V U

SAMI BIRAMO PUT

Osnovni preduslovi za ulazak u ProgramPartnerstvo za mir,ogledaju se u po{tovawupropisane procedure i u potpisivawu odre|enihsporazuma sa Natoom.Nakon toga dràvaispuwava sve uslove za punopravno ~lanstvo i nesmetano kori{}ewe svih mogu}nosti koje nudiovaj program.

Programima saradwe sa Natoom u proteklom periodu iskaza-na je spremnost Alijanse da nam pomogne na putu pristupawaevropskim i evroatlantskim integracijama. Dok je na{a jav-nost detaqnije obave{tena o koracima koje dràva treba dapreduzme na putu ka EU, mawe je poznato koje sporazume tre-

ba da potpi{e kada je u pitawu pristupawe bezbednosnim inte-gracijama.

Jedan od dva bitna sporazuma koje }emo potpisati je Spora-zum o statusu snaga (Agreement among the States parties to the NorthAtlantic Treaty and the other States participating in the Partnership for Pe-ace regarding the status of their forces – SOFA), koji nije zvani~nopredloèn SCG, budu}i da je to dokument koji obavezuje samo ~la-nice dràve Programa Partnerstvo za mir. Uvaàvaju}i tu ~i-wenicu, ali i potrebu da se on potpi{e i sa SCG, Nato je ponu-dio dràvnoj zajednici Srbija i Crna Gora Nacrt sporazuma otranzitnim aran`manima za operacije podr{ke miru (Line of com-munication – LoC). Sporazum je potpisan u julu, a ratifikovan uSkup{tini SCG u novembru 2005. godine.

Formalno ovaj sporazum nije uslov za PzM. Wegova rati-fikacija je nedvosmisleno iskazala opredeqenost SCG za evro-atlantske integracije. Ujedno, predstavqa i osposobqenost dr-àve za pristupawe SOFA RfR sporazumu (Sporazum izme|u dr-àva ~lanica Natoa i drugih dràva u~esnika Partnerstva zamir o statusu wihovih snaga, iz 1995. godine). Wime se poredtranzita reguli{e i status stacioniranih snaga Natoa. Osimnavedenog, sva pokrenuta pitawa }e se ponovo i sveobuhvatnorazmatrati prilikom neposrednog pristupawa Republike Srbi-je Partnerstvu. Jedan od na~ina da se dostigne puna interope-rabilnost, pored usvajawa procedura, standarda i propisa Na-toa jesu i zajedni~ke vojne ve`be. Usagla{avawe i potpisivawesvih dokumenata koji reguli{u status pripadnika oruànih sna-ga pri u~e{}u na zajedni~kim vojnim ve`bama kod nas i na teri-toriji dràva ~lanica bi}e prevazi|en potpisivawem ovog spo-razuma.

U DUHU REZOLUCIJE 1244Postupak usagla{avawa svih ~lanova Dodatnih aran`ma-

na je u zavr{noj fazi i o~ekuje se wihovo potpisivawe u nared-nom periodu, nakon ~ega bi mogla po~eti i wegova realizacijana terenu. Izvesnost potpisivawa potvr|uje i skoro formira-we (septembar 2006) Kancelarije za vezu sa Natoom, kojoj }eprelaz trupa Natoa preko teritorije Republike Srbije u koor-dinaciji sa Operativnim centrom sistema odbrane General-{taba Vojske Srbije biti jedan od osnovnih zadataka.

Sa kojim zemqama u Evropi je potpisan LoC? Potpisan je sazemqama u na{em regionu, jer Nato takve sporazume zakqu~ujetamo gde ima operacije i potrebe za tranzitom (van Evrope Irak

i Avganistan). Zakqu~en je sa: Albani-jom, Austrijom, BiH, ê{kom, Hrvat-skom, Ma|arskom, Slova~kom i [vaj-carskom tokom 1995. godine, a sa Bu-garskom i Slovenijom 1999. godine.

Potreba hitnog sprovo|ewaSporazuma je u direktnoj korelacijisa preuzimawem obaveza me|unarod-ne zajednice, na osnovu Rezolucije1244 Saveta bezbednosti UN, a u ve-zi je sa na{im nastojawima da se za-{titi srpsko i nealbansko stanovni-{tvo od oruànih pretwi albanskihekstremista. Paralelno, a na osnovurezolucija Saveta bezbednosti, Natoi Eufor su pokrenuli pregovore ooperaciji “Althea“, (sprovode je snageEU–Eufor u BiH) o me|usobnoj vojnojpodr{ci, pre svega pokretqivosti trupa Eufora i Kfora u na-{em regionu. Zato se Sporazum odnosi samo na region Balka-na. Realno posmatrano, u datom momentu, ali i dugoro~nije gle-dano ovaj sporazum }e se primewivati u slu~aju ugroènostimira na Kosovu i Metohiji i eventualno u Makedoniji.

Interesi na{e zemqe za hitno sprovo|ewe Sporazuma suslede}i:

Predstavqamo se kao odgovoran partner me|unarodne za-jednice;

Omogu}avamo da se, radi poja~awa Kfora, stvore usloviza urgentan, neometan i organizovan tranzit snaga i sredstavaNatoa i Eufora prema KiM i {ire u regionu gde se moè o~eki-vati delovawe albanskih ekstremista;

To je jedan od na~ina da uti~emo na bezbednost srpskog idrugog nealbanskog stanovni{tva, jer nemamo svoje snage na KiM;

Sti~emo poverewe dràva Kontakt grupe i drugih me|una-rodnih faktora koji }e imati odlu~uju}u ulogu tokom pregovora oKiM time {to }emo pokazati svoju osposobqenost za saradwu saNatoom implementacijom ovog sporazuma;

Iskazujemo opredeqenost evropskim i evroatlantskim in-tegracijama, te pruàmo jo{ jedan snaàn argument da smo demo-kratska zemqa u kojoj dominira princip vladavine prava i kon-trole vlasti;

Prilika da se na{im gra|anima objasne realni interesiSrbije od ovog sporazuma i pokaè da je sada Nato za nas part-ner, s kojim ostvarujemo ciqeve od zajedni~kog interesa;

Pruàwe dodatnog podsticaja svim na{im resorima nadle-`nim za implementaciju Sporazuma radi ubrzavawa rada na izra-du Uputstva za tranzit stranih vojnih snaga preko na{e teritorije.

Pravna argumentacija u prilog Sporazuma:

1) Sporazumom se ~itav pravni reìm tranzita celovitozaokruùje. Do wegovog potpisivawa na snazi su bili slede}ime|unarodno-pravni instrumenti zakqu~eni izme|u SRJ/SCG i



DODATNI ARAN@MANISporazum LoC je tipski, a to zna~i da Nato svojim part-

nerima nudi isti tekst, u kojem su mogu}e neznatne varijacije uzavisnosti od specifi~nosti dràve, konkretnih potreba mi-rovne operacije i statusa u odnosu na doti~ne dràve premaAlijansi (da li je ~lanica PzM ili ne). To se odnosi i na ve}i-nu odredaba i Nato od wih ne odstupa. Najve}e varijacije suzapravo mogu}e u Dodatnim aran`manima koje dràve zakqu-~uju sa Savezom. U na{em slu~aju, u LoC sporazum je posebnouneta odredba o Dodatnim aran`manima kojima se reguli{u:

– mehanizmi prethodne najave i na~ina transporta (roko-vi najave u zavisnosti od prirode tranzita, kontakt ta~ke, la-nac obave{tavawa);

– rute kretawa (ulazna ta~ka–prolazna ruta–izlazna ta~-ka; dozvoqena optere}enost puteva i mostova; mogu}nosti ko-ri{}ewa èlezni~kih ruta i luka; i drugi usko stru~ni tehni~-ki detaqi);

– preleti (prema ve} uspostavqenom reìmu preleta i uzpomo} Tehni~ki komitet SCG–NATO),

– obim i vrsta kontrole eventualnog prevoza opasnih ma-terija u skladu s me|unarodnim standardima,

– kori{}ewe telekomunikacionih frekvencija (Mini-starstvo odbrane spremno da ustupi deo svog opsega elektro-magnetnog spektra),

– me|usobna krivi~na i gra|ansko pravna pomo} (sarad-wa policijskih i istra`nih organa, razmena informacija idokaza u eventualnim slu~ajevima krivi~nih dela i od{tetnihzahteva),

– finansijska pitawa (princip naplate izvr{enih uslugaza struju, vodu i opravke, na~in povra}aja PDV),

– minimum carinskih formalnosti (kao poseban dokumentili u formularu za najavu),

– na~in vr{ewa eskorta, koji obezbe|uje MUP tokom ce-log tranzita,

– uskla|ivawe nekih od navedenih elemenata sa Zakonomo spoqnoj trgovini naoruàwem, vojnom opremom i robom dvo-struke namene.

U mirovne misije posle vi{egodi{we pauze:

Posmatra~ VSCG u Liberiji

47

Natoa, odnosno dràva kontributora:– Aneks 1-A uz Dejtonski sporazum, potpisan 21. novembra

1995, ratifikovan 2002. godine;– Aran`man o tranzitu Kfora preko teritorije SRJ, zakqu-

~en, jednostrana odluka Savezne vlade, avgusta 2001. godine; – Sporazum o vazdu{nim putevima za potrebe misija Natoa

preko teritorije SRJ sa Tehni~kim aneksom, zakqu~en 20. decem-bra 2002;

– Aran`man sa Belgijom o tranzitu u ciqu logisti~kog snab-devawa belgijskih trupa (kontingent na severu KiM) od 10. juna2004; inicijative Nema~ke i SAD iz 2005. godine, kojima sepredlaù nacrti bilateralnih sporazuma, ali se reguli{e i pi-tawe statusa wihovih kontingenata prilikom tranzita preko te-ritorije Republike Srbije;

– Ratifikacijom Sporazuma i potpisivawem Dodatnih aran-`mana, svi ovi razli~iti reìmi tranzita kontingenata Natoauvode se u jedinstven i zaokruèn pravni sistem i otklawa po-treba zakqu~ivawa bilateralnih sporazuma o tranzitu sa poje-dina~nim zemqama koje daju nacionalne kontingente za mirovneoperacije Natoa.

2) Pravna sigurnost. Iako se od Sporazuma iz 1995. godineredovno, skoro svakodnevno, odvijaju razli~iti tranzitni trupai opreme Natoa preko teritorije Republike Srbije, postojala jepotreba da se oni detaqnije reguli{u. Sporazum pruà pravniosnov za zakqu~ivawe Dodatnih aran`mana, kojima }e se ureditiovaj tranzit.

Dosada{wi vi{egodi{wi tranzitni Alijanse preko na{eteritorije odvijali su se bez ijednog incidenata i uz dobru sa-radwu s Natoom. Jedini problem je predstavqala naplata pru-àwa usluga eskorta. Incidenti sa tragi~nim ishodom su uvek

mogu}i (kao slu~aj ì~are u Italiji), ali takav rizik prihvatajusve dràve bez izuzetka.

TE@I[TE BEZBEDNOSNE SARADWEDrugi bitan sporazum koji Republika Srbija potpisuje pri

ulasku u Partnerstvo za mir je Bezbednosni sporazum. Razlozi ipotrebe za pokretawem procedure na potpisivawu i implemen-


STEPEN TAJNOSTI U NATOUSOSMIS TOP SECRET (dràvna tajna NATO SECRET (strogo poverqivo)NATO SONFIDENTAL (poverqivo)NATO RESTRICTED (interno)

Informacije i podaci koji su ozna~eni nekim od navedenihstepena tajnosti imaju isti tretman za{tite i distribucije kao iinformacije ozna~ene stepenima slu`bena ili dràvna tajna.

Za sva poverqiva dokumenta (primawe, klasifikovawe, ru-kovawe, distribuciju i uni{tavawe) odgovoran je Registarski si-stem (Registry System – RS). Svaka zemqa, potpisnica Bezbednosnogsporazuma, osniva Centralni registar i podregistre odgovornei za internu distribuciju poverqivih informacija i za vo|ewedelovodnika. Registri mogu biti osnovani na nivou ministarst-va, sektora ili na komandnom nivou. U zavisnosti od organizaci-onog tipa registra, imenuje se COSMIC Control Officer (CCO), li-ce zaduèno za rad sa informacijama sa najvi{im stepenom taj-nosti.

Pristup poverqivim informacijama mogu imati samo osobesa karakteristikom “potrebno je da zna” (need-to-know). Minimumstandarda odnosi se na informacije do nivoa i ukqu~uju}i NATOSECRET. Za COSMIC TOP SECRET su potrebne posebne procedurei mere za{tite.

Da bi zaposleni u dràvnim institucijama imali pristupklasifikovanim informacijama Natoa i da bi mogli da ih kori-ste u radu, moraju imati sertifikat za rad sa poverqivim in-formacijama i moraju znati koje su konsekvence u slu~aju nepo-{tovawa procedure i primene mera za{tite.

Komunikacioni i informacioni sistemi koji se koriste zaobradu, ~uvawe i prenos klasifikovanih informacija moraju od-govarati zahtevima bezbednosne politike i standardima Natoa.

Nakon kompletirawa ovakvog administrativnog sporazuma,pre po~etka razmene poverqivih informacija, Ured za bezbed-nost Natoa (NATO Office of Security – NOS) i ne-Nato primaociproveravaju da li su primewene sve neophodne mere za rukovawei skladi{tewe poverqivih informacija radi bezbedne razmene.Kopiju izve{taja NOS dobi}e i ne-Nato primalac sa kojim Savezsklapa ovaj sporazum.

Imaju}i u vidu da je Ministarstvo odbrane nosilac ove ak-tivnosti, nakon izraène inicijative Natoa za potpisivawemovakvog sporazuma, na sastancima Radnog tima Ministarstva od-brane za izradu Nacrta uredbe o za{titi i klasifikovawu in-formacija i podataka, usagla{en je polazni tekst Nacrta ured-be. Zajedno sa budu}im administrativnim sporazumom (~lan 4.Bezbednosnog sporazuma), ova uredba bi definisala dodatnearan`mane i formirala infrastrukturu za tehni~ku realizacijui primenu Bezbednosnog sporazuma.

U skladu sa tim, Registarski sistem je jedinstven i funkcio-nalan sistem koji objediwuje alocirane delove resora Republi-ke Srbije, a koji se mogu pojaviti kao korisnici/po{iqaoci po-verqivih informacija i podataka od Natoa ili prema wemu.Ovakav sistem u Srbiji obuhvatio bi slede}e: Dràvna komisijaza bezbednost informacija uspostavila bi Centralni registar isvoje podregistre u Misiji Republike Srbije pri Natoa, Mini-starstvu odbrane Srbije, Ministarstvu spoqnih poslova, Mini-starstvu unutra{wih poslova, Bezbednosno-informativnoj agen-ciji i drugima po potrebi.

taciji Bezbednosnog sporazuma sa Natoom sadràni su u Strate-giji odbrane dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i Beloj kwi-zi odbrane. Predstoji dono{ewe novih dokumenata na poqu bez-bednosti i odbrane Republike Srbije.

Teì{te bezbednosne i odbrambene saradwe Republike Sr-bije je na unapre|ewu odnosa sa Natoom i wegovim ~lanicama.Ciq je uspostavqawe i razvijawe vojno-politi~ke, vojno-tehni~-ke i vojnoekonomske saradwe. ^lanstvo u PzM doprinosi una-pre|ewu odnosa i intenzivirawu saradwe na{e zemqe sa Ali-jansom i sa wenim ~lanicama. Tako|e, uspostavqawem partner-skih odnosa sa ~lanicama PzM olak{ano je suprotstavqawe naj-novijim izazovima i pretwama globalnom miru, borbi protiv te-rorizma i organizovanog kriminala, koji u regionu jugoisto~neEvrope predstavqaju kqu~ni faktor ugroàvawa demokratskih ireformskih procesa.

Istovremeno, saradwa Republike Srbije i Alijanse spro-vodi se u Programu SCG (Republika Srbije kao pravni sledbe-nik) i Natoa, prvi put odobren od Severnoatlantskog saveta Na-toa krajem juna 2003. godine. Tre}i ciklus Programa za 2006.godinu potvr|uje usagla{ene oblasti saradwe, ali ne pruà mo-gu}nost za razmenu podataka i informacija izme|u Srbije i Na-toa i planski pristup potpunoj realizaciji predvi|enih aktivno-sti. Imaju}i u vidu da je svrha Programa saradwe Srbije i Na-toa priprema na{e zemqe za pristupawe PzM i izbegavawe po-~etnih karakteristi~nih pote{ko}a nekompatibilnosti na{ihsnaga sa Savezom, veliki deo informacija i podataka, neophod-nih u ovakvom procesu, ostaju zatvoreni i nedostupni Srbiji zbogsvoje bezbednosne klasifikacije u Natou i nepostojawa Bezbed-nosnog sporazuma koji bi regulisao ovo pitawe i omogu}io dr-àvnim organima pristup podacima koji sadrè stepen tajnostiNatoa.

Zna~aj zakqu~ewa Bezbednosnog sporazuma izme|u Srbije iNatoa je vi{estruk i predstavqa logi~an korak na putu ka ~lan-

stvu u Partnerstvo za mir. Time bi se stvorili uslovi za unapre-|ewe konkretne saradwe u oblasti bezbednosti izme|u Srbije iNatoa, kao {to su {kolovawe pripadnika Vojske Srbije, pripad-nika snaga bezbednosti i administracije u ustanovama Natoa,vojno-tehni~ka saradwa, zajedni~ke vojne i policijske ve`be...Vrsta i kvalitet informacija koje bi u ovakvim uslovima biledostupne predstavnicima Srbije, predstavqale bi zna~ajnu po-laznu osnovu za kvalitetniju saradwu sa Natoom i unapre|eweprocesa reforme sistema odbrane i bezbednosti.

Va`nost usagla{avawa Zakona (Uredbe) o za{titi i klasi-fikovawu informacija na dràvnom nivou (dono{ewe neophod-no pre potpisivawa Sporazuma), te formirawe Zajedni~kog rad-nog tela Republike Srbije koje }e raditi na zakqu~ewu i imple-mentaciji Bezbednosnog sporazuma sa Natoom, opredelilo je Gru-pu Srbija–Nato za reformu odbrane da tu problematiku uvrsti usvoj rad na jednom radnom stolu. Intenzivirawe aktivnosti zaformirawe Zajedni~kog radnog tela Republike Srbije je u toku,nakon ~ega bi trebalo da se pojave i prvi rezultati u saradwisa Nato po ovom pitawu.

Mogu}nost na{eg skorog ulaska u Partnerstvo za mir, koju jeiskazao generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefera u nedav-noj poseti predsednika Republike gospodina Borisa Tadi}a sedi-{tu Natoa, ne ostavqa mnogo vremena za kvalitetnu pripremupotrebnih zakonskih akata koje treba doneti, i naknadnu ade-kvatnu primenu svih sporazuma koje }emo potpisati u sklopu na-{eg pristupawa. Nato nam, na ovaj na~in, nudi pregovore, part-nersku saradwu i ugovorno regulisawe odnosa.

Danas smo u prilici da mnogo toga zavisi od nas samih i dasami biramo put, a dobrim delom i brzinu kojom }emo i}i kaevropskim i evroatlantskim integracijama. Potpisivawe spora-zuma i uskla|ivawe standarda, procedura i pravila sa Natoomje pravno-tehni~ki deo posla i osnov svake budu}e saradwe.

@eqko IVANOVI]



49


Danas ne postoji nijedna

zemqa u svetu koja moè

da tvrdi da joj nije

potrebna reforma odbrane.

Stalna unapre|ewa su

neminovnost i ovaj proces

se prihvata kao dugotrajan.

Srbija spada u red zemaqa

u tranziciji, optere}ena

i specifi~nim problemima,

koji dodatno oteàvaju

efikasnije sprovo|ewe

reformi u svim oblastima

dru{tvenog ìvota.

G RUPA SRBIJA – NATO ZA REFORMU ODBRANE

DUGOTRAJNIPROCES

Pod reformom odbrane kod nas do sada su se uglavnom podrazu-mevali razli~iti oblici organizovawa i ustrojstva elemenatasistema, po~ev od nove teritorijalne disperzije oruànih sna-ga, korekcija organizacione strukture osnovnih elemenata bor-bene mo}i i wihovog prilago|avawa novim spoqnim i unutra-

{wim okolnostima, redefinisawa strate{kih vojnopoliti~kih pozi-cija, izmena u procesu odlu~ivawa. S druge strane, pogre{no je kori-{}en u uèm zna~ewu i zamewivan terminima reorganizacija, tran-sformacija oruànih snaga, i sli~no. U zavisnosti od onoga ko re-formu sprovodi, predstavqen je, u jednopartijskom sistemu, kao ideo-lo{ki proces, ili preko ukidawa ili ustanovqewa novih organizaci-onih celina i preme{tawa qudi sa jednih na druge komandne du`no-sti. Ovakve vrste mera doìvqavane su kao nepopularne, pa otudave} i samo wegovo pomiwawe kod nekih wenih pripadnika izazivarazli~ite reakcije, naj~e{}e negativne. Ove vrste, nazovi promena,predstavqali su povr{inske, kozmeti~ke izmene, bez iskrene èqeda se pristupi korenitim promena sistema odbrane, u okviru celovi-tih dru{tvenih promena, koje bi dovele do ustanovqewa savremenih iefikasnih institucija odbrane, a koje bi, istovremeno, wenim pri-padnicima omogu}ilo dostojan status u dru{tvu.

PRVI POKU[AJINakon demokratskih promena usledilo je formirawe raznih ti-

mova za reformu sistema odbrane od kojih je najdaqe, u konkretnimpredlozima, oti{ao Me{oviti tim za reformu odbrane Ministar-stva odbrane – Program za razvoj Ujediwenih nacija (UNDP). Osno-van 2003. godine, Tim je prvi put primenio metodu funkcionalneanalize u Ministarstvu odbrane i uz pomo} stranih eksperata izUNDP, stekao uvid ne samo u strukturu organizacionih celina, weneosnovne funkcije, ve} i u na~in razmi{qawa wegovih rukovodilaca.Tim je predloìo niz mera koji bi doveli do su{tinskih promena. Re-forma je predstavqena u normativnoj, informaciono-tehnolo{koj,edukativnoj, kulturolo{koj ravni i ravan upravqawa i razvoja qud-skih resursa. Ova inicijativa, iako u po~etku gromoglasno najavqi-vana, ostala je bez odjeka. Tim je rasformiran, {to je podrazumeva-lo i odustajawa od rezultata do kojih se do{lo.

Sistem odbrane se opet na{ao na prekretnici, a ovoga puta,dru{tvena doga|awa sama su nametnula neminovnost wegovog prila-go|avawa sveobuhvatnim dru{tvenim promenama. Neefikasna i glo-mazna institucija odbrane, prilago|ena nekim ranijim vremenima(vizijama zemqe koja vi{e ne postoji, a i daqe nedefinisane terito-

rije i granica), neefikasne funkcionalne organizacije, sa veli-kim brojem nezaposlenih, na{la se u vrtlogu novog vremena kojezahteva druga~ije standarde rada i na~in razmi{qawa. Usledilisu daqi doga|aji podstaknuti proklamovanim unutra{wim i spoq-nopoliti~kim prioritetima, koji su, u slu~aju sistema odbrane,po~eli da se isti~u objediweno u jednom zajedni~kom procesu. Ini-cirana je ideja o unapre|ewu interresorne saradwe unutar obla-sti reforme sistema odbrane u ciqu izgradwe efikasnog siste-ma, sposobnog za ukqu~ewe u evroatlantske integracije. Drugimre~ima, novi pristup isticao je na~elo ukqu~ivawa i saradwe ureformi sistema odbrane ne samo nadle`nih resora iz General-{taba i Ministarstva odbrane tada{we SCG, ve} i ostalih repu-bli~kih ministarstava.

KQU^NI MOMENATNakon uspostavqawa i postepenog trogodi{weg intenzivi-

rawa saradwe SCG sa Natoom, na inicijativu Kraqevine Norve-{ke, kao kontakt ambasade u Beogradu za vezu sa Natoom, u fe-bruaru ove godine oformqena je Grupa SCG–Nato za reformu od-brane (Defence Reform Group).

Ciq formirawa Grupe, ~iji je naziv promewen u maju 2006.u Srbija–Nato za reformu odbrane, jeste da se institucionalnimokvirom saradwe obezbedi pomo} Saveza u efikasnijem sprovo-|ewa zadataka reforme sistema odbrane u na{oj zemqi. Wenauloga je savetodavna kako bi rukovodstvo na{e zemqe adekvatno ipotpuno nadziralo, koordiniralo i rukovodilo procesom refor-me sistema odbrane radi uspostavqawa modernih institucija od-brane pod civilnom i demokratskom kontrolom.

Op{te opredeqewe spoqne politike Republike Srbije, pre-ma Nacrtu Strategijskog pregleda odbrane, jeste wena integracijau savremene evropske i me|unarodne tokove, zasnovano na na~eli-



KOORDINACIONO TELOŒ Predstavnici Srbije:– pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane, kopredseda-

vaju}i;– pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse ;– pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse ;– zastupnik na~elnika G[ Vojske Srbije;– na~elnik Uprave za buxet i finansije MO;– na~elnik Uprave za strategijsko planirawe MO, izvr{ni ko-

ordinator;– predstavnik Ministarstva spoqnih poslova, ~lan;– predstavnik Ministarstva finansija, ~lan;Œ Predstavnici Natoa:– direktor Direktorata za planirawe snaga NATO, kopredse

davaju}i;– eksperti iz civilnog i vojnog dela Natoa;– predstavnik Ambasade za vezu sa Natoom u Beogradu;– predstavnici (izaslanici odbrane) zemaqa ~lanica Natoa u

Republici Srbiji

“Zapo~etoj reformi potrebna je podr{ka svih struk-tura dru{tva i partnera, jer samo bezbedna zemqa moèbiti privla~na za strane investicije.”

Ministar odbrane Zoran Stankovi}

“Reforma sistema odbrane va`na je ne samo za va{uzemqu nego za region i svet, a Grupa je instrument koji po-maè realizaciji politi~kih ambicija koje treba da budupodràne potrebnim resursima.”

Ambasador Kraqevine Norve{ke Hokon Blakenborg

ma o~uvawe stabilnosti i mira u zemqi i okruèwu, izgradwauravnoteènih odnosa sa velikim silama i nastavak dobrih odno-sa sa zemqama Tre}eg sveta. Strate{ki interesi spoqne politikeRepublike Srbije su unapre|ewe regionalne saradwe, punopravno~lanstvo u Nato koje bi bilo zasnovano na demokratskoj voqi gra-|ana i potpuna integracija u Evropsku uniju. Prikqu~ewe Partner-stvu za mir (PzM) i potpisivawe Ugovora o stabilizaciji i pri-druìvawu EU, predstavqaju korake na putu ka integracijama.

Kqu~ni momenat unapre|ewa stawa bezbednosti predstavqaukqu~ivawe Republike Srbije u Partnerstva za mir i usposta-vqawe drugih oblika saradwe sa Alijansom. Iskustva zemaqa ~la-nice Natoa i onih koje su uveliko ~lanice Programa Partnerstvoza mir, te drugih me|unarodnih organizacija, veoma su korisna usagledavawu svih aspekata pristupawa, kao i saveti wihovih eks-perata u dostizawu bezbednosnih standarda koji se podrazumeva-ju i kod pristupawa EU.

Ovim novim oblikom saradwe, iako Srbija nije ~lanica oveorganizacije, nesumwivo je istaknuta podr{ka Natoa reformskimprocesima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Na prvom sastanku Grupe, u februaru 2006. godine, osnovanje Koordinacioni tim, sastavqen od najvi{ih predstavnika Mini-starstva odbrane, General{taba Vojske Srbije i Crne Gore, Mi-nistarstva spoqnih poslova i Natoa, koji aktivno u~estvuju u radu.Za kopredsedavaju}e odre|eni su pomo}nik ministra za politikuodbrane gospo|a Sneàna Samarxi}-Markovi} i direktor Direk-

51


CIQEVI I METODI RADACiqevi Grupe definisani su u okviru Programa saradwe

SCG i NATO iz 2005. godine i izve{taja o poseti ekspertskogtima Natoa za reformu odbrane januara 2004. godine.

Definisane su osnovne oblasti koje su obuhva}ene po-stupkom analize i procesima reforme i to:

a) organizacija civilne i demokratske kontrole sistema od-brane (funkcionisawe i unutra{wa organizacija Ministarstvaodbrane i civilna i demokratska kontrola oruànih snaga);

b) implementacija Strategijskog pregleda odbrane (si-stem upravqawa qudskim resursima, sredworo~ni i dugoro~niplan opremawa, reforma sistema obuke, revidirawe strate-gije i doktrine, razvoj koncepta logistike, logisti~kih proce-dura i standarda i revizija koncepta rezerve);

c) upravqawe posledicama reforme odbrane (smawewebroja zaposlenih, preobuka i prekvalifikacija, konverzijabaza i nepokretnosti i konverzija pokretne vojne imovine).

Ove oblasti pojasnile su put dostizawa krajwih ciqevareformi odbrane, koje karakteri{u ve}inu zemaqa u tranzi-ciji, kao {to su: demokratizacija dru{tva, prilago|avawe no-vom bezbednosnom okruèwu i integracije.

Osnovne metode rada Grupe zasnivaju se na izradi pro-jekta u okviru radnih stolova, kao ekspertskih tela, orijenti-sanih ka re{avawu pojedina~nih, prioritetnih, problema uprocesu reforme sistema odbrane na{e zemqe. Radni stolo-vi, 15 stalnih i dva ad hok, na ~ijem ~elu se nalaze rukovodio-ci iz organizacionih celina Ministarstva odbrane, nosiocisu projekata u ~ijem radu u~estvuju i predstavnici Natoa i dru-gih me|unarodnih organizacija ili zemaqa ~lanica Alijanse.Rukovodioci radnih stolova se redovno sastaju i koordinira-ju rad u okviru svog stola, ali i u okviru Grupe u celini. Odgo-vorni su izvr{nom direktoru Grupe.

cije za planirawe Natoa gospodin Frank Boland. Definisani sunazivi radnih stolova, wihovi rukovodioci i predstavnici zema-qa Natoa koji koji }e aktivno u~estvovati u wima.

Nakon drugog sastanka Grupe intenziviran je rad u okviru ve-}ine formiranih radnih stolova, analizirani su rezultati i iz-nete slabosti u dotada{wem radu. Nagla{ena je potreba integri-sawa napora i aktivnosti sa sli~nim inicijativama, kao i plano-va bilateralne vojne saradwe, kako bi ustanovilo koliko su poje-dine aktivnosti povezane sa radom radnih stolova.

Tre}i sastanak obeleèn je prisustvom ameri~kog ambasado-ra u Beogradu gospodina Majkla Polta, norve{kog ambasadora uBeogradu Hokona Blakenborga, ministra finansija Vlade SrbijeMla|ana Dinki}a i ministra odbrane Zorana Stankovi}a.

Dolaskom visokih zvanica na sastanak, Grupa je dobila {i-ri publicitet i jasan znak podr{ke me|unarodne zajednice.

U junu mesecu, na ~etvrtom sastanku, nakon referenduma uCrnoj Gori, Grupa je promenila naziv u Srbija–Nato za reformuodbrane. Osnovan je menaxerski tim – kancelarija sa predstav-nicima Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane.Wegov osnovni zadatak je uspostavqawe komunikacije radnih sto-lova sa predstavnicima republi~kih ministarstava i sa eksper-tima zemaqa Natoa koji aktivno u~estvuju u wihovom radu.

Na julskom sastanku predstavqena je {estomese~na analizarada u okviru koje su izneli zna~ajna dostignu}a i pomake u raduprojekata pojedinih radnih stolova, ali i slabosti sa kojima subili suo~eni. Konstatovan je zna~aj uspostavqawa veza sa Foru-mom za pomo} zemqama jugoisto~ne Evrope (South East Europe Clea-ringhouse – SEEC) i zajedni~kih napora Srbije i me|unarodne za-jednice na pripremama za implementaciju Strategijskog pregledaodbrane i celokupnu reformu sistema odbrane. Pristupilo se iz-radi Biltena Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane, sa prevo-dom na engleski jezik, u kome su iznete pojedina~na dostignu}a svihradnih stolova.

NAJTE@I KORAKZakqu~ak u~esnika je da Grupa i daqe predstavqa osnovni me-

hanizam sinhronizacije i sprovo|ewa reformskih procesa u si-stemu odbrane, u vidu efikasnog upravqawa sloènim procesima,brzu razmenu informacija i koordinaciju sa razli~itim dràvnimorganima i institucijama. Potreba za wenim postojawem potraja-}e sve dok se u okviru sistema odbrane ne ukorene autenti~ne in-stitucije koje }e baviti iskqu~ivo reformskim procesima i wiho-vom implementacijom.

Danas ne postoji nijedna zemqa u svetu koja moè da tvrdi dajoj nije potrebna reforma odbrane. Stalna unapre|ewa su nemi-novnost i ovaj proces se prihvata kao dugotrajan. Srbija spada ured zemaqa u tranziciji, optere}ena i specifi~nim problemima,koji dodatno oteàvaju efikasnije sprovo|ewe reformi u svimoblastima dru{tvenog ìvota.

“Stabilna bezbednosna situacija preduslov je sta-bilnog razvoja celog dru{tva i dolaska stranih investi-cija. Otuda su reforme nu`ne i Vlada Srbije i Me|una-rodni monetarni fond podràvaju koncept profesional-nog sistema odbrane.”

Ministar finansija Mla|an Dinki}

“Reforma sistema odbrane je kriti~na ta~ka refor-me celokupnog dru{tva.”

Ambasador SAD u Beogradu, Majkl Polt

Sama spoznaja o neophodnosti reforme sistema odbrane jekqu~an i mo`da najteì korak. Razlozi za protivqewe su mnogo-brojni: kod nekih je to gubitak radnog mesta, kod drugih privilegijai statusa, dok tre}i jednostavno sumwaju u sam ishod i unapred od-bijaju promene. U svakom slu~aju, kada govorimo o sistemu odbra-ne, prisutni pokazateqi upu}uju nas na zakqu~ak da sada{wu situ-aciju karakteri{u sloèni problemi koji se vi{e ne mogu potiski-vati i negirati. Podsistem odbrane u okviru celokupnog dru{tve-nog sistema danas je samo deo dru{tvenog tkiva u dubokim prome-nama, i ne moè se vi{e posmatrati kao izolovana i zasebna ce-lina, sama sebi dovoqna. Primeri razvijenih evropskih zemaqaupu}uju nas na pravila i standarde druga~ije organizacije rada irazmi{qawa koje dodatno treba usvojiti. Stoga, reformu sistemaodbrane mogu}e je ostvariti samo uz duboku i iskrenu podr{ku pri-padnika institucija odbrane. Bez uverewa, utemeqenih na realnojslici sistema i svoje uloge u wemu, ona je samo iluzija.

Tatjana RAKI]



PRILAGO\AVAWESAVREMENIMOKOLNOSTIMA

Od samog nastanka, januara1994. godine, Partnerstvo zamir (PzM) kao program Natoadaje jedan novi kvalitetsavremenoj bezbednosnojarhitekturi evroatlantskeregije, omogu}ava novi pristupu strategiji pro{irewaAlijanse i deli wenu sudbinustalne transformacije iprilago|avawa savremenimokolnostima. Istovremeno,uprkos okolnostima koje sutako|e pod stalnom promenom,Partnerstvo ipak ostajeprivrèno jo{ tada formalnoutemeqenim ciqevimaprograma u Okvirnomdokumentu Partnerstva(Framework Document), kao {to su obezbe|ewedemokratske kontroleoruànih snaga,transparentnost u procesuplanirawa odbrane, razvojkooperativnih vojnih odnosa i dugoro~ni razvoj vojnihsposobnosti za zajedni~kodelovawe sa snagama zemaqa~lanica Natoa.

MEHANIZMI PROGRAMA

UNAPRE\EWE OBRAZOVAWA I OBUKEProgram unapre|ewa obrazovawa i obuke (TEEP) pokrenut je

1999. godine da bi pove}ao kapacitet obrazovawa i obuke za ta-da{we i budu}e zahteve operativnijeg Partnerstva, posebno se fo-kusiraju}i na dostizawe interoperabilnosti. Ima za ciq da opti-mizuje, usaglasi i pove}a transparentnost aktivnosti obrazovawai obuke u zemqama Natoa i PzM i pove}a doprinos partnera u pro-cesu saradwe unutar Partnerstva. U ovom kontekstu, Sistem na-prednog distribuiranog u~ewa (ADL) i simulacione mreè PzM(SIMNET) razvijeni su sa ciqem upotrebe tehnologije za u~ewe nadaqinu (sli~no npr. kursevima na Internetu) i razvoja Nato okvi-ra za kori{}ewe obrazovawa i obuke vojnih kadrova za operacijePzM pod vo|stvom Saveza. Naravno, to je dodatak a ne zamena zainteraktivne kurseve i prave vojne ve`be.

Pored Okvirnog dokumenta, kao bilateralnog sporazuma izme|uNatoa i dràve pristupnice Partnerstvu za mir, Osnovni doku-ment Saveta za evroatlantsko partnerstvo (Euro-Atlantic Partner-ship Council - EAPC) predvi|a specifi~ne oblasti u kojima se sa-veznici i partneri mogu konsultovati ukqu~uju}i, ali ne i ograni-

~avaju}i se na politi~ka i bezbednosna pitawa, pitawa planirawaodbrane i buxeta i pitawa politike odbrane i strategije. Va`no jenapomenuti da je na~elo samoopredeqewa za svakog od partnera jedanod najva`nijih aspekata PzM, koje ukqu~uje multilateralne napore zanalaèwem najprikladnijih oblika saradwe.

U skladu sa takvim okvirom, ~lanice Natoa i partneri su zajednorazvili sveobuhvatnu matricu mehanizama kako bi podràli prakti~-nu primenu ciqeva PzM i preveli zajedni~ke ideje u delo. Ova matri-ca mehanizama kontinuirano evoluira, ne samo u sadràju svakog odmehanizama, ve} i wihovoj me|usobnoj povezanosti, kako bi odgovori-la na potrebe, interese i aspiracije i saveznika i partnera. Tako|e,PzM predstavqa okvir za institucionalni uticaj Natoa na partnere,zavisno od nivoa ambicije samog partnera, u usvajawu savremenihbezbednosnih standarda i vrednosti. Takav uticaj, direktno ili po-sredno, upravo se preko mehanizama ispoqava u politi~koj, vojnood-brambenoj, normativnoj, ekonomskoj, geostrategijskoj i dru{tvenoj sfe-ri. Ovo je poku{aj da se matrica mehanizama PzM predstavi kao niznamenski orijentisanih instrumenata.

RADNI PLAN I INDIVIDUALNI PROGRAM Plan koji je u skladu sa odlukama donetim na Samitu u Istam-

bulu, objedinio Radni program Partnerstva i Akcioni plan Saveta za

53


U razvoju PARP-a Nato je is-koristio svoje kapacitete pro-cesa planirawa odbrane iz dvaosnovna razloga: on sluì Na-tou toliko godina u ja~awu koo-perativnog planirawa i omogu-}ava mu da iskoristi svoju dugorazvijanu ekspertizu. Zaista,PARP apsorbuje oko 40 odsto na-cionalnog i osobqa Alijanse ko-je se bavi planirawem odbrane.Ovaj proces se ispostavio odvelike va`nosti za partnerskezemqe, bez obzira na to da lione imaju aspiraciju pridruì-vawa Savezu ili ne. U svojojsu{tini, to je {estogodi{wi

proces koji podrazumeva bilateralne i multilateralne elemente,sa u~e{}em partnera na dobrovoqnoj osnovi. Sastoji se iz ~etirifaze: popuwavawe pregleda, deklarisawe partnerskih ciqeva, iz-rada ministarskog uputstva i ocewivawe.

Uop{teno, PARP postavqa zahteve koje je potrebno dosti}i urazvoju sposobnosti i ukqu~uje {irok proces revizije i merewaprogresa, kulminiraju}i u izve{taju koji se daje na uvid ministri-ma odbrane. Dovoqno zna~ajno za partnere koji razvijaju svojStrategijski pregled odbrane, kori{}ewe PARP-a direktno podupi-re wihove napore u sprovo|ewu ovakvog zahtevnog procesa u sop-stvenoj reformi sistema odbrane. Mnogi partneri su uvideli,prolaze}i PARP, da wihovi ciklusi planirawa buxeta nisu sinhro-nizovani sa Natoom, niti su realisti~ni i odrìvi u skladu saraspoloìvim resursima.

KONCEPT OPERATIVNIH SPOSOBNOSTIKoncept operativnih sposobnosti (OCC), pokrenut 1999.

godine, i koraci za wegovu implementaciju razvijeni su sa dvakonkretna ciqa. Prvo, da se unaprede sposobnosti snaga save-znika i partnera za zajedni~ko delovawe u operacijama PzMpod vo|stvom Natoa. Drugo, da se obezbedi pove}awe fleksi-bilnosti i predvidivosti o potencijalnom doprinosu i sposob-nostima u zajedni~kom angaòvawu vojnih snaga u budu}im ope-racijama pod vo|stvom Natoa. Ovo dopuwava ocene u okviruprocesa PARP i pomaè poboq{awu vojne efikasnosti ocewe-nih snaga.

BORBA PROTIV TERORIZMAOdmah nakon teroristi~kih napada od 11. septembra

2001, Savet za evroatlantsko partnerstvo obavezao se da }epreduzeti sve mere u borbi protiv teroristi~kih pretwi, a2002. godine pokrenuo je Akcioni plan Partnerstva za borbuprotiv terorizma (PAP-T) kao platformu za politi~ke konsulta-cije i prakti~ne programe u ovoj oblasti, u skladu sa normamautemeqenim u Rezoluciji 1373 SB UN.

To je prvi uskotematski i rezultatski orijentisan akcioniplan. Tako|e, za razliku od ostalih mehanizama, to je fleksibi-lan politi~ki i konceptualni okvir, a ne strukturisan mehani-zam sistematske saradwe. On ukqu~uje razvoj sposobnosti zaodbranu od teroristi~kih napada (kao {to je za{tita stanov-ni{tva od oru`ja za masovno uni{tewe), zatim obuhvata vojneobuke i ve`be u vezi sa antiteroristi~kim dejstvima, te aktiv-nosti unapre|ewa fizi~ke bezbednosti i sigurnog uni{tewavi{kova municije i malog i lakog naoruàwa.

IZGRADWA INSTITUCIJA ODBRANEAkcioni plan partnerstva za izgradwu institucija odbrane

je pokrenut na Samitu Natoa u Istambulu 2004. godine, a ima zaciq razvoj efikasnih institucija odbrane pod punom demokrat-skom kontrolom. Ovaj mehanizam istraùje mogu}nosti za sarad-wu sa drugim me|unarodnim organizacijama i institucijama kojedele opredeqewa za demokratsku transformaciju i bezbednosnusaradwu u evroatlantskoj regiji, prvenstveno EU i Oebsu.

Predstavqa dobar okvir za inkubaciju trougla reformesistema odbrane: misije-finansije-sposobnosti, sa teì{temna izgradwi institucija odbrane sposobnih za sprovo|ewe ovogkontinuiranog procesa. Mehanizam PAP-DIB se ~ini najambicio-znijim, ali i najpotrebnijim akcionim planom, imaju}i u viduinstitucionalno slabu ve}inu me|u aktuelnih 20 partnera, sarazli~itim interesima i {irokim potrebama. Me|utim, PAP-DIB ne figurira kao samostalan mehanizam jer se u implemen-taciji oslawa na PARP i IPAP.

evroatlantsko partnerstvo,predstavqa detaqnu mapu celo-kupne oblasti PzM. Sastoji se izdva dela. Prvi je Uputstvo kojeuspostavqa strukturu, supstancu,politi~ke prioritete i prakti~-ne ciqeve usagla{ene 33 obla-sti saradwe. Drugi deo predsta-vqa katalog od 2.000 aktivnostina godi{wem nivou iz kog part-neri biraju one aktivnosti ade-kvatne wihovim potrebama i zah-tevima i uvr{tavaju ih u sopstve-ne individualne programe Part-nerstva.

Izjave predstavqene u Pre-zentacionom dokumentu i eventu-alni dodatni predlozi od Natoa i pojedina~nog partnera, predsta-vqaju osnovu za razvoj i usagla{avawe Individualnog programaPartnerstva (IPP) pokrivaju}i period od dve godine. IPP se od-nosi na vojne snage i druge efektive koje su stavqene na raspolaga-we za aktivnosti Partnerstva, individualne ciqeve saradwe u raz-li~itim oblastima i konkretne aktivnosti koje je potrebno reali-zovati u svakoj od oblasti saradwe unutar PzM, a na osnovu kata-loga Radnog plana evroatlantskog partnerstva. Individualni pro-grami su otvoreni za sve partnere, ali nijedan od wih ne sme da seme{a u programe drugih. Transparentnost IPP ima za ciq unapre-|ewe bilateralne politi~ke i vojne saradwe me|u susedima i part-nerima uop{te, te informisawe doma}e javnosti o programu. Sva-ki IPP pokriva isti period kao i Radni plan evroatlantskog part-nerstva, odnosno dve godine, a aùrira se na godi{wem nivou.

PROCES PLANIRAWA I REVIZIJE – PARPPredstavqa krucijalni deo PzM, jedini uspostavqen u samom

Okvirnom dokumentu Partnerstva. Iako Okvirni dokument ob-ja{wava wegovu prvobitnu su{tinu, tj. interoperabilnost, ona da-nas ne predstavqa jedini ciq PARP-a. S vremenom, zahtevi PARP-asu postajali sloèniji i direktno povezani sa unapre|ewem spo-sobnosti koje je Alijansa postavqala za sebe. Prolaze}i trenutnokroz svoj {esti ciklus, on igra zna~ajnu ulogu u ostvarivawu ~ak~etiri od pet osnovnih ciqeva PzM, pomenutih ranije, posebnorazvoj finansijski odrìvih i kredibilnih sposobnosti za sop-stvene bezbednosne potrebe svakog od partnera.

ISTRA@IVAWE JAVNOG MWEWAU julu ove godine, Preduze}e za istraìvawe javnog

mwewa ”Medium Gallup” iz Beograda zavr{ilo je terenskoistraìvanje na vi{eetapnom uzorku od 1.005 ispitanikakoji reprezentuju bira~ko telo Srbije. Evo rezultata napitawe:

Da li bi na{a zemqa trebala da radi na tome da po-stane ~lanica EU, PzM i NATO?

EU PzM NATO

Da 64,8 49,9 24,8Ne 20,6 28,0 61,4Ne znam 14,5 22,1 23,8

Iako su sve vojne snage i sposobnosti partnera, deklarisanekroz PARP, potencijalno raspoloìve za operacije pod vo|stvomSaveza, snage ovog koncepta mogu ukqu~iti multinacionalne for-macije saveznici-partneri ili multinacionalne formacije ukqu-~uju}i partnere same.

Svesni da odluke o u~e{}u u konkretnim operacijama i Natoi partneri donose od slu~aja do slu~aja, OCC kao koncept obuhva-ta primenu koncepta Multinacionalnih zdruènih namenskih sna-ga (CJTF) u PzM, operacije upravqawa krizama i primenu ciqevaMAP-a. Pojavni oblici ovog koncepta su veliki broj postoje}ih re-gionalnih inicijativa, kao {to su Balti~ki bataqon (BALTBAT) iBrigada jugoisto~ne Evrope (SEEBRIG).

POVERILA^KI FONDPoverila~ki fond PzM, kao okvir uspostavqen 2000. godi-

ne, u kome ~lanice Natoa i pojedina~ni partner rade zajedno naidentifikaciji i primeni projekata za sigurno uni{tavawe zali-ha protivpe{adijskih mina, municije i malog i lakog naoruàwa.S vremenom, ciq Poverila~kog fonda PzM pro{iren je da obez-bedi prakti~nu podr{ku partnerima u ublaàvawu prate}ih po-sledica procesa reforme sistema odbrane. Svaki projekat vodejedna zemqa ~lanica Natoa i zemqa partner, koje su odgovorne zawegovu primenu i organizaciju finansirawa. Tako|e, ovaj fond jeupotrebqavan i kao podr{ka mirovnim operacijama, npr. u re-konstrukciji aerodroma, pruga ili puteva.

Primena ovih mehanizama Partnerstva u praksi pokazala jeda je interoperabilnost snaga prvi me|u jednakim ciqevima. Takosu, do doga|aja od 11. septembra 2001, svi mehanizmi Partner-

nosti i ekonomskog razvoja. Imaju}i u vidu da interoperabilnostpo~iwe u percepciji, mehanizmi EAPWP, IPP i TEEP su pomogli raz-voj nove generacije oficira ~iji se na~in razmi{qawa bitnorazlikuje od ”hladnoratovskog” poimawa bezbednosti. Posebnozna~ajnu ulogu u tome su imale zdruène vojne ve`be i obuke, kaoi razli~ite forme obrazovawa.

Sa druge strane, Koncept operativnih sposobnosti (OCC)pomogao je alokaciju i razvoj dela vojnih snaga partnera, prime-wuju}i koncept Multinacionalnih zdruènih namenskih snaga(CJTF), bilo da je re~ o formaciji Nato-partner ili sami part-neri me|usobno. Koncept je pokazao visoke rezultate u ja~awuregionalnih veza i pokrenuo nekoliko regionalnih inicijativa.U ekonomskoj sferi, Poverila~ki fond Partnerstva odigrao jeva`nu ulogu u bezbednom uni{tavawu zaliha protivpe{adijskihmina, municije i malog i lakog naoruàwa. Zauzimaju}i fleksi-bilniji oblik, nakon 2004. godine, ciq ovog mehanizmapro{iren je na sponzorisawe konkretnih projekata za re{ava-we problema i ublaàvawe posledica celokupnog procesa re-forme sistema odbrane.

Za dràve koje imaju aspiraciju da pristupe PzM, kao {to jeRepublika Srbija, neki od ovih mehanizama su delimi~no ve} u~i-weni dostupnim. Prisutan je, na primer, Poverila~ki fond zaSrbiju kao ekonomska pomo} implementaciji Programa prekvali-fikacije vi{ka vojnog kadra u sistemu odbrane (PRISMA). Tako|e, uprimeni je jo{ jedan poverila~ki fond namewen uni{tavawu za-liha protivpe{adijskih mina u skladu sa obavezama RepublikeSrbije prema Otavskoj konvenciji. Ipak, osnovni mehanizam sa-radwe Srbije i Natoa, u ovom trenutku, predstavqa Prilago|eniprogram saradwe koji obezbe|uje sistemu odbrane Republike Sr-bije posmatra~e na vojnim ve`bama Nato/PzM, predstavnike nakursevima u {koli Natoa, ekspertske posete u zemqi i inostran-stvu, itd.

Kona~no, evroatlantska bezbednosna kultura, formirana uNatou, postala je dinami~ka paradigma koja se sledi usvajawemna~ela funkcionalne kooperativne bezbednosti dana{wice. Ma-trica uzajamno povezanih mehanizama, ukoliko se shvati i prikaèlinearno, ostavqa nas sa dobrim materijalom za razmi{qawe uformirawu sopstvene percepcije i razvoju budu}ih strategija, po-litike i drugih konceptualnih i dugoro~nih planirawa.

\or|e PETROVI]


S R B IJ A I PA R T N E R S T V O Z A M I R : R A Z L O Z I , P U T E V I , P E R S P E K T I V E

INDIVIDUALNI AKCIONI PLANU Pragu 2002. godine, pokrenut je i mehanizam IPAP u name-

ri da se pomogne zainteresovanim partnerima u reformi i mo-dernizaciji struktura bezbednosti i odbrane, jednim intenziv-nijim oblikom saradwe. On omogu}ava partnerima da, zajednosa Alijansom, uspostave opseg ciqeva reforme, prema kojima}e Nato obezbediti savet i pomo}. Na ovaj na~in, IPAP ide daqeod IPP, omogu}avaju}i vi{e fokusirane aktivne konsultacije,namewen zemqama koje imaju politi~ku voqu i sposobnost daprodube svoj odnos sa Savezom.

Za razliku od ve}ine drugih mehanizama, IPAP je fleksibi-lan i baziran na konkretne probleme koji mogu biti predo~enijednako od partnera ili Natoa. Ovaj mehanizam PzM nastao jena bazi iskustava iz MAP-a i posebnog programa saradwe izme-|u Natoa i Ukrajine. Poglavqe IPAP o pitawima odbrane i bez-bednosti se, skoro u potpunosti, primewuje kroz PARP.

AKCIONI PLAN ZA ^LANSTVOAkcioni plan za ~lanstvo (MAP), pokrenut 1999. godine

oslawaju}i se na Studiju o pro{irewu Natoa, namewen je part-nerima koji su izrazili èqu da postanu punopravne ~laniceSaveza. Osim {to predstavqa prakti~nu manifestaciju politi-ke ”otvorenih vrata” Natoa, MAP pomaè partnerima da poja-~ano usredsrede svoje pripreme na ispuwavawe ciqeva i prio-riteta postavqenih u Planu, preko pet uspostavqenih oblastidelovawa (politi~ka i ekonomska, vojnoodbrambena, resursi,bezbednost i pravna oblast) za razvoj sposobnosti partneraneophodnih za ~lanstvo.

Dakle, MAP je osnovni instrument za pripremu onih part-nera koji èle pristupawe Alijansi za odgovornosti i obavezekoje ~lanstvo u toj organizaciji podrazumeva. On predstavqaprogram saveta, pomo}i i prakti~ne podr{ke koji ukqu~uje{iroki spektar aktivnosti Partnerstva, prilago|avaju}i seindividualnim potrebama aspiranata, wihovim nacionalnimprioritetima, okruèwu i potrebama. Pored novih sedam ~la-nica Natoa koje su pro{le ovaj proces, trenutno u MAP u~estvu-ju Albanija, Hrvatska i Makedonija.

stva bili teì{no usmereni ka ovom ciqu. Najve}i oslonac ova-kvom procesu predstavqa Proces planirawa i revizije (PARP),kao nesumwivo najja~a funkcionalna i multidimenzionalna alat-ka PzM, koja danas obuhvata i razvoj snaga partnera za sopstve-ne bezbednosne potrebe. Istovremeno, iskustva ukazuju da je PARPrazvijao i zajedni~ku svest o podeli odgovornosti me|u svim ze-mqama okupqenim u Savetu za evroatlantsko partnerstvo, odno-sno PzM.

Me|utim, tek pokretawem Akcionog plana za ~lanstvo (MAP)1999. godine, paradigma reforme sistema odbrane u okviru PzMje ~vrsto uspostavqena, defini{u}i vrednosti i norme individu-alne i kolektivne odbrane. U dostizawu tih normi MAP se potpu-no oslawa na PARP i EAPWP, ubrzavaju}i strukturalnu reformusistema odbrane i civilno-vojnu koordinaciju i imaju}i posredanpozitivan uticaj na u~vr{}ivawe demokratije, politi~ke odgovor-

55

DR

U[

TV

O

BAROKOMOREBarokomore (hiperbari~ne i rekompresione) su ure-

|aji u kojima se ve{ta~ki odràva povi{eni pritisak. Ga-sni ambijent unutar barokomore moè biti vazduh, kiseo-nik ili me{avina sa inertnim gasovima (azot, helijum). Ki-seonik se naj~e{}e udi{e iz posebnih zatvorenih sistemaza disawe koji izdahnute gasove zbog wihove agresivnostiodvode van komore.

Ranije se terapija metodom HBO provodila do 2,2 ba-ra natpritiska (22 metra dubine) a u novije vreme do najvi-{e 1,5 bara. Terapija svakog pacijenta se bri`qivo pri-prema u zavisnosti od wegovog stawa.

Baromedicina kao metoda u le~ewu velikog broja

bolesti po~iwe svojuekspanziju po~etkom

{ezdesetih godinapro{log veka.

A blagotvornostpovi{ene koli~inevazduha u plu}ima

razmatrana je vekovimaunazad, ~ak i pre nego

{to su ura|ene pouzdaneanalize sastava vazduha

ili qudske krvi.

Prvi je Hen{ou (Henshaw) 1662. poku{ao da povi{enim pri-tiskom vazduha le~i neke bolesti. Onda je Pristli (Pristley)1775. prona{av{i kiseonik predvideo mogu}nost le~ewabolesti respiratornih organa, pa je Triger (Trigger) 1841.

prvi u svetu upotrebio keson u kome je qude podvrgavao povi{e-nompritisku. Bert (Berth) je 1878. kao ”otac fiziologije” visokogpritiska vazduha udario temeqe za nau~ni pristup ovoj materiji,a Kaningem (Cunningham) je 1928. u Americi napravio ogromnu~eli~nu komoru oblika kugle sa 72 sobe visokog komfora u koji-ma je ”le~io” sve i sva{ta izlagawem pacijenata vi{im priti-scima vazduha.

Na prostoru biv{e SFRJ prvi je dr Stracimir Go{ovi}1969. u Institutu pomorske medicine Ratne mornarice u Splituupotrebio kiseonik u klini~ke svrhe, a zatim dr Nikola Dekleva1972. na traumatolo{kom odeqewu Zemunske bolnice.

TEHNI^KI ASPEKTOd 1970. puno je firmi u svetu gradilo barokomore, tako

da je do kraja veka izgra|eno i instalirano oko 5.000 baroko-mora razli~itih vrsta, karakteristika i namena. Neki proizvo-|a~i su se specijalizovali za velike (vi{emesne), drugi za male(jednomesne), neki za visoke pritiske (do 30 bara) a neki za niè(do 5 bara). Ima i razli~itih kombinacija i povezivawa komorau celine, sa dodatim hidro i pneumatskim simulatorima, opera-cionih sala mawih dimenzija, soba za intenzivnu negu, itd.

U tehnolo{kom smislu gradwe barokomora sve je ve} pozna-to, tako da se sada radi na unapre|ewu sistema i optimizacijiugradne opreme. U najve}em broju slu~ajeva velike komore supredvi|ene za sme{taj 6–10 pacijenata koji se podvrgavaju nat-pritisku od 1,5 bara, tj. ekvivalentu od 15 metara dubine vode.

Materijal za gradwu velikih komora je uglavnom ~elik, jed-nomesne se rade i od aluminijumskih legura, a ima i nekoliko ti-pova izgra|enih od kompozitnih materijala.

Bitna razlika u nameni barokomora je:

H I P E R B A R I ^ N A M E D I C I N A I T E H N I K A

LEKOVITI KISEONIK


prisutan je lekar ili neko od medicinskih tehni~ara. Komoromneposredno rukuje tehni~ar na kontrolnom pultu gde prati sveparametre, ima neprekidnu vezu sa unutra{wo{}u komore irazra|ene sve mere bezbednosti.

Do 1991. u SFRJ je postojao samo jedan pravi hiperbari~-ni centar, i to u nadle`nosti Ratne mornarice u Splitu koji jedelom kapaciteta radio za potrebe podvodnih aktivnosti RM adrugim delom za le~ewe pacijenata kiseonikom.

Pored ovoga radio je i mawi centar sa dve jednomesne ko-more (tzv. hiperbari~ni kreveti) u bolnici u Zemunu.

U posledwoj deceniji 20. veka po~eli su sa radom novi ka-paciteti za HBO od kojih je kao najzna~ajniji otvoren Centar zahiperbari~nu medicinu u Ortopedskoj bolnici na Bawici 1994.godine. Centar je 1999. prerastao u Zavod i postao referent-na medicinska ustanova Srbije, a prethodnu komoru za deset pa-cijenata zamenila je nova jo{ modernija za 13 pacijenata. USrbiji je otvoreno ili je u pripremi otvarawe jo{ nekolikocentara, me|u kojima }e najve}i biti u KCS u Beogradu sa komo-rom za deset pacijenata. Ostali centri pripremaju jednomesnekomore sa prate}om logistikom.

U Meqinama je 2000. pu{ten u pogon vrlo mo}an hiperba-ri~ni centar koji je u me|uvremenu zbriwavao i le~io pacijenteiz regiona i one koji su sa VMA upu}ivani na tu vrstu tretmana.

Od pojedina~nih centara biv{e SFRJ najmo}niji je kapa-citet Zavoda za hiperbari~nu medicinu u Beogradu sa 22 funk-cionalna mesta i 10 u pripremi za pu{tawe u rad. Srbija je do1991. imala samo dva mesta za takvo le~ewe pacijenata, a da-nas ima 29 gotovih i 17 mesta u pripremi otvarawa.

Vaqa znati da se jedna mo}na konfiguracija sa velikom mo-dernom komorom za osam pacijenata i svim prate}im sadràji-ma moè instalirati za 600.000 evra, a skromna varijanta sadve jednomesne komore i logistikom za 100.000 evra. Svakakoda u ovu kalkulaciju nisu ukqu~eni potrebni gra|evinski zahva-ti za ure|ewe prostora.

Milan KOMAR

ZDRAVSTVO

U REGIONU PREDWAÎ BEOGRADNa Me|unarodnom simpozijumu u Sloveniji po~etkom

godine prezentovani si podaci o broju tretmana pacijena-ta metodom HBO u najve}im centrima u toku 2005. godine.Najvi{e je uradio Zavod za hiperbari~nu medicinu Beo-grad – 18.000 tretmana, OXY hiperbari~na poliklinikaPula – 7.000 tretmana i Hiperbari~ni centar Meqine –7.000 tretmana.

EFEKTI PRIMENE HIPERBARI^NE OKSIGENACIJE (HBO)

Hiperbari~na oksigenacija je postupak u kome je paci-jent izloèn disawu stopostotnog kiseonika na pritisku ve-}em od jednog bara. Ako se zna da je osnova najve}eg brojabolesti, povreda i trovawa – hipoksija (smawena koli~inakiseonika u tkivima) – onda je dejstvo prili~no jasno. HBOdifuzno pove}ava koli~inu kiseonika u tkivima, ima di-rektno baktericidno delovawe na anaerobne mikroorga-nizme, poboq{ava cirkulaciju krvi i mentalne funkcije,skra}uje vreme provo|ewa nervnih impulsa, ubrzava zara-stawe te{kih rana i preloma kostiju, dovodi u ravnoteùmetaboli~ne funkcije }elija, podiè nivo antioksidativ-nih enzima u organizmu...

Sva istraìvawa uticaja kiseonika pod povi{enimpritiskom na qudski organizam pokazala su da se HBO me-toda po epohalnosti svrstava uz pronalazak penicilina izna~aj transfuzije krvi. Danas je lista bolesti Svetskezdravstvene organizacije koje su indikovane za metodu HBOvrlo {iroka, tako da su pojedine zemqe prema svojim mo-gu}nostima i potrebama definisale svoje liste.

- za ronila~ke potrebe, tzv. rekompresione komore sluèza selekciju i testirawe kandidata, trena` ronilaca i podmor-ni~ara, pripremu ronilaca za dubinska rowewa, kao sigurnostroniocima za vreme realizacije zadataka, ispitivawe ronila~-ke opreme, nau~noistraìva~ki rad, itd.

- za klini~ke potrebe, tzv. hiperbari~ne komore koje suopremqene kiseoni~kim instalacijama za disawe pacijenata doksu na tretmanu u komorama a radi izle~ewa od bolesti koje senalaze na listi indikovanih za ove tretmane.

Postoji i vrsta tzv. hipobari~nih komora prvenstveno na-mewenih za trena` pilota supersoni~ne avijacije. To su komoreu kojima se postiù potpritisci u odnosu na atmosferski, ba{kao {to se piloti u velikim visinama nalaze u zoni znatno sma-wenog atmosferskog pritiska.

MEDICINSKI ASPEKTHiperbari~na oksigenacija je kao retko koja medicinska

metoda decenijama bila koliko hvaqena toliko i osporavana.Rezultati najpoznatijih svetskih autoriteta i centara su ipakodneli ubedqivu pobedu tako da danas svetska medicina posti-è neverovatne rezultate dejstvom kiseonika na ~itav niz bole-sti.

Procedurom tretmana pacijenata i radom barokomora ru-kovode lekari specijalisti hiperbari~ne ili podvodne medici-ne kojima je pre po~iwawa tretmana bila dostupna medicinskadokumentacija pacijenata na osnovu koje se odre|uju elementiterapije (pritisak u komori, vreme izlagawa i broj ponavqawatretmana).

Lekarima u radu pomaè medicinski kadar sredwe stru~nespreme. U velikoj komori u svakoj grupi od 6 do 10 pacijenata

Jednomesna hiperbari~na komora

Kombinacija hiperbari~nih komora

57

”ODBRANA” Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

Kao i ve}ina zaposlenih, potraìo sam spas u {irokoj pa-leti “Laki ke{ kredita” ~ija se prava teìna ustanovi tek ondakada po~nete da ih otpla}ujete, naravno onom drugom polovinomplate. Sve to sam oberu~ke prihvatio, ne voqom svog mozga, negostomaka.

Prate}i zbivawa na na{oj politi~koj sceni, izme|u osta-log i predlog da poslanici u skup{tini, posle dva uzastopna man-data i, uz jo{ nekoliko uslova, mogu dobiti penziju u visini od85 do 90% poslani~ke plate, do{ao sam na spasonosnu ideju. Nebih imao ni{ta protiv da se u slu~aju usvajawa tog predloga upo-redo sa wim usvoji i zakon da se meni i sli~nima, koji smo u voj-ni~kim ~izmama pregazili preko “~etiri poslani~ka mandata “,odreè plata u visini od 85 do 95% poslani~ke penzije.

Samo na taj na~in moèmo da prestanemo da se bavimo do-datnom delatno{}u, “presipawe iz {upqeg u prazno” i posveti-mo se svojoj osnovnoj delatnosti za koju smo se {kolovali. Do iz-nalaèwa pravedenijeg re{ewa, neka su nam “laki” i “dozvoqe-ni” na pomo}i, mada su i oni po~eli da sumwaju u moje najboqenamere.

BOSANAC(Ime i prezime poznato redakciji)

Pisma~italaca

KROV NAD GLAVOM -OLAK[AWE ILI TERET

velikom broju dosada{wih izdawa nekada “Vojske”, a sada“Odbrane”, na{iroko se pisalo i pri~alo o problemimakrov nad glavom, naro~ito u posledwih nekoliko godina,

nije napisano ni slovo.Po dobijawu re{ewa o dodeli stana bio sam opijen rado-

{}u, jer sam napokon re{io jedan od ìvotnih problema. Me|u-tim, kao i posle svake pijanke, ubrzo do|e i otre`wewe uz poja-~anu glavoboqu, kao posledica gomile drugih problema, nasta-lih re{ewem prvog.

Naime, uz re{ewe o dodeli stana, stiglo je i re{ewe o uki-dawu (otkidawu) ne ba{ zanemarqive, finansijske zakrpe zvane“naknada za uve}ane tro{kove stanovawa”, kojom sam kao pod-stanar, uglavnom, uspevao da pokrijem pomenute tro{kove, takoda je za ostale ìvotne potrebe ostajala skoro cela plata. Sa-da prili~no uve}ane tro{kove stanovawa, ali bez naknade zawih, pokrivam drugom zakrpom, koja se zove “polovina plate”,tako da mi taj isti krov nad glavom stoji kao Demoklov ma~, ~eka-ju}i da se tanka nit na kojoj visi sa svakom revalorizacijom ce-ne stambenog kvadrata, prekine.

Sve me vi{e mu~i sumwa da }u, sa ovakvom otkupnom cenomstana, ceo ìvot, a mo`da i moja deca, pla}ati svoje, ali i kva-drate onih koji su krov nad glavom, ranih devedesetih godina, ku-pili za “basnoslovnih” pedesetak onda{wih maraka.

Kroz tako nastalu rupu, u ionako skromnom porodi~nom bu-xetu, pojurila je bujica pitawa, od kojih su naj~e{}a:

Koji je najboqi na~in pripreme krova nad glavom, da bi on,u okolnostima akutne gladi, bio dobar za jelo?

Kako krov nad glavom obu}i i obuti umesto, prili~no izno-{ene, ode}e i obu}e?

Kako krov nad glavom, umesto uxbenika i {kolskih pribora,spakovati u sve skupqe |a~ke torbe?

Kako sve pametnijoj deci, jedan do dva puta godi{we, obja-sniti da za prakti~ne oblike nastave, ili ekskurzije nema para,bez obzira na mogu}nost pla}awa u vi{e rata?

Gde se sakriti od sudskih izvr{iteqa kada do|u da, proda-jom va{e polovne bele tehnike i name{taja, naplate gomilu ne-pla}enih ra~una, kao i kamate na wih?

Ma jesmo kalendarski u 21. veku, ali je u zakonima ponude ipotra`we roba i usluga, u posledwih 100 godina uo~ena samojedna promena. Za pla}awe, umesto starog, dobrog i najsigurni-jeg ke{a, moète koristiti i neku, iz {arene lepeze, platnihkartica pod uslovom da ona nije potonula u virovima nedozvo-qenog minusa.

UVreme tranzicije je vrlo te{ko za pripadnike srpske vojske.

Za neke, me|u nama, mnogo teè. Ovih dana smo svedoci sve~e{}ih zahteva za humanitarnom pomo}i, koja je mnogima

neophodna da bi sa~uvali ono najva`nije – ìvot i zdravqe.Me|utim, vreme godi{wih odmora i odsustava po nekom drugomosnovu, te vrlo ~esti zahtevi i vapaji za istom, deplasirajusprovo|ewe ovih vrlo humanih akcija.

Kao {to znamo sindikat nemamo, niti smemo da se na tajna~in organizujemo, a fondovi odakle bi trebalo da se takveakcije podrè ili ne postoje ili su presu{ili. Dràva je tu ne-mo}na. Organi za moral u jedinicama se pretvaraju u proscenovca, i vrlo ih te{ko prikupqaju na taj na~in. Onda se rukovo-de}i kadar opredequje za vrlo nepopularan metod prikupqawanov~anih sredstava, po sistemu dobrovoqnog davawa “kolikoda{“. Vrlo ~esto ta sredstva ili nisu dovoqna, ili su zakasne-la, a zdravqe ipak ne moè da ~eka.

êsto razmi{qaju}i kako pomo}i tim qudima, smatram dana nivou Vojske ili sistema odbrane, treba prvo da anketirajusastav o stvarawu odre|enog fonda (otvarawe ra~una, i pre-bacivawe sredstava direktno preko VRC) na nivou jedne od ovedve institucije (u zavisnosti ko èli da se prikqu~i fondu), pada se onda oformi komisija koja bi bila sastavqena od pred-stavnika svih organizacionih celina, koja bi jednom mese~nozasedala i donosila odluku o raspolagawu sredstvima fonda.Normalno, VMA bi morala dati svog predstavnika kao stru~nogkonsultanta komisije. Personalni organ bi potvr|ivao verodo-stojnost podataka, a komandanti upu}ivali predlog za dodeluhumanitarne pomo}i.

Sredstva koja bi se na taj na~in prikupila bila bi vrlovidqiva i realna. Po podacima iz Strategijskog pregleda od-brane, ako nas sada ima (bez vojnika) oko 34.000, puta recimo50 dinara ({to definitivno nije neka para ), iznosi da bi se ufond mese~no slilo oko 1.700.000,00 dinara. Od svakoga pomalo, za nekoga mnogo. Normalno, ako u odre|enom mesecu nemazahteva za humanitarnom pomo}i sredstva bi se prebacivalaza naredni mesec. O odlukama komisije, pripadnici bi se jed-nom mese~no informisali.

Ipak je mnogo lak{e pomo} davati, nego pomo} primati. Boris ÔLOVI]

HUMANOST, [TA TO BE[E?


Nacionalni konsenzus o integracijama u evroatlantske vojne i poli-ti~ke strukture, pojava novih oblika asimetri~nih izazova bezbedno-sti – me|unarodni terorizam, organizovani kriminal, trgovina dro-gom, oru`jem i qudima, ekolo{ki problemi, zatim, dugotrajna poli-ti~ka, ekonomska i vojna nestabilnost u dràvama jugoisto~ne Evro-pe, wihova nere{ena grani~na pitawa kao mogu}i uzrok regionalnih

sukoba – nametnuli su potrebu da zemqe formiraju samostalne, mobilne,dobro organizovane i opremqene specijalne snage. U skladu sa takvimopredeqewem, rukovodstvo Bugarske armije posledwih nekoliko godinarazvija i usavr{ava organizacijsku strukturu, kadar, sistem obuke, metodi sadràj priprema za izvr{avawe posebnih zadataka specijalnih jedini-ca, nastoje}i da formira oruàne formacije koje bi u potpunosti bileinteroperabilne sa snagama Natoa.

Realizuju}i takva opredeqewa, u Kopnenoj vojsci Bugarske armije for-mirana je Komanda snaga za specijalne operacije, u ~iji su sastav u{le 68.brigada specijalnih snaga, diverzantsko-izvi|a~ki puk i bataqon za psiho-lo{ke operacije. Brigada specijalnih snaga se nalazi u Plovdivu i brojioko 1.000 qudi. Diverzantsko-izvi|a~ki puk, sa oko 400 pripadnika, sme-{ten je u Slivenu, dok je bataqon za psiholo{ke operacije u Kasarni ”Suho-dol“ u Sofiji.

OBUKA PO NATO STANDARDIMA

Formirawe specijalnih snaga Bugarske vezuje se za 1943. godinu, kadaje od 500 dobrovoqaca, pripadnika tada{we Carske armije, na obuci u Ne-ma~koj formirana elitna padobranska jedinica. U posleratnoj Bugarskoj,1950. godine formiran je padobransko-izvi|a~ki bataqon – prva specijal-na jedinica pot~iwena Obave{tajnoj upravi. Promene u organizaciji speci-jalnih jedinica dogodile su se 1975. godine, kada je od dve nastavne baze zaobuku padobranaca i ostalih pripadnika specijalnih snaga formiran 68.padobransko-izvi|a~ki puk. Iz wega je 1993. godine nastala 68. padobran-sko-izvi|a~ka brigada, sa tri padobransko-izvi|a~ka i dva diverzantsko-izvi|a~ka bataqona. Sada{wi naziv i organizaciju brigada dobija 2001.godine. Tada je pot~iwena novoformiranoj Komandi snaga za specijalne ope-racije Glavnog {taba Kopnene vojske.

Brigada danas ima 40 odsto profesionalnih vojnika. Jedan od wenihbataqona je u potpunosti profesionalnog sastava, a ostali imaju i vojnikena odsluèwu vojnog roka. Na osnovu Strategijskog plana odbrane, do kraja2006. godine jedinica }e biti potpuno profesionalizovana.

SV

ET

BRIGADA SPECIJALNIH SNAGA BUGARSKE

Bugarski specijalci, kao nosioci borbe protivnetradicionalnih izazovabezbednosti, u okviru ve`bi i misija razli~itogsadràja, pomo}istanovni{tvu u prirodnim i drugim katastrofama,izvr{avaju zadatke na svojoj i teritoriji drugih zemaqa

TAMO GDE DRUGINE MOGU

bilna sa zemaqa Natoa. Remont borbene i transportne tehnike,prevoèwe, snabdevawe inìwerijskim i minsko-eksplozivnimsredstvima izvodi ~eta za materijalno-tehni~ko obezbe|ewe.

PRVI BATAQON

Do 1998. godine u bataqonu su se nalazile dve ~ete speci-jalnih snaga, sa vojnicima na odsluèwu vojnog roka, i transport-no odeqewe. Popuwavawe profesionalnim vojnicima zapo~elo je1999. godine, a okon~ano je 15. juna 2002. Pripadnici bataqonau~estvuju u ratu protiv terorizma u operaciji za stabilizaciju iposleratno ure|ewe Iraka. Ve}ina specijalaca bila je angaòva-na i u misiji u Iraku. Posebno se istakao vod za obezbe|ewe va-`nih li~nosti, koji je izvr{avao zadatke u Iraku i Avganistanu.

Pripadnici bataqona su zajedno sa ameri~kim i poqskim je-dinicama u~estvovali i u operacijama ”Iron Cordon and Search“ i”Kalifornija“, koje su izvedene 2004. godine. U wima su istraì-vali objekte u pustiwskom delu Iraka i otkrivali skloni{ta te-

Stalni komandni sastav osposobqava se tokom svakodnevnognastavnog procesa, na razli~itim kursevima u zemqi i nastavniminstitucijama zemaqa ~lanica Natoa. Vi{e od 80 odsto komandnogkadra, ali i oko 50 odsto ukupnog stare{inskog sastava, poznajejedan od zvani~nih jezika Natoa, prema standardu Stanag 6001.

Obuka pripadnika brigade odvija se prema standardima Na-toa u specijalnom Nastavnom centru ”Crn~a“, koji je udaqen oko40 kilometara od Plovdiva. Tamo specijalci izvode i sve vrste ga-|awa – intuitivna, automatsku vatru sa krovova zgrada ili auto-mobila u pokretu. U Centru se osposobqavaju i za preìvqavaweu ekstremnim uslovima, u~e{}e u mirovnim operacijama, ali i zaobezbe|ewe izbegli~kih logora, VIP li~nosti, te razli~itih obje-kata.

Uve`bavawe vojnika u Centru traje tri meseca. Polovina togvremena posve}ena je op{toj vojnoj pripremi, dok se u drugoj faziosposobqavaju za specijalne aktivnosti – protivteroristi~ku bor-bu, izvi|awe, pretrese zgrada, padobranske skokove, spasavawetalaca, obezbe|ewe kolona, objekata i lica. Obuka se potom na-stavqa u bataqonima brigade, gde pripadnicizavr{avaju i obavezne kurseve engleskog jezi-ka.

Specijalci 68. brigade u~estvuju u me|u-narodnim misijama, te na vojnim ve`bama ko-je se izvode u Bugarskoj ili u nekoj od zemaqaNatoa.

ZADACI I STRUKTURA

Brigada je operativno-takti~ka jedinicaBugarske armije, a zadatke izvodi na takti~-koj, operativnoj i strategijskoj dubini protiv-nika. Pripremqena je za u~e{}e u multinaci-onalnim mirovnim i vojnim misijama i opera-cijama, otkrivawe i borbu protiv teroristi~-kih organizacija na svojoj teritoriji i na te-ritorijama drugih zemaqa. Specijalne bugar-ske snage mogu presecati puteve droge, naoru-àwa i organizovanog kriminala na korido-rima 7, 8 i 10, koji prolaze preko teritorijazemaqa jugoisto~ne Evrope. Reaguju i na opa-snosti koje dolaze od etni~kih i religioznihprotivre~nosti, nere{enih teritorijalnih igrani~nih pitawa izme|u dràva zapadnogBalkana. Specijalci u~estvuju na bilateral-nim i multinacionalnim vojnim ve`bama.

Pripadnici brigade su opremqeni la-kim streqa~kim naoruàwem, mahom bugar-ske proizvodwe – pi{toqem 9 milimetara”makarov“, automatom 7,62 milimetara sapotcevnim baca~em granata, snajperskom pu-{kom 7,62 milimetara ”dragunov“, baca~emprotivtenkovskih granata 40 milimetara, au-tomatskim pu{kama 5,45 i 7,62 milimetara,te prenosnim raketnim sistemom ”strela-2M“. Od prevoznih sredstava koriste lake ispecijalne automobile, ali u opremi nemajuoklopnih vozila.

Brigadu ~ine {tabna ~eta, ~eta veze imaterijalno-tehni~kog obezbe|ewa, te tri ba-taqona specijalnih snaga. [tabna ~eta je za-duèna za nastavu, planirawe obuke, a obez-be|uje i uslove za nesmetano funkcionisaweKomande i [taba brigade. Za to raspolaèpotrebnom automobilskom tehnikom – putni~-kim i teretnim vozilima. ̂ eta veze je nosilacsistema veza i komunikacija u brigadi. Opre-mqena je poqskim komunikacijsko-informa-cijskim sistemom, radio-stanicama ”haris“ isavremenom radiotehnikom koja je kompati-

59

roristi~kih grupa. Tom prilikom poginula su trojica stare{inabataqona.

Prvi bataqon ima potrebnu automobilsku tehniku za razli~i-te zadatke, a wegovi pripadnici koriste lako streqa~ko oru`je –pi{toqe, automate, automatske pu{ke, snajpere, pu{komitraqeze ibaca~e granata.

Od 2000. godine bataqon se angaòvao na vi{e bilateral-nih i multinacionalnih vojnih ve`bi u Portugaliji, [paniji, Gr~-koj, Poqskoj, Italiji, te na ve`bama iz programa Partnerstvo zamir u Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji i Rumuniji.

Bataqon u stalnoj borbenoj gotovosti ima takti~ku grupu ja~i-ne ~ete, sa {tabnim elementima, kompatibilnu snagama za speci-jalne operacije Natoa. Ta jedinica ulazi u sastav snaga Alijanseza brzo reagovawe – Rapid reaction forces.

DRUGI I TRE]I BATAQON

Drugi bataqon bugarskih specijalnih snaga je naslednik Dru-gog padobransko-izvi|a~kog bataqona iz sastava 68. padobran-sko-izvi|a~kog puka, formiranog 1975. godine. Reorganizacijom2001. godine preimenovan je u bataqon specijalnih snaga, sa is-tim zadacima kao i ostala dva bataqona. U odnosu na Prvi bata-qon, u svom sastavu ima vojnike na odsluèwu vojnog roka. Plani-rano je da se i on do kraja 2006. godine popuni samo profesio-nalnim vojnicima. Vodna i ~etna obuka, ga|awa, kretawe na nepo-znatom terenu su teì{ne ve`be tokom osposobqavawa pripadni-ka tog bataqona.

U sada{woj organizaciji Tre}i bataqon specijalnih snaga jeformiran 2003. godine. Sa pripadnicima bataqona, koji su zasada vojnici na odsluèwu vojnog roka, izvodi se posebna takti~kapriprema na kojoj se uve`bavaju za zadatke u izvi|a~kim misijamai specijalne akcije. Osim takti~ke, organizovana im je padobran-ska obuka i izu~avawe padobranskih sistema, ali i razli~ita ga-|awa iz streqa~kog naoruàwa. Fizi~koj pripremqenosti speci-jalaca poklawa se izuzetna pa`wa. Pripadnici tog sastava su, ta-ko|e, u~estvovali u misiji u Iraku.

Blagoje NIÎ]ovodom 19. avgusta, sedamdeset tre}e godi{wice upisa {kda


UKRATKO

>>> HRVATSKAMODERNIZUJEHELIKOPTERE -

Izme|u MOHrvatske i ruskefirme ”Rosobo-roneksport“ za-kqu~en je ugovoro obnovi i mo-dernizaciji heli-kopterskih eska-drila OS RH. Naosnovu ugovora, ruska firma }e Hrvatskoj isporu~iti deset he-likoptera tipa Mi-171 Sh, modernizovanim ”naslednicima“Mi-8 MTV koji su ve} u upotrebi u hrvatskom vazduhoplovstvu.Vrednost helikoptera sa zemaqskom i ispitnom opremom, ala-tima i setom rezervnih delova je oko 65 miliona dolara. Ugo-vorom je, tako|e, precizirano da ruski stru~waci redovno ser-visiraju letelice, ali u remontnim zavodima Hrvatske.

Radi pojednostavqewa procesa upu}ivawa jedinica u me-|unarodne mirovne misije MO Hrvatske je potpisalo tehni~kiaran`man sa Ministarstvom nacionalne odbrane Kanade osaradwi u podr{ci vazdu{nog prevoza. Sporazum omogu}ujekori{}ewe kanadskih aviona za prevoz qudi i materijalnihsredstava, kao logisti~ku podr{ku hrvatskim snagama u me|u-narodnim misijama. Za Hrvatsku, koja nema odgovaraju}e tran-sportne kapacitete, ovakav sporazum vrlo je vaàn, jer osimu{tede, wime se pojednostavquju procesi logisti~ke podr{ke iizbegavaju silni administrativni problemi koji se name}u prislawu snaga i sredstava preko drugih zemaqa. Zagreb je i ina-~e mesto koje Kana|anima sluì kao me|ustanica u prevozu qu-di i dobara izme|u Kanade i Avganistana.

>>> DODATNE SNAGE ZA AVGANISTAN – Bez obzira nanedavnu pogibiju britanskih vojnika u Avganistanu, premijerToni Bler najavio je slawe dodatnih snaga i sredstava u tu ze-mqu. Britanski kontingent trenutno broji oko 4.000 vojnikastacioniranih u Helmadu, provinciji na jugu Avganistana kojaje ~esta meta talibanskih napada.

>>> BELGIJSKO-RUMUNSKI ODNOSI – U razgovorimabelgijskog i rumunskog MO u Bukure{tu, osim pitawa bilate-ralne vojne saradwe i pomo}i rumunskom u~e{}u u me|unarod-nim operacijama, posebna pa`wa posve}ena je pitawima bez-bednosne situacije na Balkanu i crnomorskom akvatorijumu,evropske politike bezbednosti i odbrane i procesu transfor-macije Natoa.

B. N.

61

Bugarska je bila doma}in me|una-rodnoj ve`bi pod kodnim nazivom “Tacomsee-2006”, odrànoj pod pokroviteqstvomi uz podr{ku EU, na kojoj su, pored doma-

MERIDIJANI

U kolexu Natoa u Ar Rustamija,pored Bagdada, {kolovawe je zavr{i-la nova generacija od 37 ira~kih vi-{ih oficira (od potpukovnika do gene-rala) za obavqawe kqu~nih du`nosti usnagama bezbednosti nove ira~ke ar-mije. Kurs u trajawu od deset mesecitrebalo je da polaznicima obezbediboqe razumevawe me|unarodnih odno-sa, principa nacionalne bezbednosti, poli-tike odbrane, primenu odredaba me|unarod-nog ratnog i humanitarnog prava, metodolo-giju operativnog planirawa i znawe iz in-formatike i engleskog jezika.

U realizaciji kursa posebno mestoimali su ~lanovi misije Natoa za obuku (NA-TO Training Mission Iraq NTM-I) u kontroli na-

Priprema Blagoje NIÎ]

[KOLOVAWEIRA^KIH OFICIRA

}ih, u~estvovale jedinice za brze inter-vencije Civilne za{tite iz Slova~ke, Ma-|arske, Gr~ke, Rumunije i Slovenije. Raz-ra|ivan je scenario otklawawa posledi-ca teroristi~kih napada na civilne objek-te uz dosta `rtava.

Na ve`bi, kojom je rukovodio Centar zauskla|ivawe aktivnosti me|unarodnih jedi-nica na podru~jima nesre}e EU (OSOCC), po-stavqeni su zadaci iz oblasti delovawa si-stema CECIS (Common Emergency Communi-cation and Information Sistem): provera i po-boq{awe procedura i mehanizama EU nauskla|ivawu pruàwa me|unarodne pomo}i,kompatibilnost i komplementarnost u pri-premawu pomo}i dràvi koja je traì, pro-vera i poboq{awe spasila~kih mogu}nostirazli~itih dràva i koordinacija izme|uspasila~kih slu`bi, priprema pomo}i zapreventivno delovawe na podru~ju EU.

Oruàne snage SAD }e po~etkom av-gusta, u svojoj bazi Kadena na japanskomostrvu Okinava, koja je ujedno i najve}i voj-no-vazdu{ni objekat izvan teritorije SAD,zapo~eti razme{tawe 24 modernizovanalansera protivraketnih sistema “Patri-ot-3”. Projekat ima za ciq ja~awe japan-ske PVO, nakon nedavnog lansirawa se-vernokorejskih raketa. Ina~e, Okinava jeglavni oslonac ameri~kih oruànih snagau zapadnom delu Tihog okeana gde je razme-{teno oko 75 odsto wihovih vojnih objeka-ta u Japanu.

>>> VE@BA NA CRNOM MORU– Saradwa, operativne sposobnosti, koor-dinacija aktivnosti i re{avawe zadatakana moru bila su glavna pitawa koja su naredovnoj, godi{woj ve`bi “Briz-2006” u Cr-nom moru, re{avali pripadnici RM Bugar-ske, Gr~ke, [panije, Francuske, Nema~ke,Italije, Turske, Ukrajine i SAD, te razli-~ite agencije iz Bugarske koje se bave pita-wima za{tite na moru.

>>> ITALIJANI ODLAZE IZIRAKA – Odlukom o povla~ewu jedinicaiz Iraka Italija se pridruìla Japanu,Bugarskoj i jo{ nekim zemqama savezni~kekoalicije. U junu je ve} povu~eno 1.100 od2.300 pripadnika italijanskog kontingentakoji je zadatke obuke, obezbe|ewa i obnoveira~kih snaga, izvr{avao u Nasiriji, gra-du na jugu Iraka.

>>> MISIJA EU U BiH – Obja{wa-vaju}i napredak koji je postignut u ure|iva-wu Bosne i Hercegovine kao pravne drà-ve, visoki predstavnik EU u BiH Kristijan[varc-[iling najavio je zatvarawe kan-celarije visokog predstavnika za 30. jun2007, ali i daqe prisustvo me|unarodnezajednice u BiH.

>>> POMO] AVGANISTANU – Upu-}ivawem razli~itog naoruàwa i vozila~ija je vrednost dve milijarde dolara SAD}e pomo}i modernizaciju avganistanske ar-mije u wenoj borbi sa talibanima.

>>> STRANE TRUPE U UKRAJINI –Prihvatawem Zakona o dozvoli prisustvastranih oruànih snaga na svojoj teritori-ji radi izvo|ewa ve`bi i ga|awa, Ukrajinaje otvorila jo{ jednu mogu}nost ka bròj in-tegraciji u evroatlantske strukture. Zako-nom su otklowene pravne smetwe za odrà-vawe ve} planiranih {est me|unarodnihvojnih ve`bi ~iji je ciq: pove}awe borbe-ne gotovosti jedinica ukrajinske armije,prilago|avawe standardima Natoa i pri-prema za u~e{}e u me|unarodnim misijama.

stavnog programa i ulozi mentora, koordi-natora i voditeqa. Kolex(Joint Staff College) uAr Rustamiji je osnovan septembra 2005. go-dine i predstavqa jedan od elemenata misijeNatoa za obuku pripadnika ira~ke armije sazadatkom da obu~i razli~ite vidove oruà-nih snaga Iraka, pruì tehni~ku podr{ku zanesmetanu obuku i obezbedi uslove za prijemopreme od donacija zemaqa ~lanica Natoa.

VE@BA POD POKROVITEQSTVOM EVROPSKE UNIJE

JAÂWE JAPANSKE PVO


V I [ E N A M E N S K I B O R B E N I A V I O N I

SKUPA ALITRA@ENA ROBATrgovina vi{enamenskim

borbenim avionima jedna

je od najprofitabilnijih

grana vojne industrije.

Ugovori o nabavci

~esto prevazilaze brojku

od milijardu ameri~kih

dolara. To je, samo

po sebi, dovoqan razlog

za èstoku trì{nu

borbu. Za takvu utakmicu

danas su sposobne samo

industrijski i vojno

najrazvijenije dràve.

Svega desetak zemaqa u svetu danas proizvodi i prodaje vi{enamenskeborbene avione. Neke od wih ih samostalno projektuju i proizvode – SAD, Francuska, Rusija i [vedska, dok se Nema~ka, Velika Britanija,Italija i Tajvan za tako skupe projekte udruùju ili koriste tu|e tehno-

logije. U Kini i Indiji vi{enamenski borbeni avioni su jo{ u prototipskimfazama, ali u budu}nosti i oni mogu postati interesantni zemqama ”tre}egsveta“.

Mali je broj zemaqa koje kupuju takve avione. Stru~waci ocewuju dasu tome doprineli raspad SSSR-a, jer je nekada vaìo za glavnog vojnogsnabdeva~a siroma{nijih zemaqa, kraj Hladnog rata i ekonomska kriza uzemqama isto~ne Evrope, koje su imale sna`na i brojna vazduhoplovstva.Tome vaqa dodati i smawivawe odbrambenih buxeta {irom sveta, te izme-wenu bezbednosnu sliku. Ne treba smetnuti sa uma ni stalno osavremewi-vawe borbenih letelica ~ija je cena neminovno porasla. Stoga je na trì-{tu te{ko prona}i vi{enamenski borbeni avion ~ija je cena nià od 25miliona dolara.

Iznos kompletnog ugovora, me|utim, daleko je ve}i od zbira cene ku-pqenih aviona. U wega vaqa ura~unati po~etni komplet rezervnih delova,alate za odràvawe, simulatore, preobuku qudstva i nabavku ubojnihsredstava, koja ko{taju stotine hiqada dolara. Zato su ugovori koji obu-hvataju isporuke preko dvadesetak aviona pravi ”bingo“ za kompanije kojeih proizvode.

FINANSIJSKI KRITERIJUM

Trenutno na trì{tu ima nekoliko kategorija vi{enamenskih borbenihaviona, koji se mogu razvrstati prema okvirnoj ceni. Kaèmo ”okvirnoj“ jerona zavisi od broja aviona koji se kupuje, nivoa opreme, na~ina pla}awa –novcem, robom, industrijskom kooperacijom – ali i politi~kih, odnosno voj-nih prilika koje vladaju u zemqi koja ih kupuje.

U prvu grupu spadaju avioni ~ija se vrednost kre}e od 25 do 35 milionadolara (podela je na osnovu podataka iz ~asopisa AEROSPACE AMERICA, izmarta 2005. godine). Tipi~ni predstavnici su F-16, mira` 2000, gripen iherijer. Statisti~ki podaci iz osamdesetih i devedesetih godina pro{logveka, ali i s po~etka decenije, govore da je to najprodavanija kategorijaborbenih aviona za koju se odlu~ilo 26 kupaca. Drugu grupu ~ine avioni ~ija

SKUPA ALITRA@ENA ROBA

ISKUSTVA IZ OKRU@EWA

Za avione ~ija je cena od 25 do 35 miliona dolara u pro-teklih nekoliko godina odlu~ile su se mnoge zemqe u tranzi-ciji (kakva je i na{a), koje ne èle da se odreknu sopstvenogvazduhoplovstva. Sa mawim brojem kupqenih aviona (10-20)one zadràvaju ingerenciju nad vlastitim vazdu{nim prosto-rom, te se ta usluga ne prepu{ta sna`nijim kom{ijama. Zadr-àva se, tako|e, kontakt sa modernim tehnologijama, u kojimapredwa~i borbena avijacija, a u najve}em broju slu~ajeva sekompenzacijama angaùje vlastita industrija. Takav pristup}e, pored Ma|arske i ê{ke, verovatno slediti Bugarska iRumunija, u kojima se uskoro o~ekuje raspisivawe tendera.Sli~ne stavove zastupa i Hrvatska, koja bez obzira na ame-ri~ke preporuke, namerava da zadrì borbenu avijaciju.

63

je cena od 36 do 45 miliona dolara – F/A-18 A/B/C/D i Su-27/30. Wih je nabavilo devet kupaca. Avioni F-15 i tornado,koji ko{taju vi{e od 45 miliona spadaju me|u najskupqe vi{ena-menske borbene avione.

Sude}i po posledwoj generaciji borbenih aviona kojima seopremaju najbogatije zemqe, o~ito je da proizvo|a~i nisu obra-}ali previ{e pa`we na produkciju ”jeftinijih“ modela. Tako F/A-18E/F ko{ta oko 50 miliona dolara, jurofajter (Eurofighter) i ra-fal (Rafale) oko 60 miliona, a o~ekivana cena ultramodernogF/A-22 raptora kre}e se od 80 do 100 miliona dolara. Osimdvomotorne koncepcije, na wihovu cenu uti~u kvalitetna elek-tronska oprema i naoruàwe, koje se prema na{im me-rilima grani~e sa nau~nom fantastikom.

Marketin{ki eksperti pojedinih velikih kompani-ja, poput @ana Fransoa Barta iz Dasoa (Dassault), tuma-~ili su pojavu skupqih aviona kao rezultat nade u uku-pan industrijski rast, a time i kupovnu mo} potencijal-ne klijentele. To se, osim u zemqama koje su ih razvile iproizvele, nije dogodilo. Stranim trì{tem i daqe do-miniraju jednomotorni avioni F-16. On se proizvodi od1978. godine i dosada je isporu~en u vi{e od 4.300 pri-meraka. Zna~ajan uspeh beleì i {vedski SAAB koji upromociji i prodaji gripena nastupa zajedni~ki sa bri-tanskim BAE Systems. I daqe je aktuelan francuski mi-ra` 2000 koji u savremenijoj ”odori“ pronalazi novekupce, dodu{e u mawim serijama. Brazil je pro{le godi-ne od Francuske, za 85 miliona evra, kupio 12 polov-nih miraà 2000 C. Ve}e serije su, pomalo nelogi~no,rezervisane za modele koji, kako je prethodno re~eno,mnogo ko{taju. To su F/A-22, F/A-18E/F, jurofajter i ra-fal. Ti avioni su zapadnog porekla, a wihov razvoj jezapo~eo jo{ u vreme Hladnog rata. Odbrambeni prora-~uni su u tom periodu bili daleko ve}i, a i broj avionaplaniran za serijsku proizvodwu. Karakteristi~an jeprimer avion F/A-22 raptor. Prvobitna zamisao je bi-la da USAF primi 749 lovaca tog tipa. Tokom protekledecenije, zbog smawewa buxeta, ali i nedostatka potre-be za jednim takvim superlovcem, broj je sveden na 277aviona. Zatim je avion iz lovca modifikovan u lovcabombardera (umesto F-22 sada je F/A-22), a pre godinudana je ponovo smawen wegov broj na 179 aviona. Kakoje samo Tajvan zbog vojnopoliti~kog okruèwa i realnihpotreba zainteresovan za nabavku tog aviona, raptor}e se te{ko svrstati u red profitabilnih projekata.Sli~na je sudbina zadesila i naru~ene avione jurofaj-ter, F/A-18E/F i rafal. Nijedan od wih, sem jurofajterakoga je naru~ila Austrija, nije prodat kupcima van zema-qa proizvo|a~a.

Pristup je druga~iji u perspektivnom programu JSF(Joint Strike Fighter). Sa projektovanom cenom od 40 mi-liona dolara i ponu|enim kvalitetom taj bi avion mo-gao da prevazi|e uspeh F-16. Procewuje se da bi na-rednih decenija wegova proizvodwa dostigla 3.000primeraka. Izra|iva}e se u konvencionalnoj i morna-ri~koj verziji, ali i sa mogu}no{}u vertikalnog pole-

[vedski gripen je postigao veliki izvozni uspehplasmanom u Ju`noafri~ku Republiku, Ma|arsku i

ê{ku. Da li su na redu Rumunija i Bugarska?

Najskupqi vi{enamenski borbeni avion dana{wice F/A-22 raptor (Snimio Lokid Martin)

Jurofajter je zajedni~ki proizvod Velike Britanije, Nema~ke, Italije i [panije. Za kupovinu tog aviona se odlu~ila i Austrija.

Sni

mio

S. V

la~i

})F

oto

EAD

S


tawa i sletawa. Projekat finansira jo{ desetak dràva kojeJSF smatraju za potencijalnu zamenu F-16. Udruìvawe se reali-zuje takozvanim Security Cooperation Partner programom u koji suukqu~eni Velika Britanija, Kanada, Danska, Holandija, Austra-lija i Turska. Za wega je zainteresovan i Izrael, mada je ame-ri~ki predsednik Bu{ svojevremeno suspendovao wegovo u~e{}ezbog vojne saradwe sa Kinom.

SUHOJ EV PROBOJ

Iako na Istoku ne postoje sli~ni kooperativni progra-mi, ~iwenica je da se i wegovo trì{te sprema da ”proguta“ ve-liki broj borbenih aviona koji }e se u budu}nosti proizvesti.Indija i Kina, na primer, razvijaju vlastite programe, ali para-lelno nabavqaju ruske MiG-ove i suhoje. Indija ve} planira na-bavku 126 vi{enamenskih borbenih aviona (pored razvoja lakoglovca LCA i licencne proizvodwe Su-30 MKI), dok je Kini po-trebno najmawe 400 vi{enamenskih borbenih aviona koji }e za-meniti zastarele lovce J-7. Delimi~no re{ewe Kinezima pred-stavqa doma}i lovac J-10 koji je, kako tvrde brojni pokazateqi,nastao na bazi izraelskog lavija, ali sa ruskom pogonskom gru-pom ”pozajmqenom“ sa Su-27/30. Neki zapadni izvori procewujuda se taj avion trenutno nalazi u fazi predserijske proizvodwe.Deo potreba popuwava}e se licencnom proizvodwom Su-27 (lo-kalna oznaka J-11) i kupovinom Su-30MKK. Kina i Indija su nataj na~in udahnule vetar u jedra posrnuloj ruskoj avio-industriji.Tako je, shodno potpisanim ugovorima, Suhoj nastavio usavr{a-vawe Su-27/30 plasirav{i ga Indoneziji i Maleziji. Naziru sei aran`mani sa Alìrom, Meksikom i Venecuelom. Iako nemazna~ajnijih poruxbina od doma}eg vazduhoplovstva, Suhoj se nadada }e ubudu}e preuzeti 20 odsto trì{ta vi{enamenskih borbe-nih aviona.

Renomirana agencija Til grupa (Teal Group) smatra da }e od2005. do 2014. godine biti proizvedeno 3.000 vi{enamenskihborbenih aviona. Uzlazni trend potvr|uje da su, bez obzira na

cenu, oni i daqe traèna roba. Wihova vrednost iznosi}e oko150 milijardi dolara, {to predstavqa pomak u odnosu na pret-hodnu dekadu. Zato je realno o~ekivati èstoku borbu za svakideo tog kola~a.

Mr Slavi{a VLAÎ]

Uz savremene borbene avione obavezno se kupuju i kompleksni simulatori leta

Zahvaquju}i kvalitetu ali i politi~kim okolnostima, Suhoj }e po prvi put prodati avione Meksiku i Venecueli

Fot

o SA

AB

65

Kompanija ”Boeing” je obelodanila da je pri kraju izrade novog projekta “737” mode-la komercijalnog aviona, na kome je ugra|en sistem za otkrivawe i pra}ewe razli~itihvrsta komunikacija i signala, za potrebe SIGINT-a (Signal Intelligence).

Ovaj projekat je predvi|en za potrebe KoV i Ratne mornarice SAD. Avion }eimati 24 radna mesta za otkrivawe i pra}ewe elektronskih signala i predstavqa}e al-ternativu za nedavno prekinuti projekat Lockheed Martin’s – Aerial Common Sensor (ACS),~iji avion “ERJ-145” nije mogao uspe{no da podnese vi{e od {est radnih mesta i teretdodatnih senzora i sistema.

Novi “737 SIGINT” sistem je nastavak razvoja sistema P-8A Multimission MaritimeAircraft (MMA) iz familije ”Boeing”. Avion }e koristiti isti motor, sistem za dotur gorivau vazduhu, ima}e radar iantene istih performansi,ista elektroopti~ka i I/Csredstva, te P-8A. Razlikaizme|u ova dva modela je{to noviji “737 SI-GINT”model ne}e imatiopremu za borbu protivpodmornica, ve} }e imatirazvijeniju i izuzetno jakuinformati~ku podr{ku zaobradu prikupqenih in-formacija.

Ciq Boeing-a je da ubliòj perspektivi novimodel objedini oba, protivpodmorni~ki sistem i SIGINT sistem. Ovako opremqen ”737SIGINT” bio bi adekvatna zamena za patrolni protivpodmorni~ki mornari~ki avion ”P-3C Orion”, odnosno ”P-3/EP-3” koji treba da se povu~e iz upotrebe do 2013. godine.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

BOING ZA PRIKUPQAWE INFORMACIJA

TALESOVI INTEGRISANI SISTEMIHolandska kompanija “Thales” predstavila je

javnosti dva nova projekta integrisanih oruànihsistema za PVO kratkog dometa FLYCATCHER Mk1 iFLYCATCHER Mk2. Svrha kompletirawa PVO siste-ma opremom ovakve namene jeste stvarawe potpunogintegrisanog sistema, koji omogu}ava nezavisnu kon-trolu i upravqawe vatrom dva ili vi{e razli~itihoruànih sistema istovremeno – PVO artiqerijom,PVO raketama kra}eg i sredweg dometa, ~ime se po-stiè maksimalna efikasnost borbenih sredstava.

Sistem FLYCATCHER Mk1 predstavqa veomauspe{an i u praksi potvr|en integrisani sistem zakontrolu i upravqawe vatrom sa zemqe, a novi si-stem FLYCATCHER Mk2 je vrhunac informati~ke tehnologije, koja objediwuje: otkrivawe ci-qa, procenu opasnosti, pra}ewe ciqa i kontrolu oruànih sistema. Zbog savremene teh-nologije, nazvan je Hybrid Weapon Control Centre Mk2. Opremqen je 3D osmatra~kim rada-rom i uz pomo} elektroopti~kih senzora, omogu}ava lokalno pra}ewe i navo|ewe vatre naciq u dnevno-no}nim uslovima, pri ~emu objediwuje i kontroli{e istovremeno vatru svihpostoje}ih protivvazdu{nih artiqerijskih kalibara i raketnih sistema.

Osnova integrisanog sistema za kontrolu vatre je novi 3D SMART-S Mk2 osmatra~kiradar. Razvio ga je ogranak kompanije “Thales” u Danskoj za potrebe RM te zemqe. U januaru2007. godine bi}e instaliran na brodu za eksperimentalnu podr{ku danske mornarice, anakon toga nalazi}e se samo na brodovima vi{ih klasa.

KRIPTOGRAFSKIMODULBritanska kompanija Harris Systems

Ltd kao deo ameri~ke korporacije za tele-komunikacije, Harris Corporation, ugovori-la je sa Ministarstvom odbrane VelikeBritanije proizvodwu usavr{enih krip-tografskih modula, vrednu oko 7 milionadolara (4 miliona funti).

Projekat je poznat pod nazivom INFO-SEC (Information Security) ili CHIM modul.

Proizvodwa se zasniva na usavr{a-vawu postoje}e varijante kriptomodulaCore Cryptographic Module (CCM), u novimodel End Cryptographic Units (ECUs). U su-{tini, CHIM modul }e biti daleko boqiod Sierra II Programmable Cryptographic mo-dula, za potrebe {ifrovawa informaci-ja najvi{eg stepena va`nosti, tzv. “TopSecret UK Eyes Only classification”, u britan-skom ministarstvu odbrane.

Za potrebe tog {ifarskog sistemanovi hardver }e biti obelodawen tokom2007. godine, za komunikaciju preko linkai kori{}ewem Internet protokola (IP).

Postoje}i Sierra II modul za sada obez-be|uje brzinu prenosa podataka preko300 Mbit/s i razvijen je kao kompatibilnikriptosistem sa ameri~kim Joint TacticalRadio System (JTRS) i Programom za krip-tomodernizovawe Agencije za nacionalnubezbednost, National Security Agency’s(NSA’s) Crypto Modernization Program.

Novi kriptomodul, osim pove}anebrzine za prenos podataka, bi}e prepo-znatqiv po modernim tehni~kim dostignu-}ima i vrhunskim performansama. Prepo~etka primene, CHIM modul }e zvani~noisprobati i oceniti Grupa za bezbednostkomunikacionih sistema britanske nacio-nalne agencije za testirawe komunikacio-nih aplikacija u sferi bezbednosti.


NA[ PORAZ JE I PORAZ NA[E PAMETI

Mudrost koju ba{tine obrazovawe, godine i iskustvo, svakako je jed-na od odlika akademika Evropske akademija nauka, kwièvnosti iumetnosti sa sedi{tem u Parizu Dragoquba Dragana Nedeqkovi}a,jednog od na{ih vode}ih slavista i najuglednijih evropskih kompa-ratista u drugoj polovini 20. veka. Me|u mnogobrojnim radovima,

studijama i kwigama koje je napisao postoji i zanimqiv naslov Re}i Sr-bima u smutnom vremenu. A {ta to, okosnica je razgovora koji sledi, a po-~iwe prelistavawem prelomnih trenutaka, koji su odredili wegov ìvot.

– Porodica vojvo|anska, sredina u kojoj sam rastao, epoha... Veli-ka surova epoha. Sve je to odredilo moj ìvot. Odrastao sam u Rumi, usredi{tu Srema, gde sam zavr{io osnovnu {kolu i maturirao. Odatlesu moji, i otac i mati. Ta Ruma, koja ima tri srpske crkve i jednu kato-li~ku, dala mi je patrijarhalno vaspitawe. Liturgiju znam kao sve{te-nik, takva je bila ~itava moja generacija. Mi smo znali tu pjesan. Znalismo ko smo i {ta smo. Danas to qudi ne znaju. Provalija izme|u moje ge-neracije i novih pokolewa je ogromna. Dana{we generacije su jedno-stavno slu|ene, {kolom, svemo}nim mas-medijima koji za~as promenequde. [ta }e vam ja~i primer od Crne Gore, najsrpskije srpske zemqekoja je oti{la. Nije bilo ve}ih Srba od Crnogoraca. Ja ne bih znao dadefini{em svoju nacionalnu svest bez vladike Rada, bez Gorskoga vi-jenca, bez Marka Miqanova, svetog Petra Cetiwskog, kraqa Nikole...Himna im se zavr{avala stihom: Onamo pokoj dobi}u du{i kad Srbinvi{e ne bude rob... Sme{no je dokazivati do koje mere su oni Srbi, ~akim je i no{wa u znaku srpske trobojke, wihove neveste su nosile crnumaramu u znak àlosti za izginulim kosovskim junacima. Svega su se to-ga odrekli zaboravqaju}i da propadaju, ne samo mali, ve} i svi zabo-ravni narodi. Naàlost, i mi smo na tom putu. Kod nas hara bela kuga,sve nas je mawe i mawe. Mi smo na silaznoj liniji. Ovo je samrtni ~as,ukoliko se ne trgnemo, uz zaborav, kome smo skloni, nas ne}e biti zasto godina. To je ta misao koja me mu~i.

Doktorirali ste u Francuskoj, gde ste i ìveli dvadesetak godi-na. Otvorili ste ili inicirali katedre za slavistiku u Stra-zburu, Bordou, na Sorboni, u Nansiju... Sude}i po Va{im anali-zama goru}ih pitawa za srpski narod, ~ini se da se sa distance,u Va{em slu~aju, prostorne, boqe vidi nego kada se ~ovek nala-zi unutar procesa?– To je ta~no. Neka slede}a kwiga mojih memoara trebalo je da se

zove Svetlost sa strane. Posle saobra}ajnog udesa koji me je zadesionapisao sam Iz dubine svetlost, a Svetlost sa strane sam samo zapo-~eo, bojim se da je ne}u zavr{iti. Taj pogled izdaleka na na{ narod, kul-turu, veoma je dragocen. To je pogled sa strane, kriti~ki. Iako sam ̀ iveonapoqu, nikada nisam prekidao vezu sa Beogradom. Radio sam uporedo,i tamo i ovde. Nikada nisam pomislio da ostanem u Francuskoj, kojojmnogo dugujem. Svaka tu|a zemqa tuga je, ako ne golema, a ono bar mala.

I Stefan Nemawa je podigao one divne, a poru{ene \ur|eve stupove iznad Novog Pazara da proslavi svoju pobedu. Sa vrha brda Stupovi kao da vi~u da smo pobedili. Koga je Stefan Nemawa pobedio? Brata Tihomira. Wegovi sinovi, Vukan i Stefan, opet ratuju. Laza Kosti} je todefinisao onim jezivim znamenitim stihom: Najcrwi vrag je Srbinsebi sam. To nas prati,

od Stefana Nemawe do dana{wih dana. Na fasadi zgrade iz 14. veka Op{tine u Bazelupi{e: Gde jedinstvo vlada, tu stanuje Bog. To je na~elokoje treba usvojiti. Kod nas je mr`wa me|u neistomi{qenicima mnogo ja~a od na{e zajedni~ke qubavi prema otaxbini. Zna se {ta je starije.

AKADEMIK DRAGOQUB DRAGAN NEDEQKOVI] O SRPSTVU I SRBIMA

KUL

TU

RA

6767

Qubav prema zavi~aju, koju sam nasledio od svojih roditeqa, pre-neo sam i na svoju decu. Nijedno od moje dece, za razliku od decena{ih diplomata i poslovnih qudi, moralno-politi~ki podobnih,nije ostalo napoqu, iako imaju i francusko dràvqanstvo, koje jeste~eno kada sam dobio profesuru. Dolazio sam u Srbiju da seokrepim, da iz sveta donesem vrednosti za koje sam verovao daona treba da ih prihvati, ali i da iz Srbije ponesem to ~ime mimoèmo da se predstavimo svetu.

Kako iz ove beogradske perspektive vidite na{u sada-{wost. [ta se sve to sa nama dogodilo na pragu tre}eg mi-lenijuma, posle kraja 20. veka, kada je i po~ela da se od-motava na{a nacionalna tragedija?– Da, to je prava re~ – nacionalna tragedija. Ne znam kako

}emo se spasti. Ovih sam dana odrào besedu u manastiru Mana-sija otvaraju}i Dane srpskog duhovnog preobraèwa, sve vremeponavqaju}i: preobraziti se... A obra}ao sam se i sve{tenstvu, imona{tvu, i akademicima, profesorima, politi~arima, narodukoji je tamo bio okupqen. Kako da se preobrazimo?

U {ta da se preobrazimo ili ~emu da se vratimo?– Moramo i}i na izvor. Izvori su veoma va`ni. Moramo raz-

vijati slobodan i kriti~ki duh, prema sebi, pre svega. Insistiramna svetosavskom duhu, jer su tu na{i koreni najvitalniji. A tu su ve-ze prese~ene. Tu ima i Vukove krivice, on je istawio tu vezu sasredwim vekom, tako da je izme|u modernog vremena i sredwove-kovne epohe – provalija. To je tragedija na{e kulture. Podseti}uvas da su osniva~i na{e sredwovekovne dràve bili osniva~i na-{e kwièvnosti, qudi kulture, vi{e nego pismeni, pravi kwièv-nici: Stefan Prvoven~ani, sveti Sava... A osniva~i moderne Sr-bije i Vo`d i kwaz Milo{ su nepismeni. To je stra{na provalija.Kad do|em u Be~ hodam stopama Vukovim i Dositejevim, ali se po-nekad upitam, Be~ u to vreme grad velike muzike, Betovena, Mocar-ta, jesu li Wego{ i Vuk ikada bili na nekom koncertu? Genijalniqudi, daroviti, velikog znawa, krajwe zanimqivi za Evropu, da lisu slu{ali Betovena i Mocarta? Sumwam.

Rekli ste svetosavqu, a ne pravoslavqu.– Pravoslavqe, koje je {iri pojam, ima jednu bitnu dimenziju

– teocentrizam. Wemu ~esto nedostaje antropocentrizam. Pravo-slavqe sa svojom vertikalom nije dovoqno u istoriji, u socijalnimproblemima. Nisu slu~ajno na tlu pravoslavqa trijumfovali is-lam, revolucije... Pravoslavqe se oduvek obra}alo vi{im vredno-stima, kao bitno teocentri~ko, a nedovoqno se bavilo sada{wimtrenutkom. U preteranoj brizi da nas pripremi za onaj su{tinskiìvot, koji dolazi posle smrti, pravoslavqe je zanemarivalo sa-da{wi trenutak. Na taj problem je ukazao i otac Justin Popovi},izraziti antihumanista. On nije antihuman, on je vrlo human, ple-menit i duhovan ~ovek, ali on smatra humanizam za smrtni greh.Razgovarao sam sa wim pred wegovu smrt, {ta je osnovni greh Evro-pe, o~e, upitao sam ga. Odgovorio je: humanizam. Ne moè ~ovekbiti u sredi{tu pa`we, na mestu koje pripada iskqu~ivo Bogu. Hu-manizam vodi individualizmu, a u izopa~ewu – egoizmu. Kao {to seteocentri~ka pravoslavna vertikala, veoma uzvi{ena, za~as pre-tvara u despotizam, diktaturu i ugwetavawe ~oveka. Svako ima svo-ju deformaciju. Demokratija za mene nije nikakav ideal, ja samuvek isticao da bi nam dobro do{ao prosve}eni apsolutizam, dase dovedemo u red. Samo nam je te{ko da prona|emo prosve}enogdespota. Imali smo uàsnog despota u knezu Milo{u, koga zovu ve-liki, a ja ga zovem grozni, jer je zaista jeziv. To ne umawuje wegovzna~aj ni veli~inu, kao {to ne umawuje ni veli~inu Ivana Groznog,jednog od najve}ih ruskih careva. Na}i prosve}enog despota... Titoje hteo to da bude, ali mu je smetala Tre}a internacionala. Ipak jebio komunista, naro~ito kada je re~ o nacionalnom pitawu, i za-veren da bude protiv Srba, kao {to su boq{evici u Rusiji radilisve {to su mogli protiv Rusa. Doveli su do toga da je najruskija ru-ska zemqa Ukrajina, zasebna nacija... Izmi{qotina boq{evika.Staqin je izmi{qao nacije da bi imao vi{e stolica u Ujediwenimnacijama, Tito se povodio za wim.

Kaù da }e tre}i milenijum obeleìti integracije. Mi smona putu ka Partnerstvu za mir, slede}i nivo je Nato. Srp-ska pri~a sa saveznicima je vrlo delikatna i sloèna. Se-timo se Francuza s po~etka i kraja 20. veka, engleskihbombardovawa... Kako Vi gledate na to?– Sila boga ne moli. Na{ poloàj je krajwe delikatan. Zato je

vi{e nego aktuelna tema despot Stefan. On je bio vazal, imao jesamo 12 godina kada je izgubqena Bitka na Kosovu, {esnaest kada jestupio na presto, ali je dobro vaspitan. Vaspitale su ga dve mudreène, wegova majka knegiwa Milica, u mona{tvu Jevgenija, i wenaro|aka despotica Jelena, u mona{tvu Jefimija. Samo zamislite tajistorijski trenutak. Vazal ide na poklowewe sultanu Bajazitu, ubi-ci svog oca. Sa sobom jo{ vodi svoju maloletnu sestru Oliveru uharem. U~estvuje u bitkama na Rovinama, tu gde gine Kraqevi} Mar-ko, odlikuje se u bici kod Nikopoqa, baca hri{}ansku vojsku zapad-nih vitezova u Dunav i zadivquje Tamerlana u velikoj bici kod Ango-re 1402. godine, gde se sudaraju Turci sa Mongolima, koje predvodiTamerlan, mo`da najve}i vojskovo|a svih vremena. Tamerlan se divisrpskim ratnicima, osloba|a ih i pod oru`jem ih vra}a u Srbiju,daje Oliveru wenom bratu Stefanu, ne traì od we i wih da primeislam, {to je traìo od svih drugih, jednostavno zadivqen Srbima.Despot Stefan Lazarevi} je bio vazal. I nad nama je sada neka ve-lika sila. Zato isti~em despota Stefana dana{wim na{im politi-~arima, ne mogu da kaèm dràvnicima, jer mi nemamo dràvnikani na vidiku. On nikada nije zaboravqao, sve sluè}i Bajazitu, du-goro~ne interese Srbije i srpskog naroda. Znao je on za borbe naturskom dvoru oko prestola posle Bajazitove smrti, ali je znao danema smisla dizati se u tom trenutku protiv Turske, jer je u pitawusamo prolazna slabost.

Treba mudrijim na~inom zadovoqiti neke srpske interese. De-spot Stefan vra}a u sastav svoje dràve Kosovo i Metohiju, Pri-zren, Pe}, Pri{tina, postaju opet srpski gradovi. Wegova dràva,uprkos vazalskom poloàju i silama koje ga pritiskaju, nije mawa oddràve Prvoven~anoga. Ali {ta vrede teritorije ako nema kulturekoja ih povezuje, to je organizam bez krvotoka. Zato je neophodna vizi-ja – sada{wosti i budu}nosti. To odlikuje dràvnika. Sam je despotlepo rekao: Koliko je u mo}i, mi ipak svoju pesmu pletemo. Korak pokorak po jasnoj viziji srpskoj. Otuda resavska {kola, Manasija, kojane zaostaje za nemawi}kim zadu`binama. Sve su to kulturni centridespotove vizije. Obnavqa se kultura Srbije. A za razliku od dana-{wih vazala, ma koliko on kao vitez bio veran svojim zakletvama isluìo sili, on nikada tu silu ne hvali. Turci su uvek za wega i wego-vu majku, za patrijarha, monahe, narod – samo po{ast, samo nesre}a –oni koji ~ine zlodela. Mi im sluìmo, ali ih ne veli~amo i ne slavi-mo, znamo s kim imamo posla i samo ~ekamo wihov kraj. To je mo`dauzor i za ovo doba – kako u porazu sa~uvati dostojanstvo.

Postoje konstatacije koje se ~esto pojavquju u javnosti kaodijagnoze, a da se odavno ne govori o tome {ta je do tihstawa – bolesti dovelo. Takva op{ta mesta su: mi nemamojasan nacionalni program, mi nemamo elitu... Za{to nema-mo definisan nacionalni program, kako smo u bespu}imaistorije, koja nas nije {tedela, pogubili elitu? Za{to jetako te{ko obnoviti je? Jer, na{ poraz je i poraz na{epameti – zapisali ste.– êsto kaèm da je kriza elite izazvala krizu nacije. Ta kri-

za elite je prisutna svuda, odozdo nagore. Nekada smo imali seo-ske doma}ine, seosku elitu, uzorite qude koji su davali ton vreme-nu. To su moderna epoha i komunizam pokosili. Kriza elite se pro-stire ~ak do Akademije nauka, koja nijednu odluku ne moè da done-se slo`no, ne kaèm jednoglasno. Imali smo elitu u sredwem veku.To nije mra~ni sredwi vek kako se naj~e{}e pogre{no misli. Gi-stav Koen, koga sam uspeo da ~ujem, me je tome nau~io na Sorboni.Koen je govorio o velikoj svetlosti sredweg veka, bilo je tu mraka;sigurno, ali pogledajte, {ta to mi svetu danas pokazujemo od na{ekulture? Uglavnom sredwovekovne spomenike, kao i oni na zapadu,katedrale. Notr dam, Rems, to je velika svetlost koju treba ozbiq-no shvatiti. Na{a elita je stradala na Kosovu. Pesnik kaè: ko-sovski junaci zasluga je va{a {to posledwi beste. U vreme moder-

Jedna od konstatacija koju i Vi ~esto koristite jeste da suSrbi tragi~an narod. Za{to smo tragi~ni? [ta nam je na-nelo tokom istorije taj talog tragi~nosti? Narodi ne na-staju kao sre}ni ili nesre}ni, ve} to postaju vremenom. – I Stefan Nemawa je podigao one divne, a poru{ene \ur|e-

ve stupove iznad Novog Pazara da proslavi svoju pobedu. Sa vrhabrda Stupovi kao da vi~u da smo pobedili. Koga je Stefan Nema-wa pobedio? Brata Tihomira. Wegovi sinovi, Vukan i Stefan,opet ratuju. Laza Kosti} je to definisao onim jezivim znamenitimstihom: Najcrwi vrag je Srbin sebi sam. To nas prati, od StefanaNemawe do dana{wih dana. Na fasadi zgrade iz 14. veka Op{ti-ne u Bazelu pi{e: Gde jedinstvo vlada, tu stanuje Bog. To je na~elokoje treba usvojiti. Kako su Hrvati do{li do jedne od najlep{ih dr-àva? Dràli su se gesla: Hrvat je Hrvatu mio ma koje ideologijebio. Kod nas je mr`wa me|u neistomi{qenicima daleko ja~a odna{e zajedni~ke qubavi prema otaxbini. Zna se {ta je starije.

Rekli ste da je drama Kosova i Metohije mo`da posledwi~in srpske nacionalne tragedije. Kako se po Va{em mi-{qewu odvija taj ~in?– Kao tragedija. Da li }e biti katarze, to je veliko pitawe. To

od nas zavisi. Treba biti dostojan tragedije koja nas je pogodila.Da li smo dostojni, pitam se. Predsednik i premijer poku{avaju dana|u zajedni~ki jezik, i uspevaju – ponekad. Kosovo i Metohiju tre-ba odràti, za{tititi nekom autonomijom na{e qude i svetiwetamo, ~ekaju}i neka boqa vremena. Do kojih ne}e do}i, ukoliko sene preobrazimo, ako se ne potrudimo. Zapad ima fantasti~nu or-ganizaciju, katoli~ka crkva misli vekovima unapred. A mi to nema-mo. Nemamo ni nacionalni program. Pomenuli ste to. A da li zna-te da je najja~i onaj nacionalni program koji nije napisan. Koji senosi u pameti, u srcu jednog naroda.

Na{e po{tewe je duboko kodirano, rekli ste. Ono je sadr-àno u himni Boè pravde, kakvu nijedan narod nema, u sti-hu: Sine Marko, ne govori krivo, ni po babu ni po stri~e-vima, ve} po pravdi Boga istinoga. [ta nam ono donosi?– Sve je i plus i minus. Boè pravde je himna, molitva...

Obra}aju}i se bogu pravde da nas spase, o~ekujemo da }e nas spa-siti ukoliko smo na putu pravde. Te plemenitosti Srbi nisu sve-sni. A sve to je na{ zavet. Opstaje samo svestan narod koji negujetakve vrednosti.

Dragana MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]


[ta je to za {ta se danasvredi boriti?– Za qubav. Ona sve prevas-

hodi. Za qubav me|u nama, za qu-bav prema sebi, za samopo{tova-we koje smo izgubili, za uzajamnopoverewe. Moramo izgraditi si-stem vrednosti, vratiti se u nor-malu, negovati elitu, qude kultu-re. A u qude kulture spadaju svistvaraoci. Onaj prvi koji je uzo-rao brazdu i zasejao wivu – to je~ovek kulture. Onaj koji je pripi-tomio kowa ili psa, i on je ~ovekkulture, jer ~ini ne{to ~ime za-duùje potomstvo. Tako je i danas.Treba po{tovati qude kulture,sva~iji stvarala~ki ~in treba na-graditi, po{tovawem pre svega.A ne ogovarawem. Mnogo smo sesrozali. Moramo se spasavati.Drugim re~ima: preobrazimo se,jer su dani zli.

ne srpske dràve malo-pomalo stvarala se elita, {kolovana poEvropi. U eri Balkanskih ratova i Prvog svetskoga rata mi imamopravu elitu. Kud }ete ve}a imena od Jovana Cviji}a, SlobodanaJovanovi}a, Jovana Skerli}a, Bogdana i Pavla Popovi}a, mog u~i-teqa Aleksandra Beli}a, tu je i Nikolaj Velimirovi}. I {ta sede{ava? Oni podràvaju politiku svoje zemqe, oni je kreiraju,stvaraju nacionalni program i – uàsno gre{e savetuju}i regentaAleksandra i Nikolu Pa{i}a da stvore zajedni~ku dràvu Ju`nihSlovena – Jugoslaviju. Taj katastrofalni proma{aj je zamisao na-{e elite. Vidite, i to se doga|a. Svima je Srbija donosila slobo-du, Qubqanski univerzitet je bio univerzitet kraqa Aleksandra;sad uveliko umiru posledwi koji imaju te diplome. Sve je to taj ne-sre}ni srpski seqak, bosonogi gexa na svojim le|ima izneo, `r-tvuju}i se za sve, a ne samo za Srbiju. Umesto da ujedine srpske ze-mqe, jer to je bio istorijski trenutak, kraq i vlada gre{e, jer slu-{aju kobno pogre{ne savete sjajne elite. Stvaraju zajedni~ku dr~a-vu, u koju veruju jedino Srbi, dok je drugi doìvqavaju kao prelaznufazu. Na{a ”bra}a” nisu bila dostojna te uzvi{ene integrativneideje, kakvu su u Nema~koj dovr{ili Bizmark i wegovi saradnici,ujediniv{i kneèvine koje jedva da su se me|usobno razumele.

Ni elita, dakle, nije uvek u pravu. I ona proma{i. Me|utim,ona je neophodna i treba je graditi. Jovan @ujovi}, predsednikSrpske kraqevske akademije nauka, na vest o Balkanskom ratu tra-ì uniformu. Kako je ve} postariji ~ovek, biva odbijen. On je te-{ko razo~aran, ~ak i uvre|en, ali ipak nalazi na~in da pomogne.Svu svoju imovinu daje Srpskoj vojsci. Takvih akademika danas ne-ma. Potro{ili smo se. Ve} u drugom, tre}em kolenu na{e velikeporodice su se izjalovile, izvitoperile... Primer za to su i na{ekraqevske loze. Kraq Aleksandar Prvi, uz sve gre{ke koje je imao,a ko ih nema, bio je veliki vite{ki kraq, wegov sin ve} to nije, ada ne govorimo o potomstvu, koje je zaboravilo jezik. To je neopro-stivo, to se de{ava neobrazovanim gastarbajterima. Sad se tre-ba pripremiti i za drugu fazu. Treba se, mislim na na{u dijaspo-ru, odr~ati i kada se izgubi jezik. Jevreji su pokazali da je to mo-gu}e, ali oni se oslawaju na Stari zavet, na Toru, na Talmud, naveliku mudrost svojih predaka. I kada su izgubili jezik, oni nisuizgubqeni. Za tu fazu se treba pripremiti. Ta na{a dijaspora je,kako neko re~e, na{a fatamorgana. Oni to ne shvataju. Jedinasnaga koja prati te na{e seobe, a sada smo raspr{eni u 120 dr-àva na svim kontinentima, jeste crkva. Crkva je jedina duhovnasnaga koja nas spaja, a ona nije dovoqno duhovna i nije dovoqnosnaga. Treba joj pomo}i, ne vredi je kritikovati. Mada i ona ~estone}e da primi pomo} laika. Sve su to na{e muke.

69

”Ve} je u prvoj postavci iz 1904. godi-ne, vidi se iz dokumenata, bilo i arhe-olo{kih predmeta. Naàlost, poslePrvog i Drugog rata mnogi predmetisu nestali, a ve} 1953. godine, naosnovu preostalog fonda oformqena

je arheolo{ka zbirka. Te godine je Voj-ni muzej imao tri arheologa i oni suzapo~eli inicijalna istraìvawa.Ve} 1954. po~iwe ~itav niz arheolo-{kih istraìvawa, koja bez prekidatraju do 1976. godine. Vojni muzej jevodio mnoga zna~ajna iskopavawa,me|u najzna~ajnije lokacije ubrajaju se

Ras, Zve~an, Novo brdo, Smederevskatvr|ava... To su sve bili lokaliteti koje

je Akademija dodelila Vojnom muzeju. Tu je i|ezava, tako|e zna~ajan lokalitet, unutar projekta

za{tite lokaliteta na \erdapu, gde je Vojni muzej vodio sva is-traìvawa do podizawa brane.

Imaju}i sve to u vidu, ideja mi je bila, kada sam i ja postaoarheolog u Vojnom muzeju, da se ponovo ukqu~im u zna~ajna istra-ìvawa. Posebno mi je bio zanimqiv idovar, jer je to prvi loka-litet koji je istraìvao jedan od arheologa Vojnog muzeja. To sepokazalo kao pogodak, jer smo 2001. godine imali zna~ajan na-laz, ostavu od dva i po kilograma srebrnog nakita, gde je bilo i}ilibara, a pokazalo se da je nalaz jedinstven u jugoisto~nojEvropi. Tako smo se 2003. i 2004. godine ukqu~ili u istraìva-we Kalaka~e, a rezultat tog poduhvata je i ova izlo`ba, moramda naglasim – prva sa tog arheolo{kog lokaliteta”, re~i su mrMirka Pekovi}a, autora izlo`be, vi{eg kustosa Vojnog muzeja.

Vi{e o arheolo{kim istraìvawima u Kalaka~i sazna}eteiz kataloga koji prati izlo`bu i izloènih eksponata. Vojni muzej je u sklopu procesa reformisawa vojske nedavno pre-{ao pod nadle`nost Ministarstva odbrane, ta~nije Uprave zaodnose sa javno{}u.

D. MARKOVI]

CENTRALNI DOM VOJSKE SRBIJEr a s p i s u j e

K O N K U R SZa izlagawe u Velikoj galeriji Centralnog doma Vojske Sr-

bije, samostalnih ili grupnih izlo`bi, u 2007. godini.Pravo u~e{}a imaju ~lanovi Udruèwa profesionalnih

umetnika, stvaraoci sa akademskim zvawima, Udruèwa iSavezi umetnika, Institucije kulture i stvaraoci u dijaspori.

Prijave sa biografijom, opisom izlo`be, katalozima,predlozima, preporukama ili stru~nom dokumentacijom primajuse na adresu:

Centralni dom Vojske SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19.Konkurs je otvoren do 15. septembra 2006. godine

P o v o d o m D a n a Vo j n o g m u z e j a

SUSRETI SSADAVNINOMDa je arheologija sastavni deo istorije Vojnog muzeja, u wemu prisutna od wegovog osnivawa 22. avgusta 1878, sa nekim mawim i ve}im prekidima do danas, posvedo~ila je i izlo`ba kojom je obeleèno 128 godinatrajawa Muzeja ”Kalaka}a – arheolo{kaistraìvawa 2003–2004”

Verovatno }e mnoge, naviknute na standardno i o~ekivano, iz-nenaditi da je Vojni muzej, sa Narodnim muzejom, najstarijamuzeolo{ka ku}a u zemqi, za obeleàvawe svog Dana iza-brao ba{ arheolo{ku izlo`bu. Ta zna~ajna promena kursa

vidqiva je ve} po doga|ajima koji su prethodili. Vojni muzej se ovegodine ukqu~io u manifestaciju ”No} muzeja”, a za tu jednu no} za-beleèna je neverovatna poseta od oko desetak hiqada qudi. Za tupriliku, osim Stalne postavke, u Galeriji muzeja uprili~ena je”Slatka izlo`ba” posve}ena istoriji ~okolade, a u kazamatima jepostavqena izlo`ba sa nazivom ”Srpske i evropske krvopije”.

Sumiraju}i rezultate koje je ta ustanova postigla u prote-klom periodu pukovnik Miroslav Kneèvi}, direktor Vojnog muze-ja, isti~e da je u me|uvremenu, izme|u dve godi{wice, bilo i go-stovawa: u Narodnom muzeju u Uìcu, Ora{cu, â~ku, a u toku supripreme za u~e{}e na izlo`bi ”Insignije dinastije Kara|or|e-vi}” koju }e postaviti Muzej Novog Sada. Nastavqeni su za{titai dekorativno farbawe predmeta u eksterijeru, poboq{ani susistemi veza i komunikacije. Veoma je bitan podatak da su skorozavr{ene pripreme da Muzej pre|e na kompjutersku obradu poda-taka, {to }e omogu}iti lak{i i jednostavniji na~in vo|ewa pred-meta i zbirki, a u saradwi sa Istorijskim muzejom Srbije, posta-vqen je program umreàvawa u Centralni muzejski registar, {toje preduslov za razmenu informacija o svim predmetima u Muzejusa ~itavim svetom, i obrnuto. Redizajniran je i dowi nivo Stalnepostavke, a legende koje je prate, prevedene su na engleski.

Iako je Vojni muzej nekada bio vode}a institucija u oblastiarheolo{kih istraìvawa i iskopavawa u na{oj zemqi, on nika-da nije priredio izlo`bu arheolo{kog materijala.

PROGRAM CENTRALNOG DOMA VOJSKE

K W I @ E V N I P R O G R A M7. septembar – Velika sala u 19 satiPromocija kwigePORIJEKLO I PREPORUKE PREDAKAautor Milorad Dereti}

K O N C E R T I8. septembar – Velika sala u 21 satTANGO BALCena karata je 400 dinara Do 7. septembra karte se mogu kupiti u Bilet servisu, a 8. septembra na blagajni Centralnog doma

I Z L O @ B EV E L I K A G A L E R I J A14. septembar u 20 sati – otvarawe samostalne izlo`beslika FILIPA BULOVI]A LIPIJA, slikara iz RitopekaIzlo`ba traje do 4. oktobra

M A L A G A L E R I J A12. septembar u 19 sati – otvarawe samostalne izlo`beslika QUBI[E STOJIMIROVI]A, likovnog stvaraoca iz BeogradaIzlo`ba traje do 24. septembra

K U L T U R O S K O P

1.septembar 2006.70

FE

QT

ON

Evan KOLMAN

KOni vole da ubijaju

Srbe. Kad god su mogli

da ubiju nekoga noèm,

~inili su to – pri~ao je

o stravi~noj surovosti

arapskih muxahedina

jedan pripadnik

regularne bosanske

vojske koji se sa wima,

rame uz rame, borio

u vojnim operacijama

”Crni lav“, ”ûdo“

i ”Badr“

rajem 1994. muxahedini su, uprkos mnogim neslagawima i kontroverza-ma, ve} skoro tri godine vodili rat u Bosni. Godine 1995, strani geril-ci su kona~no uspeli da nezavisno ostvare zna~ajne pobede na bojnompoqu i da imaju upe~atqiv uticaj na ukupan razvoj gra|anskog rata u Bo-sni. Rukovodstvo muxahedina pa`qivo je radilo na tome da iskoristi

prednost novih preovla|uju}ih politi~kih uslova spremaju}i se na dramati~-no javno uskrsnu}e. Arapi su, za izvesno vreme, ostavili po strani gor~inuzbog Va{ingtonskog sporazuma izme|u Hrvata i muslimana i poku{ali da po-novo zadobiju populisti~ko odu{evqewe koje je bilo toliko va`no tokom mr-{avih meseci 1992. i 1993. godine, tako {to su koncentrisali svoju energijuna mrskog srpskog neprijateqa. I zaista, izme|u maja i septembra 1995. iz-vedene su tri velike ofanzive u koje je bio ukqu~en znatan broj stranih ”sve-tih ratnika”, operacije: ”Crni lav“, ”ûdo“ i ”Badr“. Ovi sukobi }e, u kraj-woj instanci, odrediti zave{tawe stranih boraca na Balkanu.

(NE)SPORAZUM SA HRVATIMAPonovno ujediwewe frakcija bosanskih Hrvata i muslimana, posle wi-

hovog direktnog vojnog sukoba 1993–94, iako gnusno za strane muxahedine,omogu}ilo je preokret u toku rata. Prvi put od 1992. godine, Bosanci su ko-na~no ostvarivali stvaran napredak u iscrpquju}im borbama sa vojnim sna-gama Srba. Suo~eni sa ujediwenim neprijateqem i pretwom bombardovawemNatoa, Srbi nisu imali izbora, nego da poku{aju da sa~uvaju {to ve}u teri-toriju pre potpisivawa mirovnog sporazuma.

Prirodno, i daqe je trajalo neslagawe izme|u snaga bosanskih Hrvata imuslimana oko sporazuma iz septembra 1994. godine da Armija BiH dobrovoq-no zatvori arapsko-avganistanski kamp za obuku u Podbre j̀u. Po~etkom febru-ara, javni pritisak hrvatskih civila zbog prisustva muxahedina u Podbre`jurezultirao je pomirqivom posetom Ejupa Gani}a, muslimanskog potpredsednikaBosne i Hercegovine. Vojnoobave{tajni izvori Ujediwenih nacija ukazivali suda je Gani} bio „posrednik“ izme|u Izetbegovi}evog reìma u Sarajevu i ruko-vodstva Odreda muxahedina (Katibat el muxahedin). Pa, ipak, Gani} je javno po-

XIHAD AL KAIDE U EVROPI (4)

ZAVR[NI POHOD U BOSNI

U po~etku su Bosanci imali ozbiq-ne rezerve prema upotrebi arapsko-avganistanskih snaga u svojoj ofanzi-vi. Mu~ni sukobi izme|u lokalnih mu-slimanskih vlasti i nepopravqivihmuxahedina nisu se lako zaboravqa-li; kao ni nepopustqivo protivqeweovih posledwih Va{ingtonskom spo-razumu koji je generalno bio dobroprimqen. Predstavnici Armije BiHsu priznali: “Oni su odli~ni borci.Ali, sa wima nema rasprave. Najbo-qe je nemati ni{ta sa wima“.

Naàlost, tokom napetih okolno-sti u prole}e 1995. muxahedinima je,kao oru`ju u krajwoj nu`di, biloopro{teno i oni su pu{teni iz kave-za. Major francuske vojske Erve Gur-melon primetio je da su, uop{teno go-vore}i, militantni strani borci “dr-àni u rezervi i da im nikada nisudavani odbrambeni zadaci. Wihovaprisutnost je ukazivala na skori su-kob. Ako je muxahedinska jedinica bi-la u blizini znali smo, na osnovu is-kustva, da }emo imati probleme“.

Jedan pu{kar iz Zavidovi}a, kojije radio za muxahedine, pri~a o tojneprestanoj tenziji: “Neki su quditvrdili da (arapski borci) nisuspremni da krenu u napad dok se nanebu ne pojavi strana iz Kurana. Ka-da sam ih pitao da li je to mogu}e, onisu se smejali: To nije istina. Idemo unapad kada postoje pravi vojni~kiuslovi, kada nam na{ emir naredi danapadnemo, kada nam Alija (Izetbe-govi}) naredi da napadnemo“.

Krajem maja muxahedini su pred-uzimali kona~ne korake neophodneza uletawe u akciju. [ifrovano imepredstoje}e vojne operacije bilo jeFatah mubi ili ”îsta pobeda“ (ta-ko|e poznata i pod imenom ”Crnilav“). Neposredno pre borbe, AbuMuaz al Kuvejti obratio se gerilci-ma jednim inspirativnim i motivi{u-

}im govorom i molitvom: ”... Molimo Alaha sa svim wegovim div-nim imenima i najve}im svojstvima da nam da ~isto osvajawe i po-mogne nam u ~istoj pobedi, jer on ima najve}u mo} nad tim. I tako-|e molim Alaha da prihvati mu~enike me|u nama, ako mu~enika bu-de... Jer zato smo mi i do{li u Bosnu i Hercegovinu, nismo do{lizbog ne~eg drugog, ve} zbog xihada na Alahovom putu i da pomogne-mo na{oj muxahedinskoj bra}i“.

FATAH MUBITokom govora, Abu Muvaz je ismevao nove izve{taje koji su

omalovaàvali uticaj muxahedinske brigade na ukupni tok rata.[alio se sa svojom publikom: “Ako poginem u borbi (ako me Alahprimi sa {uhadom), onda me slikajte sa leva, sa desna i odozgo ipokaìte qudima da je to Arapin, a ne Bosanac!”

Komandant operacije ”Crni lav“ bio je Abu Abdula al Libi.On je svoje prvo vojni~ko iskustvo stekao kao voza~ tenka u libijskojvojsci. Godine 1992. doputovao je iz Libije u Bosnu i uskoro se pri-druìo bataqonu stranaca sa borbenim du`nostima na frontu.Wegova obu~enost je me|u muxahedinima bila dobrodo{la. Premaizvorima Al Kaide, Abu Abdula je bio tihi ratnik koji je po{tova-we svojih drugova zadobio akcijom, a ne re~ima. “On je bio me|ubra}om o kojoj Alah najuzvi{eniji kaè ... surov prema nevernici-

71

dràvao ̀ albe Hrvata. Odgovorio jesa saose}awem: “Sreli smo se sa mu-slimanskim fanaticima koji èle dase bore i rekli smo im: Vi ste poqu-bac smrti. Nisu nam potrebni, nasima mnogo. Potrebno nam je oru j̀e“.

Iako je Gani} pa`qivo saslu-{ao {ta su imali da kaù oni koji suprotestovali i iako je ponovo daouveravawa, Bosanci ipak ni{ta nisuuradili da kontroli{u arapsko-av-ganistanske borce. Spahija Kozli},portparol Tre}eg korpusa Armije BiHbaziranog u Zenici, poku{ao je daodbrani }utawe bosanske vlade u ve-zi sa problemati~nim stranim bor-cima u Zenici: “Ti qudi su do{li ov-de da nam pomognu. Gospodin Gani} jesaslu{ao hrvatsku stranu pri~e. Ali,mi nismo imali nikakvih problemasa muxahedinima“. Jadranko Prli},ministar odbrane Muslimansko-hr-vatske federacije, bio je mnogo ma-we prijatan: “Ne moèmo vi{e daprihvatimo da muxahedini terori{ususede Hrvate. Napredak Federacijezavisi od re{avawa ovog problema“.

PU[TAWE IZ KAVEZA

Kad se pogleda unazad, sasvim jejasno za{to su muxahedine i daqe{titili wihovi otu|eni bosanski sa-veznici: Armiji BiH o~ajni~ki su bi-li potrebni wihovi saveti i stru~-nost za velike predstoje}e vojne pro-jekte. Bilteni koje je izdavao arapski{tab u Zenici (kojim je rukovodio Abuel Ma’ali) u februaru 1995. pisalisu o tome da je to bio “mesec u komesu muxahedini imali mnogo posla” sa“nekoliko grupa od kojih se svaka sa-stojala od 3 do 4 brata”, koji su po-setili kqu~ne gradove i mesta koje sudràli muslimani, ukqu~uju}i Sara-jevo, Tuzlu, Zavidovi}e, Brezu, Trav-nik i Novi Travnik. Ti predstavnicisu vodili pregovore i dràli sastanke za indoktrinaciju i sa civi-lima i sa bosanskim jedinicama. [tavi{e, tada je upravo pristi-gao jedan broj novoregrutovanih muxahedina (uglavnom iz Jemena),koji su bili obu~eni da odmah preuzmu borbene uloge. Xihadski iz-ve{taji tako|e se osvr}u na Hrvate optuùju}i ih da “{ire glasinei zastra{uju muxahedinske jedinice... Hrvati poku{avaju ve} duèvreme da izbace muxahedine iz Bosne, tako da mogu slobodno dakontroli{u muslimansku zemqu u svoju korist“.

U hrabrom pokretu ka severu kroz centralnu Bosnu, vojska jedobila instrukcije da elimini{e odbranu na planini Ozren, de-blokira gradove na liniji fronta i jedinice odbrane podriwskogregiona. Za ovaj zadatak bosanski komandanti su prikupili ekvi-valent od ~etiri oklopne i artiqerijske brigade. Strategijskiplan, poznat pod nazivom ”Uragan 95“, trebalo je da se u velikojmeri osloni na znatnu borbenu ve{tinu stranih muxahedinskihsnaga tokom neprekidnog pohoda koji je trajao vi{e od ~etiri me-seca. Enes Saletovi}, tehni~ar za veze u bosanskoj vojsci, se}a se:”Na{ komandant je pitao: Moète li zauzeti ovo brdo i kada? Onisu odgovorili: Zauze}emo ga kada to bude rekao Alah“. U o~ekiva-wu svog zadatka, arapsko-avganistansko rukovodstvo u Travniku iZenici odlu~ilo je da u Zavidovi}ima uspostavi privremenu bazuna liniji fronta za strane borce.

Crni vrh kod Tesli}a, septembar 1992. godine: ratnik xihadaiz Saudijske Arabije sa odse~enim glavama Srba Blagoja

Blagojevi}a, Nenada Petkovi}a i Branka \uri}a

FEQTON

72

ma i qubazan prema vernicima“.Abu Abdula je li~no bio odgovo-ran za opasne izvi|a~ke misije upozadini neprijateqa sa ciqemda se procene srpski vojni polo-àji na tri planine u okolinimesta Podsijelovo. Vrhovi kojisu obezbe|ivali su{tinsku kon-trolu nad susednim dolinama,bili su od strate{ke va`nosti iza muslimane i za Srbe. Mestoje tako|e bilo glavno ~vori{tesrpskih komunikacija prema Vo-zu}u.

Nekoliko meseci tokom zi-me 1995, Abu Abdula je pa`qivorazra|ivao tri kilometra ob-ronka planine. U okviru svojih odgovornosti, on je imao obi~aj da“sam odlazi no}u ili dawu u svim vremenski uslovima, iskqu~uju}iradio. Ponekad je i{ao tako blizu srpskih bunkera da su oni bacali|ubre na wega ne znaju}i da je on tamo. Takav je bio ovaj brat, pozna-vao je ta tri kilometra kao svoj dlan“. Za vreme Drugog svetskog ra-ta, taj karakteristi~ni lokalitet bio je nazvan ”Vrata Moskve“. Na-kon 1992, po{to su regularne jedinice muslimanske vojske nekolikoputa poku{ale da zauzmu to podru~je i doìvele neuspeh, bosanskivojni stru~waci su kona~no zakqu~ili da je Podsijelovo rejon tolikodobro brawen da moè da se osvoji samo uz zna~ajnu blisku vazdu-{nu podr{ku. Kako nisu zazirali od izazova, muxahedini su mobili-sali svoje resurse u nastojawu da dokaù da su procene konzervativ-nih Bosanaca pogre{ne.

Posle dugotrajnih priprema operacija je zapo~ela u subotu27. maja. Napredak koji su ”sveti ratnici“ ostvarili bio je brz iimpresivan. O~igledno, obave{tajni podaci o rejonu borbenihdejstava, koje je Abu Abdula al Libi tako pa`qivo prikupio, bilisu upotrebqeni da usmere razaraju}e preciznu artiqerijsku vatruu srce srpske odbrane. Trijumf je imao svoju cenu: pet bosanskihvojnika i 14 stranih islamista poginuli su u borbi. Abu el Ma’alije brzo reagovao opravdavaju}i qudsku cenu za fatah mubi: “PutXihada mora da ima svoju ~istu krv koju Alah uzima i bira da budegorivo onima koji su ostali… Smatramo da su oni mu~enici“.

MUÊWA ZAROBQENIH SRBAJedna od `rtava me|u Arapima bio je i sam Abu Abdula al

Libi, koji je ubijen neposredno nakon ove borbe iz neprijateqskogsnajpera, dok je bio u dru{tvu jednog muxahedina iz Jemena. Tako jeu analima Al Kaide “~ista pobeda” postala poznata po jednom dru-gom imenu: Lejt el asvad, ili operacija “Crni lav”, u ~ast premi-nulog Abu Abdule. I komandant operacije ”ûdo“, koja je usledila,Abu Muvaz al Kuvejti, tako|e je poginuo, a wegovi saborci, kako jezatraìo u svom govoru pred operaciju ”Crni lav”, pa`qivo susnimili wegovo telo da bi dokazali “(1) da se radi o borcu stran-cu, a ne Bosancu i (2) da je ta~no da se neki mu~enici zapravo osme-huju i po{to su ubijeni“.

U svakom slu~aju, i prema svim izve{tajima, muxahedini su uPodsijelovu zabeleìli po{tovawa dostojan uspeh. Prema mnogimo~evicima, za mawe od jednog sata, uspeli su da ostvare kontroluna sva tri vrha i da u}utkaju srpske artiqerijske poloàje. Vojni-ci iz bosanske vojske tvrdili su da su muxahedini preplavili srp-ske rovove, da su ubili {ezdeset Srba i onesposobili tri srpskabataqona. Radio ure|aji u bazi na liniji fronta po~eli su da pra-{te od izve{taja o pobedi koje su slali odu{evqeni komandantijedinice. âk su zaplenili dodatno naoruàwe i municiju za daqupodr{ku svojih budu}ih borbenih mogu}nosti.

[to se ti~e nesre}nih srpskih zarobqenika, prema Abu elMa’aliju “oni su ispitani, dali su vredne informacije i onda sudobili kaznu koju zasluùju”. Ali video-trake koje su kruìle Bo-snom i koje su prikazivale navodno “ispitivawe” zarobqenih Sr-ba, prikazale su mnogo uàsniju sliku od onoga {to je Abu el Ma’ali

imao na umu. Zatvorenici su dr-àni kao ̀ ivotiwe i danima iz-gladwivani, lagano su mu~eni dosmrti. U nekoliko slu~ajeva Sr-bima zatvorenicima su davaninoèvi pa im je nare|ivano daubijaju jedan drugog ili da se sa-mi suo~e sa smr}u. Upla{eniqudi su na kraju napadali jedandrugog.

Kada bi neki podlegli rana-ma, muxahedin bi im odsekao gla-vu, satarom ili testerom, a onikoji su jo{ uvek bili ̀ ivi bili suprisiqavani da poqube odse~e-ne glave koje su potom pribijanena debla drve}a. Zarobqenicisu ve{ani naopako, prikivaniekserima, ili su im muxahedini

vezivali cigle za genitalije i gurali ih u burad gde su lagano potapa-ni vu~eni teìnom cigala.

KRVAVE EGZEKUCIJEVideo-trake ovih krvavih egzekucija mogle su se navodno tako

lako nabaviti da su ~ak bile i na policama video prodavnice uKulturnom centru u Zavidovi}ima. Pripadnik bosanske vojske, kojije sluìo rame uz rame sa stranim muxahedinima, potvrdio je to no-vinarima: “Oni vole da ubijaju. Kad god su mogli da ubiju nekoga no-èm, ~inili su to“.

Da bi obezbedila pobedu, Armija BiH (pod komandom pukov-nika Refika Lenda, komandanta operativne grupe “Bosna” u @ep~ui Zavidovi}ima), mobilisala je neke od elitnih i najstra{nijihsnaga ukqu~uju}i poznate “Crne labudove” i Katibat el muxahedin.Na zahtev bosanske vlade, arapsko-avganistanske jedinice su na-pustile Zenicu i Travnik i okupile se u bazi na liniji fronta uZavidovi}ima. Polaze}i iz Zavidovi}a, muxahedini su imali zaciq da osvoje strategijske planine oko Bawa Luke, u svom najambi-cioznijem poduhvatu, operaciji ”Badr”. “Strani gerilci, ovaj putpod komandom legendarnog Moataza Bilaha, imali su precizan za-datak da zauzmu planine Po~eqevo i Paqenik. Lokacija i veli~i-na Paqenika, severno od Travnika, sa najvi{im vrhom na Vla{i}-kim planinama (1.943 m), prirodno je predstavqala kqu~nu stra-tegijsku prepreku u tom rejonu. [tavi{e, tamo je bio instaliranvaàn primopredajnik RTV. Arapski ratnici koji su dobili ovaj za-datak, a za koje se tvrdilo da ih sada ima preko 10.000, utvrdilisu svoju odluku prepri~avaju}i legendu o tome kako je Paqenik, naneki na~in, smatran ”svetim” za Srbe jer je to bilo mesto gde su selokalni partizani uspe{no opirali nacisti~kim snagama u Drugomsvetskom ratu. Bosanci su tri godine poku{avali da osvoje Paqe-nik, ali nisu uspevali.

Desetog septembra 1995, u {est ujutru, odmah nakon jutarwemolitve, muxahedinske snage pod komandom Moataza Bilaha krenu-le su ka svom ciqu. Na osnovu nekoliko pri~a, u svega nekoliko mi-nuta zauzeli su oba vrha uprkos jakoj ki{i i vetru. Obave{tajnioficir koji je prisustvovao napadu bio je impresioniran onim{to su muxahedini uradili: “Oko 300 wih je ustalo i po~eli su datr~e prema srpskoj liniji urlaju}i Alahu akbar... Bilo je nevero-vatno. Mogli ste da vidite kako padaju pogo|eni i ponovo ustaju itr~e... kao ìvotiwe. Srbi su se povukli.“ I zaista, srpske snagesu napustile Vozu}e i za vreme borbe, Abu Tabit al Muhaxir i Mo-ataz Bilah, komandanti stranih jedinica, pobedonosno su u{li uprazan grad. Nakon dvodnevne operacije arapsko-avganistanskigerilci su se vratili u svoju bazu na frontu. Srbi su pretrpelite{ke gubitke i izgubili nekoliko tenkova i drugo te{ko naoruà-we koje su zajedni~kim snagama zarobili Arapi i Bosanci. Stran-ci su se na neopisiv na~in pona{ali prema srpskim zarobqenici-ma: oni sre}niji su, na zahtev Anvara [abana, mogli da se preo-brate u islam. Prema izjavama nekih muxahedina, nekoliko wih jeprihvatilo ponudu.

(Kraj)

Razmena zarobqenih muxahedina kod Zenice

1. septembar 2006.

8. septembra 1904.Sve~anost krunisawa kraqa Petra Kara|or|evi}a u Beograduprotekla uz znatno u~e{}e vojske. 8. septembar 1914.Po~ela austrougarska ofanziva preko Drine. Kao posebno te-{ke zapam}ene su borbe na Ma~kovom kamenu.10. septembar 1919. U Sen @ermenu kod Pariza zakqu-~en je mirovni ugovor Austrije ipobedni~kih sila u Prvom svet-skom ratu, koji je formalno potvr-dio propast Austrougarske monar-hije. 10. septembar 1945. U Norve{koj je pod optu`bom za iz-daju osu|en na smrt vo|a norve-{kih fa{ista Vidkun Kvisling. Bioje premijer marionetske vlade i pomogao nacisti~koj Nema~kojda okupira wegovu zemqu.12. septembar 1913. Ro|en je ameri~ki atleti~ar afri~kogporekla Xesi Ovens. Osvojio je ~etirizlatne medaqe na Olimpijskim igramau Berlinu 1936. Svojim pobedama iz-bezumio je nacisti~kog vo|u Hitlera,koji nije mogao da podnese takve uspehecrnca nad pripadnicima ”vi{e rase“.12. septembar 1916. Na Kajmak~alanu otpo~ela ofanzivasrpske vojske protiv Bugara i Nemaca.12. septembar 1920.Srpska pravoslavna crkva jeprogla{ena patrijar{ijom.12. septembar 1942. Po~ela bitka za Staqingrad.12. septembar 1943.Nema~ki komandosi su desan-tom, na osnovu Hitlerove na-redbe, oteli biv{eg fa{i-sti~kog diktatora Benita Musolinija,zatvorenika nove vlade Italije.14. septembar 1918.Po~ela èstoka srpska artiqerijskapriprema za proboj Solunskog fron-ta. Taj dan se u na{oj vojsci praznujekao Dan artiqerije. 14. septembar 1939. Helikopter VS-300 ruskog konstruk-tora Igora Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prviuspe{an helikopterski let u istoriji vazduhoplovstva. 14. septembar 1959. Sovjetska „Luna 2“ postala je prvi vasionski brod koji se spu-stio na Mesec.14. septembar 1995. Ruski predsednik Boris Jeqcin odbio je da potpi{e zakone Dr-àvne dume kojima bi se Rusija odrekla primene sankcija pro-tiv Jugoslavije i uvela ih protiv Hrvatske.15. septembar 1935.U Nema~koj donet Nirnber{ki zakon o iskqu~ivawu Jevreja izjavnog ìvota.

Pripremio Miqan MILKI]

1. septembar 1939.Napadom Nema~ke na Poqsku po~eo Drugi svetski rat. 1. septembar 1961.U Beogradu po~ela sa radom Prva konferencija {efova dràvai vlada nesvrstanih zemaqa.1. septembar 1969. Grupa oficira sa pukovnikom MoameromGadafijem na ~elu oborila je sa vlastikraqa Libije Idriza i proglasila repu-bliku.1. septembar 1991.Ratno vazduhoplovstvo JNA zaplenilo avi-on ugandske kompanije sa tovarom oru`jaza Hrvatsku, poznat kao “Kika{“.1. septembar 1999. UNHCR je saop{tio da je od juna, kada su okon~ani sukobi na Ko-sovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, ada se na Kosovo vratilo 772.300 Albanaca.2. septembar 1945.Kapitulacijom Japana zavr{en Drugi svetski rat. U ratu je u~e-stvovala 61 dràva sa 2,1 milijardom stanovnika, a pod oru`-jem je bilo oko 110 miliona qudi. Ukupni qudski gubici iznosilisu oko 50 miliona, od toga oko 30 miliona civilnih `rtava.4. septembar 1839.Doneta prva Uredba o praznicima u Kneèvini Srbiji kojom jeregulisano svetkovawe nedeqe i verskih praznika. Uredbom sesvakom Srbinu zabrawuje obavqawe bilo kakvog posla na danpraznika.4. septembar 1844.Pope~iteqstvo prosve{tenija (Min-istarstvo prosvete) Srbije na ~elu saJovanom Sterijom Popovi}em odobriloje osnivawe Narodnog muzeja u Beogradu. 4. septembar 1886. Apa~ki poglavica Xeronimo, vo|a jedne odnajve}ih pobuna ameri~kih Indijanacaprotiv belih porobqiva~a, predao se uSkeleton kawonu u Arizoni ameri~kom ge-neralu Nelsonu Majlsu. 5. septembar 1899. Umro je srpski dràvnik i istori~ar JovanRisti}, vo|a Liberalne stranke, jedan odnajzna~ajnijih srpskih diplomata 19. veka.Bio je ~lan Dru{tva srpske slovesnosti iSrpske kraqevske akademije, dvaput regenti ~etiri puta premijer Srbije.5. septembar 1972. Palestinski teroristi ubili su u Minhenu11 izraelskih sportista, u~esnika Olim-pijskih igara, koje su prethodno oteli.6. septembar 1914. Na zahtev saveznika posle pobede na Ceru, srpska vojska po~elaje operacije protiv Austrijanaca u Sremu i isto~noj Bosni, po-znate kao bitka na Drini. 6. septembar 1914. Francuske trupe, za britanskim ekspedicion korpus, krenule ukontraofanzivu na frontu {irokom 500 kilometara, ~ime je po~e-la prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj . 6. septembar 1944. Jedinice Crvene armije izbile na jugoslovensko-rumunsku grani-cu, a savezni~ka avijacija bombardovala Leskovac kada je pogi-nulo vi{e od 1.000 na{ih qudi, a grad te{ko razoren.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

73

V

U


lada Srbije bila je 13. avgusta pokroviteq centralne proslave kojom je obele-èna dvestagodi{wica znamenite Mi{arske bitke. Svetkovinu u Mi{aru kod[apca organizovao je Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva ra-da, zapo{qavawa i socijalne politike Republike Srbije.Manifestacija je po~ela u crkvi u obli`wem Oridu, gde je 1806. godine bila

sme{tena ustani~ka bolnica. Vladika {aba~ko-vaqevski Lavrentije i mitropolit da-brobosanski Nikolaj, uz sasluèwe 12 sve{tenika, tu su sluìli Svetu arhijerejskuliturgiju i parastos vo`du Kara|or|u i mi{arskim junacima.

Visoke dràvne i vojne po~asti odate su polagawem venaca pred spomenik u Mi-{aru, po~asnim plotunom i intonirawem himne “Boè pravde“. Vence su poloìli drTrivo In|i} i ministar unutra{wih poslova Dragan Jo~i}, kao izaslanici predsed-nika Srbije i predsednika Vlade, delegacije Ministarstva rada, zapo{qavawa i so-cijalne politike, General{taba Vojske Srbije sa general-majorom Petrom Radoj~i}emna ~elu, Skup{tine op{tine [abac, princ Aleksandar Kara|or|evi} i predstavnicivi{e nevladinih organizacija koje neguju tradicije oslobodila~kih ratova Srbije.Deo puta od {aba~kog prigradskog naseqa Jelen~a do sela Mi{ar otvorio je mini-star za kapitalne investicije Srbije Velimir Ili}.

U ime Vlade Srbije, ministar Dragan Jo~i} je tom prilikom naglasio da su na mi{ar-skom poqu prvi put posle Kosova svi Srbi bili zajedno i da je “posle 500 godina, ovde naMi{aru, nastavqena je Kosovska bitka, a kosovski zavet osvanuo na ustani~kom barjaku.Kara|or|e i wegovi vitezovi pridruìli su se kosovskim junacima, znaju}i da ne moè bi-ti slobode bez slobodnog Kosova. Kako tada, tako i danas, kada se susre}u 1806. i 2006.godina. Dana{wa bitka za Kosovo vodi se pregovorima u kojima Srbija ponavqa da ne}epristati na ono na {ta nikad nije pristajala nijedna slobodna demokratska zemqa“.

Boj na Mi{aru, koji se odigrao 13. avgusta (po novom kalendaru), jedna je od naj-va`nijih i najve}ih pobeda tokom celog Prvog srpskog ustanka. Tom istorijskom doga-|aju posve}ena je i jedna od najlep{ih pesama slepog pesnika Filipa Vi{wi}a, koji je

Posle 500 godina, ovde naMi{aru, nastavqena je Kosovskabitka, a kosovski zavet osvanuo naustani~kom barjaku. Kara|or|e iwegovi vitezovi pridruìli su sekosovskim junacima, znaju}i da nemoè biti slobode bez slobodnogKosova. Kako tada, tako i danas,kada se susre}u 1806. i 2006.godina. Dana{wa bitka za Kosovovodi se pregovorima u kojimaSrbija ponavqa da ne}e pristatina ono na {ta nikad nijepristajala nijedna slobodnademokratska zemqa – rekao jeministar Dragan Jo~i}.

Pobeda na Ceru zabeleèna je u istoriji ikao prva savezni~ka pobeda u Prvom svetskomratu. Vest o pobedi srpskevojske brzo je obi{la svet.U ~ast heroja sa Cera i srpske vojske, zvona nacrkvi Notr dam u Parizuzvonila su puna 24 ~asa...

TRADICIJE

SVEÂNOST POVODOM200 GODINAMI[ARSKE BITKE

OBELE@ENA92. GODI[WICACERSKE BITKE

VESNICISLOBODE

POMENJUNACIMA

nedequ, 20. avgusta, u Tekeri{u podno planine Cer, odràna je prigodna sve~a-nost povodom obeleàvawa 92. godi{wice ~uvene Cerske bitke. Tada je srpskavojska izvojevala prvu vojni~ku pobedu nad agresorskom austrougarskom vojskomkoja je 12. avgusta 1914, upadom preko Drine iz pravca Bosne, otpo~ela osvaja~-ki pohod na Kraqevinu Srbiju.Na spomenik-kosturnicu cerskim junacima vence su poloìle delegacije Vlade

Srbije, lokalne samouprave Loznice i [apca, bora~kih organizacija i udruèwa, teGeneral{taba Vojske Srbije koju je predvodio na~elnik Uprave za operativne poslovegeneral-major Qubisav Todorovi}.

Posle intonirawa dràvne himne ”Boè pravde”, koju je izveo orkestar VojskeSrbije, plotunom po~asne jedinice iz sastava Vaqevske motorizovane brigade odataje po~ast izginulim junacima sa Cera. Na kraju sve~anosti kulturno-umetni~ko dru-{tvo ”Jadar” iz Le{nice izvelo je prigodan program.

Cerska bitka je trajala pet dana: od 15. do 19. avgusta 1914. godine. Najodsud-nije borbe izme|u srpskih i austrougarskih trupa bile su na padinama planine Cergde je i re{en ishod bitke briqantnom pobedom srpske vojske.

Glavni strateg pobede bio je komandant Druge armije srpske vojske general StepaStepanovi}. Za veoma uspe{no komandovawe u bici, Vrhovna komanda unapredila gaje u ~in vojvode.

O èstini bitke govori podatak da se u woj sukobilo oko 200.000 austrougar-skih i 180.000 srpskih vojnika. Gubici u qudstvu na obe strane bili su ogromni: iz

G

75

u woj pokazao milost za poraène i zavr{io je stihovima koji supostali “lozinka” srpske istorije tokom posledweg veka “Srbijase umirit ne moè“.

Na skupu punom pijeteta prema delima slavnih i hrabrihpredaka, prisutnima se obratio i princ Aleksandar Kara|or|e-vi}, koji je istakao da je poraz Sulejman-pa{e Skopqaka od Ka-ra|or|a primer dobrog planirawa i poznavawa taktike, timskograda i sloge – danas toliko potrebnih Srbiji.

Predsednik op{tine [abac Milo{ Milo{evi} ukazao jeda su sloboda i zemqa u kojoj ìvimo plod mnogobrojnih `rtava ina potrebu wihovog ve~nog nezaborava.

Proslava velikog jubileja nastavqena je kulturno-umetni~-kim programom “Vesnici mira“ u izvo|ewu Narodnog pozori{tau Beogradu i zavi~ajnog KUD “Abra{evi}“, koju je reìrao Sa{aGabri}. Dan ranije u {aba~kom pozori{tu odigrana je drama Kr-stivoja Ili}a “Mi{arska bitka“, a ~asnu titulu mi{arskog juna-ka u tradicionalnom kowi~kom vi{eboju, odrànom na plaìStari grad, kraj zidina sredwovekovne tvr|ave koju su opsedalemnoge vojske, a 1806. osvojili Kara|or|evi ustanici, poneo jeGoran Vuleti} iz [apca.

Dimitrije STEFANOVI]

130 GODINA OD BITKE KOD GORWEG ADROVCA

odine 1876. mala KneèvinaSrbija objavila je rat veli-koj i jo{ mo}noj Turskoj.No, plemeniti ciqevi i

rodoqubivi zanos – da seoslobodi srpski narod odotomanskog ropstva – nisubili dovoqni i za uspe{novo|ewe tog rata.

Srpska narodna vojskakneza Mihaila Obrenovi}a,sa svojim zastarelim naoru-àwem i nedovoqno obu~enimstare{inama, nije mogla da senosi sa brojnijom i opremqeni-jom turskom silom. Ostav{i bezsaveznika (osim Crne Gore), u tomdramati~nom trenutku, Srbiji nije bilolako. Ipak, ruku podr{ke maloj i hrabroj Srbi-ji pruìo je Sveslovenski komitet u Rusiji koji je, uz prikupqawenov~ane pomo}i, slao i ruske dobrovoqce na srpsko rati{te.Pretpostavqa se da je tada u Srbiju do{lo od 2.500 do 3.000 Ru-sa. Me|u wima bio je i pukovnik Nikolaj Nikolajevi~ Rajevski.

Unuk slavnog generala i heroja otaxbinskog rata 1812, Rajev-ski je bio veoma sposoban ~ovek: zavr{io je Moskovski univerzi-tet, govorio je vi{e stranih jezika i, u svojoj tridesetoj godini, ve}bio – kowi~ki pukovnik.

U Srbiju je Rajevski stigao po~etkom avgusta 1876. gde se ja-vio generalu êrwajevu, u to vreme komandantu Moravske vojske.On mu je, cene}i wegove vojni~ke vrline, poverio komandu nad de-snim krilom srpskih trupa na levoj obali Ju`ne Morave.

Posle bitke na [umatovcu, u kojoj su Srbi izvojevali pobeduu tom ratu, 20. avgusta do{lo je do qutog boja sa Turcima kod Adrov-ca. Komandant rezerve, kapetan Radomir Putnik, uputio je dva ba-taqona u pomo} na{im jedinicama, ali ni to nije bilo dovoqno.Videv{i da Turci nezadrìvo napreduju êrwajev {aqe Rajevskogna te poloàje. Po dolasku Rajevski sa srpskim oficirima odmahdovodi u red srpsku vojsku i nare|uje da truba~i i dobo{ari dajuznak za juri{… Tako je po~ela odsudna bitka kod Adrovca. Dva sa-ta kasnije, neprijateqski kur{um pogodio je Rajevskog u glavu i od-mah ga usmrtio.

U izve{taju koji je generalu êrwajevu poslao kapetan Kosta[umanovi} navodi se da je Rajevski sve vreme bitke stajao na po-loàju baterije i li~no komandovao.

I, dok su borbe jo{ trajale, telo Rajevskog je preneto sa boji-{ta i sahraweno u porti manastira sveti Roman. Telo je zatim pre-neto u Beograd i posle sve~anog ispra}aja na savskom pristani-{tu, Rajevski je sahrawen na svom porodi~no imawu, u selu Razu-movka, u tada{woj Kijevskoj guberniji.

Posle rata, na mestu pogibije, wegovi ratni drugovi podiglisu mu skroman spomenik od kamena na kome pi{e: Ruski pukovnikNikola Rajevski pogibe u borbi sa Turcima na ovom mestu 20. avgu-sta 1876. godine.

U Gorwem Adrovcu wegova snaha Marija, èna brata Mihaj-la, podigla je, u wegovu ~ast, 1903. crkvu Svete trojice (u narodupoznata kao ruska crkva), dok je Rajevskog Lav Tolstoj, u liku grofaAlekseja Vronskog, ovekove~io u svom romanu “Ana Karewina”.

Obeleàvawe 130 godina od bitke kod Gorweg Adrovca i po-gibije pukovnika Rajevskog odrà}e se 2. septembra ove godine.Kako se o~ekuje, na sve~anost }e do}i i potomci legendarnog Rusa,pukovnika Rajevskog.

Ranko BABI]

OBELE@ENE GODI[WICE

Pod pokroviteqstvom Vlade Srbije i u organizacijiSektora za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva rada,zapo{qavawa i socijalnu politiku Republike Srbije, nedav-no su obeleène jo{ tri godi{wice. Sa Zadu`binom “KraqPetar Prvi“ iz Topole, u crkvi svetog \or|a na Oplencu 16.avgusta obeleèna je 85. godi{wica od smrti kraqa PetraPrvog Kara|or|evi}a – Oslobodioca (1844–1921).

Dva dana kasnije, 18. avgusta, na lokalitetu “[an~evina Ivankovcu“ kod ]uprije obeleèna je 201. godi{wicaznamenitog Boja na Ivankovcu.

PUKOVNIKRAJEVSKI

Spomenik u Tekeri{u izginulim junacima na Ceru

Sni

mio:

Mom

~ilo

[I

QKO

VI]

borbenog stroja srpske vojske izba~eno je 259 oficira i vi{eod 16.000 poginulih i rawenih podoficira i vojnika. Austrou-garska vojska je imala 27.500 poginulih, rawenih i zarobqenihoficira, podoficira i vojnika, te ogromne gubitke u borbenimsredstvima.

Pobeda na Ceru zabeleèna je u istoriji i kao prva save-zni~ka pobeda u Prvom svetskom ratu. Vest o pobedi srpske voj-ske brzo je obi{la svet. U ~ast heroja sa Cera i srpske vojske,zvona na crkvi Notr dam u Parizu zvonila su puna 24 ~asa...

Dobrivoje STANOJEVI]


AKTUELNO

Najlak{e je – poricati; to jest: poricati neta~no, strasno, neumere-no. Najteè je – hvaliti. To jest: hvaliti po zasluzi. Za to je ~ovekupotrebna istinska ve{tina. Ali, ne zato da bi hvalio uprazno ili,tim pre, laskao (to je, ve}, ume}e samo po sebi!), ve} radi ~asne,iskrene i zasluène pohvale koju tako retko moè{ da ~uje{ u ì-

votu i koja tako jako nedostaje.Da bi zasluèno hvalio, ~ovek mora nau~iti da istinski di{e u

stihiji objektivnosti. On mora dobro znati da je re~ ne o subjektivnoj“qubaznosti”, li~nom “zadovoqstvu” ili sopstvenoj “nasladi”, nego orealnoj osobini dela, pesme, sonate itd. Svet je prepun slu~ajeva kadane{to ne samo vaqano, nego i savr{eno, qudima “nije po ukusu”, a ru-`no i sitno postiè “veliki uspeh”. Zato, objektivna pohvala govori neo subjektivnom “zadovoqewu” ili “zadovoqstvu”, ve} o stvarno vaqanomodnosu. To je sasvim nenalik na “ah, to mi ~ini veliko zadovoqstvo”, ve}pre na “to je lepo”, “zna~ajno”, “samosvojno”, “savr{eno”, mo`da – “div-no, istinito, pravedno”. Neka, uz to, jo{ ili ve}, nema aplauza – delo }egovoriti samo za sebe; “delo hvali majstora”, tim pre ako je majstorskroman ili, uop{te, sklon smirenosti. Objektivna pohvala proizilaziiz samog dela, a onaj koji hvali istupa tak kao predstavnik tog delawa.

Razume se, on mora ovladati izvesnom stru~no{}u i snagom rasu|i-vawa u odgovaraju}oj oblasti. îzmar koji hvali, mere}i sve svojim ar-{inom, mora biti spreman na pitawa o razlozima svoje pohvale. Tada}e ga razobli~iti za~uv{i wegove zamr{ene, nepovezane, prazne odgo-vore. Uostalom, pohvaqeni su veoma retko skloni detaqno propitivatihvaliteqe; ali zavidqivi suparnici – zauzvrat, ~esto dlaku cepaju na~e-tvoro...

Ve{tina objektivne pohvale zahteva jo{ i mnogo drugoga. Tako, po-hvala mora – unutra i spoqa – biti ne{to vi{e od skrivenog i prefiwe-nog egoizma, od umewa da se prave komplimenti. Koji hvali mora da sepridràva, skoro pokloni~ki, ideje iskrenosti, ube|enosti, da hvali odsrca; a ipak da bude slobodan od svake glume, od svake proze, prenema-gawa i cifrawa. On mora imati jedan jedini ciq – istinu; wemu ne tre-ba milost hvaqenoga i slava “prvootkriva~a” koji se trudi da na sve-tlost dana izvu~e novi dar. Objektivnost je skromna; objektivna pohvalaodi{e celomudreno{}u. Ona je krotka; ona zna da se wena snaga ra|aiz duhovne dubine i ne zahteva usiqenost. Katkad sve zavisi ne od toga{ta je, odista, re~eno, nego od toga, na koji na~in je to re~eno. êsto jedovoqan jedan pogled; mo`da suza u oku kaè vi{e od svake krasnore~i-vosti...

Me|utim, sve se odvija u potpunoj osobenosti i posebnosti, kadaima{ posla sa velikim ~ovekom. Tada uvek vaqa ra~unati s tim da on ̀ i-vi u sferi objektivnosti i da vlada osetqivo{}u koja ~esto prelazi u ja-snovidstvo; da on prefiweno ose}a svaku prethodno pripremqenu lasku,neiskrenost, izve{ta~enost, glumu, i da ih prezire; da mu treba malo ka-ko bi mnogo shvatio; da ta~no zna kako treba protuma~iti wegovo deloili wegov rad; da on, napokon, zna svoju cenu.

I ako sve to uzmete u obzir i uravnoteìte, onda shvatite da objek-tivna pohvala u sebi krije nameru koja glasi – “ja sam tako|e jedan odobjektivnih qudi i zajedno sa vama mogu da kaèm odlu~uju}u re~”. Duhov-na zrelost i ve{tina pretpostavqaju stvarala~ki akt, prefiweno ose-}awe mere i oblika, objektivno-procewiva~ki dar.

Mo`da i zato tako retko ~uje{ zasluènu pohvalu. Ko nije sposo-ban za to, gubi se u neobjektivnim qubaznostima; a ko je sposoban, ~e-sto sa uzdràva – iz skromnosti. Jer, atmosfera velikih darova ~ini~oveka skromnim.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

VE[ TINA POHVALEVERSKI PPRAZNICI1–15. septembra

Pravoslavni3. septembar – Sve{tenomu~enik Rafailo [i{atova~ki4. septembar – Sveti mu~enik Agatonik – sve{te-nomu~enik Gorazd ê{ki8. septembar – Sveti mu~enici Adrijan i Natalija10. septembar – Sabor srpskih svetiteqa11. septembar – Usekovawe glave Svetog JovanaKrstiteqa12. septembar – Prenos mo{tiju svetog Aleksandra Nevskog14. septembar – Prepodobni Simeon Stolpnik

Rimokatoli~ki8. septembar – Ro|ewe Blaène Djevice Marije– Mala Gospa14. septembar – Uzvi{ewe Svetog Krià

U vreme cara Idoda Antipe, sina starog Iroda, ubi-ce vitlejemske dece, propovedao je u Galileji sveti JovanKrstiteq. Po{to je car oterao svoju zakonitu ènu i uzeoènu svoga ìvog brata Filipa Irodijadu, sveti Jovan us-tao je protiv tog bezakowa i zbog toga dospeo u tamnicu.

Na jednoj sve~anosti, zanesen igrom Irodijadine k}e-ri Salomije, car joj obe}a da }e joj ispuniti svaku èqu.Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatraìla svetiteqevuglavu, a pijani car joj je ispunio èqu i posekao svetog Jo-vana. U~enici svetog Jovana uzeli su no}u wegovo telo i~asno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom je-zik Jovanom i glavu zakopala na neko ne~isto mesto.

Uskoro je sve ove zlotvore stigla zasluèna kazna pasu skon~ali svoj ìvot u bedi i ponièwu.

Smrt Jovana Krstiteqa dogodila se pred Pashu, apraznovawe 29. avgusta (11. septembra po novom kalenda-ru) ustanovqeno je zato {to je toga dana osve}ena crkvakoju su nad Jovanovim mo{tima u Sevastiji, podigli carKonstantin i carica Jelena.

USEKOVAWE GGLAVE SSVETOG JOVANA KKRSTITEQA

Iako na nedavno odrànom takmi~ewu u Hrvatskojreprezentativci Vojske Srbije nisu uspeli daosvoje dovoqan broj bodova kako bi sekvalifikovali na Svetsko prvenstvo, najboqeplasirani pentatlonci na{e vojne reprezentacijedobili su poziv da, u kategoriji “posmatra~a”,u~estvuju na Svetskom vojnom prvenstvu u pentatlonukoje je od 16. do 26. avgusta odràno u Austriji

77

Na{i takmi~ari zauzeli su upojedina~nom plasmanu 131, 132.i 136. mesto od 155 takmi~ara,{to ne zvu~i dobro. Ali, kada seuzme u obzir da su sva trojica go-tovo u svih pet disciplina – ga|a-we iz pu{ke, savla|ivawe penta-tlonskih prepreka, plivawe sapreprekama, bacawe projektila uciq i udaq i kros-kantri, tr~awena 8.000 metara – popravili svo-je rezultate u odnosu na Jastre-barsko, to govori da uz jo{ kvali-tetnije uslove i mogu}nost izlaskana me|unarodnu takmi~arsku scenuprave rezultate tek treba o~eki-vati. Tome ide u prilog i podatakda su najboqe rezultate na ovomtakmi~ewu postigli sportisti kojiimaju vi{e od trideset godina, ana{ najstariji takmi~ar ima okodvadeset i pet.

Ono {to svakako ne smemoizostaviti u ovom izve{taju jesteveliki gest prijateqstva koji suSlovenci iskazali prema na{imtakmi~arima. Naime, srpski pen-tatlonci ne samo da su se pripre-

mali koriste}i pu{ke i municiju slovena~kih sportista na za-jedni~kim pripremama u Somboru, ve} su i na Svetskom prven-stvu u Austriji ga|ali iz istih pu{aka iz kojih su ga|ali Slo-venci! Kada je re~ o sportistima strelcima to je zaista mnogo.

U vreme trajawa Svetskog prvenstva u Austriji, komitetCISM-e za vojni pentatlon precizirao je i kalendar takmi~e-wa za slede}u godinu iz koga je potpukovnik Stefanovi} izdvo-jio takmi~ewa u junu u Hrvatskoj i julu u Nema~koj na koja bina{i takmi~ari trebalo da odu. Tom prilikom trebalo bi daizbore normu za odlazak na Svetske vojne igre koje }e bitiodràne u oktobru 2007. godine u Indiji.

Potpukovnik Stefanovi} je tako|e rekao da se od po~etka go-dine srpska vojna pentatlon reprezentacija drasti~no smawila.

– Zbog nerazumevawa u wihovim mati~nim jedinicama gdese odlazak sportiste na pripreme doìvqava kao odlazak naodmor, a u stvarnosti bi mnogi zbog velikih napora koji se iz-iskuju odustali ve} drugog dana, pentatlon reprezentacija spa-la je sa dvanaest, trinaest sportista na pet, {est. Iako sujedno vreme dolazili na pripreme, zbog pomenutih razloga ureprezentaciji vi{e nisu potporu~nici Nikola Peri} i Niko-la Nikolovski, kapetan Goran Coli} i kapetan prve klase Ne-nad Milosavqevi}. Treba imati na umu i da je vojni pentatlonsport koji nikome ne donosi novac i svi treniraju samo sa jed-nim ciqem – da osvoje zlatnu medaqu za svoju reprezentaciju,dràvu ili jedinicu – rekao je potpukovnik Stefanovi}.

S. SAVI]

S T I C AW EI S K U S T VA

53. SVETSKO VOJNO PRVENSTVO U PENTATLONU

Pozivom srpskim vojnim pentatloncima da u~estvuju na Svet-skom prvenstvu, organizator i komisija za pentatlon uCISM-i èleli su da podrè razvoj tog sporta u na{oj ze-mqi i odaju priznawe za dosada{wi napredak. U Austrijusu se tako, u pojedina~noj konkurenciji, takmi~ili potpo-

ru~nici Dubravko Mari} i Mladen Stamenkovi} i student sta-riji vodnik @eqko Vujinovi}. Sa wima je u Viner Naj{tatu bioi wihov trener potpukovnik Slobodan Stefanovi} dok zbogzdravstvenih razloga na takmi~ewe nije oti{ao Mladen Mi-trovi} i @eqko ]ori}, zbog profesionalnih obaveza.

Na takmi~ewu su u~estvovali predstavnici 25 zemaqa u mu-{koj konkurenciji i devet u ̀ enskoj, te trinaest takmi~ara u katego-riji “posmatra~a”, koji su se prvi put pojavili na svetskom prven-stvu u pentatlonu i nadmetali se u pojedina~noj konkurenciji. Ekip-no najuspe{niji u mu{koj i u ènskoj konkurenciji bili su Kinezi.Drugi u mu{koj konkurenciji bili su Belorusi, a tre}i Nemci, doksu u kategoriji ̀ ena drugo mesto osvojile pripadnice oruànih sna-ga Rusije, a tre}e Norveànke.

SVETSKO VOJNO PRVENSTVO U XUDOUEkipa Vojske Srbije u xudou, studenti Vojne akademije

Sr|an \uri}, Sr|an Popovi} i Vladan Mastilovi} i voj-nik \or|e Medakovi}, otputovala je 28. avgusta sa trene-rima Brankom Ra{ovi}em i Du{anom Jakovqevi}em u Vin-kovce, gde }e od 28. avgusta do 5. septembra u~estvovatina 32. svetskom vojnom prvenstvu u xudou.

SPORT

V O J N A A K A D E M I J ARASPISUJE

KONKURSZA IZBOR I REIZBOR ZA NASTAVNIKE I SARADNIKE

u {kolskoj 2006/2007. godini


KONKURSI

14 za predmet Veza i primewena elektronika, izbor - jedan vi{i predava~ (uslovi: PV, F ̂major - potpukovnik, PG 10,

VES 31898 ili 31798);

15. za predmet Ra~unari u sistemu veza, izbor- jedan vi{i predava~, (uslovi: PV, F ̂major - potpukovnik, PG 10,

VES 31898 ili 31798);

16. za predmet Elektronsko izvi|awe, izbor- jedan, vanredni profesor (uslovi: PV, F ̂pukovnik, PG 07, VES

32099);

17. za predmet Protivelektronska dejstva, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 10,

VES 32098);

18. za predmet Protivelektronska za{tita, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 10, VES32098);

19. za predmet Radio-relejni ure|aji i sistemi, izbor - jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG

07 VES 31899);

20. za predmet Artiqerijsko pravilo ga|awa i teorija artiqerijskogga|awa, izbor

- jedan u zvawe vi{eg predava~a (uslovi: PV, F ̂pukovnik, PG 08,VES 31298);


- jedan u zvawe vi{eg predava~a (uslovi: PV, F^ potpukovnik, PG12, VES 31298 ili 31278);

22. za predmet Artiqerijsko pravilo ga|awa i teorija artiqerijskogga|awa, reizbor

- jedan u zvawe predava~a (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 12, VES31201);


- jedan u zvawe vi{eg predava~a (uslovi: PV, F ̂pukovnik, PG 08,VES 31298).

24. za predmet Artiqerijsko izvi|awe i topografsko-geodetska pri-prema u artiqeriji, izbor

- jedan u zvawe predava~a (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 12, VES31201);

25. za predmet Artiqerijsko izvi|awe i topografsko-geodetska pri-prema u artiqeriji, izbor

- jedan u zvawe instruktora (uslovi: PV, F^ major, PG 13, VES31201);

26. za predmet Teorija i pravila ga|awa naoruàwem oklopno-mehani-zovanih jedinica, reizbor

- jedan u zvawe vi{eg predava~a (uslovi: PV, F ̂pukovnik, PG 08,VES 31498);

27. za predmet Teorija i pravila ga|awa naoruàwem oklopno-mehani-zovanih jedinica, izbor

A) Za nastavnike 1. za predmete Sistemi vo|ewa i upravqawa i Sistemi vo|ewa i upra-vqawa raketa, izbor

- jedan u zvawe docenta (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08, VES32179);

2. za predmete Tehnologija odràvawa elektronskih TMS, Poznavawe iodràvawe energetskih i telekomunikacionih sredstava, Poznavawesredstava veze i izvora energije, izbor

- jedan u zvawe docenta, (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08, VES32179);

3. za predmet Radarske antene, izbor- jedan u zvawe docenta (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08, VES

32179);

4. za predmete Radiorelejna tehnika i Radio i radarska tehnika, iz-bor

- jedan u zvawe docenta, (uslovi: PV, F ̂potpukovnik-pukovnik, PG10, VES 32179);

5. za predmete Poznavawe ubojnih sredstava i Tehnologija odràvawaubojnih sredstava, izbor

- jedan u zvawe docent – vanredni profesor (uslovi: PV, F^pukovnik, PG 07, VES 32179);

6. za predmet Tehnologija odràvawa motornih vozila, izbor jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PV, F ̂pukovnik, PG 07, VES32179);

7. za predmet Mehanika leta, - jedan, reizbor docent (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08, VES

32279);

8. za predmet Tehnika, tehnologija i organizacija proizvodwe hrane,izbor

- jedan u zvawe vanredni – redovni profesor, (uslovi: PV, F ̂pu-kovnik, PG 07, VES 32479);

9. za predmete Poznavawe intendantske opreme sa osnovama tehnolo-gije i Organizacija i ekonomika odevawa, izbor


10. za predmet Tehnika i tehnologija odràvawa intendantske opreme,izbor


11. za predmet Ra~unovodstvo, izbor- jedan u zvawe docenta (uslovi: PV, F ̂major-potpukovnik, PG 10,

VES 33179;

12. za predmet Telefonsko-telegrafski ure|aji i sistemi, izbor - jedan u zvawe docenta (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08, VES

31899);

13. za predmet Radio teleprinterski ure|aji i sistemi, reizbor - jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik –

pukovnik , PG 09, VES 31898 ili 31798);

- dva u zvawe predava~a (uslovi: PV, F^ major-potpukovnik, PG12, VES 31401);

28. za predmet Teorija ga|awa naoruàwem pe{adije, izbor- jedan u zvawe predava~a (uslovi: PV, F^ major-potpukovnik, PG

12, VES 31101);

29. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG

07, VES 31199);

30. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08,

VES 31198);

31. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 10,

VES 31198);

32. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- tri u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik, PG 12,

VES 31198);

33. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- dva u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ major-potpukovnik,

PG 13, VES 31198);

34. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- dva u zvawe predava~ (uslovi: PV, F ̂kapetan prve klase - major,

PG 14, VES 31101);

35. za predmet Artiqerijsko-raketni sistemi i oprema, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08,

VES 31298);36. za predmet Artiqerijsko-raketni sistemi i oprema, izbor

- dva u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik-pukov-nik, PG 10, VES 31298);

37. za predmet Artiqerijsko-raketni sistemi i oprema, izbor- jedan u zvawe predava~ (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 12, VES

31201);

38. za predmet Naoruàwe i ga|awe OMJ, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 08,

VES 31498);

39. za predmet Naoruàwe i ga|awe OMJ, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 12,

VES 31498);

40. za predmet Borbena motorna vozila, izbor- jedan u zvawe predava~ (uslovi: PV, F^ major-potpukovnik, PG

13, VES 31401);

41. za predmet Zapre~avawe i savla|ivawe ve{ta~kih prepreka, izbor- tri u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik-pukov-

nik, PG 10, VES 31798);

42. za predmet Maskirawe i utvr|ivawe, izbor- dva u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik, PG 12,

VES 31798);

43. za predmet Inìwerijske konstrukcije, reizbor- jedan u zvawe asistenta (uslovi: CL, magistar nauka, BB 860);

44. za predmet Strategija, izbor- jedan u zvawe docent - vanredni profesor (uslovi: PV, F ̂pukov-

nik, PG 07, VES 31079);

45. za predmet Strategija, izbor- jedan u zvawe docent – vanredni profesor (uslovi: PV, F^ pu-

kovnik, PG 07, VES 31599);

46. za predmet Rukovo|ewe i komandovawe, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F ̂potpukovnik-pukov-

nik, PG 10, VES 31698);

47. za predmet Operatika, izbor

79


48. za predmet Taktika, reizbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik - pu-


49. za predmet Taktika, reizbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik – pu-


50. za predmet VOS, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik – pu-


51. za predmet VOS, izbor- jedan u zvawe vi{i predava~ (uslovi: PV, F^ potpukovnik – pu-

kovnik, PG 10, VES 31198).

B) Za saradnike1. za predmet Osnove telekomunikacija, izbor

- jedan u zvawe asistent (uslovi: PV, F^ major – potpukovnik, PG12, VES 32178);.

2. za predmete Tehnologija odràvawa radarskih sistema i Radio i ra-darska tehnika, izbor,

- jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 12, VES32178);

3. za predmete Radarskih sistemi i Radio lokacija , izbor, - jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂major – potpukovnik, PG

13, VES 32178);

4. za predmete Mehanika naoruàwa 1 i Mehanika naoruàwa 2 , reiz-bor,

- jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂kapetan prve klase – ma-jor, PG 13, VES 32178);

5. za predmet Opti~ki i optoelektronski ure|aji, izbor, - jedan u zvawe asistenta pripravnika (uslovi: PV, F^ kapetan

prve klase – major, PG 14, VES 32144);

6. za predmete Skladi{tewe i transport ubojnih sredstava i Analiza ipra}ewe stawa eksplozivnih materijala, izbor,

- jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂major – potpukovnik, PG12, VES 32178);

7. za predmete Tehnologija odràvawa motornih vozila i Motorna vo-zila, izbor,


8. za predmete Motori SUS i Termodinamika, izbor, - jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂major – potpukovnik, PG

12, VES 32178);

9. za predmete Merewa na motorima i motornim vozilima, Motornavozila to~ka{i i Teorija kretawa motornih vozila, reizbor,


10. za predmet Mikrotalasna merewa, izbor, - jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂kapetan prve klase – ma-

jor, PG 13, VES 32278);

11. za predmet Pogon letelica, izbor, - jedan u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F ̂kapetan – ka-

petan prve klase, PG 14, VES 32243);12. za predmet ̂ vrsto}a letelice, izbor,

- jedan u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F ̂kapetan prveklase – major, PG 14, VES 31001);.

13. za predmet Ekspertni sistemi, Upravqawe projektima informacio-nih sistema, izbor,

- jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂major – potpukovnik, PG12, VES 33278);14. za predmet Ra~unarska grafika, Osnovi ra~unarske tehnike, izbor,

- jedan u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F ̂potporu~nik –kapetan, PG 16, VES 33214);

15. za predmet Objektno orijentisano programirawe, Informatika 1,Informatika 2, Informatika, izbor,

- jedan u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F ̂potporu~nik –kapetan, PG 16, VES 33214);

16. za predmet Poznavawe intendantske opreme sa osnovama tehnolo-gije i Tehnika i tehnologija odràvawa intendantske opreme, izbor,


17. za predmet Poznavawe prehrambenih proizvoda sa osnovama teh-nologije i tehnika tehnologija i organizacija proizvodwe hrane, izbor,

- jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F ̂kapetan prve klase – ma-jor, PG 13, VES 32478);

18. za predmet Tehnika, tehnologije i organizacija proizvodwe hrane,izbor,

- dva u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F^ kapetan prveklase – major, PG 14, VES 32401);

19. za predmet Tehnika, tehnologija odràvawa intendantske opreme,izbor,

- dva u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F^ kapetan prveklase – major, PG 14, VES 32401);

20. za predmet Ra~unovodstvo, izbor, - jedan u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F ̂kapetan prve

klase – major, PG 14, VES 33101);

21. za predmet Analiza materijalno-finansijskog poslovawa u VS, iz-bor,

- jedan u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PV, F ̂kapetan prveklase – major, PG 14, VES 33101, upisan PDS ekonomskog usmerewa);

22. za predmet Fizika, reizbor- jedan u zvawe asistenta (uslovi: CL, magistar fizi~kih nauka,

VES 63532);

23. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- tri u zvawe instruktor (uslovi: PV, F ̂potpukovnik, PG 12, VES

31101);

24. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- tri u zvawe instruktor (uslovi: PV, F ̂major, PG 13, VES 31101);

25. za predmet Pe{adijsko naoruàwe sa nastavom ga|awa, izbor- tri u zvawe instruktor (uslovi: PV, F ̂kapetan prve klase – ma-

jor, PG 14, VES 31101);

26. za predmet Artiqerijsko-raketeni sistemi i oprema, izbor- jednog u zvawe instruktor (uslovi: PV, F^ potpukovnik, PG 12,

VES 31201).

C) Za spoqne saradnike – nastavnici1. za predmet Radio lokacija, izbor

- jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PV, doktor nauka izoblasti radarske tehnike, VES 32179);

2. za predmet Protivelektronska dejstva i protivelektronska za{tita uelektronskim sistemima, izbor

- jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PV, doktor nauka izoblasti telekomunikacija, VES 32179);

3. za predmet Digitalne telekomunikacije, izbor- jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: CL, doktor nauka iz

oblasti telekomunikacija, ES 63539);4. za predmet Radio-relejni i satelitski sistemi, izbor

- jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: CL, doktor nauka izoblasti telekomunikacija, ES 63539);

5. za predmet Multipleksna tehnika i Usmerene radio veze i multi-pleksirawe, izbor

- jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: CL, doktor nauka izoblasti telekomunikacija, ES 63539);

6. za predmet Tehnologija odràvawa naoruàwa, izbor

KONKURSI


- jedan u zvawe docenta (uslovi: PV, doktorat iz oblasti naoru-àwa, VES 32179);

7. za predmet Organizacija i ekonomika ishrane, izbor- jedan u zvawe redovni-vanredni profesor (uslovi: CL, doktor

ekonomije ili agroekonomije, ES 61006);

8. za predmet Tehnika, tehnologije i organizacija obezbe|ewa vode zapi}e, izborj - jedan u zvawe docent vanredni profesor (uslovi: CL, doktortehnologije prerade vode ili doktor medicine, specijalista higijene imedicinske ekologije, ES 62517);

9. za predmet Moral vojske, izbor- dva u zvawe docent – vanredni profesor (uslovi: doktor nauka

ili G[U, VES 31079 ili 31099).

USLOVI KONKURSA

Kandidati moraju da ispuwavaju slede}e uslove:1) da su zavr{ili Vojnu akademiju, odgovaraju}i smer i specijalnostili odgovaraju}i civilni fakultet;2) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar (za pri-padnika VS);3) da ispuwavaju uslove za izbor u zvawe nastavnika za koje konkuri-{u predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistraìva~-kim ustanovama;4) da poseduju odgovaraju}u stru~nu spremu, odnosno akademski naziv: a) za izbor nastavnika: - docenta, vanrednog i redovnog profesora – akademski naziv doktornauka ili stru~no zvawe general{tabni oficir, - vi{eg predava~a – akademski naziv magistar nauka ili stru~no zva-we komandno{tabni oficir. - predava~a – vojna akademija ili odgovaraju}i civilni fakultet, b) za izbor saradnika:- asistenta – akademski naziv magistar nauka ili stru~no zvawe ko-mandno{tabni oficir. - asistenta pripravnika zavr{ena Vojna akademija ili odgovaraju}ifakultet sa prose~nom ocenom 8 (osam) i instruktora – zavr{ena Voj-na akademija ili odgovaraju}i fakultet sa prose~nom ocenom 7,50(sedam i po).5) za reizbor

– da su kandidati naredbom nadle`nog stare{ine postavqenina FM mesto nastavnika (saradnika) za koje se raspisuje konkurs i daje proteklo zakonsko vreme u prethodnom izbornom zvawu, a za izbor

– da imaju uslove za postavqewe na formacijsko mesto premaelementima datim u konkursu;

Kandidati su du`ni da dostave dokaze da ispuwavaju uslove pre-cizirane pod red. br. 1–5, a kandidati iz gra|anstva du`ni su da do-stave jo{: izvod iz MK ro|enih, uverewe o dràvqanstvu, uverewe dase protiv wih ne vodi krivi~ni postupak i uverewe da nisu ka`wava-ni.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati iz Vojske Republike Srbije molbe za izbor podnoseredovnim putem VP 2977, Beograd, sa naznakom za konkurs, a kandida-ti iz gra|anstva li~no ili po{tom..

Uz molbu se prilaù: prepis diplome Vojne akademije ili fakul-teta, fotokopija posledwe dve slu`bene ocene, za civilna lica izvodiz spiska ocewenih lica (kandidati iz Vojske), biografija sa opisomkretawa u slu`bi, odnosno sa opisom radnih du`nosti, bibliografi-ja objavqenih nau~nih i stru~nih radova sa primercima radova i zaprofesionalne vojnike, upitnik za preme{taj (popuwen i overen) i sa-glasnost pretpostavqene komande.

Molbe za reizbor podnose se preko na~elnika katedre. Uz molbu se prilaù biografija i popis objavqenih stru~nih ra-

dova. O rezultatima konkursa kandidati iz Vojske bi}e obave{teni

redovnim postupkom preko svojih komandi, a kandidati iz gra|anstvana dostavqenu ku}nu adresu.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

81

NAÎN KONKURISAWAKandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa popuwavaju

upitnik za {kolovawe (”Slu`beni vojni list“, broj 41/93,obrazac 2).

Uz upitnik treba priloìti slede}e dokumente: uverewe odràvqanstvu, overene kopije posledwe dve ocene, kratku bio-grafiju, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, ocenu zdravstvene spo-sobnosti koju donosi nadle`na vojnolekarska komisija, dokaz dase protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak niti postupak zbogkrivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, overeniprepis diplome ste~ene u {koli po osnovu koje konkuri{e (ako udiplomi nema prose~ne ocene uspeha, prilaè se izvod iz pred-metnih ocena), uverewe Katedre stranih jezika Vojne akademije opoznavawu stranog jezika, koje ne moè biti starije od 6 meseci –ako se potvr|uje nivo znawa po propisima Vojne akademije, odno-sno 3 godine – ako se potvr|uje nivo znawa po STA-NAG-u, preporuku nadle`nog stare{ine ranga komandanta puka –brigade ili wenu ravnog ili vi{eg stare{ine i spisak nau~nih istru~nih radova.

Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata i mi{qewemstare{ine ranga komandanta puka – brigade, ili vi{eg, nadle-`na komanda odnosno ustanova dostavqa Upravi za kadrove Sek-tora za qudske resurse, najkasnije 10 dana posle zakqu~ewa Kon-kursa.

Ne}e se uzimati u razmatrawe: nepotpuni i nekompletni do-kumenti, molbe onih lica koja su ranije oblike {kolovawa neu-spe{no realizovala i lica koja ne ispuwavaju uslove konkursa.

[kolovawe po~iwe 2. oktobra 2006. godine i traje: dve{kolske godine za poslediplomske studije oblika specijalizaci-je, ~etiri {kolske godine za poslediplomske studije oblika magi-sterijuma i doktorata.

Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Republike Sr-bije i lica primqenih na {kolovawe reguli{u se ugovorom.

Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti uUpravi za kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva od-brane (na tel.: 23-513, odnosno (011) 3201-513).

Uprava za kadrove ne}e vra}ati dokumente kandidatima ko-ji nisu izabrani.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu ”Odbrana“.

Ukoliko se za neku od navedenih oblasti poslediplomskog{kolovawa ne prijavi dovoqan broj kandidata koji ispuwavajusve predvi|ene uslove, takva vrsta {kolovawa se ne}e reali-zovati.

MINISTARSTVO ODBRANESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVEr a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem oficira na vanredneposlediplomske studije oblika

specijalizacije, magisterijuma idoktorata u Vojnoj akademiji

Profesionalni oficiri Ministarstva odbrane Republi-ke Srbije i Vojske Srbije mogu da konkuri{u za vanredne po-slediplomske studije u Vojnoj akademiji u {kolskoj 2006/2007.godini: za sticawe nau~nog stepena doktora nauka (iz oblastivojnih nauka i vojne logistike), za sticawe akademskog nazivamagistra iz oblasti: ratne ve{tine (smerovi: Strategija, Ope-ratika, Taktika i Komandovawe) i oblast logistike (smerovi:Tehni~ko obezbe|ewe, Intendantsko obezbe|ewe, Saobra}ajnoobezbe|ewe, Vazduhoplovnotehni~ka slu`ba – pet specijalno-sti) i za sticawe stru~nog naziva specijaliste iz oblasti logi-stike (smerovi: Tehni~ko obezbe|ewe, Intendantsko obezbe|e-we, Saobra}ajno obezbe|ewe, Vazduhoplovno ma{instvo -{est usmerewa i Geotopografsko obezbe|ewe), ako ispuwavajuslede}e uslove:

OP[TI USLOVI: - da su dràvqani Republike Srbije, - da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa(utvr|uje nadle`na vojna zdravstvena ustanova) i - da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbogkrivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosnoda nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora duòm od {est meseci.

POSEBNI USLOVI:- da su zavr{ili odgovaraju}u visoku vojnu {kolu ili od-

govaraju}i fakultet, sa sredwom ocenom najmawe 8,00 (osam), - da imaju objavqene nau~ne ili stru~ne radove i poseduju

sposobnost i sklonost za nastavni i nau~ni rad,- da poznaju jedan svetski jezik (engleski, ruski, francuski

ili nema~ki) u obimu prvog stepena, za poslediplomske studijeoblika specijalizacije i magisterijuma, a u obimu drugog stepenaza poslediplomske studije oblika doktorata, {to utvr|uje Kate-dra stranih jezika Vojne akademije,

- da su u toku slu`be imali sve povoqne slu`bene ocene od-nosno najmawu ocenu ”vrlo dobar” u posledwa dva perioda oce-wivawa, pre upu}ivawa na usavr{avawe,

- da imaju najmawe pet godina efektivnog radnog staà u voj-noj jedinici ili vojnoj ustanovi, a kandidati koji su Vojnu akade-miju (fakultet) zavr{ili sa prose~nom ocenom 9,51 ili vi{om,mogu da budu primqeni ako su posle zavr{etka te {kole proveliu vojnoj jedinici odnosno vojnoj ustanovi najmawe dve godine,

- da su ro|eni 1968. godine ili kasnije. Prednost za prijem ima profesionalni oficir sa boqim

uspehom na prethodnom {kolovawu, sa vi{e objavqenih nau~nihili stru~nih radova, sa boqom posledwom slu`benom ocenom,koji je duè vreme neprekidno dobijao vi{u slu`benu ocenu, savi{im ~inom, koji je postavqen na formacijsko mesto vi{eg ~inai koji je uspe{nije obavqao razli~ite du`nosti.

Na osnovu odluke o izboru kandidata za {kolovawe na sed-nici Kolegijuma ministra odbrane Uprava za kadrove Sektora zaqudske resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije done}enaredbu o upu}ivawu izabranih kandidata na vanredne posledi-plomske studije.

PROSLAVA 50 godina od zavr{etka {kolovawa Druge klase Pilotskepodoficirske {kole bi}e odràna 30. septembra u 11 ~asova uKomandi V i PVO u Zemunu, [trosmajerova 3. Kontakt telefoni011/2513-820 i 011/124-668, mob. 063/7076401.

MEWAM trosoban stan u Ni{u za odgovaraju}i stan ili ku}u uBeogradu. Telefoni 018/537-235 i 063/1090601.

Trideseta godi{wica zavr{etka 21. klase SV[, Smer ARJ PVO, bi}eobeleèna 30. septembra u 12.00 ~asova u restoranu hotela Bristolu Beogradu. Zainteresovani se mogu javiti do 10. septembra pukovnikuStanku Mijatovi}u (29-233, 011/2063-233; 064/8329-382), pukovni-ku Miodragu Vukmirovi}u (29-854; 011/2063-854) ili potpukovnikuQubi{i Cvetkovi}u (35-770, 011/2350-770).

OBELE@AVAWE 30. godi{wice od zavr{etka {kolovawa 3. klase Voj-ne gimnazije zakazano je za 14. oktobar 2006. u Beogradu. Dolazak na-javiti Lazaru Petronijevi}u (011/2513-727 i 3610-320) i MilanuBrkovi}u (011/3201-064, vojni 23-064 ili 011/3283-402).

PROSLAVA 30. godi{wice od zavr{etka {kolovawa 29. klase VA KoVbi}e odràna 21. oktobra 2006. sa po~etkom u 10 ~asova u Vojnoj aka-demiji. Prijava u~esnika do 10. oktobra Cvetku Milenkovi}u(011/3000-140, 064/8329-104), @ivoradu Dragi~evi}u (011/3172-948) ili Veroqubu Pavlovi}u (011/2063-802, 064/439-005).

MALIMALI OGLASIOGLASI


UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Biv{i operski peva~, Tomislav, 2. Slavni ameri~ki pronalaza~, To-mas Alva, 3. Vojni~ki logor, tabor, 4. Li~nost iz starogr~kog mita, 5.Visinske ta~ke, 6. [kolski centar (skr.), 7. Mu{ko ime, 8. Fino sito zaizradu {tamparskih kli{ea, 9. @andar u kartama, pub, 10. Pripadnikanti~kog iranskog plemena, 11. Strana oznaka za broj (numero), 12. Istisamoglasnici, 13. Otkriti nekakvu svoju tajnu, 14. Francuska plemi}katitula, izme|u grofa i barona, 15. Na{ odbojka{, Goran, 16. Ime glu-mice Sabqi}, 17. Utvr|ivati dogovor, 19. Na{ glumac, Aleksandar, 20.Reka u Sloveniji, 21. A`daja, neman, 23. Deo biv{eg francuskog fran-ka, 24. [ampioni, 26. Deo mu{kog odela, 27. Grad u Italiji, 29. Vrstajela od je~ma i pasuqa, 30. Zaboravqawe, nese}awe, 31. Koje je od pro-je, 33. Prisojna strana brda, 34. Naravno, dabome, 35. Mesto pregi-bawa, prevoj, 37. Pre nove ere (skr.), 38. But kod ìvine i ptica, 39.Uqe (lat.), 40. Napor trudbenika, 41. Prole}ni mesec, 42. Aldovaimewakiwa, 44. îtavo, celokupno, 45. Vazduh (lat.), 47. Svetsko prven-stvo (skr.), 48. Inicijali kwièvnika ]opi}a.

VODORAVNO:16. Biv{i fudbaler Crvene Zvezde, 18. Jedini sin, 19. Vidari rana,20. Inicijali ko{arka{kog stru~waka Ivkovi}a, 21. Akcionarsko dru-{tvo (skr.), 22. Glavni grad Jermenije, Erevan, 23. Ribarski pozdrav,24. Kqasto, na sakat na~in, 25. Lak, lagan, 26. Drugi naziv za sekstet,27. Stru~wak u patologiji, 28. Varo{ u Sremu, 29. Prizemqe ku}e uzgradi, 30. Ne{to {to se prvi put doga|a, 32. Mu{ki potomak, 33. Lon-~ar, 34. Zavidqivost, 35. Upi{ite: PV, 36. Inicijali vaterpoliste ]i-ri}a, 37. Vrsta nakita, nosi se na prstu, 38. Pruàwe, uru~ivawe, 39.Prefiks za duboku starost, 40. Prauzor, praslika, 41. Zdravstvenaradnica koja pomaè pri poro|aju, 42. Pariski dnevni list (”Zora”),43. Etni~ka celina, etnos, narod, 44. Bilo koji, 45. [etali{te sa drvo-redom sa obe strane, 46. Prasak, treskawe, 47. Mesarska sekira, 48.Pozivawe, navod na neki zakon, 49. Simbol zlata, 50. Upi{ite: o~, 51.Ptica iz porodice vrana, 52. Arapsko pustiwsko pleme, 53. Na{ fud-baler, igra u Brazilu.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJAOTVORENA BORBA

Aronijan – Ivan~ukBer{eve (Izrael), 2005.

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sf3 Lg7 4.g30-0 5.Lg2 d6 6.0-0 Sbd7 7.Sc3 e58.h3 ed4 9.Sd4 Sb6 10.b3 d5

Bila je na pomolu senzacija; Ki-nezi su ubedqivo vodili uo~i po-sledweg kola ekipnog prvnstvu sveta.To je takmi~ewe novijeg datuma, igrase na ~etiri table. U tom posledwemkolu su “ba}u{ke” zaigrali kaza~oki dokazali da su boqi od nove {a-hovske velesile. Potukli su ih do no-gu i pretekli ih za samo pola boda.Da dodam da mi tamo nismo imali{ta da traìmo, daqe su se plasi-rali Jermenija, Ukrajina, SAD, Iz-rael, Gruzija, Kuba i Kina-ène.

Bele figure u partiji pred namavodi Jermenin Lev Aronijan, pobed-nik Svetskog kupa, najzna~ajnijegturnira posle svetskog {ampiona-ta, a Kraqevom indijkom se braniukrajinski as Vasilij Ivan~uk, done-davno kandidat za sam svetski tron.Obojica su sa rejtingom preko2700, dakle – supervelemajstori.Ova varijanta se danas mnogo igra.

ZANIMQIVOSTI

GENERALICA I [AMPIONSmatra se da ~etvrti svetski

{ampion Aleksandar Aqehin,ina~e sin ”mar{ala plemstva” i~lana Ruske dume (parlamenta),nije mnogo drào do èna. Pro-menio ih je ~etiri, a jedna od wihbila je Nade`da Vasiqevna, udo-vica jednog ruskoag generala. Bi-la je trideset godina starija odAqehina.

SVE ZAPAMTIOPosle brzopoteznog turnira u

Hercegnovom 1970. godine, nakome je sa 19 poena iz 22 parti-je ubedqivo osvojio prvo mesto,Bobi Fi{er je izdiktirao napa-met sve svoje partije sa tog tur-nira.

11.c5 Se4 12.Lb2 Sc5 13.La3Se6 14.Se6 Le6 15.Lf8 Df816.Tc1 c6 17.e4

Beli je ve} dao pe{aka za napad,a sada otvara topovsku liniju.

17…Lc3 18.ed5 Sd5 19.Ld5Lh3 20.Lg2 Td8 21.Df3 Lg2 22.Kg2Ld2 23.Tc2 Td4 24.Td1 Dd6 25.Tc4Td5 26.Te4 Kg7 27.b4 Lg5 28.Td5Dd5 29.Te2 Dd7 30.Dc3 Lf6 31.Dd2Dc7 32.Te8 c5 33.b5 a6

Bilo je boqe 33…c434.a4 ab5 35.ab5 h5 36.Dd5

Db6 37.Dd7 Ld4 38.Tb8 Df639.f4 b6 40.Dd8 Dd8 41.Td8

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: sud

ska

rasp

rava

, suz

e, k

a-ne

loni

, tra

vars

tvo,

oma

tati

, Kra

vic,

ave

rs, m

otaw

e, d

revn

o, p

laka

t, gr

ne,

krup

no, S

evr,

nr,

ala

t, A

vant

i, n

ana,

ujo

, bag

, Sti

g, ok

sidi

, sto

p, R

S, u

laz,

smok

va, s

tav,

ano

rak,

Ovi

dio,

{ta

pin,

Mil

in, U

NI

CEF

, omo

ta~i

, cit

osta

-ti

k, a

deni

tis,

Min

i, D

ejan

Sta

nkov

i}.

KOMBINACIJAGlotov – Osipov

SSSR, 1978.

Beli: Kf1, Te1, Te2, Sd2, Se4, a3,b2, d4, f2, g2, h3Crni: Ke8, Te6, Te7, Sd5, Sd7, a7,b7, c6, f6, g5, g7

Beli na potezu.1.Sd6! Td6 2.Sc41:0

Beli: Kg2, Td8, b5, f4, g3Crni: Kg7, Ld4, b6, c5, f7, g6, h5

Beli stoji boqe, jer slobodwakcrnoga ne moè napred.

41…Le3 42.Kf3 Lg1 43.Tc8 c444.Tc4 Kf6 45.Tc1 Ld4 46.Ke4Lf2 47.Tc2 Lg1 48.Tc6 Ke7 49.f5gf5 50.Kf5 Lf2 51.Kf4 h4 52.gh4Lh4 53.Tb6 Lf2 54.Tc6 Kd7 55.Ke5

1:0

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 2.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava glavni i odgovorni urednik magazina ”Odbrana”.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

Snimio Zvonko PERGE

Mini poster

Documents

Aktuelno - Ministry of Defence Odbrana.pdfGodina II Broj 23 1. septembar 2006. cena 100 dinara 1,20 evra Intervju Aktuelno SRBIJA I PARTNERSTVO ZA MIR Prilog Prodaja vojnih nepokretnosti